Embed Size (px)
Citation preview
DUNAVSKE JESETREBUDUĆNOST LEŽI U NAŠIM RUKAMAPraktični vodič za ribare
PROJEKAT „ŽIVOT ZA DUNAVSKE JESETRE”Cilj zajedničke akcije o podizanju svesti o prekomernom izlovu dunavskih jesetri je zaustavljanje pretnji po krajnje ugrožene jesetarske vrste koje naseljavaju donji tok reke Dunav i severo-zapadni region Crnog mora, a koje su izazvane ilegalnim ribolovom i trgovinom, kao i osiguravanje dugoročnog preživljavanja ovih ribljih vrsta koje odlikuje visoka prirodna i ekonomska vrednost.
Projekat “Održiva zaštita jesetri donjeg toka Dunava koz sprečavanje krivolova i ilegalne trgovine” koordiniše WWF Austrija, a sprovode WWF kancelarije u Austriji, Bugarskoj, Rumuniji, Srbiji i Ukrajini, zajedno sa Upravom rezervata biosfere Delta Dunava u Rumuniji i Institutom za zoološka istraživanja u Nemačkoj. Projekat je finansiran od strane Evropske unije, počeo je u oktobru 2016. godine i traje do kraja 2020. godine. Ovaj priručnik nije zakonski akt već služi kao vodič za zaštitu jesetarskih vrsta.
WWF je jedna je od vodećih svetskih nevladinih organizacija okrenuta ka zaštiti prirode. Broji preko pet miliona pristalica na globalnom nivou i svoj rad realizuje u preko 100 zemalja. WWF-ov tim u regionu je odgovoran za sprovođenje aktivnosti u cilju zaštite, obnove i održivog upravljanja prirodnim vrednostima. Time ostvaruje prekograničnu saradnju i razvija projektne modele, podstiče stvaranje zakonodavnih akata, razvija kapa-citete, podiže svest i pronalazi rešenja za izazove sa kojima se region suočava i na taj način osigurava prosperitet, održivost i očuvanje biodiver-ziteta.
Autori: Jutta Jahrl, Olga Apostolova, Adriana TroceaU saradnji sa: Vesna Maksimović, Jovana Dragić May, Milena DragovićGrafički dizajn: Biljana MihajlovićIzdavač: WWF Adria – Srbija
© WWF Adria - Srbija, decembar 2019. godineSva prava zadržana. Fotografije i tekst se ne smeju reprodukovati niti kopirati u elektronskoj ili bilo kojoj drugoj formi kao ni umnožavati bez prethodnog odobrenja autora i izdavača.
SADRŽAJ
JESETRE – VREDNE I UGROŽENE ............................................................................ 4
ZAŠTO SU JESETRE UGROŽENE?........................................................................... 6
DUNAVSKE JESETRE......................................................................................... 8
ZAŠTO POMOĆI JESETRAMA?.............................................................................. 9
NAPORI USMERENI KA ZAŠTITI JESETRI .................................................................. 10• Moruna........................................................................................... 12 • Ruska (Dunavska) jesetra ..................................................................... 14• Pastruga ......................................................................................... 16• Kečiga............................................................................................ 18• Sim................................................................................................ 20• Atlantska jesetra................................................................................ 22
JESETRE I KAVIJAR.......................................................................................... 24
ZAKONSKA REGULATIVA .................................................................................... 26
ŠTA DA UČINITE UKOLIKO.... ............................................................................... 30• Slučajno uhvatite jesetru?...................................................................... 30• Vidite ili posumnjate na Ilegalne aktivnosti?.................................................. 31
BELEŠKE...................................................................................................... 32
VAŽNI KONTAKTI............................................................................................. 34
4
Život duž Dunava značajno se promenio poslednjih godina. U prošlosti, dani u životu alasa bili su naporni, ali u isto vreme i puni uzbuđenja. Hvatanje jesetri zahteva-lo je strpljenje, snagu i posedovanje specijalnih veština i alata. Izlov-ljavanje jesetri bio je tradicionalan način obezbeđivanja stalne zarade. Ova veština izdvajala je ribare od pecaroša.Međutim, stvari su se promenile. Jesetarske vrste, jedne od najvred-nijih riba u donjem toku Dunava, danas se veoma retko mogu videti u vodama u kojima su ranije obilovale. Većina ovih vrsta je zapravo krajnje ugrožena.Razlozi su jednostavni – prekomeran ribolov, uključujući izlovljavanje ile-
galnim alatima (npr. strukovi), prese-canje migratornih puteva, gubitak i uništavanje staništa za razmnožava-nje, kao i zagađenje vode. Stvari se ne mogu vratiti na staro ali na svu sreću, još uvek nije prekasno da se pomogne oporavak populacija jesetri. Krajnje je vreme da se preduzmu akcije i ako ste vi alas, onda igrate ključnu ulogu u tome kako će se ova priča nastaviti.
