Dž. B. Bjuri Istorije stare Grčke

7/23/2019 Dž. B. Bjuri Istorije stare Grčke

http://slidepdf.com/reader/full/dz-b-bjuri-istorije-stare-grcke 1/31

СКРИПТА ЗА ИСПИТ ИЗ ИСТОРИЈЕ СТАРЕ ГРЧКЕ

1. Географски оквири

- Особеност грчке историје је тако блиско повезана са особеношћу њихових пребивалишта да је не моемозамислити без грчког копна и мора; Грчка одаје утисак групе ртова и острва!

- Планине које чине источну грани"у Тесалије чине# Олимп, Оса и Пелион;

- $елопонеске планине настав%ају епирске горе!- &одени путеви су неумитно путеви грчке експанзије!

- а!не геогра"ске осо#енос$и% 1' двострука улога Корин$ског &али'а (пропушта мора унутра до

многих народа који би иначе били бр)ани на копну и знатно продуава грчко приморје! *' Егејско море

(бројна острва+ ре"имо ,икладска'! ' Јонско море (касније повезивање с талијом'+ /' А"рика (западну

0вропу и северну 0вропу у дубокој прошлости спајали су мостови непрекидног копна+ ук%учујићи иСи(илиј)'!

- Грчка је &ем*а планина и мали+ олина, ос$р'а с) поли$ичке (елине, има маи+ река и неколико

ра'ни(а осрее 'еличине + Грчка је поесна &а мале р!а'е;

- у грчким условима+ лакше је било створити велику поморску империју него копнену!- Грчка клима има карактер извесне окреп%ујуће оштрине која је развила снагу и енергију народа! грчко

тло претено плоно &а јечам; ипак није плоно &а )&гој !и$а, који .е мора$и а се наоме/$а'а

)'о&ом, ра$ари напорно рае, гро!0а и маслина свуда у изоби%у+ развијено поморско предузетништво!

*. $О0,2О Г,3

- 1ајнри+ 2лиман (немачки банкар+ одушев%ен лијадом и Одисејом' на брду 1исарлик) проналази

богато насе%е са златним предметима (северозападна 4ала 3зија'+ а касније у 3икени ни& гро#о'а )

о#лик) #)нара (благо# бодеи+ мачеви+ накит+ керамика+ од злата и сребра'!

- Ар$)р Е'анс (млади кустос у 3шмоловом музеју у Оксфорду'+ низ ископавања на Кри$) која започињу

1566. године+ 0ванс је веровао да с) Гр(и са копна )го'али Кри.анима с'ој) к)л$)р) и чак је сма$рао

а је Кносос, на 'р+)н() с'оје мо.и, 'лаао јеним елом Грчке;

- 7ве врсте извора# 1' ар+еоло/ки и&'ори и *' )смено преае (сачувано у митовима и легендама'!

- 8ронологија ретко поуздана+ лако се могу правити грешке при рачунању времена по генера"ијама!

- 4'ерее а с) &#и'аа ) 1омеро'им епо'има ) осно'и 'ероос$ојна о'ело је 2лимана ) 3икен);

- 5еоли$ска насе*а на простору Грчке (од 9:: миленијума пре 8риста'+ најранија# 5еа 5икомеија

(најранија керамика датирана је изме)у ;<66. и ;666. године пре 8риста' у 4акедонији и 6ран+$и, пе.ина

) Арголии 7 тамо %удска станишта од плеисто"ена+ правили своје ору)е'!

- 4ање се зна о неолитском периоду на ,риту и на острвима 0гејског мора! зна се да је пос$ојао &ач)0)је

/ирок о#им $рго'ине опсиијаном;

- 8РО5ЗА5О 9О8А 7:<<-=<><?г?п?н?е@% материјални налази постају богатији+ а со"ијалне и економске

промене се бре одвијају+ )по$ре#а ме$ала и ра&'ој ме$ал)ргије, #акар у много широј употреби+ оношто мења зем%орадњу и начин ратовања = откриће да смеша калаја и #акра аје #рон&) A много чвршћи

метал! никак'и ога0аји ) Грчкој, на Кри$) ) $о 'реме не могу се на основу писаних извора тачно

датовати!

- 0ванс керамику бронзаног доба поделио на B главна периода#=@ Рани минојски

:@ Среи минојски

B@ По&ни минојски

>ваки од период поде%ен да%е на фазе+ #рон&ани перио пое*ен је на =@рани, :@ среи и B@ по&ни

+еласки перио 7или микенски@;

- ?еки датуми се могу одредити према предметима из 0гипта!

- $риблина датовања за бронзано доба на основу стилова керамике#



аноминојски период анохеладски период

: *@66-*<66. ::

:: *<66-**66. ::

::: **66-*666. :::

>редњоминој. период >редњхеладски период

: *666-1566. :

:: 1566-1A66. :: ::: 1A66-1<<6. :::

$озноминојски период

:B 1<<6-1<66.

:C 1<66-1/<6.

:: 1/<6-1/66.

:::B 1/66-166.

:::C 166-1*66. :::D 1*66-16<6.

КРИТ

Eоком ::: миленијума о некој ути"ају ,рита ван острва се не мое говорити. F :: милениј)м), )

среминојском перио), ,рит прави спектакуларан напредак! природна богатства ,рита# кипарис+

борови+ јела+ планине+ равни"е+ одлични услови! #рон&а није #ила ск)по(ени ме$ал и )ла&и ) )по$ре#);

- $рва керамика на ,риту откривена у пећини Камарес+ на јуној страни планине де+ зато се и зове Керамес керамика+ ћупови+ с техничке стране+ 'рло о#ро испечени+ декора"ије смеле.

- ,%учни одлика "ивилиза"ије на ,риту# &иае 'ора(а, Кри.ани .е )о#личи$и граи$е*ски план &а

Кри$ и &а Грчк) &а скоро =<<< нарени+ гоина+ двор"и су кон"етра"ија политичког и религијског

ауторитета+

7вор"и# 1' ) Кносос) (сагра)ен око *666+ више њих+ изгра)ени на око @ км од обале' *' ) 3алији

(уда%еност од мора око /@ км'+ ' ) 6ес$), /' у Gакру (источни крај острва'!

- прво критско писмо слико'но; (позајм%ени егип.хијероглифи+ научни"и га назвали +ијерогли"ским+

иако нема ничег религиозног у њима'! пре краја р)ге "а&е среминојског периоа ра&'ило се

сила#ичко писмо ) 6ес$) (0ванс га назвао линеаром 3'+ насупрот каснијег писма 2инеара H.

- &рхуна" критског просперитета = од 1;<6. до 1/<6. (већина двора"а тада и обнов%ена+ збогзем%отреса раније'

- Iентрално двориште које је у ,носу+ Jесту и 4алији дугачко <* а широко *; м (у Gакру је мање'- Од обнов%ених двора"а+ онај ) Кносос) &на$но 'е.и, по'р/ина% =: =C< м:, оносно :< :BC м:

7: +ек$ара@, са припојеним зградама = др.дворане на &апаној с$рани 'ори/$а, е'е$наес$

со#а ) гла'ним 'орским склаи/$има са ПИТОСИ3А A керамички+ пос)а &а

склаи/$ее )*а; већина зидова има теме%е и вршни ред од камена+ на зидовима доминатне"реске (свечаних про"есија+ веселих група мушкара"а и ена+ призора из градског ивота+ ре)е

из рата'+ сагра0ено и по&ори/$е #ли&) се'ерног )ла&а ) 'ора( (због религиозних игара'!- 9ОРАD 4 6ЕСТ4% EFG 'ек, био је као и двора" у ,нососу+ неутвр)ен+ сагра)ен по сличном

плану и истом арх.стилу! (двориште у средини+ окруено дворанама за пријем са стубовима+

гл.одлика# импо&ан$ан )ла& са ни&ом о =: с$епеника /ироки+ =C м@,

- км да%е на месту Агија Тријаа откривена гра)евина налик на двора" (претпостав%а сере&иен(ија за разоноду владара из двор"а у суседству'

- Град Г)рнија 7на &али') 3ира#ело@% ули"е поплочане+ мало и безначајно насе%е+ куће гра)енепо истим прин"ипима као многи делови двор"а+



- $ро"ват ,рита заснивао се на ра&'ој) его'и+ сопс$'ени+ рес)рса, пр'?на прои&'ои

его'и+ сопс$'ени+ рес)рса, на прои&'ои ')не и )*а, елом на експан&ији $рго'ине;

Eукидид и 8еродот чувају предање о $аласокра$ији кра*а 3иноја и& Кри$а! (и арх.

поткрепила предање'- 3инојска керамика прона0ена и ) Егип$) и ) Сирији;

- ,ритски ути"ај на развој најранијег кипарског писма!- 4инојска керамика откривена и у >аму и у 4илету (врв јаке трговачке везе изме)у њих'!

- 8еродот чува предање о погибе%ном по+о) Кри.ана на Си(илиј) с намером а ос'е$е3иноје'о )#ис$'о;

- 4 >? 'ек) пре 8риста+ 4иној+ кра% ,нососа+ чврсто утеме%ен у миту+ за 8еродота 4ијој је био

први владар који је господарио морем (таласократор'+ и Eукидид прихвата то предање!- Кри$ сиг)рно и&'р/ио јак )$и(ај на Кикласка ос$р'а 7јено о и+?нај'а!нији+

$р!и/$а@, острв%ани главни куп"и камених ваза+ које су биле спе"ијалност ,рита! мало ваза на

Hлиском истоку! само једна кри$ска колонија није оспорена A мала насеобина у месту Кас$ри+

на рту јуне обале ос$р'а Ки$ере 7ј)!но о Пелопоне&а@ A колонисти су сигурно са ,рита+ тамо

колонисти организовали прои&'о) п)рп)рне #оје+ твр)ења да су критске колоније постојале и

на 3ел), Тери и Кеј) али сва непоуздана!- Fти"ај ,рита и на Eери# упркос томе што су насе%а бронзаног доба на Eери била уништена

вулканском еруп"ијом+ прона)ена минојска керамика!- ?асе%е Агија Ирини на Кеј) (сада ,еа'+ насе%е из раног бронзаног доба+ достигло свој врхуна"

у 1;. и 1<. веку пре 8риста! великим делом било разорено зем%отресом крајем друге фазе

средњохеладског периода! кри$ски )$и(ај се мо!е &апа&и$и по порас$) )'о&а минојскекерамике и ) о$'ара) раиони(е &а прои&'о) камени+ пос)а по кри$ском моел), али непуно блиских веза ,рита и ,еја!

- 3тина повезана са ,ритом у чувеној легенди о Eезеју и 4инотауру (3тина у то доба потчињена

,риту+ да плаћа год.данак од A младића и A девојака човеку бику у лавиринту двор"а у ,нососу+

Eезеј+ атински јунак+ у дослуху са кра%.ћерком 3ријадном убија 4инотаура+ и послуивши се

кон"ем+побегао с 3ријадном' 3ино$а)р A 'р' јеан о многи+ емона са !и'о$иским

гла'ама )'е&ени+ и& Егип$а 7его'е !р$'е 'р' представ%ају скоко'е млаи.а и е'ојака на

#ико'е@ A 'рло је неи&'есно а ли је А$ина пла.ала икаа гои/и анак Кносос)!- ,ритска култура одиграла вану улогу у "ивилизовању Грка!- Оми%ени сиеи критске културе# делфин+ октопод+ палме+ кринови+ ириси+ "ветови мака!- 5е&а/$и.енос$ 'ора(а пора&)ме'а а нис) очеки'али опасне напае с)парнички+

'лаара на ос$р');

- Религија% ) $о 'реме, с'е$или/$а се налазила у пећинама или врховима неких планина+ у њих је

народ доносио ртвене дарове (неки облик ја'ног к)л$а@+ било светишта и у двор"има+ исеоских светишта (епи"анија A појав%ивање богиње или бога'! рел. усредсре)ена на силе

природе+ емони прирое ) !и'о$иском о#личј) на "рескама;

- 9'а сим#ола нарочи$о по'е&ана са кри$ским к)л$о'има% =@ рого'и; :@ 'осекла секира

- азарање двора"а средином K9 века+ ,носос преивео спа%ивање и разорен је тек око 1/66.године!

- Откриће писма+ 666 глинени+ $а#ли(а, испечени+ ) по!ар) који је пропра$ио ра&арае,

Е'анс;

- 8лаген открива код 3но 0нглиана у 4есенији нови двора" и нова количина глинених табли"а+ то

омогућава 3АЈКH4 Е5ТРИС4 а ока!е а с) $а#ли(е линеара 8 7и& Кнососа@

прого'ориле пре+омерским о#ликом грчког је&ика;

- $итање вулканске еруп"ије на Eери (>анторини' и разарања ,нососа'+ скоро је сигурно да је

дебели слој пепела попадао по источном ,риту што је учинило зем%у јаловом и неподесном за

обра)ивање! теорија $ејLа (зем%отрес+ а *6 година касније вулканска еруп"иј услед зем%отреса'!- - Eеорија да наси*е *)и про)&рок)је ра&арае, 'р' с) #или ) пра'); рушите%и онда морали

бити ,рићани или неки други стран"и (Гр"иM'!- - Те/ко а је некак'а со(ијална ре'ол)(ија )&рок р)/еа 'ора(а на Кри$) ) =>?'ек), а и

не с$иче се )$исак а је ) кри$ском р)/$') пос$ојала кон(ен$ра(ија #ога$с$'а ) 'еома

)ском кр)г) *)и;

- 3о!а је нај'еро'а$није ре/ее $о а с) Гр(и са копна, по с'ојој прили(и и& Арголие,

&агоспоарили Кнососом #е& о&#и*нији+ #ор#и и а с) сис$ема$ски )ни/$а'али с'оје

с)парнике;

- <6 година после разарања двора"а на ,риту+ и сам ,носос је претрпео оштећења+ $алмер највећа разарања ,нососа став%а у 1*66. годину+ у време када су и микенски "ентри разорени+ раније

само мању штету+ то би значило да Гр(и микенског о#а а с) могли оминира$и Кнососом &а

'и/е о :<< гоина $е а с) $а#ли(е и& Кнососа могле #и$и ис$о'е$не онима и& Пила; ИПАК

ЕА5С 4 ПРА4 A нај'е.а ра&араа пре =B><, не/$о касније о =C<<?

- 7вора" у ,нососу разорен је пре него што су 4икена и Eеба достигле свој про"ват и вероватно су

Гр"и са копна били рушите%и који су хтели да уклоне супарника.



3ИКЕ5СКА DИИHИЗАDИЈА 7=I<<-==<<@

исокора&'ијена кри$ска (и'или&а(ија 'р/е )$и(ај на грчко копно о$прилике око =I<<? го? п?н?е;

3ИКЕ5А A леала је на копну североисточном делу 3ргивске равни"е+ уда%ена од мора неких 15 км+имала плодно итородно тло да је храни+ јак одбрамбени и стратешки полоај и добро снабдевена водом.

4икенски двора"+ као и критски+ дуан да обезбеди услове за рад вештим занатлијама.

9ОРСКА А93И5ИСТРАDИЈА A табли"е из ,нососа и $илоса+ дефишфровање још није дово%но

истраено! (двора" у ,носу био разорен пре 1<6+ у $илу после 1*<6'+ табли"е као документарни

материјал садре спискове личних имена+ инвентаре+ доделу материјала+ спискове ртава боговима!изгледа да двор дри под контролом верски календар! 'ор )!ан а органи&)је прои&'о) ор)!ја а

р!и &али+е ор)!ја ) ре&ер'и 7 у време разарања+ у ,нососу више од 1*6 борних кола са точковима+ /1 без

њих+ и *A несастав%ених'

КРАJ A је KLMLN+ има сопствени OPQPMRS (сопствени оде%ени посед'+ и у $илу се кра% се стара о

по%опривредним производима стадима великих области! табли"е ба"ају и светлост на со"ијалнуструктуру друштва! TLKLUPOLS A и он има свој сопствени посед+ нај'а!нији &'аничник испо кра*а,

&апо'еник 'ојске;

VPWPOLX A %уди најблии кра%у у рату или миру! YLSXTPZS = у то време+ врв провин"ијски управник са

локалним дуностима!

зме)у 1/66. и 1*<6. "ео $елопонез и "ентрална Грчка напреднији = то је период N микенског доба“.?иједан "ентар се не мое поредити са 4икеном по броју толос = гробни"а (5 их откривено засад'+у

1/.веку сазидан први двора" у 4икени (око акрополе чврсти бедеми који су пратили контуре брда'!

?ајпознатији споменик 4икене је толос = гробни"а А$реје'а ри&ни(а (импозантна величина+ зидарска

вештина+ монументални карактер улаза+ величанствене пропор"ије и декора"ије одаје'- прилаз гробни"и (дромос' широк ; и дугачак ; м!- Fлаз у толос <+/ м висок и *+A широк!- Eолос са пречником 1/.<+ и висок 1+*6м сазидан о 'елики+ #локо'а конгломера$а лепо

о$есани+ чеки.ем с'е о 'р+а е се на (елом оајом нала&и 'елики кро'ни камен;

9О3И5ИРА[Е АРГИСКО3 РА5ИDО3 A непосредна сфера микенског ути"аја# путеве

наговештавају мостови+ три пута су водила на север до истамске твр)аве+ на западу два о Клеоне!

Арги'ска ра'ни(а, ) ој Тирин$, Hариса 7ч)'ала )ла& са &апаа@;

ТИРИ5Т A мало више од * км+ врв освојен пре 4икене+ главном улазу на источној страни прилазило се

дугим прилазом изме)у унутрашњег зида твр)аве и зида двор"а. (поре 'еликог мегарона, мали мегарон,

'елики р!а'на прос$орија &а пријем, мали A при'а$на ре&иен(ија кра*? порои(е@, о'е има

много со#а, )к*)ч)ј).и и к)па$ило, сагра0ени+ поре мегарона, 'лаар се#и )&ео &а 'ора( #ро, а

наро је !и'ео оле ) ра'ни(и@

згледа да су толос = гробни"е први пут посведочене у 3есенији!

&ише од *6 их је откривено у тој области!

F 4есенији је иен$и"ико'ано 'и/е о =<< насе*а #рон&?о#а;

7о краја 1/.в.пре 8риста+ насе%е Ано Енглиано #ило је с)0ено а пос$ане амин?(ен$ар кра*е'с$'а и

&начајно насе*е;

ПИHОС A Око 166.г.п.н.е (крај прве фазе познохел.периода 3' сазидан импозантан двора"+ око 1*66. био

је потпуно уништен+ Hлегенова ископавања прибавила су ивописнију слику о ивоту у једном микенском

двор"у! двора" имао "ентрално двориште+ два мегарона (дравна и прив.просторија'+ ) јеном прос$орији

о$кри'ено :>B килика (чаша са високим сталком'+ у другој више од 1666 дуб%их чинија+ велики бројпи$оса ( овакве посуде за складиштење'+ робови изгледа спавали у кровињарама изван главног здања!

(Hлеген поверовао да је $ај 'ора( #ио прес$они(а 5ес$оро'ог кра*е'с$'а@, а табли"е показују да се

власт из 3но 0нглиана простирала на широком простору!

- Eрагови микенског двор"а и у А$ини (према "ентру северне акропо%ске стране'!- 3тињани се касније хвалили да су аутохтон народ и да их непријате%и никад нису победили!

очиглено а с) 3икена и Те#а нама/и'але по #огас$');

- $рема епској предају+ 3ргив"и су напали Eебу и претпрели пораз+ али је генера"ију после тога+ A

арг.хероја+ потомака ових+ успели да освоје град+ све се то десило генера"ију пре Eројанског рата!

ТЕ8А = ; оријенталних "илиндара = печата од лапис лазулија+ (8еродот = Кам+ Jеничанин+ донео је

у Грчку писмо и за њега се веровало да је основао Те#)'+ нај'е.а гро#ни(а са оајом (OPQRSTU VWRS'прона)ени у Eеби!



