Đuro Tošić Kontinuitet Naseljenosti Pljevaljskog Kraja Do Uspostavljanja Turske Vlasti

8/19/2019 Đuro Tošić Kontinuitet Naseljenosti Pljevaljskog Kraja Do Uspostavljanja Turske Vlasti

1/15

Г Л А С Н И К З А В И Ч А ЈН О Г М У З Е ЈА , К њ . 1 (1999), стр. 39-53REVIEW OF REGIONAL MUSEUM, Vol. 1 (1999), pp. 39-53

У Д К : 911.37(497.16)”.../14”

р Ђ у р о Т О Ш И Ћ

И сторијски институт С А Н УБеоград

К О Н Т И Н У И Т Е Т Н А С Е Љ Е Н О С Т И П Љ Е В А Љ С К О Г К РА ЈА О ДП Р А И С Т О Р И ЈЕ Д О У С П О С Т А В Љ А Њ А Т У Р С К Е В Л А С Т И

К онтинуитет насељ ености највећег дијела пљ еваљ ског краја м огућеје пратити од праисторије па до успостављ ањ а турске власти захваљ ујућибројни м остацим а м атеријалне културе почев од старих илирских тум ула,преко рим ских спом еника, те српских и тзв. грчких гробаљ а и некроп ола с

великим бројем стећака, па до средњ овјековних српских сакрални х об-јеката, као и првим турским поп исим а из средине XV вијека. Т ај кон-тинуи тет пратићем о дуж ријеке Ћ ехотине - од села К озице до Б рда, с десне,и села П одпећа до Ч естин а, с њ ене лијеве стране.

I С д е с н е с ш р а н е Ћ е х о и ш н е

К ао насељ е са неоспор но најбогати јом п рош лош ћу у читавој

м атаруш кој регији К озица је још у праисторијско доба у близин и данаш њ еггробљ а им ала једну већу хум ку с које је узим ан кам ен за изградњ у обли ж њ егЈерининог града.1 О сим овог илирског тум улуса, у њ ој су била и два тзв.грчка гробљ а: прво, на В рањ ачи, без контин уитета сахрањ ивањ а, и другокод п ом енутог Јерин иног града, у којем се и данас сахрањ ују С рби,

З а вријем е владавин е Н ем ањ ића у селу су биле три цркве, од којих јеона у О рли ћу, близу К озичке ријеке - гдје се данас налази сам о великагом ила кам ењ а - била наводно м анастир с им ањ ем и пратећим објектим а,

1 J. Knežević, Iz claleke prošlosti pljevaljskog kraja (Iz daleke prošlosti), Pljevlja 1979, 7.

39


2/15

Ђ У Р О Т О Ш И Ћ

за који се см атра да је старији од м аиастира С в. тројице у П љ евљ им а. Д ругуцркву, на м јесту званом К ам ена чесм а - која је заједно с орли ћки м м анас-тиром служ ила сеоском становниш тву -Т ур ц и су сруш или одм ах по доласкуу ове крајеве и на њ еном м јесту подигли су џамију, док је трећа богом ољ а,

саграђена на гробљ у када и утврђењ е, кориш ћена за потребе на том м јеступодигнутог града. Т оли ки број цркава у једном м јесту неоспорно говори овеликом броју становника који један од м арљ ивих хрон ичара локалн е ис-тори је овог краја објаш њ ава „поди зањ ем града и отварањ ем рудникагвож ђа”.2

И ако се зна да су власи из четири катуна зим овали „на једној трећиним јеста К озиц а”3 не зна се тачно откад су се Турци настанили у њ ој. М ож даје у вези с тим био поход Х асан-паш е П редојевића у којем је, у љ ето 1593,„сруш ио м анастир од кам ена, а запалио цркву од др вета”. М јесто сен алазило у посједу С елм ановића, а најстарије м услим анско братство

Ц ијића, настањ ено на м анастирском им ањ у, није никада бројало виш е одједне куће, пош то су наводно ум ирали м лади јер су држ али ц рквенозем љ иш те.

И ,најзад,називи м јесни хлокалитета К овачевац ,Збор и ш теиЦ рквин аговоре о привредној, управној и црквеној ф ункци ји овог м атаруш ког селау средњ ем вијеку.4

И у селу Љ убићу - на локалитетим а Д убрава и Д уб - налази се седамвећих и м ањ их хум ки, а у м јестим а званим К авала и У лиц е је по једаннадгробни спом еник у обли ку плоче с натпи сом и ум јетни чким украсим а,као и на сеоском гробљ у, на пом енутој Д убрави, виш е високих стећака и

плоча. У з пом енуто гробљ е - подигнуто наводно (код М олике) послиједоласка С рба у пљ еваљ ски крај - данас се прим јећују тем ељ и старе црквенапуш тене послије В елике сеобе С рба 1690. године.

П ослије пада старе Х ерцеговин е под Т урке три десетак дом ова влахаиз катуна Б рани слављ евог сина Д рагића зим овало је, поред пријепољ скихсела Б резне и С кокућа, и у пљ еваљ ском селу Љ убићу, које, дакле, нијепрестајало да буде насељ ено од праисторије па до краја XVII вијека.6

2 _ _

_ _

_

М . В ојиновић, П љ е в а љ с к и к р а ј, и р о ш л о с ш и и о р е к л о с ш а н о в н и ш ш в а (П љ е в а љ с к и к р а ј),П љ евљ а 1993, 10-103 и Ј. К неж евић, М а т е р и ја л н и т р а г о в и и з п е р и о д а р а н о г х р и ш ћ а н с т в а уп љ е в а љ с к о м к р а ју , П о д р и њ у и П о л и м љ у (М а т е р и ја л н и т р а г о в и и з п е р и о д а р а н о Г х р и ш ћ а н с т в а ),

Б резни чки записи 2, П љ евљ а 1990,8.3

А . Aličić, Poimenični popis sandžaka Vilajeta Hercegovine (Poimenični popis), Sarajevo 1985,29-30.

4 M. В ојин овић, П љ е в а љ с к и к р а ј, 104; Ј. Knežević, h daleke prošlosti 52 и исти, М а т е р и ја л н и т р а Г о в и и з п е р и о д а р а н о Г х р и ш ћ а н с т в а , 8.