JESETREVREDNE I UGROŽENE
5
Kroz svoj rad, WWF udružuje snage sa alasima i lokanim zajednicama, in-stitucijama odgovornim za donošenje i sprovođenje zakona, i donosiocima odluka u Srbiji i regionu, kako bi se osigurala dugoročna održivost dunavskih jesetri i egzistencija alasa.
© iStockphoto.com
6
1.Jesetre su među najvrednijim ribljim vrstama u Dunavu, ali već više decenija su žrtve prekomernog izlova i ribokrađe.
2.Jesetarske vrste se ilegalno izlovljavaju zbog potražnje za njihovim kavijarom i mesom.
3.Jesetre su naročito izložene opasnosti zbog dugog životnog ciklusa i kasnog polnog sazre- vanja. Pet od šest dunavskih vrsta jesetri je da nas klasifikovano kao krajnje ugroženo, atlants- ka jesetra se smatra izumrlom vrstom u Dunavu, dok je sim ekstremno retka vrsta.
4.Migracije zarad razmnožavanja su ključne za jesetre, ali hidroelektrane Đerdap I i II ih sprečavaju da stignu do svojih mrestilišta uzvodno od Prahova.
5.Jesetre su veoma osetljive na promene u staništu i izmenjena životna sredina može da utiče na mrest i ishranu ovih vrsta. Prevođenje reka u kanale, izvlačenje šljunka i rečni sao- braćaj su velike pretnje za njih.
ZAŠTO SU JESETRE UGROŽENE?
7
8
DUNAVSKE JESETRE
Jesetre su nastale pre oko 200 miliona godina, otprilike u isto vreme kao i dinosaurusi.
Poput ljudi, ove ribe žive dugo i sazrevaju kasno tokom života. Ove odlike čine ih osetljivim na prekomerni izlov, jer je potrebno mnogo godina kako bi se populacije jesetri oporavile.
9
ZAŠTO POMOĆI JESETRAMA?
Jesetre su predstavljale bitan faktor opstanka mnogih ribarskih zajednica duž Dunava, pružajući konstantan i pozamašan izvor prihoda. Izlo-vljavanje jesetri bilo je od ključne ekonomske važnosti za Bugarsku, Rumuniju, Srbiju i Ukrajinu. Ali prekomeran izlov, nekada legalan, a
© Evgeniy Polonskiy © Evgeniy Polonskiy
danas ilegalan, kao i drugi ugrožava-jući faktori, doveli su do konstantnog opadanja brojnosti ovih populacija. Ovu tvrdnju podržavaju i podaci o ulovu tokom dvadesetog veka. Stoga je uključivanje alasa u zaštitu jesetri ključno za poboljšanje situacije.
