S U B O TA / N E D E L J A , 3 – 4 . s e p t e m b a r 2 0 1 6 , b r o j 6 9 1 4 - 6 9 1 5 , g o d i n a X X , c e n a 5 0 d i n , 3 0 d e n , 1 , 5 K M , 0 , 7 E U R (C G ) , 1 E U R ( S L O ) , 9 k u n a , 1 , 2 E U R ( G R ) www.danas.rs

DUNAVSKI DIJALOZI 2016o d 2 9 . a v g u s t a d o 1 5 . s e p t e m b r a

Rad umetnika iz Slova~ke Radovana ^erevke Kaleidoskop of the news izlo`en u GalerijiPoklon-zbirke Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1

Slova~ki umetnik Radovan ^erevka izlo`io je na Dunavskimdijalozima u Galeriji Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a svoj radKaleidoskop of the news, koji je ve} na otvaranju skrenuo pa`njuvelikog broja posetilaca koji su ulazili u njegov bunker sa~injenod dnevnog lista Danas, i gledali vesti iz sveta kroz kaleidoskop.

Umetnik se prvo zahvalio uredni{tvu Danasa {to mu jeomogu}ilo da postavi ovu instalaciju. „Prvo da vam sezahvalim {to ste mi obezbedili ovoliku koli~inu va{ih novinabez kojih ne bih mogao da postavim svoj rad. Dosad sam, uSlova~koj, bunker pravio od svetskih magazina i poznatihnedeljnika, a sada mi je drago {to upravo u Srbiji mogu daizla`em na jednom Me|unarodnom festivalu i to upravo salistom Danas“, rekao je ^erevka novinarki lista Danas naotvaranju.

Na pitanje koliko mu je tema ovogodi{njeg Festivala bilainspirativna, odgovorio je da je „tema umetnost u globalnojnesigurnosti svakako izazovna tema za svakog umetnika kojidanas stvara. Pratim sva globalna de{avanja u svetu koji je punkriza i katastrofa, ali u svom umetni~kom delu `elim dapotcrtam da je to jedno vi|enje sveta iz jednog mirnog ugla jerja `ivim i stvaram upravo u delu Evrope koja jeste jedna mirnaoaza. Ali, svetske stvari nikad ne ostaju van interesa jednogumetnika. Bez obzira na to {to su ljudi ve} postali imuni nade{avanja, `elim da svojim radom prenesem poruku, dauka`em na ru`ne stvari koje se de{avaju jer ako mi umetnici ne mo`emo da spre~imo ratove i krize, mo`emo da skrenemopa`nju ~ove~anstva na katastrofalne posledice uru{avanjavrednosti, i ljudskih i civilizacijskih“.

Kaleidoskop of the newsRadovana ^erevke iz Slova~ke

Svojimradom ukazujemna ru`nestvari

II s u b o t a / n e d e l j a , 3 – 4 . s e p t e m b a r 2 0 1 6 .2016 | DUNAVSKI DIJALOZI III

DUNAVSKI DIJALOZI 2016Tema ovogodi{njeg Me|unarodnog festivala savremene umetnosti Dunavski dijalozi2016, koji }e trajati do 15. septembra u nekoliko galerijskih prostora u Novom Sadu, jeUmetnost u okru`enju globalne nesigurnost. U organizaciji Galerije Bel Art, festivalskeizlo`be otvorio je muzejski savetnik Mladen Lu~i} (MSUI u Puli, Hrvatska), programomKriti~ar u fokusu, dok je Festival u Galeriji likovne umetnosti poklon zbirka RajkaMamuzi}a otvorila ~uvena kompozitorka Aleksandra Vrebalov, ambasadorka projektaNovi Sad 2021.

U okviru Festivala savremene umetnosti Dunavski dijalozi, u Novom Sadu seokupljaju umetnici iz 14 zemalja pro{irenog podunavskog regiona. Galerija Bel Art jedosad priredila tri zvani~ne manifestacije u prethodne tri godine, kao i nulti festival2012. u Petrovaradinu, u saradnji sa prijateljskom Galerijom Erlin iz Budimpe{te.Pokazalo se da je ova manifestacija nai{la na veliko interesovanje stru~nih krugova uSrbiji i u podunavskim zemljama, kod brojnih umetnika i dosada{njih u~esnika, umedijima, te kod doma}e ali i inostrane publike koja je u velikom broju pratilaprograme i izlo`be ovog festivala savremene umetnosti. Art direktor festivala je odpo~etka bio likovni kriti~ar Sava Stepanov.

