DUSANOV ZAKONIK-1349

7/26/2019 DUSANOV ZAKONIK-1349

http://slidepdf.com/reader/full/dusanov-zakonik-1349 1/18

FAKULTET ZA PRAVO,BEZBEDNOST I MENADŽMENT NIŠ“KONSTANTIN VELIKI”

Seminarski rad iz Istorije nacionalnog prava

TemaDusanov zakonik iz 1349. I primena

Mentor: andidat:docent dr Dragana !esovi" #gnjen Sokolovi" $% &3'4(1)



S*D%+*,-#D................................................................................................................................1

Ste/an -ro0 I Du0an !emanji".....................................................................................&

Du0an Silni........................................................................................................................&

Du0anov akonik.............................................................................................................&

Sadr2ina akonika...........................................................................................................4

rkva.................................................................................................................................4

ladar................................................................................................................................)

Saori................................................................................................................................)

lastela..............................................................................................................................5

avisno stanovni0tvo........................................................................................................6

7radsko stanovni0tvo.......................................................................................................6

7ra8ansko pravo..............................................................................................................

rivino pravo..................................................................................................................9

azneni sistem..................................................................................................................9

#rganizacija sudova.......................................................................................................1;

Sudski postupak.............................................................................................................1&

$ozivanje na sud.............................................................................................................1&

Dokazna sredstva............................................................................................................13

Dono0enje presude..........................................................................................................13

Izvr0enje presude............................................................................................................14

*<,-=*.................................................................................................................1)

<IT>%*T-%*...............................................................................................................15



-#DDušanov zakonik u starijim rukopisima naziva se Zakon blagovrejnago cara Stefana. To je

zbirka zakona koja je nastala za vreme vladanja i na inicijativu srpskog cara Stefana Dušana. Sadrži

20 !lan" od ti# su !lanovi od $%& doneti na staleškom saboru" održanom na 'aznesenje 2.0&.%().

godine u Skoplju" a drugi deo tj. !lanovi od %*$20" na saboru izmedu 0.0).%&%. i %.+.%&(. godine

verovatno u Seru. Zakonik je sastavljen u vreme kada je srpska država nakon Dušanovog osvajanja

postala najve,a politi!ka sila na -alkanu i pošto se on proglasio za cara Srbije i r!ke" Dušan je želeo

da uz saradnju staleškog sabora donese norme koje bi važile za celo njegovo prošireno carstvo i

podjednako za sve njegove podanike. /stovremeno je želeo da ovako donetim zakonima oja!a svoju

centralnu vlast i obuzda pro#teve srpske velike vlastele" koja se u doba njegovi# osvajanja preko mere

osilila i svojim decentralisti!kim tendencijama slabila državnu vlast. o toj težnji za ja!anjem centralnedržavne vlasti Dušanov zakonik ide u red zakonodavni# tekstova 1eški#" oljski# i garski# vladara

koji su u to doba zauzeli sli!an stav prema svojoj velikoj vlasteli. rema toj osnovnoj tendenciji može

se re,i da je Dušanov zakonik zaista ustav tadašnje feudalne srpske države. Dušan je posle dovršenja

zakonika umro 3 %&&.4" a srpska država uskoro došla pod tursko carstvo" ipak je Duašanov zakonik i

dalje u narodu živeo" što najbolje dokazuju mnogi prepisi tog pravnog spomenika sve do 5'/// veka.

Sam original nije sa!uvan. 6ajstariji prepis poti!e iz samostana u Strugi. osle njega sledi prepis"

svojina prizrenske episkopije" a zatim niz mladi# prepisa koji se tekstom više ili manje udaljuju od

stariji#. 6eposredno pre donošenja Dušanovog Zakonika" svakako u vreme kada je rad na Zakoniku

uveliko bio u toku" po Dušanovoj želji preveden je sa gr!koga na srpski jezik glasoviti Sintagmat 3ili

znamenita Sintagma4 7atije 'lastara" najpotpuniji gra8anski zakonik vizantijskog carstva na!injen u

Solunu oko %%&9%%*. godine. ored Sintagme koriš,ene su i tzv. 'asilike iz vizantijskog prava" zakon

cara :ustinijana. Dušanov Zakonik predstavljao je poslednju veliku carevu državnopravnu akciju

dalekosežni# posledica. ažljivije iš!itavanje Zakonika nedvosmisleno pokazuje da prvi# %& !lanova

!ini sistematizovanu celinu" a da je ** !lanova ne samo naknadno pridodato" ve, je taj !in obavljen i na

brzinu. Zakon cara Dušana je bio najsavremeniji zakon srednjevekovne ;vrope. to vreme skoro

nijedna evropska zemlja nije imala zvani!ni dokument kojim bi regulisala društveno delanje. 6eki od

ovi# !lanova su isuviše surovi za današnje vreme dok su neki iznena8uju,e pravi!ni i pošteni. 6aravno"

treba imati u vidu da je ovaj zakon sa preko 200 !lanova napisan %(). i modifikovan %&(.



Ste/an -ro0 I Du0an !emanji"

Du0an Silni

Stefan Dušan 6emanji," poznat i kao Dušan Silni 3oko %0+ < 20.2. %&&4 je bio srpski

srednjovekovni kralj 3%%<%(&4 i prvi srpski car 3%(*<%&&4" odnosno car Srba" rka" i -ugara.

-io je sin srpskog kralja Stefana De!anskog" kojeg je uz pomo, vlastele zbacio sa vlasti i likvidirao.

Dušan je zna!ajno proširio granice srpske države prema jugu" iskoristivši gra8anski rat u 'izantiji. o

osvajanju znatni# vizantijski# teritorija Stefan Dušan se %(*. proglasio za cara Srba" rka 3tj. =omeja4

i -ugara" a srpsku ar#iepiskopiju je proglasio patrijaršijom" što ,e biti priznato tek nekoliko desetlje,a

potom. Dušan je samovoljno prisvojio titulu cara" tako što je svojega dvorjanina proglasio patrijar#om"

da bi mu on stavio carsku krunu na glavu. 6a srpsku patrijaršiju" stvorenu mimo volje >arigrada"

vaseljenski patrijar# ?alikst je bacio anatemu" što je u narodu u!inilo mu!an utisak. 6arod je ovo

prokletstvo dovodio u vezu s onim nesre,ama" koje posle smrti patrijar#ove 3%&(4 i Dušanove 3%&&4 po!eše da snalaze srpski narod. oznat je po donošenju Dušanovog zakonika" zna!ajnog srpskog

srednjovekovnog pravnog akta. Dovršio je gradnju manastira De!ani" a njegova najzna!ajnija

zadužbina je manastir Sveti# @r#an8ela kod rizrena" gde se nalazio i njegov grob. 6jegov sin i

naslednik roš 6ejaki je bio poslednji srpski vladar iz dinastije 6emanji,a. Zbog toga što je ubio svoga

oca" Dušan je jedini vladar iz dinastije 6emanji,a koji nije proglašen za sveca. / pored toga" on se

prikazuje na freskama i njegov kult se vekovima gaji u Srpskoj pravoslavnoj crkvi..

