1. Pojam države ?a) šire značenje- Država je posebnim pravom uređena organizacija vladajuće klase sa monopolom fizičke prinude kojim stanovništvo na određenoj teritoriji podvrgava svojoj suverenoj vlasti te tako održava odnose u interesu vladajuće klase. b) uže značenje- državna organizacija ili državni aparat: Država je hijerarhijski ustrojen i pravom organizovan sistem organa koji raspolaže monopolom za fizičku prinudu i moći stvaranja pravila ponašanja.

2. Tri elementa države ?a) određeno područje; b) stanovništvo;c) organizacija nezavisna o drugoj državi.

3. Državna vlast kao element države ?Suverenost znaci da država ima najviše ovlašćenja da stvara najviše normativne pravnе akte. Prema tome vlast je treći element države. Vlast pretpostavlja postojanje odnosa nadređenosti i podređenosti iza koga stoji kao garant monopol sile. Za monopol pojam vlasti veže se pojam legitimnost koja znači da je vlast zasnovana na pravnim normama. Dakle, vlast nije samo ogoljena sila koja je sama sebi cilj. Međutim odsustvo Iegitimnosti neće promeniti suštinu vlasti ni suštinu države, ono će samo biti pouzdan znak da prema obliku ta država nije demokratija, već ima drugi oblik, kao i da nije država u kojoj postoji vladavina prava nego vladavina zakona. Na svojoj teritoriji državna vlast ima svojstva vrhovništva, odnosno, sve zajednice i pojedinci na njenoj teritoriji joj se moraju pokoravati odnosno poštovati pravila ponašanja. Državna suverenost se sastoji od dva tipa odnosa: unutrašnja suverenost ili pravna vrhovnost, sastoji se u tome da država stvara i ima isključivo ovlašćenje u donošenju pravnih akata najviše pravne snage.

4. Država i biznis ?Država mora da obezbedi, između ostalog, zdravo okruženje u kome preduzetnicka firma može da nastane i da se razvija. Uključivanje države u biznis može se grupisati u tri glavne kategorije:-obezbeđenje kontrole, dizajnirane zaštite javnog interesa i preventivnog tržišnog ponašanja (monopol);-aktivnost katalizatora, (korišćenje poreskih podsticaja, da bi se ohrabrio privatni sektor);-obezbeđenje stimulacija strateški važnih sektora, gde tržišni sistem ima slabe performanse.

5. Država i pravni sistem ?

-Pravni sistem je skup pravnih akata koje je propisala drzava i koji cini jednu konzistentnu i koherentnu cjelinu-pravni poredak-Drzava putem prava uredjuje one drustvene odnose gdje postoji opasnost da dodje do drustvenog sukoba.To su1-odnosi koji su bitni za stabilnost drustva(javni red i bezbjednost,udruzivanje gradjana,slobida stampe,porezi i druge dadzbine idt)2-pitanja od opsteg i zajednickog interesa(obrazovanje,zdravstvena zastita,zastita zivotne sredine,saobracaj iveze,odbrana zemlje)3-pitanja koja se ticu licne,socijalne i imovinske sigurnosti ljudi(svojinski odnosi,porodicni odnosi i nasljedjivanje,radni odnosi,zdravstveno i penziono osigurane)-Postoje 3 vrste pravni normi

1. naredjujuce(svako je duzan da placa porez)2. zabranjujuce(zloupotreba sloboda je protivustavno i kaznjivo)3. ovlascujuce(jamci se pravo svojine)

-Pravna norma sadrzi 2 elementa

1-zapovjest o ponasanju ili dispozicija i 2-prinuda za izvrsenje zapovjesti ili sankcija6. Funkcije državne vlasti ?

Materijalna ili objektivna podjela drzavni funkcija utvrdjuje se s obzirom na sadrzinu djelatnosti drzave kojom onja ostvaruje svoje ciljeve.Prema ovome mjerilu razlikuje se zakonodavna,izvrsna i sudska funkcija-Zakonodavnu funkciju država vrši kad stvara norme svog pravnog poretka (putem zakona). -Pod izvršnom funkcijom podrazumeva se složena i mnogoobrazna državna delatnost koja se neprekidno odvija, a kojom država postiže svoje neposredne i konkretne interese.-Sudska funkcija je delatnost države kojom se garantuje održavanje i ostvarivanje pravnog poretka.. -Tri su suštinska elementa sudske funkcije: pravna norma, ljudsko ponašanje koje se vrednuje i spor. - Tipičan izraz sudske funkcije je presuda ili odluka.

7. Legitimitet državne vlasti ?U demokratiji državna vlast je legitimna kada:-proizilazi iz naroda i kada je stvorena sa većinom glasova ,,za“ od samog naroda,-se državna vlast sprovodi u skladu sa principima navedenim u Ustavu.

8. Oblici organizacije državne vlasti ?Državnu vlast možemo definisati kao sposobnost nametanja volje jednog subjekta drugom. Vlast možemo podeliti na zakonodavnu, sudsku i upravnu. -Oblici organizacije drzavne vlasti su

1. princip podele vlasti2. princip jedinstva vlasti

-Princip podjele vlasti se u praksi ostvaruje na 3 nacina1. kao predsjednicki sistem(sad)2. kao parlament-parlamentarni sistem(V.Britanije)3. mjesoviti sistem(Francuska)

-Princip jedinstva vlasti ostvaruje se na 2 nacina1. kao nedemokratsko jedinstvo vlasti

kao konventski skupstinski sistem(konvent-prva skupstina posle fran.revolucije)9. Predsednički sistem vlasti ?