16.vek
18.vek
10
NAPORI USMERENI KA ZAŠTITI JESETRI
Trenutno se mnogo čini duž donjeg toka Dunava kako bi se potpomogao proces obnove jesetarskih populacija. Markiranje, razmnožavanje u za-točeništvu i puštanje mladih jesetri u vodotokove su glavne aktivnosti koje mnoge organizacije i pojedinci sprovode sa ciljem oporavka ribljeg fonda jesetri.
Uveden je trajni lovostaj na jese-tarske vrste u Rumuniji, Bugarskoj, Srbiji i Ukrajini.Takođe, postoje i projekti za mapi-ranje i zaštitu preostalih mresti-lišta duž donjeg toka Dunava, kao i planovi za pravljenje ribljih staza kod HE Đerdap I i II, na samoj granici Srbije i Rumunije.
Poribljavanje morunom i pastrugom, Fetešti, Rumunija, oktobar 2013 © Cristina Munteanu / WWF
11
12
DUŽINA:• može dostići dužinu i preko 6 m, ali uglavnom je oko 2,8 m• najduža ulovljena jedinka bila je dužine 7,2 m
MORUNABELUGA STURGEON /Huso huso
MORUNA JA NAJKRUPNIJA VRSTA JESETRI U DUNAVU, ALI I NAJVEĆA SLATKOVODNA RIBA.
TEŽINA:• može dostići težinu i preko 1 t, ali najčešće je do 300 kg• najteža ikada ulovljena moruna težila je 1571 kg
© Stoyan Mihov
KARAKTERISTIKE:• telo kompaktno i masivno• filamenti pljosnati• usta velika, polumesečastog oblika i protežu se od jedne do druge ivice usta• donja usna podeljena na sredini
• obojenost može biti od sive do plavičaste, ponekad se sreću i crne jedinke, bokovi svetliji, a stomak beličast• koštane ploče srednje veličine, kod starijih jedinki postaju mekše i biva ju prekrivene kožom
13
ŽIVOTNI CIKLUS:Morune kasno dostižu polnu zrelost i mogu živeti do 100 godina.
POL POLNA ZRELOST DUŽINA TEŽINA mužjaci 10 - 13 god 66 cm 50 kg ženke 13 - 15 god 200 cm 80 kg
U Rumuniji je zabeležen pad u ulovu od čak za samo tri godine.
© Stoyan M
ihov
© Fotografija / D
reamstim
e.com
60%
14
RUSKA (DUNAVSKA) JESETRARUSSIAN STURGEONAcipenser gueldenstaedti
NAJZASTUPLJENIJA VRSTA JESTRI NA FARMAMA ZA PROIZVODNJU KAVIJARA U BUGARSKOJ.
DUŽINA:• oko 2 m, najveća ikada ulovljena je bila dužine od 2,36 m
TEŽINA:• obično oko 20-30 kg, u retkim sluča jevima i preko 100 kg, rekord je 115 kg
© Stoyan Mihov
KARAKTERISTIKE:•njuška kratka i zaobljena•filamenti zaobljeni, bliži vrhu njuške nego ustima•usta otvara na dole•donja usna podeljena
• obojenost može biti od sivo-zelene kod mlađih do sivo-braon kod stari jih jedinki, stomak sivo-žućkast• koštane ploče izražene, po bokovi ma sitni zupci, trbušne koštane ploče zvezdastog oblika
15
ŽIVOTNI CIKLUS:• Ruske jesetre žive svega 30 godina, a polnu zrelost dostižu kasno.• Najduži životni vek koji je zabeležen bio je 33 godine.
POL POLNA ZRELOST DUŽINA TEŽINA mužjaci 11 - 13 god 100 cm 12 kg ženke 12 - 16 god 120 cm 20 kg
Veoma retka u slivu Crnog mora
© Stoyan M
ihov
© Lubom
ir Hlasek
2012 2013 2014 2015
3726kg 1499kg 440kg 37kg
Prema podacima iz Rumunije, ulov je smanjen za čak 99% u periodu od samo 4 godine.