ОР1О3Е5 A F Орхомену се мое видети једна од најлепших толос гробни"а у "елој Грчкој+ налик на

3трејеву ризни"у у 4икени (сазидана најврв у 1.в.п.н.е'! Ор+омен је морао #и$и по'е&ан са

граом рена!ног сис$ема &а ис)/и'ае је&ера Копаие и мис$ерио&ним )$'р0еем Гла;

(пошто се источно од Орхомена пруа област коју је само дренаом и каналима било могуће

оспособити за зем%орадњу'!

Xедно од највећих ос$игн).а микенски+ ин!еера #ило је $о A /$о с) #или кари а пројек$)ј)

рена!ни сис$ем канала и насипа које је о'о $ло оспосо#ио &а &ем*ора);

- 4икењанима тровина била нуност+ 4икењани се показали као 'е/$и $рго'(и; у пеиоду

гробова у облику бунара+ њихови најзначајнији контакти са 2ипарским острвима!- 5а Си(илији откривен знатан број ваза у Eапсу+ мог).е а с) 3икеани #или &аин$ересо'ани

&а !и$о са Си(илије 7највећа количина микенске керамикена западу из места Ско*а ел Тона+

изван Eарента+ мода ту микенска колонија'!- 4икенски бродови не могу да плове док се не сруши моћ ,рита!- Eрговина са Ис$оком, посе#но Египа$ (злато из ?убије+ егзотично драго"ено камење+ египатски

папирус за прав%ење једара и ег.кремен за врхове стрела'!- з Сирије% $екс$ил, слоно'ача;

- >а Кипра% #акар; (извозио се у сви"има у облику воловске кое'!- >тварање микенских колонија на стоку! (на Роос) близу 3инојске $ријане@, докази о

4икењанима на острву Карпа$) и )! о#але Пам"илије!

- F Eел ел 3марни у 1/.в.пре 8риста доста микенске керамике+ мода и ту мала трговачка колонија+верује се да су на Самос 3икеани о/ли после 3иноја(а;

- 4 1аликарнас) = некропола са микенским гробни"ама!- 3иле$ A мода микенска кра%евина!- F Коло"он) откривена толос гробни"а и откривен микенски гроб у Е"ес);

- 4икенски однос са 1е$и$има = уништени око 1*66.г.п.н.е

- ,ра% А+ија'е и его' онос са 1е$и$има A ту је први ок)мен$о'ани ока& о А+ај(има A имену којим8омер најчешће назива Грке (моћни "ар 8ета+ ослов%ава кра%а 3хијаве као брата и с изузетним

поштовањем'! на једној табли"и је кра% 3хијаве чак признат за великог владара равног владарима 0гипта+

кра%евства 4итани и 3сирског "арства+ негде на периферији 8етитског "арства+ на југозападу 4.3зије+

власт има брат кра%а 3хијаве+ али он треба да призна да је његова власт дар хетитиског "ара+ 8ог кра*а

А+ија'е при&'ан је каа се +е$? Dар ра&#олео, спо*а оноси прија$е*ски, али &а$егн)$и; мое се

наслутит да 3хај"и што бо%е користе ситуа"ију не ризикујући отворен прекид односа!

,очијаши борних кола били су чест сие! бикови+ козе+ јелени+ веома оми%ени+ те вазе веома популарне на

стоку и већина сачуваних примерака је откривена на ,ипру и у >ирији!

Религија A и код 4икена"а и код 4иноја"а+веома слична! у вотивним посветама изгледа да богињедоминирају у 4икени+ као и на ,риту+ ипак+ рого'и и 'осекла секира (она је само као декоративни

елемент' не значе много на грчком копну! оп/$е је )'ерее а 3икеани нис) имали +рамо'а ни

к)л$ни+ с$а$)а;

- у Агија Ирини ,аски је отркио велику зграду у природној величини у којој је било прона)ено више

енских статуа+ без јасне инди"ије јесу ли то богиње или свештени"е!

- Gаветни дарови (глинене фигури"е' = откривене од стране британских археолога 15;. случајно близу

2ав%е капије у 4икени!

- најванији доказ о религији са $а#ли(а о$кри'ени+ ) Кносос) и Пилос), микенски к)л$о'и

'еома личили на кри$ске , #огие прирое и плонос$и 'и/е по/$о'ане, 7сви они веомадалеко од Gевса+ 8ере+ иако се спомињу+ уопште од "еле касније грчке религије'+ у $илу има

алузија на 3ртемиду и 8ермеса+ \MPULTXRS $ре#а а се иен$и"ик)је са Арејем, #огом ра$а;

- ?адметање 3тине и $осејдона око поседовања атинског 3кропо%а!ОР4]ЈЕ A у доба гробова у облику бунара+ два главна убојита оруја били су рапир или мач &а )#аае,

понекад дугачак око 5* "м+ и коп*е? Fпотреба мача је добро приказана на печатима и прстењу!

- постојала велика залиха борних кола када је грчки ,носос био разорен+ а на неким табли"ама из $иласпомињу се поправке борних кола! главна одбрана огроман /$и$ од воловске кое разапете преко дрвеног

оквира+ око 1/66. оклоп о #рон&ани+ плоча и пар #рон&ани+ голеача у гро#ни(и са оајом ) 9енри

) Арголии (откривеној 15;6'+ следећи бронзани оклоп стие из 3рга+ с краја @. века пре 8риста!

- касније су просечна дуина и техничка побо%шања усавршила мач+ смањена величина коп%а и јав%ају се

мањи штитови (некад су имали бронзано испупчење у средини+ од воловске кое'! + за подлогу ка"ига исто

воловска коа!



ТРОЈА

4ит# Агамемнон, господар Микене, позива ахајске владаре широм Грчке, да освете отмицу Хелене, коју је

ројанац !арис отео "еговом брату Менелају, Ахајци опседају роју, на крају град освојен лукавством.

- Троја је била вано утвр)ење од почетка бронзаног доба! на ниском брду+ уда%ена од 0гејском мора

нешто више од ; км+ Eроја доминира равни"ом+ поред ње пролазе два врло прометна путна прав"а (један

који иде ду западне обале и скреће на исток до најкраћег пролаза на 8елеспонт+ и други+ морски пролаз из0гејског мора у Hосфор до Iрног мора!'

- Yлиман открио запањујуће благо у злату у претпоследњем слоју+ Eроји :: + за коју је претпоставио да је8омерова Eроја! импреси'на $'р0а'а, ч'рс$и+ &ио'а и к).е $ипа мегарона!

- Fбрзо после *666. г.п.н.е+ нови народ се доселио у Eроју+ који је опет оивео њено богаство+ ново насе%е

Eроја 9: било је највеће од свих насе%а на брду 8исарлику и показује знаке кра%евског утвр)ења! Троја

FG ) с'ојој послеој "а&и по крај =C?'ека п?н?е могла је а и&р!и поре0ее са 3икеном и

Тирин$ом, ) =C?'ек) )'о&ила је керамик) и ими$ирала најно'ије микенске с$ило'е ) керами(и и $а

Троја #ила је ра&орена ) јеном $рен)$к) око =B<<? г?п?н?е; нема с'еочанс$'а о промени

с$ано'ни/$'а;

- Eо насе%е познато је као Троја FGGА или као 1омеро'а Троја+ ту је морало доћи до уништавајућег

поара! ако су Eроју разорили Гр"и онда је то несумњиво била 9::B + Гр"и нис) запосели Eроју иуништили је засвагда+ ако им је "и% био да прошире своје економске интересе на $ропонтиди+ о њих.Fспесима нема $рага;

КРАЈ 3ИКЕ5Е

- ?есигурност на Hлиском истоку утичу и на 4икен"е+ посебно због трговинске размене са источним

4едитераном!

- Ако #и се прекин)ле ком)ника(ије са Кипром, $е/ко #и се могла на.и &амена кипарском #акр) )

по$ре#ној количини;

- ,ада је 4икена касније изградила пролаз кроз бедем на североисточном углу 2ав%е капије+ мода јој је

претио напад+ и да је додатно обезбе)ивање водом представ%ало меру обезбе)ивања у случају дуге опсаде!

- азарања потресла микенске градове Eиринт+ 4икену+ Gигуриес и 7ендру+ преко ,оринстког залива

сручио се на ,иру+ у 4есенији се обрушио на $илос! Јолкос на сев.грани"и микенског света тако)е ртва

удара!

- Пилос ра&орен ) прела&ном с$аиј)м) и&ме0) "а&а B8 и BD по&но+еласког периоа; $ри с$аиј)ма )

по$он).) пре паа 3икене; зид на стму је показате% да је $елопонез био угроен са севера+ напаачи

'еро'а$но по$ич) са пери"ерије микенског с'е$а, и& Епира, Тесалије, или и& о#е о'е о#лас$и

$рва фаза разарања 4икене# врв резултат унутрашњег сукоба него напада спо%ашњег непријате%а+

предање запамтило династијске нереде у 4икени по повратку 3гамемнона из Eројанског рата+ коначно

ра&арае 3икене око ==><? п?н?е, Грчка залази у мање сјајно хомерско доба! временом ће се "ентри моћи

померити из 4икене у 3тину и >парту!

1О3ЕРОИ ЕПОИ

Gа херојско доба Грчке мое се рећи да се завршило коначним разарањем 4икене+ а да је сећање

на 4икенску моћ и славу сачувала поезија!

$овиге ахајских владара славили су аеи+ песни"и на микенским двор"има+ као 6емије и слепи

9емоок на дворовима таке и >херије у #дисеји!

1ероо$ је 'еро'ао а је 1омер !и'ео ) GE 'ек) пре 1рис$а, али ма$еријално &але0е )

Илијаи ин$ен&и'није )ка&)је на FGGG 'ек пре 1рис$а;

8омер је могао да прилаго)ује оби%е епитета+ јер су били већ уобличени+ 8омер описује ка"игу

која је изашла из употребе пре пада 4икене+ златни пехар са голуби"ама које на двема дршкама

симетрично балансирају магловито подсећа на чувени ?есторов пехар у лијади.

Ка$алог грчки+ #роо'а A списак ахајских градова са бродовима+ 3ргос према том каталогу код

8омера+ драо Eиринт! док је власт 4икене ограничена на северну област до ,оринтског залива!



ипак $е/ко је по'еро'а$и а је микенски кра* $олико #ио мо.ан ) =B?'ек) пре 1рис$а, а је

могао #и$и при+'а.ен &а 'о0) Грка, а није оминирао с'ојим елом о#але Егејског мора;

F каталогу и у описивању борби под Eројом спомињу се 8ео.ани, приспели у Hеотију тек шесте

године након Eројанског рата! ,рит се спомиње као ахајско острво које је послало @6 бродова+ под

заповедништвом Иоменеја + којег прати његов одани пријате% 3ерион!

>ви периоди од 1;. до @.века пре 8риста оставили су свог трага у епу! (ре"имо+ у погледу оруја

нема коензистетног обрас"а = иако је г'о!0е )/ло ) )по$ре#) ) ==?'ек) пре 1рис$а, маче'и

1омеро'и+ ј)нака с) јо/ о #рон&е, а песник &ар!а'а #орна кола као тради"ионалну "рту у

двобојима јунака!

F лијади се не спомињу велике толос гробни"е+ погребни обичаји из епа = мало сличности са

оста"има из микенске епохе (у микенском добу покојни"и су сахрањивани+ а не спа%ивани+ док је

код 8омера спа%ивање'!

8омер р!и о $ога а с) его'и ј)на(и неписмени (једини изузетак 8елеро"он$, који и&

^Арга ) Hикиј) носи_ &наке на склоп*еној $а#ли(и_@ а писање било уобичајено код 4икена"а+

бар за административне послове на двор"у!

?ема арх.налаза који би посведочили да су 4икењани градили храмове или вајали велике култне

статуе# ) Илијаи се о#е с$'ари пора&)ме'ај);

Оисеја A шире сликарско платно са разноликијим со"ијалним полоајима+ два епа су барем

временски блиска један другом и осликавају исту комбина"ију различитих светова!

F епу+ као и у историји+ двора" је главно средиште моћи! што више није случај у 8омерово време+

прос$рани мегарон је са с'ојим $ремом и пре'орјем оминан$на (р$а 1омеро'и+ 'ора(а;

$ремда ивот у 8ом.кра%.домовима+ мое изгледати пре породичан но кра%евски+ у њима се не

оскудева у послузи ($енелопа која има личне слуавке'+ у епу ипак нема помена о пеан$ном

посл) писара на $а#ли(ама ) Кносос) и Пил), о ин'ен$ариса), ое*и'а) сиро'ина

&ана$лијама; 9Р4ГИ3 РЕЧИ3А, Е2ТИ5А ПИСА[А КО9 1О3ЕРА ПА9А 4

ЗА8ОРА;

F 8омерово време+ титула за кра%а KLMLN излази из употребе (у његово време кра% је био

YLSXTPZS+ док је KLMLN остала титула резервисана за богове'+ микенска титула у епу преивела!ни!и ранг имао TLKLUPOLS 7 TLKLUPS @, тешко да је био заповедник војске (њоме само командује

кра%'+ више као (и'илни чино'ник;

,од 8омера+ кра% је истовремено био врховни свештеник+ врховни судија и врховни господар у

рату и миру+ припадао је породи"и од сами+ #ого'а + кра%евска власт прелазила је са о"а на сина+кра* са !е&лом имао је ра&не по'лас$и(е;

$итање племи.а ко 1омера A нагласак на чињени"и да кра% траи често савет од старијих

племића+ те је то обично схватано као опаае монар+ије ) +омерском о#) 7'реме каа је

ра&лика и&ме0) кра*а и его'и+ племи.а #ила смаена и каа је они $ре#ало а пре)&м)

его') 'лас$ као САЕТ ПHЕ3И`А РА5ОГ АР1АЈСКОГ ПЕРИО9А?

$итање >купштине код 8омера (када 3лкиној сазива Jеачане на зборно место да чују Одисеја+

$алада 3тена изгледа постиче све Jеачане да присуствују+ а не само кра%еве саветнике и %уде одугледа'+ још карактеристичније окуп%ање бродова на почетку лијаде (Терси$ се противи походу+

а 8омер га у неколиким дета%има представ%а као $елесн) гро#)@;

,ра% је био окруен свитом пратила"а ( 1епе$аи@, чес$о #ора'или на его'о 'ор(), 'е&ани &а

ега сл)!#ом;

Пи$ае монар+ије - у 8омерово време монархија већински ишчезла+ а у епу једини о#лик

'лас$и + ипак је преивела у неким областима = на пример+ 3акеон(и ) олини оег $ока

Аксија &ар!али монар+иј) с$арог +омерског $ипа о најпо&нијег 'ремена;



1О3ЕРСКО 9О8А 7=:-a?'ек пре 1рис$а@

- потпуни слом+ писменост нестаје зато што нема богатих двора"а+ не граде се нова утвр)ења зато што нема

средстава за организовањеи извршавање најамних радника!

- ?а $елопонезу се мењају обичају сахрањивања# од сада у гро#) ) пли$кој јами 7 bXSO ORQY@ 7 за разлику од

гробни"а са одајом раније'!

- археолошки налази указују на о&#и*но опаае поп)ла(ије у 1*.веку у већини области! врв долази донекак'е сео#е преко мора A на Кипар, 'еро'а$но ) Тарсос 7Киликија@ мо!а о 9оеканеса; Аргос и

Асина и&глеа ос$али рела$и'но нео/$е.ени; у 4есенији+ 2аконији+ 3ркадији и 0лиди+ број становника

знатно опада+ 3тина остала поште)ена+ моћ Eебе и Орхомена опала и пре почетка 8омерског доба!

- А$ина је претпрела најмае о/$е.еа у периоду од 11<6. до 1666. године п.н.е+ 3тина одравала везе

са острвима и ,ипром (за разлику од других "ентара чије су комуника"ије биле прекинуте'+ а пре среине

==?'ека п?н?е, микенска колонија ) 3иле$) 7ра&орена ) =:?'ек)@ поно'о се нас$а)је; ) А$ини се

ра&'ија посе#ан с$ил керамике A про$огеоме$ријски с$ил 7с$роги с$ил ч'рс$и+ о#лика ге се #еле и

(рне #оје сме)ј) помо.) кр)го'а )ра0ени+ )& помо. /ес$ара по пр'и п)$;

- Аргос пос$аје на Пелопоне&) (ен$ар ра&'оја; Eиринт више никада неће бити нешто више од села! 3хаја

губи свој микенски карактер!

- $редање које је сачувао 8еродот кае да је народ 3хаје+ Јоани, #ио про$еран и& с'оје &ем*е и да је

стигао у 3тину+ а из 3тине у Xонију (то у основи мое бити тачно'+ а разлог евакуа"ије 3хаје могла је битиорска наје&а 7напа са се'ерне с$ране Коринс$ског &али'а@;

9ОРСКА 5АЈЕЗ9А

4ит о доласку 7ора"а# $уристеј је прогнао из Микене Хераклове синове, који су после година лута"а,добили и нашли уточиште и помо% у Атици, заједно са Ати"анима започели борбу, поразили $уристејеве

присталице и убили га& ме'утим, наследник у Микени Атреј изазвао је пелопонеске снаге на (стам, Хил,

Хераклов син, пора)ен је био у двобоју против $хема, аркадског кра*а и по споразуму да се повуку

Хераклиди на + година - након тих + година вратили се - три брата Хераклида - Темен, Аристодем и

Кресфонт, поелили ос'ојене $ери$орије на B кра*е'с$'а A Аргос, Спар$а, А$ина A $е&а а је наје&а

9ора(а #ила по'ра$ак 1ераклиа;

- $отичу из 7ориде+ 8еродот за њих кае да су ивели прво у 6$ио$ии, по$ом на Пин), &а$им се

преселили ) 9ропи) 7) ис$оријско 'реме 9ори)@, а оа$ле на Пелопоне&, ге с) им наен)ли име

9ор(и;

аспоред грчких дијалеката# ос'ајачи% =@ се'еро&апани 7Hокриа, А+аје и Елие@; по преа) 9ориа

је #ила послее &ас$ајали/$е 9ора(а пре преласка на Пелопоне& 7тамо је и најзначајнији религијски

"ентар хеленског света = у близини 9ел"а@ A 9ори) с) при&на'али као о$аc#ин) 9ора(а;

- Ос'ајачи се пр'о нас$анили ) олини Пенеја, по$ом прорли ) религијски (ен$ар Олимпије

- 9ор(и ) )!ем смисл), $ри племена 71илеји, 9имани, Пам"или@, &апосели гла'не (ен$ре мо.и на

Пелопоне&)%Арголи)м Hакониј), 3есениј), Корин$ и 3егар), &а)&ели и ј)!на ос$р'а 7Ки$ер), 3елос,

Тер), Кри$, Роос, Кос и ј)го&апани ео 3?А&ије@

- Арка0ани с) го'орили ис$им је&иком као и Гр(и на Кипр);

- А$ика и Е)#еја &ар!але јонски карак$ер, и+о'а &ем*а пос$ала при#е!и/$е рас$ераним

племенима;

- Еолски !и'а* ис$о пре$рпео наје&) племена која с) го'орила се'еро&апаним ијалек$ом

7ос'ајачким@ 7) Тесалији $ај еолски !и'а* пре$'орен ) ро#*е A пенес$аји@;

-Пр'и (ен$ар орске мо.и #ио је ) Арголии, и& које с) ос'ојени 6лиј)н$ ) горем $ок) Асопа,

АРГОС (ен$ар орске мо.и на Пелопоне&), гајио $е!е &а +егемонијом

HАКО5ИЈА- $амо је о ос'ајае о/ло касније, оно је #ило с)ро'ије, а)$о+$оно с$ано'ни/$'о

поро#*ено и о#ра0и'ало је &ем*) с'ојим орским госпоарима;

Ос'ојили Корин$, Сикион, 3егар);

И& Корин$а орски ијалека$ прене$ на Коркир) и ) р)ге корин$ске колоније на се'еро&апа)

Јонског мора;

4 А$и(и о$кри'ена пр'а спа*и'аа покојника на копн) и чини се а је пракса )'еена са ис$ока, и

г'о!0е пр'и п)$ на0ено ) А$и(и;



7орска најезда изазвала је велику сеобу потиснутог становништва преко 0гејског мора+ која у 3зију

преноси грчки језик и грчке обичаје. $ричало се да су јонски градови потекли из =: (ен$ара А+аје

историјског периода (прво у 3тику+ онда прешли море и на обалама 4але 3зије основали оекаполис A

са'е& =: јонски+ грао'а+ али прича је слоенија од ове+ насе%ени"и нису имали заједничко порекло+ већ

и са 0убеје+ Орхомена и др = сеоба је #ила )спе/на, јер није #ило поли$ичке препреке а и+ спречи )

насе*а'а), поп)$ 1е$и$ског (арс$'а које се ср)/ило;

Eукидид за почетак колониза"ије Xоније из 3тине узима ?'ек пре 1рис$а 7про"ес који је по њему трајао

неких *66 година';

А$иани населили Јониј) и 'е.и ео ос$р'а, Пелопоне!ани 'е.и ео Апенинског пол)ос$р'а,

Си(илиј) и ра&на мес$а ) 1елаи;

Запана о#ала 3але А&ије #ила је 'рло поесна &а насе*а'ае Грка и по$помагала је појеиначан

ра&'и$ак и'ојенио+ грао'а A р!а'а;

ЕОHDИ A насе%ени на северу+ до реке 1ерма на југу! предаја је њихово насе%авање повезала с Eесалијом

и Hеотијом и њихов дијалекат потвр)ује њихов порекло! оснивају Пи$ан), 3ирин), Ким), Ег), с$ар)

Смирн); иако с) Еол(и по$и(али и& краје'а се'ерно о Е$е, ) с'ојим рео'има с) имали и исе*енике

са #ео$ски+ о#ала и са Е)#еје;

ЈО[А5И A јонске градове званично засновала 3тина! племена јонског говора беали са $елопонеза!