5 Ј. Knežević, Iz daleke prošlosti, 7,45. и M. В ојин овић, П љ е в а љ с к и к р а ј, 92.

® А . Aličić, Poimeničnipopis, 30-31.

40


3/15

К О Н Т И Н У И Т ЕТ Н А С Е Љ Е Н О С Т И П Љ Е В А Љ С К О Г К РА ЈА ..

И спод Ч ем ерна у селу Горњ а Рудница (у Г отовуш кој регији) данас се,на м јесту Ц ркви не, назиру једва видљ иви тем ељ и једне, а на бри јегу исподД оњ е Руднице, на м јесту Ц рквиш те, тем ељ и друге српске цркве, у близиникоје се, на узвиш ењ у званом Н ебојиш те, налазило тзв. грчко гробљ е, као иподрум и неких старих зграда, који, вјероватно, потичу још из врем енаН ем ањ ићке управе у овом м јесту.7 У поим еничн ом херцеговачком деф теруГ орњ а Рудница је поп исана средином 70-их година XV вијека као селоподручно нахији К укањ , са ш ест дом ова, двојицом неож ењ ени х и износомод 255 акчи укупног годиш њ ег прихода, док је Д оњ а Рудница (погреш нозабиљ еж ена као Р утница) -тако ђе подручна К укњ у-б ро јала седам дом ова,четири неож ењ ена и давала је укупну ренту од 210 акчи годиш њ е. З а овупоследњ у је зани м љ иво да је у њ ој, поред осталих пореских обвезника,ж ивјелаудови ца Јели ц а,којаје држ ала баш тину, као и двојица сиром аш нихм услим ана безем љ аш а (Х ам за, џаба и Јакуб, џаба), ш то несум њ иво говорио постојањ у дом аће властеле у предосм анско доба и процесу ислам изацијекоји је започео убрзо послије успостављ ањ а турске власти.

С ело Југово, богато изворном водом , пош то изнад њ ега, у поднож јуЧ ем ерна, избија неколи ко јаких врела, одавно је при влачило паж њ у број-них досељ еника. О том е најбољ е свједочи пространо југовско гробљ е, накојем је до прије двадесетак година било разноврсних п лоча и крстовастарих виш е вјекова, па, чак, и рим ских спом еника, данас поруш ени х, раз-бијених и уграђени х у бетонске зидове нових гробница. И сточн о од гробљ аби ла је и стара српска црква (поред чијег тем ељ а извиру два вели ка врела),за коју се не зна од каквог је м атеријала би ла прављ ена п ош то се данас видисам о једна клесана плоча која вертикално вири из зем љ е.9 О величини селаи њ еговој економ ској м оћи рјечито казује пом енути поим ени чни попис из1475/77. годин е, прем а којем је у њ ем у било осам наест дом ова и ш есториц анеож ењ ени х и доносило је свом е тим арнику Х ам зи из М ихалића, иначепосједнику м илеш евске тврђаве, укупну годиш њ у ренту од 800 акчи. И , накрају, пом ен hassa њ иве Д убш тиц е и безим ене hassa ливаде говори о пос-тојањ у властелин ске зем љ иш не резерве која је ф орм ирана знатно приједоласка Т урака да би њ иховим освајањ ем била укљ учена у ф еудални системпод видом пом енутих hassa посједа. 11

Г орњ а Б рвени ца - развучена на великом простору од села Б уш њ е,поред Г отовуш ке ријеке до њ еног утока у Ћ ехотин у - садрж и велику хум ку,

7 J. К неж евић, М а ш е р и ја л н и ш р а г о в и и з и е р и о д а р а н о г х р и ш ћ а н с ш в а , 5. и М . В ојиновић,П љ е в а љ с к и к р а ј, 157,280.

8 А . Aličić, Poimenični popis, 338. У пор.: В . Ц вијовић, Н е к и п о м е н и п љ е в а љ с к и х т о п о н и м а у и с т о р и јс к и м и з в о р и м а д о к р а ја XV в и је к а ( Н е к и п о м е н и п љ е в а љ с к и х т о п о н и м а ) , Брезничкизаписи 1, П љ евљ а 1990,16.

® М . В оји нови ћ, П љ е в а љ с к и к р а ј, 278,281.

10 А . Aličić, Poimenični popis, 577-578. У пор.: В . Ц вијовић, Н е к и п о м е н и п љ е в а љ с к и хт о п о н 1ш а , 13.

41


4/15

Ђ У РО Т О Ш И Ћ

у народу звану Г ука, која леж и на коси с десне стране ри јеке, којих 200м етара источно од сеоског гробљ а са стећцим а. П оред некадаш њ е сеоскеџам ије прим јећују се руш евине неких зграда и гробљ е око њ е, осим којег јепостојало и друго турско гробљ е изнад П рисоја, под С епи ном Г лавицом ,гдје су сачувани остаци десетак тем ељ а старих кућа и ш ест подзиданихгум на који подсјећају на вријем е када су се становници села активно бавилизем љ орадњ ом . Руш ењ ем џам ије прије скоро триста годин а нестало је итурског насељ а које није виш е никада обновљ ено. У Б рвени ци су постојалаи два српска гробљ а - једно у С едларим а код цесте, а друго код Р акита - закоја се не м ож е рећи у каквој су хронолош кој вези била с пом енутимтурским м езарјем .