16
PASTRUGA STELLATE STURGEONAcipenser stellatus
MIGRIRA UZVODNO NA VIŠIM TEMPERATURAMA I ZBOG TOGA KASNIJE OD DRUGIH VRSTA JESETRI.
DUŽINA:• do 2 m, najčešće oko 1 - 1,2 m
TEŽINA:• do 50 kg, retko dostiže do 100 kg, a najčešće ne prelazi 20 kg
© Stoyan Mihov
KARAKTERISTIKE:• izduženo telo• njuška duga, uska i špicasta pri vrhu• brkovi bliži ustima• usta otvara nadole• donja usna podaljena na sredini
• obojenost od tamno sive do crne sa stomakom i koštanim pločama bele do ružičaste boje• dorzalne koštane ploče dobro razvi- jene, zašiljene prema repnom peraju•bočne ploče sitnije, ima ih oko 55, između se nalaze sitne bele zvezdaste ploče
17
ŽIVOTNI CIKLUS:Pastruge mogu živeti do 35 godina.
POL POLNA ZRELOST DUŽINA TEŽINA mužjaci 5 - 6 god 90 cm 3-4 kg ženke 7 - 10 god 120 cm 9-10 kg
Beleži se pad od 72,5% u ulovu u Rumuniji u periodu od samo 4 godine.
Pastruga može biti duga koliko i ribarski čamac.
© Stoyan M
ihov
© Lubom
ir Hlasek
18
KEČIGA STERLETAcipenser ruthenus
KEČIGE NE MIGRIRAJU U DUNAV IZ CRNOG MORA, VEĆ CEO ŽIVOT PROVODE U SLATKOJ VODI
DUŽINA:• maksimalno do 1,2 m
TEŽINA:• maksimalno 16 kg, ali najviše jedin- ki teži do 3 - 4 kg
© Stoyan Mihov
KARAKTERISTIKE:• njuška špicasta, više zaobljena i spljoštena kod starijih jedinki• brkovi resasti• usta otvara na dole• donja usna podeljena na sredini
• obojenost od braon do sive, svetlijih bokova i beličastog stomaka• ploče mnogo svetlije od kože koja ih okružuje, tako da zajedno formiraju belu traku na boku
19
ŽIVOTNI CIKLUS:Kečiga brzo dostiže polnu zrelost u odnosu na druge vrste jesetri i može živeti do 20 godina. POL POLNA ZRELOST DUŽINA TEŽINA mužjaci 3 - 5 god 35 cm 1 kg ženke 4 - 7 god 40-45 cm 1 - 2 kg
Prekomeran ribolov zbog njenog mesa je glavna pretnja po opstanak ove vrste.
U Srbiji je strogo zaštićena od 1. januara 2019. godine.
© Stoyan M
ihov
© Lubom
ir Hlasek
20
SIM SHIP STURGEONAcipenser nudiventris
SMATRA SE DA JE SIM IZUMRLA VRSTA U DUNAVU U RUMUNIJI I BUGARSKOJ.
DUŽINA:• maksimalno do 2,2 m
TEŽINA:• maksimalno 80 kg, retko dostiže do 120 kg
© Stoyan Mihov
KARAKTERISTIKE:• najviša tačka na telu je prva dor zalna koštana ploča koja je ujedno i najveća ploča• usta otvara na dole• donja usna nije podeljena na sredini
• koža je sivkasto-zelena, bokovi svetliji, a stomak beličasto-žut• postoji više od deset ventralnih koštanih ploča koje se gube kod odraslih jedinki
21
ŽIVOTNI CIKLUS:Sim dosta kasno dostiže polnu zrelost, a može živeti do 30 godina.
POL POLNA ZRELOST DUŽINA TEŽINA mužjaci 6 - 9 god 100 - 130 cm 10 kg ženke 12 - 14 god 140 - 150 cm 30 kg
© Stoyan M
ihov
U srednjem toku Dunava poslednji ulov je zabeležen u Mađarskoj 2009. godine. Nisu registrovani ulovi na prostoru Rumunije i Bugarske u poslednjih 30 – 40 godina.