последња еолска колонија мода заснована одмах после прве колоније Xоњана! ,има у 0олиди је добиласвоје име по еубејској ,ими! Кла&омена и Теос никли с) на се'ерној и ј)!ној с$рани с)!еа

пол)ос$р'а; Hе#е, Коло"он, Е"ес 73ртемидин храм' = јуно од 0феса+ на северној падини планине

4икале било је религијско место окуп%ања Xоњана+ +рам Посејона 1еликонског 7то култно место

слуило је да промовише јединство ме) свим њиховим градовима од Jокеје на северу до 4илета на југу!

јуно од 4икале на обалама 4еандра постав%ени градови 3иј)н$ и Пријена. $отом 3иле$+ а на копну

леала 3агнесија на 3еанр) (њу нису населили Xоњани+ већ 3агне$и и& Тесалије@; у колониза"ији

Xоније учествовали колонис$и са Е)#еје и 8ео$ије, ис$о као и Јоани и& Арголие и Аике?

- ,олонисти са собом преко мора у нову Грчку носили тради"ије старе "ивилиза"ије које су у мај"и

постојбини дорски освајачи уништили! донели са собом усмену поезију са песмама о Eроји (песме славиле

јуначке подвиге 3хила+ 3гамемнона и Одисеја'+ грчке песме о херојима у Xонији улазе у нову епоху!

- песник 8омер је ивео на 1иј) 7преае а је $амо !и'ео и& I?'ека п?н?е@, 1омерии са 1ија

и&'оили о ега с'оје порекло, а мо!а и его'и ирек$ни по$ом(и;

- 2ично је упознао географију северног 0гејског мора!- 8омеров историјски значај је његово сведочанство о раном про"вату Xоније после велике сеобе!

уметничка запаања у његовом епу+ његова устрептала машта одају запањујућу зрелост! )

Илијаи као гла'ни мо$и' )&има А+ило' гне' и спро'ои га с'е о 1ек$оро'е смр$и?

- 4атеријално зале)е лијаде# ре"имо+ опис А+ило'ог /$и$а% штит је округао+ искован ј у бронзи+

калају+ сребру и злату+ у средини круг опасан трима кон"ентричним зонама!

- 8омера су могли инспириса$и #рон&ани /$и$о'и оријен$алне и&рае как'и с) о$кри'ени на

Кри$);

- 1омер је сач)'ао СЕ`А[Е 5А ТРОЈА5СКИ РАТ као на 'елики на(ионални по)+'а$, $е се

на Илија) глеало на ело &начајније о јеног јонског епа; пригрлили су је као на(ионални

еп и од самог почетка ме)у хел.заједни"а!

- О9ИСЕЈА A Одисејева лутања+ одраава доба смелих прекоморских путовања која суприпремала п)$ колони&а(ији и ого'арај).а је оп)на причи о 'ојскама с)ко#*еним )

ра$);

- $осле 8омера+ низ песника мање вредних који певају о дога)ајима пре лијаде и Одисеје =

настанак епског циклуса&

- Јонске колоније нис) &а'р/иле грчк) колони&а(иј) 3але А&ије;

- 5ас$анак 5ОЕ 9ОРИ9Е ) 3алој А&ији A с обзиром да је дорско освајање $елопонеза било

пропраћено освајање ис$)рени+ р$о'а ј)!но о 3иле$а, ос$р'а Кос и Роос; нас$анак

9ОРСКОГ ПЕ5ТАКОПОHИСА A 7Книос, Кос и Hинос, Јалис, Камир- $а $ри с) на Роос)@

- одос ће бити претходник у поновном отварању поморских путева+ заснивајући колоније далеко+попут данашње Jран"уске или Yпаније+ Книос се могао ичи$и #ога$ом ри&ни(ом)

9ел"има+ Кос A лекарска /кола, 1аликарнас- ис$о елимично орски@



- HИКИЈА A 2икиј"и нису били народ индоевропског порекла+ те 7орида није могла да се споји са

$амфилијом+ јер су 2икиј"и представ%али сметњу! језик им је био сродан карском говору!

- а!но је напомен)$и а се про(ес којим је с$'орен а&ијска Грчка ра&лик)је по карак$ер)

орске наје&е на Пелопоне&% насео#ине ) Јонији и 9ории с) примери &а колони&а(иј), није

(ео наро и/ао, &а ра&лик) о сео#е, која је #ила ин'а&ија, ге се чи$а'о с$ано'ни/$'о

померало, ) по$ра&и &а но'им и'ама и па/а(има?

- КИПАР A у 1/. и 1. веку пре 8риста има тамо више микенске керамике него било где другде+

нарочито популаран један тип грнчарије+ ам"ороини кра$ер са "ри&ом "иг)ра; 7јено

ми/*ее а је $амо пос$ојала микенска колонија 'е. ) =C? 'ек) пре 1рис$а, ал$ерна$и'а а

се 'ер)је а на Кипр) #ило микенски+ $рго'а(а који с) о#а'е/$али грнчаре ) &а'ичај) /$а

#и #ило наја$рак$и'није &а $р!и/$а на Ис$ок); Гр"и на ,ипру око 1*66. године!

- 4 раном +омерском о#), Кипар је него'ао 'е&е са Грчком, кипарска грнчарија вршила ути"ај+

опадање веза у 16. и 5. веку+ у 5. веку 6еничани се нас$анили ) Ки$ион) и "енички елемен$

ојачао $оком ? и d? 'ека пре 1рис$а; ипак, Кипар ис)'и/е алеко о егејског с'е$а;

- 1О3ЕРСКО 9О8А A историја 16. и 5. века дуго непозната! $о је перио 'еликог сирома/$'а,

) по$п)нос$и &а'иси о &ем*орае и од микенског доба #рој насе*ени+ мес$а се &на$но

сма)је;- Грчка остаје у релативној изолованости да се опорави!- Eај период у арх. и скулптури није оставио знаменита остварења! није било на располагању

материјалних средстава за луксузну градњу!- пак+ к%уч је да долази о со(ијални+ и поли$ички+ промена које .е прео#ра&и$и Грчк);

- ,ада су нестали ресурси за одравање дворске организа"ије микенског типа+ јаз изме)у кра%ева и

племића се смањује+ ола&и 'ременом о сла#*еа кра*е'е по&и(ије и прено/еа 'лас$и на

племс$'о; племи.и )'и0ај) а је паме$није а еле на 'лас$ него а се ме0)со#но #оре око

и&#леелог прес$и!а кра*?'лас$и;

- 9О КРАЈА a?ЕКА Е`И5О3 ГРЧКИ1 9Р]АА HА9АHЕ С4 ПHЕ3И`КЕ

ОHИГАР1ИЈЕ ЧИЈИ СЕ ПОHО]АЈ ЗАС5ИАО 5А ПРА4 РОeЕ[А И 5А

ЗЕ3JИ25О3 ПОСЕ94; 'лаали с) преко и&#орни+ магис$ра$а A племи.а ого'орни+

Са'е$) племи.а;

- ,ра%еви задрали неке своје привилегије+ ре"имо у сфери религије+ али са знатно мање своје

моћи!- Fобличава се у том периоду кон"еп"ија граа A р!а'е 7полис@! обично тин градови настајали

уједињењем неколи"ијне села (>парта настала пре 5.века уједињењем пет села+ тако исто и

4антинеја у 3ркадији и др.'- АТИ5А A ) $о 'реме, поли$ичко )ре0ее се &асни'ало на роо'ским 'е&ама? Порои(е се

сјеиа'але ) роо'о 7гене@, роо'и ) "ра$рије, "ра$рије ) "иле, који+ је #ило C, $е C јонске

"иле о$кри'ене и и) јонским колонијама ) 3алој А&ији; $ек .е Клис$ено'е ре"орме

с$'ори$и а се кр'не 'е&е &амене $ери$оријалном припано/.) порои(е;

- до 8есиодовог времена+ 7ор"и+ Xоњани+ 0ол"и и 3рка)ани били су 1ЕHЕ5И, 7име пре)&ели о

малог племена ј)!но о Тесалије, 'р' &#ог колони&а(ије и и&ласка Грчке и& и&ола(ије@

- 6Е5ИЧА5И И ГРDИ A највећи дуг Грка Jеничанима је њихов ал"а#е$+ дуг је био јавно признат

када су Гр"и слова назвали "онеикија = феничка ствар. $ошто је фенички алфабет консонантски+ за

своје неопходне вокале Гр"и су искористили знаке консонанта за које нису имали одговарајућих

знакова!

- Основни прин"ипи алфабета били су истообразни широм хеленског света! Гр"и су предали свој

преуре)ени алфабет да%е Jригији на стоку+ на западу Е$р)р(има. Xош је увек споран датум

када су Гр"и усвојили алфабет+ близу среине ?'ека п?н?е!

ЕКСПА5ЗИЈА ГРЧКЕ И ГРЧКА КОHО5ИЗАDИЈА



8омерско доба остаје мрачно отприлике 66 година по разарању 4икене+ а током @.века пре

8риста та магла се разилази+ бар што се тие арх. налаза! свет 16. и 5. века био је свет ограничених

видокруга! у ?'ек) о'а и&ола(ија се прекиа;

8еленски бродови заплов%авају сточним 4едитераном и 8елени )$еме*)ј) $рго'ачко насе*е

) Ал A 3ини, на )/.) реке Орон$а; долази до оријенталне фазе грчке грнчарије (долази до јачег

повезивања Грчке с стоком'!

Грнчари који су најуносније искористили нове могућности били су Корин.ани+ као противтеа

3л-4ини на истоку+ на западу основана колонија на острву И/ији (античка Пи$ек)са' северно

од ?апу%ског залива+ основали је 1алки0ани и Ере$риј(и!

Ал A 3ина и Пи$ек)са с) : најс$арије грчке колоније;

4ЗРОК КОHО5ИЗАDИЈЕ = 1' По$ре#а &а &ем*ом = Eукидид тврди да је то први узрок+ мада

што се тиче ове две прве колоније+ то није тачно+ јер су настале као по$ре#а $рго'а(а који с)

$рагали &а про"и$ом;

Fзрок оснивања Кирене ) А"ри(и A дуготрајна суша на острву Тери (по легенди+ Eерани

послали Hата као во)у и кра%а+ младићи који плове сваки под једнаким условима за свако

домаћинство+сви ро)а"и насе%еника који утеме%е колонију добиће у њој гра)анско право изем%у+ они који одбију да плове биће осу)ени на смрт...'+ другим речима+ гра0ани )п).и'ани

преко мора &а$о /$о ко к).е није #ило о'о*но +ране;

:@ ра&лог A Трго'ина A Eрговина била ваан+ ако не и пресудан фактор у упућивање колониста

ван зем%е+ иако по садашњој претпостав"и на >и"илији нема трагова увоза грчке керамике пре

колониза"ије+ $рго'(и с) #или $и који с) &нали ге је мог).е о.и о &ем*е 7&ара ра&мене

о#ара и& ме$рополе &а сиро'ине при#а'*ене и& колоније о ом?с$ано'ни/$'а@;

B@ ра&лог A Поли$ички )сло'и A супротности изме)у чланова владајуће класе и масе слободних

гра)ана су се временом поооштравале+ понекад кра% само формално на челу драве+ а није био

ништа од првог ме)у једнакима+ понекад је постојало племс$'о )н)$ар племс$'а или велики род

(Hакхијади у ,оринту+ или $ентилиди у 4итилени који су шетали ули"ама наоруани то%агама и

обарали %уде који им нису били по во%и'! код %уди се онда ра)а тења да напусте из политичких

разлога свој град и прир)!е ак(ији осни'аа но'ог полиса, ) којем #и могли сами а'лаај); поли$ичко не&ао'о*с$'о #ило је непосреан )&рок колони&а(ије; али и племићи

који нису били добродошли или протерани из свог полиса!

C@ посе#ни )&ро(и колони&а(ије A немог).нос$ осни'аа колоније #ли&) ма$и(е, попут 4илета и

градова јуне Xоније који нису могли због Карије и Карија(а као озби%них противника у суседству+

зато колонисте слали далеко!

Ге го а је Грк и/ао, &ар!а'ао је с'оје о#ичаје и с'ој је&ик, и граио је грчки полис, као

комадић Грчке који се сместио на далеким обалама Iрног мора или див%е Галије! )пркос )&рок)

нас$анка, колонија се поли$ички мири са ма$и(ом, граом који је осни'а (нови град драва би

био под истим боговима = заштитни"има'! везе изме)у колоније и метрополе посебно )напре0и'ане

$оком го?религијски+ с'е$ко'ина;

Каа #и колонија ол)чила а с$'ара колониј), #ило је )о#ичајено а $ра!и ОИКИСТА A 'о0)колонис$а, и& ме$рополе (Hизант+ као мегарска колонија+ при оснивању своје колоније 4есембрије

траио оикис$а и& 3егаре'! траење сагласности бога из 7елфа+ кад год је ва%ало засновати нову

колонију! нас$арији #ог прори(аа ) Грчкој Зе'с ) 9оони! његови свештени"и споменути у

лијади!

Колони&а(ија ра&'ија с'ес$ о грчком јеинс$') кро& 'а начина% =@ ме/ае са негрчким

!и'*ем (8елени уочили контраст изме)у себе и других народа+ онда више про!е$и осе.аем

&ајени/$а' и :@ )р)!ене по)+'а$е (када оикист у свом граду не на)е %уде за подухват+ ода иде удруге полисе да их на)е+ и тако су појеине колоније прес$а'*але ме/а'ин) гра0аа ра&личи$и+

е$нички+ ск)пина@;

КОHО5ИЈЕ 5А О8АHА3А DР5ОГ, 3РА3ОР5ОГ И СЕЕР5И3 О8АHА3А ЕГЕЈСКОГ

3ОРА A Гр"и Iрно 4оре звали дебело 4оре+ односно Пон$ос, а 4раморно Пропон$иа A предворје

$онта (0урипид $ропонтиду описао као п)н )'ала 'оени к*)ч о #ескрајног мора@; #ио на&'ан јо/ и гос$о*)#и'им A сходно грчком обичају да лепим именима умилостиве силем које им нису

наклоњене! веровало се да је из Eроје Оисеј упловио у Iрно 4оре+ првобитна Одисејева лутања



повезана са истраивањем Iрног мора (,ирка+ сестра кра%а 0ета+ власника &ла$ног р)на+ припада'оама око Кол+ие!

3иле$ био претеча у заснивању трговине на Iрном мору =лан из ,олхиде+ гво)е и сребро+ као и

робови+ #или с) гла'ни прои&'ои које с) 3иле.ани меали &а с'ој) ')н);

3ЕТРОПОHА A КОHО5ИЈЕ%

3ЕГАРА A 1алкеон и 8и&ан$ 7прва половина A. века' = легенда# били прекопута један другог+

Hизант устано%ен око ;;6. г.п.н.е+ прво успостав%ен 8алкедон+ а пошто су уочили лепши полоај и

бо%и мореуз+ њихово обраћање 7елфима их укорило као слеп"е! још основана западно од HизантаСелим#рија на сев. обали $ропонтиде и 1ераклеја Пон$ијска (на обали Hитиније'!

3ИHЕТ A Синопа (најсевернија тачка јуне обале Iрног мора'!

- Трапе&)н$ (подноје ,авказа+ где истиче река Jасид'- А#иос (на 8елеспонту+ преко пута >еста'!- Ки&ик (истурен рт јуне обале $ропонтиде+ ри#а главни продајни артикал+ о томе сведочи риба

на новчићима ,изика'!- Парион и Карија (3иле$ их основао са Ери$ром@;

6ОКЕЈА (јонски град' A Hампсак;

ЕОHСКЕ КОHО5ИЈЕ A јуна страна 8елеспонта (8елени са 2езба их оснивају'!

Ос$але колоније% 9иоск)ријаа (,олхида'!

6асиа (,олхида'!

Пан$икапеј (8ерсонес Eауријски'

6анагорија (,рим+ пре = ,имеријско пол'!

Танаи (на ушћу Eанаида+ 9она'!Ол#ија (ушће 7њепра'!

Ис$ар

3есем#рија

• Ра&'ијен #ио К4HТ А1ИHА 5А DР5О3 3ОР4 = чија је слава порасла после Eројанског рата

(уивао култ као Nгосподар $онтаZ+ имао храм на Hе)ки+ близу ушћа 7унава+ причало се да храмчувају морске пти"е'!

• 1АHКИ9А A чи$а'о пол)ос$р'о о#ило име 1алкиика 7три прстена од запада ка истоку =

Палена, Си$онија, Ак$е'+ колико је много колонија еубејских!

• КОРИ5Т A Корин$ска По$иаја ($алена'!

• Е48ЕЈСКЕ КОHО5ИЈЕ A Пина и 3е$она (зап.страна Eермајског залива'!

КОHО5ИЈЕ 5А ЗАПА95О3 3Е9ИТЕРА54%

$рво италско место споменуто у књиевној предаји је Темеса+ одакле су грчки тргов"и моглиприбав%ати етрурски бакар!

9о краја d? 'ека пре 1рис$а грчки полиси #или с) г)с$о распоре0ени на ис$очној о#али

Си(илије и око л)чне линије Таренс$ког &али'а, ) B гр)пе а се поеле се грчке колоније на

Си(илији% =@ е)#ејске (и на >или"или и на италском копну'! :@ а+ајске (све на талији' и B@ орске

(на >илилији'!

