Embed Size (px)
Citation preview
_ti
xxx;DZENNET I DZIHENNEM
SülrimN[ tl-olkrdI 'ENNBT I OZ I I IENNEi I
5 i*Y. a;\'^\,., \./ \./t
X2-*^.v-Y^ ^ , - ^
3Y--Y^ ^ ^
YY*Y.-i;\'^YY-*Y^ ^ AtY--YÄ'^-.^
YY*Y'.+<^-A
YE::. ^ ^ A\<-Y
Zr ürYr$,Itrvad l lot
Nührmcd Ieti6
P noo,uamcr Skri jcl i
lfur$niM,!al inä Zirnid
Tfl{rcr(l lrExrft
Ameh KrIrpor
DTP.ftgn arl
l{oflcr,Suhejb [ tomai l i
Zr lollrm!{.! DURGÜI
T|trr,2 000
$run,0K0.Samicvo
o&iar idl&n{m / td.inx dtrtriihii'tli rün' lkiltD !'ido 0l r.!)00' I0li4r|d
SadriaiOI O Ulrii
l3 o lrtdgnnr
l?. o Prvr otoIB OIJltd
19O? o ?ecu ru l[t.[ral i dh].x|.i n slmnii
25 o hlco [rcuv
i:flt
9 l l , o '
UVODxxx*
Z*,ra1z pÄpadz Allahu, s.vt, Koii ie stvono Diennet i Die-
hennem, koji je sworio za njih stanovnike i pridrünike' Koji ie
D;ennet uänjo kudom Svojih miljenika, a D;ehennem kuöom
Svoiih nepniatetia. Neka je spas i mir na Atlahovog Postaoika i
naiöa3nii€ stvorenje, koii ie doSao Pozivajuöi u Dte'ner i n,egove
bla,eodati, a odvra6ao od diehenemske €tre i rjenih strahota'
Donosim salavat i sel2m na Porodicu Poslanikol'u, m niegove
ashabe i tabüne i sve one Loji ih slijede dobim dielima, koji su se
DriDiemili za koMöste, i koii s'r uzeli svoi udio u tome' koji su
or.""aU".t i ' l t " .p.p traieniuoprosra,urazgovorusAuahom'
t;'.;ra ny.go'"., kniigu. kori su provodili dane u pr;bJi;rvaniu
Allahu, s.vt., postom jer su znali da ie to ozbillna stmr, da nema
spasa od diehenemske vatre, i da nema pobjede ulaskom u
Dlennet, osim onome ko bude radio i zasukao tukave'
ovo je treöi dio edicije koja govorj o zbianiima na Sudniem
danu. i u rliemu 6e biti govora o Dienoetu i Diehennemu' a
podiielili smo ga u dla diiela' ü o*"'n aii"t" g""orit ie se o d;ehen€mskoi vatri, a sastoii
se iz deset poglavlia koja poöiniu uvodom u kome ie definitana
d;ehenemska vatta.
U prvom poglavliu 'rkazali smo m vierovanie €hli-sunneta da
su Däennet i Diehennem stvorcni i tu smo odbacili tvrdnie onih
koii se protiv€ niihovom miölienju
0 t . n t . l i d l c l . i n . n l l 0
U dtugom poglavliu govori se o iurarima Diehennema, a to
su meleki odredeni ze niega" kao i poiaönienie o niihovom broiu
i veliöini.U trecem ie poglavliu opis dähenemske utre Tu se govori
o miesm Dieh€nneme, !'elidini, niegovim dubinxma, ulazim2'
niegorom gorinr, äestini niegove vrtrg o niegovom govoru, o
niegovom izgledu te o uEccaiu ne sviiet i nieSove sttnovnike'
U öetvrtom poglavliu doniidi smo doktze o tom€ da ie on
vi€can i da n€c€ neste4 i tu smo replicirali onima koii wrde dr ce
Di€heon€m nestrti.
U P€tom poglavliu goloti s€ o st noliicima Dith€menu koii
se diiele u dviie grupe glupe koF c€ vjecno ostali u niemu' a !o su
neviemici i mnogoboü4 i grupa koia nece vi{:ato ostrti u niemu a to
su greinici - monoteisti. Go\orili smo o obie gluPe i o dielima zbog
kojih su zasluäli däh€rEmsku !?ttu,
U Sestom pogL*'liu golori se o !€likom broiu sr.novni-
ka Däeheonem:, ukazuiudi ne dokaze koii govore di de v€cina
propasti a da ce se mäli bmi spasiti i koir ie mu&ost u tom€. U
o!.om poglavliu bit c€ taHer govora o tome da su iene vecina
stanovnikx Dä€hcnoem4 käo i r zl% zbog ö€ga ie to teko.
U sedmom poglavliu govoti se o veliöioi stanovnika Drte-
hernema i niiholoj ogtomnoi tielesnoi grrili.
Osmo poglavlie namiienieno i€ ,a poiainienie o hlani i pitu
stanovnikx Dieh€ndemaDelelo poghvlie ie dugo poglavlie koie govori o kaznama su-
novnikr Dtthennema- Dones€no ie nekoliko primiera o naöinu
niiho@g [aid^!"nia, kao ito ie obiaönieno da ie s€ n€ki niegovi
stadovnici kainiai"ati iadom k znom u odnosu na druge. Tu su
obia.iniene nek€ kazne kote ie AI'h, sqt., priPremio za stanovnike
Dtehennerna neke od niih su im€oolane kao stnr. Elh' s.hö, cmina
lica gorenie ko;e, prosiPanje crije\"a dopiranje tre do niihovih srca'
Spomenuti su i dokazi o izgledu dlehenemskih laoaca, okova, ö€kica
i sl. koiima 6e biti kaänjauni.l, posliedni€, deseto poglavlie govori o naünu na koii 6€ se
öovjek saöu!'ati d;ehen€mske vatre
l l l l v , '
U drugom diielu ove kniige golori se o Diem€tu i u niemu
ie sedam poglavlia koia zapociniu uvodom u koicm i€ definiran
DänneLPrvo poglavlie govori o ulasku u Däennet' ukezuiudi na Pn-
zor ulasta vjernika u Dreonct, o Posredo!'.niu Allahovog Pos-
lanika, s.e.vs., viemicimt za :d'nak t Dtennet i naöin na koii
de vjctnici udi u nieg posliie protiSdenir- U niemu se govon o
orvim vjernicima koli de udi u Dienn€t i o sedrmdeset hiliada
t orcg ummeta koii de udi u Däennet bez polagenia reiuoe'
Sitomaini muhadäri prethodit de niihove bogtaSe' Or'die ie
u poscbnom diielu kazano n€3to vile o gteinicime iz rcdove
viemike monoteista koii 6c uü u Dieheno€m i o tome da de olri
izaö iz nieg milo5du Naimilosoii€g Samilosnog i posredovaniem
Dosr€doik^. Tu stno obiesnili stev ehli-sundetr o Pitaniu öcfaxta
- posredoi3tm i tu ie tepliciteno onima koii ndraiu iefmt Ne
krei" or"og pogleli" "" i dviie laspreve o Posliedniem koii de
udi u Diennet, i o odma koii de udi u Diennet pdie Sudnieg
dana.Drugo poglavlie govori o vieönosti Dienneti i o tom€ de 6e
niegovi staoovnici v,eöoo u niemu ostati, repliciraiudi onirm koii
su Prodv ovak!'og stari"i.
Trede Pogl^vlie goiori o sloiswimä Dieoneta' go!'oreo o
!€liairi niegovih blagodeti, o oiegoün !'raim,' stePeorma! o
niegoi'oi zernlii, riiekame, izvorima' dvorcima' o nieSovom svFdu'
vieau, drvecu, plodovima i ävotini.me-
Gwrto poglavlie govori o stanovnicime Dicnneta i o dielima
koia su ih dorcla,r niega' o tome kako de neki sanovnici Dänneta
nasliiediti neke koristi koie su zandili stadovnici Diehennema' o tome
da €e oemocni biti !€ain^ u Diennetu u odnosu na bogte i imucne'
o tome da ce muikarci biti vecine u odoosu na ärrq 'rkazuiudi da 6e
dieca viemika i dieca nevjemika uci u Däennet Jedoa od studiia ko-
ie sadr;i orc poglxvlie govori o prvacima Däenneta medu stariiima'
mladidima te ienama iernika" Spomenuta su desetetica kojima
ie ob€ian Diennet kao i imena nekih koii te uti u Dzenner Ovo
pogtevlie zavriava konsbtaciiom da Dä€on€t niie Pleta 2a uöini€na
n t c t r n o r i d l r h c r r c m l l 2
djela, veö je dielo radog ulaska u Däennet, a dienetska nagrada le
Allahovom milo!öu i Njegovom dobrinom.
Peto poglavlje govoti o osobinama stanovnika D;eflneta i
niihoüm üicima u niemu.
Najdule poglav)je u ovom dijelu jeste öesto poglavlje u koiem
se govori o dienetskim blagodetima, o velkoj razlici u !'rijednosb
dienetskih blagodeti u odnosu na ovosvietska uiivania Tu se
govoti o '-räiyanjima stanovnika Däenneta u razrm vtstama hrxne
i napitaka, o njihovim divanima, slugama' triricama, zdielama
za hranu i piie, o ojihovoj odjedi koiu odiievaju i ;eliama koie
priäeljkuju,I sve se to ispuniava na jedan öudnovat naöin Nema
tim swatima niSta sliöno oa ovom dunialuku.
U ovom poglavliu nalazi se tasprava o äenama viernika u
DZennetu, bilo da su to hurije ili njihove ovodunjaluöke supruge'
U ovom Poglavliu objasnieno je da je najr"e6a blagodat ko-
jom 6e viernici biti Poiasieni u Däennetu Allahovo zadovoljstvo j
uätak gledanja u Njegovo Plemenito Lic€.
I sedmo, posljedoie poglavlie govori o diialozima koii öe biti
vodeni izmedu Dienneta i Däehenflema i o Allahovoj presudi u
niihovom spo{u.Molim Uzvjierog Alaha da nas üPuti na diela pokornosE, da
nas spasi diehenemske vatre Svoiom dobtotom i plemenitoS6u i
da nas uvede uDiennetSvoiom miloiöu. Zaista On öuiei odaziva
se, i neka je sPas i mir na Njegovog roba i poslanika Muhammeda,
Oner Sulqi'.an el'Eskaf
ry' ramazan r 4 o6. h g Kwajt
2?.o5.ryE6
Zahvatnost pripxda ̂Iahu, s v.t, koii je stvorjo öovjeka i sve oko
nas. Neka je salavat na Niegovog volierog Poslanika' nieeovu
porodrcu i drugove' "flif-bn-lilim; {)Yi Knjip üur'ätr)' u loju mna oilohe surnoje (da je od
Bog), uputsbo je srina onima toji se budu Allaia bojali; 0rirna toji t nevidljivi
"riia tliro*r, Diehem€n i sr"lla stnr koja je povezana s Ahirelorn) bldu
rjerorali. . ." (H-Be[rr, l-3).
Uzviieni AIan sß'orio i€ öovjeka i Postavio ga na Zemlji da bi
sa iskusao da Li ce biri zahvaizn ili ie negirau N;egove dobrote
Zato ie öovieku duinost da Ga spozna' kako se ro sPominie u
Kor'Ä, "Dine i ljtde slvorio salr 5an0 lilo da lili se [ladjajr" (h'Zarijal' 56)'
Dakle, UzviSeni Ällah nije stvorio öovjeka i sve ostato bez cilia niti
radi zabave. On od öovieka zahtiiera da Ga spozna' da Ga postuje i
da bud€ sviestan Niegove mo6i Od Svoie dobrote' UzviSeni Allah
l,udimd ie Doslao poshn;ke iz njrhovih redora da bi im olakiao
o, "p.^ri. X;.9;'p.znaie svih osralih swrri ne'to iro ioviek
" '.-"1 -"n *,r., Goii j€ ograniöenr ne bi nikada Postigao
rairo b; dtuktiie liua znali o melekima, dogadajima nakon smrti'
D;€nnetu, Däehennemu i drugim stvarima da Uzviseni Allah
niie putem Obiave to otkio ljudima? Uzviieni AIah neöe bacitr
öovjeLa " more ako ga prethodno ne nauti plivanju U mnogim
kur'anskim ajctima on nam kazuie sta je ovai sviiet i kolika ie
niegova vriiednost, zatim u drugim aietima kazuje o vrliednostl
boi"t.e "uii.t^ i -"toaama kojima se moic postiöi vje'ita sreda
l 3 l t t m o o t a ,
PREDGOVORx-xx*
-'
0 r e i r r t i d t c h . ' r n o n l l 4
u ni€mu. Onai koji ie sretan na ovom svijetu bit 6e sretan i na
bududem, zato ito ie sreda sPoznaia Alaha i sliiedeni€ Niegovog
puta, a sv€ ostalo osim toga jeste neuspieh. Uzviieni Allah uöinio
ie omi svijet mostom koii nas vodi na drugo miesto, miesto koje
je vieöito, ali vodi u dva pravca; iedan pravac vodi prema vieöitoi
steii, a drugi vodi u vjeöiti neuspjeh; "l{i or [| Pnvi Ft üei.Do,.
{cgoro jc da li & alnhn ili nrzaivalar [ili" (El-Insan, 3). ova dva Puta
iesu put Dteflnetr i put Diehenn€ma.vierovanje u Diennet i Diehennem jeste sustinska osno\e
islama, a onai koji ih negira i vieruie u nesto dtugo neqernik i€.Di€flrlet i D;eh€nflem posliednj€ su odrediite svakog iovieka i
,ato flema sumnje da niihova spoznaja i rad za niih ima poseben
znaöij. DZ€rnet i Däehennem Allahova su nagrada i k^zda
i Uzviöeni Alah niima nagaduie i karntäva koga ;eli On 6€
nagraditi Diennetom one koji budu spoznali Allahow iedfloiu i
budu se pridtiarali Njegovog Puta a I(azdti D;eh
koli se ne budu pdddavali Njegovog puta.
Kako demo mi znati o DU enneti i Diehennemu?Je Ii neko bio
u D;ernetu ili u Diehennemu pa nam je govorio o tome? Ova i
sLiöfla pitanja svako moie postaviti.
Däennet i D;ehennem ne mogu se spoznati putem ljud
skih isttäävanja i percePcija. Niih moie osjetiti i istraiivati sa
rno ljudska dusa. Jedini put niihove sPoznaie ieste Put Obiave
vjerovanje u Allaha obuhvata i vietovanje u budu6i svijet i sve
snari koje se nataze u njem,r. Dakle, sPoznaia Alaha dok^zima
ujedno obulvata i sPoznaju ostaüh stvari na budu6em svijetu, zato
ito su svaka sFr'ar o kojoj govore Allah i Niegov Poslanik istina.
od ljudi koji su vidjeli Diennet i Diehennem Prjie n,ihove smrti
jeste nai voljeoi poslanik, Muhamm€d, s.a.vs. On;h iev;dio u nodi
Israa i Mirad;a i obaviiestlo nas o mnogim swatlma koje ie tada
vidio. Kako vjerovati u ovo? U ovo se vieruje nakon uvierenF ujstinitost objave Muhammedu, s.a.\.s., isto onako kako je u njega
povierovao F.bu Bekr, r'a., kada su mu neviernici rekli, nadajuti se
da ae on u tim momentjma negtrati da je niegov Prijatelj Ptetaorako osromnu daljinu za iedan dio no€i: "Ovaj woj Priiateli mjsli
l5 l t t t t ro t t t t
da i€ otiiro u Jerusel€m (rniesto gdte se nalazi Mesdiidul-atsa)
u iednom dilelu no6i i da je pre5ao sedam nebesal" On ie pitao:"Je ti to on ]iöno rekao?" Odgovorili su: 'J€ste". zatim ie lekao:' Onda ie to istina, ia vieruiem da niemu dolazi obiara s neba za
veoma kmtko vrijeme, Pa zasto onda da ne vjeruiem u to?" Ovo je
svietlost Atlaha smieitena u lludskom srcu. Allah bio zadovoljan
mbom i svim viernicima, o Ebu B€kel
Molim Allaha da ova knjiga bude Allahova nagrada za nas i da
nam jasno ukaäe dva mjesta koia ae ljudima biti viedne ku6€'
Anin.
tlr
prYtdionZnnUUUEM - YATRA
w
p r v i d i o l t S
UVODxiXx
Sr,rrus r our$ue un
Diehennem je mjesto koje je Allah pripremio za nevjernike,oqadnike Njegovog zakona i za one koji smatraju Njegoveposlanike la.änim. To je miesto kazne u kojem ie Allah kaznitiSvoje neptijatelje i Njegov zarvor u koji ae zarvoriti zlo;irce
To je oajni2e i najnesremije mjesto i nije moguCe da se nanekom drugom mjestu doiivi veie poniZenje ili nesreda:
"Gospodam nri, omg Log fi hudei u vatru ubrcio Ti si vei osnnotio, anevjerricima ne& to u pnoi pritaü" (Ali Inrrn, 192);
"Zar oni ne zmjn da omgr [oji se supmtrtarlja lllaiu i pmlaniiu l{jrgorr iela
I ntn diehencmsh, n lojoj& vjclno osrali? Toje rugl0 velilol" Cr-Twbe,6j):
| "Sh.dat de, üi3tirü, oni loji m Srdrj.m danü izguh i sebe i pmdice sroje.
[10, toj€ Invo str.dade!" (&-Zümer, l5).Kako nede biti vatra, osim kako smo je opisali, kada u njoj
I ima kazna, bol i tuga kakve ne mogu opisati pera i objasniti ni-
I kakve riieci. Pored roga, on je vjecan r ni€govi ie sranovnjcr os-
I teo u niemu vjeöno (osim onih koji srcem budu vjerovaliu AlJa-ha makar onoliko koliko je zrno pienice). Zbog toga je Allahponizio mjesto sranovnila D2ehennema u mnogim ajetima:
"0r (Diehennen) ruineje prebinlijte i hon iile" ( -!ü|ra0,66);"[t0 loliLo! A 0m loji tüdü rlo iidli öela najgon prebiuliite: Diehemen, u
Lojen cr gorjeti: a grozne li pmt۟c!" (Srd, 55-56).
t9I tnro Po, iur\ Lrr
IDZBNNET I DzIHENNEM
S U S T V O R I N IxXXx
Tarravi je u svojoj poznatoi knjizi akide (vieromnja) El'Akidetu
Tahavijje rekao: "D;ennet i Diehennem sworeni su i nikada ne6e
nestati. Al-lah Je srvoflo Di€nneL r Dzehennem Prlie srv"ranla
drugih stvorenia i za svakog ie sworio niegove stanovnike onai
koji bude htio uci u Däennet uai i€ Niegovon dobrotom, a onaj
koii ,eli uöi u Dzehennem uai öc Niegovom pravednoöär' Svaki
öovjek radi za ono öto mu ie dodijelierc i svako 6e proci koz
ono za öt^ ie stvoren. Hair (dob{o) i serr (zlo) Predodretlem su za
ljude".
Komeotator ove kniig€ Muhammed ibn Muhrmmed ibn Ebul
lzz el Hm€6, komcntiraiu6i ovaj tekst kaie:"O Niegovim dieöima 'DZennet i Diehendem srvorcni
su', svi pdpadnici ehllsunnem daiu se u tome da su D;ennet i
Diebennem sworeni i da sada Postoie. Ehli-suflnet i dalje vjeruju
uto. U meduvremenu poiavile su se mutezilitska i kaderijska str'ria
kojeodbacuju tuöinjenicu Oni wrde: Allah 6eih sworiri (Di€nnet
i Diehennem) na Ki)ametskom danu. Njihora neisPravna osnova,
koju su postavili o Allahovim dielima, da On treba to uraditi, ti
da ne treba uraditi, zaduiilo ih ie da daju iziavu te vrste oni prave
analogiju tmedu Niegovih i diela Niegovih sworeo,a' dakle' oni
-F
p r y i d i o l 2 0
su antropomor6sri - muiebbehe, pod nilh spda i er tediehhum(struja koia takoder tvrdi isto) i na taj naöin postaiu muattale -
oni koii fiaavaju Boga svjh atdbuta. Oni takoder wrde Diennetpnie nagradhranja bio bi sworen A pr:zno, zato 5to, kada bibilo takq on ne bi imao namjenr: dugo vremena. Oni su zatimodbili jasne citäte samo da bi proturjeöiü njihovim napraznimmiilj€njem koies priplsuju Uzvisenom Allahu. onj iskrivljujuIstinu i nxzjvaju zalutalim i novotarima sve one *oii proturieöenjjhoYom mjslienju.
Zatim spominje tekstove Kur'ana i sunn€ta koij dohazuiu dasu D;ennet i Dzehennem stvorcoi.
Rijeöi Uzvi3enog Allaha o Dlennetu: "... i Dilmrt prostnn kromh*a i Zernlja, pripnnljen a one loji se llh}a boje" (lli lnru, 133), zatimNjego\€ rijeä: " adnoät€ re da ü Gospodan svog zasluüte oprost i Di.rr€t,pmrtru lolilo su neh i Zem[a prütr.d, i piFemüen ä orc loji u lllaia ipslaoile l{jegon vjeruju" (fl-lladid, 2l).
O Dtehennemu, Uzviseni ÄIah k^ze "... iöünjlc sr yatn zaorfernike pripaalinc" (lli Innq l3l), zatim Njegove rijeöi: "Däehenacn
6 ,rlj€de poshti msil cina flje$to p0vntla" ([&l{eho, 2l-2) i drugr ajet].Uzviieni AIah kä)c: 'otr (l{ulanned) gje idrugi pnt vidio (Dübrila);
l€d Sidr€tul-m0 elai; [0d lojeg je där€lrlo pnbiraliih" (['-l{diB, 13.15).Dakle, Muhrmmed, s.a.rs., yidio je Sidretul,munreha, i Dienner un,esovoi blizini, kako sc prenosi u Sahibu Buhariie i Muslima odEneslr, r.a., u kaz,vanju o dogadäiu Isre,sdje na kraju Nruhammed,s.a.\'.s., ka;e:'...ratim je sa mnom doiao Dribril do Sidretulmuntehaa, kojeg su osipale bojc kojene pozniFm, zaum sam usrou Diennet, j Sta da vidis täoo, u nien]u ima brda od cvijeaa, aniesova zemlja je od miska,,.
U Sahlhu Buharije i Muslima prcnosi se od Abdullaha jbn()mer2, r.a., d^ je Muhammed, s.a.vs., rekio: "Kada oeko od rasumre! nregolo ce mu se m'esto pokazned ujurro;uveöer. Ako jcstanovnik D;enneta poiavir ce mu se micsto u D;ennetu, a ako jestanovflrk Diebe.ncma pokazat ac mu se mjcsb u Diehenncmu
2 l l P r r o r o r ü , r L r i
i bit ie mu reöeflo: 'oso öe biti woie miesto kada te AIlh na
Sudniem danu Prdivi"' V€t smo nniie sPomenuti hadis Berae
ibn Azibar, u kolem se kaie "Kazat ie glas s neba: 'istinu ie rekao
Moi rob, otvorite mu vceta Dienneta'.reöe onda 6e mu docl mins
i liepota Di€nneta". Takoder, spomenuli smo hadis Enesa, ra ' sa
znaöeniem hadisa Beraa
U Muslimovoi zbirci hadisa Prenosi s€ od Aiie' r'a, da ie rekla
da se sunce pomraöilo u vriieme Allahovog Poslanika' s a v's ' pa
je citirala hadis u koiem stoii: "Vidio sarn na ovom mi€stu sve sto
vam je obe6anq vidio sam se kako uzimam tek ubrani grozd, tda
st€ me vidieli kako se naginiem naPriied , Takodtr sam vidio varu
kako iedna drug obaviia a tada ste me vidieli kako se uzmidem."