Smatra se da je najplodnija od svih vrsta jesetri.
© M
ohamm
ad Pourkazemi
22
ATLANTSKA JESETRAEUROPEAN STURGEONAcipenser sturio
VRSTA JESETRI U SVETU, NAJVEROVATNIJE JE IŠČEZLA IZ DUNAVA.
DUŽINA:• najčešće oko 2 m, maksimalno 5-6 m
TEŽINA:• do 120 kg, retko dostiže i do 600 kg
© Stoyan Mihov
KARAKTERISTIKE:• vrsta teška za identifikaciju• široka njuška sa zašiljenim vrhom• donja usna podeljena na sredini• obojenost od zelenkasto-sive do plavo-crne, sa svetlijim bokovima i sivo srebrnim stomakom
• koštane ploče svetlije od kože• postoje koštane ploče oko analnog peraja• razlikovanje A. sturio od srodne A. oxyrinchus moguće samo putem genetičke analize
23
ŽIVOTNI CIKLUS:Atlantska jesetra je spororastuća vrsta koja živi dugo, dostižući starost i do 60 god.
POL POLNA ZRELOST DUŽINA TEŽINA mužjaci 7 - 9 god 100 cm 7 kg ženke 8 - 14 god 180 cm 32 kg
Iako nekada brojna u celoj Evropi, danas postoji samo jedna divlja poplacija u Garona i Dordonja rekama u Francuskoj.
© Stoyan M
ihov
© H
artmut Jungius / W
WF-
24
JESETRE I KAVIJARJesetre su izvor kavijara, jedne od najskupljih namirnica na svetu. Zbog toga su često meta ilegalnog ribolova.
Ženke jesetri polažu mnogo jaja i imaju potencijal da produkuju veliko potomstvo. Međutim, potrebno im je od 5 do 15 godina da polno sazru i zbog toga populacije stradaju usled gubitka odraslih jedinki koje mogu doći do stadijuma reprodukcije. Stoga je potrebno mnogo vremena da se riblji fond jesetri oporavi od gubitka nastalog usled prekomernog izlova.
Održivo upravljanje i korišćenje populacija ovih vrsta su izrazito komplikovani procesi.
Duge migracije zbog mresta, i kompleksan životni ciklus koji se odvija duž velikog prostora mora i reka, čine kretanje jesetri predvidim što ih izlaže opasnosti od specifičnih metoda izlova i gubitku staništa za mrest.
U svetu je trgovina kavijarom strogo regulisana i u ovom momentu trgovina kavijarom od divljih jesetri je zabranjena u Bugarskoj, Rumuniji, Srbiji i Ukrajini.
25
© iStockphoto.com
26
ZAKONSKA REGULATIVA
Prodaja kečiga na Zemunskoj pijaci ©
Sonja Bađura / W
WF
27
Izlov morune u Srbiji praktično prestaje 2005. godine kada je uvedena zabrana izvoza po osnovu CITES konvencije. Od 2009. godine uvedena je trajna zabrana izlova pet vrsta jesetri (moruna, ruska jesetra, pastruga, sim, atlanska jesetra), osim kečige za koju su važila određena ograničenja. Zabrana se odnosila na ribolov jedinki kečige dužine manje od 40 cm, kao i tokom perioda mresta (1. mart — 31. maj) nezavisno od dužine jedinke.