• Оснивање колонија на Gападу тако)е повезано са Одисејевим лутањима по епу и веровању =

Киклопи с$ан)ј) на огеној планини Е$ни; )ла& ) по&емни с'е$ сме/$ен поре Киме;

Киркин р$ на $ери$орији Hа$ина носи име чаро#ни(е и& Кол+ие, а 3есински $есна(

поис$о'е.и'ан са С(илом и 1ари#ом;

• 5АЈРА5ИЈА ГРЧКА КОHО5ИЈА 4 ЗАП? 3ОРИ3А 5А ОСТР4 ПИТЕК4СИ, се' о

5ап)*ског &али'а A пре средине @.века дошли+ приповедало се да долазе из 1алкие и

Ере$рије;



• Осни'ае КИ3Е A наспрам поменутог острва+ њу оснива ,има са 0убеје+ али су колонисти

) с'ојим рео'има имали и и&'ес$ан #рој с$ано'ника Граје (,има = чврсто војно

утвр)ење+ и премда без луке+ бродови су се могли извлачити на пешчану обалу'! потом

запосели луку на рту и утеме%ели 9икајар+иј) (касније П)$еоли'+ а на истоку основали5ап)* 7но'и гра@;

• >еверно од ,име није могла опстати ниједна грчка колонија због етрурске драве+ а

Е)#еј(има и& Киме )г)јемо 'е с$'ари, =@ ИТАHСКИ АH6А8ЕТ A о и+ с) Hа$ини

на)чили а пи/) (упознали талике+ своје суседе+ и са грчким боговима и грчком

религијом'! *' име којим на&и'амо 1елене AГРDИ, порекло имена; 7становни"и ,име се

прочуили по Грајима и& 8ео$ије+ Граи је био назив који су 2атини наденули колонистима'+ а

сама Грчка је своје име 1елаа добила по малој о#лас$и ) Тесалији;

• СИDИHИЈА A р)га насео#ина Грка са Е)#еје, привлачила досе%енике и са једне и са

друге стране+ близина италском копну+ она раздваја источна од западних мора у >редозем%у

и у њеном је средишту!

• 5ајранији с$ано'ни(и Си(илије A СИКА5И 7врв прешли на >и"илију из садашње

талије+ за себе веровали да су аутохтони+ по њима острво названо >иканија'+ слее.и

осе*ени(и A СИКЕHИ 7има на&нака а с) го'орили ис$им је&иком као и гр)па

и$алски+ нароа којој с) припаали Hа$ини@; 8елени су их ипак бри%иво разликовали!Сикели о$ели 'ременом Сиканима ис$очн) поло'ин) ос$р'а A и она СИКА5ИЈА на

&апа), а СИКЕHИЈА на ис$ок); на северозападу био насе%ен народ ЕHИ3И, 'р'

и#ерског порекла;

• F историјско време+ једини град Сикана јесте 1икара на северозападу острва+ с обзиром да

су Сикели #или нај#ројнији и нај&начајнији наро; грао'и Елима ) Сегес$и и Ерик);

Сикелски грао'и% Ке"алеија, 3о$ика 7 југоисток острва'!

• Eукидид кае да су пре доласка Грка 6еничани &апосели с'е р$о'е и ос$р'а око о#але

Си(илије раи $рго'аа са Сикелима+ али да су се по приспећу Грка повукли увећину својих места+ скон"етрисавши се на 3о$иј), Сол)н$ и Панорм (у близини

0лима+ а близу им ,артагина'+ причало се о њима да су трговали на далеком западу

4едитерана током бронзаног доба+ нарочито око ,адиза+ (у Yпанији нема налаза

феничких предмета старијих од @.века+ ме)утим фенички натпис из ?оре на >ардинији

датира из 5.века пре 8риста'

• сторија >и"илије почиње са оласком Грка A пре'о0ени 1алкиом, (пошто су се

обратили 3полону'+ прво на источној страни острва+ 1алки0ани и Јоани са 5аксоса

осни'ај) пр') колониј) и пр'и грчки гра на Си(илији A 5АКСОС 7dB>?г?п?н?е@, $о

је пр'а +еленска насео#ина, )!и'ао и&'есан с$епен пос'е.енос$и, поигн)$

!р$'еник Аполон) Ар+еге$);

• 832,73 = Ка$ана, (A*@.г+ близу 0тне'+ Hеон$ини (A*@' (преотели од >икела+ врв и

,атану'

• 8алки)ани са становни"има ,име = Занкла 7око d=>?г@ (на њеним новчићима угравиран

срп који представ%а градску луку са делфином који плива лу"и+ по месту где је настала+

око *66 година касније+ на инервен"ију Анаксиле и& Регија, о'еени но'и

насе*ени(и &ајено са 3есеанима, па гра меа на&и' ) 3есана@ A а Занкла

осни'а 3ИH4, 1И3ЕР4 7 једини грчки град на северној обали+ уништиће га Jеничани'и РЕГИО5

• 9ОРСКЕ КОHО5ИЈЕ 5А СИDИHИЈИ A 7ор"и били на југоистоку+ најстарија дорска

колонија уједно и највећа = СИРАК4ЗА (тради"он.датум A/. г.п.н.е'+ колонија

Корин$а 7основана под во)ством Ар+ије пре краја @.века п.н.е'+ КОРКИРА (исто

к[,оринт'! >иракуза+ са својим оствром и луком+ доминира! ,оринт је дрећи >иракузу+

успешно спречавао сваку халкидску експанизију јуно од 2еонтина!

• 3ЕГАРА A основала је колонију која ће је претећи = 3егар) 1и#лејск) 7d:?г?п?н?е@,

'ек касније, они .е )п)$и$и посланс$'о ) с'ој) ме$ропол) са пор)ком а се осн)је

колонија 7нај&апанија прес$ра!а грчке Си(илије@ A СЕHИ545Т (назван по

див%ем "елеру који тамо расте'+ врв отели >елинунт >иканима+ уз помоћ >икела га

успоставили!



• Ро0ани осни'ај) ГЕH4 7I?г'+ име града сикелско!

• Сирак)&а A АКРА и КАС3Е5А, КА3АРИ5А 7)!и'ала 'елик) а)$ономиј) о

ме$рополе, с'е $ри >a>@;

• Ге%ани зараили оикиста од о)ана и основали ге%ански АКРАГА5Т (временом ће

постати супарник >иракузи+ и други најмоћнији град на Грчкој >и"илији'

• Гр"и су морали рачунати са >икелима+ приликом оснивања градова да%е на западу

морали су да савладају >икане! са 6еничанима није #ило про#лема, они се населили

) &апаном )гл) ос$р'а и $амо р!али B мес$а 7Панорм, Сол)н$, 3о$ија@;

$ери$орија Елима #ила и&ме0) 3о$ије и Панорма, и+о' 7елимски@ гла'ни гра

#ио Сегес$а; ) о#рим оносима са 6еничанима #или;

• F A. веку још није било на видику интензивнијих борби+ >и"илија је могла да прими све!

(озб борбе тек у време грчко-персијских ратова'!

• F <. веку пре 8риста+ Eукидид користи назив NталијаZ за данашњу Кала#риј) A

Кала#ри народ илирског порекла+ ивели ту са њима и 3есапи од чије сабраће су некис друге стране мора се удруили са Гр"има и продрли у 2окриду+ Hеотију+ мода и

$елопонез!

• ИТАHИЈА A А+ај(и )спос$а'*ај) СИ8АРИС и КРОТО5 7>ибарис = A*1+ на ре"и

,ратиди'+ били чувени градови по свом богатству+ тако и по ме)усобном супарништву!>ибарис на Eиренском мору утеме%ио ПОСЕЈ9О5ИЈ4, ч)'ена по с'ојим +рамо'има

и р)!ама;

• Кро$он A величанствени 8ерин храм је ту = к)л$но сеи/$е грчки+ насе*еника )

И$алији; имао о#р) л)к), јеин) о#р) л)к) на &апаној с$рани Тарен$ског

&али'а; осно'ао Терин) и Темес);

• Си#арис A Hаос и Скиар;

• КА4HО5ИЈА A мо!а колонија Кро$она, најјунија је ахајска насеобина у суседству

западних 2окрана! - Hокри Епи&е"ирски (мода колонија све три 2окриде из 8еладе'+ти 2окри установили 3ем) и 1ипонион;

• ТАРА5Т A јеина орска колонија, насео#ина и полис на ј)г) И$алије, колонија

Спар$е A основан после $рвог 4есењанског рата од стране N$артенијаZ или

Nдевојачких синоваZ = де"е ро)ених из брака спартанских ена и 8елота+ док су

>партан"и одсуствовали = такви пореклом робови били протерани из >парте и населилисе у Eаранту! лаконска керамика са геом? мо$и'ом екора(ије о$кри'ена на

локали$е$) Таран$а и )'о& се нас$а'*а ) I? 'ек) пре 1рис$а; Eарант је био богат

град+ ч)'ене #иле и+о'е $канине и #ојена ')на, $ре#а га посма$ра$и пре као

&ана$ск) него &ем*ораничк) р!а'), јено 'реме м) #ио неприја$е* месапски

гра 8рен$есиј 78р)ни&иј@;

• ТАРЕ5Т A на источној обали талије основао колоније Калипо* и 1ир)н$+ ипак+

ширење Eарента да%е на запад онемогућио је 3е$апон$)м+ колонија 3хаја"а! долази доутеме%ења Сириса од стране ,олофоњана+ који бее пред 2икиј"има (средина A века

п.н.е'!

• Запана о#ала Тарен$ског &али'а оме0ена на јеном крај) Епи&е"ирским Hокрима

а на р)гом орским Тарен$ом; ипак, #ога$с$'о $и+ грао'а које је по$и(ало о

прои&'оа са копна, а не о ак$и'нос$и на мор) &а ра&лик) о колонија 1алки0ана

и Корин.ана;

• fghig hjg\kGg A заједнички назив за скуп свих грчких колонија+ и на западу и на

истоку! тај термин прво одре)ен за градове у Eарентском заливу! да су свесно траили

име+ Гр"и би узели име А+аја(а а не 1елени+ (3хај"и = термин којим се 8омер обилатослуио' ипак имена Грк и 8елен ће преивети и њима ће почети сва племена да се

скупно називају!

• Пра'о личне с'ојине на &ем*) = било је нешто што је по својој прили"и прво

установ%ено у колонијама (породични систем де%ења имања на синове'! би је обичај да



се део имања додели члану породи"е да обра)ује+ све води = )спос$а'*а) личног

'ласни/$'а на &ем*ом?

• 5а с(ен) с$)па &акон а се при&на при'а$но 'ласни/$'о &ем*и/ног посеа,

пропи/е пра'ила &а его') проај) и оп)с$и појеин(има а га по с'ојој 'о*и

&а'е/$ај);

• Песник 1есио у свом делу !ослови и дани описује ивот се%ака у Hеотији у @. веку

пре 8риста (сам песник био ратар у близини 3скре'! - дело настало како би поучило

неуспешне зем%ораднике и свог брата ($ерсу+ с којим се био завадио због неравномерне

поделе њиве њиховог о"а'

• Еп пр)!а е$а*на )п)с$'а &а )о#ичајене ра$арске посло'е, &а пра' 'реме се$'е и

!е$'е и р)ги+ рао'а на и'и, опис)је &ем*?ор)0е, еп је слика со(ијални+ оноса;

1есио као пр'и гласного'орник о#ичног нароа, пр'и глас који се )&и!е и& класе

$е!ака и се*ака;

• Теогонија A други 8есиодов еп+ у којем песник пева о томе како су настали свет+ богови

и зем%а+ реке и Океан+ звезде и небо! како су се из праисконског бескраја издвојилиЗем*а, Тар$ар и J)#а' као космо$'орни прин(ипи !

• 9о о#а осни'аа колонија, 1елени с) пре$е!но #или наро ра$ара и пас$ира; од

тада многи постају ПРОИЗОeАЧИ A ола&и о рас$а &ана$ске прои&'ое, с

обзиром да су своје колоније требали да снабдевају у%ем и вуном+ металом и керамиком

(конкурен"ија Jеничанима\'! обичнно се трговина одвијала воденим саобраћаја (није

било много поплачаних путева'!

• Сем ) ле$о, Гр(и с$ра+о'али о пло'и#е A страх од мора+ у 8есиодово доба је

о$кри.е сира )напреило поморс$'о;

• 9ола&и о ра&'оја 8РО9ОГРА9[Е A )о#ичајен $ип раног грчког ра$ног #роа је

пен$екон$ера или #ро са >< 'есала, )га )ска галија са :> кл)па по : 'еслача; 7 у

Одисеји Jеачани имају бродове са <6 весала+ као кра%еви морске пловидбе'+ у Jеникији

долази до промене+ брод исти+ али са два реда весала+ а Гр"и их )напреили са B кл)пе

A јо/ јен) и&на 'е A са =d< 'еслача A ТРИЈЕРА 7не )го пре ><<? гоине )/ле )

)по$ре#)@;

• Гр(и с) 'еро'али а се пр'а рег)ларно 'о0ена поморска #и$ка оиграла и&ме0) 'е

поморске силе, Корин$а и его'е колоније Коркире 7среином d? 'ека пре 1рис$а,

око IIC@; - то је у ствари врв била епизода у борби за трговину са талијом+ >и"илијоми др.

• Егина A ос$р'ски гра+ иако није имала својих колонија+ постала је једна од

најбогатијих грчких драва+ 3тина тако)е имала бродове! Гр"и из Xоније нарочито

конкуретни нарочито на стоку!

• Е'ропа Hиији )г)је пронала&ак ко'аног но'(а; у 2идији је кован први нова" негде

средином A. века пре 8риста+ вероватно под Гиго'им надзором (метални слитак постаје

ночић када драва на њега удари иг'! тај нова" направ%ен од ома.ег #елог &ла$а илиелек$рона+ смеше злата и сребра у којој је про"енат злата био већи! 4илет и >амос су

убрзо усвојили нови проналазак+ који се потом раширио! Гр(и с) ко'али но'а( о

сре#ра (мало је злата било у Грчкој+ сем у >ифну и Eасу'! олакшавао је трговину и

омогућавао акумула"ију капитала!

• Гр(и с'ој сис$ем мера &а $е!ин) )с'ојили о а'илоана и 6еничана (теи

егински стратер је теио 1*+ <A х и био је сребрн+ усвојен широм $елопонеза и у

северној Грчкој'!

• С'е$о'ни карак$ер грчког но'(а = нова" се налазио у делокругу тргова"а и дравних

магистрата+ а не свештеника! (типови на грчком нов"у нерелигијски+ попут пчеле 0феса

или лав%е главе >ама'+ $егаз за ,оринт+ у 3тини = грбови супарничких племићких

породи"а (често'!

• ЕГИПАТ A Eргов"и из 4илета били посредни"и изме)у 2идије и 4едитерана! асирско

ос'ајае Егип$а око Id=? г?п?н?е 7асирски кра* Асар+аон@; Псаме$и+ и& Саиса поигао



#)н) про$и' Ас)р#анипала, а 'лаар Hиије послао Псаме$и+) као помо. ^оклопнике

и& Јоније и Карије_

• Т'р0а'а 9а"на око >d<?г?п?н?е;

• 2ибијска династија допустила је Гр"има да се трајно настане у зем%и+ $саметихов син 5е+о

по'е&ао је Dр'ено море са ?илом!

• 5а &апаном или Канопском р)ка'() 5ила, не с)'и/е алеко о Саиса, никла је

миле$ска колонија 5А4КРАТИС ̂ госпоар мора_ A место сусретања свих грчких

тргова"а+ касније је Гр"има било забрањено да имају слободна кретања+ да у 0гипат улазе

само поред ,анопског ушћа!

• 1еленски насе*ени(и имај) &ајенички прос$ор 1еленион око I:<? п?н?е; 7е#ео &и, о

>< <<< *)и а прими@, с'и насе*ени(и ) 5а)кра$ис), са и&)&е$ком Егиана, #или

1ЕHЕ5И;

• 4 А#) Сим#ел) ) Г?Егип$) нала&имо $раг грчки+ најамника који с) пра$или кра*а

Псаме$и+а GG, 5е+о'ог насленика, ) по+о) на Е$иоп*ане;

•

КИРЕ5А A једина грчка колонија на афричкој обали која се истакла и обогатила+ њеноутеме%ење око ;6. године пре 8риста (пошто је на острву Eери владала суша+ 3полон им

рекао у 7елфима да се населе у 2ибији+ они нису знали где је то+ неки ,рићанин их одвео у

0гипат+ град на 1 км од мора+ на два бела брда'... чо'ек који и+ је о'ео $амо пос$ао је

и+о' кра*, име м) Арис$о$ел, а он и&а#рао с$рано име 8АТ 78а$ос, на ли#ијском $о

&начи ^кра*_@;

• [его' син #ио Аркесилај, $а 'а имена се чес$о смеи'ала ) именима киренски+

кра*е'а; по 8а$ом GG с$игли но'и насе*ени(и;

• 7ворски монопол на извоз силфијона (лековите би%ке на високој "ени широм 8еладе'!

,ирењани се просла'или као огаји'ачи коа, 'е/$и ја+ачи и 'о&ари; ч)'ене и

киренске о'(е;

•

Песник Е4ГА3О5 роио се ) Кирени који је нас$а'ио Оисеј) и описао послееОисеје'е п)с$оло'ине; 7дело .елегонија“'+ посветио своје дело 3ркесили ::+ киренском

кра%у+ покровите%у уметника и песника!

• ГАHИЈА И 1ИСПА5ИЈА A Тар$ес ) #ли&ини Каи&а #ио је гла'но $рго'и/$е &а и&'о&

сре#ра и& #ога$и+ р)ника ј)го&апане 1испаније; (Jеничани га експлоатисали'!

• 8еродот вели да су 6океј(и пр'и о$'орили п)$е'е ) Јаранско и Е$р)рско море и а с)

раије пло'или пен$ако$ерама но $рго'ачким #роо'има; успоставили колонију у3АСИHИЈИ 7I<<?г@, и+о'и оноси са кра*ем Тар$еса прија$е*ски, а и+ о'ај по&'ао

а се населе ) его'ој &ем*и;

• 3о!а 6океј(и имали колоније и на Саринији A КАJАРИ и ОH8ИЈ, али о $рен)$ка

каа с) Кар$агиани о/ли $), оне пале ) &а#ора';

• 5АРО95О 5ЕЗА9ООJСТО 4 1ЕHА9И A временом је пораст трговине и занатске

производње ути"ала на то да се повећа број робова (из 4але 3зије+ Eракије и са обала Iрног

мора'! тај робовски систем биће окидач будућег пропадања и распадања драва у Грчкој!племи.и #или гла'ни /пек)лан$и ) $рго'ини, а #ога$с$'о које с) с$и(али $рго'аем

пори'ало је и+о') поли$ичк) по&и(иј), 'а!нос$ &ем*и/ни+ посеа почела је а

опаа )сле порас$а &ана$ске прои&'ое, #ога$с$'о пос$аје мо. ) поли$и(и, племс$'о

&асно'ано на #огас$');

• 7руга половина A.века = у многим областима у 8елади класне #ор#е;

• Песник АР1ИHО1 са Пара (први познатији 8елен који је напустио родни $арос у потрази

за бо%им ивотом+ веровало се да је прис)с$'о'ао помраче) с)н(а ) април) IC,

прир)!ио се #ор#и про$и' племс$'а



СПАРТА

• >парта је била један од најванијих "ентара микенске Грчке! њом је владао 3енелај+ брат

3гамемнонов и му 8елене!

• Т)кии није сумњао да су 7ор"и освојили $елопонез @6 година након пада Eроје! а >партан"и

9 века пре 8риста при+'а$или с) списак кра*е'а који почие 9орском наје&ом; након

бројних потреса и немира+ по Eукидиду+ она се с$а#или&о'ала око <<? г?п?н?е;

• HАКО5ИЈА A имала је знатно мање насе%а и сасвим мало оних значајних+ 9ор(и с) је &апосели

#ли&) =<<<? г?п?н?е, и ) поче$к) с) !и'ели ) малим селима; изгледа да је место које би могло

бити >парта микенског периода било напуштено+ а орска Спар$а нас$ала је на о#али Е)ро$е

сјеиеем C села;

• Па)санија наводи да је под владавином кра%а Телекла+ врв у @.веку пре 8риста+ Спар$а

ос'ојила преорск) Амикл), накојн херојског отпора становништва!