Buhatija i Muslim takoder prenose da ie Abdullah ibn Abbas
rekao: "Sunce se pomtaöilo za vtijeme Allahovog Poslanika, i lbn
Abbas ie spomenuo hadis i na kraiu rekao: Niegovi su drugovi
rekli: 'O Allahov Poslaniöe, primiietili smo da si uzeo neöto, a zaum
si pokio svoje lice?!" On ie odgol'otio: Vidio s'm D;enneti htjo
srm otkinuti iedan gozd, a da sam ga uzeo vi bi jeli od nlega do
kada bi postoiao sviiet. zatim sam vidio Däehennem, inisam vidio
ialosniji prizor do danas, a to ie da su v€6in^ niegovih stanovnika
,ene'. Njegovi su ga drugovi Phali: 'Zbog öega ie to tako Allahov
Poshniöe?' Odgorrcrio ie: 'zbos niihovog nevjerovania' oni su
opet pitali: 'zar one negiraju Allaha?' Poslanik je odgovorio: 'one
negiraju müa i niegovo dobtoöinswo Kada bi nekoj od njih on
öinio dobto öitavo vrijeme, a om bi zatim vidiela neSto ito niie
liiepo kod niega i .ekla bi: 'Nikada nisam vidiela dobra od tebe""
U Muslimovom Sahihu Prenosi se od Enesa' ra" da le
Muhammed, s.a.ws., rekao: "Kunem se Onjm u Öiioi je ruci moia
duSa, kada bi ljdi€li ono Sto sam ia vidio, malo bi se smijali i puno
bi plakali". UPitxli su ga: "Sta si vidio Allahov Poslaniöe?" On ie
odgovorio: "Vidio sam Däennet i Dlebennem "
I Hadis je spomcnut u knjizi J,/4i &,1
p r v i d i o l 2 2
Takoder, Kab ibn Malil! r.a., prenosi da ie Muhammed, s.a.rs.,
rekao: "Duia vjetnika ie kao ptica koja stoji na iednoj vo6kj u
Diennetu, ona stoji tako sve dok se ne povrati u svom tijelu na
Sudniem danu." Orajhadis jasno dokazuje daduia ulazi u DZennet
priie sudnies dana.
U Muslimovom Sabihu prenosi se od Ebu Hurejre, ra., daje Mulnmmed, s.a.v.s., rekzo: "Krd. je AIah stvorio Dienoet i
D:eh€nn€m, poslao ie Diibrila u Däeonet i tekao mu: 'ldi i pogledaj
sta sam pripremio njegovim stanovojcjma'. On je otiiao i vidio Sta iesve AXah pdpremio nj€govim stanovnicima, zatim se vratio i rekao:'Kunem se u Tvoju moi, nede biti nikoga koji öe öuti za niega, a danede uii u niega'. Zatim le Allah naredio da se Däernet opkoli lo;im
swarima i rekao ie Däbrnu: vrati se i pogledal ita sam pripremio
njegovim stanol.itjcima'. On ie pogledaq !'rrrio se i rek o: 'Kunem
se u Tvoju moi, bojirn se da neie niko uci u niega'."
Rekao je Muharnmed, s.a.v.s.: "Zetim 9 je Allah podao
Dlehennemur rekao mu:'ldii pogledaiita sam pripremio njegovim
starovnicima'. On je pogledao i vidio, ona (njegom tra) gutala ih
i€. On se vrado i rekao: Kunem se u Tloju mod. nece u nlega ucinlko ko bude öuo za njep'. Zatim ie ÄIah naredio da se opkolistrastima 0iiepim stvarima) i tekao je D:ibrilu: 'Idi j pogledai kasam pripremio njegovim smoovnicima'. On je pogledao, vratio sei rekao: 'Kunem se u Tvoiu mo6, bojim se da se niko ne6e spasitiod ulaska u nieg'."
Purc je hadjsa slianjh ovima.Imam Buhari u Sahihu u poglavliu o tome sta nam je pren€seno
o osobinäma Dienneta i da ie on stvore., p.enio ie mooge hadisekoil ukazuju da je D;ennet sn'oren, a jedan od niih jesre hadis ukoiem s€ kar€ da 6e U,vileni Allah pokazati öovjeku koji preseli
na ahitet niegovo mjesto u Dienoeru jli Dieheonemu, onda krdaga budu stavljali u kabua kao i hadis Poslanikovog videnla dvotcaOm€ra ibn Hattaba u Däennetu, te mnoge druge hadlse o ovoitem;. Niiiasn;ie ito nam ie Buhrri prenio iestc h:rdis lldii prenn{. i
23l t t ro rortrr t LrI
Ähmed i Ebu Darud s jakim lancem Pr€nosilaca od Ebu Hureire
da je Allahov Poslanik, s.avs., rekao: "Kada je Allah sworio
Däennet i Däehernem, poslao je Dtibrila u Dternet i r€kao mu:
'ldi i pogledat Sta sam PriPremio niegovim stanovnicirna"'
Zlrlul,t otittt l(ttJl s! nlNLt D,{
I )z l l | r ln l l Jo$ NIJ I sTv{) l tE\
Tumai Tahaviieve Poshnice polemizirao je s onima koji tvrde da
Dieh€nflem nii€ sworen, Pa kaie:"Sto se tiöe zablude onih koii katu da D'ehennem ioi mi€
sworen, razlog njihove wrdnje je stiede6: da 1e on stvoren morao
bi faktitki nestati kada nastuP, Sudnii dafl, na tai dan tada ie sv€
umrii€ti i proPasti, ptema rileiima Uzrnöenog: "Sve &, ocin lljega'
pnpsli" (El-Kasas, 8Q, i "Srah äw bi6 sort & ollsiti!" (Ali Imrar\ 1 85)'
Imam Tirmizi u svoioi zbitci hadisa Ptenod hadis Ibn Mesuda'
ia., koji je rekao:'Rekao ie Allahov Poslanilq savs:'Sreo sam
Ibrahima u noc; mojeg lsma, pa mi reie'O. Muhammede prene'i
svom ummetu od mene selam, i kaii im da je Diennet liieP€ zerr'lie'
pitke vode, on je Prostrana n;zija, a njegovo siem€nte su riieöi:
Subhanallah, Elhamdulillah, La ilahe illaltah i Allahu ekb€i" Tirmit
je rekao da ie ovaj hadis hasen-grib Talode! on Ptenosi hadis Ebu
Z$e\r oADt^bk^, t.^ da je Allahov Podanik, sa vs , rekao: "Ko
bude rekao 'subhaoallahi ve bi hamdihi' posadit ie mu se drvo u
D:ennetu". Za ovaihadis Tirnizi kaie da je hasen+ahih'
Oni kaäu: 'Ako ie D;ennet veö stvoren, onda n€ie imati smida
spomeouto zasadivanie." I rekli su: '"Iakve su riieöi UzviSenog o
faraonovoi ;eni koia ie tekla: 'Gorpdrn noj,:agndi uiloi Scüc lu'to o
lhnrctr"' ([t-Trlriu, I l)Mi im odgoraramo: Ako mislite s !?som iziavom di te Du ehen-
nem momentalno neswrran kao puhanie u rog ftoje te se desitj
p r y i d i o l 2 4
kada nastupi Sudnji dan), &ao usraianie liudi iz grobova, onda ie toneosnovanq taklu .vrdniu pobiiaiu svi dosad spomenuti dokazi ai oni koii nisu spomenuti, a ukoliko time mislire da Däehennem iono ito ie AIah, di.5., spremio za njegtxe stanovnike nije u ciielo-sti st!'or€n, i da Uzviseni AIah i dalje u njemu srvara neke stvari,i da 6e, kada viernici udu u niega, UzviSeni AIah sworiti jos nekeswafl, onda je to istina koiu ne moZ€mo pobiti, e ergumenti kojeiznosite u vaiu korist uptavo ovo dokazuiu.
Sto se tide vrieg atgumentiranja aietom: "Sm ö, osin lftga pnp-sti" (fl Kas.s, 88), vi st€ o\,?i rjet pogeöno shrarili. Uzeti ovrj ajetkao dokaz da D:enner i Dteh€nnem danas ne posoie. isto ietako po$eSno kao :to su vaia brada dokazirala da de Diennet iDiehennem nestati, da de oni opusro5iti i da de stanovnici u niimapomriietilVi i \.?ia brata (po miiljeniu) niste pogodiü ptavi znacajovog ajeta. Njegov pt i ztr ö^j pogodili su ptipadnici pnvogislamskog ummeta. Evo niihovog tumaöenja: "Jm 6", i€sre ono5to je A ah odr€dio da nestan€ i propadne "propsti", a Diennet iDiehermem stvored su da opstanu aneda nesranu. tsto se odnosii na Ari koii predstavlia krov Dienneta.
Takodet, reöenoje daznaöi: da6e propasci sve osimonogsto jeu Niegovom posjedu, a r€öeno je i: sve osim onog Sro zeli Niegovoücc. Uzviseni ie Arhh objavio: "Sre itoje na Zmlji pmla'Io je" (!FRahman, 26), pa su melek rekli: propadoie stanovnici Zemlie, aiudili su zr vietnoiau, pa i€ Uz\töeni Allah obavijestio stanovnikeneba i Zemlje da 6e umrijeti, pa je rekao: "Sre &, osin l{jega, proprsri"(El K,sas, 88), zato jer je on Zni, ne urnire, a meleki su sbvacilida 6e umrijeti, ati su to lzjavlli kao kompromis tih ajeta i jasnihdokaza, koji ukazuju oa vjeönosr Dienneta i Däebennema, itoi€mo uskoro spomenuti, ako Bog dr."'
| ' !t-r"i o+
" stmna 479. Tiko.ler, o ovoj remi moree se obmir' Inji2i''i,B
ü* j{.-rrL:r' Jrt äri, " si^n 37.1" 2/230 " p4tt-.r a,+tu.
x:x*
Öurari su Diehennema nekoliko meleka, koii su veoma ogromna
i oitr. stvorefl'a, n€ suprotstavliaiu se Aüahu Koii jh ie stvono I
rade sve ito im Allah naredi, kako Allah ka'e: "0 ri hji rjerujere' selte i
pomdice mje Ilrrjte od rrtre Iije & gorivo ljudi i lanmje biti, i o lojoj 6e se nele]i
shtgi i sirini hdm6, loji 3e ooone 5to inr lllai aporÜdi mce opinli, i koji & om
öto in se nandi izvrlili" ([t-Tahrin' 6).
Broi navedenih öuvara D:ehennema i€ste deveünest' Prema
rijecima Allaha: "U Sekar iu Ja njeg baciti'a nai li ti Ih je Seltr? Iiih 0n
rsa pfl€djeli, lote & crdn üniti ntd din s0 develni€flerica" Gl-ilüddestir'
2&30). Mekanski su se musrici prevarili ovim broiem meleka' Pod
pretpostavkom da ih mogu nadiaöati zbog malobtoinosti, ali su
zaborrv,I dr svrkiod oh meJeka ima sn:gu Lola 'e mo;e u'Poreditr
sa snagom iitavog öovieaansrla. Zbog toga, Al)ah nastavlja
sliedeiim rijeöimü "[li s'no örvdrima rabE neleke postavili i odrdili ümj njihov
fdevemacst) h0 ishienje onirna kji ne vjuuju, - da se oni lojima je Knjig dala
'rvjorc, i da se onina loji vi€ruju vjerovanje uirnti. . " (fl'l'luddessir' 3l)
Poznati uöeniak lbn Redleb veli: "Priiasnjim isadainjim
uienjacima poznato ie da ie iskurenje Gpomenuto u navedenom
a'eru) u.injcoo broiem meleka-öuvamvatre, broikoii su preciienili
25l l l rLcr lo f l1 'Lrr
I IIuv,tnt DzEHENNEMA
p r v i d i o l 2 6
ne\iernici, misl€ii da se mogu suprorstaviti njima iti ih spdjeöiti uizvrsavanju naredeni", ali su zaborävili da se öitavo öovjeöanstvone moie usporediti samo s jednim od tih meteka.,'
Ove je meleke Allah nazvao "llaaoelu Diehenncn" (öurzrimaDiehennema): "l oni loji & u vrrri üili (nevjemici) Svorir & 5haärimdäüenemslin: 'hnolil€ f,ospodan sv0ga da lan hr jedar da! svoju plhjüublaä!"' Gl-ilu'niq 49).
2 T l T r r i r m r L N r i t
O P I S Dxxxx
{]olI sI I]it{tNI [[ N,{t,\zl
Uöenjaci su u dilerni oko mtestagdiese D;eh€nnem nala'i Neki od
niih ka;u: on ie na nainiioi zemlji, drugi kazu: on ie na nebesima'
dok su neki Preiutjeli ovo pitanie i to ie flaiisPravnii€ miSlienie zato
örc ne posroii niiedafl iasan tekst koii odreduie niego\ru lokaciiu'
Od odh koji su presutieli ovo Pitanie ieste ha6z Es-Su,uti' koii je
rekao: "O pitanju D;ehennema stat iei, tj Suti o niegovoi lokaciii
zato fto riegovu lokaciiu ne zna niko osim Allah Ja ne znam mh
iedan hadis na kof bih se mogao osloniri o ovom Pitaniu "
Sejh Velijullah ed-Dehlevi u svojoj Podanici o vierovaniu kate:
"U Kur'anu i sunnetu ne nalazimo izriöito citiranie o rcme gdie se
preanet i Dr€hennem) nalaze, vee su ondie gdie Uzvis€ni AU']t
ieli, a mi smo nemodni obuhratiti spoznajom Ällabora swarania
i Niegove svjetove." Siddik Hasan Khan' nadovezuju6i se na tiieti
ed-Dehlevija kaie: "ovo ie naiispravniie i naiobuhvatniie mislj€ne'
iniallah."
I I IZnunuuEtul
d i o l 2 8
D n i l ß Ä T l f K r
S rn rr, t rutsrr,r I)Zri terruu,r
Däehennem je veoma Siroh a nieeo\'o dno je, takodet, v€omaduboko Dok z su za ovo nekoliko swad:
!m: v€oma ie mrogo onih loji ie u6i u D;ehennem i nije ihmoguöe nabroiati, a osim niihor€ mnogobrojnosti, sr,?ki de od njihrasti sve dok vellöina njihovih zuba postigne veliöinu brda Uhud, ar zdaljioi izmedu niihovih ram€ni bude kao radaljina putoranjatri dana. Osim roga, oo ie obuhratiti sve neviernik€ koii su ;ivielina ovom s\,1,etu, ali ce ostari jos miesre, zaro Sto nas je A ahobavijestio o ovoi realnosti u suri Kaf: "lh drl hda ryibdo Diehro.E:'J*i li se napmi '- or & odgovoriri:'lna li joö?"' (kI, 30). D;ehennemnaliöi na kamen vodenice u koju se bacaju mne äita a on ih metjej nikada ne staie, on i datie nasravlja s obrtanjem, öekajudi da muse baci joi iita. U hadisu u koiem se spomini€ rasprava DZennetai Diehennema, kaje se da Atlah kare Diehennemu: ..Ti si Mojakazna, u rebi 6u kazniri ornga koga hodu,', i za svakog od njih@rennet j Drehennem) postoi€ oni koti 6e ih napuoiti. Sto sevatre tiöe, nete se napuniti sve dok Allah ne bude postavio SvojuNogu, i tada de D;ehennem re6i:..Nikada, njkadrt',. Tada de se onnapunjti i vaEa ie obuhvxtiri sv€ koii budu unutar njega, a AIahneöe uiiniti nepravdu nikom od Svojih sh.orenja.,' (prenose EbuHurejra i Musüm od Ebu Hurejre);
drugo, dokaz o ojegovoj dubirr jeste kamen koji 6e biti baien unjega, koji ie pedati veoma dugo dok ne dotakne njegovo dno. UMuslimovom Sahihu preoosi se od Ebu Hurejre, ra., da ie rekao:"BiIi smo s Alahovim Poslanikom kada je on öuo jedan udarac(kao da te nerto s visine palo) I tada je rekao:,.Znate li ita je or.o?!,,odgovorili smo: "Allah i Njegov Poslanik nribotje znaiu." on ie
29lr t I t I ro rrLrI
tekao: "Ovo ie jedan kamen ltoji je bio baöen 'r Vaüu (Däehennem)
pdje sedamdeset godina, i sve do dana6njeg dana Padao ie do dfla
D;€hennema."Pr€nosi Hakim od Ebu Hureire i Tabetanija' a oni od Muaza i
Ebi Umame, radijallahu anhum, da ie Muhammed, s a vs ' rekao:
"Kadabi se s vrha Dlehenn€ma bacio ieden kamen veLiöine sedam
bal6 ftalfe su novorodenöad deve), padao bi sedand€set godina i
ne bi stigao do njegovog dna";
treÖe' "g'o-"n broi meteka koii 6e nii Däeheonem na
Liametskum danu Muhammed sa!:s, oPisao 1c pnmicanic
D;ehennema na Kiiametskom danu' za koje Allah ka:e sljede6e:
". . . i lad se tog drna prinahe lliet€r0€n" €t-Fed;r, 23)' i vell: "Toga
dana (Kjam€tskog dana), Diehennem ie vuii sedamdeset
hiljada lanaca GonoPlja, remena' zemam)' ̂ svaki 'e lanac driah
po sedamdeset h,liada mel€ka " Sada moäei zamisliti veliiinu
mraönog Diehennema kojeg ie potrebno da drä tako ogroman
bro, snaznih meleka öiiu mot ne zna niko osjm Uzviöeni Alah
öetrrto, dokaz o njegovoj veliäni ieste da öe dva nebeska ti,elx
kao 5to su Sunce i Mjesec biti dra okrugla wJkana u Dtchennemu'
Prenosi se ocl Ebu Hureite, r.a, da je Muhammed' s a r's'' rekao:
"Sunce i Mjesec su u Diehennemu dva okrugta I'ulkana " @renosi
Tahavi u N{uikilul-Ahtaru j B€jheki u El Ba'su ven-Nuiur)'
TREfA TACKI
STLt t \ l I l i I f i [ \ \ l i r ^
2estjna Drehennema nije iednaka, takoder, I kazna u nieniu rule
ista zn slakoga. Niegova vruiinä j naöin klzne 'lsu rstog stepena
zab iro ie Uzviseni Äü2h rekao: "licemjeri & na samon dlu Dhhenr€ma
p r v i d i o l 3 0
bili i Ii in neod za5tihilo ordi" (tn.llisa, l{5). Dvotiöniaci 6e dotivjecioajoitriju kaznu zato Sto ae biri na samom dnu D;ehennemr, a Stose dDblje jde u Diehennem, niegova vatra posraje jaöa. UzviieniAIah ie, za stanovnike D;enneta i Diehenoema. rckao: ,,Srima
(viernicima i nevjernicima) pipast id€ nagnda ili km4 yed prema lone lrlosu porlüpali" ([f[n'aa 132). Takoder, Uzviieni Ältah kaie: ,,&r se omj lojije ,lllah0w lalloaosl zasluäo noi pnditi s onin lojije lllahom srdibn nwlao iüjc & pmbinlille biri Dä[enneü? A üGroje l0 bonvüle!" (Ali tnrar, 162"163).Äbdurabnan ibn Zejd ibn Esleme veli: ',Stepeni u Däennetu idunavise, dok se srepedi Dieheonemx spuitaiu nanDe.,,
Dakle, stanovdci Di€henflema spuitar ae se u velike vruiineratr€ prema niihovim griiesima.
üintn ln ls l l I n , l r r
Uzviieni AIah obaviiestio nas je da Diehennem ima sedam!-tata: "Za sve rji[ mjesto sasla a Dhhemen 6e biti; otr ö€ lcdaD kapüa inalii lror snllr ie odreien bmj njih Foiii" (fl,ltidra lj-44). Ibn Kesir je ukomentatu ovog ajeta rekao: ,.Ovo znaöi da su suka vrata (utaz)odredena za jedan dio sljedbeniLa tbtisa koji ie svakako uii kroznjih. Ä[ah nas saduvao od rjihl Svaki od njjh (neviernika) uai iekroz neka od vrata zavisno od njihovjh dieta...', prenosi se odAlije, r.a., da ie u jednom od njegovih govora rekao: -sedam jed;ehenemskih kapija, one su jedna jznad druge, na poöetku 6ese napuruü prva, zarim druga, zarim tre6a, i tako redom dok se
Kada se nevjernik pribDi Vatri, otvorit ae s€ njena vrara j zatim6e uii u niu zauvijek "0ni loji nisu vjeroydli u gonilana & u Diehennembiti natjerani, i lad do nj,egr dofu, lapi.ie & se niegove polranti i tuvari njegori
3l l I r r i ' f iüLN Lrr
& i[ upihti: r van nirü doluili nii po3lrnici, hji $r m aFb üsPodan uitg
l@irli i olomidali da deh oraj rai Dan doävjeti?' . lesri - nd & od - "alijoi
je dmo odndeno da & nerjernici loäjenibili" (Xz-Zurer, 7l). Nakon öto te
pnzaati, bit ie im reöeno: "'lllarite na dieheoensh lopü, Yjeöm &le ü rjina
honviti!' Grona fi prüinliöta onirnr loji sr se ololili!" ([zZlmer,72'). Zanm te
se nevternicima ova vrata zatvoriti tako da ne6e ostati nade da izadu
t niih, kao ito kare A ah: a otri l0ji m vjerujü u d0kee t{a;€, 0d & bii
- m$.tnici; iznad rjii & yaha ratronna bili" (Il-Beld, 19'20).
Ibn Abbas. r.e.. vel: "vrha ratmrena', odnosi se na zaNorent
Uzviieni Allah u suti El-Humeze kaie:"Tdko snlon tlevetnikl podrugljircu loji blago gnila i pnbrojau g; i nisli
da fc a hlago {egovo b*nruin uiinili! A ne ralja trlo! 0n & sigrno biti ba&n
I Diehemem! A na5 li ti ita jc Dir[ennen? Yrlra lllalorr näu]rtrm; tojr de
do srt: dopinli. ()nr io iaad njih bilizahorem. Plameninr slltorima zasvodena"
fil-llmezr).
Uzvi3eni Allah obavijestio nas ie da ae se vrata D;ehennerna
zaworiti njegovim stanovri€ima. Ibn Abbts, r.a., kaäe: "Planenin
sluüorim zasvodena", ti. njegora su vrata (D;eh€rnemt) dugäökz.
Atija, r.a., veli: "To su vrata od ;elieza". Mukatil, Iahimehulah'
rekao je: "Njima ae vrata biti z woten^,2 im ö€ se poiaörd
zelleznim stubovima toliko da ie se rruöna I gustina rarre vrauu
do ni ih." Vmrr Dtehcnnema mogü se ow,rat i izannrat i ipr i ie
Kijametskog dana. M,rhammed, s.a vs., tekao ie da se vrata Vatte
zatvaraiu 'r mjesecu R,mazanu. Ptenosi Ebu Hureita, Ia., da
je Muhammed, s.a.vs.. rekzo: Kada nastuPi mFsec ramrzn.
owaraju se vrata Dienoetz, zatvaraiu sevtata Diehennema i vetu
se (u okove) öeitani i nevierrici drinni."
PrenosiTirmizi od Ebu Hureire, r'a, da je Muhamrned, sa.ws '
reLao: "l(ada nastupi prvi dan ramazana, veiu se sejtani i nevjernlci
dt inni \okovima). zrnaratu.e vrata D;ehennemr i ne onarr iu sc
nid ,edna niego\a vrar i . ürvaraiu 'e vrar i Dtennera i ne zamraiu
se niti jedna njegova vrata."
I , l , i d i o l 3 2
Gonrvo DZmllrr t r
Kamenje i nevjernici bn 6€ gorivo u Diehennemu, zaro sro jeUzviseni Allah rekao: "0 ri loji i0nljel€, s.bc i prodicc svo! &ujte odvrlre öije 6r gorim ljudi i laarerj. biti..." ([t-Taldo, 6), i u drugom ajetu:"...orda 3e turajte ribe za rojernila pripculjoe, lije ie gorivo biti ljldi ilanenje" (fl -8etaa, 24).
Ljudi za koje je zapaljera i priprennjena rara nevjernici su imnogoboöci, dok kamen koji 6e biti gorivo u DZehennemu, AIahnaibolje zna njegovu kakvo6u. Neki od prvib uöenjaka rekli suda le to kamenje sulfur. Abdulah ibn M€sud, r.a., ie reftao: .-Io
kanenje je sulfur, A ah ga je stvodo na nebu ovoga s\iieta kada)e stvarao nebesa i zemiju j pnpremio sa za nevjernikc',. rste riierirekli su Ibn Abbas, Mud;ahid i lbn D;uredi, radiiallahu anhum.