– Posle svih ovih godina, postalo je o~igledno da za ovakvo regionalnosagledavanje zbivanja u aktuelnoj umetnosti ima puno razloga. Dunavska geografija,od Crne {ume – [varcvald pa do Crnog mora, naime, spaja umetnosti zemalja razvijenecentralne Evrope sa manje razvijenim i ve~ito kriznim regionom Zapadnog Balkana, tezemalja biv{eg Isto~nog bloka. Brojni aktuelni integrativni procesi u okviru Evropskeunije, u~inili su da umetnosti iz ovih dr`ava komuniciraju, da se me|usobno pribli`e,da budu kompatibilnije, a samim tim interesantnije i vidljivije. Osim toga, ovojkoherentnosti svakako doprinosi i univerzalno uznapredovala informacionatehnologija. To je, dakako, donelo brojne promene unutar umetnosti jer slikarstvo vi{enije vode}i vizuelni jezik, a senzibilitetu ~oveka dana{njice mnogo bli`e su slike iumetni~ki iskazi druga~ijeg karaktera i senzibiliteta – ka`e za Danas Vesna Latinovi},direktorica Festivala Dunavski dijalozi.

Koncepcija dosada{njih Dunavskih dijaloga bila je usmeravana ka odre|enimtemama kao {to su Umetnost i kriza, Umetnost u doba (ne)emocionalnosti, aovogodi{nja je Umetnost u okru`enju globalne nesigurnosti. U~estvuju umetnici izpodunavskih zemalja – Nema~ke, Austrije, Slova~ke, Ma|arske, Hrvatske, Srbije,Rumunije, Bugarske i Moldavije, kao i oni iz makro regiona, odnosno, iz Slovenije, BiH(Republike Srpske), Crne Gore i ^e{ke.

Umetnik u okru`ju globalnenesigurnosti

Sava Stepanov

Tradicionalni generator napetosti sveta jeste politika ineuskla|eni geopoliti~ki interesi. Nakon njujor{kog 11. septembra 2001, tim interesima izazvan, prekograni~niterorizam kulminira i u aktuelnom trenutku sredinom drugedecenije 21. veka, postaje nezaobilazni deo svakodnevnihvesti dana i jedan od najzna~ajnijih izvora ose}anjanesigurnosti. Sve su ~e{}e vesti o sajber terorizmu i kra|ipodataka, o neusagla{enosti tehni~kog, tehnolo{kog iindustrijskog progresa sa prirodom i njenim zakonitostima{to donosi i brojne prirodne katastrofe... Uz sve to, mo}nomdominacija krupni kapital egzistencijalno uznemirava~oveka dana{njice. Donedavno, dr`ava je svojim `iteljimapru`ala radnu, pravnu, socijalnu i svaku drugu sigurnostsvojim gra|anima, ali sada navodni multinacionalni, azapravo ~isto privatni subjekti, radi sigurnosti vlastitogprofita derogiraju dosada{nju njenu ulogu. „Veliki kapitalzahteva potpunu autonomiju od dru{tvene odgovornostipa se za njega osiguravaju slobodne zone koje isklju~ujusvaki doprinos lokalnoj zajednici, a ako i u|e na regularnikompetitivni teren, `eli da se o njegovim radnicima uobrazovnom, socijalnom, zdravstvenom i mirovinskomsmislu brine dr`ava koju zapravo `eli trajno marginalizirati,budu}i da usporava tempo njegova obrtaja“. Zbogefikasnijeg delovanje velikih korporacija danas se forsirasistem nestalnog radnog mesta – zbog toga {to sepermanentnim radom ljudi brzo iscrpljuju i bivajuzamenjeni novom i sve`ijom snagom. Ta fleksibilna iprivremena zaposlenja donose egzistencijalnu nesigurnost– jer se zasnovanim radnim odnosom ne osiguravakontinuirana materijalna sigurnost, onemogu}ava sedola`enja do kredita, stana, braka i drugih vitalno zna~ajnih`ivotnih ~inilaca. Jednostavno, globalnom kapitalu vi{e nijepotreban stvaran i celovit ~ovek sa poreklom i integritetom,sa vlastitim ekonomskim potrebama, s pravom daprojektuje vlastitu budu}nost, nego samo njegova radnafunkcija koju mora u tra`enom roku realizovati. Zapravo, usavremenom kapitalizmu se od pojedinca odvajaju njegoveradne i `ivotne funkcije. A upravo taj rascep li~nosti danas jemogu}e videti kao klju~ni problem savremenog ~oveka,problem kojem je potrebno posvetiti se da bi se o~uvaledosegnute civilizacijske potrebe i norme.