Nastao je u SAD Ustavom iz 1787. godine. Predsednika države briraju birači neposredno, on je izvrsilac upravne vlasti (Vlada) ali mu ujedno pripadaju sve funkcije karakteristične za svakog predsednika države. Najpoznatija evropska država sa predsedničkim sistemom je Rusija, koja inače američki model ne prihvata u celini, ipak za nju je karakteristična velika uloga predsednika države.

10. Predsednički sistem u SAD ?Kao primer predsedničke demokratije služe SAD. Predsednik se kao šef egzekutive bira na izborima koji nemaju nikakve veze sa parlamentarnim izborima. Kako parlament nema mogućnosti da izglasa nepoverenje predsedniku, tako ni predsednik nema mogućnosti da raspusti parlament. Samo putem tužbe koja se zasniva na kršenju zakona postoji mogućnost prevremenog razrešenja predsednika sa njegove dužnosti. Ričard Nikson je pod pretnjom podizanja ovakve tužbe napustio službu. Striktna odvojenost parlamenta i vlade dovodi do toga da predsednik ne može računati na stalnu većinu u parlamentu. Predsednik i Kongres u predsedničkom sistemu SAD se imenuju na različitim izborima, dok se u parlamentarnim sistemima vlasti o sastavu

parlamenta i vlade odlučuje jednim izborom. Predsednik i članovi njegove vlade, sa izuzetkom potpredsednika koji je ujedno i predsedavajući Senata, ne smeju imati mesto u Kongresu. U SAD-u su funkcije državnika čelnika i funkcija šefa vlade ujedinjene u jednoj osobi. Predsedniku SAD-a je formalno ali ne i Ustavom, zabranjena mogućnost zakonske inicijative. On ima mogućnost da na donesene zakone Kongresa uloži veto koji može biti nadglasan dvotrećinskom većinom u oba doma kongresa. Predsednik je šef izvršne grane vlasti savezne vlade, čija je uloga da sprovodi nacionalni zakon dat Ustavom i propisan od strane Kongresa- član 2 Ustava, proglašava predsednika za glavnokomandujućeg oružanih snaga i nabraja ovlašćenja koja su dodeljena predsedniku, uključujući moć da proglasi zakon ili stavi veto na predloge oba doma Kongresa. Isti član propisuje uslove koje lice mora ispuniti da bi uopšte moglo biti predsednik: da je lice građanin SAD, da je rođeno u SAD, da ima najmanje navršenih 35 godina i da ima najmanje 14 godina prebivališta na teritoriji SAD-a. Predsednik, takođe, može da oformi kabinet savetnika i da daje pomilovanja. Konačno, uz savet i pristanak Senata, predsednik ima ovlašćenja da potpisuje sporazume i imenuje ambasadore i federalne sudije, uključujući i sudije Vrhovnog suda.Predsednik se bira posredno preko EIektorskog kolegijuma (elektori-izbornici). Mandat mu traje četiri godine, uz ograničenje na maksimalno dva mandata. Neophodna je prosta većina elektorskih glasova da bi kandidat postao predsednik. Ako nijedan kandidat ne dobije većinu glasova, predsednika bira Predstavnički dom.

11. Parlamentarni sistem vlasti ?Parlament je naziv za najviše predstavničko telo u nekoj državi ili užoj političkoj zajednici. U savremenom svetu, to telo najčešće ima zakonodavnu funkciju. Parlament u današnjem smislu se razvio iz srednjevekovnog engleskog Parlamenta koji je imao samo savetodavnu ulogu prema vladaru. Po parlamentu je nazvan oblik demokratskog društveno-političkog uređenja koji se naziva parlamentarni sistem ili parlamentarizam. U takvim sistemima šef države, po pravilu, ima uglavnom simboličnu ulogu. Nasuprot tome, šef vlade je po pravilu odgovoran i zavisan od parlamenta, On svoju funkciju može obavljati jedino dok ima poverenje parlamenta. Kada se takvo poverenje dovede u pitanje, u parlamentu se obavi glasanje o povjerenju vladi. Ukoliko vlada na takvom glasanju izgubi poverenje, podnosi ostavku, a nakon toga se imenuje mandatar za sastav nove vlade ili raspisuju novi parlamentarni izbori. Savremeni demokratski sistemi u kojima je vlast parlamenta ograničena u skladu sa doktrinom o podeli vlasti se nazivaju predsednički sistemi ili polupredsednički sistemi. Na području bivše Jugoslavije jedino Bosna i Hercegovina i njen entitet Federacija BiH imaju parlament u nazivu svog glavnog zakonodavnog tela - Parlamentarna skupština i Parlament Federacije BiH.

12. Mešoviti sistem vlasti ?

-Kombinacija predsjednickog i parlamentarnog sistema,primjenjuje se u Francuskoj-Ovaj sistem obiljezava pravni i politicki polozaj sefa drzave koji je nezavisan od parlamenta.Bira se neposrednim izborima,mandat je 7 god,i raspolaze znacajnim ovlascenjima

13. Sistem jedinstva vlasti ?

-Pod jedinstvom vlasti podrazumjeva se oblik uredjenja odnosa izmedju zakonodavne,izvrsne i sudske vlasti.Ovim sistemom se sve 3 vlasti objedinjuju u jedan organ-Razlikujemo 2 oblika ostvarivanja jedinstva vlasti

1-nedemokratski(je objedinjavanje sve 3 vlasti u rukama jednog organa ili kolegijalnog organa) i 2-demokratski oblik(nacelo jedinstva se ostvaruje u jednom predstavnickom tjelu(parlament,skupstina)

14. Načela odlučivanja ?Odlučivanje je ključni momenat u procesu donošenja odluka, a osnovna načela odlučivanja su:a) načelo demokratičnosti procesa odlučivanja,b) načelo kolektivnosti procesa,c) načelo jedinstva interesa subjekata.