Du0anov akonik roglašenjem za cara Srba i rka" Dušan je istakao pretenziju na legitimno vladanje podanicima

'izantijskog carstva. Stoga su i vizantijski zakoni" kao i kanoni i pravna pravila vizantijske crkve"

preuzeti kao svoji. Za pisanje Zakonika neop#odno je bilo poznavanje vizantijskog prava" srpski#

pisani# pravni# izvora" srpskog obi!ajnog prava" kao i prilika u zemlji" dakle Zakonik je morao

odgovarati tadašnjem razvitku pravne svesti. ored pravni# obi!aja i doma,i# pisani# pravni# izvora" u

Srbiji je ve, po!etkom %. veka koriš,en prvi pisani pravni izvor vizantijskog porekla. Sveti Sava je

posle proglašenja autokefalnosti srpske pravoslavne crkve 2). godine izdao 6omokanon patrijar#a

Aotija. 6omokanonu Sv. Save najvažnije mesto su zauzimala crkvena pravila 3kanoni4" ali i ceo

ro#iron i deo :ustinijanovog zakona" ono što se nazivalo Bgradski zakonC. vo delo Sv. Save je i u

Dušanovo vreme zauzimalo ugledni položaj u srpskom pravnom sistemu. 'izantiji su se tada javili i

novi pravni zbornici. Zna!ajna je pojava Sintagme 7atije 'lastara" solunskog mona#a i kanoniste"

1 https://wikiwand.lnddyl.com/sh/Dušan_NemanjićZakonodavna_delatnost_Steana_Du.!".#1ana

1



napisane na gr!kom jeziku %%& godine. Dušanov zakonik je" uz Zakonopravilo Svetog Save"

najvažniji zakon srednjovekovne Srbije. Donet je na saboru vlastele i crkveni# velikodostojnika"

održanom na 'aznesenje ospodnje" 20. maja %(). godine u Skoplju 2. et godina kasnije 3%&(4

Dušanov zakonik je dopunjen novim odredbama. Zakon je usvojen sa ciljem da se srpska država uredi

propisima koji bi važili za celo carstvo i podjednako za sve podanike. Dušanov Zakonik je ura8en natemeljima Zakonopravila. nekim !lanovima Stefan Dušan direktno upu,uje na Zakonopravilo. :edna

tre,ina Zakonika je ura8ena po ugledu na odgovaraju,e propise vizantijskog prava. 'elika je sli!nost

!lanova E i E2 Zakonika 3koji propisuju nezavisnost sudstva4 sa delovima iz vizantijskog zbornika

'asilike" koje su bile vizantijska prerada :ustinijanovog zbornika. rvi# %+ !lanova posve,eno je crkvi"

zatim slede odredbe koje se odnose na povlastice vlastele i slobodni# ljudi i nji#ove dužnosti" a potom

odredbe koje govore o obavezama zavisnog stanovništva" sebara 3kmetovi i zemljoradnici4. nastavku

dolaze odredbe o sudstvu" o kaznama za razli!ite vrste krivi!ni# i drugi# prestupa. Dušanov zakonik je

sadržao 20 !lan" ali se" u zavisnosti od sa!uvanog prepisa" sastoji od %& do 20 !lana. Zakonik

sa!injava jedinstvenu pravnu celinu zajedno sa dva vizantijska pravna aktaF Zakon cara :ustinijana

3:ustinijanov zbornik4 i skra,ena Sintagma 7atije 'lastara. =ad na Zakoniku je zapo!et odma# posle

krunisanja Dušana za cara Srba i rka %(*. godine. samom nazivu svoje titule car Dušan je istakao

svoju nameru da bude naslednik 'izantijski# careva" a Srpsko carstvo je trebalo da nasledi 'izantijsko

carstvo. Srbija je preko Zakonopravila Svetog Save ve, %0 godina primenjivala rimsko$vizantijsko

pravo" a Dušanov zakonik je predstavljao potpuno ujedinjenje srpskog i vizantijskog pravnog poretka u

!itavoj državi. >ar Dušan je želeo da sa jedne strane Zakonikom oja!a centralnu vlast i u!vrsti državu"a sa druge strane da obuzda za#teve srpske velike vlastele" koja se u doba njegovi# osvajanja

prekomerno osilila i svojim decentralizmom slabila državnu vlast. Detaljno su ure8ena prava i obaveze

pojedini# staleža" kao i odnosi me8u staležima" da bi se na taj na!in uveo red u državi. ored propisa

kojima je ure8ivao položaj srpske crkve i vlastele" Zakonik je sadržao i propise bra!nog prava"

gra8anskopravne i krivi!nopravne propise" kao i pravila sudskog postupka. S obzirom na širinu oblasti

društveni# odnosa koje je ure8ivao" Zakonik se može smatrati za ustav srednjovekovne Srbije. osebnu

pažnju predstavlja prvi deo Zakonika iz %(). godine sa %& !lanova. Dopunjen je %&(. od %*. !lana

do kraja" kako bi se zakonskim putem normirao što ve,i broj društveni# odnosa.

Sadr2ina akonika

Dušanov zakonik je sadržao 20 !lan 3prema izdanju Stojana 6ovakovi,a iz +)+. godine4" ali se" u

zavisnosti od sa!uvanog prepisa" sastoji od %& do 20 !lana. rvi# %+ !lanova posve,eno je crkvi"

$ https://a%chive.o%&/st%eam/'akoniksteanadu((novauot)pa&e/**iv/mode/$up+ st%ana $,.$



zatim slede odredbe koje se odnose na povlastice vlastele i slobodni# ljudi i nji#ove dužnosti" a potom

odredbe koje govore o obavezama zavisnog stanovništva" sebara 3kmetovi i zemljoradnici4. nastavku

dolaze odredbe o sudstvu" o kaznama za razli!ite vrste krivi!ni# i drugi# prestupa. Zakonik je sadržao i

propise bra!nog prava" gra8anskopravne i krivi!nopravne propise" kao i pravila sudskog postupka. S

obzirom na širinu oblasti društveni# odnosa koje je ure8ivao" Zakonik se može smatrati za ustavsrednjovekovne Srbije%. Sam Dušanov zakonik je nastao u vreme razvijene feudalne države. Srbiji nisu

više bili dovoljni pravni obi!aji" postoje,i pojedina!ni pisani zakonski propisi doma,eg i vizantijskog

porekla i 6omokanon. =ešenje je na8eno u širem kodofikatorskom radu !iji je najvažniji rezultat bio

upravo Dušanov zakonik. osebnu celinu predstavlja prvi deo Zakonika iz %(). godine" koji sadrži