• 7о времена успостав%ања спартанске владавине+ преорски с$ано'ни(и с) пос$али хелоти,

ро#о'и који о#ра0)ј) &ем*) с'оји+ госпоара+ а друга дорска насе%а добила статус перијека

(давали војску+ а задрали свој систем управе'!

• 4РЕeЕ[Е A >партан"и су и&ра&и$о ра&лико'али од свих других хеленских драва својим

друштвеним уре)ењем и начином ивота! сматра се да је и >парта прошла кроз стадијуме

кра%евске власти+ племићке олигархије и да је ен коначни о#лик р)/$'еног )ре0еа #ио

ре&)л$а$ #ор#е племи.а са нароом; ) Спар$и се наслена кра*е'ска 'лас$ кро& о'е

промене ор!ала;

• >истем спартанског друштвеног уре)ења+ имао је C елемен$а%

=@ Кра*е'и; :@ Гер)сија; B@ Ск)п/$ина; C@ Е"ора$

•

Од ових четири елемената+ пр'а $ри с) #иле &ајеничке инс$и$)(ије чи$а'ом +еленскомнаро), а е"ора$ је #ио осо#енос$ Спар$е;

• КРАJЕИ A иако је пред крај 8омеровог доба кра%ева власт била ограничена те да се потом

таква ограничена монархија угасила+ она је пре!и'ела ) неким мес$има, па и ) Спар$и; 4

Спар$и с) пос$ојала : кра*а, и $ако је #ило о$каа *)и пам$е? $орекло двојне кра%еве

власти је могуће потекло од коали(ије ра&личи$е &ајени(е о који+ је с'ака имала с'ог

кра*а (једна фила око >парте+ ро Агиа, друга у јуној 2аконији и њен кра*е'?ро

Е)рипон$ии+ врв се ове две филе ујединиле у "и%у стварање велике градске драве+ услов да

ниједна фила не изгуби свог кра%а+ него да два кра%а са равноправном влашћу треба да владају

заједничком дравом+ те је кра%.власт прела&ила с о(а на сина ) о#а ома Агиа и

Е)рипон$иа'! касније о#е инас$ије при+'а$иле с'оје порекло о 1еракла;

- 7ругим речима = пос$ојала с) : кра*а који с) кон$ролисали јеан р)гог;

- Религио&не ")нк(ије% сваког месе"а у име града приносили 3полону ртве+ #или с)

с'е/$ени(и, према не и јеини;

- ојне ")нк(ије% били су врховни заповедни"и војске. ?а

бојишту имали неограничено право над ивотом и смрћу својих војника и имали су $елесн) гар) од

166 тине војника! (око ><<? г?п?н?е, оре0ено је а кра*, и&а#ран о нароа, само јеан, пре'ои

по+о и )чес$')је ) ра$), али а с) о#а кри'а ) сл)чај) пора&а@;

- С)ске ")к(ије% изгубили су право да буду судије! само ) B посе#на сл)чаја с) имали с)ске

")нк(ије% =@ )с'ајае е(е; :@ )аја е'ојака (оних чији је ота" умро+ не обећавши их никоме'!B@ споро'и ) 'е&и р!а'ни+ п)$е'а;

- 9есе$ ана након погре#а нис) &апочиали р!а'не посло'е;

- Кра*а је насле0и'ао најс$арији син+ а син ро)ен пре очевог ступања на престо морао је

уступити право најстаријем ро)еном сину по ступању о"а на престо! ако кра% није имао де"е+власт најблием ро)аку!



ГЕР4СИЈА 7познати још као /тарци' = $ело са )$'р0еним #ројем члано'а, ) )ло&и кра*е'и+

са'е$оа'а(а и с)ија, састојала се од 6 чланова (* кра%а и још *@ чланова који су морали

имати преко ;6 година'+ о#а'*али с) )!нос$ о!и'о$но, а #ирани с) аклама(ијом на

рео'ној ск)п/$ини не из народа, 'е. и& посе#ног племс$'а које је ) Спар$и &ар!ало с'ој

&начај (герусија као олигархијски елемент'. Гер)сија је имала B ")нк(ије%

=@ припремаа пи$аа а се и&нес) пре ск)п/$ин);

:@ са'е$оа'но $ело кра*а (тиме вршила ути"ај на политику'B@ с)ила ) кри'ичним парни(ама;

5АРО95А СК4П2ТИ5А A сваки >партана" који наврши 6- ту постајао је члан скупштине гра)ана

(она се састајала сваког месе"а изме)у моста Hабике и речног тока ,накиона'! пра'о са&и'аа

ск)п/$ине пре/ло на е"оре (после кра%ева'! Ск)п/$ина није распра'*ала, 'е. #и, сасл)/а'/и

прелога е"ора или кра*е'а, гласала;

6)нк(ије% =@ #ирае члано'а гер)сије, е"ора и р? магис$ра$а;

:@ пи$аа 'е&ана &а ра$ и мир;

B@ пи$аа спо*не поли$ике;

C@ прес)0и'ае ) спорном пра') насле0а кра*? )!;

?иједан >партана" није био иск%учен из народне скупштине+ е%а народа на >купштини била јес)'ерена+ чиме је спартанско уре)ење+ теоретски+ била емокра$ија+ али постојала је уредба којом су

Nстар"и и во)еZ (кра% и герусија' могли а се с)про$с$а'е ^) сл)чај) а наро онесе ол)к)_ 7$лутарх#

по 2икурговом статуту+ 'р+о'н) 'лас$ имала је Гер)сија - са'е$ с$ара(а и кра*е'и; герон$и с) на

рео'ним ск)п/$инама и&носили с'оје прелоге, које је наро могао при+'а$и$и или о#и$и, али и

кра*е'и и с$ар(и имају право да ставе вето@ A ако не прихвате одлуку народа+ стар"и се NповукуZ и

распусте заседање не сачекавши одлуку кра%ева!

Е6ОРАТ A најкарактеристичнији део спартанског друштвеног уре)ења+ пе$ори(а е"ора+

порекло слубе нејасно+ вероватно је установ%ен у првој половини @. века пре 8риста+ могуће је

да су током @.века кра%еви били прину)ени да се одрекну с)0еа ) гра0?парни(ама и да су били

ту постав%ени ефори као надзорници (ипак+ немогуће да су пре почетка A.века вршили велику

моћ+ мода <-ри"а због < дема или села чијим је уједињењем настао град'! 'р' мо. с$екли )

с)ко#) племс$'а и нароа, ге с) кра*е'и &ас$)пали ин$ересе племс$'а, а ефори народа?

- Е"ор се &аклиао а .е ч)'а$и кра*е') 'лас$ неокрен), с'е окле го се кра* р!и &акле$'е

а .е по/$о'а$и &аконе;

- >ваки >партана" могао бити изабран за ефора! начин избора = ра'ан ко(ки!

- 8или с) ч)'ари нарони+ пра'а и пра$или кра*? пона/ае;

- 0фори су с$)пали на )!нос$ поче$ком спар$анске гоине, ::? или :B? сеп$ем#ра 7након јесење

равнодневни"е'! 'оји(а е"ора пра$ила кра*а ) ра$ним по+оима; имали пра'о а га оп$)!е и

по&о') на ого'орнос$;

С)ске ")нк(ије е"ора% Гра)анске парни"е = ефори!

,ривичне парни"е = герусија! ,ривичне парни"е (перије"и' = исто ефори!

КАРАКТЕР СПАРТА5СКОГ 9Р42ТЕ5ОГ 4РЕeЕ[А = ни монархија+ ни демократија+ ни

олигархија+ већ удео сва три у једном! тајна овог копмлексног карактера уре)ења је чињени"а да

је Спар$а, према се с)оча'ала са поли$ичким кри&ама, с'ак) кри&) пре#роила са мае

наси*а и пока&ала 'и/е кон&ер'а$и'ног )+а;

ОСАЈА[Е 3ЕСЕ5ИЈЕ

Xуни део $елопонеза био је поде%ен планином Тајге$ом (источни део $елопонеза био поде%ен

планином Парноном на долину реке 0уроте и на приобални појас до мора'!

3ЕСЕ5ИЈА A југозападни део $елопонеза+ мање брдовит+ плоднији и обдарен климом+ природноутвр)ење је у тој обласи је лити"а томе!



Пр'и месеански ра$ A во)ен је у последњој четвртини @. века пре 8риста = спартански кра%+ под

чијом се командом водио рат+ звао Теопомп+ ос'ајае 'еликог )$'р0еа И$оме+ источни део области

постао лаконски!

9р)ги месеански ра$ A средином A. века п.н.е+ повест је онда рекла да је претходни рат трајао *6година! гла'на личнос$ о'ог ра$а ј)нак по имен) Арис$оем 7пон)ио &а !р$') ро0ен) к.ерк) &а

спасее 3есеније, а сопс$'еном р)ком распорио к.ер; ос'ајае 3есеније је о ")намен$алног

&начаја &а ра&'ој Спар$е;

3есеани A били су деградирани на полоај хелота! робовање је било тешко! премда је њихов

полоај могао бити још гори! спар$ански песник Тир$еј описао је како су 4есењани трпелибахатост својих господара!

4с$анак ) се'ерној покрајини Ананији A )с$анике пор!али с)сеи ) Аркаији Писа$ии, 'о0а

по#)не #ио је АРИСТО3Е5, припаник с$аре месеанске порои(е, ) поче$к) по#)на #ила

)спе/на; +роми Тир$еј с'оје с)наронике наа+н)о $ако силном #ор#еним им !аром а се сре.а

преокрен)ла и Спар$а је почела а наокна0)је с'оје г)#и$ке, ) #и(и ко еликог /ан(а

пре$пели пора&;

Сач)'ани Тир$еје'и "рагмен$и не споми) ниједну авантуру па чак ни име јунака 3ристомена!

Па Ире A легенда кае да је опседана 11 година! 3ристомен био душа одбране+ а његова чудеснаизбав%ења из зароб%еништва пруила су гра)у за узбуњену приповест (како се избавио из јаме+ баченса <6 зароб%ених јунака+ уз помоћ лиси"е и како је умро на оду+ а *<6 година након тога+ на поприштуHе)к$ре+ појавио се да освети свој пораз у борби против >партана"ам = по легенди'!

3есеани поно'о на$ерани ) поло!ај +ело$а, а &ајени(е ) приморј), чак пар и+ и )

)н$ра/ос$и, сач)'але сло#о) и сло#о) имаа као перијеки;

>парта+ као и друге хеленске драве+ $рпела &#ог гра0? н

не&ао'о*с$'а; по/$о је пос$ојао про#лем &ем*и/не с'ојине којим се по&а#а'ио песник Тир$еј

) песми Закон и ред; 7проблем био решен донекле освајањем 4есеније+ новом поделом зем%е иприхватањем гра)ана који су помагали у рату+ а нису били чисто спартанског порекла+ па нису

уивали све повласти"е спарт.гра)ана!'!

• 8ор#) ) месеанском ра$) и&'оје'али с) по#е) п)ко'и оклоп*ени+ коаника A

пе/ака, који &ајено нас$)пај) и #оре се ) &#ијеним рео'има - +опли$и;

• >ваки имућни гра)анин могао је да себи прибави оклоп и да у)е у борбу са пунимхоплитским+ ра&'и$ак ) ра$ној $ак$и(и са $е!ама нароа &а емокра$ијом, а

послеи(а $ога #ило је при#а'*ае 'елики+ поли$ички+ мо.и е"ора$);

454ТРА2[И РАЗОЈ СПАРТЕ И [Е5Е И5СТИТ4DИЈЕ

F A. веку пре 8риста није се могла предсказати будућност >парте њени племићи ивели у раскоши+ попут

племића других области+ појеина( је имао сло#о) да по својој во%и уре)ује себи ивот! лирска поезија

је пренета из свог завичаја на 2езбу да закратко на)е дом на обалама 0уроте!

• 2ирски песник и музичар Терпанер са Hе&#а и&)мео семос$р)н) лир) (>парта стекла песника

усвојењем+ у >парти )с$ано'ио м)&ичко $акмичее о Карнејама@;

• >партански епски песник Кине$он;

• Спар$анска керамика ос$и!е с'ој 'р+)на( ) р)гој че$'р$ини I?'ека пре 1рис$а (нагло

погоршање примећено тек после <<6. године пре 8риста'!

• Спар$а економски сла#и A Спар$а &ар!ала &ас$арело срес$'о пла.аа A г'о&ене пол)ге;

• РЕ6ОР3А ОЈСКЕ A реоргани&а(ије спар$анске 'ојске; (говорећи о би"и код $латеје /A5+

8еродот спомиње питанско војно оделење+ а $итана је било једно од села која су чинила >парту'!с'е је поре0ено 'е/$ини ра$о'ааи јеини (и* р!а'е је а с$'ара непо#еи'е ра$нике;

7прео#ра!ај Спар$е d A I 'ек@;

• С'е је поре0ен 'е/$ини ра$о'аа и јеини (и* р!а'е је а с$'ара непо#еи'е ра$нике;

ра$о#орни елемен$ је нес)ми'о и&ра&и$ији ) Спар$и него #ило ге р)ге;

• ]и'о$ спар$анског гра0анина поре0ен сл)!е) р!а'и; с'аки Спар$ана( о#ијао је

пар(ел) која је прела&ила о о(а син) и није се смела проа$и ни поели$и; с$ога гра0анин

није могао а осирома/и; с'аке гоине, 'ласник је имао пра'о а о#ије d< меимна !и$а

се#е и =: &а !ен);

• 3утохтони становни"и+ којима су 2акедемоњани отели зем%у и деградирали их+ обра)ивали су

својим господарима зем%у! тако >партана" није морао да се брине о свом издравању!

•

Сис$ем +ело$с$'а о најранији+ 'ремена и&'ор опаснос$и, а нарочи$о после ос'ајаа3есеније; с$ае непрес$ане 'ојне опаснос$и, )'о0ее КРИПТИЈЕ;



• КРИПТИЈА A или тајна поли"ија у >парти+ сачињена од младих >партана"а које су слали у

унутрашњост зем%е да убију сваког хелота у кога су имали разлога да посумњају! младићи су

могли да убију хелоте сасвим безобзирно и без страха од криви"е за убиство (јер су били у

сарадњи са ефорима'!

• Спар$ана( није могао а осло#ои +ело$а, који м) је о#ра0и'ао пар(ел) и а га проа

р)гоме, само је 9Р]АА 3ОГHА 9А ОСHО8О9И О9 РОПСТА 7еман(ипа(ија@;

• i\lmgflmgG 7но'и с$ано'ни(и ема, но'и гра0ани@ A они хелоти који би се јунаштвом

истакли у војс"и и сти"али право на ослобо)ење!

• flnVli\o A %уди који су потекли из незаконитих бракова спартанских гра)ана са хелотским

мајкама!

• >парта је била прос$рана 'ојна /кола A 'аспи$ае, #рак, (ео !и'о$ ) сл)!#и 'ојске A )

семој гоини е$е је по'еро'ано 7ако је здраво' пајдоному = који се старао да садрај

васпитања буде у строгој дис"иплини и у уса)ивање у душу осећање оданости драви!

• F *6 тој години >партана" је могао да се ени и било му је оп)/$ено а се !ени; али јо/ је

морао а !и'и ) касарнама; у тридесетој постајао је мушкара" и сти"ао пуна гра)анска права!&ајеничко о#ео'ае на 1ијакн$ијском п)$) A "ии$ија;

• B<< коаника чинили с) кра*е') $елесн) гра);

• Спар$анске !ене A снане+ физички одгојене+ пролазиле исто кроз гимнастичку обуку и није се

сматрало неприличним то што вебају са мушкар"има!

• Спар$а A војнички логор+ да сваки поједина" буде спреман да се најефикасније бори за свој град!

"и% сваког закона о#лико'ае о#рог 'ојника; с'а чо'еко'а )!нос$ ) &аконима его'огграа;

• Спар$ан(и нис) ра$о'али непроми/*еније о р)ги+; првобитну мотивисаност за њихове

институ"ије моемо приписати полоају мале а доминантне класе усред незадово%них поданика

и непријате%ски располоених робова! с обзиром да су >партан"и стално морали бити спремнида се боре са хелотима!

• 6ило&о") Пла$он) који је сми/*ао $еориј) р!а'е, Спар$анска р!а'а и&глеала је као

нај#ли!а иеал); обичан Грк видео је у >парти здање строге а савршене лепоте!

• ременом с) се поја'иле имо'инске нејенакос$и и колек$и'и&ам; нијеан Спар$ана( не

сме посео'а$и #ога$с$'о ) сре#р) и &ла$); Спар$ан(и с) /иром 1елае и&а/ли на ло/ глас

&#ог грам&и'ос$и; о C? 'ека ) 'еликој мери с) се егенирисали;

• HИК4РГ A сматра се утеме%ите%ем спартанског друштвеног уре)ења и пис"ем и твор"ем њеног

првог устава! Пинар је стварање лакедемонских институ"ија приписао Егимиј), ми$ском

пре$к) орски+ племена; ис$оричар 1еланик је сма$рао а с) и+ с$'орила 'а пр'а

спр$анска кра*а Прокле и Е)рис$ен?

• 1ероо$ тврди да су >партан"и потврдили да је 2икург био тутор једном од њихових раних

кра%ева и да је са ,рита увео законе и институ"ије тог острва! а древни спартански Тир$еј није

га ни га споменуо као законодав"а!

• Оа$ле је по$екла иеја а Hикрг није #ио чо'ек, #ио је само #ог, аркаско #о!анс$'о или

^+ерој_ A мо!а неки о#лик аркаског Зе'са;

ОHИ3ПИЈСКЕ ИГРЕ И 5А93О` И ОПА9А[Е АРГА

• $обуну 4есењана подравале две стране силе = Аркаија и Писа; део 3ркадије у то време

уједињен под влашћу аркадског Ор+омена!

• Арг се )&игао по 'о0с$'ом с'ог кра*а 6ЕЈ9О5А;

• &ладавина Jејдона била је последње раздоб%е 3рга као активне силе првог реда!

•

]еговим старањем је у 3ргос и на $елопонез )'еен сис$ем мера 76ејоно'е мере, #иле с)при+'а.ене и ) А$ини, #лиско по'е&ане и са егинским сис$емом мера &а $е!ин), по

Страбону, Фејдон је био најјачи човек свог доба, који је поново утврдио Теменово наслее,

установив!и притом систем тегова, мера и кованог нов"а@;

• $овео је 'ојск) о о#але Ал"еја, и $амо пресеа'ао олимпијској с'е$ко'ини 7пр'и п)$ се &а

) $а ч)ло ) ис$орији 1елае, 6ејоно'а Олимпијаа по Па)санији dC?г?п?н?е@;

• >ветилиште 3лтис се налазило на територији Писе!

• Ели0ани с) +$ели а с$а'е по с'ој) кон$рол) с'е$или/$е ) Олимпиј), )&)рпирај)

с'е$или/$е >d:? г?п?н?е;

• Олимпијске игре A ор!а'ане с'аке че$'р$е гоине о р)гом )/$ап) после ле$ег

солс$и(ија 7*1.јун' = $рчае, колске $рке, панкра$ија, р'ае 7у почетку' = $о је #ила ре'на

+еленска инс$и$)(ија;

• Такмичеа на Па$рокло'ом гро#), описана ) #лијади, наго'е/$а'ај) а с) она #ила

карак$ерис$ика !и'о$а ) Јонији ?'ека пре 1рис$а;

• ПО1О9 КРАJА 6ЕЈ9О5А A он је органи&а(иј) игара прео$ео Ели0анима и 'ра$ио је Писи7Олимпиј) је 'ра$ио Писи@; зато што је 3ргос био суревњив на растућу моћ >парте!