15. Sistemi rukovođenja ?Postoje različiti nivoi rukovođenja. Mi ćemo analizirati tri osnovna nivoa:1-Najvisi 2- Srednji i 3-Niži.-Pod sistemom rukovođenja podrazumeva se način organizovanja funkcije rukovođenja, tj. način uspostavljanja odnosa između rukovodilaca i izvršioca i izvršioca kao i između pojedinih rukovodilaca.Razlikujemo dva osnovna sistema rukovođenja:1-Linijski - karakteristika mu je da jedan zaposleni može da ima samo jednog neposrednog rukovodioca, 2-Funkcionalni - zaposleni može da ima dva ili više neposrednih rukovodilaca.Oba sistema imaju svoje prednosti i nedostatke.Linijski sistem se više primenjuje u praksi, naročito kod manjih preduzeća koja nemaju složene poslovne aktivnosti, dok se funkcionalni sistem koristi kod velikih preduzeća. Linijski sistem rukovođenja je najstariji sistem rukovođenja. Najbitnija karakteristika funkcionalnog sistema je njegovo nastojanje da u potpunosti primeni stručna znanja i iskustva pojedinca. U ovom sistemu princip podele rada dolazi do izražaja u potpunosti. Kod funkcionalnog sistema rukovođenja, najviši rukovodilac daje više naloga rukovodiocima na različitim nivoima, a svi ti nalozi se spajaju na jednom radnom mestu. Najbolje rezulate u procesu rukovođenja možemo postići kombinovanjem ova dva sistema. Kombinovani sistem rukovođenja se zasniva na linijskom sistemu kome su pridodatištabovi ili grupe stručnjaka (štabno-linijski sistem). Linija je osnova povezivanja, a štab jedopuna. Štabovi imaju iskjjučivo savetodavnu ulogu.

16. Uopšte o parlamentu ?Parlament je naziv za najviše predstavničko telo u nekoj državi ili užoj političkoj

zajednici. Ima zakonodavnu, odnosno ustavotvornu funkciju. Parlamenti se dijele na jednodomne i dvodomne. Kod dvodomnih parlamenata se razlikuju tzv. donji i gornji dom. Donji dom ima većinu zakonodavnih i drugih ovlašćenja, dok gornji dom u pravilu ima savetodavnu ili nadzornui funkciju. Članove parlamenta najčešće biraju građani na neposrednim i tajnim izborima, ali se mogu birati i neposredno od strane nižih parlamenata, posebno organiziranih tela, šefa države vlade ili za to ovlašćenih društvenih organizacija (sindikati,crkva i sl.) . Broj članova parlamenta varira od države do države,. Donji dom parlamenta obično broji između 100 i 200 poslanika, dok je gornji dom u pravilu manji i ima od 50 do 100 poslanika.

17. Nadležnost parlamenta ?U najvažnije nadležnosti parlamenta spada izbor i razrešenje vlade, nadziranje i kontrola vlade, debatovanje, usvajanje budžeta, donošenje zakona, političko predstavljanje (reprezentacija), političko obrazovanje i obezbedjivanje legitimiteta vlasti. Drugim rečima, parlament obavlja

različite funkcije medju kojima su, zakonodavna, finansijska, deliberativna (diskurzivna, raspravljačka), kritička, informativna i reprezentativna (predstavnička)

18. Šef države (i ustavni položaj šefa države) ?Šef države (državni poglavar) najviši je predstavnik države u zemlji i prema inostranstvu. -Šef države može biti:A)individualni organ:-predsednik republike,monarh,kralj, car, knez,kan,vojvoda,papa,emir,sultan.b)kolektivni ili zajednički organ (sastavljen od više lica)--predsedništvo (prezidijum),Savezno veće (kao sto je Savezno veće Švajcarske).Šef države može biti izabran na izborima neposredno (npr. u Francuskoj) ili posredno (npr. predsednik SAD) od birača, može biti izabran u parlamentu (npr. u Nemačkoj ili Italiji) ili od strane nekog drugog organa-Funkcije koje se najčešće povezane sa šefom države, zavise od političkog oblika države (njenog ustavnog uređenja):-predstavljanje države u zemlji i inostranstvu,-šef izvršne vlasti,-davanje mandata na sastavljanje vlade te imenovanje drugih visokih zvaničnika u zemlji,-sankcionisanje zakona,-imenovanje dipomatskih predstavnika svoje zemlje (predaja punomoćja) te primanje punomoćja stranih diplomatskih predstavnika akreditovanih u zemlji,-sklapanje međunarodnih ugovora,-vođenje spoljne politike,-vrhovni zapovednik vojske.

19. Izvršni organi u državi (uopšte o vladi) ?Vlada je najviše drzavno izvršno telo, koje radi za državu i u njeno ime, a koje ima svaka suverena država. Prema Ustavu, Vlada:-utvrđuje i vodi politiku,-izvršava zakone i druge opšte akte Narodne skupštine,-donosi uredbe i druge opšte akte radi izvršavanja zakona,-predlaže Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte i daje o njima mišljenje kad ih podnese drugi predlagač,-usmerava i usklađuje rad organa državne uprave i vrši nadzor nad njihovim radom,-vrši i druge poslove određene Ustavom i zakonom.

20. Vrste vlada ?1. Politička ili stranačka vlada,-gde je parlament sastavljen od više stranaka;2. Homogena vlada- koja je sastavljena samo od članova jedne partije;3. Koaliciona vlada- sastavljena od članova više koalicionih partija;4. Koncentraciona vlada- u koju ulaze predstavnici svih parlamentarnih partija;5. Vlada narodnog jedinstva- koja se formira kada je država u krizi;6. Prelazna vlada-kada treba obaviti važne poslove;7. Činovnička vlada-sastavljena od upravnih stručnjaka;8. Ekspertna vlada-čine je razni stručnjaci.

