1

Umesto take 3. u udbeniku (drava kao organizacija i kao zajednica, str. 42 48) prouiti ovaj novi tekst: 3. TA JE DRAVA (PROBLEM DEFINICIJE DRAVE) Iako nam se ini da znamo ta je drava, izuzetno je teko ustanoviti jednu kratku i za sve prihvatljivu definiciju drave. Stoga, nije udno to su nastale ne samo brojne definicije drave, ve to se razvilo i shvatanje o suvinosti nacije drave i njene definicije. U svojoj ne tako dugoj ali burnoj istoriji (oveanstvo je due ivelo u drutvu bez drave, nego sa dravom), drava nije bila pred krupnijim iskuenjima nego danas. Naime, savremeni oblik drave, nacija drava, suoava se sa estokim kritikama i sa levice i sa desnice. Savremena neoliberalna misao tvrdi, slino odreenim neomarksistikim koncepcijama, da nacija - drava postaje sve vie novi Levijatan, unitavajui sveukupnu slobodu i autonomiju u civilnom drutvu. Zastupnici ovih gledita, posebno Fridrih Hajek i Nova desnica, reenja nalaze u minimalnoj dravi i davanju prioriteta tritu i trinoj pravdi u odnosu na intervencionistiku dravu i socijalnu pravdu.1 Nema sumnje da jedan od uzroka ove zbrke u odreivanju pojma drave predstavlja postojanje dva razliita pristupa prouavanju drave kao posebne drutvene pojave. Prvi pristup, karakteristian za politiku filozofiju, pokuava da utvrdi odgovor na pitanje: Kakva treba da bude drava i ta treba da ini ? Ovako postavljeno pitanje zahteva briljivo razmatranje uslova za pojavu i odranje politike vlasti, odnos drave i njenih lanova, kao i istraivanje granica vlasti drave i aktivnosti koje obavlja. Drugi pristup, karakteristian za politikopravne nauke i politiku sociologiju, pokuava da prui odgovor na pitanje: Kakva je drava a ne kakva bi trebalo da bude ? Drugim reima, trai se analiza injenica, opis a ne vrednovanje, deskripcija a ne preskripcija. Ipak, ne moe se i ne sme se prevideti injenica da ova dva pristupa, zbog same prirode drave, nisu i ne mogu biti potpuno odvojena. Rasprava o pitanju kakva je drava1

. Fridrih A. Hajek, Pravo, zakonodavstvo i sloboda, Beograd - Podgorica, 2002, str. 378 i dalje.

2

povezana je, u odreenoj meri i smislu, s pitanjem kakva drava treba da bude. Deskripcija i vrednovanje nisu odvojeni neprobojnim preprekama, posebno u oblasti prouavanja politikih i pravnih pojava.2 Naravno, u udbeniku ove vrste, ne negirajui povezanost opisa (deskripcije) i vrednovanja, neutralnih i vrednosno obojenih pojmova, u definiciji drave prednost treba dati deskripciji nad vrednovanjem. Istovremeno, u definiciju drave treba uneti osnovna obeleja moderne drave, bez obzira to neka od njih nisu postojala ili su postojala tek u zametku u tradicionalnim, predmodernim, dravama (tako je postupio i Maks Veber u definiciji drave koju je dao u svom poznatom delu "Politika kao poziv" iz 1919. godine). U mnotvu razliitih znaenja koja su data rei drava izdvajaju se, kako je to dobro zapazio Entoni Gidens, dva osnovna znaenja te rei. Prema prvom znaenju, drava predstavlja jednu od drutvenih organizacija u sastavu globalnog drutva s posebnim obelejima. Prema drugom znaenju, drava se identifikuje s posebnom politikom zajednicom (narodnom, nacionalnom ili vienacionalnom).3 Naravno, odreenje drave kao drutvene organizacije (politike ustanove) je ue od odreenja drave kao posebne politike zajednice. U prvoj vrsti definicija, teite je na karakteristikama samog dravnog aparata, dok se u drugoj vrsti definicija (drava kao zajednica) poklanja vie panje samoj utemeljenosti drave u stanovnitvu i, posebno, uspostavljenim odnosima izmeu onih koji vladaju i nad kojima se vlada. 3.1. Drava kao organizacija Ni u predmodernim politikim zajednicama demokratske prirode, kakva je bila Atina, nisu svi slobodni graani efektivno uestvovali u vrenju vlasti. U srednjovekovnim politikim zajednicama, o tom ueu svih podanika nije moglo biti ni rei. Podela izmeu javnog i privatnog, drave i drutva, zbog naturalnog. Christopher Pierson, The Modern State, 2nd edition, Routledge, London and New York, 2004, str. 4-5. 3 . Anthony Giddens, The Nation-State and Violence, Polity Press, Oxford, 1985, str. 17.2

3

oblika privreivanja, nije postojala. Vlast je imala lini (personalni) karakter, bila je rasparana i ostvarivana na odreenim teritorijalnim povrinama ije granice nisu bile precizno utvrene, niti ih je bilo mogue u potpunosti kontrolisati. Tek sa razvojem moderne drave, iji uspon je bio povezan s razvojem kapitalizma, vojne tehnologije, ratova i uvoenja redovnih poreza, ustanovljena je jasna razlika izmeu drave kao posebne drutvene organizacije i potpunog (globalnog) drutva (u sastavu potpunog, globalnog, drutva postoje dva dela, dva kruja, javno i privatno, drava kao posebna organizacija i civilno drutvo). Potpunim (globalnim) drutvom u sociologiji naziva se veoma iroka zajednica ljudi, nastanjenih na odreenoj teritoriji, u kojoj ti ljudi mogu ostvarivati svoje osnovne materijalne i duhovne potrebe. Takva potpuna, globalna, drutva u kojima se javlja drava kao posebna drutvena organizacija su prevashodno narodi i nacije kao ljudske zajednice povezane ekonomskim, istorijskim i kulturnim vezama. U tim globalnim drutvima, pored drave, postoje i druge drutvene organizacije (organizacija obuhvata vie lica s odreenim zajednikim ciljevima, podelom rada, hijerarhijom i sredstvima neophodnim za ostvarenje tih ciljeva, shodno utvrenim pravilima organizacije). No, u poreenju s tim drugim drutvenim organizacijama, drava predstavlja najveu i najsloeniju orgamizaciju. Do pojave apsolutne monarhije i njenog prerastanja u modernu dravu, jedino je crkva mogla konkurisati dravi u moi i vlasti nad globalnim drutvom. No, uspostavljanjem moderne drave i njene suverene vlasti, u meunarodnom poretku drava (Vestfalskim mirovnim ugovorom iz 1648. godine, kojim je okonan tridestogodinji verski rat u Zapadnoj Evropi, priznate su za legitimne i drave utemeljene na luteranskoj i kalvinistikoj veri, drava je postala nezavisna od crkve i uspostavljen je sistem meunarodnih odnosa utemeljen na pluralitetu nezavisnih drava, koje ne priznaju viu vlast od sopstvene), moderna drava je nadvladala i svog dugogodinjeg takmaca (Katoliku crkvu kao univerzalnu organizaciju koja je pretendovala na najviu duhovnu i svetovnu vlast) i postala nosilac najvie vlasti u globalnom drutvu

4

(ovaj izraz globalno drutvo koji se ve dugo upotrebljava u sociologiji treba razlikovati od modernih procesa globalizacije sveta kao celine).4 Definisati dravu kao drutvenu organizaciju znai utvrditi specifina obeleja drave u odnosu na druge drutvene organizacije. Pri tom, akcenat se stavlja na organizaciju dravnog aparata ili na funkcije koje taj aparat ostvaruje u globalnom drutvu (organizacione i funkcionalne definicije drave). I danas, kao i pre sto godina, veoma je prihvaen Veberov stav da se "drava ne moe definisati na osnovu sadraja onoga ta ini ... Naprotiv, socioloki se moderna drava moe definisati samo na osnovu jednog specifinog sredstva koje je svojstveno njoj ... sredstva fizikog nasilja".5 No, ako postoji saglasnost u pogledu ovog obeleja, te saglasnosti nema u pogledu drugih obeleja drave kao drutvene organizacije (genus proximum) koje je odvajaju od drugih drutvenih organizacija (differentia specifica). Naime, postoje znaajne razlike u broju obeleja drave koja se navode. Kristofer Pirson navodi osam obeleja, Endru Hejvud, Patrik Danlivi i Brendan O'Liri pet, Dejvid Held etiri a Nikola Viskovi est (ubrajajui tu i specifine funkcije drave, to ne ine druge pristalice organizacionih definicija drave). Ne moe se rei da bilo koji od ovih pisaca grei. Jednostavno, re je nesumnjivo o obelejima koja se ne mogu primeniti na sve oblike drava, predmodernu, modernu i postmodernu. Sem toga, postojali su i postoje razliiti oblici predmodernih drava (antike, feudalne, staleke, apsolutistike) i modernih drava (ustavna, liberalna, liberalno-demokratska, demokratsko-socijalna drava i jednopartijska politika zajednica - socijalistika drava). S obzirom na vanost savremenih oblika drave, pisci esto navode vie obeleja pokuavajui da obuhvate kako obeleja karakteristina za pojam drave uopte tako i obeleja savremene drave. Pri tom, u organizacionim definicijama drave esto se ostavlja nereenim pitanje da li stanovnitvo potpunog (globalnog) drutva smatra dravu legitimnom ili nelegitimnom.