Äko je ova izreka uzeta od ÄJlahorog poslanika, s.a.vs., i mj6emo je prihvatiti, ali ukoliko ie samo miötjenje urenjaka koie jezasnovano naniihovom poznavaniu osobina kameoja, ne rno;emose osloniti na njega zaro iro postojj ttameoje öiie je gorenje jade odsulfura. Ranije se govorilo da sdfur posieduie neke osobine koje neposjeduje ostalo ftamenje, i moida su upravo zbog roga rekr da jeono gorivo u D;ehennemu.lbn RedZeb veli:.a/e6ina komcntatoraKur'ana misli da se to kamenje odnosi na sulfur. Ka;e se da onoposjeduie petosobina koj€ne posjeduju osratevrsre k,menja: brzosc palj, siri neprijatnn oiris, daje puno dima,lijepi se jrko za dietoi razvija visoku temperaturu dok gori.,'Medurim, Aüah moie dastlofl takvu vrsru kamenja k.ria ie nadmasiri osobine sutfura, mismo stereni da j€ ono koie se natazi na drugom svijetu druk.ijcod onoga koje posroji na ovom svijetu.
3 3 l T r r i t r o r L r r L r
Kamenje koie i€ gotieti u däehenemskoi ratri jeste i kamenie
koie je bilo oboiavano: "lvi, i oni lojim sc pond Ällaha,llinjate " hit &l€
grivo u Diehernernu, a u njeg &l€ doista üi. Ih sü 0d bogovi, ie bi 'r njeg üli' i
wi de u njenu vjeöno boraviti" ( '[ üa, 9&99)."Bit iete gorim I Diehennenu", ti. nien ogriev i drveöe kolim se lo;i'
Drevhcri ie rckao: "S\a ono öime se loii di'henemska vatra ili
njeno grotlo, to ie nieno sorivo", a Ebu Ubeida kaie: "Sve ito
bacis u \atru, to je nteno gorivo"
0Srtl vtt ldtt i,t I)Ztttt ltt l tt,t
I I l l 0 s T v 0 0 l n l l z , \ l ^
Uzviöeni Allah ka;e: "Ä oni msredii - k0 sü r€sredri?! oni 6e biti u valri
uärenoj ivodi kljuöaloj;it sjeni dirna ädnog; l lojoj rcie hilisvj€än€ uiikah'e
dobrine" (fl-Yalia, 4l-{l). ovi Aieti obuhvateju swari koiima se liudi
na ovom svijetu osvieramiu i ublaiuju vruiinu, a to su: voda,
vazduh (vjetar) i hlad. (Ajetj spominiu da ove snari ne'e biti od
korisri stanovnicima Vatte zato öro ie vazduh Diehennema "es-
semum", vazduh (\ieta4 koji ie veoma vru'' voda Dzehennema ie"el-hamim", voda koia kl,uöa, i hladovina u Dtehennemu ie
"el-
jahmum", htadovlna od dlma koiu proizvodi )aka uüa)
Kao da oam ie Uzriieni Allah u navedenim aiedma do'arao
uäas nesretnika, stanovnika D)ehennema' a u drugim ajetima do
öarao uiÄs same vatre: " . . . a onaj u [og njegou djela budu lahka; boraviite
ie m! bezdan biti. A znai li li alN ie l0 biti? Vaha uärenal" ([l'Kari'a, E-l I )
Hladwina o koioj govori aiee ".. i u sjeni dima ädavog" icste hla-
dovina koju Proizvodi vatr: l-jud; vole hladovinu I oclmaraiu se ßpod
nje, dok ova, diehenemska hladovi.a niie svieia, ve' \'!trena'
r r { i d i o l 3 4
Kur'an oa drugom miesru opjsuje däehenemsku hladovinuod dima koju proizvodi njegora vatra: "...idite prena dinu u lriplanrndvojenom; koji hlada m& davali i lojiod planena nea za]lanjati. 0n ie bacatiislce lao lule; lao da su kanile ride" ([fllwselat, 30-33). Ovi aj€ti govofeda se dim, koji se podi;e iz r?tre, dijeii na rri ogranka zbog njegovevelrtine iud nrcgi se osniva,u hl/doljne. "Lione nisu osvJc2avaiuie.niti itite od plamena. Zeravica koiu baca vanaveliöine ie ogromnih
. tvrdava i \€Lkih stada lijepih deva.Un iseni Allah, govoredi o jaiini vare i stepenu njenog utjecaja
na onoga koji se niome katnjava, kare: "lJ SlIar 6u Ja nje6'a haciti - a aaili li ih je $|lar? llüh or nec€ Filedjeli, loic 6e criid 'iiniri..." (ll.iluddcssir2&29). Ta ratra jede sve, unista'? sve, ne ostavlia nisra iza sebe, godkore, dopire do kosti, topi sraku swar unutar tijela i dopife do srca.
Muhammed, s.a.\i.s., obaviiesrio nas j€ da: ..Naia vatra (rztraovoga svijet4 ieste sedamdeseti dio däehenemske vane..."
Inrcnzrter dzehenemske rarm ne .maniute
Uz\.iseni Allah kate: "...F trpig nütrje &n0 yan sy. g0in 0tuili" ([Dil€h, 30), i u drugom ajetu: ". . . hrNiito dihoo bit Ce lD,eüeomq lrd god uuphncl jcnja poitä ano iB oga.j" {Xl-lsn, 97). Zbog ovog, ne\jernici ne6enitadr osjedti mir, nid ;e im se boiovi smantiti dok budu ka;njavani:-. . -ralo ia 3. p,lni 16& olaliati dti & in ilo r !0m06 pritr6" (Xl-üe|rrrq 86).
vatra se svakoga daoa pali, kako se spominie u hadisu kojesprenosi Musüm od Amra ibn Abeseha: .Klaniaj sabahski namaz,zatjm nemoj klaniati sve dok ne jzjde sunce i uzdigne se ftotikoiedno koplje), zato;ro ono izlazi jzmedu dva roga iejtana, tadaneviernici niemu dine sedtdu, zarim ktaniai kada hladovina budekio iedno koplie znto sro ie namaz u to doba vriiedan (radi se osalatu-duha - duha-namaz), zatjm oemoi kjani,ti zaro Äto se u rodoba pali Dreh€nnem, n kada se pojavi hlndovina, kjanjxi."
Ebu Hurejra, ra., prenosi da je Nluhammed, s.a.r*., rekao:"Kada vruijnr bude jaka, zakasnite s khnianjem podnevskognamaza dok vrijeme malo osvjdi, zato ito je velika vrudlna oddiebenemskos victra."
3 5 l T ' r . r r l | r L r ' r r I
Vatra 6e se, takod€r, zäpaliti na Kiiametskom danu kada '€
öekati njene stanovnike "...i kada se llähenoen raspali; i lada se Dieüet
pribliä" (lrrlehir, 12-13).
I l l l t t l t t n l c L tn l t tovot
Onaj ko,i bude ütao teksto\t Kur'ana i sunneta koii opisuju
Dtehernem .aiai ee na iednir sti'orenie koie glcda, govori i tali se'
U Kulanu se opisuie kako ono izdaleka gleda njegove stanovmkc'
kada se oni okenu Prema nj€mu, tog üenutka pustit 6e uiasan
kik koij predstar4iä stePen niego\t srdibe i mr'nie Prema nllma
(nevjcrnicima). Uzviieni Allah kate "Kad od rjih (vatra) bude udaljrm
blib d. j. nog ridj€ti öül & lilo glj{ma l'ljlöa iod biisr hüöi" Cl'htltaq
l2). lbn Drerir Prenosi od lbn Abbasa, radiiallahu anhuma, da je
Muharnmed, s.a.vs, tekao: "Odrcdit ae se öoviek za Dzehennem'
a njegova ie se vatra udaliiti od njega i uviti oko seb€ Tada 6e i€
Milostivi pitati: 'Shje s bbon?'On @zehennem) 'e odgovoriti: 'Oo
Eati utoiiate (febi) o.t mene'. Allah 6e reci:'Pü5lite ilog rotti Zaüm 'e
s€ odrcditi .oviek za Drchenoem j reci 'e: 'Gospodaru moi' ia nisam
tako mislio o Tebi', a ÄUah ac ga pitad: 1l iL si li 'nislio?' Odgovorit
ie 'Ja sam mjslio da 6€6 me obuhvititi Svoiom miloiiu' On 6e
rea: 'Puilih itog mba'. Zatim 6e se odredid öoviek za D'ehenoem' a
niegola 6€ se latra Poleiati kao tikanie mazge za devom i puhnut
ae joi jednom, A tada oeie ostati niko, a da se ne uPlaii od toga'"
Prenose lmam Ahmed i Tirmizi od Ebu tlureire, rAdiiallahu
anhum, da ie Nluhammed, s.aws, rekao: "Na Kii:imetskom danu
iz Dr€hennema ie izati iedan plamen (dio mtre u formi liudskog
vrata) koji 6e imati oöi koF sledaiu, uii koie sluiaiu i jezik koji govori'
i reöi te: Ja sam poslno za tti osobe: za srakog nevjcrnika nudziju'
z svakoga koji je obo;arno drugog mimo Allaha i za skulptorc"'
] l j l n*uo ,0,*o
I l r 0 l r ;n, n. , t . , s , { rJ, { t l t r i Drr f l r r \n l
Buhari i NIusIim prenosc od rbn omerq r.a., da je rekaor ,.San,ao
sam da su mi se prjbliiita dsa meieka, driali su u rukama ;cljeznebjaev€, a zatim sam susreo drugog meteka ftoji mi ie rekao:.,Nebojse, tisi dobar iovjek, samo bi trebao klanjarivise u roku no6i.,,Zacim su hodali pored mene sve dok me nisu doveti do ispredDiehennema, tad, sam primijetio da je on izgraden od ftamenjasliöna kamenju buoara, a izmedu tog kamenia bilo i€ kamenF uobüku roso\a (da bi sepenjati i sjlaziti), a izmedu svaka dva kamenastaiao je jedan oelek sa ieijeznom kamsikom u ruci, a ru je biloljudj zavezanih okovima, njihove glave bile su okrenure nadie, jasam prepoznao nekoJiko muikaraca od Kurcjiiia (mnosoboraca),a zaum su se meleki s moje desne stran€ udaljili sa mnom.F samovaj dosadaj kazao Hafsi (njesovä sestra, a poslnniLova ;ena),a ona ;e to npriözla Atlaho!-om poslnniku, s.A.qs., a on je r€kao:'Abdullah (ibn Omer) je dobar iovjek.,,
Jt l l r l ;xo rnro üzl t t l r tnrI ' I i IJ T SUI\JI iG | l , \ \ , {?
Mnogobrojoi tekstovi ukazuju nam da je A|ahov postadk,s.a.i.s., vidio D;ehennem i da je vidio Diennet. U SahihuBuhariie i Muslima prenosi se od Abdultaha ibn Äbbasa, ra., da
3? lTrr. , ' r , i t r i Lr t
ie pri pomraöenju Sunca, Muhamtred, sa.vs, rekaor "Vidio sam
Dzennet i htio sam otlijnuti ied^n grozd, a dä sam ga uzeo, vi biste
od niega iell sve dok olai s{iiet Postoii Zatim sam vidio Vntru
p;ehennem), i nisam r'ldio u;asniiu st\ar od nie, i Primijetro sam
da su veii btoi stanovnika u njemu ;ene."
U Sahihu Buharlje Prenosi s€ hadis Esm€, r'a , di ,€ Alahov
Poslanik, s.a.vs., r€kao: "Pokäzän mi ie D;ennet i pribli;en toliko
da sxm mogao otkinuti iedan grozd od niegovih srozdova i
donijeti vam ga, i takoder mi ie Pokazana Vatra, sve dok nisam
r€kao: Gospodxru, zat sam i ja s n'ima? Tamo sam vidio ;enu koiu
je srebah jednä maöka, uPitao sam sta je s njom? Pa mi tekoiel
Ova iena je driala or',: maöku zarvorenu sve dok nije umda od
gladi, niti ie ona hraflila niti ie Pudtala da se sama hrafli hvätaiu''
gmizavce i hsekte Po zemlii "
Ahmed u svom Musnedu Prenosi hadis Ntr:gire ibn Sube da
te Alähov Poslanik, s.a v.s, rekao: "tuibiiien mj je D'ehennem
s\e dok nisam osiedo niegow vreÜnu n, licu. Pa sim u niemu
vidio vlasnika itaPa s kukom, \4asnika behire i \4asnicu maike iz
plemena Himiet."'
U Musümovom Sahihu prenosi se od Dabim, r'a ' da ie
Poslanik, s.2.ss., rekao: "Pokazani su mi DZennet i D;ehennem'
Dieflnct mi jc pribliten toiiko da sam htio da otkinem iedan
grozd, i takod€r mi ie Pokazana \a a täko da sam poöeo da se
vraiam unazad od straha da me ne dohvati Pored ostaÜh stvar'
vidio sam jednu ;eou iz plemena Himiet, bila je crna i visoka, bila
je ka;nja\ana zbog ma.ke koiu ie v€zal'� a niie ic hrmila' nid je
pustil^ da jede od s*ari na zemlii U njoi sam "id;o i F'bu Sumamu
Omera;bn Maljk,r kome je vatta varila crijet'A "
rvlasnik itipi s luknn i€ oslvr kojx jc kdla od hidtiF Pomcü iraPr ni ko,cm
i( ,mäo Lülu. i kad" I'i a) ul-\ldh. on br "e fmrdi': \i'rm ir h ukx'\ 't' 'e
" "mo, rk3c , ,n rmoru iLukr " t loacb l tuDiehdncnü '^ ln r lenn ' � {on ' r1 fu 'koiim ie kno i goront te 'Ji sam loPor s kukom " \'lisnilt bchire 'behn'
ie dsa
s üob,dcnim ;iim i tält\t ddu ARPi ! Predislmstom dobu 'n! dudi niÜ $' ie
i!'!li. rca ie slobodno ho.trla sPomenuia ie u Kulxnu ! su'i lll Älaid^' 'ier 101
t r r i d i o l 3 6
p r ! i d i o l 3 8
L Liudima se nakon smrti, u ,ivotu berzxha, pokazui€ njihovolr mjesro u D;ennctu, ukotiko su viernici, i niihovo miesto u
Diehenn€mu, ukoliko su nevjernici. Ovo smo obiasnili dok smogovorili o berzahu (Zivot poslije smru).
nEs tT t T t I t i l
UiJuc,rL Illrttrrlrl,rl\,r 0t,{J syUIT t\lIc0rJli sT,{r0rIt(r
Buhati u svom Sahihu prenosi od Ebu Hurejte, r.a., da jeMuhammed, s.a.vs, rekzo: .?oialio se Dieheonem kod s!.ogrGospodara, govore6i: 'Bore moj, iedar moi dio poieo ie drusj,.Tada mu je Allah dozr,otio da dia puti diie: jednom zimi i drugiput ljeti, a ti dahovi niiiaaa su vruüna i hlidnoia koie osiedate(tokom li€r. i zirne)."
Buhar! prenosi od Ebu Seida, r.a., da je Muhammed, s.a.ys.,rekao: "Hladice se namazom (od vru6ine), zato öro i€ velika vru6inaod diehenemskog groda.',
3 g l t r r r r t l ' { , 1 ü , i €
IV
xxx*
Dteh€flnem ie vi€öan i neae nestati. Tahavi u svoloi kniizi Akide
kaie "Diennet i D;ehennem stvoreni su i ncöe n€stad (vietni su) ,''
lbn Hazm gorori o suslasnosti öita\og ummeta o orom pitaniu'
U sl'ojoj knjizi El Milel ven Nihal kaie "Svi pavci ummeta slo;ili
su s€ da Diennet i niegove blagodati rikada ne'e n€stni' kao i
Di€hennem i njegora kazna' osim Diehma ibn Safrana " On
u svojoi kniizi Meratibul ldima (Kategotije konsenzusa) ka'e:
"Diehennem je hak (stiira), on ic ku6a kazne koie neö€ restati' niti
i€ niegovi strnovnici nestati, oni ie tamo biti zauviiek" Tekstovi
koii d;kazuiu da ie D;ehennem vjeöan mnogoboroini su' kasnijc
6emo navesti neke od niih. Dovolioo nam je to ito ga ie Alhh
nazvao Darul'huld ryieöna ku6a)
Miitjenie ehli sunneta jeste da ie D;ehcnnem vieian' da necc
nestati i da te niegovi stanovnici ostati vieöno u niemu tz niegä de
izaii iedino greinici iz rcdovafieroika (roii su ljerolali u Allahovu
jednoiu), <lok 6e nevjernici i mnogoboici tamo ostati zauviiek'
D i E H I N N E M J I V J [ [ A NI NE iE NESTATI
r r v i ü i n l 4 0
0lr r io.Jt lnm,{ fI |]i l|\\tn t us T,{T r
Sedam je sekti ftoje su se suprotst^\,ile npmvnom misljenju ooYom pfanJu, a one su sljedeae:
l. dtehmijje, o"i rvrdc cra ie D;ennet j D;ehennem nestati.lman Abmed, rahnaehullah, dokazao jc neistinikxt njihovogvierovan,a u svojoj kniizi Er-Reddu alez Zenadik (odsovorzatutalima), nar-odeii u njoj rekstove koij dokazuiu da oni ne6e
2. havaridii i mütezile, onirvrde d2 smko ko ude uDiehcnnem,iako vjeruje u Allahovu iednodu, ostat ae u njemu zauvjjek.Havaridti misle da tak\a osoba nije nil vjernik niri nevjernik(el-ncnzilerD bejnel menzjtetejn). Kao takavsv,ietu, dok ae oa budu6ern Dai u D;ehennem zauvijek. N{j smove6 spomenuli da 6e oni Loji budu vjerovari u Auaho\u jednoiuiznci iz Drehennema (iako ae u njemu pror€sti dugo vremena);
J. levrerl, Oni rnislc da 6e prov€sri u D;ehenflemu odrederovnleme, a zatim ae bjtj zamijenjeni drugim Jjudima. Uzviieni jeAIah rekao istinu o ovom pitanju sliederim rij€öima: ..0ii
0evrejj)govorc: 'Vrlm dc üs doticali srmo nelo uijerne., Reci: .Da li sle o tone dolili odÄilaia ole&nje -jer, lllah öe siguno irpmili ob0canje Svoje - ili na lllaha iznosite0tr0 llo rc rnile?' A rüe lal$! Oni loji btdl zlo öiniti i grljesi njiiovi ih budu sasuh slrana stigli, oni ö0 stamvnici oie[ennena üili i r njemu & i0ön0 ostati,, (fl-kkare,80,t1), i u suri Ati Imran: ,....2ar0
lro (j€\,reji) govor€: ,Valn lasneie präti vei samo neloliko dara', - a laii loje iniöljaju u vjeroranju njihoromoümaojlju ih" (Äli Inran, 2{)
U tumaöenju ovih ajeta tbn Abbas, r.a., ka;e dajevrei; miste daae bitj ka:niavani slmo öctrcleset dana, onotiko kotiko su obozavaütclc u vrijeme Musaa, atejhis-sctan, i da ie zarlm biti poatedeni.
tbn D;erif spomenuo je u svom Tefsnu da ic Sud;jj rekao:"Jevrejisu relJi: Allab 6e nas osraiitj uDiehennemu samo.eüdeserdana, a kada njegova rntra pojede nase gniehe, pozvnr ae oas jedao
4 l l l r r r r r { P , ' t , r u }
pozivaö riieöima: 'Izvadite jz niegn svakog osune6enogod lsrailo{ih
sinovä', i zbog togä nam ie naredeno da se sunetimo"'Oni su rekli:
"Niko od nas neae ostatiu Vatrj, syi aemo iziai i2 nje"
Ibn Abbas, r.a., reli: "Kada oni oevreji) budu izgurani kroz vrä
ta D;ehennema i poanu se ka;njavati sve dok ne stigrN do drva za-
kurn (drvo üasa u Dtehennemu spomenuto u lftlanu), jsPuflt ae
se broj dan"r kojl su oni sPomenuli, i tada ie im öu!',r Seh,ra (jedan
od Dzehenncma) redi: 'Vi ste misliÜ da Ms vatra nece Pr;iti duie od
nekoliko dana, sada su tj dani ptoili, alivi ietc u niemu ostati zauviiek',
i tada ie D;€bennem Poied da lh ka;njara jaöom kaznom";
4.lhnAreti, Vd^ Ittihudija (oni koii smatraiu da je öovieku s\€mu
siedinien s tsosom). on ic t!-rdio dn 6e stanovnici Dieheonema biti
karnja\ani u njcmu jedan vremenski pcriod, a zatlm 6e se njihovr
osieiaji pretvoritl u vatru tako da 6e oni u niemu osierad uZitak kao
rezultat njihovog sjedinienjn s \atrom. Ibn Had;er ka,e: "Ovo je
misljenie nekih obmanutih koji ptipadaju tesarrutu";
5. |)ni koji misle aa te n;esovj stanovnici izadi iz njega, dok ie
Diehennem zauvijek ostati u stanju u kojem ieste i ne6e nestat,;
6. thu l|uzejlel-[laf, o",e iedan od mute,ilitsk;h 'mama on
misli da 6e iivot stanovnika Vatre Prestatj i da 6e s€ oni pretvoriti
u skamenjena tijela koja se ne6e Pomicati niti 6e osjeiatl bl. On
ic ovo rekao zato ito ie vierovao da s\t stvorene stlari (loje imaiu
sroi pocetak) ne mogu bi t i \ ietne On se supror ' ra ' io rasnim
tekstovima bazjrajudi se na nesuvisle logiake PrctPostavke.i. Mi5ljenje onih koji l€iu d. cc Allah izbrt,o iz nies; onoF
koga On bude telio, da ie ga zntim ost^viti jedan vremeosk'
period i da 6e iza to$ ncstati, zato ito ie on odredio vrijeme kada
6e DZehennem nestati.
o1,o mi.ljcnje zastupalu lbo Tejmijja i njegov uöenik lbnul-
Kxiiim el Drevziii.
tsl.rmska ulema u nrl'oliko nrvran litrla ic o ovom Pugrcinom
stavu, a lbn Hxdter el-Askalani o tome kaie: "Ovom miilieniu
l r v i d i o l 4 2
naginiu neki savremenici, porvrdujudi ro s nekoliko razliöitihaspekata, medutim takav stav je odbaöen i neprihvadeq a najbolj€ie to pojasnio uö€niak Subk, koji ie dao izdaino pojasnienje.{
Siddik Hasen Khan i€ rekao: ..Sejh Meri el-Hanbeti napisao leposlanicu? u koioi, u poshvliu upudenom irnamu Muhammeduibn tsmtlu elEmiru i kadiii ; muditehidu N{uhammedu ibn Äli,uersevkaniju, wierava ih u vieönosr Diennera i D;ehennema ivieönos. stanovnike u njemu.