%& !lanova. Zakonik je dopunjen %&(. godine od !lana %*. do kraja. Dinami!an razvoj društveni#

odnosa uslovio je nove situacije" koje je trebalo pravno regulisati. sim toga" verovatno su u toku

primene prvog dela Zakonika uo!ene neke praznine. Tako je novelirano dotadašnje Dušanovo

zakonodavstvo da bi se zakonskim putem normirao što ve,i broj društveni# odnosa.

rkva

prvoj grupi sistematizovani# !lanova nalaze se odredbe o crkvi(. tvr8ena su sudska prava crkve"

opšta obaveznost crkvenog braka" predvi8ene su sankcije za suzbijanje uticaja latinske crkve i razni#

jeresi. >rkva je imala niz povlastica i kao verska institucija i kao najve,i feudalac u Srbiji. Država štiti

crkvu u svakom pogledu" a crkva svojim uticajem na religioznog srednjovekovnog !oveka osigurava

poslušnost državnoj vlasti kojoj pripisuje božansko poreklo. dnos tesne me8usobne saradnje i

povezanosti države i crkve pri#va,en je iz 'izantije i ostao je nepromenjen sve do propasti srpske

države. Srpski vladari su generacijama ja!ali srpsku crkvu" pa je srpski car !inio to isto svim

raspoloživim sredstvima. vakav odnos države i crkve je pri#va,en iz 'izantije. >ar je zaštitnik crkve"

a patrijar# carev savetnik. Saradnja vizantijske crkve i države" tesna i stalna" bila je diktirana

neposrednim interesom obeju strana. Država je proganjala jeretike kao državne prestupnike" a crkva je

anatemisala buntovnike. noga ko se suprotstavio pravoslavnom vladaru" crkva je kažnjavala

ekskomunikacijom" onoga ko se nije pot!injavao pravoslavnoj crkvi" odbacivala je država.

ladar'ladar je bio" pre svega" vr#ovni vojskovo8a. Zakonodavna vlast vladara" koji je bio na !elu snažne

centralizovane države" došla je do izražaja posebno u donošenju Zakonika. 'ladar je bio gospodar

celokupne teritorije svoje države" kao i celokupnog stanovništva i zavisnost i nezavisnog. 'ladar je

- https://wikiwand.lnddyl.com/sh/Dušanov_'akonik, https://a%chive.o%&/st%eam/'akoniksteanadu((novauot)pa&e/*lviii/mode/$up+ st%ana ,.

-

https://archive.org/stream/zakonikstefanadu00novauoft#page/xlviii/mode/2up





imao svu zemlju u vr#ovnoj svojini $ dominium eminensG deo svojinski# prava prenosio je na svetovnu

i crkvenu vlastelu i neke institucije" pre svega manastire $ dominium directumG najzad" jedan deo

svojinski# prava pripadao je i zavisnom sloju ljudi $ dominium utile. 'ladar je sebi zadržavao pravo da

od vlastele oduzme dominium directum u nekim slu!ajevima" naro!ito u slu!aju izdaje. :edan odre8eni

fond zemlje je uvek bio u potpunoj svojini vladara 3osim dominium utile4. 'ladar je odatle je crpeo jedan deo svoji# i državni# pri#oda" koji nisu bili razgrani!eni" odatle je vlasteli davao baštine i pronije

i bogate poklone crkvi i manastirima. taj fond je ulazila pronijarska zemlja posle smrti pronijara i

svako konfiskovano imanje" a tu je bilo nastanjeno stanovništvo zavisno direktno od vladara. 7ada je

vr#ovna vlast vladara prema celokupnom zavisnom stanovništvu bila nesumnjiva" ona se prema

naseljenicima vlastelinski# i crkveni# poseda ostvarivala samo posrednim putem. /zme8u vladara i

njegovi# feudalaca postojalo je neprekidno suparništvo. 'ladar je želeo jaku centralnu vlast" dok je

vlastela želela ja!anje svoje mo,i i uve,avanje poseda. Da li je u odre8enom periodu bila ja!a ili slabija

centralna vlast" zavisilo je od mnogi# unutrašnji# i spoljašnji# faktora" kao i od li!nosti samoga vladara.

Da bi na neki na!in obuzdao samovoljnu vlastelu" vladar je obi!no držao jaku najamnu vojsku.

6ajamnu vojsku je držao i car Dušan. va vojska" sastavljana od profesionalni# vojnika razli!iti#

naroda" bila je jedan od oslonaca njegove mo,i. >ar Dušan je uspevao da ograni!i vlastelu i da

odredbama Zakonika predvidi razli!ite mere u tom cilju. 6a zapadu se vladar !esto oslanjao na

gra8ansku klasu" !iji su interesi bili suprotni interesima vlastele. Srbiji gra8anska klasa nije bila

razvijena" mada su se za to po!eli stvarati odgovaraju,i uslovi. / 'izantiji i Srbiji je tokom celog

srenjeg veka ostao stran komplikovani #ijerar#ijski odnos vazalnosti" koji je karakteristi!an za zapadnefeudalne države. :aka centralna vlast i zavisnost velikog i malog plemstva direktno od vladara" bila je

karakteristika ovog tipa feudalni# odnosa. 6e razumevaju,i specifi!nost krunskog vazaliteta" neki

zapadni autori su pobijali mogu,nost postojanja feudalizma u 'izantiji i njeno državno ure8enje

upore8ivali sa starim isto!nim despotijama.

Saori

Sabori o kojima ima najviše pomena u zakonskim spomenicima upravo za vlade cara Stefana Dušana"

jesu stara ustanova. /zvori pominju sabore od kraja 5// stole,a" ali su oni" nesumnjivo" još stariji" jer suu vreme 6emanji,a& ve, Bstabilizovana ustanovaC obi!ajnog prava. Sabor se sastojao iz sveštenstva"

vlastele" vladaoca i njegove porodice. Sazivao ga je sam vladar u svim situacijama u kojima je to

nalazio za potrebno. 'lastela je morala u!estvovati u donošenju odluka" a ne davati samo formalan

pristanak. 6emanji,i" koji su !esto dolazili na presto nasilnim putem uz pomo, vlastele" nisu mogli

" https://a%chive.o%&/st%eam/'akoniksteanadu((novauot)pa&e/*vi/mode/$up+ st%ana 1.,

https://archive.org/stream/zakonikstefanadu00novauoft#page/xvi/mode/2up





vlastelu potpuno ukloniti iz odlu!ivanja i upotrebljavati sabore samo kao formalno telo" koje

aklamacijom potvr8uje ve, donete odluke. Sabor je sazivan pismenom naredbom" prilikom

vladao!evog krunisanja ili abdikacije" zatim kada je trebalo prikazati savladara ili naslednika prestola"

kada je trebalo postaviti novog ar#iepiskopa ili otvoriti nove episkopije" a ponekad i prilikom osnivanja

novi# manastira. Sabor je bio feudalna" a ne narodna ustanova" preostala iz preddržavnog perioda. Tonije bilo narodno predstavništvo" ve, skup privilegisani# staleža s vladarem na !elu.