Procena stanja populacija kečiga u Srbiji, koju je WWF uradio, pokazala je da se ova zakonska ograničenja nisu poštovala. Iskustva sa terena ukazivala su na očigledno smanjenje brojnosti kečige u Srbiji, zbog čega je WWF uz podršku Ujedinjenih robolovaca Srbije i Asocijacije alasa Srbije zatražio zabranu izlova kečige. U decembru 2018. godine Ministarstvo zaštite životne sredine je usvojilo zajednički predlog WWF-a, alasa i ribolovaca i izmenom Naredbe o merama za očuvanje i zaštitu ribljeg fonda uvelo trajnu zabranu izlova kečige koja se primenjuje od 1. januara 2019. godine.
Kako je lov na sve vrste jesetri sada ilegalan, a za terenska istraživanja je
28
SVE JESETARSKE VRSTE ZAŠTIĆENE SU NACIONALNIM I MEĐUNARODNIM ZAKONODAVSTVOM: • Konvencijom o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES) čiji je cilj sprečavanje izumiranja vrsta kao posledica njihove trgovine.• Konvencijom o zaštiti evropskih divljih vrsta i prirodnih staništa (Bernska konvencija).• Konvencijom o zaštiti migra- tornih vrsta divljih životinja (CMS, Bonska konvencija) što se posebno odnosi na jesetre koje mi- griraju iz Crnog mora uzvodno rekom Dunav da bi se mrestile.• Zakonom o zaštiti prirode i njegovim podzakonskim akti- ma jesetre(moruna, pastruga, sim, dunavska jesetra, atlantska jesetra, kao i kečiga od 1. januara 2019. godine) su definisane kao strogo zaštićene divlje vrste. Ovi zakonski akti propisuju mere za očuvanje i zaštitu ovih vrsta i njihov prekogranični promet i trgovinu.
• Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda i njegovi podzakonski akti zabranjuju korišćenje jesetarskih vrsta iz divljine kao prirodnog resursa jer predstavljaju vrste pod trajnim lovostajem. Ovim propisima su takođe definisane i mere za očuva- nje jesetri, njihovo poribljavanje, monitoring, upravljanje populacija- ma, naknade za nanetu štetu ribljem fondu, promet, uslove za uzgoj, itd.• Zakonom o stočarstvu su takođe propisani uslovi gajenja jesetri u objektima za akvakulturu.• Zakonom o veterinarstvu se regulišu uzgoj, držanje i promet životinja, uključujući i jesetarske vrste.
potrebno obezbediti velika finansijska sredstva, teško je doći do tačnih podataka o stanju populacija i većina informacija je nepouzdana. Ipak, ilegalan izlov se nastavlja. Uprkos uvođenju zabrane trajnog izlova, pritisak na kečigu je još uvek veliki.
Osim mesa jesetri, prisutna je ilegalna trgovina kavijarom od ovih vrsta. Prema istraživanju WWF-a
o trgovini kavijarom u Rumuniji i Bugarskoj iz 2012. godine, uprkos povoljnoj pravnoj situaciji, ilegalni kavijar se može kupiti na nekoliko mesta u Rumuniji, a prisutan je i na crnom tržistu u Bugarskoj. Razvijeno crno tržište postoji u celom regionu, a ilegalni kavijar iz Bugarske, Rumunije i Ukrajine prodaje se i drugim evropskim državama.
29
Svi ovi zakoni i njihovi podza-konski akti, kao i krovni Zakon o inspekcijskom nadzoru, definišu nadležnosti i ovlašćenja inspekcijskih službi, uključujući:vršenje inspekcijskog nadzora; prava i dužnosti inspektora (ve-terinarskih, poljoprivrednih, za zašti-tu i održivo korišćenje ribljeg fonda i za zaštitu životne sredine), kao i kaznene odredbe (za prekršaje i privredne prestupe).
Ukoliko se postojeće zakonske norme ne poštuju, mogu se primeniti odredbe Zakona o prekršajima, Kri-vičnog zakonika, Zakona o krivičnom postupku, Zakona o policiji, Zakona o inspekcijskom nadzoru, itd.