Ordje ielimo poiasniti neke stati:pIYo, dajeovo mistj€nje neisprarno iako su njemu pribjegla dva
velika utenjaka u islamu, a uöenjak rbn Tejmiijai niegov uienik tbnKaijim el-D;e\zijipoduöli su nas da je ljubav prema istini preöa odliubavi prema liudima. Nlnogobroini su dokazi o neispravnosti ovogstavi u Kuränu i sunnetu, koji govore o vieönosti dzehenemskevatre, a to su izriditi i l,eomn iasni dok zi. Spomenuli smo i ro dxse ulema slorih da su Diennet i D;eh€nnem vjeöni;
drup: ne rebamo nj u tojem sluöiiu kuditi rbn Teimiiiu in ego\.og uöenika Ibn Kaiiima zbog ovog niiho!"og sra!", iako su ihneki zbog ovoga progtasili n€viernicirna a drugi tejkim gresrücima,a nijedro od ovoga niie ispravno oboiica su mudzrehidi koii iezbog svog id;rihada biti n€radeni, a da su oni znali da ie istinau neö€m drugom do u onomc ;to su oni tvrdili, oni bi tu jstinu isliiedili, a twdnjr da se oni koii imiiu olekav srav tr€bäju progt"sitineviemicimn dovodi do sinracije da se nazivaiu nevi€rnicima ,kafirima prvaci ovog ummeta u ciie se vodsro uop6e ne sumnia.Naprimier, Omer ibn Abdut-Aziz, r.a., nrdio je da putnik (musafi,koi'ne nade vodczaabdesr, oe rrcba se abdestici njti klanjati, a öiavaislanska ulema slo;ila se suprctno n jesovom mislienju. rmamMäjiksmaEao ie da tsismittahir-Rahmanir_Rahirn, niie ajet iz Kur,ana aöitav islamski ummer sto;io se da ie ono tuo je mc<tu dvije korice
4 3 l t r r r r r o P r r r " r r €
Kurhn. Takoder, neki su uöeniaci tvrdili di se imän ne povetavr i ne
smaniuie iako za to nalazimo ivrste dokaze u Kur"nt i sunnetu;
tlt60, trebamo napomen.rti dn lbn Teirnijja i lbn Kaiiim imalu
izilvu u koioi ka;u da drehenemskr vatra nikada neie nestati U
kdiizi ̂ 'l€dtmu'ul Fetavi (1s1307) prenosi se od Ibn Teimiiie gd'e
on odgovara na piranie i kaie: "Ptvaci ummeta, niihovi imami
i ostali iz €hli-sunneta sl^zu se da neka st'"orenir net€ n€stati
u potpunosti, kao iro su Dienn€t, Diehennem, Ari itd Da 6e
n.rt"i .* "t""."nj^ rekli su samo neki apologeti novotari' kao
ito ie DZehm ibn Safvin i oni koii su se slo;ili s niim od mutezila
i nekih drugih. Ovo mialjenie ncma osnove i ptoruri€öi Auahovoi
kniizi, sunnetu Allahovog Poslanika i iednoglasnom misllenju
prv'aka otog ummee i niihovih imama";
üf,tlto: neki od dokaza, koiima su lbn Teimi'ia i lbn Kaiiim el-
Dievziij doali do sta\e o rcst"nku Dieh€nnem" nisu vj€rodostoini'
a oni koji su preneseni vierodostoinim putem nisu izriöiti' ved se
mo;e shvatiti iz niihovog konteksta da se to ne odnosi na nestariak
dzehenemske varr€ opöenito' rei nestanak vatre koiom ce biti
ka;nielani greinici i" redos monoteista sarnni ie u svoioj poslanici
replicirao misljeniu Ibn Tejmi'ia i lbn Käjiima el-D'evziiia l
Jedan od onih koii sr: sc suptotstaviti orakvom mislieniu ieste i
imam Kurtubiu svom dielu Tezkrch, gdie ie on donio dokaze koji
pot\(duju stav dasuD:eonetiDiehenn€m vieöni' te da 6e smrt biti
zaklana u prostoru izmedu fliih, a zetim ie se re'i: "O stanovorcr
Dienneti, \ieaflost nema smrti, o, stanovnici Diehennema'
vieönost nema smrti" Zntim ic rekao: "Ovi vierodostoini hadisi'
govore o lieönosri stanovnika D;eflneta i Diehennema' a ne o
nekom oa,e,l"nom roku rli trcmenu kojr ce nePrestrnÜ i vieön'
bez prisustla smrti i iivota, bez mira i sPasa u niima boraYtt'
Zatim je nastavio s odgovotom ooimr koji wrde daje Dä€hennem
proLzan. ukrzuiucl da ce nesuti rarra koiorn ie prirr€meno Porieu
R,iei F o |,d^ni(i ,r.rr ,b J+trLUr :r'r Jr'8,u--v Pr
'Kn, iE,nr loJUA.UL, , rd i , ,ukDUlcte ' ,u , , .J , ,_ , ry , , l ,ß. r fc l ,uddr-r
^ l i .bn Ahdulbni i ) e .Srhki? Fr S, f i i i r . pr .c t io v ! r t . hrd. ; r i .'
dJrJr Jlr,.! J. !:ijJr jjlj ii.
p r r i d i o l 4 4
gresoici iz redova muslimnoa moooteista. On veü: .,Ko kde da t€oai (c,2ebenentrje) jz A tz niesa, i da 6e Vatn u cijelosti ostati pusta,te da ac nestari i isöcznurj, izlazj iz okvlra razumnog, suprotno jeonom s ijme ie doiao Poslaruk, s.a.\ls., i na öemu su uöenjaci eHisunneta I pravedni vladari... nego tc se ispraznitj Dzehernem, a toie onaj najmnnjes stepena, onaj u (ome ie borävjti greinici iz .€doernusümnon nonoteßta, to jeDZehennem na öijojnjci rastc rjkuta.,,,,Fadl ibn Salih ei-Meaftijj veli: ,.Bili smo jednog dana kod Marika ibnEnesa, ra., pa nam je rekao da se razjdemo. Kada je omrkrulo misevratismo njemu, panam reae:.Rekao sam vam da se razidete zatosto mj je dosao neki tovjek iz Sama rad; nekakve mesele (riknskoeprtanja), pa m, je rekao: .O Ebu Äbdullah, ita mjslis o ielu rikute,)er se priöa dn ona rast€ na i!.icj Drehennema?,Ja mu odgovorjh:'Ncma nista ioie u rome.'A on mi odgovori: .Ostavliam te u amanetAllahui neka jeNjegov mirna rebe.,', Olrr priau spominje El-HatibEbu Bekr Ahmed. Dok Ebu Bekr €t-Bezzar prenosi od Ämra ibnN{ejmunä, a o! od Äbd'rnahx ibn Amra ibn Asa da je retrao: .Doci
6e rrijeme kada de vjetat pokucari na lrata Dzeh€nnema, a u fljemune6e bjti nikog od vjernikä monoteista.,, Ovako se prenosi rnerfuod Abdullaha ibn Amra, i u njemu se n€ spominieAlJahov poslan]\
4 5 l P , r { l ' { i L r i r I '
VTANOVNICI DZEHINNEMA
I N J I H O V A Z T O D J E T Axxx*
P R l / A T A I K A
I ) u t , t t t c tJ ' t l . l l t ;o l t t t ! j I f l l l | s t , \ \0 r \ { ' \
Stanovnici Diehennema, koji 6e u niemu ostati zauvijek' koii
neie biti izbavlieni t' rlieg i koil neöe nestati, ncviernici su i
mnogoboici. Uzlis€ni Aüah kate:"...a oni lojidolan Naie budu poricali, iod njih se hldu ololo okelali bitde
stanovnici u mtri, njoj de vjeöno oslali" ([l-['nl 36);"Da su oni bogovi, ne bi u njega u!li, i wi ie u njenu vjeöno boravili" ([l-
lnbija,99);'A nerjernile öeka vatra diehenenska, oni neC4 hiti na s'nrt osuileni' i ne6e
unrijeli, inede imse pahja u njemu ublaiili " (Iatir,36);"0ni koji ne vjeruju i hoji kao nerjernici umru zasluiuju' doisla' Prokletsho
Atlahovo i nehha i wih ljudi; u nj€nu i€ vjetn0 ostati, a patnja njihon nedejenjauli'
niti öe in se odhgali" ([l-Bekare, 160-16l);
'\tni eh'e, po,.iükx. dnti, tupu\.i z o \a ' sdru mi \ r iqJ t do t iz . t ru d r i c p r - ,c hE, , ukD,ü n , ,d rcJcnu, r i tnc ! \dß u ko i . ide t nn , iu q rc in ,c , , z re , toLx Inus t ,mrn i m^n, {e i . , i , do r .frjere da te m nienim ivicamr niknüti nekakrc bitjc.
r r r i i i o l 4 6 47l l ' ! ' r I ' r i r ' l Lrr
Rekao je Muhammed, s a-\rs.: "Zatim a€ biti reaeno: 'O stanovflcr
Dt€hennema, da li vi prepoznajete ow stvar?' Oni ie Pogledad
i re6i:'Da, to je smn!'Tada ie biti naredeno da se ona zakolje"
Muhammed, s.a.vs., rekao ie: "Zatim de bjti teöeno: 'O stanovnici
Dienncta, tu iete bitj vicöno i smrti viae oema."' Potom ie AXahov
Poslanik prouöio slicdedj aier "l spomeli ih na dad luge loda & bili s
pbganjem raöua zwiem, a oni su ravnoduini bili i nku rimuli" (ltlerjern' 39)'
Tirmizi prenosi od Ebu Seida, r'a , da ie Muhammed, s a vs,
rekao: "Kada nastuPi Kjjamet, smrt ie se postaviti izmedu
D;enneti i Dzehenn€ma, ona öe naliöiti ovnu sive boie i gl€dat
ae u n'ih (u stanovoike Dzenneta i Dreheoncma)' i bit öe zaklana,
a kada bi neko umro od radosti, umrli bi stanovnici DZenneta, a
kada bi neko umto od nrge, umrli bi stanovnici Diehennema "
IlilnnlrtY Jr |to n 'tr tSr t
tr l ir j l ln\ l[,\ l I\0{;0|l0r,tt;A
Neviernici i mnogoboici vieöno ie bid u D'ehennernu' on 6e
za njih biti boravßte i dom, isto Äto 6e D;ennet bitl za vierruke
Uzvi5eni Allah haie:". . . Däücmen ie njihom bonviöto p03tali' a gr[rno & PaüivaliSle leijernila
biti" (Ali lünr,l5l);". . .güinlüle {itoo bir & l}ie[mnen! dtog omga 5lo $ radili" (Jünß, 8);"lrrr nerjerniciara nije mjeslo u Diciennenrl?" ([l"An[ebul' 6E)'
Dtehenncm ae bjtj bonviite neviernika' dakle' on te preuzed
bdgu o niima. Uzviieni ̂ l1ah kaie: ". .nln6ebili pnbirrliite i"se, om
bai vida odgoüra, a uäsno.j€ ona borariöte!" ([l-lladid, l5).
Diehennem ie loa dom i boraliste. AIah kaie: "Njernu
(nevjerniku) je dosla Däehnftm, a on je' doisla' $ozno borariSte" (fl"&kire'
206). U clrugom ajetu stoji: "4 one }ojihudu zlo öinili öeka najgore prebinlüh:
Diehennem, u lojem & gorjeli; a grozne li postelje!" (Sad' 55-56).
"hr oni m maju da onog loji se suprotstavlja Allahu i poslaniku l{jegonr öelaraha dielenensla, u lojoj 6e rjeöno oshri? To je ruglo vclilo!,, ([t-Tevh, 6j);' IllnogoboSci aisu doslojni da lllaiove dänü€ odräy.jü lod sani pimaju da sunerirnici. Dj,ela njihorr & se poniiriti i u ntri & rjeäo ostari,, ([t-Torh, Il).
Oni 6e, dakle, u njemu bjtj vjeinq a kaznu u vat.i AXah ieoprMo kao vieöitu, ito najv]ic odgovata rijeöima ,arabcl iuldi, (vieönakazna). On kate: "Z.a;eljet
& oni da ü vatn izadu, ali im iz njo nede izlrsla biti,a njih de biti parnjä leprestanä', (El-llaida, 3l), i u d rugom ejetu: ,Zalin
& srnä onina loji sü se prana sebi ogijeöili: ,lslosite patdu vjeinu; zir s0 häjayatee*e nego ito slo risluäili?"' (Jurüs, jZ).
Buhari pfenosi od Ibn ornera, r.a., da ie {uhammed, s.a.v.s.,rekao: "Kada d;en€tüje udu u Diennet i kada rlieheflemljje uduu D;eh€nn€m, izmedu njih ie se podi6i jedan pozn?ö koji ie reöi:'O sta.o\nici D;eh€nnema, nema smrrj 2r !as, r vr, o sranovdcrDiennera, nema smrti ni vama, u nijma dete bjd vjeino.,,
Ebu Hurejra, takoder, prenosi da jc Muhammed, s.a.\.s., rekao:"Bit ie re6eno stano\.dcima Diemera: .O stanovnici D;enneh,nema smrti za i?s', i bit 6e reaeno st,novnicima D:ehennema: ,Ostanovnici D;ehennemn, tu aere bid vjeöno i n€cete um.ries,_,,
Ovo te biti reieno kada smrt bud€ zxktana, onako kako stoiju hadisu loji prenosi Ibn Omer ra.: ,.Kada stanovnrci ll;ennetauclu u Diennet, ̂ stanovnici D;ehenncma u Diehennem, bit dedovedena smrt (u obliku ovna) izmedu Dienneta i Diehennema,brt te zaHana, a jedan 6e glas re6i, ,O stanov.icj D;enneta, nemalise smrti za vasl O sranovnici D;eheonema, nema vise smrti zavasl'Tada 6e s€ stanomjcjma Dienneta po\€iati radost u kojoiaebjti, dok 6e se stanovnicima D;ehemema joi lrse pove.ari srd;bau kojoj ie blti."
N{uslim u slom Satrihu prenosi od Ebu Seida, ra., da ieI{uhammed, s.a.rs., rckao: ..Na Kiiametskom danu smrt ie bitidov€dena izmedu Di€nneta i Dtehc.nema, a ona ce niliaitiovnu srve boje, j bjt de r€acno: .O stanovnici D)ennetr, da liprcpoznajetc cvu swar?,Oni ie pogtedärij !e6i: .D,L ro je smrtt,,.
1
l
I r r i d i o l 4 8
0rr xo.Jr lozry , rJu t l D i I t j \ t tn
()ni koji propotiiedaiu neispravnx naöela, zalutale pravce koji suproti\'ni Allaho\tm zakonima i pozivaöi koii su vjetovali u tarneideologiic i pozivrli u njih, bir 6e stanovnici Diehennema:
"0ni myr u Däehennem..." ([f8ekare, 221);'11 bili sno ih uöinili vodama loji su pozirali u ono zbog öega se irle u rztru. . . ,,
Gl-Kasas,4l) .
ledan od njih je j sejtan:"Zarionda
ftad ih iejtan poziva na parnju u ognju?!', (Lu[nan,2l);"0n (iejlan) poziva pristale sv0je da büdu stanovnici r valri,, (Farir 6).oni kojinaovom dunjatuku budu poznali uvatru, na Sudnienl
danu vodjt ie narocte i njjho\€ sljedbenike u Dieh€nnemu.Naprnnjer, faraon: " r Sudnjem danu on (faraon) de svoj nrr0d prsdiodiri iü välru ga uvesti . . . " (Hud, 96).
oni koii poznzju na ro, koji poznaiu u vieroianja j naöelasuprotna ßramu, ,esu oni koji pozivaiu u D:ehennem, zato iroiedini put koji spaiava od D;€hennema i vodi u Diennet jestepLrt rycrovanja u Allaha i isixmsku 1,jeru: ..0 narode moj, ilaje ovo, javas p0zinm da l?s spasim, ä ri nene pozivrte u vatru _ . . ,, (ü-llu'min, { I ). Ovogöovieka je njesov n.1rod pozivao u faraonovu rieru, u niesovkufr i ijrk, dok je on po,ifao AJlaholoj (jeri i Njeeovoj ,ednoöi.Ällxh je vicrnicima zalx^nn, licnöivanie s mnogoboskiojxma i,abfanio !jernimmavjenöavanjc s mnosoboicnna (ne!jernicima),zxto sto su nevjemici oni koii poznnju u Diehennem: .,1{e
hnihse nnogohoihinjama dok ne postanu vjernice; uistinuje robinja rjernica bolja odnnogoboikinje, mal{ar rt n se i svidala. l{e üdavajr€ vjernice ?i nnogoboice dol neposlanu vjernici;nistinuje roh iernih boljiod rnnogoboica, nalar van se idoparlao.()ni zovu u Diehennem, a Altah, votjom Svojom, nudi Diennel i opmsl, i objairjrväljudirna dolaze Sroje, da birumhtiti', (fl,htrare,22l).
49lr"ro l ' { !L ' r ' r r
NlJuf , r zr .o lJ nLl ot t t r(0Jr (t j f iTl \ j.[] l \0 u üiI II\t jxtl
Kur',n je opsk.o spomenuo i obiasnio zlodjela ooih koii su
zasluZili da r.jeöno borarc u Drehenoemu, a mi iemo spomenuti
glavne od njih:
'1. ltufr (nevjeßty0) i sirl (pDliteizam, id0l0Fl(0nstr0);Uzviseni Ällah obavijestio nas je da de onima koji nisu vjeroval,
kada budu ul'rzili u Vattu, biti reöeno: alhhovd odvralnosl prema
ylna loda ste, pozvari da vjerujcte, ostrli nerjernici - bila je, dotula, ve& od rdo
oüratmsti sada prelrn $!bi." Zadm nam On obiäSnjava da ie niiho!
vjeöni boravak u D;ehenoemu rezultat njihovog nevierstva i iirka:"0aina koji oisu rjerorali dorihnul de ss Ällahon odrmlnosl pr€ma räna lad ste,
pozrani da rjerujete, ostali nerjernici - bilaje, doisla, veä od vaie odvralnosli säda
prena sebi.' 'Gospodaru ra!', - r€fii€ otri - 'dn püta si ms unrtio i dn Pla si
nas oävio; ni priznajerno Eijehe naie, pa ina li ifta[ur natina da se izade?' 'To varn
je zato 5lo nisle ierovrli lod se pozivalo lllahu Jedinorn, a vjemvali ste ako hi lilu 5e
nelo drugi snalno jednalim! 0dlula pripada jedino Allahu, Uniiemm iYelikom"'
(fl-itl'min, lGl2).
Uzliseni Allah kazuie nan da 6e tuvari Dtehennema uPitad
neviernike kada udu u ratru: "hrnift nilo doluio da ras opominje?" "Jesle,
doluio nam je onaj hoji nas jc oponinjao" ' odgomrit ie - "a !i sno p0ricnli i
gororili: 'Ällaü nije objario oiira, ri sle u veliloj zablldil"' ([l l{ulb &9). Oni
su zaslutili Diehenncr-n zato ato su smarrali Poslanike lainh i
nesirali ono iro ie bilo nijma obi,vlieno
Za one hojismjttraju Kniis! (Obiavu) la;nom, on kate: "l lako,
elo, lßlujeno li nela rü€sti o onina loji su bili i nestali, iobjavljujemo ti od Sebe
Kur'an. lh z: njeg ne bude mario, na Sudnjern danu dt doista Ieilo breme Ponijeli;Vjeino ie u nuci oslali, a jeriv tovar de irn na Sudnjem danu hiti" (Ia'Ha, 99101)
rakoder, z:r one koji ne*aiu Knjigu (obia\u) i koij PriPisujuAllahr: druga, kde: "0nikojiporiöu Ihjigu ionoö105n0 Poslalipo poslanicina
r r y i { l i o l 5 0
- saxnat 6e p0sljedice loga; l(ada s olovima o watü i sindürima budu möeni; pokljutaloj vodi, a ',rim u valri pri€ni; i porom üpilad: Tdje su oni tojina sre se,a ne Älhhu, khnjali?'- 'lzgbili sü nam se iz vida', odgovorit 6€, ,la ,ni se prije,ushari, nisno nilome ni ftlanjati.'- [10 taloÄllai oslavlja u ?ibludi nevjernifte. Tovanje ?rto ito ste [€z ihkn osno% na Zenlji hahati lili i öto ste liftovali. ljlazileIrmz kapije Diehennena, u njemu 6ete vjeöno ostali, a ruinoj€ pnbivaliile oholih!,,(fflllu'min, 70-76).
z, neljernike nlnogoboice, koji su cospodaru svjh s1_jetovapdp;sival' druga, kare: "...pa dei oniionikoji su ih u abludu doreliu njegbiti baieni; ivojske lblisove - svir.ajedno. I oni de, svadajufi se u njemu, govoriri:lllaha nan, Lili srno, ioista, u oiitoj zahludi; lad smo ras s Gospodarem svjelovaizjednai.avali. . . "' (Ei-Su'ara, 94-98).
Z, on. kui, su nesi t , Idjrmer.t j d,r, ka,,el"0ni, öih i öas oävtjeda poriöu, a ili sno za 0n0 koji öas oüvljenja poriiüpripnnili urru nzbüktalu. . .', (lffurlar, I t );"A ako se öudii pa - tudo su rijeöi njihove ,Zar deno, zaista, lad zenljaposlaremo, biti shrreDi pon0vo?' oni ae vjeruju u Gospodan srog; na njilovimrratovina bit de siodiiri i oni 6€ stänovnici Di€h€nDcnu biti, u njeaur de vjeinoostali" ([r-Xa'd, 5);
_ '... boraviite njiior! bit d0 Diehennem; kad god nu planen jenja, pojaiat
6eno im oganj. To 6a in biti lazra zato jlo u dolaze l{a!e nisu ierovali i jto sügororili: 1ar hada poslaaemo ftosti i prah, zar 6erno lao nova shorenja, doista, hilioävljoi?"' (ü,lsn, 97-98).
2. rizvriavanje vjeßlih prcpisa, nepd
p r y i d j o l 5 2
. Muslim p.€nosi od Ebu Hurete, ra., da je Muhammect, s.a.r..s.,
tekao da Dlehennem kaje,.U mene ae uai oholi i nepravedni,,, äudrusom predaniu stoij:.Ja sam priprenljen za ohore i nepravedne.,,Anah mu je rekao: "Ti si iloja [aaa, u rebi du lar ri loga lelim.,,
U Buhadjcvom, Muslimovom i Tlrmizijevom Sahihu prenosise od Harisa ibn Vahbja, ra., da je Muhammed, s.a.v.s., retao:"Hoiete li cla ras obavijestim ko su stanovnici Drenneta?lTo jesvako, ko ie shb Gojj oerna ohotosti), onai kol p umoran od oi,oglaznog dunialuka, ukotjko bj se zakteo na Allaha, odazvao bi muse. Ho6ete l da yam karem ko su stanovnici Drehennema?t Tosu svi oni koji su oepravedni, rlaöitetij i ohoti.,, O1,o porvrduje iUzviieni Allah u Kur'anu:
.. . "...a
daiis sranDom lalnjoo bil dete loinjed zito ato ste se na Zenlji, beuilolaa osmn, ololo ponaiali i ito stc nslalaieni bili', (!l-l]lof,20);
"...onda ie omme lojije ohüestan bio; iiiv0t na ovon svrjelu viie rolio;
Di۟erneopnliraliit0 poslati sigurno', (ln-llariat, jT_39).
0l i , r z ro l lJ l l i0J , t 10t ) r r I ) i r I r \ [n
SejbuJ,lslma tbn Tejmjija, Anah mu se smiroyao, upitan je: ..Stasu radili stano!,nicj Drehennema i D;cnneta?,, On je odgororlo:"Diel, stanovnik^ D;ehennema su: pripisnanje druga UzvisenomAllahu (ink), nesiranje postanika, neljersn.o, zar_lst, laganje,ne'::puoF\anr obaveza, nemoratnosr (zi.aluk), varaoF, ki.tx.jerodbinskih veza, neodlaz^k u drihad (n.Daes6,oyanJe u ratu .aÄlJahovom putu), akrrost, neuskladcnosr onoga ato se misliisovon, subl,e. je nade u Al iaha, sigurnost da v,nju ^Uaha,gubljenie nade u nesreii, hi,arsanje j obolost u blasodatimx,neizlriavanie Auahor-ih obaveza, prela;enie preko A "hovihgranica,garenje Njego\ih zabrana, strah od sryorcn)a r nemarnosrpremx 5t\orjretiu, r.td samo da bJ ih drugi victjeli, suprotstavtjanje
5 3 l l ' t r t l ' o r I r ! L ] '
Kur'aou i sunnetu u vieroun'u i dielima' postii?nie srvorenia
a <uprüt.r lv l i rnie Swonrel iu fanarizam za p znim sruarima'
ismiia{anie Altahovih n'eta, ncmirnost Prema ispravnom, sktivaoje
sti?ri ko,e s€ ftebaiu obzoaniti (kao ito su znani€ i sviedo'eni€)'
sihr, neposluinost roditeliima' ubiianie nevinog iovickx osjm
zbog pravde ftada ioriek Po Ä[ihovom zäkonu zadü'rie smrt)'
troienje imetka siroaad;, k^mata' bie'anie s ratnog Polia i oPtu;ba
dobrih i öesricitih viernica da su poiinile blud"
Allahov Poslanik, s.a rs., sPonenuo i€ s\t sri,ehc koii vode u
Dzeheonem, Pa s€ tako u hadisu koii Prenosi Muslm od liada ibn
Himara ka;e da ie Poslanik u s!-oioi dugoi hutbi, izmedu ostarog'
rekao: "... a stanovnici Diehennema su Petero: slabiö koji n€ma
razuma, to su oni medu rama, i prevarant koji ne pokazuie svolu
pohlepu, ako mu se ko obrad on ga prevxri, to 'e öoviek koii ne
osvane i ne zanoii a da te ne Preuri u Fojoj Porodici ili imetku'
Uz oso ie spomenuo I skrtoq. laT inemoml"
N t t l o s o n u s P l ) l l t \ l ] f t l l l l i \ o 1 l
l \ 0 1 [ S E \ ' \ 1 " \ 1 : f ' t D l U l l [ \ \ l n Ü
Nema sumnje dx ac nnogoborci i nevicrn;'i u D;chenoem
Uzliicni Kur':rn i Poslanik, sarrs' obavijestili su nas o nehm
osobama koje su u D;ehennaru Jedna od njih je faraoo iz vremenä
Müsaa, xlcjhis'sclam: "NrSüdnjem darr otr (faraon) ie woj narod prcdroditi
i ü wlru ga üvesti .. " (lt'd,9E) U Dtehennemu su Nuhova i l-utova
alcjhimavselam, ;ene: 'Allah navodi lao poulu onina koji ne vjerüju ientt
Nuhow i ienu Lurovl: bile su udäte za dva öestila roba Naia, ali $ pr€na n'ma
licernjerne bih - i njih dvojica im nede niöta rnodi kod Allaha pomofi' i redi te se:
'Ulazite ms dvije u vatru, s onirna koji ulaze!"' (h-Tahrinr' t0)'
l\tcdu stanovnjcima Däehennema ieste i Ebu Iaheb (amidta
Nluhnmmeda, srlhllahu aleihi re sellem) iniegova zena: "lleha propadne
Yr r f i d i o l 5 4 .
lbu l*heb, ipropaoje! l{ece nu biri0d loristi btago njcgovo, a ni ono 5l0je steloo; udiae on srgürno uratru lasplansalu; i iena njegom loja sphllari;o vntu njenu bit d€uä od liöine usulane!" (Surclul-Mesed). Stanovnik Diehennegra jc I Ämrlbni Äm; el-Fluz , koga je Muhammcd, s.a.!:s., lnlio kako je vac|osloja criiera u D:chenncnru. U D;chenncmu su (xmjiar i ubojic.rÄmmxra. Prenosi Anrr ibn Äs. r,., da je i\{uha,n,!eo, s.a.\1s., rekxo:"Otmiarr i uboiica AmD^rr su u varri.',
l\ i lr.Jlt�rrrr rz i� l lot',\t i t r r , \ s r i t ] l iL l lu \ \L t
Neviernici drinni uaj ae u D;ehennem isto kao nevjernjcj tiudl,zato ito 1d;inni kao i ljudi, imaju odgovornosr I obavezc: ..Diinnei
Ijude strorio sam samozalodaMise ltanjrju,, (Lz,Zarijat, 56)..\llah 6e .a lijja'netskom dadu sxkupiri $,e Iiudc j .lrinne:"A na Dan kada 0n sve sakupi:'0 sftrpe iejtansli, viste rnnoge ljudezaveli!,,,
( -[n'am,128);"l lal$ ni C0sp0dan hoga, ni demo i njii i S€jtane salupili, zarin 6emo ih
dovesti da oko Dielennemana koljenjna kleöe;aonda 6em0 iz svale slupine izdvojirione kojisu prema Milostirorne najdrsliji biti;jer midobm znamo one kojisu najviiezasluiiiida u njemu g0r€" (ll,l€rjcm, 66.20).