21. Izbor, sastav i opoziv vlade ?

Vladu Republike Srpske čine predsednik, dva potpredsednika i ministri. Članove Vlade bira Narodna skupština, posle svakog konstituisanja, na predlog kandidata za predsednika Vlade, na period od četiri godine. Potpredsednike Vlade, na predlog predsednika Vlade iz reda ministara, bira Narodna skupština. Vladi prestaje mandat prestankom mandata Narodne skupštine, raspuštanjem ili skraćenjem mandata Narodne skupštine, izglasavanjem nepoverenja Vladi, ostavkom Vlade i ostavkom i razrešenjem predsednika Vlade. Vlada, kojoj je prestao mandat ostaje na dužnosti do izbora nove Vlade. Predsednik Vlade može podneti ostavku, koju dostavlja predsedniku Narodne skupštine. Ostavku predsednika Vlade, predsednik Narodne skupštine odmah dostavlja predsedniku Republike i narodnim poslanicima. Narodna skupština, na prvoj narednoj sednici, uvrštava na dnevni red ostavku predsednika Vlade. Predsednik Vlade obrazlaže ostavku u Narodnoj skupštini. Vlada i predsednik Vlade imaju pravo da povuku ostavku sve do konstatovanja ostavke. Ostavka ili razrešenje predsednika Vlade povlači ostavku Vlade.

22. Nadležnost vlade ?1-predlaže Narodnoj skupštini zakone, druge propise i opšte akte,2-predlaže strategiju i plan razvoja, prostorni plan, budžet i završni račun,3-obezbeđuje sprovođenje i izvršava zakone, druge propise i opšte akte, u skladu sa Ustavom,4-donosi uredbe, odluke, smernice, instrukcije, rešenja, zaključke i druge opšte i pojedinačne akte za izvršavanje zakona,5-daje mišljenje o predlogu zakona, drugog propisa ili opšteg akta i o inicijativi za donošenje zakona ili drugog akta iz nadležnosti Narodne skupštine, koje je Narodnoj skupštini podneo drugi predlagač,6-donosi propise za izvršavanje zakona i drugih propisa i akata kad je tim propisima utvrđena nadležnost republičkih organa, a zakonom nije određena nadležnost drugih republičkih organa,7-stara se o obezbeđivanju jedinstva i unapređivanju pravnog sistema,8-utvrđuje načela za unutrašnju organizaciju ministarstava i drugih republičkih organauprave,9-postavlja (imenuje) i razrešava sekretare ministarstava, pomoćnike ministara, glavnerepubličke inspektore i druga lica, za koja je zakonom određeno da ih imenuje Vlada,10-odlučuje o formiranju predstavništava Republike u inostranstvu, i u skladu sa Ustavom predlaže predsedniku Republike imenovanje (postavljenje) i razrešenje (opoziv) šefova tih predstavništava,11-osniva javna preduzeća, ustanove i druge organizacije za obavljanje poslova od interesa za ostvarivanje prava i dužnosti Republike,12-rešava sukobe nadležnosti između ministarstava i drugih organa i organizacija u Republici, kojima je povereno obavljanje pojedinih poslova izvršavanja zakona i drugih propisa i opštih akata iz okvira prava i dužnosti Republike, 13-formira stručne i druge službe za svoje potrebe,14-stara se o zaštiti interesa i prava Republike u pitanjima o kojima odlučuje Savet ministara i 15-obavlja i druge poslove u skladu sa Ustavom i zakonom.

23. Pojam prava ?Pravo se može nazvati sistemom normi ljudskog ponašanja koje propisuje i u slučaju kršenja sankcioniše državaPostoje vise pravaca u pravnoj filozofiji a najcesci su-Jusnaturalizam,-legalizam i normativizam,-socijalizam.

24. Pojam pravde i pravičnosti ?

Preciznije određivanje značenja pojma u velikoj meri je otežano dominacijom pojma društvene pravde „kao moralne i političke vrednosti“, kao i povezivanjem pravde i raspodele bogatstva. Ovu kompleksnost pojma pravde dodatno usložnjava veza sa pojmom jednakosti. Neophodno je napraviti razliku između uiverzalne jednakosti pred zakonom i raznih oblika stvaranja imovinske jednakosti. Pravičnost je srodni i dopunski aksiološki pojam pravde. U pravu kao normativnom sistemu izdvajanje pravičnosti je potrebno (pravedno je da svi plaćaju isti porez, ali nije pravično jer se ljudi razlikuju po svojim materijalnim mogućnostima).

25. Vladavina prava i pravna država ?Vladavina prava je tema iz oblasti filozofije, politike i prava. Sadržina ovog pojma najčešće se izražava pojmom „ustavnost“, koji podrazumeva podložnost države, tj. državnih organa objektivnom pravu, isto kao i pojedinca. Vladavina prava podrazumeva ustavnost ali i više od toga. Ona pretpostavlja određena svojstva državnog poretka i odgovarajuće atribute važećih zakona. Još je Platon govorio da niko ne sme da bude iznad zakona, već da svaka pa i najviša vlast mora biti podređena zakonu koji je istinski gospodar i upravljač u državi. Ona obezbeđuje prava i slobode pojedincu ali isto tako obezbeđuje efikasna sredstva sankcionisanja u slučaju njhove povrede.

Prema liberalno-demokratskom shvatanju, pojam vladavine prava nije prostorno i vremenski ograničen već je nešto što je dato po sebi, i njegov sadržaj se nikada ne dovodi u pitanje. To је večan i univerzalan pojam.