4 5

. Nikola Viskovi, Drava i pravo, Zagreb, 1997, str. 22 i dalje. . Maks Veber, Privreda i drutvo, Tom drugi, Prosveta, Beograd, 1976, str. 432.

5

Polazei od navedenih objanjenja, moglo bi se ustvrditi da se drava razlikuje od drugih drutvenih organizacija sledeim obelejima: a. Monopolska kontrola nad sredstvima nasilja. Naravno, kako je to dobro zapazio Maks Veber, nasilje nije ni normalno ni jedino sredstvo drave, ali je svakako sredstvo specifino za nju. Stoga, Veber je definisao dravu kao "ljudsku zajednicu koja u okviru neke odreene teritorije ... sa uspehom polae pravo na monopol na legitimnu primenu fizikog nasilja".6 b. Teritorijalnost. Predmoderne i moderne drave su polagale pravo na odreenu teritoriju. Ipak, izmeu njih postoji znaajna razlika. Tek sa uspostavljanjem moderne drave, precizno se utvruju i kontroliu granice drava kao teritorijalnih zajednica. Moderna drava brani svoj teritorijalni integritet "s divljom strasti". To ine i "postmoderne drave" (iako postmoderna politika misao zastupa gledite o potrebi prevazilaenja zastarelih pojmova kao to su suverenost i apsolutnost granica). Ne treba zaboraviti da je Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske stupilo u rat protiv Argentine, u drugoj polovini dvadesetog veka, radi odbrane Folklandskih ostrva udaljenih od Ujedinjenog Kraljevstva vie od 10.000 milja (sa stanovnitvom od svega nekoliko stotina ljudi). Stoga, nije udno to teritorijalnost kao bitno obeleje dravnosti priznaje irok krug pisaca, poev od Hobsa, preko Engelsa i Vebera, do savremenih pisaca kao to su Man, Gidens i Pirson. 7 Naravno, teritorijalnost drave odnosno fiksiranost njenih granica ne znai izolovanost drava. Po samoj svojoj prirodi, moderna drava je deo sistema konkurentskih drava. Stoga, drave nastaju i nestaju u toj meusobnoj konkurenciji. arls Tili je ukazao da je 1500. godine u Evropi postojalo oko 500 vie ili manje nezavisnih politikih zajednica. Samo 400 godina kasnije, taj broj se sveo na 25 drava.8 Uporedo s tim procesom saimanja drava, tekao je i proces stvaranja nacionalne svesti, tj.. Maks Veber, isto delo, str. 433. . Ch. Pierson, op. cit, str. 9. 8 . C. Tilly, Reflections on the history of European state-making, in C. Tilly (ed), The Formation of National States in Western Europe, Princeton University Press, 1975, str. 15 i dalje.6 7

6

proces identifikacije drava s nacijama. Kao to je ve ukazano, taj proces je doveo do priznanja da se meunarodni poredak sastoji iz nacija-drava. Iz tih razloga, u politikopravnoj teoriji se esto ukazuje na potrebu razlikovanja nacije, nacionalizma i nacije-drave (o tome e biti kasnije vie rei). Nastala u Evropi, nacija-drava se ubrzo proirila na svet u celini. Stoga, Entoni Gidens, pored evropske nacije-drave, navodi kolonizovane nacije-drave (SAD, Kanada, Australija, latinoamerike drave i Izrael), postkolonijalne drave-nacije (Kenija, Nigerija, Zimbabve i druge afrike drave) i modernizovane nacije-drave (Japan, Juna Koreja, Singapur, Turska).9 v. Suverenost. Iako se suverenost, kao nezaobilazno obeleje drave, smatra odlikom moderne ali ne i predmoderne drave, to je samo delimino tano. Ako se suverenost pojmi, kao to to ini Hinsli, kao konana i apsolutna vlast u politikoj zajednici, nema sumnje da je odreena vrsta suverenosti postojala i u predmodernim dravama (posebno u Rimskom carstvu i Vizantiji). 10 Naravno, moderni pojam suverenosti javio se u 16. i 17. veku a najzasluniji za njegovu teorijsku obradu bili su an Boden i Tomas Hobs ( vie o tome u posebnoj taki posveenoj suverenosti). g. Bezlina struktura vlasti. Ovo obeleje drave nastalo je tek s pojavom moderne drave. Pretpostavka za nastanak bezlinog i suverenog politikog poretka, kako je dobro primetio Dejvid Held, bilo je razdvajanje politikih prava i obaveza od religije i tradicije (u tradicionalnim, predmodernim, drutvima postojale su jasne i nepromenljive statusne hijerarhije).11 U takvom poretku, ne vlada, na osnovu svoje subjektivne i arbitrarne volje, posebna linost (rimski cezar ili po milosti bojoj, apsolutni monarh), ve se vlast zasniva na pravu. U tom smislu, Maks Veber je pisao o legalno-racionalnoj vlasti, vlasti koja je povezana s preciznim pravnim pravilima. Drugim reima, oni koji vre politiku vlast moraju to da ine na zakonit nain i u skladu sa javno priznatim procedurama. Oni ne delaju na personalnoj osnovi, ve kao nosioci javne. A. Giddens, The Nation-Srate and Violence, str. 267-276. . F. H. Hinsley, Sovereignty, 2. ed, Cambridge University Press, 1986, str. 26. 11 . Dejvid Held, Demokratija i globalni poredak, Filip Vinji, Beograd, 1997, str. 66.9 10

7

funkcije, posebne dravne slube. Naravno, tenja ka zakonitoj i ogranienoj vladi, bezlinoj strukturi vlasti, ne znai ograniavanje demokratije ve obezbeivanje neophodnih pretpostavki za njeno delotvorno funkcionisanje. Stoga, bezlina struktura vlasti pretpostavlja povezanost drave i prava, kao jedno od znaajnih obeleja drave kao drutvene organizacije (tu povezanost drave i prava, prof. Stevan Vraar je oznaio kao "dravno-pravni poredak"). d. Legitimitet. Ni jedna drava, predmoderna ili moderna, nije mogla i ne moe dugo trajati ako se oslanja iskljuivo na svoje pravo na upotrebu monopola fizikog nasilja. Stabilna drava pretpostavlja da najvei broj ljudi nastanjen u okviru njenih fiksiranih granica u to duem vremenskom razdoblju, iz bilo kog razloga, prihvata i priznaje njenu vlast. U predmodernim dravama, postojala je tradicionalna legitimnost (utemeljena na religiji i tradiciji). No, osporavanjem drave i prava kao boanskih tvorevina i priznanjem njihovog ljudskog porekla (teorija drutvenog ugovora nastala u 17. veku), odanost graana postalo je neto za ta se moderna drava morala izboriti (Dejvid Held). U tom smislu, drava je iznela svoj zahtev da bude priznata i prihvaena kao legitimna, poto predstavlja stanovnitvo unutar svojih granica i ostvaruje njegove interese. Opravdanje moderne drave je legalno-racionalno, s tim to se postepeno taj legitimitet (posebno u Evropi u postprosvetiteljskom razdoblju) sve vie zasnivao na uverenju u integritet i autonomiju oveka.12 Odreujui dravu kao drutvenu organizaciju s posebnim obelejima, organizacione definicije posebnu panju posveuju dravi kao aparatu vlasti u najirem znaenju. Drava ne samo to je odvojena od civilnog drutva (civilno drutvo obuhvata autonomne grupe i udruenja, preduzetnike, interesne grupe i druge asocijacije organizovane od pojedinaca za ostvarivanje privatnih interesa),13 ve je i unutranje podeljena (ustavno-zakonodavna vlast, izvrna iPeter Graf Kielmansegg, Volkssouvernitt, Ernst Klett Verlag Stuttgart, 1977, str. 99-230; Ch. Pierson, op. cit, str. 17-21. 13 . Don Kin, Civilno drutvo, "Filip Vinji", prevela Ljiljana Nikoli, Beograd, 2003, str. 1485.12