Д а је село Г орњ а Брвеница играло заиста важ ну улогу послије успос-тављ ањ а турске власти у пљ еваљ ском крају свједочи и чињ еница да је

бројало тридесет девет кућа и осам неож ењ ених и да је свом е тим арникуА рапавом сину М урату, уз три hassa њ иве (В илеш ина, С елаш ина иБ аћиш те), обезбјеђивала годиш њ и приход од 2.382 акче.12 Т о п отврђује ипопис горњ обрвени чког засеока С едлари (у којем се налазило и једно одпом енутих православни х гробљ а), који је и м ао ш ест кућа и двојицунеож ењ ени х, м еђу којим а на себе скреће паж њ у власница баш тин е, удовицаС тана, ш то, као и у случају Д оњ е Руднице, говори о постојањ у преосталедом аће властеле прије успоставе турске управе на овим просторим а.13

П опут Г орњ е, и у Д оњ ој Б рвени ци се на неколи ко м јеста налазевелики илирски тум ули, од којих један својом величином готово да не

заостаје за оним на Гњ илом Б рду у Г отовуш и.14 И на данас кориш ћеномправославном гробљ у у доњ ебрвени чком селу П оди прон ађене су двијерим ске сполије - проф или сани ф рагм енат архитектуре и ципус с два љ удскалика - које упућују на древно сахрањ ивањ е Ри м љ ана у овој некрополи. Т усе налази и четрдесетак углавном слабо обрађених стећака (36 сандука и 4сљ ем ењ ака), од којих је један сљ ем ењ ак с постољ ем украш ен м отивомиспруж ене руке која држ и м ач.15 Н а ливади испод цесте, с десне странеГ отовуш ке ријеке, близу њ еног уш ћа у Ћ ехотину, постојала је српска црквакоју су сруш или Т урци, а у брвени чком П ољ у - стари м анастир, поред којегсе још и сада виде тем ељ и четири зграде које су, вјероватно, би ле кон аци ипратећи пољ опривредни објекти (ам бари, складиш та и стаје за стоку), узкоје се до скора м огла вид јети кам ена пл оч а с н атписим а писани м

' 1 J. Knežević, Iz daleke prošlosti, 10. и M. В ојин ић, П љ е в а љ с к и к р а ј, 279,285.12 А . Aličić, Poimenični popis, 299-300. У пор.: В . Ц вијовић, Н е к и и о м е н и и љ е в а љ с к и х

т о п о н и м а , 13.

13 А . Aličić, Poimeničnipopis, 169. П рем а м иш љ ењ у В . Ц вијовића (Н е к и п о м е н и и љ е в а љ с к и х т о п о н и м а , 16), м огуће је да је „село доб ило и м е по седларском занату за који је постојала потребау о бл иж њ ем К укњ у ”.

14 М . В ојин овић, П љ е в а љ с к и к р а ј, 279.

15 Š. Bešlagić, Stećci, Kataloško-topografski pregled (Stećci), Sarajevo 1971,433.

42


5/15

К О Н Т И Н У И Т Е Т Н А С Е Љ Е Н О С Т И П Љ Е В А Љ С К О Г К РА ЈА ..

ћири лицом . И руш евине једног турског хана у м јесту Т еф ериџ иш те, заједнос им еном локац ије на којој се налазио, асоцирају на вријем е у којем су сеТ урци састајали и „теф еричили” у овом спом еници м а м атеријалне културе

пребогатом пљ еваљ ском селу.16 И з свега досад излож еног о начину сах-рањ ивањ а и распореду сакралних и свјетовних објеката јасно произлази да јем огуће пратити континуитет насељ ености Д оњ е Брвенице од праисторије,преко рим ског периода, средњ ег вијека и турског доба, па до данаш њ их дана.

С ело Б уш њ е и заселак Радета, у којем се налази врло м ала хум капречника м ањ ег од пет м етара, припадају такође ш ирем подручју Г отовуш е.17Н ајинтересантни ји археолош ки локалитет из рим ског периода налазио се уБуш њ ам а, са чије је источне стране било рим ско војничко насељ е, бољ е рећистаница, гдје су се рим ски војници одм арали при поласку на војне походе. О дсвих грађевина, остала су сам о четири лијепо клесана кам ена с барељ еф им а и

орнам ентим а, од којих је један 1918. пренесен у Зем аљ ски м узеј у С арајеву, аостала три, на којим а су складно израђене ф игуре коњ а и љ удских глава,искориш ћена су за уређењ е извора У ставаљ који се налази испод села.18Б уш њ е су у пом енутом херцеговачком деф теру пописане прво као зим иш тевлаха из џем ата Н оваковог сина Богавца, а потом као тим ар Јусуф а из С ереза,посадника тврђаве С ам обор, у нахији К укањ , с тридесет двије куће, једанаестнеож ењ ених и укупним приходом од 1.203 акче годиш њ е. Б иљ еш ка о ш естнеим енованих hassa њ ива говори и о постојањ у властелин ске зем љ иш нерезерве прије успостављ ањ а турске власти у селу. 9

Н ајближ е илирско гробљ е у селу Готовуш и би ло је на Г њ илом Б рду,

гдје се налази велика гом ила - хум ка (у коју је сахрањ ено безм ало стотинупокојни ка) и неколико м ањ их хум ки у правцу Д учала.20 С лијеве стране путакоји је водио из М униципија S преко Г отовуш ке ријеке - иза локали тетазваног М рам орови Д о - постоји м јесто с остацим а м алтера и опека, за којенарод веж е постојањ е неке цркве, ас десне стране је једна увала, под им еномРибњ ак, у близин и које су некада вађене велике кам ене плоче, па је од једнеостао дио неког рим ског надгробног спом еника. К ако су баш овдје у турскодоба аустријске власти и зградиле своју касарн у, а у бли зини је паш а Бај-ровић изградио свој љ етњ ико вац, то су уни ш тени трагови рим скихруш евина. О стаће нејасно заш то су у Г отовуш и на растојањ у од свега 200

м етара саграђене двије цркве: старија, уз гробљ е, испод П искавиц е, с деснестране Готовуш ке ри јеке и м лађа, односно м анастир, који су касније, зајед-но с другим зградам а и водоводом , подигли становн иц и К отлин а и

16 М . В ојиновић, П љ е в а љ с к и к р а ј, 284; Ј. Knežević, Iz dalekeprošlosti , 28. и исти, М а ш е р и ја л н и т р а г о в и и з п е р и о д а р а н о г х р ш и ћ а н с т в а , 5.

17 Ј. Knežević, Iz daleke prošlosti , 10.

18 M. В ојин овић, П љ е в а љ с к и к р а ј, 279.

19 А . Alićić, Poimenični popis, 159, 536. У пор.: В . Ц вијовић, Н е к и п о м е н и п љ е в а љ с к и х т о п о н и м а , 13.

20 Ј. Knežević, Iz daleke prošlosti, 9. и M. В ојин овић , П љ е в а љ с к и к р а ј, 278.