Autor je likovni kriti~ar, art direktor Dunavskih dijaloga

Likovni kriti~arSava Stepanovizabrao jeovogodi{nju temufestivala „Umetniku okru`ju globalnenesigurnosti –umetnost/kritika/politika“, bioselektor umetnikakoji su pozvani da izla`u naFestivalu, a saistom temom }e u utorak, 6. septembra, biti odr`an isimpozijum uokviru Dunavskihdijaloga.Organizatori suZavod za kulturuVojvodine iGalerija Bel Art.Simpozijum }e biti odr`an uRektoratuUniverziteta uNovom Sadu od 10 sati

Vesna Latinovi}, direktorica Festivala i Galerije Bel Art, otvorila je ovogodi{nju manifestaciju

ProgramFestivala

Izlo`be umetnika iz 14 zemaljapodunavskog i makro regiona;

Radionica i edukativni program za srednjo{kolce, edukatorka je Anouk Lederle, menad`erkaumetnosti iz Francuske;

Simpozijum Umetnost u okru`enju globalne nesigurnosti:umetnost/kritika/politika, 6. septembra;

Radionica studenata Akademijeumetnosti iz Novog Sada (prof. Ljubomir Vu~ini}) i Akademija umetnosti iz Be~a (prof. Karl Heinz Strole): Linearnopoimanje – OSCILACIJE/VIBRACIJE, od 1. do 8. novembra 2016.

Podr{kaFestivalu

Ministarstvo kulture RepublikeSrbije, Pokrajinski sekretarijat zakulturu, javno informisanje i verskezajednice, Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnolo{ki razvoj, Grad Novi Sad, Novi Sad 2021,Zavod za kulturu Vojvodine, Erstebanka, Austrijski kulturni Forum, EU info point, EU delegacija u Srbiji

Ana P

etrov

i} / H

rvatsk

a

Nela

Hasa

nbeg

ovi}

/ BiH

\er|

Olajo

{ / M

a|ars

ka

Urlik

e Kes

sl / N

ema~

ka

@olt Kova~ / Srbija

Milena Jovi}evi} / Crna Gora

Kristijan Kap / Austrija

Uro{

Wein

berge

r / Sl

oven

ija

IV s u b o t a / n e d e l j a , 3 – 4 . s e p t e m b a r 2 0 1 6 .2016 | DUNAVSKI DIJALOZI

SPECIJALNO IZDANJE LISTA DANAS Urednik Dragan Sto{i}; Tekstovi Gordana Nonin i Tamara Kopestinskij; Fotografije Branko Lu~i}; Korektura Ana Ron~evi}; Prelom Zoran Spahi}.DUNAVSKI DIJALOZI

Festival Dunavski dijalozi uvek su otvarali eminentninovosadski umetnici – prvi je 2013. otvorila MiraBrtka, slede}i @elimir @ilnik, a pro{logodi{nji SlobodanTi{ma. Festival savremene umetnosti 2016. otvorila jenovosadska, srpska i internacionalna kompozitorkaAleksandra Vrebalov, koja `ivi i radi u Njujorku. Upredivnom ambijentu ba{te Galerije Poklon zbirkeRajka Mamuzi}a, ona se odlu~ila za malu igru sapublikom {to su brojni po{tovaoci umetnosti radoprihvatili. Tokom ceremonijeotvaranja ona je nekoliko putazamolila publiku da segrupi{e: na jednu stranu `ene,na drugu mu{karci; zatim – najednu stariji od 45 godina, nadrugu mla|i; pa na jednu onikoji su u svom `ivotu imalineposredno iskustvobombardovanja, a na druguoni koji to nisu; zatim oni koji`ive u svom rodnom gradu ioni koji ne `ive vi{e u gradu ukojem su ro|eni; da biposlednje deljenje na grupebilo – na jednu stranu oni kojipoznaju umetnika IgoraAnti}a, a na drugu oni koji gane poznaju.