8

sudska vlast, oruane snage i druge javne institucije). Stoga, drava bi se mogla definisati kao osnovna politika organizacija u globalnom (potpunom) drutvu, poseban politiki aparat odvojen od civilnog drutva, koja raspolae najviom, suverenom, vlau nad stanovnitvom nastanjenim na odreenoj teritoriji, utemeljenoj na pravu na legitimnu upotrebu monopola fizikog nasilja i koja uiva bar minimum podrke vlastitog stanovnitva. 3.2. Drava kao zajednica Drava nije samo poseban aparat politike vlasti, ve predstavlja i politiku zajednicu, koja se od drugih zajednica odvaja izvesnim obelejima. Teorija drutvenog ugovora je ustvrdila u 17. (Hobs i Lok) i u 18. veku (Ruso) da je nosilac najvie vlasti ljudska zajednica koja se konstituisala u politiku zajednicu radi obezbeenja sigurnosti i slobode. Na tragu te ideje, razvilo se shvatanje o dravi kao legitimnoj politikoj zajednici jednakih i slobodnih pojedinaca. Stoga, utvrivanje pojma drave pretpostavlja ne samo opis (deskripciju) postojeih politikih zajednica, nego i istraivanje koliko su te politike zajednice u saglasnosti s jednim vrednosno poeljnim oblikom politike zajednice. U tom smislu, pisci koji prihvataju potrebu preskriptivne definicije drave, ne odbacujui neophodnost deskripcije elemenata bez kojih ne moe postojati drava, trae ispunjenje i odreenih vrednosti kako bi se takva politika zajednica mogla legitimno nazvati dravom (pravda, sloboda, ljudsko dostojanstvo). Vilhelm Henke je u tom pravcu postavio pitanje da li je Jelinekovo uenje o tri konstitutivna elementa drave dovoljno da se odreena politika zajednica nazove dravom. Tim pitanjem Henke je otvorio problem meusobnog odnosa politike vlasti, prava i sadrine prava. Razmatrajui taj problem, Henke je posebno podvukao potrebu uspostavljanja odreenog odnosa izmeu moi (odnosno vlasti kao posebnog oblika moi) i pravde, jer je osnovni zadatak drave ustanovljenje politikog poretka u saglasju s ljudskim dostojanstvom.

9

Stoga, uveren je Henke, i pravda predstavlja neophodan element drave. Sjedinjenost politike vlasti i pravde ne treba shvatiti kao utopiju (kojoj se u realnosti postojea drava suprotstavlja), smatra Henke, ve kao smisao i naelo drave prema kom treba ocenjivati drave koje postoje u realnosti i legitimnost vlasti koju ostvaruju u teritorijalno dimenzioniranom drutvu.14 Problem politikog legitimiteta za razumevanje sutine drave postavio je i Jirgen Habermas. Prema njegovom miljenju, politika vlast u modernom drutvu ostvaruje se kroz pozitivno pravo i otud legitimitet te vlasti proistie iz legitimnosti prava. Legitimnost prava pretpostavlja ne samo da mu njegovi adresati daju de facto priznanje, ve i da smatraju da pravo zasluuje to priznanje. Kako su uspostavljanjem moderne drave odbaeni religijski i drugi oblici tradicionalnog legitimiteta, Habermas je ukazao da se moderno pozitivno pravo (kao ljudska a ne boanska tvorevina) moe legitimizovati kroz narodnu suverenost i ljudska prava. Stoga, ako su i kad su ova dva uslova ispunjena u odgovarajuoj teritorijalnoj politikoj zajednici, ta se zajednica moe smatrati legitimnom.15 Stoga, prema gleditima ovih pisaca, drava predstavlja legitimnu teritorijalnu politiku zajednicu s najviom vlau. Ovaj pristup dravi prihvaen je i u odreenim meunarodnim instrumentima. Tako, Savet ministara Evropske zajednice utvrdio je decembra 1991. godine naela za priznanje novih drava u Istonoj i Jugoistonoj Evropi, meu kojima je posebno mesto dato vladavini prava, demokratiji i ljudskim pravima. Usvajanjem tog uputstva, Savet ministara Evropske zajednice je odstupio od deklarativnog karaktera akta priznanja odreene drave kao meunarodnog subjekta i opredelio se za konstitutivno dejstvo tog akta. Naime, prema do tad vaeim normama meunarodnog prava, drava stie svojstvo subjekta meunarodnog prava kad ispuni odreene uslove (delotvorna centralna vlast nad stanovnitvom na odreenoj teritoriji), nezavisno od akta priznanja drugih14 15

. W. Henke, op. cit, str. 299-338. . Jrgen Habermas, Remarks on Legitimation through Human Rights, The Postnational Constellation, Political Essays, translated by Max Pensky, Polity Press in association with Blackwell Publishers Ltd, Cambridge - Oxford, 113-129.

10

drava. Naravno, akt priznanja od strane drugih drava, iako deklarativne prirode, od velikog je meunarodnog znaaja za svaku dravu. Posebno, ako je dato priznanje de iure a ne de facto (de iure je konano priznanje jedne drave iz uverenja u dugotrajnost njenog postojanja. Ako drava koja daje priznanje ima sumnji u tom pogledu, ona moe dati de facto priznanje ili se uzdrati od priznanja uopte). Posle usvajanja od strane Saveta ministara EZ "Deklaracije o principima priznanja novih drava u Istonoj Evropi i Sovjetskom Savezu" 1991. godine, pitanje konstitutivnog ili deklarativnog dejstva akta priznanja u meunarodnom pravu postalo je krajnje sporno.16 3.2.1. Jelinekovo uenje o tri elementa drave Nasuprot ovoj preskriptivnoj definiciji, Georg Jelinek je razvio uenje o tri konstitutivna elementa drave. Izuavajui predmoderne i moderne politike zajednice, kao i njihove nazive, Jelinek je zakljuio da se drava sastoji iz tri elementa: dravne teritorije, dravnog naroda i dravne vlasti. 17 Iako je ovo uenje o tri elementa podvrgnuto kritici ne samo u politikoj filozofiji nego i u politikoj sociologiji i u politikopravnoj teoriji, ono je veoma prihvaeno u meunarodnom pravu i u uporednom ustavnom pravu. Obeleja drave u meunarodnom pravu moraju biti izgraena na realnosti organizovane vladavine a ne na osnovu zahteva kakva drava treba da bude i koje ciljeve treba da ostvaruje. Stoga, pojam drave u smislu meunarodnog prava usmeren je na opis uspostavljenih politikih zajednica kao subjekata meunarodnog prava a ne na ispitivanje njihovog saglasja s jednim vrednosno obvezujuim idealom. Upravo mnotvo razliitih drava u meunarodnoj zajednici (autoritarnih, totalitarnih, demokratskih, pravnih i nepravnih), istie Matias Herdegen, zahteva prihvatanje Jelinekovog uenja o tri elementa drave.. Antonio Cassese, Internatonal Law, Oxford University Press, 2001, str. 49-52; Smilja AvramovMilenko Krea, Meunarodno javno pravo, Beograd, 2003, str. 83-88. 17 . Georg Jellinek, Allgemeine Staatslehre, Berlin, 1914, str, 396 ff.16