43


6/15


С рдановог Г роба.21 Н апокон, село је уписано у херцеговачки п оим еничнидеф тер, као царски хас, под погреш ним им еном К отовуш а, с вриједнош ћупореза на ситну стоку од 180 акчи.22

Г лисница је једно од н ајвећих и најплоднијих села у пљ еваљ ском крају,које се доњ ом страном ослањ а на Ћ ехотин у, а горњ ом на бреж уљ ке исподБ ољ ани ћа. Б ројни извори добре и здраве пијаће воде и угодна клим астварали су изванредне услове за ж ивот љ уди током читаве историје. У тонас увјеравају и бројни археолош ки налази који ди ректно свједоче да је ово„богом дано м јесто” м ного вијекова прије наш е ере било густо насељ ено.Н ека нам за то доказ буде садаш њ е глисничко гробљ е код ш коле, на чијојсе средини налази вели ка гука, вјероватно илирски тум ул, као и м ногодругих хум ки око њ е, те рим ско, а потом и српско гробљ е, некропола свеликим бројем стећака, па све до м одерних обелиска којим а данаш њ и

Глисничани овјековјечују трајна почивалиш та својих ум рлих. Заним љ ивоје да се поред срп ског налази и м услим анско гробљ е, с понегдје из-м ијеш ани м гробо вим а, ш то се тум ачи пр еласком вели ког бројадом ородачког становниш тва на ислам и њ иховим сахрањ ивањ ем поредсвојих предака.23 П осебн о им позантно дјелује скупина од двадесет двадобро обрађена стећка (17 сандука, 3 сљ ем ењ ака и 2 стуба) код засеокаП одглавиц е - уз пом енуто православно гробљ е - од којих су три раскош ноукраш ена м отивим а полум јесеца, круга, јабуке, стилизованог крста, м ача,копљ а, представам а јелена и руке с м ачем . И по броју и по изгледу неш тосу скром ни је некрополе на локалитету Б рда у засеоку Зави ђен (18 стећака

у обли ку сандука) и локали тету Ч ардак у засеоку Р овци (свега 4 стећка уоблику сандука). 4П рем а предањ у - у којем „народна пам ет” досеж е чак до половин е XIV

ви јека-Д оњ а Глисни цаје за вријем е владавин е српских владара Н ем ањ ићаим ала велику цркву - м анастир на брдаш цу званом Е лезовићи, чији је поп,у страху од турске најезде послије К осовске битке, наводно закопао огром -но благо и побјегао у Д убровник. П о ри јечим а очевидаца, данас се слабораспознају тем ељ и не тако велике цркве иза које је било гробљ е, на ком есе и сада виде гробљ анске плоче и м ањ и стећци - слични оним а у Г орњ ојГлисници код ш коле - од којих је на једном надгробном спом ени ку још

добро очуван лик уклесане сабљ е или крста. Јуж но од цркве налазила су седва гум на, а око њ е било је разасуто виш е зграда, са и сада преко једногм етра дубоким и приличн о очуваним подрум им а. С ве то као да упућује назакљ учак да се радило, м ож да, о м ањ ем м анастиру с већим им ањ ем ,конацим а, ам барим а и другим попратни м зградам а, који је, наводно, радиосве до вели ке епидем ије куге - око 1732. годи не - када је зам ро и био

21J. Knežević, lz daleke prošlosti, 9,3 1, 32. и M. В ојин овић, П љ е в а љ с к и к р а ј, 282.

22 . _ _ _ _А . Aličić, Poimeničnipopis, 13-14. У пор.: В . Ц вијовић, Н е к и и о м е н и п љ е в а љ с к и х ш о и о н и м а , 15.

21М . В ојиновић, П љ е в а љ с к ч к р а ј, 255. и Ј. Knežević, lzda leke prošlosti, 10.

24 Š. Bešlagić, Stećci, 431.

44


7/15


8/15


одселили.32 Д а и то није прича сасвим без основа свједоче им ена Р адована,Рада, Радуна, Радића и В укаш ин а, синова неког К орачи ћа, који су пописаним еђу пореским обвезниц им а овога села још далеке 1477. године.33 М ож дасу и стари глиснички м услим ани С унићи (изум рли још у прош лом вијеку)били даљ и потом ци Радоја, Радена, Радосава и М илорада, синова извјесног- ко ће знати да ли у кориш ћеном деф теру погреш но уписаног - Ш ум нића.34М еђутим , оно ш то је сасвим извјесно је то да је Глисница, у овом турскомизвору пописана са својих осам десет пет кућа, четрн аест неож ењ ених иукупним приходом од 4.155 акчи годиш њ е, би ла и тада једно од највећихсела у читавом пљ еваљ ском крају.35

Западно од глисничког засеока Јакупов Г роб (у Бољ енићкој регији)леж и село Р ађевићи, у којем се, недалеко од каурског, одн осно у народузваног грчког гробљ а налази н еколико м ањ их хум ки, вјероватно илирскихтум ула.' ’ С тарином одиш е и један кам еном затрпан бунар за који тврде дапотиче из рим ског периода. У њ еговој близин и је прон ађен један лијепоклесани степени к и неколи ко полукруж ни х кам енова, спојених гвозденимклам ф ам а и заливених оловом , гдје је, веле, н екада била црква која је већодавно сруш ена.37 Н а трагове средњ овјековног ж ивота упућује и м алан екроп ола на бреж уљ ку М рам орје, састављ ена од свега три доброобрађена, али п оприлично данас ош тећена стећка, без икаквих украса инатпи са на себи.38 Т опони м и Ц рквине и К улина у Јагодњ ем Д олу подсјећајуна још једну средњ овјековну цркву и к^лу, за коју се, наж алост, не зна никада је постојала, ни ком е је припадала."9 Н а м јесту цркве н астао је касније„трговачки центар и ханови на путу од Ф оче за П љ евљ а”, о чем у свједочи

им е ло кали тета Т рговиш те, којем би, уистину, м огла одговарати некакараванска станиц а у вријем е Т урака, изнад које се налази узвиш ица званаЧ ардак, у којем је, свакако, уж ивао неки турски достојанственик.40 У пркоспри казаном привредном значају села у вријем е турске владавине, Рађевићису пописани у херцеговачком поим ени чном деф теру (1477) сам о као једноод десетак м јеста до којих су стизали љ ети власи из џем ата Н оваковог синаД обривоја.41

12 J. Knežević, Iz daleke prošlosti, 60. и M. В ојин овић, П љ е в а љ с к и к р а ј, 258.

31 •V •А . Aličić, Poimeničnipopis, 367-368.

