Душан Радовић – поезија за децу

За Радовића (1922-1984) кажу да је 'идеолог'савремене поезије за децу иако је написао много мање песама него икоји од истакнутих песника. Радећи за телевизију и радио, створио је један јачи и необичнији контакт са публиком него остали песници. На тај начин, наметнуо је нову врсту дечије поезије и нови стих и игру речима. радовић није написао много књига, међутим, емисије су му донеле многобројне похвале и оне на неки начин представљају неку нову врсту књиге.Чудна је и необична поетика Д. Радовића, зна 'смешне речи', зна их комбиновати, зна из њих градити зачуђујућу лепоту. Крши законе старог стиха и старе правилне риме, позната му је вредност игре са нонсенским речиме (бесмислене речи), што се види у његовој песми 'Тарам', а осећа и магију чаробног понављања као у песми 'Плави зец'.

Дете сматра равноправним становником земље и ставља га у сасвим обичан свет, управо онај који га окружује јер из њега неможе изаћи. Он прави заокрет у погледу схватања детета и начина обраћања њему.

Д. Радовић поседује снажну сугестију, умење да провоцира, занесе и оплемени. Он то остварује једном врстом жонглерске и кловновске вештине.

Поигравајући се речима, смисловима и мислима, Pадовић се са децом игра омогућујући им естетску забаву у којој се осећа радост од игре и сазнања да је она најбитнији животни императив и потреба детињства. Попут ччаробњака, у тој игри он прави бравурозне обрте и приређује изненађења којима највише побуђује дечију пажњу и радозналост. Он настоји да пренесе дете у поље своје имагинације, да га задржи за тренутак, да му дочара лепо, страшно и чудно, као у 'Плавом зецу','Лаву' и другим песмама.

Има своју поетику најпрецизније испољену у песми 'Деца воле'. Та поетика је карактеристична јер открива игри најбитније компоненте дечијих интересовања за: лепе, чудне и слатке ствари. подручије тих нтересовања има у основи игру која тај троугао обједињује.

Радовић често опева мрак и у њему потенцира нешто што се неочекивано, чудно, на невероватан начин дешава. Благо се подсмева бапским причама и предрасудама, демистифкује лажи – постојање вештица и баба-рога, којима су плашена деца и терана на послушност.

Он је у 'Лаву'зачас створио и порушио илузију егзистенције необичне и страшне животиње, јер тог лава са три ноге, и три ока и три уха, лава који прождире трамваје, чини безопасним у поенти на крају, у којј констатује да га је малишан избрисао са листа своје свеске. Он деци сугерише чудну представу зверке измишљене и могуће, али на изненађењима засноване игре, и у њиховој визији ствара представу о нечем немогућем. Категорија 'страшно' овде није употребљена са намером да се укаже на опасност која прети од таквог лава, већ као нодус свесне игре са жељом да насмеје необичан и што се његова 'судбина' тако окончава.

Радовићев чудни, свезнајући ѕец 'једини на свету' је симпатична животиња која уме све. И Плави зец је попут његовог лава, производ фантазије, ловчеве хвале и уобразиље. И он је непостојана својина, јер из торбака, пуштен на слободу, утекне.Ова песма је инспирисана духовним ловачким причама и измишљотинама о наводном враћању из лова пуне торбе и онда када се ништа није уловило.

Радовић сматра и илузију у којој деца, бар за тренутак, верују у постојање онога о чему им пева, да би на крају, ипак, схватила да је све то срачунато да залуди, изненади, намсеје, или занесе. Он полази од варке, не да децу обмане, већ да се нашали, да у њима развија разборитост,машту и смисао за уочавање лепоте необичног.

1