11

Na ovo Jelinekovo uenje vezuje se i uvena definicija drave kao subjekta meunarodnog prava data u lanu 1. Meunarodne konvencije o pravima i obavezama drava, zakljuena 1933. godine u Montevideu. Prema toj definiciji, "drava kao subjekt meunarodnog prava poseduje sledee karakteristike: a) stalno stanovnitvo; b) odreenu teritoriju; c) vladu i d) sposobnost da stupa u odnose s drugim dravama". Ova definicija predstavlja, kako je s pravom primetio Herdegen, moderno i proireno Jelinekovo uenje o tri elementa drave.18 Polazei od ovog uenja, u uporednom ustavnom pravu i u teoriji drave, data je sledea definicija drave: "Drava je teritorijalna zajednica ljudi s vrhovnom vlau".19 a) Teritorija drave Teritorija drave predstavlja materijalni element drave. Re je o odreenom segmentu zemljine povrine, koji ukljuuje kako njenu unutranjost tako i vazduni stub iznad te povrine, kao i odreeni morski pojas (ukoliko drava ima izlaz na more). Kopnene granice izmeu drava je lake utvrditi nego morske i vazdune. S obzirom na ogroman razvitak moderne tehnologije promenjena su meunarodna pravila o irini teritorijalnog mora ( s tri na 12 nautikih milja) i uspostavljena je susedna (od 12 do 25 nautikih milja) i ekskluzivna ekonomska zona (do 200 milja). Do promene je dolo i u pogledu vazdunih granica. Od kako se ovek vinuo u svemir, naputen je stav da se vlast drave protee iznad celog njenog vazdunog prostora. Svemir je predvien, shodno usvojenim meunarodnim konvencijama u 1963, 1967 i 1979. godini, za upotrebu u korist celog oveanstva i ni jedna zemlja ne moe polagati pravo svojine ni na jedan njegov deo. Istovremeno, utvreno je da se svemir ne moe koristiti u vojne svrhe, ali se ta obaveza nedovoljno potuje u praksi. Meunarodno pravo ne postavlja zahtev za minimalnom veliinom dravne teritorije. Stoga, i takve "mikrodrave" kao to su Grenada, San Marino i Vatikan priznati su subjekti meunarodnog prava.. Matthias Herdegen, Vlkerrecht, 2. Auflage, Verlag C. H. Beck, Mnchen, 2002, str.67-68. . Ratko Markovi, Ustavno pravo i politike institucije, Izd. Justinijan, Beograd, 2004, str. 179.18 19

12

b) Dravni narod (stanovnitvo) Dravni narod predstavlja personalni element drave. ine ga svi ljudi nastanjeni na teritoriji drave, podreeni njenoj vlasti i obvezani na potovanje njenih pravnih normi. Pri tom, nije odluujue za dravu da njeno stanovnitvo bude homogeno u smislu pripadanja istoj religiji, kulturi, naciji, jeziku. Ne samo predmoderne ve i moderne drave poznaju ovu heterogenost vlastitog stanovnitva. Naravno, kako istorija pokazuje, ako u dravi nije ostvaren minimum homogenosti stanovnitva, tj. bar minimalna lojalnost veine stanovnitva dravi kojoj pripadaju, te drave bre ili sporije (uz spoljno meanje ili bez tog meanja) nestaju sa svetske politike scene.20 Obrnuto, drave u kojima je ostvarena ta homogenost uspevaju da se odre i pored tekih iskuenja. Evropska nacija-drava pokazala se posebno kao prisna, legitimna i delotvorna politika zajednica. Stoga, taj oblik drave definie se kao sveto trojstvo vlasti, teritorije i nacije. Poto ne postoji posebna evropska nacija, poznati nemaki pisac Manfred Culeg smatra da Evropska unija ne moe i ne treba da postane federalna drava.21 Na teritoriji drave, pored njenih dravljana, obino se nalaze i strani dravljani, ali i lica bez dravljanstva (apatridi) ili sa vie dravljanstava (bipatridi). Dravljanstvo predstavlja trajnu vezu jednog lica s odreenim dravnim i pravnim poretkom. To lice uiva najira prava ali i obaveze u dravi iji je dravljanin. Postoje dva osnovna sistema sticanja dravljanstva roenjem: ius sanguinis (pravo krvi) i ius soli (pravo tla). Prema prvom sistemu, dete stie dravljanstvo svojih roditelja, a prema drugom dobija dravljanstvo zemlje u kojoj je roeno nezavisno od dravljanstva roditelja (veina drava u Junoj Americi, kao imigracione zemlje, prihvatile su ovaj sistem ius soli). Dravljanstvo se moe stei, pod odreenim uslovima, i naturalizacijom.. Antonio Cassese, International Law, Oxford University Press, 2001, str. 49. i dalje; M. Herdegen, op. cit, str. 68-69. 21 . Manfred Zuleeg, What holds a Nation Together, The American Journal of Comparative Law, No 3/1997, str. 505 i dalje.20

13

Naravno, u dravama se vode knjige dravljana, na temelju kojih se izdaju uverenja o dravljanstvu, koja su pretpostavka za sticanje linih karti, pasoa ali i uslov za obavljanje odreenih, za ivot graana, vanih poslova ( rad na odreenim poslovima u dravnom aparatu ili ustanovama javnog karaktera, aktivno i pasivno birako pravo i drugi poslovi). v. Dravna vlast Dravna vlast povezuje personalni i materijalni element drave u jedinstvenu teritorijalnu zajednicu ljudi. U poreenju s drugim oblicima organizovanih zajednica (drutava), specifino obeleje drave upravo je njena vlast. Vlast treba razlikovati od moi. Mo je sposobnost da se utie na ponaanje drugih ljudi na nain koji oni nisu odabrali. U tom smislu, mo je "mo nad" ljudima i ima vie "lica moi": (a) mo kao donoenje odluka (sastoji se iz svesnih radnji kojima se utie na sadrinu odluka; (b) mo kao odreivanje dnevnog reda (sposobnost da se onemogui donoenje odluka) i (v) mo kao kontrola miljenja (sposobnost uticaja na druge ta i kako da misle.)22

Za razliku od moi, vlast je legitimna,

odnosno na normama zasnovana, mo. Vlast predstavlja, prema tome, pravo da se utie na ponaanje drugih ljudi a ti ljudi imaju obavezu pokorovanja subjektu vlasti. Ukazujui da drava predstavlja odnos vlasti ljudi nad ljudima koji se oslanja na legitimno nasilje, Veber je naglasio da egzistencija drave pretpostavlja pokoravanje podvlaenih ljudi autoritetu na koji pretenduju oni koji trenutno vladaju. Prema Veberovom miljenju, postoje tri unutranja opravdanja za legitimnost neke vlasti. Prvo, autoritet onog to je "veno bilo" (tradicionalna legitimnost); drugo, autoritet nesvakidanjeg linog dara milosti (harizmatska legitimnost) i, poslednji razlog, vlast zasnovana na verovanju u legalna pravila i objektivne "kompetencije" (legalno-racionalna legitimnost).23 Iako se ova Veberova klasifikacuja legitimnosti i danas smatra znaajnom, njeno ogranienje je u tome to ne govori nita o uslovima pod kojim se jedna vlast moe smatrati legitimnom. Prema miljenju engleskog pisca Bitema, legitimnost22 23

. Endru Hejvud, Politika, Clio, 2004, str. 15-27. . Maks Veber, op. cit, str. 435.

14

vlasti pretpostavlja ispunjenje tri uslova. Prvo, vlast mora da se vri u skladu s postojeim pravilima. Drugo, ova pravila moraju biti opravdana zajednikim uverenjima vlade i onih kojim se vlada. I, najzad, legitimitet vlasti mora biti izraen pristankom onih kojima se vlada.24 Pored dravne vlasti, postoje i druge vlasti na dravnoj teritoriji (kolska, medijska, vlast politikih stranaka i sindikata, vlast upravnih i nadzornih odbora u akcionarskim drutvima i druge vlasti). Od tih drugih vlasti, dravna vlast se razlikuje po tome to je na dravnoj teritoriji vrhovna, najvia vlast. Tri sutinska svojstva dravne vlasti su: nezavisnost, neprekidnost i nedeljivost.25 Nezavisnost znai da dravna vlast nije podinjena ni jednoj drugoj vlasti unutar svoje teritorije ili izvan nje. Neprekidnost dravne vlasti je svojstvo te vlasti da traje, bez obzira to se njeni nosioci menjaju. Najzad, nedeljivost dravne vlasti znai da je dravna vlast jedna i kad se vri posredstvom vie organa (razliiti sistemi podele vlasti, o emu e kasnije biti vie rei). Matias Herdegen smatra da suverenost dravne vlasti (tj. njenu izvornost i vrhovnost) ne treba smatrati dodatnim obelejem definicije drave kao subjekta meunarodnog prava nego pravnom konsekvencom kvaliteta dravnosti odreene politike zajednice.26 Naravno, zbog znaaja koji ima, ali i zbog dilema koje podstie proces politike globalizacije, suverenost dravne vlasti treba posebno istraiti. 3.2.2. Dravna suverenost Tekst iz udbenika ostaje nepromenjen (str. 52-58). Umesto teksta iz knjige: 4. Nastanak i funkcije dravno-pravnog poretka, str. 58-76, uzeti u obzir novi tekst: 4. POREKLO I FUNKCIJE DRAVE. D. Beetham, The Legitimation of Power, Basingstoke: Mackmillan, 1991; E. Hejvud, Politika, Clio, str. 404-405. 25 . Ratko Markovi, Ustavno pravo i politike institucije, str. 180. 26 . M. Herdegen, op. cit, str. 69.24