М . В ојиновић, П љ е в а љ с к и к р а ј, 258. и А . Aličić, Poimeničnipopis , 368.з<

А . Aličić, Poimenični popis, 368. У пор.: B. Ц вијовић, Н е к и и о м е н и и љ е в а љ с к и х ш о и о н и м а ,13.

36 Ј. Knežević, lz daleke prošlosti, 13.

37 M. В ојин ови ћ, П љ е в а љ с к и к р а ј, 261-262.


19М . В ојиновић, П љ е в а љ с к и к р а ј, 262.

40 Ј. Knežević, Iz daleke prošlosti, 53. и M. В ојин овић , П љ е в а љ с к и к р а ј, 261-262.

46


9/15

К О Н Т И Н У И Т Е Т Н А С Е Љ Е Н О С Т И П Љ Е В А Љ С К О Г К РА ЈА ...

Н а путу из П одковача, у правцу села С трахов Д о м огу се при м јетитивелике кам ене гом иле које подсјећају на илирске тум уле, прем да то, и пак,није до краја испитано. Н а два м јеста у С траховом Д олу - код ш коле ичетири килом етра западно од њ е - налазе се узвиш ењ а с им еним а Ц рквин аи Ц рквин е, на којим а се препознају тем ељ и некадаш њ их цркава, које сусруш или Т урци и око којих су гробљ а с им позантно високим стећци м а, одкојих су два украш ена: један дугачким и правим м ачем , а други ли комкоњ аника.42 М јесто је на почетку поим ени чног деф тера уписано под им -еном С траходол као ц арски хас с порезом за ситну стоку у износ од 395 акчи,чији је један дио - с кућом Јоваш евог сина С тепана - као саставни диорезерве војнука у нахији К укањ , прип адао С инану, сераскеру С окола,К укњ а, М илеш ева и С ам обора,43 док је касније читаво село, са својихдвадесет осам кућа, четири неож ењ ена и цјелокупном годиш њ ом рентом од

1.259 акчи, унесено у деф тер под данаш њ им им еном С трахов Д о. 4С ело П одковач обухвата виш е заселака који се ниж у низ планинско

би ло испод Г радин е и врха К овача, н а југу и југоистоку и спуш тају се наГ радин у с лијеве стране Ћ ехотине, гдје се некада налазио рим ски м ост. Н атом прилично ш ироком простору било је см јеш тено осам хум киразличи тихдим ензија, од којих су неке зарасле у драчу и ж буњ е. Зани м љ иве су и двијегом иле см јеш тене на врло м алом растојањ у у засеоку Горњ и Д убац, с деснестране п ута, виш е кањ она Расни ћа потока - од којих се једна, у складу сасвојом одбрам беном ф ункц ијом , и сада назива Г радин а.45 Н а ом ањ ембреж уљ ку изнад Д ани ловића кућа, у засеоку У лиц е, налази се руш евина

звана Ц рквина, на простору око 40x20 м етара, на којој је црква из врем енаН ем ањ ића, која је, прем а предањ у, била посвећена св. А рханђелу. У њ енојбли зин и видљ иво је „грчко” гробљ е, а на м јесту гдје је данаш њ е православ-но гроб љ е постојала је и у далекој прош лости н ека некро пола.46 О дзаселака у П одковачу, пописани су у поим еничном херцеговачком деф теру:Б рекињ е - са ш еснаест кућа, четири неож ењ ена и 1.475 акчи годиш њ егприхода и Д убац - с двадесет осам кућа (од којих тројиц а сиром аш нихм услим ана: А тм аџа, џаба, Јусуф , џаба и Ш ирм ерд, џаба), једанаестнеож ењ ених и 932 акче укупног годиш њ ег прихода.4 С ве то јасно говорида се кон тину итет насељ ености овог бољ ани ћког села м ож е пратити

41 А . Aličić, Poimenični popis, 29.

42 М . В ојиновић, П љ е в а љ с к и к р а ј, 262.

43 А . Aličić, Poimenični popis, 22,219-220.

44 И с т о , 272-273. У пор.: В. Ц вијовић, Н е к и п о м е н и п љ е в а љ с к и х т о п о н и м а , 16.

4^ Ј. Knežcvić, lz daleke prošlosti, 11-12,41.

4^ J. Knežević, Iz daleke prošlosti, 40. и M. В ојин овић, П љ е в а љ с к и к р а ј, 263.

47 А . Aličić, Poimenični popis, 304—305. У пор .: В . Ц вијови ћ, Н е к и п о м е н и п љ е в а љ с к и х т о п о н и м а , 13,14.

47


10/15

Ђ У Р О ТО Ш И Ћ

стотинам а година, с рано започетим процесом ислам изације становниш твау њ ем у.

У данаш њ ем засеоку Ром ач, на ш ирем подручју Буковице, види сеседам хум ки разли чи те величине, од којих свака одреда подсјећа на илирскетум уле. В иш е кањ она Ћ ехотине, с десне стране, куда је пролазио рим скипут, налазило се пространо старо гробљ е на којем су очуване четиринадгробн е плоче и десет високих и им позантних стећака: на једној плочи иједном високом стећку и зрезан је одозго у рељ еф у по један дугачки м ач.С удећи прем а полож ају у односу на утврђењ е, ова некропола би м оглапредстављ ати м јесто посаде војне јединице која се старала о безбједностипута.48 Р ом ач је у поим ени чном деф теру п описан као село Г орњ е П росоје,које је бројало ш еснаест кућа и девет неож ењ ених и доносило је приход од589 акчи годиш њ е 49

С јеверно од Ром ча леж и село Б рда с двије хум ке у облику тум ула. Слијеве стране пута који је водио уз П етроваче из села Б рд а ка селу С елиш тапостоји м јесто звано Ц ркви на и руш евин а за коју предањ е каж е да је некипаш а у турско вријем е од њ еног кам ењ а саградио велику кулу и своје конакеу сусједном селу Раш чићи . О д те Ц рквин е на дуж ини од скоро триста м етарасм јеш тено је око стотињ ак надгробних плоча зараслих у ш ум у. П ом енутиостаци, као и поглед на утврђени пут упућују на закљ учак да је, попутоближ њ ег Ром ча, и на том м јесту м огло да буде сједиш те неке једин ицезадуж ене за обезбјеђењ е ове саобраћајнице. Д а је то уп раво тако увјераванас и чињ ениц а да је од Ц рквине, око 2 km у југозападном правцу, напростору Б рда било подигнуто чак ш ест кула изнад кањ она прем а Ром чу,с лијеве стране пом енутог пута, од којих су три куле у врху брда, а три cvистурене од ових на три косе виш е кањ она као природн е заш титни це пута.