Prema formalno-legalističkom shvatanju, vladavina prava nije vladavina konkretnih zakona, već onoga što zakoni treba da budu. Treba da očuva i osigura slobodu. Po ovom shvatanju vladavina prava suprotstavlja se policijskoj državi u kojoj pojedinac ima status podanika bez ikakvih subjektivnih prava,

Prema trećem shvatanju, vladavina prava nije vladavina poretka kao takvog, već vladavina pravnog poretka određenih svojstava. Ona znači ograničenu vlast, ali tako da u ustavu i zakonima postoje pravila koja apsolutno isključuju koncentraciju vlasti na jednom mestu, samovolju i zloupotrebe u oblasti ljudskih prava i sloboda.26. Principi pravne države ?

-Pravna država u fornalnom smislu je država u kojoj su svi jednako obavezani pravom, te se kaže da postoji vladavina prava. Pravna država u sadržinskom smislu je država u kojoj je ideja podanika, kao subjekta isključivo obaveze, napuštena i zamenjena idejom građanina - titulara prava i obaveza.-Društveni uslovi pravne države su:

a) Stabilnost;b) Homogenost;c) Društveni red i mir;d) Društvena i pravna svest;e) Javno menje.

-Državno organizacioni uslovi pravne države su:a) Demokratija;b) Podela vlasti;c) Suzbijeni preterani etatizam;d) Birokratizam.

27. Ustavnost i zakonitost ?

-U širem smislu ustavnost podrazumeva da u jednoj državi postoje osnovna društvena pravna pravila utvrđena ustavom kao najvišim pravnim aktom te države, koja obezbeđuje da se državna vlast organizuje i vrši objektivno na osnovu tih pravila.. -U užem smislu ustavnost znači saglasnost svih pojedinačnih pravnih propisa (zakona, uredbi, odluka i drugo) i opštih pravnih akata nižih od ustava sa ustavom. -U širem smislu zakonitost podrazumeva postupanje svih na osnovu i u okviru zakona (princip legaliteta). -U užem smislu zakonitost podrazumeva da svi pravni akti niži od zakona kao što su uredbe, odluke, pravilnici, naredbe, rešenja i drugi moraju biti u skladu sa zakonom.

28. Funkcije ustavnosti i zakonitosti ?Funkcije ustavnosti su:

Kontrolna funkcija koja se ogleda u stalnoj kontroli javne vlasti od strane ustavnih organa; Ograničavajuća funkcija koja se ogleda u ograničavanju svake, pa i najviše vlasti pravom; Zaštitna funkcija kojom se garantuju objektivna i subjektivna prava; Koheziona funkcija koja obuhvata izgradnju pravnog sistema i pravnog poretka, a odnosi se

na uspostavljanje odnosa unutar pravnog sistema.29. Ustavni osnov ustavnosti i zakonitosti ?

Posebne ili konkretne odredbe se odnose na sledeće:-zakoni, drugi propisi i opšti akti stupaju na snagu najranije osam dana od dana objavljivanja;-pre stupanja na snagu, moraju biti objavljeni u službenom glasilu;-zakoni, drugi propisi i opšti akti ne mogu imati retroaktivno dejstvo (osim u određenim slučajevima);-kada državni organi i organizacije vrše javna ovlašćenja, mora postojati pravo na žalbu;-pravo upotrebe svog jezika;-da se protiv pojedinačnih akata sudova, upravnih i drugih državnih organa može izjaviti žalba;-vladi, kao izvršnoj vlasti, ostavljena je mogućnost da može obustaviti od izvršenja propis, opšti ili pojedinačni akt, ako smatra da je protivustavan ili protivzakonit.

30. Zaštita i kontrola ustavnosti i zakonitosti ?Razlikujemo sledeće oblike zaštite:

Prethodna kontrola, pre donošenja zakona u parlamentu proveri i uskladi odredbe zakona sa ustavom;

Naknadna kontrola, predstavlja i kontrolu već donetih zakona i drugih akata, koji su se u primeni pokazali kao nesaglasni sa ustavom;

Unutrašnja kontrola, koju vrši sam organ koji je doneo zakon;Prema organu koji vrši kontrolu, kontrola i zaštita može biti:

- sistem samokontrole zakonodavca;- sistem političke kontrole;- sistem kontrole od strane redovnih sudova;-sistem ustavnosudske kontrole. Ustavni sud će obustaviti postupak ocene ustavnosti ili zakonitosti opštih akata:

1) kad je u toku postupka opšti akt usaglašen s Ustavom ili zakonom, a Ustavni sud nije ocenio da zbog posledica neustavnosti ili nezakonitosti treba doneti odluku zbog toga što nisu otklonjene posledice neustavnosti ili nezakonitosti;

2) kad u toku postupka prestanu procesne pretpostavke za vođenje postupka.