Prema Zakonu o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, ribolov u periodu lovostaja, ribolov na poseb-nim staništima i ribolov nedozvolje-nim sredstvima (npr. struja, eksploziv) karakterišu se kao prekršaj. Međutim, Krivičnim zakonikom je propisano da su lov ribe u periodu lovostaja; ribolov na vodama gde je lov ribe zabranjen; lov ribe eksplozivom, električnom strujom, otrovom, sredstvima za omamljivanje (koji dovode do masovnog uništavanja ribe) krivična dela. U zavisnosti od težine dela, okolnosti pod kojim je počinjeno delo, kao i činjenice da li je počinilac već osuđivan, inspektor, odnosno policija, na osnovu svoje procene, odlučuje o tome da li se podnosi krivična prijava iliprekršajna prijava.
U nadležnosti (osnovnog) tužilašt-va je vođenje postupaka po prija-vama (prekršajne ili krivične), a sudstvo (osnovni i prekršajni) donosi presude i izriče kazne u vezi sa podnetim prijavama za prekršaje ili krivična dela počinjena nad jesetar-skim vrstama.
Prema Pravilniku o načinu određivanja i visini naknade štete nanete ribljem fondu, visina naknade štete nanete ribljem fondu za morunu, sima, pastrugu, rusku jesetru i atlantsku jesetru iznosi dva miliona dinara po jedinki ribe, dok je za kečigu ta suma pet hiljada dinara po jedinki ribe (s obzirom da je pravilnik donet 2016. godine, tj. pre uvođenja trajne zabrane izlova kečige).
Sa druge strane, Krivični zakonik za ista dela predviđa novčane kazne ili kazne zatvora od šest meseci do tri godine za osobe koje love ribu veće biološke vrednosti (kao npr. jesetre) ili u većoj količini, ili pri lovu unište veću količinu riba, ili za dela koja su štetna za razmnožavanje riba ili kojim se ribe masovno uništavaju (npr. eksploziv, električna struja, otrov, i sl.).
30
ŠTA DA UČINITE UKOLIKO.......SLUČAJNO UHVATITE JESETRU?
• Vratite jedinku u vodu sa pažnjom i poštovanjem kako ne biste prekršili zakon i platili visoke kazne.• Svedite rukovanje ribom na mini- mum i nemojte je prejako stisnuti.• Nemojte zadržavati jedinku za kasnije puštanje, ovakva praksa smanjuje šansu za preživljavanje.• Uzmite u obzir da puštanjem ribe i sami doprinosite obnavljanju jese- tarskih populacija u divljini.
31
...VIDITE ILI POSUMNJATE NA ILEGALNE AKTIVNOSTI?
© R
alf Reinartz
• Kršenje legislative o divljim vrstama je ozbiljan prekršaj. Molimo vas po- zovite inspekcijske organe i do- stavite što više detalja, uključujući datum, vreme, lokaciju, broj regis- tarskih tablica automobila ili čamca, broj i tip prekršaja.
Pomozite nam da zaustavimo ribokrađu, prijavite prekršaje u ribarstvu!