lastela

'lastela je !inila mo,ni povlaš,eni stalež u Srbiji. Zakoniku se pominju velika i mala vlastela. 7o,

vlastele se zasnivala na njenim zemljišnim posedima" baštinama" koje su jedna od osnovni#

karakteristika feudalnog sistema. -aštinom je vlastelin mogao slobodno raspolagati" mogao ju je

prodati" dati u miraz" ili pokloniti" i to bez ikakvi# ograni!enja. -aštinski posed je po pravilu bio

nasledan. osed jednom dobijen u baštinu ostajao je u trajnom vlasništvu vlastelina. 'ladar ga je

mogao oduzeti samo u specijalnim slu!ajevima" npr. u slu!aju izdaje. S druge strane" vlastelin je imao

odre8ene obaveze prema vladaru i državi. Te obaveze su bileF pla,anje godišnjeg poreza Bso,eC i vojna

služba. Drugi tip feudalnog poseda u Srbiji bila je pronija*. ronija je po Dušanovom zakoniku sasvim

razli!ita od baštine. Dati kome u proniju zna!ilo je dati mu samo na uživanje" ili ustupiti mu nad nekom

zemljom" selima ili župom" izvesna prava rabote" koja je državni poglavar imao pravo tražiti od ljudi na

onoj zemlji naseljeni#. ronijar je imao samo rabotu" i to u odre8enoj meri i ništa više. !igledno je da

su feudalni gospodari mogli imati i baštine i pronije. -aština je bila nasledna potpuna zemljišna

svojina" a pronija je bila uslovljena svojina. ronija nesumnjivo vodi poreklo iz 'izantije. 6astala je u

doba vladavine dinastije ?omnina. Za proniju je tokom celog postojanja karakteristi!na vezanost

obavezom vojne službe. /sto tako" ona sve vreme ostaje uslovljeno privremeno držanje sa pravom

uživanja" ali bez prava raspolaganja. rvi podatak o proniji nalazimo u Srbiji" u povelji kralja 7ilutina

manastiru Sv. Hor8a u Skoplju. 7e8utim" to ne mora da zna!i da je pronija tada i nastala. Srpska

država se teritorijalno širila na ra!un 'izantije još od Stefana 6emanje. 'e, u to vreme pronijarski

sistem je postojao u 'izantiji. ?ako se vizantijski uticaj u mnogim oblastima ose,ao za sve vreme

vladavine dinastije 6emanji,a" mogu,e je da je pronijarski sistem pri#va,en u Srbiji mnogo ranije negošto je zabeleženo u sa!uvanim i nama dostupnim spomenicima. Srbiji se pronija tako8e mogla

pretvarati u nasledni posed" me8utim" time ona nije gubila svoju specifi!nost i nije se izjedna!avala sa

baštinom. Sve do propasti srpske države pronija zadržava vojni karakter i ostaje posed sa pravom

0 %onija 2&%. 3456789+ p%onoja+ p%ovi'ija+ p%ihod je ;ila v%sta eudalno& 'emljoposeda us%ednjovekovnoj <i'antiji i okolnim 'emljama+ koje su ;ile pod njenim kultu%nim uticajem. =stanovup%onije s%ećemo i u s%ednjovekovnoj S%;iji.

"



uživanja" ali bez prava otu8ivanja. ?ao i u po!etku" vladar ima pravo da je oduzme pronijaru i da je da

nekom drugom" koga obavezuje na isti na!in.

avisno stanovni0tvo

Dušanovom zakoniku !esto nailazimo na jedan termin koji je bio povod za stvaranje razli!iti#

mišljenja o pravnoj i ekonomskoj podeli stanovništva. To je termin sebar E. Zakoniku se sebar obi!no protivstavlja vlastelinu i zbog toga su neki nau!nici došli do zaklju!ka da je to zbirna imenica za

celokupno nepovlaš,eno stanovništvo. tu kategoriju bi spadalo i zavisno stanovništvo i gradsko

stanovništvo u unutrašnjosti Srbije. >elokupno nevlasteosko stanovništvo u srednjovekovnoj Srbiji

nosilo je zajedni!ko imeF sebri. stalež sebara ulazili su dakleF feudalno zavisni zemljoradnici $

meropsi" feudalno zavisni sto!ari $ 'lasi" feudalno zavisne seoske zanatlije i sokalnici 3Sokalnici

predstavljaju specifi!nu kategoriju stanovništva koju ne nalazimo nigde izvan Srbije. vaj naziv je

izazvao polemike i razli!ita mišljenja u srpskoj istoriografiji. 7ože se pri#vatiti mišljenje da su

sokalnici bili posluga na velikim imanjima" da rade uglavnom ku#injske poslove i da vremenom"

zadržavaju,i stari naziv" dobijaju i druge dužnosti.4" otroci $ srednjovekovni robovi i jedan deo seoski#

popova. Stanovnici gradova $ nevlastela 3trgovci i zanatlije4 nisu ulazili u stalež sebara" ve, su

sa!injavali posebnu grupu stanovništva sa odre8enim pravima i dužnostima.

7radsko stanovni0tvo

radovi su u Srbiji bili razli!iti i po postanku i po veli!ini i po svojoj važnosti za državu.

unutrašnjosti su se razvijali gradovi kao utvr8ena mesta koja su služila i kao trgovi i iza !iji# su se

zidina sklanjali stanovnici iz podgra8a i okolni# sela u vreme neprijateljski# upada. Tu su dolazili

trgovci iz Srbije" Dubrovnika" pa !ak i iz 'enecije. Srednjovekovni rudnici su imali svojevrsna gradska

naselja u svojoj blizini. Tu su ma#om živeli stranci $ Sasi koji su uživali specijalne povlastice.

6ovoosvojeni gr!ki gradovi su imali poseban položaj. 6jima Zakonik potvr8uje postoje,e povlastice.

7ir u gr!kim gradovima i nji#ova naklonost bili su veoma potrebni caru. 6isu se mogli ni porediti sa

gradovima u unutrašnjosti Srbije" u kojima je gradsko stanovništvo bilo tek na po!etku svoga razvoja.

rimorski gradovi se u Zakoniku uopšte ne pominju" mada je nji#ova uloga veoma važna u

srednjovekovnoj Srbiji. 7e8utim" svi ti gradovi" kao Drivost" Skadar" lcinj" -ar" -udva i ?otor" imaju

svoje statute po kojima žive i vladaju se nji#ovi stanovnici. >areva potvrda nji#ove tradicionalne

autonomije nije bila potrebna. Srpska vlastela je u tim gradovima smatrana za strance. rimorski

Se;%i su ;ili p%ipadnici pot>injene klase u s%ednjovekovnoj S%;iji. Sam te%min se;a% se po>eo masovnije ko%istiti 'a v%emevladavine ca%a Dušana+ a postoje %a'li>ita tuma>enja oko to&a koje kate&o%ije stanovništva su njime ;ile o;uhvaćene. ?edandeo auto%a je smat%ao da su se;%i ;ili celokupno nepovlašćeno stanovništvo+ uklju>ujući i 'avisno stanovništvo i stanovnike&%adova u unut%ašnjosti S%;ije. Novije tuma>enje je da te%min se;%i o'na>ava celokupno nevlasteosko stanovništvo i'u'evstanovništva u &%adovima 2t%&ovaca i 'anatlija+ koji su sa>injavali pose;an stale@.