Zatim tc se rcii ncvjernicima iz tih rcdova: ..Ulazile ü Diehenn€m
s namdina, s diinnima i ljudirna lo.jisu prije vas bili i neslalil,, (
[,nl JE). trtom rrenutku, onr ac iedan na drueoea bjri bacanj u Diehennenr:- . . .pa de i oni ioni loj i sü ih u ablud,r dov€l iu njenu bi l ibaöeni; ivojsle tbl isove- svi zajedno" ([nSu'an, 94-95). (]yinr ac se obisljniti A xhola riieade cc nipu'1'ri D;ebennem ncviermcj.m j, redora lju.ti i drinnx:"l ispunil 6e se rijeö Gospodara hoga: ,lliFunit
du, zaista, 0;oüennem diinnima iljtdina - zajednol"' (llud, I l9) ;ta
I l I f r \ r t i t l , \ 0 \ l l l [0 .1 ] \ l i l , \ J l j i \0 l rD IL t r lT l I l l i L l l l \ \ In t
Oni koii 6c uai u Dichcnncm i z'rttrn izi6i iz njega su ehlutevhid
i.' 0.i,..i"-* ' n'l"n.ru icdno'u). koji N{u ne budu PriPisn'al
)'i,*," i.'*, "' * ,m,li mnoso griieh'� öiia je teiinn 'e6a od
,";in. aob.;n ai"r". Oni 6e uöi u Diehennem i i€dioo r\llah zna
koliko öc dugo u njenu borariti, zanm & intr iz nicsa Puteln
f.,*O.ta*" O**0"'* i Allsh 6€ izvcsti iz log miesta i liude koii
nisu uöinili niri ledno dobro djelo
5 5 l l ' t r I ' , , 1 \ r L r i
GntJ t l s t z loe l t . l t t t
i l l s t : t t t t t t , \ t t t t l r 0 iL l lD \ \ [n t
Oydie aemo na!-esti ncke' u razliöiün €itatima' \'ec spomcnutc
criiche zbog koiih ae neki biti ktnjeni D'ehenncmom:
1. SeKB k0Je se sulrotstavljaju sunn€tu Mühammeda' sallallaiu
aleihive sellem;o'1""* u,o" O^.0, Darimi' Imam Ahmcd' Hakim ' druei od
it'""u. * Il-bu sLrflana, r'a' da jc rekao: 'Alhhor Poslanrk'
"."..*., 1**.- p *"o ook ic bn'� medu nama i rckao: 'Oni koii su
r,iriisp.",1"rs od an"-r'itxbiix (sliedbenici Iinj;gc' jevteji i kriirnr)
'oa;i"titi s,' se na se'lamdcset idrije skupine (scktc)' r oral ce
i" "--"1't-*'-."0 poclijelni na sedamdesct i tri Gekte)' o'l
Loiih 6c sedandesct ich-iic u6i !r Vätru' a iedne u D2cnnet' a tt' 1c
dzemaat (oni koii sc tlr;e dtcmrt2' chl sunn{:r Lcl d;cnrxrr).
l | l r i d i o l 5 6
ovajhadis je sihih, vjerodostojan. za njega jeEl_Hakim rekao:"Lanci prenosiiaca övrst su dokaz za njegovu v,eroclosroinost,,,a o\.o misljenje podriava i Ez_Zehebi, dok ie seibul_istam lbnTejmijja rekaor.'Ovo je sahih, vierodos rojan ; leoma poznat hadis-meihur" Tikoder takvo miilieoje in, i Ej_satibj i Nasrudin elAlbanl koji je sakupjo njegove lanc€ prenosdaca i rekao da nemasumnje .ta ie o\Ej hadis sahjh, vjerodostojan.
Nelci su odbacili ctio hadis^ ,,... od koiih ie sedamctes€r j d\iie uciu Vattu."Jedao od niih je Sjddjk Hasen Khan koji u tome süjcdi svogsetha E; Ser-kanija a priic niesa t\ rdili su da je oi?, dro hadisä daif iIbn elVezjr i Ibn Hazm, gororeci da ie onih, od istamskog ufrmeta,koji ac uü u Drennet biti m.lq dok ljerodosrojni hadlsi srjedoöe daae oflih bji ae u6i u Drenocr od naicg ummeta biti mnogq njihovbroj 6e dosrJci polovinu stzaovoik D;enneta (ili morda i iije).
Odgovor ovome dijeli se na viSe asFekata.Pni, podjeh na5eg ,mm.tu ." ,"d"-d.".t , tn "ekte ne znaaj
da öe veain.l naieg ummeta uöi u Vatru, z2ro ito su vc6ina njihljudi koji ne pripadaju niti jednoj sekri. Veoma ;e mzro oruh koii suse podjielili i suprotstavitj ehti,sunnetu \rl_d;€maaru u usporedbis onjma k)ji to nisu uraditi;
Dfltgi "e mom znaijd da svako on4 ko sc suprotstau chrsu.netu 1€l-diemantu u jednoi stlari, pripada sekrama koje süprotiv sunneta, vea pod terminom sck te poctrazumrjevalu se onj kojisu uremeljiti niiho!.e osno\€ i koie su odrcdiü Kao posebne sekre, i,bc'g niihovib osnola odbacuiLr veainu tekstov.l KuCana; sunneh,kno iro su, naprnnier ha\addZi, lnuteziti, Lafidiie (iiiti) i dr
oni koji kao osnolu u,i,naiu Kur,i^ i sunnct I pflclrralaju ihse, iako se nc statu u nckim stlarima s chti su!se sektom;
incrom' nc smntralu
Tredi: naledeni tekst <lokazuje da 6e tc sek(e u6j u \rxtrD, ati neukazuiu da ic osrati tamo zaurjic(.
5 7 l l ' t r o l ' o i L r \ r r '
Tikoder nam ie Poznato dx su neke osobe iz rih sekti neviernicr'
kao radikaloc bat'niie, koii obzoaßiuiu vierovanie, I ktiiu nevierstio'
ismailiiie, druzi, nusajijc itd.
Neki od niih suProtstavliaiu se sunnetu Goslanikovoj Pnksi)
u velikim stvarima, aI to 'h ne öinj ncviernicima Ovakvirna se ne
obe6ara da 6e uiiu Diennet, niihova sudbioajcuÄüahovim rukama'
ako On budc hdo, oprostit ie im, a ako oc bude htio, kaznit 6c ih
Oni öe mo;da nnaei dobra djela koja ie ih izbaviti iz Diehenflema'
ili mo;da budu späsen' neaiiim posre{jniitlom, ili 'e motda u'i u
D;ehennem odredeno vriieme koje zna iedino ÄIah' e zatim iza'i
odarJe necilim p.wedniinom. iJr mdoicu i\lilostitoga
2. {)ni koii ne hudu üinili hidtrrlNtuslimanima nije dozvolieno da ostanu u miestima kufra
(nevjemika) ukoliko Postoii miesto islama, posebno ukoliko se
izlo;e sLnutnii (iskuieniu) niiholim ostaianiem u dm m,esoma'
Allah niic primio opraldanie onih koji nisu uöinili hid;ru $
Muhammedom, salhllahu aleihi ve sellem, iz l{€kke u Ntedinu)'
on nas jc obavilestio da meleki ukoraraju takvu vrstu liudi u
trenucima dok umiru i ße Prihvataiu njihovo opravdanje Lada
budu rekli da su bili potlaieni u takvim 'niestima: "(adbudu uzimali
du5e onima loji su se pnma sebi ogrijeiili' rneletri de upilati:'Sta le bilo s vama?''Bili sno potlaöeni na Zenlii' - odgolorit 60 'Zar Ällahon hmlja nije pmstnna
i zir se nisle mogli netüd iseliü?' - reci & meleki, i zito de niihovo prchiraliite [iti
Diehemem, a uäsnoje on [onviik sano Denoinim nü5k'nina, ihnamr' idjeci'
koji nisu biti dovoljno snalailjivi i nisu znrli puti' ([n-l{isa, 9?-98) Daklc' Alhh
nije prihv,rrio oPmldxnic niti iednog od njih' osim onih koji ne
budu nailinaöin i put da uiine hi'ltru u islamskx 'n'esti
3. llelraved ni vladariiUzviieni Allah objavio je Serijat (Svoi zakon) da bi ljudi biLi
pra\,edni i sudili Po niemu: "Allah zahtijeva da se svaöije pralo Poiluje' dobro
;ini, i da se blünjina üdjeljuje, i rannt i sw ö10 je odvnlno i nxilje zabnnjnje;
da pouku pri'nit€,0n v's savjarje" on-l{ahl,90). on ic zadutio lode i
t l
t r r , { i o l S B
udi ie da ldc prdvedn. r zrhrrnr" rm n. pra,d,, . .Älhhumzapovi jeda
dä odgovornr stuibc onina loji sü il, dostoj0i povjemvate i lada ljudima sudireda praviöno sudire" ([tr-l{isa, j8). Takoder oo je obecao lfäehennemon'ma kojj ne budu sudiliptrvedno. prcnosi Burejda ibnufHusajir,ra., da ie Mubammed, s.a.\rs_, rek,ro: ..postoJe ti vrste sudrja: iedanod njih 6e u D;ennet a dva u D;ehenne,n; u D;ennet 6e oonj kojibude poznavao istinu i s,rdio prema nioj, dok ie u Djehennemonaj koji je poznavao istjnu, ali je öinio nepra!-du pi sudenjuGudio je nepra\edno) i onaj kojj je tjudima sudio bez,mnja.-
4. laganje na Muhammeda, s.a.v.s.;Vdlkl uöenjak Ibn et Eslru s\ojoj knjizi D:amiul_Usul spomenuojenekoliko hadisa koji upozomvniu .a tasanie o N.ruhammedu, s.a.vs.Preoose Buhari, Muslim i Tjrrni,i od Arie, ra., da je r{uhammed,s.2.v.s., rekao:.'Nemojrc l2gati na menq zaro Sto onaj koii na meneslate, uai te u Vatru,', i hadis lojj prenosi Buharj od Setema ibnElrtet, r.a., koij tia;e: .öuo sam Älahovog postanlka s.a.vs. da jerekao:'Onai kojl kaze da sam rekao nesto iro njsam rekao, nekasebi pripremimjesto u Vatri',,, i hadis kojj prenose Buhari il,tustimod Et l{ug;re rbni Su'be, koji je rekao: -Retao je p(xlanik, s.a.\:s.:'Shsati na mene 'njc isto kao slagati na nekoga od ras. onajkojibudeslagao na mcne namiernq .etra sebipripremi mjesto u Vatri.,,
5. 0lolostrJedan od velkih gr,jeha jeste ohotosr. p.cnosi se ocl Ebu Hurcjre,r.ar
:i,: f::11k. s.a'\'s, rekao, .'u,,iieni je Airah rekao: .6ordosr je
moja loiüüa ileliloslje noja, onaj ftoji ltti se bude suprorsravljao ujednoj 0d njii, bacir6uga uVatru"', a u dfugom pre(lanju stoij: ,,Dat iu da 0sjeli vatru,,.
Prenosi lbn Mesud, ra., da je Mub,mmcd, s.a.vs., rekao:"Nete uai u D;e.net niko ko r: svom srcu buoc rmao makar zrnooholosd."Jedan ie toriek rekao: .Ali tjudi vore da njihola odjeaai_obu€a budu tijepe!" O. je rekao: ,.Altah
ie jijep j vorj rjepotLr.oholost ic: negiranie jstjne (pfavde) ijsnjja\-an,e rjudi.,,
5 9 l l ' f r i l ' r 6 r i r r l '
6. l,bijanie nevinog aovjekarUzvi3eni Allah kaie:
"0none ko hotimiöno ubije iernika kazna ie hili
. Diuh.nnrt, o Lot, de {eön0 ostati; Alh[ de na Djega gnjev S$j spüsliti i
prohlel te g i patnju mr velih priprenili" ([n-Nisr, 93) U rul'üovol Ylerr
ne clozvoliara se ubi,an,e muslimine osim u tri slu'aia koln su
spomenuta u haclisu koi€g prenose Buhari i Muslim od Äbdullaha
;bn Uesuar r'a., aa ie rrluhafrmed, s a ts" rckao: "Ne dozr-oljava
se kr" muslimana, koii vieruje da ncma drugos bogi osim Allaha
i da snnr ia NiesoY Poslnnik, osim u tri slu'aia: dusa za duiu (ontri
ko ubije namierno, ubiin se), onni koii uöini blud' a o;cnjen ie i
onaj koji napusti st'oiu vicru (ishm), ud'liuiu'i se od dtemata (od
Prenosj Buhäri od Ibn ornera, r'a, da jc Muhammed' s arx '
rekao: "Vjernik ae idal,c ostati u okliru s'oie vjere' sve aok ne
lrzme zabranienu kv G\ß dok ne ubije nekoga bez ki\,ice) " lbn
Omcr, ra., veli: "N{e,lu swari za koje nema izlaza za one koii ih
uöine, jeste Proliielanje zabranjene kn'i " Alhhov Podanik sa vs
upozotio je muslimane ctase neubiiaiu i rekao icdaubojlca iubiieru
ii" o Vat.u P.eno.i s" od Ebu Bekra, r'4, d! ie Poslanik' sa{s '
tekao:"I(ada se dva muslimanaokom iedan na drugoga sablianu'
iubijcni i uboiica ae u \'ätru " Neko ie Pitao: "o Allaho! Poslaoiäe'
i"sno na- ie "a ur.oirc,, ali zbog iega ubiieni (da ode u vatru)?"
bclgovorio je "zato ;to ;e i on hrio rte ubije drugosa (uboiior) "
är,o ie nzlog zbog lio'cg ie Adcmo! alejli*selam' sin odbio
d^ ubije slosx brxta, boiedi se da nc bude iedAn od stnnovrukx
Diehennema, i tako je niegov uboiica u?€o i svoi iniegoY griich:
"l kpriöaj im o drojici Adernovilr sinon, onaho hakoje bilo' kada su njih dvojica irttt
onniieli, pa hda je od jedne bih prinljena a 0d drugog nije o"j je rellao: 'SiErno
i ', ulitil - nf"f' d" "'"0 od onih koji su dohri - rete onaj l kad bi li Prütio
rulu $oju prema menida me uhijei, jä ne bih Pntiio svojü Prema hbida h ubijem'
ier ia se boiim Allaha Gospodaa srjelova Ja ielim da ti ponesei i rnoj; svojgrij€h idä
iui* s*o*;t uvaU.'ltujekunrza sre nasilnila" {[l-Maida 2i-291
r r r j d i ü 1 6 0
7. l)ni ftoji [zimajü |tamatü;Jedan od srijeha koji unisraviju one koji sa öine jeste uzima.jekamare. Uzviseni Altah, nakon sro ie zabmnio uzjminie kamrte,rek,o |c z^ one koii ic uzimriu. .....a
onilojil00pet uiin._ bitce stanoDiciltrnerne|l|a, u njenu de vjetDo ostati" {fl-gelan, 2Z ;"0 rjernici, hriuini zelenaii ne büdite, i Allafia se bojte,jer deh talo postidi ;t0ielilq i öuvrjl€ se wtn za r€rjerni&e pripremljene,, (Ali lnnn, 130-ljl).
luuharmcd, s.a.\ß., o\n, srijch ubrotao je u sed,m lclikih gti_jeha koji u.istawju one koji ih rade. prenosi Ebu Frr:tejra, ta., daje Muhammed, s.a.vs., rekno: ..r,bjegavaire
sedarn verikih grijehr,,Asbabi gn upitass ,,Koji su to grijesi, o dahov postaniiet, OctgovorioJe:.
"Pripisivati Alahu drus: (snk), s'hr ubijaoje öo\ieka öiia je krv
zabrmlenaosim s pravom, uzimanje kamate, tro.enie Imerka siroiadi,bjezanje s raciita i optüivanie aesrjtih \iernica (da su aln e zinaluk).,,
8. Uzimanje imetla ljüdi na nedozy0ljer nacin;Vellka nesreta zbog koje ie njen poöinitac uii u vatru jeste uzimrnieimetka drugjh tjudi na nedoz!-otien naiin, kao sto kare AIah: ..0vjernici, jeüi drugrna na nedoznljen naiin imanja ne pnsrzjajtr. -ali, dozvoljeno ranje kg0ranJe ru
-0boshani prirrrnak - ijedni druge ne ubijajrelAllah je, doisra, pnrna
nna Ililostiv. 0i0ga k0 h nepnviöno i nasilno uradi- lili &no u rabu baciti l0 jelllahu lahlo" ([n.l{isa, 20-30).
. Onai koj; bude uzimao imetak ljudi na nedozvolien naain,
takoderae roiid imetak sjroaad'.,{llah je spomenuo cla su njjhovaDog.rtsh'a rnzt{ig ojiho!€ slabosri, naiin na koji ooi lcoma llthkorxde tai pnjavi ztoain: ',0niloji
bez ikalva prÄ? jedu inerke siroöadi- doistaJedü 0n0 ito de ih r Varru dovesti i oni de ü ognju gorjeri,, (EFNisa, t 0).
9. l)ni l0ji izradüjü ftip0ve, vajad !slikari;Naiteru kirnu na kljan1erskom danu okusir ie onr koJr izractuju kipovczato Sto oponaSaju Altaho\.o st\,aranie. Buh2ri i N,tusÜm prenose od^Mulaha ibnÄ{esudn, ra.,dn ie N{uhammed, s.,r.vs., rekao:..Naitduk?znu kod ̂ llaha okusrr ic oni kojiirüctuiu kipo\c.,,
6 l l P t I r l ' o r L $ L r r
lbn Abbas, ra., takoder prenosi da i€ Nluhammed' sars'
rck^o: "Svako ko bude izradivao kiPove u
kipu koii on bude Proiz{eo bir öe data dusa
Vatru ae, svakom
i Ällah ae ie käzntu
Drehennernorn"Pr€nosi ̂isx, tadiialahu aoha, da je }fuhammed' sa !1s" 'ekao
za iasruke kojj na sebi imaiu slikc: "Oni Loii sD i'radili ove slike na
Kjjam€tskoß d^nu bit 6e ka;njenl i bit ie im re'eno: otrl'tte ove
st!Ärikoie ste sti'orili" (Prcnose Buhari iNluslim)'
Takoctc, prenosi Aiia, radiialhhu mha, da ie ll':hammed'
s.a.r*., rekao: "Naitdu kaznu okusit ee oni koii oponxiiiu
Allahovo snaranjc" @uhan i l{udnn)'
Prenosi se od Ebu Hure,re' r'4, da ie N{ubammed sa\ls'
rekao: "Uzriieni le Äilah rckao: 'Ko je gori od onog loji Poldavd da stmn
isto onalo lolo Ja srnrarn, nela thori j€dnog nnYä' ili mlo shori jedno sjerne ili
la shori zrro iita (rli n€6 noci)" (Buhari i N{ustim)'
10. Bitina strani nepraYednihrJ€dan od räzloga z^ rl^z k ü \atru ieste oslxniati se i biti uz
""p**a*, ""p;p"rp islama i Priiatel,evati s njimt "l n€ drtit€
slnnu onih loji nepravedno pstuPaju' pa da n' vdtn Prü" (Hud' 1 1 3)'
ll. 0büöene ali g0le i oni k0ji lrku ljudel
Medu stanovnicima ratre su Pokvarene razgolitene ;enc kole
iskuiavaju liude i ne poituju Allaha Prenosi Ebu H ureira' r'a ' da ie
Nfuhammed, s.a.\ß, rekao: "D!i,e vrste ]iudi od stanoYnika Var'e
ios oisam vidio (ali öe s€ Poiaviti Posüie menc): l'Lidi kojl u svoltn
."lama ar;e kamrike koii naliöe kravinom r€Pu' Ddxraiu liucle
niimll j ,cne koie öe biti obuöene, ali gole' kao da su iskr;lliene i
nagete dok hodaju, niihole 'e i.la{e (kosa) bid kao grba deva' oni
"ie "6i , D;en^et, niti 'e osietiti njcgov miris' a niesov mjris
dosti;c daleko" Hadis Prenose N{LrsLlm' Bciheki i Almcd'
Kurrubi ie z, onc koii u rukama drie kamsike koii naliöe
Lravinom repu rekao: "\ ova osobina kamiika uoöljiva ie kod nas
f r v i d i o l 6 2
u Nfa{dbu u danllsnie vrjjenle." Snldjk Frasan Khan, nadoyezuj,rcise na rijeöi imama Kurtubija, karc: ,,öak ira viic, ora osobinauoiliiva je u s\akom llemenu i Djesru, slakod.e\,no sc poveiav,kod vhdara i lelikana, utjeöc o se Aliahu od svega ito Onmr,i."Joi uviiek vidimo ovu vßru liudi u mnosnn mjesüna kakokamiikuju nckog, nekr su prokteti onij njiDa stiani.
;\ obuicnih a solih danas jnra punq izeleda da njihova smutnjarxjc prjje irih i,rdena kao danas, to su one koje je poslanik, s.a.qs.,opßao kao, "Zene koie te bjti obuöcne, a[ gole, kao da su jskdvljenej nageft dok hodxjL,, ni;holc 6e slave (k,sx) biri kro grba dela.,,
'12. oni l{oji muae iivotinje;Prenosi Mushn od tbn Diabin, r.a., da je Muhammect, s.a.\|s.,rekao: "Pokazan mj je Drebennem, a u njemu sam vidio jednuzenu od Bcou Israila k2ko se karnjava zbos maike. Ona ie niuvez.ta i oije ie hranila, njri joj je dozvoljta da sc hränr hsekrima itin€.rm iz zennje sve dok nije umda od sladi.,,
Äko ae o\o biri stanjc onib koij budu muaili iednu maaku, kakvoI ae samo biü sranje onih kojj maltretinju liude? A kako li 6e tek bitistanie onih koji izlzu ljude nxmuke zbos njihovog imana i islama?!