31Pojam i sadržaj svojine ?-Pravo svojine je stvarno pravo vlasnika stvari da je drzi,koristi i sa njom raspolaze u punoj mjeri i iskljucivo sa ogranicenjima i obavezama utvrdjenim u zakonu.-U normativnom smislu svojina se identifikuje sa pojmom pripadnosti u smislu da neke stvari pripadaju odredjenim vlasnicima.-Ekonomski aspekt svojine cine prisvajanje i pripadanje a pravni aspekt oznacava pravnim poretkom vlast fizickog ili pravnog lica 32. Formalnopravni oblici svojine-Prema nacinu koristenja svojina se djeli na licnu i stvarnu,Prema broju subjekata-susvojina,zajednicka svojina i mjesovita svojina,Prema tome ko je nosilac prava svojine-licna,drzavna,,zadruzna i drustvena-Licna svojina-je oblik individualne svojine koja sadrzi sva svojinska ovlascenja kojima vlasnik raspolaze-Privatna svojina-proistice iz licne svojine a poprima oblik privatne kada sluzi eksploataciji tudje radne snage,odnosno sticanja dobiti-Drzavna svojina-njome upravlja drzava kao i svaki drugi vlasnik preko nadleznih organa na nacin utvrdjen ustavom i zakonom.Treba praviti razliku izmedju drzave kao javne vlasti i drzave kao vlasnika.Subjekt drzavne svojine je drzava a objekt cine javna dobra,prirodna bogatstva,dobra u opstoj upotrebi,novac,hov.-Zadruzna svojina-poseban oblik prava svojine koja je nastala sa pojavom sitnih robnih proizvodjaca.Zadruznu svojinu cine udjeli zadrugara,sredstva nastala djelovanjem zadruge i dr.sredstva.-Drustvena svojina-oblik svojine kod koje se kao titular javlja drustvo kao cjelina.Danas se drustvena transformise u privatnu svojinu-Susvojina-oblik svojine kod kojeg 2 ili vise lica imaju pravo svojine na istoj stvari svako prema svom udjelu-Zajednicka svojina-oblik svojine kod kojeg 2 ili vise lica koja se nazivaju zajednicari imaju pravo svojine na istoj stvari ali njihovi udjeli u pravu svojine nisu unapred odredjeni ni fakticki ni pravno.Oblici zajednicke svojine su-imovina bracnih drugova,zajednicka svojina porodice.Podjela zajednicke imovine se moze izvrsiti na 2 nacina1-sporazumom zajednicara,2-sudskim putem-Etazna svojina-pravo svojine na posebnom djelu zgrade koja moze postojati na stanu,poslovnoj prostoriji,garazi.Etazna svojina se stice-kupovinom,nasledjem,izgradnjom,zamjenom ili poklonom.-Mjesovita svojina-oblik svojine koga cine razliciti oblici svojine kao sto su drzavna i privatna,privatna i zadruzna,svojina domaceg i stranog porjekla ili spoj spomenutih. 33. Rad, sredstva za rad i slobodno privređivanje-Polozaj i uloga rada i sredstava rada,njihov medjusobni odnos kao i ustavno odredjenje javljali su se u 3 karakteristicna odnosa1-kapitalisticki nacin proizvodnje-koji se zasniva na sredstvima za proizvodnju i na ljudima2-pravo radadrustvenim sredstvima za proizvodnju-koji je nastao na drustvenoj svojini gdje zaposleni sticu pravo rada drustvenim sredstvima ali nemaju pravi vlasnistva.3-slobodna privreda rada i kapitala-bazira se na jednakisti i drustvenom blagostanju,slobodnom trzistu i privatnoj svojini a osnovni cinioci su rad,kapital i trzisni sistem

34. Organizovanje privrede-Organizacija predstavlja odgovarajuci stepen planskog i dobro uradjenog drustv. rada-Svaka organizacija mora imati vise elemenata-ljude,sredstva,cilj,strukturu,autonomnost-Oblik organizovanja u privredi cine 4 bitna elementa1-grupa ljudi povezana u jednu cjelinu,2-ostvarivanje odredjenih ciljeva i zadataka,3-sredstva kojima organizacija raspolaze,4-organizaciona struktura.-Radnje mogu biti-industrijske,zanatske,trgovacke,gradjevinske i dr.35. Udruživanje u privredi36. Preduzeća-Preduzece(privredno drustvo) je osnovni privredni subjekt(organizacija)koji se osniva radi sticanja dobiti.Ciljna funkcija je dobit.-Osnovna obiljezja preduzeca su1-preduzece ima svoju ekonomiju,2-preduzece ekonomiju ostvaruje u okruzenju sa kojim je u permanentnoj komunikaciji,3-preduzece je slozen,dinamicki,ekonomski sistem,4-preduzece je poslovno-finansijski entitet,pa se kao takav rukovodi poslovno-finansijskim ciljevima,5-procesima i pojavama u preduzecu upravlja kompetentan menadzment37. Vrste preduzeća-Vrste preduzeca su 1-privredna ili trgovacka drustva-a)drustva lica-ortacko,komanditno, -b) drustva kapitala-ad,doo2-javna preduzeca3-korporacije,4-holdinzi-Trgovacko drustvo predstavlja udruzivanje trgovaca u cilju efikasnijeg i kvalitetnijeg poslovanja-Ortacko dr. je tip preduzeca koje osnivaju 2 ili vice pravnih ili fizickih lica radi obavljanja odredjene djelatnosti pod zajednickim poslovnim imenom i ciji je cilj sticanje profita-Komanditno dr. je drustvo vise licakoja mogu biti komanditori i komplementari koji obavljaju odtedjenu djelatnost pood zajednickim imenom i ciji je cilj sticanje profita

Komplementari vode poslovanje drustva i odgovaraju za njegove obaveze neograniceno solidarno citavom svojom imovinom

Komanditori ne ucestvuju u vodjenju poslovanja drustva o odgovaraju ograniceno svojim ulozima

38Akcionarsko društvo -AD je trgovacko drustvo sa osnovnim kapitalom podjeljenim na odredjen broj akcija sa jednakim iznosom.Preteca savremenih AD-va je banka svetog djordja osnovana 1407.god.-Kupoprodaja akcija se vrsi na trzistu kapitala-

1-na primarnom trzistu kapitala obavlja se plasman nove emisije akcija.Ucesnici na ovom trzistu su ad koja izdaju novu emisiju akcija i finansijski posrednici

