DUH I ŽIVOT2

8/7/2019 DUH I ŽIVOT2

http://slidepdf.com/reader/full/duh-i-zivot2 1/27

DUH I ŽIVOT

Carl Gustav Jung



• 1875.-1961.• Rodjen u Kesvilu, Švajcarska •

Otac-protestantski sveštenik • Bračni sukobi roditelja, uticaj • Psihijatar (27 god); škola za

psihoanalizu • “sin i naslednik” Frojda, 1907.• 1909. napušta psihijatriju • Preko 30 objavljenih dela •

“Alhemijske studije”,“Sećanja,snovi,refleksije”, jun 1914.



DUH

•

Mnogoznačnost pojma duh• Duh kao složena ideja o nečemu

što čovek poseduje a nije telesno

• Duh kao nevidljiva sila koja je ustanju “da pomera stolove” ili činineke druge paranormalneaktivnosti – duh, duhovi kaoaveti

• Pojmom duh označavamo samomisli, npr. englesko “mind”

• Grčko “Geist”-nadzemal sko biće



• “On je radio u duhu njegovog pokojnog

oca”, duh nekog mrtvog i način shvatanja• “Iz njega zrači novi duh”, označava

obnavljanje stavova

•

“U toj porodici zavladao je zao duh”,uzimanje u posed od strane duha...



...O duhu i životu

• Za sebe govori da je empiričar, tako da svojaznanja zasniva na iskustvu, i kaže:

“Moram priznati da u stvari ne znam šta je duh,a isto tako malo znam šta je život. ‘Život’

poznajem samo u obličju živog tela; čak ninejasno ne naslućujem šta bi život po sebi i zasebe u apstraktnom stanju mogao još da značiizvan te obične reči. Stoga moram, za sada daumesto o životu govorim o životu tela, a

umesto o duhu, o psihičkom.” • Nije reč o dva zasebna entiteta, već o vezi,jedinstvu duha i tela i njihovom uzajamnomdelovanju



...O duhu i životu• Telo- stvar koja se može predočiti i iskusiti

• Svrhovno raspoređena materija koja omogućavaživot biću

• Telu nedostaje- psihičko, neophodno za život

• Bog-duhovna i pokretačka snaga negde izvan

čoveka, verovalo se

• Smatra da je čovekova pokretačka snaga u samomnjegovom telu

• Verovati u Boga znači verovati u večnost, a

verovati u telo znači verovati u smrt.

• Pokušava da pomoću čovekovog psihičkog prodreu tajne života



• “Psihičkim” naziva svesne i nesvesne procese (u ljudskommozgu), s tim da se svesni odnosi (psihičko) oblikuju samou dodiru sa JA

•

Nesvesno; zaborav• Svest upoređuje sa svetlošću reflektora

• Šta treba razumeti pod JA?

• Ono počiva na čulnim funkcijama, koje draži prenose odspolja i iznutra, kao i na zbirci prošlih zbivanja; neophodni

preduslov čovekovog JA-svest, ali bez JA se ne možezamisliti ni svest

• JA nije definitivno određen nego promenjljivog sastava,nestalan

• JA je sastavni deo psihičkih procesa, a ne predstavnikcelog čovekovog bića



• Duh i život čine neraskidivu celinu

• Ono što mi nazivamo duhom-kompleksanniz bezbroj faktora koji se pomoću našegtela utelovljuje u našoj psihi

•

Naše malo JA je bespomćno nad timprocesima

• Dve sile između kojih je postavljen čovek .Duh daje njegovom životu

smisao i mogućnost najvećegrazvitka, ali život je neophodanduhu, jer njegova istina nijeništa ako ne može da živi



DUŠA I SMRT



• Smrt nam je poznata naprosto kao kraj

• Život kao protok, kao rad navijenog sata;

prestanak njegovog rada-smrt• Život- energetsko oticanje, jednoznačno usmeren

na jedan cilj; stremljenje cilju; živo telo-sistemsvrhovnosti

•

Mladalačka čežnja za svetom i životom- stremljnježivotnom cilju; ukoliko se zastane bilo gde uprošlosti, ili ustukne pred rizicima javlja se strah odživota, neuroze, depresije, fobije....

• Besmislenost života- duševna bolest

• Krivulja života-kao parabolična linija metka;ometen u svom početnom stanju mirovanja, metakse penje i ponovo vraća u stanje mirovanja



• Strah kao smetnja pred životom, javlja se ipred smrti

• “Hranljivo tle duše”-prirodni život• Zreli ljudi koji gledaju unazad i hvataju se za

prošlost; potajni strah od smrti

• “Oni ostaju ukopani kao spomen-stubovi, sa

živahnim sećanjima na mladost, ali nenalazeći kontakta sa sadašnjošću.”

• “Život u drugoj polovini nije uspon, razvitak,prelivanje, presipanje, već smrt, pošto je

njegov cilj kraj. Oboje je: ne želeti živeti. Neželeti živeti isto znači što i ne želeti umreti.”