13. neiskrenost ü traienjü naüke;Velikj hafiz i uöcnjak El-Munzir spomenuo jc nekol'ko hxdjsa kojjupozoravaju liude kojj trare n,uku,tog oeaeg, drugog, a ne uAllnhovo ime. ÄIi temo spomenLrri samo neke orl njih;
Prcnosi Ebu l-turcjra, !.a., da je Nruhamned, s.a.ys., rekao:"onaj koji srekne nauku kojom se postiie AJlahovo zadovoljstvo,ati.c urxdito osin zbog nekog orozematjs koJt dob ra, neae osietirim'ris Dzenncta na Sudnjem danu.,,
Prenosi D;abia r.a., da je Ntulammed, s.a.\ß., .ckao: .Nemoite
tr'ninaukuda bise hv^ldi.jom Äpred uacnjaka, niri da polemizintes lahlioumrxma, niti da njom skupliare prvake tosmjesra nx siedeljke.Onaj kojibu(le ro mdiq neka se öur'a vafte, ocka sc iu\z vatre.,,
6 3 l l ' f r o l ' r L " r r t
od lbn Omerx, r.r'' Prenosi se da jclluhamLned' s'a gs ' rekao:
"onaj koji tr,lri nxuku, ali je ne tra;i radi r\llatra, ili mu ie cili nesto
drugo osim r\llaha, ncka scbi priprcni stolicu od vatre"
14. onik0ji ptü iz zlatn0g isrebren0g P0südaißuheri i Nluslim P.enose od Ummu ScUcme' railiidlihu ^nhx' dr
je N{uhanmed, sx.\"s, rck'ro:"onaj koj iPi je iz latnogi srcbfcnos
posuda, on, usnari u sroi stonak uoosj d'chr:ncmsl'u vatru " a Lr
Muslnnolom predaniu stoji: "Doista' onrikoji iedc i piic iz zlatfirg
i srcbrcnog Posuda "
Prenosise od Bbu llüzciFe' ra, da ie rekao: "Cuo s"tm ruhhovos
Poslanika, s.a.r*.. ch je rckao:'Nemojte oblaöiri svilu i brokat' oemote
piti iz zlamog i srebrcnog Posuda' zato ito su oni 2a niih (neviemike)
*.".- .1p.,, * *. 1'ierruke) na buduöem" (tsuhari i N{uslim)
lS.0najk0iisjeöt drY0lotosa k0je dajr l judima siEnkut
Prcnosi Abdullah ibn Hr:beis, ra, da je N{uhammed' s.a\1s ' rc(ao:
"Onaj koii posjeäe lotos, Allah ie gi n'gläi'aöke baciti u Vatru "'
Prenosi Aisa, ractijä xhu anha, da ie Muhammcd' s a ! s ' rekao:
"Oni koji siieku lotos bit ae sndno b"eoi n€lavce u Vatru"
16. samouhoiice;P.enosi Ebu Hurejre, r'a , da ie l{uhammed' s a vs ' iekao: "Onai
koji sebi oduzmc iila)t zeLiezor.n, to 6c;eliczo biri u niegovoj ruci
; zaUadat te g" " s'oj stomak u Diehennemu zauviiek; ooai koii
sebi oduzme ;ivot otrovom, niegov öe mu otrov biti u ruci i pit öe
sa u .lzchenemskoj lrtrj zadvi,ek, i onai koji k baci s neke liticc i
izvrii samoubisß'o, bacat ie se u d;ehcnemskoj {atri i bit 'e tamo
zauvijek" (Buhati i Nlusliu)
Prenosi ßuhari od F'bu Hureire, r''� ' dt ic Nluhxmned' s atts '
rekao: "Onii koii se obiesi' objesit öe se u \etri i onxj koji se
zaktie, klat 6e sc u \-etri"
I,{
6 5 1 i f i , , l ' o i i \ \ | |
V Il , {N ( ] ( ]Oß I t ( ) JNOST STANOVNIKA
D Z N H E N N I M Ax:x-x
P R V I T A C K A
l ) t l [17[ l i t t j l t t \ t l f t tTtl l I l l i l l
Postojc mnogobrojni tekstori ko,i gorore o r-elikom brolu
Ademovih s;nova koli öe u'i u D)ehenncm i rlom broiu omh
koji ae udi u Dtcnnct
tlzviieni Allah ka;c: "A vedina tiudi, rna koliko ti ielio' neir hili vj€rnici"
(lLrsuf, 101), zatnn: "l lhlis se uvjerio daje o njima ispnmo mislio' i oni su se
oowlia ni i rn, osio nelol iko vjernika F' 5"be 70 t Izrr icni t"Alhfrekr '
rL,r. ,, iiErno t" * s"i'a robom i onima troiise budu nowliza tohom llmhenne'n
napüniri!" (S:d,8s). llroionih kojine fieruju od lirdi ic ogrcmen
Takoder, clokrz da su neviernici i mnoeoboici koji su odbili
poz;v posl',rnika re6rna' ieste 'injenic'� dr tc se na Sudnjem <lanu
pojrrrti ietlan Poslanik sa dcset o{rb^ oko sebe' polärit ce sc
drdsi si Fde,llr ni rtriic osobe (koii su vlerorali)' zerinr ic ltto t
r r r i d j o l 6 6
poslanika koji ce se pojavid sami zato ito im se niko nije oda,vaona pozjv Prenosi l{uslim oct rbn Abbasa, ra., <ia je r{uhammed,s.a.vs., rckro: "Prikazani su mi tiudj (na Sudntem danu), tacla samviclio jednog postanika sa deset osoba oko scbe, vidjo sam d.ugogposlanika s jednom iu d\'ije osin)e s njim j vidio sam poslanita anjko nije bio porcd njee,t (ko mu ie vjeri)!?o)....
Nel,j tekstovi govrre da 6e od hiijad€ ,,\dcmoyih sino\a LrDtehenncm udj devet sror;na devedeset j clevet, a samo ie jed^nu Diennet.
Prenosi Buhari od Ebu Scida, ra., da je Muhammed, s.a.rs.,rekao:'Alhh 6e (na sudnjem danu) re6i:,0Aieod. On ae se odazlari:'Cekam da mi naredii, srcia i dobro su u Tvojoi rucjt,Bit ie nurcöeno: 'llivoji
slopiau za rahu'. On 6c pjtati: ,K) su oni?, AIah öe rcii:fi $'*e hiüril€, d6at stolina dffde!.li dmt ljudi'. ,I.o ae bitj trenutak katlnae dijere osiiediti, k1da 6e r.udnice pobaciri svoje breme i kada 6es\.jdjeri ljude kao da su pijant, ali onl ncie biti pljani, rc6 6e Altalorakzzna biti oSrra.,, Ovo ie doslo teiko ctrugovima ÄllahorogPoslanika, s.a.ys., pa su rekli: ,.O Alahov postaoiöe, koii de onda odnas biti od njih Gpäsenih)?t', Odgolono j€: ..Raduite se, zaro ito jeodoos las i Je'dzudra i Nleil;ud;a jedan prema tritj^aü:, z^En jcrckao: "Kun€m se Odm u öjjojjc R"ci m"jad,sa,nadam se da6etevj birj iedna treaina D:enncta.,' prenosiiac hadisa ie rckao: ,.H\atilismo Allala j veliaati ca (to su radili poslanikovi drugovi).,, Zatim ieluhrmmcd, . . j . ! .s. . rck,o:. . } �uncm,c onim u Ci ioi ie Ruci moja
duSa, adam se da 6ete biti potor.ina smnovnika Dz€nneta, \,nipnmrer naspram drugjh,aroda jeste kao bijcla dtaka na koii crnogakonja ili kao biljes na masa,edoj nozi.,,
Prenosj Tjrmizj od Umnna ibn Husaina, r.r., da je Muhanrrne<i,s.a.rx.,rada ic pritikom putovanii objariicn njer "0
ürdi, Gospdrn nqase hojt€lzaida a pIoL!3,lodi snal sviih nislupi,velili dogadrj [itil,, @t H^drd|,1), rekao: "Da li znate koji je to dan?,,r\shxbj su odgo!.oflI: .^ljahi Njegov Poslanik najbotic znaju.,'on jc rckao: ,To je dän kada ie
6?lsrr i | ' Pr!L \ t L1!
,{lah reii Ademu: 'lzvdisloPitru ftln' On 'e Pitati:
'Gospodaru moi'
t4" 1" "f."pi." '"""1' on öe reti: 'Demt stotioa dewdlset i d0vsl u hl ' a
irt|! tl llirnnet." T,rd^ su muslimani Po'eli dr Plaiu, a Al]ahov Posiaruk'
..".",.. *r.- p, 'O";," ""ivise od sebe i buditc praiedni' zato sto
nije posrcialo poslanswo koiem niie Prcthodio d;ahiliiiet G'eznanlE
Uzet ie se ljudi neznalce i ukoliko se Dtehennem nc naPun' n"ma'
,rpoQunit ae se munallcima (licemienmn) Vai prmler prema
oa-i"* a-eit' *-d" ieste kao bilieg na nozi 'ilotinie ili bilies
na grbi deve " 7-atin ie rckao: "Ja se nadam dr icte r-i bjti öen rona
stanovnika D;enneta." Ashabi su donosil tekbire' a Posl2nik re":
"Ja se nadam da icte ti biti treiina stanovnika D;enneta" Oni su
opet dodieli tekbn, a Poslanik im reic "Ja se nrdam da ietc vi biti
polo'i"a st^no*nlka D;.nneta" Zätim ic on Glmftn ibn Husrin'
prenosllac hactisa) retao: "Ne znam da Ii ie rekro: \'i 6€te bitj dLiie
treiine ili niie to .ekao " Olako ga prenosi i imam Ahmed' a Tirnxzi
za oraihadis kaic da ie hasen'sahih'
Neko 6e reöi kalo se moze izbieti kontndiktornost '2medu
ovog hadisa i hndisa koji prenosi Br'rhari od Ebu HLrrcire cla je
p*i".il, ,"'.., rekao: "Prvi ko'i 6c sc Pozviti na Sudniem
danu leste Adem. Pa te se medusobno vidieti (sledati) njcgovo
potomsr'!-o. Pa ae se reai:'Ovo ie lar orac Aden ' Pn öe re6i (Adem):
;Oclaziv Tebil I drije srete Tloie su, Uzvi3eni Bo'e (ti i Ti iedini
daiei d\i,e sre6e: srcau zemalisku i sreiLr nx drugome svtletu'
rletnonr" s';jetu, sreau nebesku)l' Pr ie rcii (Uz'riieni Allah):
'Izvedi pripadnikc pakla i7 svoga Potornswa' Pa ic reti (Adem):
'o moj Gospodam! Koliko (da) in-edem?' Pa ie te6i (UzYiieni
Allan): 'lzre;i iz svake stotine dcrcd€sct i delet'Pa su rekli:'O
poslaniie Allahal Kacla se uzme od nxs od slahc stnire devedcset
i a""et, pa ita osta;e oa nas?' Rekao ie: 'Zaista moj umnct nedu
drugin,a je kao bijela dtaka na crnome volu "'
U sultini, ovo Predanie die u suProtnosti s ostalm
yieroclostojnim Predanijmr koin smo riniic snon€nuli' ier broi u
Jcd;udia i Nted;ud;a, a ovo pot1rduj€, kao sro hrdj Ibn Hdieri I
el-Äskrlani, to ito suJe'drucD i Meäiudi spomenuli u hadisu EbuSeida et Huddja a nr.u spomenuLi u hrdisu Ibu HJrcrre. Id(odcrmozemo ud€ov6-iü i r ime iro iemo reir da \e prvi had,s odnosin. cjjelo iovjeaanstvq pa kada bi uzeli procent onih koii ie uöi u
, Däennet i onjh koji ie u€i u Diehenoem na osnovu civitjzaciie
| (narod4, odnos 6e biti jedan naspram devetsto de.i,edeset i devet,' a l - .adr. Buhänre or u rom znaccniu bio ctr porasni procen, on,h kor l
r cc uci u D2ehennem , pr ipadnici, |
, pnpidn,c, sJ u log umme,, . Ibn HadrerI e l -Ask" l ,n , k /ze. pr ibLi ) i r " . r i . ovom mi i t reniu. n i iF. \ i rcakci l ,. e l-^sk" lrni k/ze. pr ibLi) i r" . r i . ovom mii t reniu. ni iF. \ i rcakci l r
krdr ru rekl : O po.t ,rruie ÄtJrha: Kadr .e uzme od nas od sv,r testorine de!€desct idever, pa ita ostaje od nasr, zarim je rekao:
, , , M o g ü i e i e d , 6 e s e p o d i " l r d * j , i d " " p . r " ; ; ; ; p ; ; ; ; ; ;
l r skupioapri je ovos ummeta,pa ie od hi t jadu nj ih jet lan u Diennet,I t . n q H i , i q p , , r c u \ i , 4 u r l r r e r a . p , r c e o d h r t J i d u n h i e J . r u D i e n n c r ,
I a druqi put ie podjcta bib u olom Lmmetu. : u njemu cc bir odhiljadu deset.ll l
69lS'sr| l l 'orL"Lrr
Niegov poziu '1 idjedan nuod risno kmili dokposlarika nismo pslali!" ([l-
[ra, l5). Zbog toga je Uzviieni Allah svakom narodu podao pos)anika:
". . .a nije bilo narda lone nije doiao onaj loji gje oporninjd' (htir' 24)'
Razlog ogromnog broia stanovnika Vatre jeste mali broi onlh
ko'i su se odazvali Poslanicima i veliki broi onih koji su ih negirali'
zatim, puno njih se odazvalo Podanicima, 2li nisu imali iisto
vierovani€. Veliki uöeniak lbn Redteb u svo,o, knijzi Et Tahvif
Minen Nar spomenuo ie tazlog zbog kojeg su stano{nici Dienneta
manjina, a stanovnici DZehennena v€öina' i rek2o:"Ovi i svi ostali hadlsi koii imaiu isto znaöenie dokazuiu da s'r
veiina Ademovih sinovr stänovnici Vatre, i osirn toga dokazuiu
da su sljedbenici poslanika manjlna ako se usPorede s drugima'
Oni koii ne sliied€ poslanike uei 6e u Vatru' osim onih do koiih
nlje stigao njihov Po,iv ili nisu mogü shaatiti razliku koja se
njime predstavlja. Veliki broj djedbenlka poslanika pridrzavao
se dokinute vjere i promiieniene linj;ge (nakon rto ie doila nova
vjera, kao ito ie sluaais Kur'anom koii je dokinuo Tevrat i zebur)'
i onj su stanovnici Vatre, kako kaie Uzviseßi Ä[ah: "A onima }oji su
se protiv dega (Kur'ana) ür0liliVätn 6e borariii€ biti" ([üd' l7)'
Öakl oni koji budu pripadali iasnoiKn,izi (Kuianu), savrsenom
Senjatu i istinitoj vieri, mnog; od niih bit te stanovnici vatre' kao
sto su, naPrimier, munafici 0icemi€ri) koii te biti na najnitem
stepenu Dzehennemr' lma ioruh kor i Pr iPadaiu tom Putu s\ ' tnx i
iznutra, ali biralu iskuSani sumn'ama, j kao rez'rltat toga Postnx su
novotari i zalutali. Postoje hadisi koii kazuju da 'e se ovai ummet
podiieliti na sedamdcset i nekoliko sküPinq sve 'e u Vatru osrm
jedne. Mnogi od njih su iskusani zabranienim süastjma i z€ljama' a
ko to bude öirrio, obeiana mu je Vatra, i pored toga ito to ne znaöi
da ie u njoj vieäno ostati Dalde' nede se spasiti obeianoj vatri 'rtj
te zasluiiri ctrrcktni ulazak u D;ennctiz ovoga ummcta, osim oflih
koij su nr onome na iemu ie bio Muhammed' s a vs , i njegovl
drugovi tajno i iavno, oni s'r bili sigurni od iskuienia strasti i ;elja
TÄLv,h ie \c.ml milo. Poscbno u posliednle vnlemc
I r , v i d i o l 6 81
I jednom predantu odnosi se naied,n razmier, a u drusom predanju
I devctsto d€vedcset i devet mogude je da se odnosi na komplctnu
i brojku Ademovos poromstla, dok hadis Buharije gdje se spominje
i tq deredeset i devet, odnosj se na sic poromke ̂dema osim
I I . ' d t " . l r , i l t - ' , l t , , ) ! . ^ ^^ - - - - , .
i ,r l I | R ü R A T A T K A
l
l i : T,tJr ' t rrocottnoJrosrt, l l sT,r\ l ]rrr{ i \r ,rTlr j
i I , Razlos oi,ome nije nesdzanje istine do tjudi zbog razliöjrostj vremena
jif imro Surr *tu* r. 'p.ncauo po.e.r ouh i drugi niirreoii.
il
t r r i d i o l 7 0
. .Itorda se nailcdi eztog o t^zi u slijedenju strisri, zaro aro ieljubav prema strastima duboko usadena u liudskoj d usi: ,,Ljüdina
seöini daj€ lüepo_samo ono za tim äde hnq siaoü, gotr ile,.tat isrc[n, divniknji,stoki i üsjevi. To sü bhgodrti u äntu m ovoa srijetu. . . " (Ali lnrin, l4). Äfn{jgjliudi tud€ da postignu ove ;etie, priron stijcde6i pur koii voiiniihola duia i srce, i n€ pa?eaina,akon kojj ie objadjenod Allaha.Pored toga, prisutno je pridrrav,nje mnosih generacija zakonimanasliiedenim od njiho!,ih oöeva, koj' su protivnj Ällaholomzakonu: "l eto hlro, pri.je leh, ili ni ujedan grad nisaro poslanifta poslali, e daoni loji su nsloiniar iivolorn tivjeli dsu pvorili: .Zalelli
eno pretle naie loloispovijedaju rjeru i ni ih slijedino u stopu'. .Zar i onda, - govorio [i or _ ,hd r"mja donosin bolju od oae loju sre od predr&a reiiü rpanrili?' A oni bi odgoraali: .l{cg€rujeno mi ü 0!o ötoje p0 rina podano!',' ([z_Zu[ruf, 2]-24).
Ljubav pr€mi sraniu u koiem su bili njihovi oöevi i öinjcniesr-ega toga svetinjama botest je kojom su jskusxvani svi narodi, autjecaj tosa niie manji od usadenih s ras ti koje se naraze u dubinamaljudrke duie, ukoliko to njje strasr sami po s€bi Grazna ,elja).
Prenose Buharii N{uslimod Ebu Hureire, ra., cla jc Muharnmed,s.a.v.s., rekao: ',Diebennem je okruzen stristjma (nedozvoljenim,eliama kao sro je zinatuk, alkohol jrd.), a Drennet ie okrdeomrsHm s6?rjma (koje su ust1ari dobn djeta kao;to je nam2z,dobroöinsrvo itd.)."
\ r l i r rr sr, l ror.rrrr0 iü t , \ \ t i x . { Jüs l iu t l l
Vedina onih koji ie u6i u Varru od \,jernika,esu Zene. prenosetsuhari i l\ludim od Ibn ^bbasa, r.a., da jc NrLrhammed, s.a.r:s.,u hutbi koju je odrlao prilikom pomraöcnja Sunc2 rekao: ..Vr.lio
? l I f r \ r o I ' i r L r \ r r "
sam vatru (Dtehennem) i pr;mijetio snm cla su veiina njegovih
Prenose BuhaniNluslimo<l UsameibnZ€ida'r''�'daie N{uhimmed'
sa.us, rekao: "Sao sam isPr€d vrat^ Oatrc) Dtchennema iPnrnjietio
sam da su leiina onih koii ulizc unutra;ene"
lvtuslim Prenosiod UmrlnA ibo Hus'�inA'r'a 'daie N{uhammcd'
,."..,"., *k;., "N{äniina stanovnika Dienncta jcsu ;ene (nc
ubraiiiuii d:enctske huriie) "
Olai hadis ne negira da de svaki stanovnik D;enneta nn^d liie
od iedne tene, zrto ato pod 'tene koie 6e biri lc'ina stanol'rüka
vatre' poarazumiievaiu se 'ene koie Potieöu od Adema' deihis-
selam, dok vedina tena D;cnnetr iesu niesoi€ (zene) hudie' hurur
J FKurtubi u sloioi kniizi Et Tezkireh kaäc: "Zene su manlma u
Diennetu zbog niiholog sl'icclenia strasti i Privremenih liePota
ovoga s'i1et, i "'iho"e t'hkoumnosti koia skreie niihove Poglede
s budu6eg svijeta, tako da se Pokazuju dibim u 'ulanlu od ovoga
sviicta i niegovih ljcPota Osim tog4 one su iedan od naivetih
razloga koii udaliuie misli nuikaracr od buduieg s!';ietx' kao
rezultat strasti koie one posjeduiu i oiihovim interesoiafllem samc'
ozaovaisviiet Puno tcnx okrenr'r glart od br'dutegsviietai udalluju
druge od njcga; one se brzo odxzivaiu onimi koii ih pozivaju da se
"aJ" od vie.e i"eomr terko oda'�ivaiu onima koii ih pozivaiu da
nzmiölia'u o tuduaem sriietu i rade Pobo;oe sß?ri"
P..;i .".s^ ovoga, mcdu ;enxma ima i veoma dobrih' koie
izvrsawriu Ällahora narcdeniq pridr;l'aiu se Njesoros icriiatx
i ooimiu Allaha i Nicsolog Poslanika TxkLih ic u Dtennnet
uti p"no' p'no 6e od niih u6i tamo zbog njihovog ispravnog
vjerovania i dobrih djch
?3lsf l o l ' | t r tLn ut
I / I Iv l t
F I Z I I K A V E T I C I N AS T A N O V N I K A D Z E H I N N E M A
x-XX'x
Stanovnici Däehennema 6e u nieg'� u'i ogronne veli'ine öiju taönu
veliiinu ne zna niko osjm Onoga koji ih ie stvo;o Prenosi Ebu
Hurein, r.a., da ie Muh,mmed, s.a.vs', rekao: "Raz daliina jzmedu
dva rmena nevicrnika, ka<la on ude u Varru, bit 6e kao putovanie
brzos koojanika tri dana " Takodet, Ebu Hureira' r'a', Prenosi da ie
^{uhammcd, s.a qs, rekaor "Kutn'äk ne\iernika (u D;ehennernu) ili
n,esov oönjak bit ie kao br<to Uh':d @rdo pored Nledine)' adebliin'�
nicgov€ kote bit 6e kao ttodnevno putovanje"
Zejd ibnul Erkam rckao !e: "Coviek koji te biti stanovr'lk vatte
u njojae sc poveaatj toliko dadcveliiinr njegovog kutnjaka postati
Prenosi Ebu Hureira' r'a, da je Nluhammed' sa\'s" rekao:
"Debljina ko;e nevjeroika (u D;ehcnnemu) ie öetrdeset i dva
lakta, niego{ kutniak ie kao brdo Uhud i niegovo mjesto 'r
Drehcnnemu (zbog njegove rrliöine) bit de kao razdaliina izmedu
Nleke i Medine"
Prenosi Ebu Hure,ra, ra ' da i€ Muhammed, s a ss ' tekao:
"Kutniak nevjerdka na Sudniem danu (u Däehennemu) bit ie kao
t r r r i d i o l 7 4
brdo Uhud, debliina njego\€ koie sedimdeser iaktola, niegovim'iiii koliko Bejda (po,nata planina I grad u Nratoku), kosdniegovih nogu kao verkan (brdo blizu Medine u prar-cu Meke), njesovo miesto u Varri (D;ehennemu) koriko izmedu mene iRebde (miesto na perifetiji N{edine).',
ovo poveianje tijela neriernika bit a€ zbos pojaianja njeso\ckazne i bolora. lmam En-NcveYi, nhimehultah, komenrjrajuöi oi,ehadise u i\tusümovom Sahihu, Isze: ..S\€ ie to birj talq da bi on(neviemik) osjerio jaöi bot i src je ro odredenje UzviienrgAltaha u itatreba gerolad zato ik) nas je o tome obaviicsrio Muhammed, s.a.rs,,Isto je rekao i hatiz tbn Kesi! u svojoj kniizi En Njhaie,2/139.