У Б рдим а и данас ж иви п ет породица Ж ига, који су постали од Раш чића,а ови опет од угледне кнеж евске породице Раш ковића из Н овог П азара, којисе послије В елике сеобе С рба 1690. не пом ињ у никада виш е у писаним из-ворим а. К ада су неки Р аш ковићи преш ли на ислам задрж али су српскопрезим е, тако да је у Буковици ж ивио извјесни Раш о-паш а (м ож да онајгреш ник ш то је у турско доба узим ао кам ен с Ц рквин е у сусједном Ром чу ињ им е зидао своју кулу и конаке?), по ком е потом ке прозваш е Раш чићи .м

С ело Б рда је дочекало успоставу турске власти, ип ак, као м ањ е м јестоу којем су средин ом 70-их годи на XV вијека власи из џем ата Јаросава,Радића и Д обрија, уз пом енуто пљ еваљ ско село Р ађевиће, љ етовали сасвојом стоком .52

48 J. Knežević, Iz daleke prošlosti, 12, 35-36. и M. В ојин овић, П љ е в а љ с к и к р а ј, 252.

А . Aličić, Poimeničnipopis, 295.

50 Ј. Knežević, lz, daleke prošlosti, 12, 36.

51 M. В ојин ови ћ, П љ е в а љ с к и к р а ј, 252.

А . Aličić, Poimeničnipopis, 29.

48


11/15

К О Н Т И Н У И Т Е Т Н А С Е Љ Е Н О С Т И П Љ Е В А Љ С К О Г К РА ЈА ..

II С л и је в е с ш р а н е Ћ е х о ш и н е

У ш ирој О џачкој регији н алази се село П отпеће у којем је још А ртурЕ ванс уочи о постојањ е једног античког насељ а и трагове неког старогпута.53 Н а локалитету ЈТуке, покрај цесте, налазила се некроп ола са седам -десет осам врло слабо обрађени х, данас ош тећени х и у зем љ у утонулихстећака (77 сандука и 1 сљ ем ењ ак), који су постављ ени , углавном , на правцузапад-исток. Т ри сандука украш ена су м отивим а крста, ш тита и представели ста (?) и куле (?). Р ијетке су појаве један на горе суж ени сандук и једанрим ски ципус искориш ћен као стећак.м У селу су зим овали и власи изџем ата Ђ урђевог сина Радоњ е.33

С ело Р абитљ е је см јеш тено у И ли нскобрд ској регији на ивици

П љ еваљ ског пољ а, изм еђу брда до Ћ ехотин е, у близини данаш њ е бетонскебране. У сеоском гробљ у су би ле двије хум ке, од којих је једна већуни ш тена.56 С ело је, са својих д ванаест кућа, једни м неож ењ ени м иприходом од 311 акчи годиш њ е, улазило у састав тим ара кнеза Х ерака, којије због тога иш ао у рат.

И м е пљ еваљ ског села К ом ини је ром анског пори јекла и асоцира надим њ ак (кум ин, оџ ак), ш то би м огло да буде у вези с одређеном ф ункцијомово г м јеста у чувеном ри м ском Municipiumu S /18 С ело је уп исано упои м ени чни херцеговачки д еф тер под називом К ом нени - са седамдом аћинстава, од којих је једно м услим анско, А бдулаховог сина И схака, и

с једни м неож ењ еним - и то као саставни дио тим ара пом енутог кнезаХ ерака. Заним љ иво је да се њ егови становни ци задуж ујуједино порезом напчелињ е кош ни це, свињ е и прекрш аје (nijabet) у износу од скром них 30 акчи,ш то, вјероватно, п редстављ а сам о један дио пореза.59

С ело Х оћевина, по којем је и једна ш ира регија добила им е, им анајвиш е археолош ких локалитета - око ш еснаест илирских тум ула, снајвећом конц ентраци јом на м јестим а В уково Брдо и Б рем ени ца, виш естарих, у народу звани х „грчких”, те српских гробаљ а и некроп ола састећцим а - чији су спом еници поприлично страдали приликом прављ ењ алокални х путева. 0 П осебно је ин тересантно или рско круж но утврђењ е

53 Ц итиран о прем а: Ј. Knežević, lz daleke prošlosti, 22.


55 A. Aličić, Poimeničnipopis, 56.

56 J. Knežević, h daleke prošlosti, 13.

^ A. Aličić, Poimenični popis, 337-338. У пор.: B. Ц вијовић, Н е к и п о м е н и п љ е в а љ с к и х т о п о н и м а , 16.

5S В . Ц вијовић, Н е к и п о м е н и п љ е в а љ с к и х т о п о н и м а , 15.

А . Aličić, Poimenični popis, 337-338.ft0 J. Knežević, lz daleke prošlosti, 15. и M. В ојин овић, П љ е в а љ с к и к р а ј, 205.