• 4 Ал$ис) #ио +рам 1ере и Зе'са; ми$ је )с$ано'*ее игара приписао Пелоп) или 1еракл),

каа с) Ели0ани прео$ели пресени/$'о на играма, )о#личила се легена а с) Спар$ана(

Hик)рг и Ели0анин И"и$ ddI? A о#но'или с'е$ко'ин) A ели0ани с) $'рили а с) о $е

гоине па с'е о оласка 6ејона ) Олимпиј) они пресеа'али с'е$ко'ин) и $о је #ило

оп/$е при+'а.ено;

• $ретпостав%а се да је Jејдон реоргани&о'ао игре+ те та светковина није виша само од

пелопонеског значаја = игре пос$ај) пан+еленске+ награда за освојену награду била је 'ена( о

и'*е маслине;

• Олимпијска с'е$ко'ина је помагала колонијама на &апа) а ор!а'ај) 'е&) са о$аc#ином;

7због близине Олимпије западу'!

9Е3ОКРАТСКИ ПОКРЕТИ% ЗАКО5О9АDИ И ТИРА5И

• ,олико год били правични сами закони+ услов за правично су)ење је књига закона! у грчким

градовима јеан о пр'и+ &а+$е'а, којим је наро 'р/ио при$исак на с'оје племи.ке 'лае и

јеан о и+о'и+ пр'и+ )с$)пака #ио је писани &акон; по$ре#а &а писаним &аконима;

• 4 $о 'реме, нијеан &лочин није с$и&ао пре с)иј) ако о/$е.ени није ис$)пио као $)!ила(;

веровало се да није само човек који је пролио нечију крв+ упр%ан %агом греха+ већ и да је

оскрнавио богове своје драве!

•

елики &аконопис(и d?'ека п?н?е ис$о'ремено и &аконоа'(и; ЗЕHЕ4К 7&акони &а Hокране@;1ИРО59А 7&аконоа'а( Ка$ане@; 9ракон$ и Солон 7А$ина@; 'р' $а &аписани и )о#личени

&акони Спар$е;

• Gаконодавство пратили политички уступ"и народу = народ се борио за слободу и једнакост+

со(ијална #еа #ила је о/$ар пос$и(ај који је гонио наро а*е ) напор) а )спос$а'и

нарон) )пра'); ипак+ у многим случајевима+ племићка олигархија успела је да се одри и да

дри народ у покорности! #ескрајан ни& пре'ра$а, ис)'и/е чес$о )пр*ан наси*ем; наро је

ипак с')ге !)ео &а емокра$ијом;

• Гла'на карак$ерис$ика локалне ис$орије 'е.ине +еленски+ р!а'а d?'ека п?н?е A нас$ојае

а се )спос$а'и или &ар!и 5АРО95А 4ПРАА;

• F многим градовима владао раздор+ ме)у порои(ама+ незадово%ни племићи ис$)пали а #))

'о0е не&ао'о*ни+ маса; а она #и племи. пригра#ио 'р+о'н) 'лас$ и ор!а'ао #и је

силом; $е с) $ак'им не&акони$им монарсима *)и наен)ли на&и' ТИРА5И а 'лаа'ина

ТИРА5И9А; 7термин мода потекао из 2идије+ још је 3рхилох тако описао владавину Гига'! $а

реч не)$рална, ) поче$к) није о&нача'ало не/$о ло/е или &ло; ^о#ар $иранин_, 7многитирани су били доброчините%и'+ али изолованост је ове владаре и чињени"у да се нису ослањали

на законе већ често на војну силу+ дала им руан призвук! не само /$о с) многи #или )ге$ачи,

него чиени(а /$о се не)с$а'ном 'лаар) ала ) р)ке само'о*на 'лас$; $ираниа је р)гим

пра'(има )смера'ала напреак нароа;

• 4 ра&ним краје'има 1елае се )&игли многи $ирани; епо+а $ирана; сви су они обавили исту

функ"ију о#араа племи.ки+ олигар+ија и ) многим сл)чаје'има припремили с) п)$

емокра$ији;

• Јонија #и могла #и$и коле'ка $ираниа; али о $иранима $амо мало &намо; Тиранин ) Е"ес)

!ени се к.ерком лиијског монар+а Алија$а; најч)'енији о с'и+ #ио је 7око I=<?г?п?н?е@

ТРАСИ84H и& 3иле$а по чијом 'лаа'ином о'ај гра имао најсјајнији поло!ај;

• 4 3и$илени A ПЕ5ТИHИ9И (племићка породи"а+ један од њих тиранин 3ирсил+ уивали у

раскоши и угњетавали народ'! њих ће временом срушити+ у почетку са Алкејем, ПИТАК и&

3и$илене 7спасила( с'оје р!а'е, &аконоа'а( и јеан о семори(е грчки+ м)ра(а@;

• Среином d?'ека B $ирание ) (ен$ралној 1елаи# у Корин$), Сикион) и 3егари;

• КОРИ5Т A тиранида блистава и угњетачка! у @. и током A.века пре 8риста ,оринт је #ио

нај#ога$ији гра на +еленском копн); већ пре краја @.века коринстка грнчарија+ мирисна у%а

широко дистрибуирана на југу 3пенинског полуострва и >и"илији! моћ = осно'ао је Коркир) и

Сирак)&); као да је ,оринт добио не/$о поп)$ монопола који је $рајао о порас$а а$инског

и&'о&а;

• од 8ак+ијаа (на власти у ,оринту'+ свргао је КИПСЕH, с$а'/и на чело нароа; мајка му је

била из рода Hакхијада по имену Hа#а, )ала се &а и&'есног Ее$иона, човека из народа! а поштоније имао порода+ он се обратио 7елфима+ који му рекоше да ће добити сина (Nена ће ти родити

рвањ који ће срушити самодрш"еZ' = пророчанство дошло до Hакхијада+ ови послали

десетори"у да убију дете+ нико није имао ср"е да га убије+ оно преивело+ ови лано обавестили

Hакхијаде да су урадили шта треба+ потом они били протерани+ имо'ина им кон"иско'ана,опасне осо#е пог)#*ене и Кипсел је )&ео 'лас$ ) с'оје р)ке;



• Кипсел A )смерио поли$ик) но'им п)$ем; смаио мо. Коркире која се $олико осамос$алила

о $а о ме$рополе, осни'аем колонија ) еном с)сес$'); утеме%ен А5АКТОРИО5

7ј)!?с$рана Ам#ракијског &али'а@ и на се'ер) копна А38РАКИЈА; трговина му повећала

попларност! тирани трае више одобрење своје владавине из религијских "ентара признатихширом хеленског света!

• 4 Олимпији је Кипсел као &а'е$ни ар пос$а'ио по&ла.ен) с$а$)) Зе'са ) 'еличини колоса,

7A66 година касније ковчег од кедровине којег су звали ,ипселов ковчег+ скровиште у којем је2абда сакрила своје новоро)енче'! 'лаао је око B< гоина и наслеио га је нас$арији син

Перијанер!

• Корин$ по Перијанром јо/ мо.нији и )спе/нији; приоао је Аполониј) на о#али

Јарана и&ме0) Коркире и Епиамна; један од његових синова )$еме*ио колониј) )

По$иеји, Корин$ се /ири на ис$ок;

• ]егов главни савезник на истоку био је Траси#)л из 3иле$а, након ра$а са Алија$ом, 3иле$ је

#ио ) прија$е*ским оносима са #ога$им лиијским 'ором ) Сар), Перијанар је послао

помо. каа с) Hи0ани ) ра$) !ес$око при$исли $ај гра; 74илећани смислили с"енарио по

којем+ док 3лијат не сагради поново 3тенин храм који је срушио у граду+ су уверили 2и)ане да

4илет има неограничене залихе хране и да мое да одолева у недогледе'! #лиске 'е&е 'а $ирана

пос'еочене и анего$ом о класј) !и$а A $еријандорв посланик у 4илету пролази кроз итно

по%е које је Eрасибул+ водећи га+ подсе"ао (па да извести коринтског тирана шта је видео'!

• ?ехово копање канала дало Перијанр) иеј) о прокопа'а) пре'лаке којим је Hе)каа

пре$'орена ) ос$р'о;

• $ериод ,ипселида био је сведок значајних ра&'оја ) )ме$нос$и и &ана$с$') ) Корин$); но'и

о#лик пое&ије, и$ирам# A ра&'и.е се ) Корин$), пренео ) Корин$ Арион и& 3е$имне на

ос$р') Hе&#);

• 3рхитектура = коринтски стил = говорило се да је ,оринт Nоткрио орлаZ на фронтону+ коринтски

стуб+ корин$ска грнчарија ос'ојила јо/ /ира $р!и/$а; )#р&о након паа $ирание, "инији

к'али$е$ а$ички+ (рно"иг)рални+ 'а&а #а(ио је ) &асенак корин$ског грнчара;

•

Перијанро'а 'лаа'ина A строга+ премда у складу са другим градовима и са грчким назорима уто време! било је закона који су забрањивали гра)анима да прибав%ају велики број робова+ закони

који су спречавали претерану раскош и &а#рана *)има и& )н)$ра/ос$и а се насе*)ј) )

гра);

• О!еен је #ио 3елисом, .ерком Прокла, $иранина ) Епиа)р), 'еро'ало се а је Перијанер

)#ио с'ој) !ен) и а је $о и&а&'ало !ес$ок с)ко# ега и сина м) Hико"рона A сукоб се

завршио ратом са 0пидауром+ у коме је $рокле био затворен+ а 2икофрон протеран на ,оркиру!

$еријандар одлучио да сам оде на ,оркиру и да сину остави ,оринт+ али ,оркирани се уплашили+

убили 2икофрона+ а $еријандар им се сурово осветио+ потом и он умро+ наследио га синова"Псаме$и+ али после неколико година он убије+ оконлала се $ираниа Кипселиа ) Корин$) и

)спос$а'*ена је )мерена олигар+ијска )пра'а;

• СИКИО5 A ту је тиранида Ор$агориа трајала дуго (око 166 година'+ познат по воћу и поврћу+

његови се%а"и имућнији од оних у ,оринту и 4егари! али имао је 'и/е преорског !и'*а )с'ом с$ано'ни/$') и $р'еа и&ме0) орског и неорског !и'*а #ила с) о&#и*ан про#лем

пр'и+ гоина Клис$ено'е тираниде. >икион су прво &апосели 9ор(и и& Арг и Арг је на

Сикион глеао као на ео Темено'ог насле0а;

• 7олази до про$ери'аа +ероја Арас$а и& Сикиона, Клис$ен је и& Те#е о'ео ) Сикион

+ероја 3еланипа; его'а "ила Егијалеји променила је име ) Ар+елаји $рима орским

племенима ) Сикион) 71илејима, Пам"илима и 9иманима@ променио је име ) 1ија$и

7с'иа@; о'а но'а имена ор!ала се јо/ I< гоина каа с) "илама 'ра.ена орска имена;

• ,листен је подравао интересе че$'р$е неорске "иле која је пос$ојала ) Сикион);

• Клис$ена с) &апам$или по $оме /$о је #ранио 9ел"ијско пророчи/$е ) С'е$ом ра$) који је

и&#ио пре поче$ак I?'ека п?н?е 7око >a<?г?п?н?е@; делфијски храм или !итоја налазио се на

територији фокидског града ,рисе+ град ,риса је леао западно од храма+ становни"и 7елфаелели да се ослободе контроле града ,ирсе па се обратили тесал"има+ древним непријате%има

Jоки)анима+ ам"ик$ионски са'е&% Hокрани, 6оки0ани, 8ео.ани, А$иани, 9ор(и,



3алиј(и, 9олопи, Ениани, Тесал(и, Перај#и и 3агне/ани (неће једни другима разорити храм

или одсећи текућу воду било ком граду+ члану >авеза'! СЕТИ РАТ A и&ме0) Ам"ик$иона(а и

Сикиона про$и' граа Крисе који с) по'реили с'е$) $ери$орији Аполона ) 9ел"има 7и

3тињани пруили контигент војске под Алкменоном'+ 3мф. и >икиоњани победили+ заузели

,рису+ сравнили је са зем%ом и побили њене становнике! последи"а рата# ел"ијско с'е$или/$е

пос$аје р)го мес$о ок)п*аа члани(а са'е&а Ам"ик$иона(а; Аполоно' +рам с$а'*ен по

&а/$и$) са'е&а; )пра'а имо'ином #ога по'ерена је 1ијеромнемонима или послани(има;

• 4'еене и ПИТИЈСКЕ ИГРЕ (<@*.г.п.н.е' = реоргани&о'ане са 'и/е помпе а прире0и'ае

игара #ило је јена о )!нос$и Ам"ик$иоана; Пи$ијаа је прире0и'ана ) $ре.ој гоини

с'аке Олимпијае (уведена и гимнастичка такмичења+ ловоров вена" као награда'+ ,листена су

се сећали као истакнутог учесника како у светом рату+ тако и у установ%ењу $итијских игара+се.ае на с'ој) по#е) просла'ио је )с$ано'и'/и Пи$ијске игре ) Сикион), а ризни"а

>икиоњана+ чији се теме%и могу видети у 7елфима+ била је сазидана крајем ;.века пре 8риста и

дошла на место старије хгра)евине (по својој прили"и+ ,листеновог дара'!

• Клис$ен је по#еио ) Олимпији, на $ек )с$ано'*еним Пи$ијским играма, и о'а

спек$ак)ларна по#еа је 'елелепно о#еле!ена припрема &а проси#) и )ај) его'е к.ери

Агарис$е; прос"има из свих крајева хеленског света разаслат је позив да до)у на тиранов двор у

року од ;6 дана да би се надметали за руку његове кћери+ после годину дана од ;6-тог дана+ бићеобјав%ена одлука о 3гаристиној удаји! од свих проса"а+ ,листену се највише свидела двоји"а из

3тине+ 3егакле и 1ипокли, 'и/е наклонос$и ка 1ипокли), чија порои(а ) срос$') саКипселиима и& Корин$а; 7ме)утим 8ипоклид изневерио његово поверење+ неком чудном игром

и бахатим понашањем на вечери док се чекала одлука' 3гаристу дао 3егакл)+ 3лкмеоновом

сину!

• С'е $ри $ирание имале 'е&е са А$ином, еа 1ипоклиа #ио Кипсел, а к.ерка Теагене,

$иранина ) 3егари, &а племи.а Килона, који пок)/ао а &а'ее $ирани) ) А$ини;

Агарис$а A 3егакле, е(а, 7: сина@%

Клис$ен 7син+ реформатор' 1ипокра$

Агарис$а 7кћер' ПЕРИКHЕ

• 3ЕГАРА A тиранида у 4егари трајала краће+ развила се у сен"и ,оринта! морала је да ша%е

колонисте и оснива колоније (попут 8алкедона и Hизанта'+ Теаген владао = изградио водовод+дошао на власт као заштитних угњетених се%ака против дорског племства! спро'ео, по оласк)

на 'лас$, масо'н) клае кр)пне с$оке #ога$а/а; али Теаген је #ио про$еран 7племи.и м))&'ра$или )ара(@, $е је )#р&о и &начај 3егаре, као силе ) 1елаи осла#ио??? ра$ 3егаре са

А$ином 7г)#и Саламин)@;

• 4 с'а B граа $ирание сличне и осо#ене; $ирание с) напале при'илегије с$ечене ро0еем

и пос$акле с) поли$ички и економски напреак непри'илего'ани+ гра0ана; $ирани

Корин$а и Сикиона осна!или с'ој поло!ај #о!анском по$'ром, $ирани с) него'али к)л$

9иониса који није при&на'ао класне ра&лике, каа с) $ирани о$имали 'лас$ #или с)

по$ре#ни, али &амерало се и+о'ом не)с$а'ном поло!ај) а она #и опо&и(ија порасла ка

#и они крен)ли а при$е!) и&гине 'лас$и;

ПА51ЕHЕ5СКЕ ИГРЕ

- C пан+еленске игре%

=@ Олимпија (вена" од див%е маслине'!

:@ 5емеја (на територији ,леоне+ у част ?емејског Gевса'!B@ Ис$ам (див%и "елер награда+ као и у ?емеји+ ,оринт их установио+ у част $осејдона'!C@ 9ел"и (ловорово лишће+

О'е че$ири пан+еленске с'е$ко'ине помогле дасе одри осећај заједништва ме)у 8еленима+ тења ка

јединству у @.веку пре 8риста+ прво колониза"ија их уједињавала постепено преко заједничког имена+

потом ко"еп"ија Eројанског рата као панхеленског рата ( !анхелени и Ахајци у Хомеровом каталогу

бродова'+ те кроз панхеленски полоај 7елфа (пророчиште+ састајалиште ходочасника и посланика из свихкрајева 8еладе'+ панхеленске игре и појединачне мање савезе+ религијске савезе!

4е)утим+ /ира иеја пан+еленс$'а ипак је #ила сла#ија о *)#а'и према локалној не&а'иснос$и;

1еленске р!а'е нис) о Аполона ) 9ел"има $ра!или а )смера'а или 'ои и+о') поли$ик), 'е.

само по$пор) его'ог а)$ори$е$а за оно што су саме наумиле!

АТИ5А



?екада давно+ 3тику је настањивала група независних драва. (легенде о гиганту $аланту који је

владао у $алени подно 8имета+ брдо 4унихија итд'! А$ина је #ила )$'р0ее ) среи/$)

Ке"исо'е олине+ @ км од мора+ (планине око ње+ на западу = 3јгалеј+ на северозападу $арнет+ на

истоку 8имет+ док је на североистоку масив $ентелика у облику забата+ а река ,ефис тече назапад'!

А$иани класичног периоа поносно с) ис$и(али а с) а)$о+$они и чис$ог роа али $о не

&начи ни/$а 'и/е о $ога а је ) перио) ра&араа микенски+ (ен$ара А$ина ос$ала

рела$и'но с$а#илна и а је касније нис) ос'ојили 9ор(и; легендарно надметање $осејдона и3тене око поседовања 3кропо%а (3тени припао 3кропо%+ а $осејдону 0рехтејон+ уз допуштење

да мое да иви на 3тенином брду' с'еочи а је наро #ио и&ме/ан;

4јеиее А$ике ) јен) р!а') није #ило немино'но; 8ео$ија се ра&'ила на се'ер) ) &ем*)

не&а'исни+ грао'а, а Те#а је имала нај'и/е мо.и, Т)кии ка!е а је Те&еј, каа је пос$ао

а$ински кра*, )кин)о 'е.а и )пра'е ^) корис$ саа/и+ р!а'а_ и с'е и+ ко(ен$рисао )

^јен) 'е.ни()_ и ) јеан ^при$анеј_ A оно што је сасвим извесно јесте да је 3тина постала

јединствена драва од групе посебних драва+ али то се ние морало десити у једном маху = неки

историчари су мислили да је 0леусина задрала своју независност до A.века п.н.е+ а да је током

архајског периода још било независних драва у 3ти"и+ Eукидид никад не би прихватио датум

уједињења пре Eројанског рата!

4РЕeЕ[Е

• F почетку кра%евска власт је+ прошавши кроз разна ограничења+ прерасла у 'лас$ племс$'а.

Eради"ионална имена атичких кра%ева + следбеника хероја Eезеја+ већином измиш%ена!

најславнији од њих је био 5елеи Коар+ за којег се причало да је себе ртвовао ради спаса

зем%е од завојевача са $елопонеза. А$иани с) $'рили а с) )кин)ли 'лаа'ин) кра*е'а по

Коро'ој смр$и јер је био исувише добар да би имао наследника! (измиш%отина новијег датума'!