? 5 1 0 ' r o l r r ! ' r L D
V I I IH R A N A , N A P I C I I O D J B f A
S T A N O V N I K A D i E H E N N E M Axxx*
Hrana stanovnika Diehennema bit'e ed-dari i drvo ez-zakkum' a
niihov naDirrk et-hxmim - prokJir'rcala roda el- gislin i el gas'xk
r,^ii.ni ftt,t' k2:e: " ..loda drugogjela olis lrnja (ed'd'rri) r€& inati;
loje ncce ni ugojiti ni ghd utolili" ([t4.5Üa' S?) Ed-dxn ie trrie koie niöe
na povr;ini Hid;aza (u spad'�iu Nlek'� i N{edina) i nazi\a se es
iebrek. Ptenosi se od lbn Abbasa, ra ' da !e rekao: "E!-sebrek ie
iedan ravniAk pun tmia priliiePlienos zn zemliu' kada se Podigne
nazivi se ed'dari" Katada vet: "To (ea-da;) ie iedno od oaigonh
i nä'uvrcdlin'iiih iela" Hrani koiu ie iesti stanovnici D*ehennema
n"t. i-siii; oa td.o foristi, ne'e osietiti nienokus'ne6ekoristiri
niihovim tiielima i nieno konzumiranie iedfla ie vrsta kazoe'
I Jzriieni Allah kaie "Drvo zrllflm; bi ia hntra gr€5nikq u klühü de kao
r.itopljeülovimvnd;kaoitovodalodalljuöawi'SieprjuIiusrdognjaodvucile;
a atin rnu, na glarü vodü loja I'l.iuä idijerajte!"' ([d-Duhan' 43'47) Uzvilerü ie
Allah ovo dtvo opisao u nekim drugim ajetima: "A da li je holja ta goäa
ili d* oLlut; Loj..to n.rj"rnicima lao kaznu odredili? To je drvo loje & üsnd
I)ähennema nsti; plod de rnu poput glard iejhnshh bili ()ni d' 5€ njine hranili i
ttube svoje njirne puniti; zatim & to s lrtjuöalorn vodom iznijeiali; a Polm & se'
sigürro,op€t r lEehenmn vrdliti" 0s-Srlht' 62{E) Na drugom mjestu' on
I ' r y i d i o l ? 6
k^z e: ". . . i lada d€te vi, o ablüdjeli, koji Fd&to oävljcnj€, sigürno s drvora zald(Ulnje*ti; injirne dete trüuhe püniti. Pa atirn na to }lju&lu rodu pili; popn larnila loje nenogü äd ugasili; t0 de na onon $ijelu biti gdenje njiho!!" (fl-Vald4 S 1,56).
Iz ovih ajeta se dn razumieti da j€ to dr\rc veoma lose, njegovoie kor i i (nre ni .amom dnu Drehcnncm/. njeq,ne {c I , inc i i rekroz njeea, njegovi sr: plodovi uiasni za gredanje I zbog toga seuspofeduiu s davoijim glarzma. I pored toga sro su o\_o drvo injegovi plodovj üasni, stanovflici D;ehennema neae nad drugiizlaz osim da ga jedu sve dok ne napunc stomake, jer ae osjeiatiteiku glad. Kada ih napune njin, (plodovima), ono ie poöeti dakliuöa kao lto kliuaakatran i tako öe imlzazvatl jake bolorc. Kadaihobuzme ovo sranje, porurit ae prena prokliu.atoj l-odi (et hamin)ipit6e kao tedne dete, koje pjju a njknko dn ug"se ied. Tada 6e invoda krju piju pokidati crjjeva: ,'. . . patnja loja ieka one koji öe u Varri vjeönobonviti,loji ie se ur.awelon vodon pojiti,loja d€ im cnjera ftidati!,, (Muhaaured,l5). OvaLr.o ie biti stanje stmovnika Diehennema. Da nas AIahSvoiom miiosiu sntuv2 od stania stanovnika D;ehennema!
Kada budu stanovnici D;ehennema jeli ovo u;rsno jelo (eddei i ez-zakkum), neae ga moai progDtnti zato ito je odvrntno:"[it de u llas, doista, olon i ognja;ijeh loja u grlu zastaju, i patnj€ nesnosn€...,,( -lluzrrnnil, l2).
ÄIahov Poslanik, s.a.rs., opisao ie neößrocu I ostnnu ezzakkuna rijeiima: .,Kada bi jedna kaptja (d.g e,_zakkLrm, pal,na zemlji, poremerila bi snv;jyot na nioj, a kako I ae tek bitj stanjeonih iija 6e ro biti hrana.,,
Od jela stanovnika Diehennema jesre i el-gislin. UzviieniAllah kaie: '?alo
0n danas ovdje neara prisna prijarelja; ni drugogjela osirnpod"Ja (ei-gislin); loje ie lamo nevjernicijesri'' (Xl-lla[[a, 35_ll). u arugornajetu kaze "Pa nela olulaju vodu lljuöalu i lapljevinu snrdljivu; i druge sliöneovina nufte, mnogoslrufie" (Sad, 51,5E).
H-gislin i el-gassak imaiu isro znaienjc, ro su nciistode kojeteku iz koia sranovnika Drehennema. Kaie se da su to neöisroaekoje teku iz spolnih organa bludnika j ko;a nevjernjka. Kurtubi je
7?l0sr! l ' rx r i r r i t
rekao: "To su teku6ine iz tiiela stanovflika Dtehennema"
Uzviieni Allah obaviiestio ms ie da ieel-gislin samo icdna\-rsta
od puno v.sta koje na niegi nalia€ u sYom uzasu'
Drugo pr ie te el-hamrm. l rzvr ieni AUah LrZc:"...loji& se ravrelonr mdon pjiti' loja & irn crilrz kidati!" {ilulanmed, l5);'110(dtehenentliie)za'nol€Fonoc'pomoä&ins€tel dinonPoFrlrasbpljene
lrorine loja & lica ispedi. lJiasm li pi& i Enana li bonviSta!" ([l-Kehf' 29);". . . pred njim & Dhbennem biti - i on & biti pojen odrratmm lopljevinon; mu'il
& se daje pmguta, alije nikalo nece uo{i pmidrijeli..." (lhnhinu 1&17);"Pa nelo okGaju vodu lljl&lu i kapljerinu snrdljivu
" (Sad' 5?)'
Ovi ajeti spominiu öetiri v6te piia stanovflik2 D;ehennema:
1. el-hamim: to ie voda koja postiie naivetinivo klju'ania, kao sto
Allah kaier "...iinedu ntre iklju&le rode oni'6e lcuüti " ([r-Ralnaq 44);
"(Nerjernici de) s vreh uzavrelog piti" (Il-Gaiija' 5);
2. el-gassaft, v.t smo o n;oisovodli. ona se sPomin,e k'�o ielo
i piie stanovoika Diehenncma;
3. es-sadid, to ie tetnost koia izlazi iz mesa i koie nevier ka
Preoosj r\'luslim od Diabia, r'a , da j€ Muhammed, s'a vs ' rekao:
"Zaista ie Allah obe6no da 6eonima ko,i pjiu oPoina pi6a' biti drto
da piiu'rinetul h^bbal- blato koie uniStala"' Drugovj sugapitali:
"Allüov ?oslanite, ita ie 'tinetul-hrbbal'?" Odgol'orio je "ro
ie
zdo, il' tekutifla iz tiiel, stmolnike Diehenncm2."
4. el-muhl, pren"se rirmizi i Imam Ahmed da ,e Muhammed'
s.a.r'.s., za el-muhl r€kxo: "To ie neito popr'rt prokliuöalog ulja'
kdä joi Geinosb) priblire licä, ko;a s lica ie im Pastj u nju "
S'L l r rv r t r t I l i l u l t t t t l , \ f [ ] l i sT l r r {T l l l l
Nekim grclnicima AIhh ie dati di iedu d;ehenemskog 2ara: "0ni
k0jibez ilaha pnvajedü imelke siroöadi - doislajedu ono ito de i[ ü vatru doresli
i oni de ü ognjü g0rjeti" (h'Nisa,l0);
r i d i o l ? B
"0ni loji Iaje ono itoje lllah u finjiui objavio i l0 aejenjuju za dcito ito ealonijedi - oni u trüuhe smje ne trpajr DiStä drügo d0 oD ito ie ih u Valr! dov€rti. . .,,(ü.&lare, | 74).
Sto sc tiie odiete sta.ovnika Diehenncma, AIah nas jeobavijestjo da ie im se odieia krojiti od komaoa Yarre, onakokako se ka;e u ajeru: "0nima
loji ne bud! vjeroräli bir ia odü€la od rth€slnojena,al l ju i j lavodabir i€"aglavenj iüovet jenna.. . ' , ( - l ladidäI9).Kada
ie Ibrahim et-rejmij öirao ovrj ajct, sovorio ie: ..v€lik jc onaj kojj
je sBofio odieiu od \.?trc.,'Uzviieni Allah, rakoder kate: ,,Toga dana üdjet cei gn!trile poye?ane
u r:jcdaiilc olove; loöuüe de in od tatran. biti, a yrtn & lica diion obaüjrti. . . "(lhn[irn, 49.50).
Prenosi [{us]jm od Ebu Malika ct-Esarija da je }{uhammed,s.a.r.s., rekao: "One koie rusDju (za umrrm, vnitanjem), ako se nepok"iu prjje svoje smrrj, na Sudnjem danu bit 6e orivljen€ u odj€6iod katrana i koiDljiod dtereba (d;ereb je bolest Loi" iesro posadadcve rli i ljude, i lzazna iako te.anje- iuga).',
? 9 l l r ' , r i P , , 1 ' \ L , r
I XKAZNJAVANJE STÄNOVNIKA
D Z E H E N N E M Ax_xx*
05tnr t r l ln l t tur l r IS[0 i I l (0 ' | [ ( t 0z l I l l : r l sT ' \ \0r \ l I l
lZ t t l t \ \ [n , t
D;€henemska kazna Icoma je oitra i sadr;i razli'ita muden'a' i
ioviek bi Dorroi io s\a bogarsn'r da 'e n1e sprr i 'ittl od.ia*g najrrnib loji uEft lo0 nevjernilt dobla s€ nde Prinili lao
othp ni sw hlago ovog rrijcta. l{jih öle pat{a bolna i njina nilo neie pnoii"
(Al i lann,9l) ;"lhda bi sn om iloje na Zernlji bilo ü poijedu ndjerdlo, ijoi lolilo' i h$eli da
se olkrpe od patnje na omu sri.ietu, ne bi im sc primilo' l{jib öelo nulo nesnosna"
( .ltlaida, 36).
Prenosi Muslim od Enesa ibo Nlalika, ra ' da je MuhAmmed'
s.a.vs., rekao: "Na Su.lnjem 6e danu stmovnik Dtehennema
postati .ovjek koii je bio najboeatiil nn dunialuku obuzet ce s't
""t* *.. j"a".- i bit ae Pitan:'O sinc Ädcmov' jesi li ikada
I
I
r r y i d i o l B 0
vjdco nekak!rc dobrc?JesJ Ii ikada imao blagodati?, Odgovorit ae:'Ne, tako ni ^llaha, nikadat",
To ie samo nekoüko kratkih rrcnutaka koji iine d,r nevjernicizabora\€ sve blagodari i uzitke koje su okusiti na o\-om svijcru.Prenose Buhari i lvfuslim od Enesa jbn Ntatka, r.r., da jel{ulrammed, s.a.vs., rekao:._Altah te na Sudnj€m danu upfarionoga kojj ie do;ivjeri najlaksu kaznu: ,Kada hi bilo hoje sve jloje nadunjaluftu, da li bi ga zamljenio za spas?' Odgovorit 6e: .Da,. Bit 6e mureteno: 1ä snm 0d l€be tniio ne5t0 puno lali€joö dok si bio ü Adenomj kiö,t i: daMim pripisujei druga, äli lisiit0 odbio'.',
Utas i strrhote Diehennema uiine da öovjek izgubi tazum idode do stinji knda bi zamiienio sve svoje voljene samo da bi sespasio D;ehennema_ "l{evjernih
bijedua doöekao da se od patde loga Danaiskupi sinorima wojim; i ienon svojom, i bnlon svojin; iporodicoo svojom loja gaititi;isvina ostalima na Zemlji, - sano da se izhavi. l{ilada! ()na de huhinja (la?a- ine Diehennsna) samä biti; loja de udove öupati . . .', (fl-Mearidi, I l-16).
O\a utasnx i neprest2na kazna uöioit ae ,ivore nevjerniikihzloöinaca zauvijek nemirnim i u neprestanom botu.
D R U ß A T A f K A
I
N r;xoLrxo t,n rrrJ l n,t l,rztr,
Itazlikl u kainjavanju stan0vnika llir:hennemaDiehennem ima razliöue stepene od kojih su u nekjm kazne boinijei .jegori stanovnici ie biri ka:njavani druköiie. prenose t{usfim ilm n Ähmed od Sumre, r.a., da je Ä,tuhnmmed, s.a.vs., rekao: ..Nekc
od njih vatra ae ol,uhvftid do zgloba ize pete, ncke ie obuhratirido koljcn,, neke ae obubvatiti do polorine a ncke ac obLrhlatiti dogrla", n u dtusom p.cdan,u stoji: ,.do niihovih \ratom "
B l l l
t r o 1 ' , t 1 1 \ ' r t
Poslanik, s.a.ws., govorio n,m je o onimä koii ae biti nailakie
ka;nieni medu stanovnicima D;ehennem?. Pr€nosj Numan tbn
Beiir, r.a., dn je Muhamncd, s.2.\ß., r€käo: "NajlakSu kaznu na
Sudnjem danu okusit ie öoviek liojem ae se pod noge staviti iar
od koieg de mu kljuöati mozak", dok se u drugom predaniu kare:"Nailakiu kaznu na Sudnjem danu okusit tc toviek ko'em .e se
pod noge stavid dvije äaruljlce od koiih 6e nu mozak kliuiati kao
Sto kiiuaa kröag"
Prenosi Muslim od Numana ibn Beiira, r'a., da je N{uhammed,
s.a.v.s., rckao: "Najlakiu k^znu od stanovoika D;ehenncma okusrt
ee on,j koji ö€ obuai dvije nanule od vatre od kojih 6e mu kljutati
mozak, a on ae misliti da se oiko ne katnia\2 gore od nJega' a on
sc ka:niava oailaksom kaznom."
Muslim u wom Sahihu prenosi hadis od Ebu Seida el Hudrlia
da je ÄXahov Podanik, s a.r= , rekao: "Zaista ie u Diehennemu
nalmanie katnien bjti onaj koii obuie nanule od \?trc' a mozak 'e
mu vriti od ,estine vatrc tih nanule "
Buhari i xluslim Prenosc od F.bu Seida el lludtijjx, r.a ' da je
iuo Muhammeda, s.a.r:s., kada ie neko Pred nirm spomenuo Ebu
Taliba, kakoje reliao: "\fo)da ie mu moie posredniii'o koristih n^
Sudnjem drnu, tako dl! 6e blti stavljcn u mjesto gdjc latra dosnie
do tlanaka, a od toga ae mu kljuöati mozak "
Kulanskl ajeti, takoder, doknzuju nam dn ac k2zna strnoln'ka
DTrhennenr bir i r . znul: lJ Ll / \ i re.r \Uih I ' r ic:"Licemjeri 6e na samom dnu Diehennemr biti. . " ([n-llisa,l45);"Onide se ujutm inaveöeruvalri priili, a kda nadüpi öas; 'Uv€dih faraonov€
ljude (sljedbeni[c) u palnju najteiü|"' ([l-ltlu'min, 46);"0ne kojinisu vjeovalii kojist odAlhhora puta odvniali lilidemo dvoshnlon
laz[on loz li ralo 510 su pravili srnutnju" ([n-llahl, 88)-
Govore[; o ovoi tcmi, Kurtubi je rekao; "Ova snar dokrzulc
da nevjersho onoga kojl nije vietin'io, niie rsto kxo nelrcrst\rl
.,oosa koiiie preieo s\.esrrnice zuluma, uzoholo se iiinio grijche
Nemr sumnje dx äc relicrnici u D:chennemu bit; razli'ltih
l r v i d i o l 8 2
kategodja, ito se da razr:mj€ti iz Kur'ana i sunnera. Jesno s€ znada kazna onih koji su ubijali poslanike i mustimane i Siriti smurnjuna zemlji, nede biri isra s karnom onih koji nisu vjerovali ati su seodnosili dobro ptema poslanicima i musümanima. Vdii li kakoie Muhammed, s.a.vs., jzilrkao Ebu Taliba u mjesro s mmjomvatrom zbogpomoii, dobrore i odbraoe koju mu je ponudio?,,
Ibn Redieb ,e rekxo: ..Znaj da su kategorije kazne stanor,-nikaDiehennema razliöite, one se dijele prema raznolikosti njihovihdjela zbog koiih su uati u !?tru", zatim je spomenuo dokaze otome j rii€ö Ibn Abbasa, ra.: ,,Niie isra kazna onima koji su bitioitri u kufru (nevjersn'u), koji su ijriti smurniu na zemlji i pozivaliu ne\jerstvo, s kaznom onima koli nisu biti takvi.,, Zanm je I6nRedieb rckao: "Tako se raztikujeikaznagretnika iz redova viernikaujednoga Boga, niihola ie kazna biti prema djelima koja su raditi.Neöe se kaznjavari isto onj koji su radili velike gdiehe i oni koij suradili male. Nekima se trazaa mo;e olakiati zbog njihovih dobrihdtela koje su posjedo%Ii, ili onako kako bud€ ;erio AraL Zbostoga öe nehi od njih umriieri u vaüi.,,
Prieljs koiaDäehenernska vatra pdit 6e koie nj€govih stanovnika zato lto sebol osieta pteko ko;e. Zbog roga 6e im AIaÄ miienja.i isprreneko;e novima koje ie opet izgorieri i oper 6e se to ponavljati: ,,tueloji ne rjerlju l dolaze llaie ili &no siguroo r ratrn baciti; hd irn se loie hpelqzanljeril &mo i[ dru$m loäna da osjet€ pnw pahju. lllal je, raista silan inudrr" ([n-l{isa, 56).
Es-sitar - T0pljsnjeJedna od vlsra d;ehenemskh kazni jeste proliievanje prokljuiarevode (el-hamim) na glave nevjernika i zbog relike vrudine re vodeniihova 6e se crjjeva rasropiti: "0nima loji m budu rjeronti bir de odliela odvata s[mjena, a llju&la voda bit i€ r! glaye njihove lj€va0aj 0d rje & $0 islopili 0n0ilo je ü trbusimr njilovirn, i [oä. . . " 6l,lladäti, 19-20).
8 3 l | ) L r o l ' o ü r t \ ' .
Pr€nosi Tirmizi od Ebu Hureire, r'a, da je Muhammed' s a vs,
rekao: "Proliievat öe se prokiiuöala voda (el hamim) na njihove
glave i prodrijet 6e do niihovih crijev4 i tada Le iz^'i sve tz
njihove unutrasfl'ostj, i dok stigne do niihovih nogu oni ae ved biti
rastopljeni, a zxtim ae se Povratiti isti kao Sto su bili Prije."
Eflefhu - üor8rjE licaLice ie ponos öovieka i zbog toga nam je Poslanik, s.a vs , zabrmio
udamnje u tice. ledno od poni;aranja stanovnika D;ehennerna
iesre to ato ae na Sudniem danu biti o;ivljenl okenuti na njihova
lica, slj,epi, gluhi i niiemi: "ili 6emo ih, na Sudnjem danu' ulupiti, licern zenlji
olnnute, slijepe, nü€me i glu[e; hraviöle njihom bit & Diehennem; kad god nu
plamen jenjl pjaät &no in oga{" ([l lsra, 97). oni ae biti bäöenl u vatru
naglavce ". .. a oni loji h|ldu tlo iirili, u vahü 6 laglarc€ bili $rn i.'Zers'vtd
krirjardle ra ono ilo 3h ndili?"' ([n-l{cnl, 90)
Ta de vatra gotieti niiho\a üca i obuhvatati ih öitave' tako da
ne6e mo6i naii zastitu:"l da nerjernici zmju da hda n€öe n0ä oüloriti Y.kü od lica svojih i leda
nojifi, i da im nilo ma nodi pruäti pomri" Gl'hbija' 39);"Yah, & h lica Füti i ishla0ih nba & u njeoü octrti" (El-ilu'nioun, 104);"lhiuljc & im 0d latsana bili, . rati & lira njilon obrviiali. . ." (lbnlirl 50);"...zarje isti onaj hji 6e se m Sudnjen danu licen svojin zaldarjali od
strabovilc prtnje!" Gc-Z[ner, 24).
Pogledäj ovaj opis kazoe od koiega se kota ieäi: "t{a l}an hd
se njilou lia r vatri büdu predala, govorit &: 'f,anro sre& da suo se Allahu
pokonuli ida sno hsladkr sluiali!"' ([l'Ahzab, 66)
J€sili vidio kako seokreöe meso na !?tri ilirihä D t2vi?lTxko öe
se oketati i ücanevjernika u DteheflnemulDa nas Uzviseni Allal
saöuia kazne stanovnika D;eheonemal
h-Sahhu - l|utenie nrolalo
Je<tna od boldh patnii ieste vuöenje neviernika naoPako i niihovo
bacanje naglavce u vatru: "Gninici6e sigurno stndati i u ogjl bili; na Dan
t r Y i i o l 8 4
hadabuduuvatruodvuöeni,slicirnadoljeolrenutirn:,.lslusirevatrudiehenmslul,,(fl-Kamea 47-48). Njihor bol poyetur ic se (tok bu(tu luaeni u vatruzato iro ae biti \.ezanj hncjma i okovima: ,,0nikoji poriöu XnjiE ionoilo smo loslalip0 poslanicitna - saznat 6€ posÜedice loga; ladr s olovima oynrü isindiirima budu ruöeni;po kljuöaloj vodi, a ari,n u varri prieni ...', (fl-trtu'min,70,72t.
liatida (poznitj komenratü Iiur,in^) rekao je:.,Bir 6e iednomoci\a'.c u vatru, a iednom u piokljuialu !odu."
Pocrnjenje licaAllah ae na buduccm svijctu pocrnitj ticr st2.ornike \.atre: ..Na Dankada ie nela lica pobijeljeti, a neha pocrnjeri.0nima u lojih lica büdu cma reai dese: 'Zailo
ste, poito ste vjernici bili, nevjernici postali? pa islusite patnju z_ato !t0nisle iemvalil" (Äli lmnn, 106). To de bitiveliko pocrnienje, izsledat iekao da ih je obuzeh tama noii: "Aone lo.iiöine neraljala djeta &[a lunasnzmjcrna 0n0m sto su poiinili; rjih ie poliihnosl pnlrivari, ailo ih od Ällahanede zaililiti,lica ie irn biti tamna lao da su se na njih spusrili dijelovi rn*Je nodi:slanovnicivalrE ae onibiti, ir ijoj de vjeöno boraviri!" (Junus,2?).
0buzimanje nevjernika liatromsta.ovnrcr su Dtchcnnema oni koi' su prepuni grijebr tako daim nj je ostr lo ni jedno dob,o. l jc lo, kako tarc A1lü u odgoloruFrrejrmx koj i su rel l j : . .Nas,eae ol)uzeri !ätra osim nckoüko
"A nije talol 0ni loji budu zlo öinili i Ei.jesi njihovi ih Iudu sa svih srnna srigli,onide stanoynici Diehenn€na bilii u njenu deieöno Nhti" (&B€[are, El).
Öo;ek ne rroie bi t i teLar. osrn ukol jko Jc nevJcr k r l imn.)gol{);ac. sidik I hsen Khan je rcltao: ..... olri njegov srijeh(sponrcnut u r tetr , oburima ga sr sr ih strana Lrxo oa.e prcostatcniiedno dobro djelo i rnhrraju mI sc si.i put6,i sp.rsr. Nenrrsu'nnle d,t ae u Drchenncmu ziuvijek ostati sano neljefnicj imnoeoboic, , Lodascri icaie\ sei i i . r i c l -har j ,ctebajutumaönikro're!tcrsr\,., i ir.k. Ovim otpadn miiljcnjc mtrtezil. i hx\arid:r dr 6e
B S l D t ' t T { r ' o i L \ \ r '
veliki greinici iz redola muslhana ostati vieino u D'ehenncmu
Jakjm i vierodostoinim hadisinr.r dokazano jecla öe onikoji!jeruru
u Allahovu jednoiu izaii iz Drchcnnem,r'"
Kro ito griiesi obuh\atiiu nevlernika sa svih nielrollh stran2'
k2o öto zid stoii oko kui€, tako 6e i dietova kazna biti Prcm^
nlcgorni djcliLna i zbog tog^ ac {atra oi)uzcti ncvjcrnike sa svrh
strllna, onako k,*o kare Allah:"U Diehennernu 6e im leiaj i pokivati od vah€ b;ti EtoIalo iemo Mi nevjernike
kazniti'( -['raf,4l);"Na Dan lad ih patoja iodozgo i odozdo obtzme, melek rcloe; 'lspaitajle za 0n0
ölo ste radili!"' ([fAnkehut, 55);"llad njima 6r hiti naslagemlre, a ispod njih naslage'
"([z-Zuner,16)'
Nr clrugom miestu ̂ lhh nam kazuie kiko ih Diehednem
obuhvata sa svih strana: ',{ nevjernici sigurno nde umadi Diehennenr" (Et-
Tevbe,49).