– Svi na{i identiteti veomasu kompleksni. Na{ipojedina~ni identiteti suizuzetno slo`eni. Svako od nasima mnogo elemenata koji~ine individualni identitet. Miumetnici gledamo u tukompleksnost identiteta kaou ne{to sa ~ime mo`emo daradimo. To je izvor na{eg radai na{e inspiracije. Ponekadnam taj kriti~ki odnos premakompleksnosti identitetaomogu}ava da budemo vrlo analiti~ni vezano zadru{tvo i za okru`enje ili da budemo kriti~ni u odnosuna dru{tvo i okru`enje, i da, tako|e, budemo ponekadi proroci vide}i jasno koliko je mra~na staza kada sedesi da humanost izostane. U pozitivnom smislu,

vide}i ovu lepotu i bogatstvo na koji na~in se na{iidentiteti preklapaju, to bogatstvo je velika inspiracijaza umetnika, zato {to nas dovodi do momenta ukojem mo`emo da stvorimo viziju jednog sveta koji jemnogo lep{i, bolji i humaniji od onog u kojem `ivimo,i da upravo ta vizija sveta bude ne{to {to je u osnovina{eg rada. I sve ove na~ine vi|enja realnosti iodgovore na tu realnost, videla sam u ovih 14 izlo`biu poslednja dva dana. Kroz umetnost koja je ovde

prezentovana – rekla je potomVrebalov i pozvala publiku davidi sve izlo`be progla{avaju}ifestival Dunavski dijaloziotvorenim.

– Ja sam umetnik i kad sampozvana da otvorim Festival,odmah sam znala da ne}udr`ati neke govorancije. Jer,ovih 14 izlo`bi deluju na jedanvrlo neposredan na~in. Nisamlikovni kriti~ar i naravno danisam htela ovim izlo`bamada se bavim iz ugla teorije.Kompozitorka sam i moglasam samo da govorim izumetni~kog ugla o njima.Ve~eras sam pri~ala o temamakoje sam videla u izlo`enimradovima, videla da oneinspiri{u i ove umetnike. To suteme kojima se bavi svakiumetnik koji danas stvara.Namerno sam izvela malu igrujer mislim da je ljudimamnogo bli`e ne{to ako ga ipro`ive na neki na~in. Mogu ida aktivno u~estvuju i darazmisle o su{tini na koju samhtela da im uka`em. Videli suono {to je va`no: nikad, ni ujednom momentu oni nisu bili

sami u svojoj grupi i sigurno je da je svako sa svakimbio bar jednom u nekoj od grupa, {to je izuzetnova`no, {to ukazuje na to da mi svaki od svojih li~nihidentiteta uvek delimo sa jo{ nekim – rekla jekompozitorka nakon otvaranja za Danas.

Kriti~ar u fokusu: Mladen Lu~i}, Hrvatska

Umetnost spajaKustos i muzejski konsultant Muzeja suvremene umjetnosti Istre (Hrvatska),Mladen Lu~i} otvorio je ~etrnaest izlo`bi koje su postavljene u okviru Dunavskihdijaloga 2016. On je, kao kriti~ar u fokusu, pred autorima i posetiocimapredstavio i komentarisao izlo`ena dela. Ovaj cenjeni istori~ar umetnosti ilikovni kriti~ar, dugi niz godina bio je kustos u zagreba~koj Galeriji suvremeneumjetnosti, dana{njem Muzeju suvremene umjetnosti, a u svojoj bogatoj karijeriizme|u ostalog bio je i direktor Pulskog filmskog festivala, kao i autor koncepcijeme|unarodne izlo`be vizuelnih umetnosti Tu smo u Hrvatskoj. Na dosada{njimizlo`bama Dunavskih dijaloga u~estvovao je dva puta kao autor selekcijehrvatskih umetnika.