прво ограничење кра%.моћи = установ%ење полемар+а или 'ојско'о0е 7'р+?комана ) 'ојс(и

пре/ла на ега са кра*а@; мо.на порои(а 3еон$ии обара кра%евски дом (нису ниукинули ни присвојили титулу кра%а'! )'ое инс$и$)(иј) ^ар+он$а_ A 7$раи(ионални а$)м

пр'ог и&#орног 'лаара, 3еон$иа Акас$а, ар+он$а, =<?г?п?н?е@; али народ је био само

члана 4едонтида за архонта! потом промена архонтске власти од доивотног у 16годишњу

слубу (та реформа средином @.века пре 8риста'! нејасно је када архонтска власт постала

доступна свим племићима!

• F 3тини ће постојати кра% до последњих дана атинске демократије! није 'еро'а$но а је о

самог поче$ка кра*е'ска 'лас$ еграирана на јеногои/) сл)!#) која се поп)а'ала

и&#ором; р)га иеја A 3е$он$ии нис) #или кра*е'и, него ар+он$и A пре'они(и јенеплеми.ке олигар+ије;

• Fстројство атинске драве заснивало се на C јонске "иле 7Гелеон$и, Аргаеји, Егикореји и

1опле$и@;

• Роо'ско )ре0ее ) А$ини A #ра.а по ^млек)_ 7+омогалак$ес, о ис$и+ мајки@, сви родови без

разлике поштовали Gевса 8еркеја и 3полона $атроја!

• >ваки род је имао регуларну управу и магистрате на чијем се челу налазио један NархонтZ! касније

стварали удруења чији су се чланови звали орегони&

• 6ра$рије A састав%ене од породи"а чија су се имања граничила+ окуп%ени око Gевса Jратрија+

члано'и роа припаали с) "ра$ријама 7#ра$с$'о@, с'ако е$е чији с) рои$е*и #или

гра0ани морало а #)е прим*ено ) #ра$с$'о 7) с)про$ном сма$рано не&акони$им, /$о м)

није )скра.и'ало поли$ичка пра'а, али није могао по$ра!и'а$и оче'ин)@;

• ,асније погрешно схватање = тумачено да је свака фила поде%ена на братства+ свако братство на

6 родова+ али однос филе и фратрије (\' = касније је утвр)ено да су филу сачињавали и %уди којинису били чланови родова!

• 9о среине d?'ека и&'р/на 'лас$ ) А$ини ) р)кама $роји(е магис$ра$а и&а#рани+ на гоин)

ана% =@ ар+он$; :@ кра*; B@ полемар+;

Ар+он$ A врховни судија у гра)анским споровима+ по ступању на слубу+ објав%ивао да ће чувати

имовину сваког гра)анина неоштећеном! слубена резиден"ија му у При$анеј)+ архонт није обав%ао

древне религијске обреде = то је право прешло на полемарха или на кра%а!

Полемар+ A имао је судске дуности мимо тога што је био војсково)а+ имао је судни"у у 0пиликеју

на обали лиса и судио у споровима осе*ени+ ли(а + (судио страним ли"има = метецима'!

Кра* 7#асиле)с@ A старао се о дравној религији+ његова резиден"ија на ,ра%евском портику на

3гори!

Е`Е 5А АРЕОПАГ4 A политичко тело помоћу којег су племићи у 3тини+ као и другде+ спровели

поступно укидање монархије! у 8омерово доба се убиство+ као и убиство без предумиш%аја није схватало



као злочин против драве+ већ да су се ти"али иск%учиво породи"е убијеног+ која је могла да убије уби"у

или да прими крварину = од сада е.е с)и ) кри'ичном пос$)пк), као с), и оно је &асеало )

сл)чаје'има )#ис$'а, наси*а с намером )#ис$'а, $ро'аа и па*е'ине; $оком периоа племи.ке

олигар+ије A $о 'е.е је #ило $ело које је 'лаало А$ином . 4оемо бити сигурни да су архонти увек

били чланови већа! али није нам познато ко је чинио онај други део! веће је несумњиво вршило некуконтролу над избором највиших магустрата (архоната'! (кра%а+ архонта и полемарха ва%да је бирала

>купштина+ као "ело гра).тело с правом гласа+ али племићка олигархија у 3тини у @.веку п.н.е још увек

недово%на јасна'!

• F великој плими колони&а(ије ?и d?'ека пре 1рис$а, А$ина није )чес$'о'ала, али њена

сахрањивања током познпг 5. и @. века показују да је увек била богата (у том периоду владао

обичај да се на гроб постав%ају велики ћупови'!

• еро'а$но &а$о /$о А$ина није имала о&#и*нији+ економски+ $е/ко.а, ра&ори који с)

и&игли $ирание ) Сикион), Корин$) и 3егари нис) окр&н)ли о'ај гра с'е о каснијег

'ремена 7$исистрат <;6.г.п.н.е';

• $рви знак незадово%ства = наимено'ае A $есмо$е$а, колегиј о ; судија којима је надзор био да

ч)'ај) $есмоји A или $раи(ионалне )ре#е; мо!а и+о'о наимено'ае &ара )#ла!а'аа

рас$).ег не&ао'о*с$'а &#ог само'о*ни+ с)0еа;

- КИHО5О пок)/ај а )спос$а'и $ирани) ) А$ини 7IB:?г?п?н?е@ A био је оењен ћерком Теагена,

мегарског тиранина+ и уз помоћ 4егаре и траења савета од 7елфа покушао да запоседне 3кропо% у

време највеће Gевсове светковине! ме)утим+ иако је у почетку успео да заузме 3кропо%+ народ се сјатио+истерао и њега и брата му+ када су им обећали да ће им поштедети ивоте (пошто су се склонили у храм

3тене $олијаде'+ напустили светилиште+ али то прекршао архонт 3егакле и& порои(е Алкмеониа A

због убиства завереника и кршења обећања+ град навукао срLбу богова и %агу+ и 3лкмеонидима су)ено+ каои ,илону (на трајно изгнанство'!

- звештаји попут овог о ,илоновом покушају дравног удара наговештавају да је то у првом реду била

е%а поједин"а да освоји власт без шире подршке народа! зато именован 9ракон$ а сас$а'и &акон,

наро #ио не&ао'о*ан &#ог прои&'о*ног е*еа пра'е и а је инсис$ирао а се прекр/аји и ка&не

морај) е"иниса$и и &аписа$и; 9РАКО5Т A имено'ан &а 'анреног &аконоа'(а са о'ла/.еем а

кои"ик)је и испра'и пос$оје.е &аконе; по&на$е оре#е само јеног его'ог кри'ичног &акона које

се $ич) кр'ног елик$а A с$рог &аконоа'а( 7 $раконтови закони нису били писани мастилом, него

крв%у, маи прекр/аји поп)$ кра0е к)п)са ка!а'ани смр.)@;

- 9ракон$ је ра&л)чио )#ис$'о са пре)ми/*ајем о ра&личи$и+ 'рс$а не+о$ичног или опра'аног)#ис$'а #е& )ми/*аја; спомие се $ело о >= с)ије, који се &о') е"е$и и који с) с)или ) сл)чај) ге

је )#и(а по&на$ (судили у различитим судиштима = храм 3полона 7елфинија+ код $аладија у Jалерону+

или на Jреати'! ефети бирани из редова Е)па$риа;

9ракон$ је сиг)рно /$и$ио ин$ересе #ога$и+ 'лас$ор!а(а, али о#и$ &а сирома+е /$о .е $и

ин$ереси #и$и &аписани ) писменој "орми (остала обавештења о њег.законодавству нису позната'!

СОHО5

- син 0ксекестида+ племића повезаног са домом 4едонтида+ гор%иви родо%уб+ искрени умерењак+ страсно

се залае за етичност у полити"и+ кори богаташе због себичности и равнодушности према интересима

драве+ сиромахе напада због њихових неумерених захтева! ипак, Солон је с+'а$ио а сирома/није

класе опра'ано него)ј) и није се )с$е&ао а пре)&ме о/$ре мере;

- ) $рен)$к) каа је Солон сас$а'*ао с'оје &аконе, А$ина није имала с'ој но'а(, 'е. ро#на ра&мена,

7ро#а кој) с) А$иани проали Егини ипак #и могла #и$и пла.ена егинским корачама а

#ога$а/има 'и/е ого'арало пла.ае сре#рним но'(ем него ро#ом;

- ?ајлакши начин богаћења класе богаташа било је повећање оптерећења %уди+ а најванију класу

потчињејних били су &ем*орани(и на и'ама; /ес$инари или +ек$аморои; $о с) #или

&ем*орани(и који с) с'аке гоине а'али /ес$ин) приноса са и'е им).нијем &ем*опосеник); (у

једној својој песми >олон тврди да је ослободио "рну зем%у ишчупавши из корена тзв. NхороиZ+ (камене

плоче'+ иначе на широким просторима позабадане по 3ти"и! (у >олоново време зем%а је по закону била

неоту)ива све до времена $елопонеског рата'!

7руги проблем 3тине = неос$а$ак п/ени(е 7А$ина осно'ала мал) насео#ин) ) Сигеј) + близу улаза у

8елеспонт+ мода у намери да потврди свој итни пут од "рноморског приморја на северу+ које ће касније

постати главни извор снабдевања 3тине итом!



Јена о пр'и+ Солоно'и+ мера A ЗА8РА5А ИЗОЗА СИ1 ПОJ?ПРОИЗО9А СЕ3 3АСHИ5Е И

4JА A Солоно' (и* #ио је а &а)с$а'и проај) !и$а Егини или 3егари 7 јер већ до тад маслине и у%е

најванији атински извозни артикли'+ о#ема по$ен(ијалним неприја$е*има А$ине;

F једној од начувенијих својих песама+ >олон је подсти"ао 3тињане да окончају срамоту због напуштања>аламине+ нека се врате и боре за острво! мо!а је ос'ајае Саламине јеан о гла'ни+ ра&лога

Солоно'ог наимено'аа; и није само 3егара #ила неприја$е*и(а А$ине, 'е. и Егина, с)ко# и/ао

)на&а #ар о раног d?'ека п?н?е;

>aC? A Солон је о#ио посе#на о'ла/.еа а пре)&ме мере према с'ом на+о0е); - $аа је о#&нанио

а с) с'и )го'и о$писани и а се с'има проанима ) ро#*е &а )г 'ра.а сло#оа; $а мера, на&'ана

СИСА1ТИЈА, $а мера покрила 'е гр)пе *)и% =@ с'и они који с) )го'али, ако не #и могли а 'ра$е

)г, пос$ајали #и ро#о'и A наничари с'оме по'ерио() (>олон тако многе %уде спасао ропства'! :@

+ек$аморои A ) и&'есном смисл) они с) $ако0е #или )!ни(и, саа с) пос$али сло#они *)и који

о#ра0)ј) с'ој) &ем*);

>олон је а$инско гра0анско пра'о *)има и& р)ги+ грао'а, који су напустили своје домове да би сетрајно настанили у 3тини и наставили да тргују (све у "и%у производње веће робе за извоз'!

F предаји+ >олон је извршио и новчану реформу+ меај).и с$анар а$инског но'(а и& егинског )

лак/и е)#ејски, са =<< ра+ми &а $алан$ )мес$о d< 7али неи&'есно је а ли је А$ина имала с'ог но'(а

пре ><?г?п?н?е@;

4с'ојен &акон о &а#рани прекомерног $ро/еа; укинути били 7раконтови закони+ сем оних који су се

ти"али убиства без предумиш%аја!

ПО9ЕHА ГРАeА5СКОГ ТЕHА 5А C КHАСЕ, &асно'ане на гои/ем при+о) о &ем*е 7)мес$о

племи.ког порекла, кри$ериј)м &а р!?сл)!#) саа је #ога$с$'о@%

=@ пен$акосимеимни (преко <66 медимна пшени"е убирали'!

:@ +ипеји 7<66-66 медимна+ *;*< л до 1<A< л'!

B@ &е)ги$и (66-*66 медимна+ 1<A< до 16<6 л+ власн.јарма волова'

C@ $е$и (мање од тога'!

При+о се и&рач)на'ао само ) ок'ирима при+оо'аа са &ем*еp (тек касније природат новчани

еквивалент'!

Ар+он$а$ и нај'а!није сл)!#е ) р!а'и (арх+полемарх+ кра%' доступне до тада само е)па$риима+

ограниченом броју племићких породи"а+ а Солон је с'е сл)!#е ) р!а'ној )пра'и )чинио ос$)пним

с'им гра0анима према и+о'ој имо'ини; 7предаја да је >олон променио облик избора за архонтат

повезавши прелиминарни избор од /6 кандидата+ 16 из сваке филе+ са коначним избором ко"ком'!

Солон о"ормио &'(#)А(* , нарони с) која с)и ) споро'има; )'о0ее е.е C<< A че$ири с$о$ине;

по =<< и& с'аке "иле; (главни докази против приписивања установ%ења ог већа то што 3ристотел у

$олити"и не спомиње &еће+ а ништа не чујемо о њему у време $исистрата = гла'ни ока& &а при+'а$ае

)'о0еа о'ог 'е.а је $о /$о с) се олигарси $оком C==? г?п?н?е, по&и'али на $раи(иј) а #и #рој C<<

#ио при+'а.ен &а члано'е и+о'ог но'ог 'е.а;@

Јена о )!нос$и о'ог 'е.а A припремае парни(а пре апела(иј), гла'на )!нос$ припрема &а ра

рео'ни+ &асеаа Ск)п/$ине;>ви >олонови закони записани на дрвеним плочама = LNRMPS; о с'аког гра0анина &а+$е'ано а се

покори $им &аконима који .е #и$и на сна&и =< гоина; јеини Солоно' (и* је #ио спреча'ае

мог).нос$и но'е $ирание; Солон није чак пос$ао ни ајсимне$ A &аконоа'а( који &а оре0ени #рој

гоина &аме)је )с$а' а #и га ре"ормисао и &а $о 'реме има апсол)$н) 'лас$ $иранина;

>олон је формулисао свој прин"ип да су привилегије сваке класе пропор"ионалне дравним теретима које

она мое поднети! његова прва врлина била је умереност+ а гла'ни мо$о ^5и/$а пре'и/е_ A Солон

#е/е многос$ран A песник, &аконоа'а(, роо*)#, $рго'а(, племи. и прија$е* нароа;

?акон његовог архонтата избила је борба изме)у две странке да би се окончала након 6 година и тотиранидом коју је >олон хтео да спречи!

Гоине анар+ије 7>a->, >C->B@, каа ар+он$и нис) и&а#рани;



- Пок)/ај ар+он$а 9амасије а с'ој) сл)!#) пре$'ори ) $ирани) и с$'арно као $иранин

'лаао : гоине 7>B->=@; 7амасијин покушај# изабрати 16 архоната = < еупатрида+ из

Gем%орадничке и * из Gанатлијске странке!

Поја'а : с$ране ) А$ини A РА5ИЧАРИ 7упориште старог племства+ еупатриди+ предводио их је2икургм а у својим редовима имали и род Jилаида'!

ПРИ3ОРDИ A језгро средњих класа и становништво са обале+ предво)ени 3егаклом+ 3лкмеоновимсином+ онај 4егакле што се оенио 3гаристом! једна још од >олонових мера и ак$ амнес$ије

(3лкмеонидима омогућен повратак'!

>олон ипак није успео да задово%и ниједну страну! о сукобу са 3егаром који је потом уследио имамо само

магловите представе! 4егара је покушала да поврати >аламину+ али 3тина је ојачала пози"ију и убрзо с)

А$иани &а)&ели 5исеј), мегарск) л)к) ) Саронском &али'); по$ом .е комисија о > спар$ански+

ар#и$ара ос)и$и и пра'но Саламин) А$ианима 7око ><a?г?п?н?е@; - 3тина се била позивала на своје

место одмах до >аламине у ,омеровом каталогу грчки снага под Eројом!

3тина је сада била та која је угроавала 4егару+ пошто је у по$п)нос$и кон$ролисала Еле)сински &али'

са &але0ем; атинским насе%ени"има доде%ене су биле зем%ишне пар"еле на >аламини+ >аламињани

морали плаћати исти порез као 3тињани у 3ти"и и морали су да се ставе 3тини на располагање за војну

слубу!

ПИЗИСТРАТ = у трену"има освајања ?исеје+ 3тину предводи $изистрат+ 8ипократов син+ слуећи седемагогијом ушао у во%и екстремним демократама (различити и од равничара и од примора"а'+ створио

нову странку звану 0р'ани која је првенствено ок)п*ала сирома/е #р0ане и& а$ички+ планински+

о#лас$и; Јеног ана се поја'ио на Агори, )& пор/к) 'еликог #роја его'и+ прис$али(а, на прелог

Арис$иона ое*ена м) гара о >< #а$ина/а са $о*агама и он )#р&о ос'ојио 'лас$ и прогласио се

госпоарем р!а'е 7>I=->I< г?п?н?е@;

>олон на то узурпирање власти наводно изјавио# NXа сам својој зем%и и њеном уре)ењу+ колико сам могао+

помогао+ молим остале да исто учинеZ! >олонова смрт (<;6-<<5. г.п.н.е'!

- ола&и о )р)!и'ае Примора(а и Ра'ничара; након > гоине Пи&ис$ра$ пр'и п)$ прогнан и&

А$ине;

- потом се 4егакле+ во)а $римора"а+ посва)ао и са авничарима и са својом странком!

- 7руга тиранида $изистрата (<<6-</5' = 'е&)је се &а леген) о 6ији, !ени на$прироног с$аса ) А$иникој) с) прер)/или ) #оги) А$ен) и рекли а је она А$ина која Пи&ис$ра$а о'ои на$раг;

- $изистрат имао два сина = 1ипиј) и 1ипар+а;

- 4егакле опет једно време сара)ивао са њим+ да би прешао на страну $изистратових противника и пор)ги п)$ га и&гнао 7>><->Ca@; $о и&гнанс$'о $раје око =< гоина ($изистрат ствара нове везе у4акедонији+ експлоатише руднике на планини $ангају близу >тримона и формира најамничку војску!

снабдева се нов"ем и %удством да би могао да поврати поново власт у 3тини = подршку му пруилиHигамис, богаташ са ?акса и пријате%ске везе са другим грч.дравама (попут Тесалије '! повратио власт

у 3тини по $ре.и п)$ (>C<->Ba? г?п?н?е@ и овога пута власт и задрао!

[его'а 'лас$ #и се могла описа$и као )с$а'на $ираниа; он није &а)с$а'ио ра&'ој емокра$ије, али је

р!а'ом )пра'*ао по с'ојој 'о*и;

4спео је а )$иче на и&#ор ар+она$а, како #и се#и при#а'ио при'р!енике;

Имао је с$ално пла.ен) 'ојск) 7најамни(и@ (мода и скитски стрел"и ме)у њима'!

9р!ао је као $ао(е е() неки+ племи.ки+ порои(а, а већина истакнутих породи"а+ попут3лкмеонида напустила је 3тику!

И&'р/ио је но') поел) &ем*е A имаа #е& 'ласника 7#и'/и+ 'ласника про$ерани+ саа@

ое*ена оним најсирома/нијим који пла.ај) само поре& на &ем*) ) 'и) јене есе$ине

ле$ине; многим сиромасима доде%ена и новчана позајми"а! ипак није вероватно да је $изистрат

био тај који је увео порез од једне десетине летине свим имањима+ вероватно је само смањио!

Порас$ при+оа с$и&ао и& р)ника Сре#ра на Hа)рији;

азвој занатске производње и тиранинова аграрна политика обезбедила народу спокојан период

економског и политичког развоја!

>$О^?3 $О2E,3 = ослаао се на приморје 3акеоније и Hигамиса са 5акса

(наметнуо га ?аксу за тиранина'+ А$ина #ила ) прија$е*с$') и са Спар$ом и Аргом (на$елопонезу+ непријате%ски биле располоене једна према другој' и са Те#ом и Тесалијом у

добрим односима! и Корин$ био наклоњен 3тини!