15

4.1. Poreklo drave Istorija je nepobitno potvrdila da je drava nastala na odreenom stepenu razvoja prvobitnih drutava. Ta prvobitna drutva su obavljala brojne funkcije, ali nisu nastala radi obavljanja tih funkcija. Ta drutva su ih obavljala zato to postoje a postojala su zbog prirode oveka i zajednikog ivota ljudi. 27 Kada je to prvobitno drutvo dostiglo odreeni stepen razvitka, javila se potreba za obavljanjem odreenih funkcija upravljanja tim drutvom. Upravo, ta potreba za upravljanjem razvijenijim prvobitnim drutvom izazvala je nastanak drave kao posebne politike ustanove. Nema sumnje, da je taj istorijski proces stvaranja drave bio dug i bolan. Jedan deo drutva je bio ogoreni protivnik primitivne drave u nastajanju. O tome svedoe i istraivanja bezdravnih drutava i drutava u kojima postoji primitivna drava danas u Africi. 28 Stoga, nije iznenaujue to se u politikopravnoj teoriji javila misao da drave generalno nastaju neijim porazom.29 U politikopravnoj teoriji postoje dva osnovna pristupa istraivanju porekla drave. Jedan od tih pristupa posveen je istraivanju porekla drave u realnom vremenu i u datim istorijskim okolnostima. Drugi pristup predstavlja jednu vrstu filozofskih razmatranja ili logikih zakljuivanja. Naravno, ovaj drugi pristup istorijski prethodi prvom. Jer, prvi pristup ispitivanju porekla drave nije bio mogu bez odgovarajuih istraivanja u oblasti etnologije i politike antrpologije. Stoga, tek objavljivanjem naunih radova engleskih etnologa Laboka, Mejna i Morgana, kao i rezultata istraivanja poznatog francuskog politikog antropologa Balandiea, stvorene su neophodne pretpostavke za poetak naunog istraivanja porekla drave. Prva ozbiljna dela iz ove oblasti nastala su, prema tome, u 19. veku. Obrnuto, filozofske rasprave o poreklu i prirodi drave nastale su jo u antikoj Grkoj (Platon, Aristotel i drugi grki filozofi) a teorija drutvenog ugovora,27 28

koja u drutvenom ugovoru zakljuenom izmeu slobodnih i

. F. H. Hinsli, Suverenost, str. 16-17. . Pierre Clastres, La societ contre l'tat, Paris, 1974. 29 . Anthony de Jasay, The State, Liberty Fund, Inc, 1998, str. 16.

16

ravnopravnih pojedinaca nalazi temelj porekla drave, nastala je tek u 17. (Hobs i Lok) odnosno u 18. veku (Ruso). Utvrditi poreklo drava nastalih u davno prohujalim vremenima izuzetno je sloen zadatak. Moda se tu i nalazi razlog to je nastao toliko veliki broj teorija o poreklu prvobitnih drava. Meu njima, posebnu teinu imaju: teorija sile, teorija gustine stanovnitva, teorije nejednakosti, psiholoko-bioloke teorije, marksistika teorija (posebno Engelsov rad "Poreklo porodice, privatne svojine i drave" i zajedniki rani rad Marksa i Engelsa "Nemaka ideologija") i neomarksistike teorije (posebno rad Jirgena Habermasa "Prilog rekonstrukciji istorijskog materijalizma").30 Pojedine od ovih teorija ukazuju da su procesi sukoba u osnovi nastanka drave. Pri tom, jedne stavljaju teite na pobedu jednog plemena nad drugim (teorija sile), a druge podvlae znaaj klasne diferencijacije i na toj osnovi nastale potrebe za dravom kao prinudnom organizacijom (marksistika teorija). No, mnogi pisci, ne negirajui vanost procesa sukoba kao osnove za nastanak drave, podvlae i znaaj procesa saradnje u njenom nastajanju (u tom smislu, prof. Stevan Vraar u svojoj doktorskoj raspravi "Socijalna sadrina funkcije dravno-pravnog poretka"). Nesumnjivo, treba prihvatiti ovo gledite o procesima sukoba i saradnje kao podlozi za nastanak i funkcionisanje drave. Uostalom, teorija drutvenog ugovora stavlja teite na saradnju slobodnih i jednakih ljudi u procesu nastanka drave, to se u daljem razvitku drave pokazalo veoma znaajnim u utvrivanju ta treba da budu njene funkcije. Poto se dravna vlast sastoji u stvaranju i primeni prava (vlast je na pravu utemeljena mo), to izmeu drave i prava postoji strukturalana i funkcionalna povezanost. Tu povezanost iskazao je prof. Vraar reju "dravno-pravni poredak". Iz tog razloga, razmatranje pitanja porekla i funkcija drave najtenje je povezano s poreklom i funkcijama prava. Drugim reima, drava i pravo su nastali istovremeno i imaju, u osnovi, iste funkcije. 4.2. Funkcije drave30

. Vie o ovim teorijama u prethodnim izdanjima ovog udbenika i tamo navedenoj literaturi.

17

Drava ureuje zajedniki ivot ljudi u potpunom (globalnom) drutvu. Donosei pravne akte, dravna vlast prinudno usmerava vane drutvene odnose. Tim pravnim aktima drava proizvodi odreena dejstva u drutvu, tj. titi odreene interese i vrednosti. Stoga, drava i pravo imaju istovrsne funkcije. Naravno, te funkcije su razliite tokom istorije, s tim da se starije funkcije preteno zadravaju, ali menjaju vanost i oblike.31 To je posebno sluaj s klasnom funkcijom koju drava ostvaruje, kako je to dobro primetio Kelzen, tokom svoje celokupne istorije, ali na razliite naine i sa razliitim intenzitetom. Poseban znaaj meu tim funkcijama drave (i prava) imaju: a) Funkcija osiguranja egzistencije drave i drutva Jedan od osnovnih i najstarijih zadataka drave bio je i ostao obezbeenje njenog opstanka i drutva kojim upravlja pred unutranjim i spoljanjim opasnostima. Otklanjanje spoljne opasnosti ili guenje unutranjih otpora njenoj vlasti jedan je od glavnih zadataka drave, kojim je drava obezbeivala i obezbeuje vlastitu legitimnost u globalnom drutvu. Istorija nastanka moderne drave u Zapadnoj Evropi potvrdila je znaaj osvajanja tuih teritorija i odbrane svojih od mogueg osvajanja kao bitne funkcije drave. Stoga, nije udno to je toliko panje posveeno u politikopravnoj nauci ulozi rata i ratne tehnologije u pojavi moderne drave i u njenom razvoju do dananjih dana (Tili, Man, Gidens, Held i drugi pisci). b. Klasna funkcija Kroz celu svoju istoriju drava je ostvarivala klasnu funkciju, tj. titila je interese vlasnika sredstava za proizvodnju, po potrebi silom ili prvenstveno silom. Drati robove i kmetove u pokornosti trailo je upotrebu monopola sile kojom je raspolagala drava. Istorija je verodostojan svedok neljudskih oblika guenja pobuna potlaenih (Spartakov ustanak u starom Rimu, seljaki ustanci u feudalnoj Evropi, komuna radnika Pariza u 19. veku, trajkovi radnika, i pored njihovih krivinopravnih progona, u SAD u 19. i poetkom 20. veka). Iako se klasna funkcija savremene drave znaajno izmenila, ona nije iezla. Posebno,31

. Nikola Viskovi, Drava i pravo, str. 34.