2-na sekundarnom trzistu se kupuje i prodaje vec izdata akcija.Finansijski posrednici su brokeri i dileri3-na trecim trzistima posluju brokerske firme koje ne zele da placaju proviziju regularnim berzama.-Vlasnici akcija-akcionari imaju 3 grupe prava1-pravo na dividendu(deo profita koji se isplacuje akcionarima)2-pravo ucestvovanja u odlucivanju(odnosi se na izbor uprave preduzeca)3-pravo na deo likvidacione mase u slucaju likvidacije preduzeca.39. Društvo sa ograničenom odgovorošću-DOO je drustvo kapitala koje se najcesce bira prilikom organizovanja malih i srednjih preduzeca-Javno preduzece je preduzece ciji je vecinski vlasnik drzava.Cilj osnivanja JP je obezbjedjivanje i zastita interesa drzave u funkcionisnju vitalnih sektora privredne djelatnosti.-Korporacija ili kompanija je pravno lice koje cesto ima slicna prava kao i fizicko lice-da posjeduje imovinu,zaduzuje se, tuzi i bude tuzen.Svrha korporacije je-sjedinjavanje,grupisanje poslovnih interesa i prestavlja najcesci oblik poslovnog udruzivanja.-Holding je izraz koji u privredi oznacava preduzece koje u svom vlasnistvu ili pod svojom kontrolom drzi jedno ili vise manjih zavisnih preduzeca najcesce putem vlasnistva nad vecinom akcija ili vlasnickih udjela.40. Upravljanje u privredi-Sistem upravljanja je ustvari sistem odlucivanja.-Organi preduzeca su-1 skupstina kao organ vlasti,2-upravni odbor kao organ upravljanja,3-direktor preduzeca kao organ poslovanja,4-nadzorni odbor kao organ nadzora u preduzecu.41. Skupština preduzeća-skupstina akcionara-je najvisi organ preduzeca i ona bira upravni odbor.-Mogu biti-redovne,vandredne i skupstine po nalogu suda42Upravni odbor preduzeća ?-Moze imati najmanje 3 a najvise 15 clanova.-Postoje neizvrsni i nezavisni clanovi UO.-Neizvrsni su oni koji nisu clanovi izvrsnog odbora-Nezavisni su oni koji nisu pravno,imovinski,statusno,svojinski povezani sa ad u zadnje 2 god-Nadleznost UO se odnosi na-upravljanje preduzecem, razvijanje i utvrdjivanje strategije preduzeca,odobravanje poslovnog plana,izdavanje akcija,utvrdjivanje dividendi,sazivanje skupstine,postavljanje izvrsnih direktora,odobravanje ugovora,kontrola finansijskih izvestaja.43. Pojam menadžmenta-Menadzment je naucna disciplina koja je usmerena na iznalazenje takvih mjera i akcija kojima se poboljsava realizacija razlicitih aktivnosti i poduhvata i cini efikasnijim funkcionisanje i razvoj razlicitih privrednih i neprivrednih sistema ili u najkracem-Menadzment je sposobnost da se poslovi obave posredstvom drugih.-Menadzment je sposobnost koja se bavi pitanjima vremena i medjuljudskim odnosima onako kako se javljaju u organizacijama.

-Predstava o vremenu unutar organizacije sadrzi nekoliko elemenata-1-menadzment je pokusaj da se ostavri zeljena mogucnost,imajuci u vidu proslost i sadasnjost2- menadzment se sprovodi u odredjenom istorijskom periodu i njegov je odraz3- menadzment je praksa koja stvara odredjene posljedice i efekte koji izranjaju tokom vremena.-Vaznost medjuljudskih odnosa ukljucuje nekoliko ideja1- menadzeri rade u odnosima na bazi reciprociteta-svaki od aktera utice na onog drugo2-menadzeri rade u odnosima koji imaju rasprsujuce dejstvo na druge ljude,bilo na bolje ili gore3-menadzeri prakticno zongliraju visestrukim istovremenim odnosima44. Nužnost i značaj menadžmenta-Menazdment se posmatra i definise kao proces upravljanja odredjenim poslovima i sistemima radi efikasnijeg dostizanja zajednickih ciljeva.Rjec je o slozenom procesu koji se sastoji od skupa povezanih podprocesa-planiranje,organizovanje,kadrovanje,vodjenje i kontrola-FAYOL-smatra da menadzeri moraju da imaju odredjena znanja iz sledecih funkcionalnih oblasti djelovanja preduzeca-tehnicka,komercijalna,finansijska,sigurnosna,racunovodstvena,administrativna,menadzerska i dr.45. Principi menadžmenta-FAJOL- 14 principa menadzmenta1-povezanost ovlascenja i odgovornosti, 8-nagradjivanje,2-jedinstvo komande, 9-centralizacija,3-skalarni lanac komande , 10-poredak, 4-jedinstvo planiranja, 11-pravednost,5-podjela rada, 12-stabilnost zaposlenja,6-disciplina, 13-inicijativa,7-podredjivanje individualnog interesa opstem 14-timski duh-MAKS WEBER-5 principa1-postojanost stalnih pravila2-nadleznost3-hijerarhijsko organizovanje4-imenovanja i unapredjenja5-pismena forma odluka46. Pojam preduzetništvaU širem smislu pojam preduzetništva se može definisati kao skup ljudske aktivnosti na kombinovanju ograničenih faktora za ostvarenje preduzetničkog poduhvata, dok se u užem smislu, preduzetništvo posmatra sa ekonomskog stanovišta.47. Menadžer i njegove veštine-Vestine menadzera1-tehnicke vjestine,2-interpersonalne,3-konceptualne,4-komunikacione,5-vestine resavanja problema