C< гоина пре Писис$ра$о'е $ираније А$ина је &а)&ела ле&#*анско )$'р0ее Сигеј на о#али

Троае ко )ла&а ) 1елеспон$! то увукло 3тину у сукоб са 3и$иленом+ чији се ути"ај прекоколонија протезао ду мореуза!3тина је временом изгубила >игеј (4итилена је подигла ново

утвр)ење А+илејон@+ а Пи&ис$ра$о' )спе+ #ио је $ај /$о је по'ра$ио Сигеј;



9о/ло је о )спос$а'*аа а$инске 'лас$и на 1ерсонес) 73ил$ија, Кипсело' син оа&'ао се

по&и') 9олона(а, омороа(а са Трачког 1ерсонеса, чије је посланство траило атинску

помоћ против северних суседа' = Пи&ис$ра$ $амо послао 3ил$ијаа и $име )клонио опасног

про$и'ника A 3ил$ија је пос$ао апосл)$ни 'лаар ) с'ојој но'ој пос$ој#ини (владао је7олон"има попут трачког владара+ подигао зид (од ,ардије до $актије'+ био у приј.односима са

лидијским кра%ем!

Пи&ис$ра$ је )чинио р'е кораке на п)$) који је о'ео А$ин) о империје;

А$ина је #ила преоре0ена а нама/и и с'ог прија$е*а;

Пи&ис$ра$ је ч'рс$о пор!а'ао $'р0ее А$ине а је она мајка и пре'они(а јонског

огранка +еленског нароа;

9ола&и о ри$)алног очи/.еа 9ела A очистио је посвећени простор ископавши све гробове у

видокругу светишта и преневши кости покојника у други део острва!

5а'она Писис$ра$о'а реак(ија 1омера A наводно је била наименована група знала"а

књиевности са "и%ем да прикупи+ запише и редигује два 8омерова епа! захв%ајући ини"ијативи

тирана и напорима учених %уди+ епо'и пр'и п)$ &аписани;

Ономакри$, )чи$е* ор"ичке религије, помагао је 1ипији, с$аријем $иранино'ом син), при

и&а'а) &#ирке пророчанс$а'а 'ио'ака;

Пи&ис$ра$ је )'ео пра'ило а $акмичари A рапсои морај) с$рого по/$о'а$и реосле

с$и+о'а ) епо'има при и&#ор) пар$ија &а ре(и$о'ае 7О9 ПИЗИСТРАТООГ РЕ3Е5А

РЕDИТОА[Е 1О3ЕРОИ1 ЕПОА ПОСТАHО О8ЕHЕ]ЈЕ ПА5АТЕ5ЕЈСКИ1

СЕЧА5ОСТИ@;&елике $анатеје прире)иване сваке /-те године+ празновале се атлетским и музичким

такмичењима+ а средиште и мотив светковине = 'елика про(есија које се )спиала о А$енине

к).е на еном #р) 7Акропо*)@ а #и се #огии принела на ар +а*ина кој) с) о$кале

а$инске е'и(е;

азвитак троугластих фронтона показује уметничких достигнућа тадашњих вајара!

Пи&ис$ра$ &апочео гра) 'еликог орског +рама Зе'с) Олимпијском, &апочео га је али га

није &а'р/ио (ни његови синови'!

4 погле) религије, Пи&ис$ра$ је #ио па!*и', п)но )чинио &а 9ионисо' к)л$% Пи&ис$ра$ м)

саграио но'о #ора'и/$е ) поно!ј) Акропо*а и его'е р)/е'ине јо/ нис) сас'им

нес$але; )с$ано'ио је 5О4 СЕТКОИ54 ПОЕЗА54 С ТИ3 1РА3О3, ЕHИКЕ

ГРА9СКЕ 9ИО5ИСИЈЕ; 7 главно обелеје 7ионисијевих светковина био је хор сатира'!

9ионис #ио $олико поп)ларан, и ) грнчарији; на 'а&ама Пи&ис$ра$о'ог о#а оми*ена $ема

с) 1еракло'и по'и&и, ок је Те&еј &апос$а'*ен; 78еракле на амфорама са "рним фигурама

<A6-<16 г.п.н.е'!

Пи&ис$ра$ је искрено !елео а по#о*/а !и'о$не )сло'е нароа; с$арае &а ЈА5О

О9ОС5А89ЕА[Е A 7 извор ,алироја+ поред лиса+ јуно од 3кропо%а+ претворен је у

велику наткривну чесму са 5 лула!'

4СПО5 СПАРТЕ

>редином 9: века пре 8риста >парта је извојевала остварење својих "и%ева против својих суседа+ Тегеја и

Арга; Спара је )гро!а'ала грани(е $егејске $ери$орије и и& $ога је проис$екао )го$рајни ра$;

(предање да је лаконски херој Орес$ био сахрањен у Тегеји@, упитали 7елфијско пророчиште да ли да иду

у рат против Eегеје+ трпели пораз за поразом+ рат се наставио а >партан"и су на крају опет затраили савет

од пророчишта+ које им је рекло да врате у >парту Орес$о'е кос$и ($оком примирја, и&'есни Hи+а,

Спар$ана(, &аесио се ) Тегеји, па је ушавши у ковачни"у код једног ковача гледао како овај кује гво)е+

а ковач му рече да је+ хотећи да ископа бунар у дворишту+ наишао на ковчег дуг A лаката и у њему скелет

исте дуине = то беше Орес$ којег је Hи+а вратио у >парту и тако Спар$ан(и ос'оји/е Тегеј); она јепос$ала &а'исна р!а'а, која је а'ала кон$иген$ 'ојника 'ојс(и, о#а'е&а'/и се при$ом а )н)$ар

с'оји+ грани(а не.е пр)!а$и 3есеанима )$очи/$е;

F то време+ сикионски тирани су спроводили снану антидорску политику+ њихову политику освојили и

,ипселиди из ,оринта!

Чини се а је ) $ом перио) поли$ик) Спар$е )смера'ао 1ИHО5, Спар$а )#р&о &аокр)!)је грани(е

Hаконије на се'ероис$очној с$рани о$грн)'/и спорн) $ери$ориј) Тиреа$ие о Арга (освајање

Eиреатиде = око >><? г?п?н?е@ (прича гласи да је изгинуло свих ;66 укупно са обе стране подједнако

заточеника+ осим троји"е+ једног >партан"а+ Отријада+ који је подигао победнички пехар+ и двоји"е

3ргива"а'! Спар$а нас$ојала а (ео Пеолопоне& пре$'ори ) с"ер) лакеемонског )$и(аја; 'о0а

Са'е&а #ио Hакеемон; сас$ан(и са'е&а ор!а'ани ) Спар$и, и сем Арга и А+аје, с'и с) јој при/ли;

и 3егара прис$)пила;

- у северној Грчкој опала је моћ Eесала"а+ и $ако је Спар$а пос$ала најјача р!а'а ) Грчкој ) р)гој

поло'ини I?'ека пре 1рис$а;



- Спар$а ) прија$е*?оносима са Писис$ра$ом; али Пи&ис$ра$ ) о#рим оносима и са Аргом, који је

неприја$е* Спар$е;

- негде средином A.века пре 8риста+ 3тина је искр"ала војску на 0гину!

ПА9 ПИСИСТРАТИ9А И И5ТЕРЕ5DИЈА СПАРТЕ

Писис$ра$ умире (<*@ = *A. г.п.н.е'+ наследио га старији син 1ипија, док му је мла)и брат

1ипар+ помагао у власти! 3рхонт у години <*<-/.г.п.н.е био је 3лкмеонид Клис$ен и да га јенаследио у дуности Jилаид 4илтијад чија је породи"а тако)е била против тираниде! и да га је

наследио Jилаид 4илтијад+ чија је породи"а тако)е била против тираниде! (,листен у изгнанству

а 4илтијад на 8ерсонесу'!

Ис$акн)$и песни(и ола&или на и+о' 'ор (на двор 8ипије и 8ипарха' = Симони са Кеја

(хорска лирика'+ Анакреон$ и& Теја (весе%ак+ пева о вину и %убави'! Hаса и& 1ермионе

(инова"ије у компози"ији дитирамба'! једна од истакнутијих личности и Ономакри$, 'ерски

)чи$е* (издавање 8омерових епова'!

И&глеа а је 1ипар+ )'реио лепог млаи.а 1армоија и его'ог *)#а'ника

Арис$оги$она; (говорило се да је 8ипарх тако)е био за%уб%ен у 8армодија'+ ова двоји"а сковалина то план за убиство тиранина и изабрали дан (<1/.г.п.н.е' на дан велике поворке $анатенејске

свечаности+ кад су могли да се појаве с орујем+ 1ипар+ )#ијен #ли&) Hеокорија 7с'е$и/$е

к.ери легенарног а$инског кра*а Hеоја, која се доброво%но ртвовала боговима да спасеград од куге или глади'! а прво требали да убију 8ипију!

1ИПИЈА A пре$'ара се ) с'ирепог и поо&ри'ог самор/(а; 'еро'а$но је $оком чис$ке

о/ло о про$ери'аа Алкмеониа 7мода и сами под притиском напустили 3тину'! нису

могли да повра$е 'лас$ ) А$ини ок го с) Писис$ра$ии #или на 'лас$и; претрпевши пораз

код Hипсирија #ли&) А+арне схватили да им је потребна снанија подршка+ 3лкмеониди граде

храм у 7елфима! пошто је с$ари Аполоно' +рам #ио с$раао ) по!ар) 7>C-d@, па је #ило

ол)чено а се саграи но'и по енормној (ени о B<< $алана$а; њихови политички

противни"и говорили да им је обнова 3полоновог храма у 7елфима омогућила да изнајме

најамнике за своје лоше намере према 3ти"и! &апосели с) по$ом Hипсирион, утвр)ење на

огранку планине $арнета+ али било их исувише мало да започну борбу+ а народ није хтео да

протерује тиранина!

1ИПИЈА A по доласку на власт+ трудио се да и да%е остане у о#рим оносима са Спар$ом; али

поли$ика Алкмеониа, којима је $аа на чел) #ио КHИСТЕ5, 3егакло' син (касније

реформатор' )$иче на Спар$) а промени ол)к) A Спар$ан(и прис$али а А$ини силом'ра$е сло#о), мо!а им је #ило с)ми'о 1ипијино р!ае према Персији, јер је с'ој) к.ер

Ар+еик) )ао &а $иранина и& Hампсака; !

ПА9 ПИСИСТРАТИ9А >=<?г?п?н?е A спартански кра% Клеомен улази >парту и протерује их (на

3кропо%у подигнут стуб са текстом пресуде који кањава $исистратиде трајним губитком

гра)анских права'! 3тина приморана а )0е ) пелопонески са'е&; $е је на о'ај начин Спар$а

о#ила и&'есно пра'о а се ме/а ) посло'е ) А$ини;

КHЕО3Е5 A спартански кра%+ ослободила" 3тине од владавине $исистратида+ ро)ен из другог

брака кра%а Анаксарие (пошто са првом еном није могао имати де"е+ а ефори се уплашили

да се кра%.род Агиа не угаси+ ипак прва ена напослетку родила 9оријеја+ морао да напусти

после >парту+ јер је било одлучено да ,леомен наследи престо! 7оријеј је путовао+ покушао да

заснује насеобину у 2ибији+ учествовао у рату Кро$она са Си#арисом! пао у боју ,артагињана и0лим%ана+ а хтео да оснује град у југозападном делу >и"илије+ његова мајка+прва супруга

3наксадриде+ родила још * сина = Hеони) и Клеом#ро$а'

АТИ5А ПОСHЕ ПИСИСТРАТИ9А A избио је сукоб ме)у странкама+ $римора"а и авничара+

$римор"и били пре'о0ени Клис$еном (породи"а Алкмеонии'! а авничари Исагором; с)ко#

је ) поче$к) пре'агн)о ) корис$ Исагоре (изабран <6@.г.п.н.е за архонта+ али не дуго'! јерКлис$ен с$иче мо. о#ра$и'/и се о#ичном наро) и ли(има која с) и&г)#ила гра0?пра'а

приликом ре'и&ије гра0?списка; Клис$ено'а по#еа #ила је по#еа ре"орма и она је

и&'оје'ана по пре$ом "и&ичком наси*а; кра% ,леомен ушао је по други пут у 3тику унамери да упостави олигархију+ протеравши A66 породи"а на које је сагора указао! ,леомен и

сагора $ре.ег ана морали а ос$)пе са Акропо*а којег с) р!али ) опсаи, #ио је $о пр'и

али не и послеи п)$ а с) А$ински олигарси $ра!или спар$анск) ин$ер'ен(иј) а

&апосен) А$енино #ро;

КHИСТЕ5ОЕ РЕ6ОР3Е 7><a? г?п?н?е@ A =@ Клис$ено'а пр'а мера% &амена јонски+ "ила,

&асно'ани+ на кр'он срос$') и роо'ском )ре0е), $ери$оријалним "илама као осно'омполи$ичке органи&а(ије;



- :@ ,листен је 3тику поелио на B регије# граск) региј), о#алск) региј), и )н)$ра/ос$? F

свакој од ових регија деме је разделио у 16 група названих ТРИТИЈЕ A $ако а је $ак'и+

$ри$ија #ило B<+ а свака тритија је имала име по главној деми која се у њој налазила! о B<

$ри$ија "ормирао је =< гр)па по B $ри$ије на $ака' начин а није #ило гр)пе са : $ри$ије и&

ис$е регије; с'ака о о'и+ гр)па чинила је 6ИH4, а гра0ани с'и+ ема сар!ани+ ) $рима

еним $ри$ијама #или с) с)гра0ани $е "иле; (пример# ,идатенајон+ тритија градске регије+

здруена са $еанијом+ тритијом из унутрашњости+ и 4иринунтом+ обалском тритијом да бизаједно чиниле филу Паниони)'!

- филе и деме су биле заједни"е које су имале своје магистрате+ скупштине и заједничку својину!9емар+, пресеник еме+ чувао је списак гра)ана тог места! у који је свечано уписивао име сваког

гра)анина када напуни 1@ година!

- Gначај тритије = тритија није имала независно уре)ење+ није имала политички ентитет+ тритија је беочуг

изме)у дема и фила! захва%ујући њој многе групе народа у разним крајевима 3тике приморане да сара)ују!

другим речима+ есе$ но'и+ "ила &асно'ани+ на $ери$оријалној припанос$и &аменило је C јонске

с$аре "иле &асно'ане на кр'ом срос$');

7Чо'ек је могао а промени пре#и'али/$е и а с$ан)је ) р)гој еми, али )'ек је ос$ајао члан еме

којој је про'#и$но припаао@;

ОС5ИА[Е Е`А ><< 7ПЕТ СТОТИ5А@ A свака фила давала је <6 чланова+ од којих је свака демадавала одре)ени број сродно својој величини! (/6 година касније чланове већа постав%али иск%учивоко"ком'! од <6/+ године када би чланови &ећа започињали слубу+ полагали су заклетву да ће давати

поступке у најбо%ем интересу градаZТО Е`Е ЈЕ 8ИHО Р1О5А 4ПРА5А HАСТ 4 АТИ5И;

е.е је имало B 'рс$е ")нк(ије% =@ Аминис$ра$и'не ")нк(ије; :@ са'е$оа'не и B@ с)ске ")нк(ије;

А93И5ИСТРАТИ5Е 645КDИЈЕ A вршило ефикасну контролу архоната и других магистрата+ који субили обавезни да подносе извештају &ећу и да од њега примају наре)ења! с'е р!а'не "инансије

прак$ично #иле ) р)кама члано'а е.а, =< но'и+ "инансијски+ сл)!#еника на&'ани+ ^апоек$има_

- с)и ) парни(ама које се $ич) р!? "инансија;

- е.е ела и као 3инис$арс$'о ја'ни+ рао'а, и као 3инис$арс$'о спо*ни+ посло'а, и као

3инис$арс$'о ра$а (јер је водило преговоре са страним дравама+ маа није смело а

о#ја'*)је ра$ и склапа мир, $о само Ск)п/$ина A Еклесија'!

САЕТО9А5Е 645КDИЈЕ%- Ипак, нијеан прелог није могао и&и.и пре ск)п/$ин) ако га пре$+оно не ра&мо$ри

е.е;

С49СКЕ 645КDИЈЕ% Ол)ке оно/ее гласаем, и&аем р)к); &еће је чинило суд пред којим су семогли покретати опозиви магистрата+ исто као и пред скупштином! &еће је могло или да донесе пресуду+

или да преда опозиве другом суду!

Гоина о BI< ана #ила је пое*ена на =< ело'а, па с) члано'и е.а с'аке "иле реом пре)&имали

)лог) )пра'ног $ела које 'р/и р!а'не посло'е $оком =-=<$ине гоине; пресени(и $рен)$ног

коми$е$а Пеесе$ори(е &'али с) се ПРИТА5И, а ПРИТА5ЕЈЕ ело'и гоине како с) се поелили;

$ритан мора да иви у олосу+ округлој згради+ на јуној страни 3горе+ у близини &ећни"е!

Клис$ен је &ар!ао Солоно'а ограничеа ) погле) и&#ора на 'и/е поло!аје ) р!а'и; 7мо!а

и&јеначио +ипеје са пен$акосиомеимнима, ок је р)гим 'ема ар+он$а$ јо/ неос$)пан@

ОЈ5Е РЕ6ОР3Е A од сваке од 16 фила захтевано је да се обезбеде хоплити и ескадрон коњаника+

хоплитима су заповедали =< с$ра$ега, #ирани+ и& с'аке "иле; )!нос$ с$ра$ега имала а пос$ане

нај'а!нија ) р!а'и;

Е`Е ЈЕ 8ИHО ТЕHО КОЈЕ HА9А 9Р]АО3, А$иани с) се )'ек )с$е&али а по'ере

репре&ен$а$и'ној Ск)п/$ини с)'ерен) &аконоа'н) 'лас$; е.е је &апра'о #ило ск)п/$ина

прес$а'ника нароа о који с), према по сас'им р)гом прин(ип), о#ра&о'ани коми$е$и, а о'и с)

елом о#а'*али амин?посло'е;

-веће на 3реопагу наставило да слаби!

ПРЕ ПО8Е9Е 9Е3ОКРАТИЈЕ

- ,леомен се договара са 8алки)анима и Hеоћанима да заједно нападну 3тику!



- Пелопоне!ани напаај) А$ик) ><I?г?п?н?е, по команом : кра*а,Клеомена и 9емара$а, прела&е

Ис$ам и ос'ајај) Еле)синск) ра'ни();

- ,оринћани се враћају у ,оринт! неслога 9емара$а и Клеомена;

- Гра Пла$еја био спреман да задри своју независност и да остане изван Hеотског савеза (под контроломEебе'! Пла$еја се о#ра.а А$ини; - $о је #ио поче$ак )гог прија$е*с$'а, &асно'аног на )&ајамним

ин$ересима;

- А$иани >=<-a?г?п?н?е с$екли 'ојн) #а&) ) самој 8ео$ији A гра 1ИСИЈ4 на се'?паини Ки$ерона;

- 3тина <6;. године побе)ује Hеоћане и 8алки)ане (пораз 8алки)ана страховит = приморани а )с$)пе

'елике ео Hелан$ске ра'ни(е, око које с) се с)ко#*а'али са Ере$ријом@; &аро#*ено #ило много

1алки0ана и 8ео.ана;

- 5ај#ога$ији ео +алкиске ра'ни(е пое*ен на пар(еле &а C<<< а$ински+ гра0ана, а$ински

клер)си A насе*ени(и који с) на но'ој $ери$орији &ар!али с'оја гра0?пра'а и ос$али

члано'и с'оји+ ема и "ила;

- А$ина о#ија ОРОП, моч'арн) о#лас$ 7Ороп%ани+ као и 0леуктрани никад нис) пос$али

а$ински гра0ани'! то је била само поло!на $ери$орија;

Documents

Dž. B. Bjuri Istorije stare Grčke