0



gradovi su veoma snažno privla!ili sebre" koji su u njima mogli dobiti toliko željenu slobodu. / dok

Zakonik oštro kažnjava svako primanje odbegli# meropa#a" ne pominje primanje Btuždi# ljudiC od

strane primorski# gradova. 6ji#ova autonomija je isklju!ivala svaku mogu,nost mešanja u unutrašnje

stvari.

7ra8ansko pravodredbe iz oblasti gra8anskog prava su u Zakoniku veoma malobrojne. 1lanovi Zakonika koji regulišu

odnose gra8anskog prava nalaze se u razli!itim delovima Zakonika i pore8ani su bez ikakvog sistema.

Stvarno pravo se pojavljuje samo u dva instituta $ svojini i zalozi. Svojina je bila" kao što je ve, re!eno"

podeljena feudalna svojina. 6a istom zemljištu car je imao dominium eminens" vlastelin dominium

directum" a zavisni seljak dominium utile. Zakonik potvr8uje neprikosnovenost vlastelinski# baština i

dopušta slobodu raspolaganja. bligaciono pravo nije bilo razvijeno u Dušanovoj državi. -itne

karakteristike feudalnog sistema su naturalna privreda i nerazvijenost robno$nov!ani# odnosa" te je

razumljivo da se obligacijama bavi mali broj !lanova Zakonika. oseban vid kupoprodaje u Srbiji bila

je kupoprodaja plena. srednjem veku je religioznost bila veoma izražena" pa su bili !esti pokloni

crkvi. oklone crkvi davali su i pripadnici povlaš,enog vlastelinskog staleža i nji#ovo pot!injeno

stanovništvo. S obzirom na #riš,ansko u!enje o milosr8u" kao osobini svakog !oveka koji želi da

zasluži carstvo nebesko" ti pokloni su naj!eš,e davani sa odre8enom namenom. 7anastir ili crkva su

bili dužni da iz darovani# sredstava dele milostinju siromašnima" da vode brigu o ubogima itd. -ra!no

pravo se nalazilo u domenu crkvenog prava" ali je u zakoniku bilo nekoliko !lanova koji su imali

zadatak da zaštite interese pravoslavne crkve. 6jima se zabranjuje sklapanje braka bez odre8enog

crkvenog obreda. 6a drugi na!in sklopljen brak se ne priznaje. Zabranjeno je i sklapanje braka sa

pripadnikom druge vere. 6asledno pravo je tako8e nedovoljno regulisano u Dušanovom zakoniku. Tom

važnom oblaš,u prava bavi se samo nekoliko !lanova. /manje vlastelina nasle8uje posle njegove smrti

potomstvo. /z Zakonika se ne vidi da li je nasle8ivanje nekretnina bilo ograni!eno na muško

potomstvo.

rivino pravo

'eliki deo Dušanovog zakonika je posve,en krivi!nom pravu. vodi se i novi termin za krivi!no delo $

BsagrešenijeC" što podrazumeva prekršaj izvesne državne norme ili moralne zapovesti koja je imala

zna!aja za državu. krivi!nom pravu najviše dolazi do izražaja staleška razlika" karakteristi!na za sva

srednjovekovna prava. Za ista krivi!na dela pripadnici razli!iti# staleža se kažnjavaju razli!itim

kaznama. Ta razlika se naro!ito ose,a kada je krivi!no delo u!injeno izme8u pripadnika dva razli!ita



staleža" vlastelinskog i sebarskog. 7e8utim" nekada je predvi8ena razli!ita kazna i za pripadnike istog

staleža koji se razlikuju po bogatstvu i mo,i. 'lastelin pla,a istu kaznu kada opsuje vlasteli!i,a ili

sebra" a vlasteli!i, podleže telesnoj kazni" mada je pripadnik povlaš,ene klase. =azlika izme8u

vlastelina i vlasteli!i,a je o!igledno velika. ostoje i teška krivi!na dela za !ije je izvršioce kazna

jednaka" bez obzira na pripadnost povlaš,enom ili pot!injenom staležu. ored ovog !lana" takvi su!lanovi u kojima se predvi8a kazna za krivi!na dela protiv crkve i religije" za ubistvo sveštenog lica" za

paljevinu" za ma8ioni!arstvo i trovanje" za razbojništvo itd. ?rivi!na odgovornost je po Zakoniku

uglavnom individualna" mada još uvek postoji kolektivna odgovornost za neka krivi!na dela. Za neveru

koju po!ini vlastelin pla,a i njegova ku,a. ?u,a" koja ujedno ozna!ava i porodicu" odgovorna je za

BzloC koje u!ini njen !lan. 6aj!eš,e se predvi8a kolektivna odgovornost za selo za raznovrsna krivi!na

dela $ va8enje mrtvaca iz grobova" skrivanje razbojnika u selu" zabranjivanje trgovcu da preno,i u selu"

skrivanje zlatara u selu itd. 'inost je bila nepoznat pojam dok se sudilo po objektivnoj odgovornosti.

B/pak uticaj rimsko$vizantijskog 3i još više uticaj crkvenog4 prava stvara i kod slovenski# naroda ta!no

pojmove o vinosti" o tome da se kod krivcaF voluntas" non eIitus inspiciturC 3gleda na nameru" a ne na

is#od4. ojam vinosti detaljnije obra8uje 'lastareva Sintagma" dok se u Zakoniku nalazi nekoliko

!lanova u kojima se pravi razlika izme8u umišljaja i ne#ata. ra!unljivost se ne pominje u Dušanovom

zakoniku" ali se odredbe o ura!unljivosti nalaze u 'lastarevoj Sintagmi i u ro#ironu. Zakonik

predvi8a delo izvršeno u pijanom stanju" ali pijanstvo uzima kao otežavaju,u" a ne kao olakšavaju,u

okolnost.

azneni sistemDušanovim zakonikom pri#va,en je vizantijski sistem kazni+. Za lakša krivi!na dela predvi8ena je

nov!ana kazna" ali se ona sada pla,a državi" a ne ošte,enome. mesto novcem" kazna se nekada pla,a

odre8enim brojem stoke" što je ostatak davne prošlosti. :edna od glavni# svr#a kazne u srednjem veku

je odmazda. sim toga" javno izvršavanje surovi# telesni# kazni služilo je kao generalna i kao

specijalna prevencija. opravljanje krivca nije bilo predvi8eno i nije se smatralo dužnoš,u države.