-Tehnicke vjestine-predstavljaju sposobnost primjene specificnih metoda,procedura, i tehnika u odredjenoj specijalizovanoj oblasti.Ove vjestine dolaze do izrazaja u projektovanju,istrazivanjima,finansijskim operacijama,radu na kompjuterima,aparatima ili dr.masinama.-Interpersonalne vjestine-podrazumjevaju sposobnost da se da se upravlja ljudskim resursima,motivisu zaposleni,upravlja konfliktima i sl.-Konceptualne vjestine-podraz.sposobnost da se organizacija sagleda i shvati u cjelosti i da se identifikuju svi faktori koji u znacajnoj mjeri uticu na njeno funkcionisanje.-Komunikacione vjestine-prestavljaju sposobnost menadzera da odasilje i prima informacije,misljenja,osjecanja i stavove-Vjestine rjesavanja problema-podraz.uocavanje problema,njegovo fokusiranje i resavanje na praktican nacin48. Funkcije menadžera-4 funkcije menadzera1-planiranje2-organizacija3-uticanje.4-kontrolisanje.49. Faze u obavljanju menadžerskih funkcija1- planiranje-ukljucuje odabiranje zadataka i ciljeva te akcija kojima bi se oni postigli2- organizacija-prestavlja proces propisivanja formalnih odnosa izmedju ljudi resursa radi postizanja ciljeva,odnosno prestavlja grupisanje poslova u odgovarajuce radne zadatke,dodjeljivanje tih zadataka pojedinacnim izvrsiocima.3-uticanje-svodi se na nadziranje i vodjenje,odnosno usmeravanje podcinjenih u pravcu ostvarivanja ciljeva organizacije.Ova funkcija se sastoji iz 3 grupe poslova menadzera-motivacija,-vodjenje,-komunikacija.4-kontrolisanje-je mjerenje i ispravljanje pojedinacnog i organizacionog djelovanja kako bi se obezbjedilo da dogadjaji teku prema koncipiranom planu.50. Vrste menadžera1-menadzeri razlicitih nivoa2-opsti i funkcionalni menadzeri3-linijski i stabni menadzeri51. Menadžeri različitih nivoa1- top menadzeri2- menadzeri srednjeg nivoa3-menadzeri najnizeg(prvog) nivoa1-top menadzeri-prestavljaju najvisu izvrsnu vlast u organizaciji i spadaju u sam vrh organizacione hijerarhije menadzera-predsjednici,podpredsjednici,clanovi UO, izvrsni direktori i dr.2-menadzeri srednjeg nivoa-nalaze se na sredini hijerarhije,odgovorni su top menadzerima za sprovodjenje odluka koje donose top menadzeri,3-menadzeri najnizeg(prvog) nivoa-vrse funkciju u neposrednoj komunikaciji sa izvrsiocima a to su-sef,poslovodja,predradnik.52. Opšti i funkcionalni menadžeri1-generalne ili opste menadzere2-funkcionalne menadzere

1- generalne ili opste menadzere-odgovorni su za funkcionisanje,odnosno rezultate cjele korporacije,-moraju raspolagati raznovrsnim znanjima i sposobnostima,-imaju odgovornost nad svim funkcijama u preduzecu,-glavni cilj im je produktivnost organizacije2-funkcionalne menadzere-odgovorni za funkcionisanje i rezultate organizacionih jedinica preduzeca

53. Linijski i štabni menadžeri-Linijski menadzeri su lica sa formalnim autoritetom i neposredno su odgovorni za ostvarivanje ciljeva preduzeca-Stabni menadzeri nemaju formalni autoritet,oni ne mogu da daju naredjenja zaposlenima,jer nisu u komandnom lancu preduzeca54. Menadžment i državni (javni) sektor-Pod drzavnim ili javnim sektorom se podrazumjeva drzavna svojina,bilo da se radi o potpunoj drzavnij svojini ili o suvlasnistvu,odnosno dvojnom vlasnistvu.-Problemi u funkcionisanju javnog sekrora javljaju se u 3 elementa1-uslovi poslovanja2-motivacija3-uloga profita55. Menadžment multinacionalnih kompanija-Multinacionalna kompanija je kompanija koja vodi deo posla izvan maticne drzave u kojoj ima svoj menadzment i znacajan procent fizickog kapitala i zaposlene u drugim zemljama-Maticna zemlja je zemlja u kojoj se nalazi glavni stab ili menadzment kompanije-Zemlja domacin je zemlja u kojoj se nalazi sjediste operativne jedinice multinacionalne kompanije.-Spoljni uticaj na multinacionalnu kompaniju se odnosi na sledece-ekonomsko okruzenje-politicko i pravno okruzenje-drustveno ili kulturno okruzenje56. Ciljevi multinacionalnih kompanija-Uobicajeni ciljevi multinacionalne kompanije su-prezivljavanje,profit i rast.-Ciljevi drzava u kojima posluju multinacionalne kompanije su1-puna zaposlenost2-razumna cjena stabilnosti3-ekonomski rast4-favorizovanje ravnoteze platnog bilansa-Sa druge strane ciljevi multinacionalne kompanije sua)opstanak, b)zaposlenost, c)profit, d)rast.57. Ljudski resursi multinacionalne kompanije-Multinacionalne kompanije mogu birati izmedju 3 vraste osoblja1-drzavljana iz maticne zemlje2-drzavljana zemlje domacina3-drzavljana trecih zemalja58. Strateški menadžment i strateško planiranje

- Strateški menadžment se definise kao skup odluka i akcija koje rezultiraju u formulaciji i implementaciji strateskih projekata radi ostvarivanja ciljeva organizacije a to ukljucuje sledece-odredjivanje misije kompanije,razvijanje profita, procenjivanje eksternog okruzenja,identifikacija zeljenih opcija i dr.Strateski menadzment ukljucuje 3 podrucja aktivnosti-stratesku analizu,strateski izbor,stratesku promenu.-stratesko planiranje-plansko reagovanje pretpostavlja preduzimanje akcije unapred, na osnovu dijagnoze situacije i procene alternativnih nacina reagovanja na situaciju59. Menadžment velikih preduzeća i oblici velikih preduzeća u našoj državi-Ako govorimo o velikim preduzecima,moramo odrediti kriterrije za odredjivanje da li je jedno preduzece veliko ili ne.Neki od tih kriterija su1-kriterijum trzista2-kriterijum broja zaposlenih3-kriterijum prodaje i kapitala