Iz ugla kriti~ara u fokusu, kakav utisak su na vas ostavile ovogodi{njeizlo`be?– Moji veliki komplimenti selektoru Savi Stepanovu koji je, u okviru teme

Umetnost u okru`enju globalne nesigurnosti, okupio doista ujedna~ene radoveonih autora koji nam na razne na~ine progovaraju o temi. Izlo`be su na jednomvrlo kvalitetnom tehni~kom, izvedbenom i politi~kom nivou. O nesigurnostisvaki umetnik progovara na svoj na~in, i to ne samo o nesigurnosti koja namdolazi od politi~ke situacije, nego su umetnici pogledali i u sebe i na jedanintrovertan na~in pokazali kako ta nesigurnost deluje na psihu i duh, ne samoumetnika, nego svih nas. Mislim da je vrlo jasno da autori, kao i mi naravno, tuglobalnu nesigurnost ose}aju prvenstveno kroz kanale liberalnog kapitalizmakoji postupno ali sigurno uni{tava na{e prirodne i ekolo{ke resurse, ali i resursena{eg duha, na{eg individualiteta, nezavisnosti i intelektualne slobode.Umetnici ~ije smo izlo`be otvorili govore upravio o tom problemu, svaki nasvoj na~in.

Otkud va{a saradnja sa novosadskim festivalom?– Mi smo zavisni jedni od drugih, ne samo sudbonosno i nekim kulturnim

krugom, nego i ekonomijom. Vrlo je logi~no da udru`imo snage i krenemo utr`i{te bez obzira na politi~ke konotacije koje mogu biti i pozitivne i negativne.U zemljama biv{e Jugoslavije postoji sasvim solidna produkcija savremeneumetnosti, odnosno ima zaista znatan broj dobrih umetnika. Ono {to nedostajeje pitanje informisanja kako bi vi{e znali jedni o drugima, {to bi znatno olak{alome|usobnu komunikaciju, a posledi~no i pove}alo broj izlo`bi u regiji.

Tokom karijere bili ste i kriti~ar i organizator raznih umetni~kihmanifestacija, izlo`bi. Da li mislite da ovogodi{nji Dunavski dijaloziodgovaraju na potrebe ne samo publike, ve} i umetnika?– Smatram da su Dunavski dijalozi pokazali kako treba raditi organizaciju

prezentacije savremene umetnosti. Bitni su susreti umetnika i kriti~ara, a to ovamanifestacija ~ini pa`ljivo izabranim tematskim izlo`bama na koje se obaveznopozivaju kustosi i umetnici, {to donosi potrebnu `ivost i mnogobrojne kontaktekoji svakako trebaju uroditi plodonosnom razmenom izlo`bi, umetnika ikustosa. Ovakva manifestacija ne bi smela ostati lokalnog karaktera ve} bi, uzmanje transformacije, trebala da preraste na celu regiju. Volja stru~njaka iumetnika postoji. Ono {to nam nedostaje svima u regiji je mnogo ve}afinansijska potpora, prvenstveno dr`ave i grada, ali to iskustvo sam li~nopro`ivljavao rade}i tri puta me|unarodnu multimedijalnu izlo`bu vizuelnihumetnosti Tu smo u Puli, u organizaciji mog mati~nog muzeja.

Koliko je publika zainteresovana za savremenu umetnost i kakav odnosona ima prema ovakvim festivalima?– Rekao bih da Dunavski dijalozi iz godine u godinu rastu, i po broju u~esnika,

i po njihovom kvalitetu, a i po broju publike za koju se nadam da }e do krajaobi}i galerijske prostore. Super mi je kada vidim da ima puno ljudi na otvaranju,ali to je slu~aj i kod nas. Do|e dosta ljudi na otvaranje, a onda posle kad suizlo`be otvorene, nema nikoga. Nadam se da to ovde nije tako. Apelujem ipozivam gra|ane da pregledaju izlo`be koje su ovde jer je izbor zaista dobar.

Dunavskidijalozi

pokazali kakotreba raditi

organizacijuprezentacije

savremeneumetnosti:

Mladen Lu~i} Foto: Bel Art

Kompozitorka Aleksandra Vrebalov otvorila Dunavske dijaloge

KOMPLEKSNOST IDENTITETA– nepresu{ni izvori inspiracije

Sa otvaranja Festivala u ba{ti Galerije poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a

Namerno sam izvela malu igru jer mislim da jeljudima mnogo bli`e ne{to ako ga i pro`ive na

neki na~in... Videli su ono {to je va`no: nikad, niu jednom momentu nisu bili sami u svojoj grupi i

sigurno je da je svako sa svakim bio bar jednomu nekoj od grupa, {to ukazuje na to da mi svaki

od svojih li~nih identiteta uvek delimo sa jo{nekim: Aleksandra Vrebalov