>rkva je" u skladu sa u!enjem o pokajanju gre#a" uzela tu dužnost na sebe" koriste,i u tu svr#u složeni

sistem crkveni# epitimija pored redovne državne kazne. Jele,i da ovu ideju unese u svetovno pravo"crkva preporu!uje izricanje kazni koje daju vremena BgrešnikuC da se pokaje. Dušanov zakonik je

preuzeo iz vizantijskog prava skoro sve kazne saka,enja osim kastracije. Saka,enje je uglavnom tako

vršeno da se sakatio onaj deo tela kojim je izvršeno krivi!no delo $ za pristava koji bi uzeo više nego

što je to predvi8ala pismena presuda" predvi8ena je kazna se!enja obe ruke i jezika" ruke su odsecane i

A https://wikiwand.lnddyl.com/sh/Dušanov_'akonik)/Sad%.!".BCina_ZakonikaA



onome ko bi prodao #riš,anina inovercu" ista kazna je primenjivana za ubistvo sa umišljajem. vaj tip

kazne je primenjivan i na pripadnike povlaš,enog staleža i na sebre. 7e8utim" ako bi delo bilo u!injeno

izme8u pripadnika ova dva staleža" kazna saka,enja je primenjivana samo na sebre. -atinanje se kao

kazna koristi za sve podanike osim velike vlastele $ ako vlasteli!i, opsuje vlastelina. Smu8enje kose ili

brade je odre8eno samo za sebre $ ako sebar opsuje vlastelina ili vlasteli!i,a" ili ako u!estvuje nanedozvoljenom saboru. Jigosanjem se kažnjava meropa# ako pobegne od svoga gospodara. rogonstvo

se predvi8a u dva slu!aja $ ako katolik uzme B#ristijankuC" a ne pokrsti se" i ako se na8e jeretik da živi

me8u #riš,anima. /movinska kazna se pla,a u raznim slu!ajevima $ za va8enje ljudi iz grobova" za

ubistvo sebra od strane vlastelina" za napad na trgovce" za neopravdano zadržavanje trgovaca itd.

?onfiskacija imovine se koristi za kažnjavanje nevere" za kažnjavanje onoga ko bi osramotio sudiju itd.

/movina se konfiskuje celokupnom selu ako se u njemu na8e razbojnik. Dušanovom zakoniku je

smrtna kazna dobila široku primenu. na se predvi8a za niz krivi!ni# dela $ ako sebar siluje vlastelinku

3po drugom objašnjenju" ako otme vlastelinku4" ako neko ubije episkopa ili popa ili kalu8era" ako ubije

nekog od najbliži# krvni# srodnika" ako sruši crkvu u vreme rata" ako razbojnik bude u#va,en na delu

itd. ?azna lišenja slobode se ne pominje u Dušanovom zakoniku kao glavna kazna ili kao uobi!ajena

sporedna kazna. redvi8a se na primer za pijanicu Bda se vrže u tamnicuC" ali se ne odre8uje trajanje

kazne. ostojao je veliki broj tamnica na crkvenim" vlastelinskim i državnim posedima" na carskom i

patrijar#ovom dvoru. 7ogu,e je da su ove tamnice služile za ispitivanje optuženi#" kao i za

kažnjavanje zavisnog stanovništva za razne povrede nji#ovi# dužnosti. Bo sebi se razume" da nije

tamnica bila za privatne podanike uvek kazneni zatvor" nego i istražni pritvor i prinudno sredstvo zanapla,ivanje od nji# globa i svakojaki# dažbina.C

#rganizacija sudova

Sudska organizacija u feudalnoj Srbiji nije bila jedinstvena. ostojalo je nekoliko vrsta sudova" !ija je

nadležnost bila podeljena i po kategorijama stanovništva i po vrstama krivi!ni# dela" odnosno sporova.

Zakonika isti!u princip zakonitosti i nalažu sudijama da sude po pravdi i zakoniku. koliko je uputstvo

iz carevog pisma bilo u suprotnosti sa zakonom" trebalo je obavezno postupiti po zakonu. rincip

zakonitosti je vizantijskog porekla" a svoje je mesto u srpskom pravu našao posle pripajanjanovoosvojeni# krajeva Dušanovoj državi. 7ože se primetiti da u skoro svim državama srednjeg veka

postoji težnja plemstva da se obaveznim zakonima priznaju samo oni koji su doneti na saboru. >rkveni

sud je postojao" ne kao tvorevina države" koja je deo svoji# sudski# prava prenela na crkvu" ve, kao

samostalna i nezavisna institucija. >rkva sudi pripadnicima klera za sve sporove i sva krivi!na dela.

red crkvenim sudom su odgovarali svi pripadnici pravoslavne vere za tzv. du#ovne dugove.



postojanju vlastelinski# sudova nema nikakvi# direktni# podataka u Dušanovom zakoniku. 7e8utim"

ako nema direktni#" ima indirektni# podataka na osnovu koji# se može zaklju!iti da su ti sudovi ipak

postojali. 6a vlastelinstvima je bilo tamnica" što zna!i da je vlastelin imao pravo da u nji# zatvara

svoje zavisne ljude ako bi i# zbog ne!eg ispitivao ili kažnjavao. Dušanovim zakonikom su ustanovljeni

državni sudovi. celoj zemlji su po oblastima raspore8ene državne sudije. ?ako novi sudski organinisu imali ustaljenu tradiciju" Zakonik im je nekim svoji odredbama osiguravao uslove rada i

obezbe8ivao dostojanstvo. Državni sudovi su bili nadležni da sude sve sporove svetovne vlastele" kao i

nji#ova krivi!na dela" sporove izme8u manastira ili crkve i vlastelina oko zemlje" sve sporove zavisni#

stanovnika naseljeni# na državnim domenima i sva krivi!na dela koja bi oni po!inili" kao i sve sporove

i krivi!na dela gradskog stanovništva iz gradova u unutrašnjosti Srbije. Zavisnom stanovništvu sa

vlastelinski# imanja sudili su državni sudovi za Bcarske dugoveC. To su bila dela od posebnog zna!aja

za državu $ ubistva" teška telesna povreda" pomaganje merop#u u bekstvu" kra8a konja i parnice o

zemlji. sim državni# sudova po oblastima" postojao je sud na samom carevom dvoru. 'lasteli koja je

živela na dvoru sudio je taj sud. vaj sud može i da ispravi nepravde nanesene bilo kome" osim

otrocima vlastelinskim. Dvorski sud sudi i za svako BzloC koje se u!ini na carskom dvoru. @ko se

parni!ari slu!ajno zadese na dvoru" može im tako8e suditi dvorski sud" ali se zabranjuje

samoinicijativno pozivanje pred ovaj sud. ?ao što je napred re!eno" u okviru srpsko$gr!kog carstva

bilo je gradova sa razli!itim statusom. To se u punoj meri odražava i na ure8enje sudova. rimorski

gradovi su imali sopstvenu sudsku organizaciju" predvi8enu svojim statutima. 6eki gradovi" kao na

primer ?otor" ne dozvoljavaju ni najmanju povredu svoje autonomije i predvi8aju kaznu za svkakoggra8anina koji bi se obratio sudu u Srbiji. rad -udva ima nešto druk!iji stav. -udvanski statut

predvi8a Bcarske dugoveC za koje sude srpski državni sudovi. To su $ izdajstvo" ubistvo" sporovi o robu"

robinji i o konju. Dubrov!ani su prema svom statutu bili obavezni da sve me8usobne sporove rešavaju

u Dubrovniku pred svojim sudijama ili pred dubrova!kim konzulima koji su boravili u Srbiji. vi

konzularni sudovi su bili regulisani obi!ajnim pravom sve do %+E. godine. /z nadležnosti dubrova!ki#

ili konzularni# sudova nije bilo izuzeto nijedno delo koje bi eventualno predstavljalo Bcarski dugC.