49


12/15


гллпсастог обли ка од сувозида, везано за једну м ањ у вртачу, гдје се њ енизидови ослањ ају на једну пећину уског отвора, а које је - прем а тум ачењ ум јеш тана - служ ило за заш титу ради склањ ањ а у унутраш њ ост пећине. 1

Х оћевин ска црква из доба Н ем ањ ића налазила се у м јесту Е лдовиш те(Б рем ени ца), с врелом изнад и великим гробљ ем око богом ољ е.62Х оћевин а је на почетку пом енутог деф тера регистрована као царски

хас с порезом на ситну стоку од 475 акчи, а у једном њ еном дијелу сузим овали власи из џем ата Б ож идаревог сина Раденка, док је на крајуупи сана као село с двадесет пет кућа, ш ест неож ењ ених и укупни мприходом од 1.015 акчи у оквиру тим ара м илеш евског диздара С кендера.Н азиви hassa њ ива В епри на и В елика њ ива и Д оњ и лаз подсјећају на плоднењ иве и крчевине на којим а су, уистину, узгајане велике количи не ж итарица(пш ениц а, јечам , просо и зоб), п оврћа и лана.6°

У Х оћевини су, изгледа, прије 300 година ж ивјели Т урци , Т оске, који суим али џамију и гробљ е с десне стране В олодера, гдје се и сада виде надгробниспом еници - ниш ани. К ада је џамија сруш ена и када су Т оске нестале из села,не зна се ниш та. Н ајстарије данаш њ е братство Б оровића доселило се прије 200година у село и наш ло је џамију сруш ену, а од претходних ж итељ а села нијебило ни трага, ни гласа. Т и Б орови ћи су пори јеклом од К он тића изП љ еш евица, а ови су, опет, наводно, потом ци Л азаревог сестрића С теф анаМ усића, тако да су ови далеки изданци чувене властелинске породице везалидо данас своју судбину за то пљ еваљ ско село.64

Т икова је село које се налази с десне стране рјечице В олодера и излазиуз превој прем а Б рвени ци и Ћ ехотин и. У њ ем у се простире старо м ус-лим анско гробљ е на доста великој хум ки елипсастог облика, за коју нијејасно да ли је тум ул или нека стара руш евина уз рим ски пут. С ело је уписаноу поим енични деф тер под им еном Т икаво, у склопу тим ара Б алије Х ерцега,с девет кућа, двојицом неож ењ ени х и укупним приходом од 311 акчи. Заним -љ ива су им ена Р адаса и Радосава, синова Ч обана, за ш та се не зна да ли јелично им е или је то пак заним ањ е.65

О рљ а је село које се налази на крајњ ем истоку М ољ ачке регије, кудаје пролазио ри м ски пут, поред којег су, на виш е м јеста расуте углавномм ањ е хум ке с кам еном , а у близини ш коле, са лијеве стране пута виде сеостаци неке округле кам ене куле.66 С адаш њ е православно гробљ е леж и на

61 Ј. Knežević, Iz daleke prošlosti, 16.

62 M. В ојин овић, П љ е в а љ с к и к р а ј, 206.

63 А . Alićić, Poimeničnipopis, 12-13, 28, 577. У пор.: В . Ц вијовић, Н е к и п о м е н и п љ е в а љ с к и х т о п о н и м а , 16.

64 М . В ојиновић, П љ е в а љ с к и к р а ј, 208,217.

65 Ј. Knežević, hdalekeprošlosti, 16. и A. Aličić, Poimeničnipopis, 337. У пор.: B. Ц вијовић, Н е к и п о м е н и п љ е в а љ с к и х т о п о н и м а , 16.

66 Ј. Knežević, h daleke prošlosti, 16,27-28.

50


13/15

К О Н Т И Н У И Т Е Т Н А С Е Љ Е Н О С Т И П Љ Е В А Љ С К О Г К РА ЈА .

м јесту старог, такође српског гробљ а, још из врем ена Н ем ањ ића, гдје се иданас на гробн иц им а прим јећују м ањ е плоче постављ ене изнад главе и ногупокојника. П оред старог и саврем еног српског гроб љ а би ло је некад и тзв.

грчко гробљ е, које је већ зарасло у ш икару. У неш то бољ ем стањ у, уз овоналази се и турско гробљ е с већим бројем ни ш ана с турбани м а и, сада већнесталом , великом плочом с уклесаним сандуцим а и турским натписом . П опричањ у м јеш тана, у О рљ и је била и Б ајова пећина у којој је виш е путазим овао Б ајо П ивљ ани н и једном приликом је пресрео сватове Л им унаТ рговца: већи број је поби о, а м еђу њ им а и лијепу невјесту, па је на њ еномм езару постављ ена ова плоча с богатим орнам ентим а и пом енутим нат-писом на себи.57 Д а ли од ових некропола им а бољ ег доказа о континуитетунасељ ености и см јени различитих врем ена у овом гробљ им а пребогатомпљ еваљ ском селу, које би, да то случајно м ож е, знало испричати м ного тога.

О рљ а је послије успоставе турске власти у овом крају била најпријецарски хас с порезом на ситну стоку од 123 акче, а касни је је у м ного путадосад п ом ињ ан деф тер уписана као село са ш ест кућа и приходом од 175акчи годиш њ е.6

И , најзад, у Д оњ ој О рљ и, с лијеве стране В олодера и данас пркосеврем ену зиди не три десетак старих кућа - с доб ро очуваним зидовим аподрум а - за које се не зна када су чиниле активно насељ е, које је, показивањ у м јеш тана, м огло нестати прије 300 годин а у неком ратном вихоруили га је униш тила куга, пош то се м услим ани у то село нису послије тоганикада населили.64

С јеверозападно од О рљ е, на сам ој Ћ ехотин и леж и село Г орњ и Градац,у којем се, с ли јеве стране ри јеке и данас запаж а једн а хум ка у обликуилирског тум ула.70 П оред њ е је, изгледа, п остојало и веће рим ско насељ е,о којем говоре њ ихови, понекад и по неколико тон а теш ки, надгробниспом ениц и с орнам ентим а и неким натписим а на себи. Д а је сахрањ ивањ етекло у континуитету, показује тзв. грчко гробљ е, на којем се, на просторуод око 30x15 м етара, још увијек види двадесетак надгробних п лоча, а којих60 м етара изнад њ их и м ала некрополи ца са четш ж лијепо клесана и направцу запад-исток постављ ена стећка без украса.

За вријем е владавин е Н ем ањ ића и у Д оњ ем Г радцу је на путу који је

водио за П љ евљ а постојало велико српско гробљ е са црквом на једномбреж уљ ку. П ослије слом љ еног отпора пред турским налетом становницисела су покуш али н аћи спаса у пом енутој богом ољ и, коју су Т урци заузелии све њ ене браниоце су погубили. П рем а предањ у које и сада ж иви у народу,


68 А . Aličić, Poimeničnipopis, 607. У пор. В . Ц вијовић, Н е к и п о м е н и п љ е в а љ с к и х т о п о н и м а , 15.