• Čovek je po pravilu fiksiran za svoju prošlosti zastaje u mladalačkim iluzijama. Biti star

je krajnje nepopularno. Čovek izgledada ne obraća pažnju na to da jene moći ostariti isto tolikobesmisleno koliko i ne moći izrastiiz dečijih haljina!

• Ističe smrt; Rođenje kao značajan trenutak,a smrt? Šta se postiže smrću?

• Kritikuje religiju! “Na ovom mestu nećutvrditi da je smrt drugo rođenje...”



• Za najveće religije sveta- smisao postojanja se

ispunjava u svom kraju, za Junga- život je

priprema za konačni cilj, smrt!• Sa gomilanjem godina razmišljanja o smrti su

sve prisutnija, eksperimenti sa strijim ljudima

• Niz posmatranja osoba, duševna aktivnost sve

do neposredne blizine smrti• Bliski kraj-simboli: ponovnog rađanja, promene

mesta, putovanja... →približavanje smrti

• Umiranje, dakle započinje dugo pre stvarnesmrti





ŽIVOTNA PREKRETNICA



• Problemi prilikom opisivanja psihologijerazličitih doba starosti

• Problema nema bez svesti; Kako to da

čovek uopšte ima svest?• Formiranje svesti posmatramo još kod

male dece; prepoznavanje nekoga ilinečega

• Dečija svest još ne poznaje probleme;psihologija individue- nagonska; dete jezavisno od roditelja; odvajanje odroditelja, psihičko rođenje- razvojem

seksualnosti, pubertet

• JA je naglašeno, važnost JA; “mladost-ludost”



• Mladalačko doba- neposredno posle puberteta dopolovine životnog veka (35-40 god.)

• Izvori problema- životni zahtevi, iluzije koje su ukontrastu sa stvarnošću; velika očekivanja,

potcenjivanje spoljnih teškoća, neopravdanioptimizam, negativizam

• Unutrašnje psihičke teškoće; poremećaj psihičkeravnoteže uzrokovan seksualnim nagonom

• Uspeh, stvaranje, korisnost- ideali, zvezde vodilje

iz zbrke problema• Problem se rešava tako što se ono što je prošlošću

dato prilagođava mogućnostima i zahtevima onogašto dolazi; čovek se ograničava na dostupno

• Nerešivost velikih životnih problema; njihov smisao

i svrha nisu u njihovom rešenju, već u tome daneprekidno radimo na njima; to nas čuva odzaglupljivanja i statičnosti



• Umetnost življenja- najplemenitija inajređa od svih veština, mali broj ljudiumetnik života

• Poređenje života sa putanjom sunca;sto osamdeset stepeni našeg životnogluka se deli na 4 dela

• Prva istočna četvrtina- detinjstvo-nesvesnost sopstvene problematike

• Svesna problematika se proteže preko

druge i treće četvrtine• Poslednja četvrtina- staračko doba-

postajemo problem za druge





• Analiza snova neophodna upraktičnom lečenju neuroza;

nalaženje i privođenje u svest dotada nesvesnih sadržaja

• San pokazuje unutrašnju situacijusnevača čiju istinitost svest nepriznaje ili samo silom priznaje

• Snove posmatra kao fiziološkeizraze; san prihvata kao

dijagnostički upotrebljivu činjenicu-san nam ne daje samo etiologijuneuroze, već i prognozu, tj.neposredno saznajemo gde trebapočeti sa terapijom



• Lekar prilikom analize snova ne treba snovimada pripisuje zamršenost i zbunjenost, niti dapacijenta optuži za otpor, već da nalaz shvatikao znak svog nerazumevanja sna

• Razumevanje je subjektivan proces, ali ono nemože biti jednostrano

• Vrlo malo je važno da li lekar razume, svezavisi da li pacijent razume značenje sna

• Sugestija prilikom sna je varljiva;naredbodavno sredstvo i treba je izbegavati



• Davno prevaziđeno gledište-snovisu potisnuto ispunjenje želja

• Šta sve predstavljaju snovi?

• Nemilosrdne istine, filozofske

sentence, iluzije, divlje fantazije,sećanja, planovi, anticipacije,telepatske vizije....

•

Svesni izraz nesvesnog-snevanje...a polovinanašeg života se odvija u

nesvesnom





STVARNOST INADSTAVRNOST





• Da li je misao stavrna?• Da, samo utoliko ako se odnosi na

realnost osetnu za čula, onda jeona nerealna, nesvesna,fantastična, odbacuje se kaonepostojeća

• Misao je bila i jeste, iako se neodnosi na opipljivu stvarnost, onadejstvuje, inače je niko ne bi znao

•

U našu sliku sveta ubacujemoraznorazne “nad”, jer se svest nene nalazi ni u kakvoj vezi sa bilokakvim materijalnim objektom



HVALA NA PAŽNJI

Documents

DUH I ŽIVOT2