7e8usobne sporove su Srbi i Dubrov!ani rešavali na naro!itoj vrsti mešovitog suda koji se nazivao

BstanakC. gr!kim gradovima je ostavljena postoje,a sudska organizacija. ostoje sudovi koji sude sve

sporove i krivi!na dela svoji# gra8ana" pa !ak i proširuju svoju nadležnost na sporove izme8u svoji#

gra8ana i stanovnika okolne župe. To su mešoviti sudovi" sastavljeni od svetovni# sudija i pripadnika

klera. rudarskim gradovima u unutrašnjosti Srbije živeli su rudarski stru!njaci Sasi" zatim

Dubrov!ani" ?otorani i" razume se" Srbi. vakav etni!ki raznolik sastav stanovništva morao se odraziti

1(



i na ure8enje sudstva. 'erovatno je položaj Sasa bio sli!an položaju Dubrov!ana $ me8usobne sporove

sudili su autonomno" a sporove izme8u Sasa i Srba sudili su mešoviti sudovi. sim toga" verovatno je

da su postojali i rudarski sudovi koji su bili nadležni za rudarske sporove. blasni državni sudovi su u

Srbiji pri#va,eni iz 'izantije.

Sudski postupak Srbiji nije bilo podele izme8u krivi!nog i gra8anskog postupka. ostupak je bio uglavnom isti i

pokretao se na inicijativu ošte,ene strane. 7e8utim" ve, se ose,aju neke razlike" kao na primer u borbi

protiv razbojnika. ojava razbojni!ki# !eta" koje su napadale naselja i putnike na drumovima"

karakteristi!na je za srednji vek i u isto!nim i u zapadnim feudalnim državama. Stoga su bili dužni svi

stanovnici gradova" župa i krajišta da vode ra!una o pojavi razbojnika" da i# gone i predaju vlastima"

bez obzira na to što oni sami nisu bili ošte,eni.

$ozivanje na sudozivanje na sud se" prema Dušanovom zakoniku" vrši od strane tužioca u prisustvu državnog organa"

pristava. 'eliki vlastelin se poziva druk!ije od ostali#. 'lastelin ne sme biti pozvan uve!e. Svakom

vojniku se daje povlastica da po povratku ku,i može ostati tri nedelje i da je posle toga roka obavezan

da do8e na sud. data žena nije smela biti pozivana bez muža. 7už" ako je na putu" nije odgovoran za

nedolazak sve dok mu žena ne javi za poziv. 6e dolazak tužioca osloba8ao je tuženog od odgovornosti.

@ko nije došao" tuženi je pla,ao kaznu $ BprestojC. nekim slu!ajevima su stranke mogle imati

zastupnika. ?ada je bio pozvan !lan porodi!ne zadruge" mogao je umesto njega do,i na sud neki drugi

!lan zadruge.

Dokazna sredstva

Dušanovom zakoniku su predvi8ena slede,a dokazna sredstvaF obli!enije" lice" svod" svedoci"

isprave" zakletva stranaka" kletvenici" -ožiji sud" priznanje. bli!enije" #vatanje krivca na delu" bio je

veoma zna!ajan dokaz" kao i lice" corpus delicti. Svod je ušao u zakonik kao ustanova obi!ajnog prava

i uglavnom se upotrebljavao kada je bila u pitanju kra8a stoke. Zakoniku nijedan !lan ne govori o

svedocima" što ne zna!i da svedoci nisu bili dokazno sredstvo. 7e8utim" ovaj na!in dokazivanja je

detaljno regulisan u 'lastarevoj Sintagmi" te nema nikakve potrebe da se sli!ne odredbe ponavljaju u

Zakoniku. /sprave su poznato dokazno sredstvo i to su uglavnom razne povelje" darovnice i druge

BknjigeC. sim ovi#" racionalni# dokazni# sredstava postojala su i iracionalna nji#ova velika primena

karakteristi!na je za sva srednjovekovna prava. Zakletva stranaka se upotrebljavala" ali nije regulisana

u Zakoniku s obzirom na to da se o njoj govori u 'lastarevoj Sintagmi. ?letvenici su ljudi koji" za

11



razliku od svedoka" ne svedo!e o onome što su li!no videli ili saznali na drugi na!in" nego svojim

zakletvama podržavaju izjave stranaka. ni se !esto pominju u Zakoniku i izgleda da su se kao

dokazno sredstvo mnogo koristili. Zakonik odre8uje broj kletvenika prema zna!aju dela. 6a !ijoj se

strani zaklelo više porotnika" taj se smatrao BpravimC. -ožiji sud je" kao iracionalno dokazno sredstvo"

bio dosta dugo u upotrebi kod mnogi# naroda. B-ožiji sud se sastojao u tome" što se optuženik podvrgavao nekim naro!itim operacijama" opasnim po njegov život" njegovo zdravlje ili integritet

njegovog tela. @ko bi kroz nji# prošao živ" zdrav i nepovre8en" onda se smatralo da je -ožijim sudom

opravdan te nevin.C -ilo je više oblika -ožijeg suda. srpskom srednjovekovnom pravu imamo kotao

i železo. ?otaoF u pun kotao vrele vode stavljen je komad usijanog gvož8a ili kamen i optuženi je to

gvož8e ili kamen morao rukama izvaditi. koliko bi se opekao" smatran je krivim. JelezoF pred

crkvenim vratima bi se usijalo gvož8e na vatri" a optuženi je morao usijano gvož8e položiti na svetu

trpezu u crkvu. @ko bi se opekao" smatralo se da je njegova krivica dokazana. 'erovalo se da sam -og

štiti pravednog u ovakvom na!inu dokazivanja krivice. riznanje stranke se ne pominje u Zakoniku.

7e8utim" s obzirom na to da je postupak bio optužni" može se pretpostaviti da se ovo dokazno sredstvo

koristilo. 'erovatno se posle priznanja i nije tražio drugi dokaz" jer se u optužnom postupku priznanje

ne proverava.