18

tvrdnje o nestanku klasa i klasne funkcije drave u razdoblju ekonomskog buma u zapadnom svetu (posle Drugog svetskog rata) pokazale su se neosnovanim. Poloaj radnitva, kao i zaposlenih uopte, jaanjem ekonomske i politike globalizacije na nedemokratskim osnovama u uslovima u kojima ne postoji globalna alternativa tom procesu, pogorava se. Rad na odreeno vreme, angaovanje na privremnim i povremenim poslovima smanjuju prihode zaposlenih i poveavaju broj nezaposlenih ili zaposlenih sa skraenim radnim vremenom. Umesto nestanka klasa javljaju se tzv. podklase. Istovremeno, socijalna drava, pritisnuta ekonomskom globalizacijom po modelu Nove desnice, uzmie a obrisi minimalne drave liberalnog usmerenja sve su vie prisutni. Drugim reima, ni savremena liberalno-demokratska drava nije interesno neutralna ali nije ni apsolutno pristrasna. Drave u prolosti, kao to se zna, bile su interesno otvoreno pristrasne prema vlasnicima sredstava za proizvodnju. v). Funkcija mira Ne postoji bezkonfliktno drutvo. Kako se klase i druge drutvene grupe ne bi i silom borile za ostvarenje svojih posebnih interesa, zadatak drave je da ostvari poredak mira. Za ostvarenje ove funkcije drava mora ne samo obezbediti monopol legitimne moi nego i uspostaviti pravni poredak kojim se ne samo ograniava upotreba sile od strane drave, ve i ureuju meusobni odnosi graana i odnosi graana s dravom. Naravno, ako je i kad je taj pravni poredak utemeljen na priznatim moralnim i drugim vrednostima, njegov doprinos miru je izraeniji. A poznato je da samo u ostvarenom svetu mira argumenti imaju znaaj.32 g. Funkcija ostvarenja slobode Ovaj zadatak ostvarenja slobode preuzela je na sebe pravna drava. U apsolutnoj monarhiji i u policijskoj dravi podanicima nije garantovana sloboda i zatita od samovoljnih akata dravne vlasti. U graanskoj dravi 19. veka upravo su32

. Martin Kriele - Dieter Grimm (hsg), Einfhrung in das Recht, C. F. Mller, Jur. Verlag, Heidelberg, 1985, str. 140.

19

sloboda i svojina bile osnovne vrednosti kojima je ta drava teila. Stoga, izvrna vlast je ograniena zakonom i utvren je odreeni obim slobode graana u koji se dravna vlast nije smela uplitati. Tek s pojavom liberalno-demokratske drave, graanima su priznata i druga osnovna ljudska prava i slobode, koja su im omoguila uee u politikom ivotu zajednice. Naravno, ostvarenje slobode, pravde i drugih osnovnih ljudskih prava pretpostavlja postojanje pravne sigurnosti. Pravna sigurnost znai ne samo postojanje jasnih i graanima lako dostupnih optih pravnih pravila, nego i njihovu primenu od strane drave, ukljuujui tu i utvrivanje odgovornosti subjekata za njihovu povredu. Posebno je vano da drava titi osnovna ljudska prava i osnovne vrednosti (ivot, slobodu, svojinu, ljudsko dostojanstvo i druge vrednosti). Stoga, obezbeivanjem pravne sigurnosti daje se veliki doprinos uspostavljanju poretka mira i slobode. d). Funkcija obezbeenja socijalne sigurnosti U socijalno-demokratskoj dravi tei se daleko veem stepenu obezbeivanja socijalne sigurnosti graana nego to je to bio sluaj u prethodnim istorijskim oblicima drava. Ovakvu ulogu drave predvideli su u veoj ili manjoj meri posleratni ustavi zapadnoevropskih drava. Taj princip socijalne trine privrede i socijalne drave bio je posebno garantovan u Ustavu S. R. Nemake iz 1949. godine i uspeno ostvarivan do ujedinjenja oba dela Nemake 1990. godine. Ipak, tom principu socijalne sigurnosti graana dat je uopte vei znaaj u Zapadnoj Evropi nego u SAD i Ujedinjenom Kraljevstvu Velike Britanije i Severne Irske. To je vidljivo i iz dela dravnog budeta koji se odvaja za te potrebe. Kako je predloeni Ustav Evropske unije bio kompromis izmeu angloamerike koncepcije slobodnog trita i evropsko-kontinentalne socijalne drave, moglo se dogoditi i dogodilo se da bude odbaen na referendumima odranim u Francuskoj i Holandiji krajem maja i poetkom juna 2005. godine. Njegova, ali ne samo njegova, sudbina ostaje neizvesna. e). Funkcija saradnje i integracije

20

Drutvo je sloeno i postaje sve kompleksnije. Stoga, neophodno je obezbediti punu saradnju brojnih subjekata u drutvu radi zadovoljavanja osnovnih potreba graana. Pravne okvire te saradnje obezbeuje drava. Istovremeno, tom saradnjom obezbeuje se drutvena integracija. Kad ta saradnja izostane, posebno kad se iz odreenih oblika saradnje iskljue graani, dolazi do raznih oblika dezintegracije. Izmeu politike elite u Evropi uspostavljena je saradnja i utvren je nacrt evropskog ustava. Taj Ustav je usvojen od najviih institucija EU i upuen na ratifikaciju drava lanica. Zbog nedovoljnog uvaavanja osnovnih inilaca socijalne sigurnosti graana, graani Francuske i Holandije su glasali protiv ratifikacije Ustava. Ta okolnost je bila od presudnog uticaja na odluivanje o usvajanju budeta EU za naredne godine. Nije postignut sporazum o budetu i doveden je u pitanje proces dalje vre integracije EU, koji je bio ostvaren kompromisom o Ustavu EU. Stoga, vano je uoiti da jednom ostvareni obim integracije pravom nije vean. Saradnja i na njoj utemeljena integracija predstavljaju trajan zadatak drave i prava.33 S obzirom na funkcije (ulogu) koje je ostvarivala i ostvaruje moderna drava, u politiko-pravnoj teoriji je izvrena sledea klasifikacija drava: minimalna drava, razvojna drava, socijaldemokratska drava, kolektivistika drava i totalitarna drava. Naravno, postoji odreena povezanost izmeu izvesnih uenja o dravi, politikih programa odreenih politikih stranaka i uspostavljenih dravnih oblika.34 6. Istorijski oblici drava (str. 82-86) izostavlja se Taka 8 (Moderne teorije o dravi, str. 94-97) izostavlja se. Sledi Trea glava - Pojam prava - Ostaje tekst iz knjige. Norbert Horn, op. cit, str. 14-27; Bernd Rthers, Rschtstheorie, Verlag C. H. Beck, Mnchen, 1999, str. 48-58. 34 . Endru Hejvud, Politika, str. 186-193; Patrick Dunleavy and Brendan O'Leary, Theories of the State, str.1-346.33

21

1. Rascep u pristupu pomu prava (iz udbenika str. 98-99) 2. Poreklo i vieznanost naziva (imena) pravo - tekst iz udbenika, str. 99-105) Umesto dosadanje take 3 u treoj glavi (Pojam prava) "Osnovno znaenje rei pravo" (definicija prava), str 105-109 u udbeniku sledi novi tekt take 3: 3. ta je pravo (problem definicije prava) U pravnoj teoriji i filozofiji predloeno je bezbroj definicija prava, a pojam prava ostao je i dalje sporan. Iako se znatan deo pisaca slae da su pravne norme vrsta drutvenih normi (ne poriui vieslojnost prava), ostaje problem utvrivanja sutine prava. Prema miljenju izvesnih pisaca, pravo proistie neposredno iz prirode ili sutine oveka i potpuno je nezavisno od drave odnosno njenog zakonodavnog organa. No, pojavom moderne, centralizovane, suverene drave odbaeno je postepeno uenje o prirodnom pravu i zauzet je stav da je celokupno pravo ljudska a ne nadljudska tvorevina. Time je prevazien dualizam prirodnog i pozitivnog prava, iji koreni seu duboko u prolost. No, time nisu otklonjeni svi problemi u definisanju rei (pojma) pravo. Umesto zahteva da pozitivno pravo bude u saglasju s prirodnim pravom, poelo se ukazivati da je pravo po svojoj sutini ono to je pravedno a ne ono to je nareeno (ius quia iustum a ne ius quia iussum). S druge strane, zadivljujua ostvarenja prirodnih nauka u 19. veku, utvrdila su objektivnost i egzaktnost kao najvie naune kriterijume. Stoga, ni pravna nauka nije vie teila za prouavanjem pravde i drugih vrednosti, ve se zadovoljila stavom da je pravo ono to kao pravo (zakon) ustanovi ustavom odreeni zakonodavni organ u propisanom postupku. tavie, pod snanim uticajem drutvenih okolnosti tog vremena i Monteskjeovog uenja o podeli vlasti pravom se nazivao samo skup optih pravnih normi koje je ustanovio, na propisani nain, zakonodavni organ.