32
BELEŠKE
33
34
VAŽNI KONTAKTI REPUBLIČKI INSPEKTOR ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE U OBLASTI ZAŠTITE RIBLJEG FONDA:Telefon: 011/2285-090I-mejl: [email protected]
POKRAJINSKI INSPEKTOR ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE U OBLASTI ZAŠTITE I KORIŠĆENJA RIBLJEG FONDA:Telefon: 021/423-791 I-mejl: [email protected]
RIBOČUVARSKA SLUŽBA KORISNIKA RIBARSKIH PODRUČJA NA RECI DUNAV:
RP Dunav (940 – 845 km), korisnik JP „Srbijašume“Kontakt osoba: Petar Nećak, rukovodilac odeljenja za ribarstvoKontakt i-mejl i broj telefona: 064 8155 003, [email protected]
NP Đerdap (1.040 – 940 km), korisnik JP „Nacionalni park Đerdap“Kontakt i-mejl i broj telefona: 030 215 0070, [email protected]
RP Mlava (1.075 – 1.040 km), korisnik JP „Srbijašume“Kontakt osoba: Petar Nećak, rukovodilac odeljenja za ribarstvoKontakt i-mejl i broj telefona: 064 8155 003, [email protected]
RP Banat (1.112 – 1.075 km), korisnik JP „Vojvodinašume“Kovin (1.112 – 1.091 km)Kontakt osoba i broj telefona: Nenad Dimić (063 514143)Kontakt osoba i broj telefona: Jagoš Antić (064 8199317)
Dubovac (1.091 – 1.075 km)Kontakt osoba i broj telefona: Sava Kelčej (064 8199193)
RP Velika Morava 2 (1.150 – 1.112 km), korisnik „Rivers Protect d.o.o“Kontakt osoba i broj telefona: Momčilo Stefanović (069 5545 403)
RP Beograd (1.187 – 1.150 km), korisnik JP „Srbijašume“Kontakt osoba: Petar Nećak, rukovodilac odeljenja za ribarstvoKontakt i-mejl i broj telefona: 064 8155 003, [email protected]
RP Srem (1.233 – 1.187 km), korisnik JP „Vojvodinašume“Titel (1.233 – 1.215 km)Kontakt osoba i broj telefona: Arsenije Bojović (063 1047659)Kontakt osoba i broj telefona: Dejan Kirćan (062 8005288)Opovo (1.215 – 1.187 km)Kontakt osoba i broj telefona: Maksa Jožef (064 8199234)Kontakt osoba i broj telefona: Živomir Josimović (063 514218)
RP Srem (1.297 – 1.233 km), korisnik JVP „Vode Vojvodine“Kontakt osoba i broj telefona: Davor Čupković (066 864 3062)Kontakt osoba i broj telefona: Nenad Višekruna (066 385 773)Kontakt osoba i broj telefona: Mladen Bolmanc (066 864 2123)
RP Bačka (1.367 – 1.297 km), korisnik JP „Vojvodinašume“Plavna (1.367 – 1.297 km)Kontakt osoba i broj telefona: Branislav Božić (062 8341302)Kontakt osoba i broj telefona: Džemal Emić (064 8199301)
RP Gornje Podunavlje (1.433 – 1.367 km), korisnik JP „Vojvodinašume“Bački Monoštor (1.433 – 1.405 km)Kontakt osoba i broj telefona: Radisav Miljanović (062 620376)Kontakt osoba i broj telefona: Goran Tepavac (062 8005361)Kontakt osoba i broj telefona: Ištvan Pita (062 8005359)Apatin (1.405 – 1.367 km)Kontakt osoba i broj telefona: Milenko Vujatović (062 8005421)Kontakt osoba i broj telefona: Radiša Nešić (062 8005417)
© 1986 Panda Symbol WWF - World Wide Fund for Nature (Formerly World Wildlife Fund)
Zašto smo ovde?Misija WWF-a je da zaustavi uništavanje životne sredine i da stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom putem očuvanja svetske biološke raznovrsnosti, održivog korišćenja prirodnih resursa i smanjenja zagađenja i preterane potrošnje.
wwf.rs www.facebook.com/WWFSerbia
® “WWF” is a WWF Registered Trademark.
Jesetre mogu da žive duže od 100 godina
Više informacija:Vesna Maksimović WWF Adria - SrbijaĐure Jakšića 4a/8, 11000 Beograd, SrbijaI-mejl: [email protected]: +381 11 3033 753
+ 100
Jesetre su nastale pre oko 200 miliona godina
200 miliona
Jesetre su postale jedne od najugroženijih divljih životinja na svetu
Jesetre su zakonom zaštićene u Srbiji
Od 2005. godine 21. vek
WWF * DUNAVSKE JESETRE - Praktični vodič za ribare ADRIA rs.danube-sturgeons.org