Dono0enje presude

resuda treba da se zasniva na zakonu. ored Dušanovog zakonika" to podrazumeva i vizantijske

zakone koji su važili u Srbiji" crkvene zakone i neke odredbe obi!ajnog prava. Zakonik daje svakome

pravo da putem suda do8e do pravde i zaštite" a ako mu to ne uspe putem redovni# sudova" može do,i

na carev dvor. To se" ipak" ne odnosi i na robove. resuda je možda i ranije bila pisana" ali Zakonik

uvodi kao opšte obaveznu pisanu presudu u dva primerka.

Izvr0enje presude

/zvršenje presude je dugo vremena imalo privatni karakter. ?asnije ovu obavezu preuzima država na

sebe i zabranjuje privatnim licima da sama izvršavaju presudu. To je bio posao inokosnog sudskog

organa $ pristava. n je sa sobom morao nositi pismenu presudu" koju je trebalo izvršiti i u svemu se

morao strogo pridržavati te presude. /zvršenik je pristava mogao tužiti za zloupotrebu" a kada bi se

zloupotreba dokazala" kazna je bila veoma stroga. S druge strane" niko nije smeo odbiti izvršenje

presude od strane sudskog organa. slu!aju da pristav zbog protivljenja ne uspe da izvrši presudu"

sudija treba da napiše zvani!no pismo kefaliji ili vlastelinu" u !ijoj se oblasti nalazi BpreslušnikC" da oni

izvrše presudu.

1$



*<,-=*

Zakonik cara Stefana Dušana" najzna!ajniji spomenik srednjovekovnog srpskog prava" zauzima visoko

mesto u istoriji srpske književnosti. dlikuju,i se tipi!nom srednjovekovnom literarnoš,u" delo

ovakvog profila karakteriše spoj sve!anog" crkvenoslovenskog i narodnog" obi!nog i kancelarijskog

jezika. =etko se gde vidi kao u poveljama koliko srpska srednjovekovna književnost ne podnosi

modernu klasifikaciju književni# rodova. Svojim pravnim odredbama povelje su izvan književnosti" ali

svojom ideologijom vlasti i pravi!nosti" molitvenom atmosferom" autobiografskim iskazima i

privla!nom naracijom one katkada pokazuju uistinu odu#ovljene i uzbudljive primere srpske proze.

oznati vizantijski pravni kodeksi" prevedeni sa gr!kog na staroslovenski jezik i u veoma osobnomizboru i sastavu srpski# kodifikatora" kao što su ?rm!ija Svetog Save i 'lastareva sintagma" obogatili

su ve, svojim jezikom i karakteristi!nim zgusnutim izrazom" srednjovekovnu srpsku kuluru ne manje

nego prevodi voluminozni# pesni!ki# korpusa poput mineja" trioda ili osmoglasnika" ili #agiografsko$

biografski# prologa" !ita!ki# mineja" panegirika. Zato se Zakonik cara Dušana mora posmatrati i kao

izraz književne re!i. ovom kodeksu spaja se retorski iskaz sa ta!nim formulacijama jednog1-



pravni!kog jezika" jezika visokog stila crkvenoslovenske tradicije sa oplemenjenim narodnim jezikom.

Zajedno sa poveljama" me8u kojima se manastirske ktitorske darovnice isti!u svojom unutrašnjom

slojevitoš,u i bogatom semantikom svoje re!i" i uz druge pravne kodekse i tekstove" Zakonik cara

Stefana Dušana je veliko dostignu,e srpske kulture i srpske književnosti srednjeg veka. isan sredinom

(. veka" na vr#uncu razvojne linije što se uspinjala još od poslednji# godina 2. veka" uporedo salikovnim umetnostima" ekonomskom i državnom snagom srpskog naroda" Zakonik je u potonja

vremena prepisivan ne samo kao zbirka pravni# propisa i nasle8e jedne državnosti" nego i kao

svedo!anstvo plemenite" istan!ane i živopisne književne re!i. Srpski car Stefan Dušan postao je veliki

zakonodavac poput careva :ustinijana" Kava šestog 7udrog i 'asilija rvog" drže,i se du#a i tradicije

rimsko$vizantijskog prava. /zvori ovog Zakonika" dakle" nisu samo vizantijski. 'izantijski su samo

ideološki temelj i pravni model kodifikacije kojim se u srpskim i gr!kim zemljama uvodi jedinstveni

pravni sistem. LZakonik blagoslovenog cara Stefana DušanaC je epo#alno zakonodavno i ustavotvorno

delo evropskog nivoa i pravne kulture i civilizacije.

<IT>%*T-%*

. 'D =@H@6S? =@'" Dragoljub Stojanovi," liver -. @ntic" ravni fakultetniverziteta u -eogradu"" -eograd" 200(

2. ST'@=6 =@'" bren Stankovi," 7iodrag rli," 6omos" -eograd" od ))*.

%. Zakonik cara Dušana %(). i %&(." @leksandar Solovjev" -eograd" )+0

#%I?@>!> A>B ST%*!I>

(. #ttpsF99arc#ive.org9stream9zakonikstefanadu00novauoftMpage9n%9mode92up

&. #ttpsF99NikiNand.lnddOl.com9s#9DušanovPzakonikM9Sadr.>&.-;inaPZakonika*. #ttpF99s#.Nikipedia.org9Niki9DušanovPzakonik

E. #ttpF99NNN.uzzpro.gov.rs9doc9biblioteka9digitalna$biblioteka9Zakonik Stefana Dusana carasrpskog %(). / %&(.pdf

+. #ttpF99NNN.rodoslovlje.com9medievalPserbia9ser9rukopisi$zakonik.#tm

). #ttpF99NNN.dusanov$zakonik.com9

1,

https://archive.org/stream/zakonikstefanadu00novauoft#page/n3/mode/2up

https://wikiwand.lnddyl.com/sh/Du%C5%A1anov_zakonik#/Sadr.C5.BEina_Zakonika

http://sh.wikipedia.org/wiki/Du%C5%A1anov_zakonik

http://www.uzzpro.gov.rs/doc/biblioteka/digitalna-biblioteka/Zakonik

http://www.rodoslovlje.com/medieval_serbia/ser/rukopisi-zakonik.htm

http://www.dusanov-zakonik.com/

https://archive.org/stream/zakonikstefanadu00novauoft#page/n3/mode/2up

https://wikiwand.lnddyl.com/sh/Du%C5%A1anov_zakonik#/Sadr.C5.BEina_Zakonika

http://sh.wikipedia.org/wiki/Du%C5%A1anov_zakonik

http://www.uzzpro.gov.rs/doc/biblioteka/digitalna-biblioteka/Zakonik

http://www.rodoslovlje.com/medieval_serbia/ser/rukopisi-zakonik.htm

http://www.dusanov-zakonik.com/



1"

Documents

DUSANOV ZAKONIK-1349