22

Naravno, ovakvo uenje o pojmu prava bilo je suvie usko i tokom vremena je odbaeno u pravnoj nauci. Javilo se i shvatanje da je zadatak pravne filozofije da utvrdi pojam prava a ne pravne nauke. No, u pravnoj filozofiji je postojao pravi mozaik razliitih gledita o pojmu prava, to je zahtevalo da se u optoj teoriji prava utvrdi jedna praktina definicija prava neophodna za prouavanje vaeih prava u nacijama -dravama. Pravna nauka, pokuavajui da iznae odgovor na pitanje ta je pravo, suoila se s novim problemom. Naime, prema jednom miljenju, zadatak pravne nauke sastojao bi se u odreivanju ta treba da bude pravo na odreenom mestu u odreenom vremenu (quid sit iuris). Obrnuto, drugi pisci su bili uvereni da je zadatak pravne nauke da utvrdi odgovor na opte i "globalno" pitanje "ta je pravo" (quid est ius). Naravno, na ta je ve ukazano kad je bilo rei o definiciji drave, ova dva pristupa se mogu samo uslovno a ne bezuslovno razdvojiti. Uostalom, pisci koji ne unose u definiciju prava vrlinu pravde ne tvrde da ne postoji povezanost prava i pravde. Obrnuto, pisci koji pravdu smatraju kljunim elementom u definiciji prava, ne negiraju znaaj povezanosti prava s dravom i posebno s njenom organizovanom primenom sankcija. Problem je samo u tome to pojedini pisci misle da je znaenje u kome oni upotrebljavaju re pravo jedino mogue, dok se druga znaenja koja se daju toj rei pogrena. "Sporovi te vrste su besmisleni, ukazao je prof. Luki, jer i jedni i drugi priznaju postojanje i jednih i drugih predmeta, "stvari" koje nazivaju terminom pravo. A izbor termina je, na alost, slobodan".35 Pravo se od drugih drutvenih normi (najblii rod - genus proximum) razlikuje sledeim obelejima (vrsna razlika - differentia specifica): a. Pravne norme preteno stvara (u evropsko-kontinentalnom i u angloamerikom pravu nesporno) drava. Te norme se donose posebnim pravnim aktima, od kojih su najznaajniji ustav i zakon. Pored zakonodavnog organa, u stvaranju prava uestvuju u odreenoj meri i drugi ustavom odreeni dravni organi (vlada, najvii sudovi) i nedravni subjekti (crkva, akcionarska i druga trgovaka drutva, udruenja poslodavaca i zaposlenih, kao i druge drutvene35

. Radomir D. Luki, Sistem filozofije prava, Beograd, 1992, str. 309.

23

organizacije).

Pravo

stvoreno

od

ovih

razliitih

subjekata

naziva

se

podzakonskim pravom (izvrna vlast kao stvaralac), sudijskim pravom (tvorevina odgovarajuih sudova), crkvenim pravom i autonomnim pravom (poseban znaaj ima pravo koje nastaje u kolektivnim pregovorima sindikata zaposlenih i poslodavaca). b. Obiajne norme mogu postati pravne norme kad i ako budu sankcionisane od strane drave. Drugim reima, i nepisane norme mogu postati pravne u sluaju njihove primene od strane drave. Na pitanje da li postoji prirodno pravo odgovor treba da d filozofija prava a ne pravna nauka. v. Pravne norme su prinudne norme. Adresati normi su duni da izvre ponaanje predvieno u normi bez obzira na to da li to ele ili ne ele. Naime, primenu pravnih normi obezbeuje, u krajnjoj liniji, drava legitimnom upotrebom monopola fizike sile kojom jedino ona raspolae. Naravno, tu primenu sankcija, zbog povrede pravnih normi, ostvaruju u pravom predvienim procedurama, pre svega , sudovi. U svakom sluaju, treba podsetiti na Jeringove rei da "pravna norma bez prinude je protivrenost u sebi, vatra koja ne gori, svetlost koja ne svetli".36 g. Pravo mora obezbediti bar minimum uvaavanja od strane adresata koje obvezuje. Drugim reima, adresati treba da budu uvereni u obaveznost prava kao celine, to ne iskljuuje mogunost da pojedine pravne norme smatraju nepravednim i nemoralnim. d. Pravo predstavlja, shodno tome, ne samo skup vaeih pravnih normi zatienih dravnom sankcijom bez obzira na njihovu sadrinu, nego se trai i odreena sadrina tih normi zbog koje pravo zasluuje da bude potovano, tj. uvaavano i cenjeno (legitimnost prava).37

. Rudolf v. Jhering, Der Zwek im Recht, Bd. I, 3. Auflage, Leipzig, 1893, str. 322. . Bernd Ruthers, op.cit, str. 34-47; Andrew Heywood, Political Ideas and Concepts, str. 106107; Kurt Seelmann, Rechtsphilosophie, 2. Auflage, Verlag C.H. Beck, Mnchen, 2001, str. 5 i dalje.36 37

24

Nema sumnje da se evropsko-kontinentalno pravo razvijalo u najtenjoj vezi s moralom, posebno sa izuzetno vanim delom morala, pravdom. O znaaju pravde u oblikovanju prava svedoe brojni izvori. Jo je Aristotel naglasio znaaj moralnih vrlina za zajedniki ljudski ivot u polisu, posebno pravde. Njegovo uenje o razmenskoj, komutativnoj, pravdi (dikaion diorthotikon), distributivnoj pravdi (dikaion dianemetikon) i pravinosti (epiekeia, lat.aequitas) predstavlja jo uvek neprevazieno dostignue (osnovno naelo pravde je jednakost, a pravinost je prilagoavanje tog opteg naela posebnim okolnostima konkretnog sluaja).38 Preko uenja Cicerona i drugih poznatih rimskih pravnih pisaca, Justinijanove kodifikacije i filozofije svetog Tome Akvinskog, Aristotelovo uenje o pravdi izvrilo je ogroman uticaj na evropsku pravnu i politiku misao. Ulpijanove izreke: "Iustitia est constants et perpetua voluntas ius suum cuique tribuendi" (Pravda je stalna i veita volja da se svakome da pravo koje mu pripada) i "Iuris praecepta sunt haec: honeste vivere, alterum non leadere, suum cuique tribuere" (Pravo nalae: iveti asno, ne tetiti drugome, svakome dati ono to mu pripada), iji izvor je Aristotelovo uenje o pravdi, i danas su aktualne. Naravno, ta kome pripada treba da utvrdi pravo. Istorija pokazuje da to nije jednostavan zadatak. tavie, naelo pravde esto zloupotrebljavaju moni. Tako, na ulazu u koncentracioni logor Buhenvald bilo je napisano "Svakom njegovo" (Jedem das Seine), a re je bila o najgnusnijim zloinima i zloincima. Verovatno se zbog te neodreenosti pojma pravde, kao i potrebe za pravnom sigurnou , nerado unosi pojam pravde i pravednog u definiciju prava. Neposredno posle propasti nacistike Nemake, u nemakoj pravnoj teoriji je vaskrsao interes za prirodnim pravom a definicija prava nije se mogla zamisliti bez pravde kao njenog kljunog elementa. Pod uticajem tog uenja, kome su poseban doprinos dali Gustav Radbruh i Helmut Koing, u najvie akte Savezne Republike Nemake unete su odredbe o osnovnim ljudskim pravima i slobodama. Istovremeno, gorka iskustva prolosti podstakla su napore za prihvatanjem38

. Aristotel, Nikomahova etika, prevela Radmila alabali, predgovor napisao Milo N. Djuri, Beograd, 1958, knjiga V, str.111-142;