70 Ј. Knežević, lz daleke prošlosti, 16.

71 И с т о , 61-62. и M. В ојин овић, П љ е в а љ с к и к р а ј, 236.

51


14/15


они су толико српског народа посјекли у цркви да је крв из њ е потеклапотоцим а низ страну - ка Ћ ехотин и.72

О ба Градца - Г орњ и и Д оњ и - уписани су у пом енути херцеговачки

деф тер (додуш е без ознаке Г орњ и и Д оњ и, већ као дијелови села), и то првоу виду царског хаса с укупн им порезом на ситну стоку од 371 акче, а потомкао први дио села стри наест кућа, једним неож ењ еним и укупним приходомод ж ита и hassa при ходом од 354 акче и други дио села с двадесет пет кућа,девет неож ењ ени х и приходом од 332 акче годиш њ е. П ом ени hassa њ ива,ливада и м лин ова јасно говоре о институцији властелинске зем љ иш нерезерве, која је (попут Југова, Г орњ е Б рвенице и Г лиснице) постојала и уовим селим а у предосм анско доба.73

И с једне и с друге стране пута који је стизао из правц а Јабучна у селоД оњ е Н анге, на узвиш ењ у од око 800 м етара налазе се неке руш евине, од

којих је на м јесту једне био м анастир у доба Н ем ањ ића, а у врху села јепарохи јска црква и око њ е је велико гробљ е. П ронађена су и два водовода:један од кам ени х плоча у облику квадрата (по четири плоче облијепљ енеиловачом ) и други од дрвених цијеви. П рем а предањ у, овим посљ едњ имнеко је - не зна се да ли м анастир, неки српски ф еудалац или турски спахија- доносио м лијеко с околних брда. К ам ени водовод је највјероватније прав-љ ен прије Т урака, а м ож да, чак, и у рим ско доба, док је други новијег датум а,јер теш ко да би лучеве цијеви од којих је прављ ен м огле да издрж е дуж е однеколико стотина година.74

С ело Н анге није пописано у херцеговачком деф теру, већ сам о заселак

В исочка у њ ем у, са ш ест кућа - од којих је једна би ла м услим ана, званогБ алије - двојицом неож ењ ени х и приходом од 258 акчи годиш њ е.75Н екад је Ч естин био густо насељ ено м јесто. П ри дну села, код уш ћа

ријеке у Ћ ехотин у, на једном узвиш еном бреж уљ ку био је утврђени град,за чије су потребе - како предањ е каж е - извлачили воду из Ћ ехотин е.И спод утврђењ а (Г радин е) било је насељ е с доста водениц а, ступа иваљ ариц а. Т урци су послије доласка у ове крајеве разорили и град и насељ еиспод њ ега, па се и данас виде добро очувани зидови прављ ени од лијепоклесаног кам ена теш ког и преко једне тоне.76

Н а локали тету званом Б рдо, неких 500 м етара од једног извора виде

се руш евине округле кам ене куле коју народ назива Ц рквина.7 Т у се,наводно, у средњ ем вијеку налазила српска црква с гробљ ем на којем леж и


73 А . Aličić, Poimenični popis, 13-14, 311-312. 340. У пор.: В . Ц вијовић, Н е к и п о м е н и п љ е в а љ с к и х т о п о н и м а , 13-14.

74 Ј. Knežević, Iz daleke prošlosti, 39. и M. В ојин овић, П љ е в а љ с к и к р а ј, 236-237,239.75 А . Aličić, Poimenični popis, 314-315.


77 Ј. Knežević, Iz daleke prošlosti, 23-24.

52


15/15

К О Н Т И Н У И Т Е Т Н А С Е Љ Е Н О С Т И П Љ Е В А Љ С К О Г К РА ЈА .

један стећак, поред којег се и данас сахрањ ују Ч естињ ани . С јеверније одЧ естина, у м јесту званом Јечм иш те види се неколико добро очуванихзидина, изнад којих још увијек по ш ум и им а тем ељ а од старих кућа. Та

српска насељ а у горњ ем дијелу Ч естин а настала су, изгледа, када и у сусјед-ним Н ангам а, Ш улину и М ељ аку, послије средњ ег вијека, али не одједном ,већ постепено.78

С упротно тврдњ и о густој насељ ености, Ч естин је у поим еничномхерцеговачком деф теру из 1475/77. године регистрован као село са свегаседам кућа, четири неож ењ ена и укупним приходом од 395 акчи годиш њ е.И м ена м услим ана Јусуф а, Х асана и М урада указују на рано започет процесислам изације у њ ем у. 9

Đuro Tošić

Т Н Е CONTINUOUS PRESENCE OF THE POPULATION IN THE REGION OFPLJEVLJA FROM THE PREHISTORIC PERIOD UNTIL THE BEGINNING OF

TURKISH RULE

Summary

In this paper, the continuous presence of the population in the region of Pljevljahas been foIlowed from prehistory undl the beginning of Turkish rule (and, in someaspects, until the present day). This was rendered possible owing to numerous remainsof material culture, starting from old Illyrian tumulae, Roman monuments, then Serbianand the so-called „Greek graveyards” and necropolises with a large number of stećci (a type of old tombstones), to medieval Serbian sacral structures and first Turkishcensuses from the middle of the 15th century. In order to present the facts in a clearfashion, we have started with the descriptions of the following villages on the right bankof the Cehotina River: Kozica, Ljubić, Gornja Rudnica, Jugovo, Gornja and DonjaBrvenica, Bušnje, Glisnica, Rađevići, Strahov Do, Podkovač, Romač and Brda. Thefollowing villages situated on the left bank are described: Potpeće, Rabitlje, Hoćevina,Tikovina, Orlja, Gornji and Donji Gradac, Nange and Č estin.

78 M. В ојин овић , П љ е в а љ с к и к р а ј, 238.

79 А . Aličić, Poimeničnipopis, 309. У пор.: B. Ц вијовић, Н е к и п о м е н и п љ е в а љ с к и х т о п о ш ш а ,17.

53

Documents

Đuro Tošić Kontinuitet Naseljenosti Pljevaljskog Kraja Do Uspostavljanja Turske Vlasti