25

ljudskih prava kao nezaobilaznih sadraja vanih meunarodnih konvencija. Ta ljudska prava i slobode, kako je to dobro zapazio Jirgen Habermas, poseduju kao bog Janus dva lica. Jedno od njih je okrenuto prema moralu a drugo prema pravu. Kao moralna norma, ljudska prava pripadaju svakom biu s ljudskim likom. Na alost, kao legalna, subjektivna, prava pripadaju samo graanima odreenih nacija-drava (demokratska pravna nacija-drava).39 U treem talasu demokratizacije koji je zahvatio svet posle okonanja Drugog svetskog rata, umnoen je broj demokratskih pravnih drava. To je posebno sluaj s dravama u Evropi. Ova okolnost (tj. sadrinska povezanost najviih pravnih normi s najviim moralnim vrednostima, i posebno s pravdom kao najviom vrednou) izazvala je, kako je to dobro primetio Teo Majer-Mali (pravei paralelu s naslovom monografije H. Rommen-a "Veno vraanje prirodnog prava" iz 1947. godine), "isto tako pouzdan povratak pozitivizmu". 40 Drugim reima, savremena situacija ini podelu prava na prirodno i pozitivno manje znaajnom (nema vie potrebe traiti svoje pravo pozivom na nadiskustvene vrednosti, kad su osnovne moralne vrednosti garantovane najviim pravnim aktima.- tzv. pozitivno prirodno pravo). Jednostavno, prouavati savremeno pozitivno pravo demokratskih pravnih drava pravnim i sociolokim metodom neminovno ukljuuje i prouavanje pravnih vrednosti (koje, posebno kao ljudska prava i slobode, ine sadrinu najviih ustavnih normi). S druge strane, zastupnici prirodnopravnih uenja, ova osnovna prava i slobode objanjavaju kao prirodna prava koja izviru neposredno iz ljudske prirode (to, kako su to objasnili Marks, Habermas, Gidens, von Arnim, Pirson nije osnovano. Njihov izvor je u posebnim obelejima drutava s razvijenom trinom privredom i potrebom za obezbeivanjem u njima bar minimuma solidarnosti. Tu se nalazi i koren uenja o socijalnoj pravdi).41 Stoga, postoji pretpostavka da e. J. Habermas, Remarks on Legitimation through Human Rights, The Postnational Constellation, Polity Press, Cambridge, 2001, str. 129 i dalje. 40 . Theo Mayer-Maly, Rechtswissenschaft, 5. Auflage, Springer-Wien-New York, 1991, str. 103. 41 . Vie o socijalnoj pravdi: John Rawls, A Theory of Justice, Harvard University Press, Cambridge,39

26

pravo koje se stvara u ovakvim demokratskim dravama biti legitimno po dva osnova.42 Najpre, re je o dravama u kojima je ostvarena suverenost naroda. U tim dravama, ustav i druge najvie opte pravne akte donosi neposredno narod ili njegovi legitimno izabrani predstavnici po posebno utvrenim procedurama. Iz toga proistie pretpostavka da e sadrina tih pravnih akata odnosno prava u celini biti pravedna i potena (naelo proceduralne pravde). A sadrina prava se smatra pravednom ako su pravom priznata i zatiena temeljna ljudska prava i slobode (naelo supstancijalne pravde). Naravno, to nikako ne znai da u ovakvim dravama nije mogue doneti i nepravedne norme. Meutim, u pravnim sistemima tih drava postoje posebni mehanizmi kojim se te nepravedne norme uklanjaju iz pravnog poretka, a da se ne otvara prostor za arbitrarnost i haos (ne treba zaboraviti da su totalitarne drave svoje pravne sisteme smatrale i pravednim i moralnim a zloupotrebom javnih medija i drugih instrumenata u to uveravali i narod). U tom procesu zatite osnovnih sloboda i prava oveka i graanina (kao sadrine pravde) posebnu ulogu imaju najvii redovni sudovi ili posebni ustavni sudovi. Na osnovu iznetog, a imajui u vidu posebno pragmatino - stipulativan karakter definicije prava, moglo bi se zakljuiti da je pravo skup normi kojima se ureuje zajedniki ivot ljudi, zatienih organizovanim sankcijama koje primenjuje, u krajnjoj liniji, drava legitimnom upotrebom monopola fizike sile kojim raspolae. Pravo treba da ostvaruje pravdu, mir, sigurnost, slobodu i druge najvie drutvene vrednosti.43 Naravno, kao to to istorija pokazuje, pravo to uvek ne ini. O tome svedoe i istorijska i savremenaMass, 1971; Political Liberalism, Columbia University Press, New York, 1993; Peter Keler, O42

socijalnoj pravdi, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, br. 1/2005, str. 7-28. . J. Habermas, Remarks on Legitimation through Human Rights, str. 109-115; Harald Stolzlechner, Einfhrung in das ffentliche Recht, 3. Auflage, Manz, Wien, 2004. str. 1-30. 43 . Bernd Rthers, op. cit, str. 34-41; Heinz Krejci - Peter Pieler, Privatrecht, Teil II, Manz, Wien, 2004, str. 1-2; Norbert Horn je dao definiciju prava u irem smislu (za sve drave) i u uem smislu (za demokratske pravne drave), op.cit, str. 4-6.

27

prava. U elji da se izbegne upotreba termina pravo za sisteme pravnih normi koji su postojali u nacistikoj Nemakoj, faistikoj Italiji i Sovjetskom Savezu u razdoblju Staljinove vladavine, ne mali broj pisaca predlae da se u definiciju prava unese pravednost i svim sistemima koji nisu pravedni porekne pravni karakter. Naravno, to je mogue. Termini su stvar pogodbe, drutvenog sporazuma o njihovom znaenju , tj. o pojmu i predmetu koje oznaavaju (Luki). No, u tom sluaju, kako je to dobro zapazio Rajnhold Cipelius, nepravednom pravu treba odrediti drugi termin. Ili, to je celishodnije, zadrati jedinstven termin pravo za pravedne i nepravedne, legitimne i nelegitimne pravne sisteme, s tim to se ista svrha postie naglaavanjem nepravednosti i nelegitimnosti odreenog prava, pravnog sistema. Izostavljanjem iz definicije prava da pravne norme treba da budu pravedne (Artur Kaufman)44, ili pravedne i delotvorne (Teo Majer - Mali)45 ne znai, kako je dobro zapazio Bernd Riters, da se time umanjuje vanost pravde i delotvornosti u pravnom poretku.46 Na protiv, problem pravednosti i delotvornosti pravne norme je od izuzetnog znaaja za utvrivanje njenog vaenja (pitanje pravnog, faktikog i moralnog vaenja pravne norme). Naime, pravne norme donete od nadlenog dravnog organa u propisanom postupku pravno su obavezne. No, kakva e biti njihova dalja sudbina zavisi i od toga da li ih adresati smatraju moralnim i pravednim. Nedavno su doneti zakoni o izjednaavanju heteroseksualnih i homoseksualnih brakova u tri evropske (Holandija, Belgija i panija) i u jednoj severnoamerikoj dravi (Kanada). Ne tako davno, homoseksualnost je bila i moralno i pravno neprihvatljiva. U meuvremenu, nastale su odreene promene u stavu prema ovom pitanju, to je doprinelo trpeljivosti prema vezama ove vrste. Ta trpeljivost prerasla je u zahtev. Arthur Kaufmann, Die ontologische Struktur des Rechts, Rschtsphilosophie im Wandel, 2. Auflage, Kln - Berlin - Bonn - Mnchen, 1984, str. 101-105. 45 . Theo Mayer-Maly, Rechtsphilosophie, Springer Rechtswissenschaft, Springer Wien-New York, 2001, str. 2-7. 46 . Bernd Rthers, op. cit, str. 40.44

28

za zakonsko izjednaavanje, to se i dogodilo u pomenute etiri drave. Ipak, usvajanju tih zakona prethodile su velike demonstracije protivnika takvog reenja (prema navodima Katolike crkve u paniji, na protestu u Madridu bilo je vie stotina hiljada ljudi). injenica da su zakoni usvojeni, da pravno vae, ne moe biti sporna. No, pitanje moralnog i faktikog vaenja ostaje otvoreno. Stoga, nije neophodno unositi u definiciju prava pravednost, moralnost, delotvornost, iako je to naravno mogue. Njihovo unoenje je pitanje celishodnosti a ne istinitosti definicije.