Tamo ie biti i druga vrstx njihovog obuhY2tanla zato sto \?üa
imll zidol'e kojimaokruruie oeviernike tako cln ofli ne mogu o'irdc
izaöi: "Mismo nevjernicima priprcrnilivatru öiji ie ihdinsasvih stnna obuhvditi;
ako zamole ponod, pomoöi6e in s€ tekü6in0n poPut rast0Pljeae kovine loja 6e lica
ispeti. lJbsna li pica i grozna li honvislal (tl lGhf 29)
Prodiranje Yatre do srcaVei smo spomenuLi da 6c sc neljernicinlr u Dtchenncmu uiela
puno poveaxti, ali i Porccl tog.r, \'at'a tc Prcddied u niihovä tijela
sve ctok oe stigne .lo clubinr: "U $kar 6r Ja njega bacili'a znai li ti 5la
je Sekar? Niita on nede poihdjeti; koie de crnim uiinili" ( -ltlüddesir' 26 29)'
Nckiraniiikomentatori{iur'ana zr tjct: "Ni5la on nede Pdtedjeli ' rekli
su: "On gori niiholc kosti, meso i mozak i ne ostarlia niit' "
Ll zviic ni AIleh ka2e: 'A ne valja takol 0n de sigurm bili haöen u Diehennenl
A znaö liti 6taF Dhhcnnen? Yatra Allahova nzbuktana; loja 6e do srca dopinti"
(fl-llurneze,4-7).
Nluhammed ibn Iiab el Kurcizij vcli: "Vatrx ie gorjeti niihova
srca i kada ga izgori poiet ic Ponovo nie{oto straranie"' a Sabit
I r r i d j o l B 6
el-Benani je rekao: ,,Vatra ae ih gorjed s\.e do njjhovih srca, a oniae bir i i iv i . . . "
Padal]js crüeva u vatnrPrenose Buharj i Nfushn od Usame ibn Zejda, ra.,drF iUuhammed,s.a.\ß., rekao: "Nn Sudnjem danu uzet ac se doviek i bjt 6e baaen uütru,anjesovaae cnj€va u njojpasti,on ae se rada oketari oko njjhkao ito se magarac okJeie oho vodenice kada ,uae kamenje. Okupit6e se stanovnjci Diehennemx oko niega i pitati ga: .O rovjeöe, itaie s tobom) Zar nam nisj ti naredlv2o dobro i zabranjimo zlot,Odgovorit ie:Ja sam vam nuedirzo dobrq atiga säm nisam radio izabranjivao sam vam zlo, aü sän sam ga radjo., Zatim ae se okrerarju vatri kzo iro se magarac okre6e oko kamenja vodeoice.',
od onih koji €e vaditi svoja criie\.a jeste Amr ibn Luhajj. Onie prvi koji je promiieoio .isro vjeroranje Är,pa. pr€nosi Nrustimod Di2bira ibn Abduihha, ra., da je Muhammed, s.a.v.s., rekao:"Vdio samAmrx ibn Amira et-Huzaija kako wöe svoje unutrainjeorgane u latru, on je prvj koji ie oslobodio doma6e ,ivorinje _de1€ (on ie rekao da ukotiko öovjek kaie: .r:koliko sc izljieiim odove bolesti, oya devx je slobodna).,,
0k0vi, lanfi i lamsike stanovnika 0iehennemaUzviieni ie AIIah stanovnicima D;ehennema pdpremio okovc,
"lli smo za nerSi:rnile okon i sind;in i ognj nrluldali priprurili" gl-lman, 4);"Bit ie u llas, doista, okon i ognja; ijela koja u Elu zaslaju, i patnje nesmsne,,(fl -llluzemrnil, l2-13);
'1 Mi iemo na vrarove nerjernila sindän staviti; z3r de biti kainjeni druköijercgo prena onone lälo su ndili?" ([sSebe,,33);
". . . kada s okovina 0 vntu i sindärirna budu nröeni . . . " ([l-i,tu'nin, 7l).Pogledaj krko Ätlah dalie opisuje olaj prizor: ,.Driite ga i u okove
okrjle; ?rtin ga samo ü ralri priite; a onda g u sindiire sedamdesot lalata dugeveäte" (El Ftakka, 30-32).
BTl|Jt t t ro l '1 lLrLr LJ'
Uzviieni ,e Allah priPremio stanovni'ima Di€hennema
ieliezne kAmsike, n,ima öe biti tuaenj kada Pokuiaiü 17"^'i' iz nies^'
i tada 6e biri vra6cni nazad u njegove dubine: 't Eozienim rnaljerima
bit ie rnlaieni; lad god poloiajü da zbog ldkogjada iz nje izadu, bil ie u njü vndenir'lsküsite palnjr ü ühs jYatri!"' (Flladidt, 2l'22)
lldrüiivanje lainih h0ianstava i njih0Yih iejtana u DiehennemuNevjernici j idolopoklonici veltöali su sr-oja bo;answa koJa su
obo;ar-zl porcdAllaha, branili su ihi na tom putu davali svoje'ivote
i bogatstva. Ä)lab 6e na Sudnjdn daou baciti njihova boianst\a u
D;ehcnnem, öim€ ae jh Ponlziti i dokazati neviernicima da su bili
izgubljeni dme ito su obotavali nesto 6to im ni,e bilo od Stete,
niti od kotjsti: "l vi, i oni hojima se, pored Ällaha, llaniate - bit &h goriio u
Diehermnü, a u njeg del€ doista udi. Da su onihogovi, ne bi ü trjeg üsli' i svi & u
njenu vjeöno horavili" ([l lnbija, 96-99).
lbn Red2eb je rcloot "Z^to ito su nerlern;ci obo;avali hina
boiansha pored Allaha, r'jerov^li su da 6e oni posredovati kod Alaha
i da 6e ih priblitti Niemu, zaslutili su da budu kÄinjenj zaiedno s
niima u Dzebennemu, da bi na taj na'in bili Poniteni' Portern' da
osjete nesretu i da Postignu kul'njnaciju Pokajanja i proldetstla' zato
sto kAda se iovjek ujeclini u kazni s onim öto je i"zvalo njegow
kznu, dotvi naio.triiD kazou i bo! kao i naivete Pokajanje "
Zbog toga, na Sudnjem €e danu' takoder' Sunce i Miesec biti
baieni u D;ehennem da bi nalo;jli n'ego\u vatru i da ukore sve
nes.etnike koiisu njih Pored Ällaha oboiavali t\{ub'�mmed' s r'vs '
ie rekao: "Sunce i Miesec bit ae baöeni u vatru (D'ehennem) "
Rekao ie Kurtubi: "oni (Sunce I Mjesec) bit 6e ba'eor u
Dzehenn€m zato ito su oboiavani pored Allaha, ali oni se time ne
kainjaraju zato ito nemaiu duiu To 6e se uraditi da bi se Pove"lo
pokajanje neviernlka. Tako su rekli neki uöeniaci"
Zbog toga öe sc, takoder, uiedioiti nevjernici s niihorim
Seltanima i okusit öe najostriju kaznu:"0none kose bude slliepirn pnuo
da ne ti lllilostivog reliöao, Mi öeno lejlana latovarili, pa ie mu 0n nerNzdvojni drug
| l r y i i o l B S
poslali;onide ih 0d Pnrog pula odttadati, a ljudi de mislitidasu na prarom putu.I kada loji dode pred llas, redi ie: "lhmo snde daje izmed[ rnene i rob€ bila rolikanzdaljim kolilaje ünedu istola iraprda!I(a[o si tibiozao drug!" Toga daaa neöenn bili od loristi t0 ito &le u nüci zajedno biti, lad j€ jasno da ste druge Allaüuravnin smalnli" lfz-Zuhrlf, 36-]9).
Prol(injanje, pokajanje i m0litve revjer0ika ü 0islennemüKzdr nevjernici vide vattu, pokaiat de se kao njkida prile, ali ior touop6e ne6e korntiti: "A kada od doüir palnju, sakrit & ttl$! i bit & im po pnvdipesud€tro, neia in se utiniti naä0" (lunus, 54). Kada neviemik vidi koi'gusvojih djelai u njoi vidi .ev,ersrvo i iirkkoii ie izazvati njesov vjeiniboravak u Drehennemu, priznar ie sebi propast i nestanak ..A onajlon€ büde knjiga njegfü irä leda rjegovih data; pmpäsl fr prirjrati; i u ognju &gorjeli" (fl-ldilok, I0l2). ovaki€ molirve proriv sebe za svoje u.lstenicponxvl'at ae joS jednom kada budu baieni u va(u , osterc nreoutoploru: "... a hd budu baieni u desnac, vezanih rulu, pmpast & lamo prizirati.'lle prizivajte danas jedau pmpast, nego priziirjh mmge pmparli!'l lod budu ba&niu lesnac, v€zanih rulo, pmpast & lano prizirari" (lfFudon, l3l4). Tamo 6e sepo!€aab niihori vriskovi i ruga i moür ae tsosa da ih iz!^di;z e^tel"0ni de u njemu;auloü: 'Gospodaru m!, idavi näs, öidl &no d0bn djeta, drulöija odonih koj,r smo öinili!"' {Fatir, 37). Oni ie tada prizmti clx su bili izgubljeru,ncvjernici i lahkounrni: "l rwi&: 'Da sno sluiali ili raarijtjali, ne bismo mdullamvnicima Dähenne,na üili!'l oni & priznati da su bili nevjernici - pa, stanovnici0ielennana oEjenog dalelo bili!" ([fMulL let l):
"'Gospodaru nai,'- r€öide oni-'dra puta si nas usnrlio idra puta sims oiivio:miprünajemo grijehe naie, pa imaliikaha naöinadase iza de?"' (El_Mu'nin, t0).Oraj njihov zahtjev bit ie oirro odbijen i bit 6e im odgovorcnokxo da su ;ivoünje: "'Cosp0däru
naS,'- r€dide -,na!i pmhljevi bilisu od nasjaöi,le smo postali namd ralutali. Gospodaru nai, izbavinas iznje;akobismo ponovozlo ndili, sani bisno sebi mpravdu uöiaiti'. ,0slanih u njoj prcrreni i nista lili negovorite!'-redite0n"Gl- u'rninun. l0Gl0E).
Njima je takva stlar odredena j naili su se na mjestu qdp nepomxic niti molin,a niti nda: "l da fij€ vidjerigreinile kalo de, oborenih
89 l | ) r ' r I n r ' o rL \ ' r r t
glavr prcd Cospodaren svojirn, reii:'Gospodaru na5,vidjelismo iir ismo, pr nas
povnti da dobn djela öinimo, ni, doisla, övßto rjeruj€no!' I kad bisrno htjeli'
r"kog öorj€to hismo na Prävi pt üprtili, ali Ja san rei btinu rclao: 'Napunil fu'
aisra, Diehennem diinnim i Uudirna rajedno!' Pa lrpite zato öt0 ste zibonvljali da
i€le oi"j dän ddivj€li, - i Mi ieno ns abonvili', ivjeönu latnju lrpite dog 0n0ga
ito ste ndili"' ([s-Sedide, 12-14).
Nakon ovoga, stanolnici Dtehcnnema ohnrit 'e se 'uvartma
(mclelnma) Drehennema, i od ojih 6c tratiri posteclniiwo kod
Allaha da im olakia kaznu: "l 0 loji de 'r Yalri biti goiorit 6€ stnärina
dieten€nstdni 'Zämolire Gospodara svoga da narn bar jedan dan svojü patdu
ublaä!"Azarramposlanicivaiinisu.iasnedokazedonosili?'-upital&oni ' 'Jesu!
-odgovoril ia. -'itolite onda vi!' - rediöe oni Ali de urolba onih koji nisu vjeromli
uraludna biti" (lfilu'miq {9-50)
Zadm ae tm;iti od ni;hovog Gospodara da ih uniiri: "0ni de
dozimli: '0 ilalit! l{elo Gbspodar lvoj uöini da umrenol' -a 0n de rdi: 'Vi 6ele ttl
ieöno ostalil"' (b-Zühn'f, 7i).
Svxkn stvar koiu budu trxiiü bit 6e odbiieni' nc'e biri izlaza
iz Dzehennema, neae nn se smaniiti kaznn niri 6e nestati To ie
vieini, neprestana kaznx j rada ie im biti reöcno: "Päiteseu nj0j' islo
iam je trpjeliili ne trPjeli, - to vam je [a'na r, 0n0 ilo sle ndili" ([t-Tur' I6)'
Kada od orc shvate, Poveiat ic sc njihov visak i tuga: "Malo
de s€ oni smijati, a dugo 6e plakdi, bil ie t0 lazna za 0n0 ilo sü zasluüli" Gl-Tevhe'
8 2 ) . O n r , c r " r r ' . l h t " u \ c d . k a r r h o t r l t s r z r n c ' r r n e T i d r n ' e
im iz oiiiu kn'teii i ostavit ac itn nr licim'r trxgovc isto kao ito
vcllka ki(a ostavlia nagove na kaLnenju Prcnosi Hakim u st'ottr
Nlustedreku oct Äbdullaha ibn Kais"t. r'x , dx ieN{uhammed' s a rt's''
rckro: "stanovnici Dtcllenncma Plxkat 'e ()liko da bil'1dc mogLe
ploliti na njihoviül suzxnra Niimr ic, t*oder' tcii krv (iz oöliu'
kacla rn nestine suza)
Olakvi ie rcsretnici izgubiti sebe i s\oic Porcdice zbog toga
.to N viie lolieli nei'jcrsnt orl !iercvinia Posluiai niihd'o
nrgolanie u trenucimr clok se kalnjavaiu: "Na Dan had se njihova lica u
valri budu prevrtala, govorit 6e: 'Kano srete da smo se Allahu pokonrali i da srno
r r y j d io l90
ftslanikr sluiali!'I govoril 6: 'Gospodrrü nai, oilmo lrnt nrie i shriiircnaöe rluüli, pa su nas oni s Prarog püli odrdi; Gospodüü tr.!, pod,j in dmstrulüpal{u i proloniih pmllelstvou v.li[in!'" (XHüra\ 66{E}.
PogledajÄJlahove rijeö kojima opisuie niihovo stan e, od kojegstania traiimo pomo6 od Attaha: "l nesretnide u Däehnnem, r denu ieleito idiuti i üdisati; dolje nebera i Zemlje, u njemu de oslrti, -osin ah jroltiieGospodar tvoj ne odadi. Gospodar hoj. ,z ista rrdi om llo ieli. (llud, l0& | 0D.
Rek^o je ZüdZadt: ,,Zeßr - izdisanje bir 6e zbog vetikog vriskakoii ie biti veoma buöan.,, Rekti su: Zefir, izdisanje, ie ponavlianjeuzdaha u grudima od sitine süaha sve dok ne oteknu Drsa. dok:ehrk - uzdisanie ie dugr nepresrani uzdah. ili povrarak Lrzdahau grudjma, ovjma se ieli ukazati na njihou.r tegobu i nesre6r: iporedenje njihovog sta'ia sa onim kome je vatra zahvatita srce.
Dakle, ooi 6e u njemu jmati tdaft uzdisaj i jzdisai kao rezultatvelik€ tegobe, kako ie rekao Lejs, Ällah mu se smrorao.
9 l l 0 r ' r t o P o t L { , L r l
XKÄKO CE SE TOVJIK SACUVATI
At tÄH0v[ vATnaxxx*
Ako i€ nevjeßtlo üdogvieinog boravka u Diehervremq onda je spas
od vatre vjerownje i önienie dobrih djela. zbog toga se muslimani
pribli;alaiu ,'\Iihu svoiim viero,aniem da b ih spasio ratre:"... onilrojibudu gororili: 'Gospoderu nai, ni, zaisla' rj€nde$o;lilo ntn
oprosligrijehe naSe isaöovaj ras patrje u oEju!"' (lli Inran, 16);"Gosmdaru nai, Ti si ovo uralud stvorio; hnljel Ti ludi i saiurrj das pauje
u ühi! Gospodaru nai, onoga loga li ludei u vatru lbacio li si 16 osnnolio, a
mvjernicina nde nilo u ponot prildi. GosPodaru na;, ni smo iuli glastrita lßji
porim u ieru: 'Vjendte ü Gospodara rnSog!' - i mi sno nrn se odazrali. Gospodaru
mI, oprosli mn grijehe laie i pr€di pftko davih postupalo laiih, i oöini da poslije
smrli büdemo s onima dobrima. Gospodaru na5' podaj nan ono !10 si nan obdcao
po poslanicina Svojin i na Sudnjern danu nas ne osnnoli! Ti &i' doista, Smje
obe6nje ispunili!" (Ali lmnn, 191-194)
Razni tekstovi razjasnili su ow temui ukazali na diela koia itit€
öovieka od vatte, a naibolie djelo medu njima ieste ljubav prema
Allahu. Kako prenose Hakim u svom Mustedrekü i lm^m Ahmed
u svom l{usnedu od Enesa ibn Malika, r'a ' da ie Muhammed,
s.a.ss., rekao: "Valahj, Alah n€6e baciti u vatru onoga koga On
r r v i d i o l 9 2
voli." Posrje Srit od ratre, zato Sro prenose Imam Ahmed u svomMusnedu i Beiheki u Su,abul-iman (Grane imana) od Dlabiraibn Abdulah4 r.a., da je Muhammed, s.a.vs., rekao: ..Rekao jeUzviieni Allah: 'hrljo Stil loji'n s€ bnni od nre"', a u drugom predanjLrstoji: "hstje Ilit od Allalove hzne." Ako se posti dok se ratuje prorivneyetnjka, ro öe biti ogtoman dobitak. prenosi Ebu Seid, r.a.,da ie Muhammed, s.a.vs., rekao: ..Ko posri iedan dan dok je naAliahovom putu (u drihadu), Axlah ie udaljiti niesol"o lice odvatre sedamdeset lje.a Godjna),, (Buhari, Muslim, Tirmizi, Nesai,Imam Ahmed).
Od mtre, takoder spasa% bogoboiaznosr i borba naAllahovom pr:tu: X a omgr loji ie lhjada pnd Gospodanrn smjin bojao,bit id, dya p€ftlja..." (tr-Rahnan, {6). prenose Tirmizi i Nesai od EbuH'rr€ire, ra., da je Muhammed, s.a.Ys., rekao: ..Neöe uii u vatruonai koji plade od bosobojaznosri öak i onoliko koliko se mogunapuniri grudi deve rnlijekom i ne mo,e se sasraviti jedan rcb kojise upraiio na Alllahovom putu (praiina koja ga je upraijta dok j€ratovao) i dim D2ehennema.',
Prenosi Buhari od Ebu ̂ bas,, ra., da j€ Murammed, s.a.vs.,rekao: 'Nije mosude da se isptase noge jednog roba naAjlahovompntu (u raru), a da njih r.atra dotakne." Takoder, prenosi MusImod Ebu Hurejre, ra., da ie Muhammed, s.a.vs., tekao: .N€viernik
i njegov ubojica neae se sastaviti u vatti nikada."Öovjeka od vatte spaiava ttaienje uroöiita od nje kod Altaha:". . .i oni koji govoa: 'Gospodaru
nai, poitedi nas patrje u Dieiememü,jerje palnjaunjerü, doisla,pmpaslnfli0orrla; oDjeruäopEbiralüt0i bonviire"( -Iurlan,65-66). Prenose tmam ahmcd, tbn N{adja, rbn Hibban i Hakjmod Enesaibn Malka, r.a., da je Muhammed, s.a.v.s., tekao:,.Nemanijednog ko zamoli Altaha za Diennet tri puta, a da Drennetne kaie: a{olim re Bote, uvedi ga r: Diennet,, i nema öovjek"muslm^na koji potraii utoöiste kod Alaha od vatre rri pura, a daD;€henn€m ne kaze: 'tüoljm re Boie, saöuvaj ea od m€ne,.,,
9 3 1 0 r $ r I c f { i L l r r r t
Prenose Buhati i Muslim od Ebu Hur€ir€' r'a , da jeMuhammed'
s.a.vs., dok ie spominjao meleke koii otkrivaiu sk'rpore u kolima
se spominie A[ah, rekao: "Uzviieni Allah ie upitao niih (meleke)'
a On naiboli€ zn. niiho\o stanle '0d iegr lnie utrüilb?' Odgo!-etaiu
mu: 'Od Däehennema' tlpitat öe ih:'Jesu li I ridjdi?' Odgovont
6a 'N e, Va ahi Boie, nisu ga vidieli'. Pitat 6e ih: '[rlo bi bilo ladr bi
gr ridjeli?' Odgovont 6e: 'Kada bi ga vidieli (D;ehennem), udaliili
bi se i jos viie bi se boiali njega' On 6e tnda re6: 'Ja rBs ü'inan ',r
njdole da san in oProslio ."
tli
dioNET
drugiDZEN
d , t r g i i o l 9 6
UVODxxxx
Il[[ tr rt; tj l I]Z[\rtT,r t 0ur\{\J[\Jtj
D;ennet je ogromna nag.ada koju je Äliah priFemio zä onekoji su sa volieli i postovali. On ie ogromoa btagodat koja nemamahana, ösrota [oja neie nikada nesrlr i iono o öemu su nJmAllah i Njegov Poslanik govorili da oduzima ra?um, znto itorazum ne more zamjsliri i shvaritj vetiiinu te blagodati.
PosluÄaj Allahor-e rjjeöi koje je rekao u hadjsi-kudsiiu (hadiskudsijj ieste onai hadis .jje je zna.enje od Ä!aha, a riieöj su odMuhammedi, sailalahu alcjtü ve sellem): "I!tojimdobrim robovimasam (u Dr€nnetu) pripr€mjo ono sto oko nije tidjelo, ubo nijcöulo i ljudsko srce nije zamislilo." Zarim je Ällahov postanik rekao:'.{ko hoöete, prouöite aj€r 'l ailo ne zna kahr il, lao nagnda za om ito süöinili, slrivene ndosli &loju"' ([sSedide, l7).
Veliöina te blagodari dolzzi do izraza kzda se usporedi sblagodatirna ovoga svijera, a btagodati ovog{ svjjeta u pored€njLrs blagodatima budu6eg svijeta skoro su bez ikakve vriiednosti.Prenosi Buha; od Sehla ibn Sada es-saidijja, ra., da je Mubammed,s.a.v.s., r€kao: "I.{jesto koje je udarao biö ftoje je neko pretrpiona Ä ahovom puru) u Dreonetu je botje (ve6e ie vrijeclnosd) odöitavog dunjaluka i svega Sto je na niemu.,'
Zbog ovoga, ulazak u D;eflneri sp.s od varre kada Alah budesudio i odredivzo, jeste najve6i spas I pobjeda. on ka;e:
9?lt ' l |r i
"... i [o hde od ratre udaljen i u Diclret üveden' taj je p0stigo ila je ielio"
(Alilnan,185);'llla[ obdrya iernicina i rjerdcarna dienelsle baite lmz loje 6e rij€la l€ii'
I [ojina & vjdno boraviti, i divne dvorove u rrtovina edenshn. A i ualo na}lomsti
Allalove yeie je 0d sveg! togi; t0 ie, doista, uspjeh velili hiti!" ([t:IeIbe, 72);-0ooga lo se plonra Allalu i hslanihu lljegon - 0n [r uresli u dtnebla
balie, [r0z l{oje fe ij€lc tedi, ü tojina & {€üno ostali' i t0 je uspjeh veliki" ([n'
t{isa, l3).
iril,J
99lfrr. PirL, 'r,r
UTAZAK U DzENNITx;x-x
Nema sumnje da kada se viernici upute prerna liiepim basaama u
skupioema radosni i sr€tni, osictit de takvu sredu koiu niie osietio
nilo priie toga. Keda stignu ispred niega, oworit de im se vrata i
ö€kat de ih öasni m€l€ki pozdravljaludi ih selamom (mirorn) nakon
svih niihovih nesreca i poteikoda koie su doävieli i vidieli: 1l od h{i
rr lcc..t &nt 6l l'ili r F&r & r Dtoat hi pCcri, ilJ lo rigü&, r hjjr +girr na liä rlnma hri ripri ö ü n6: 'llir nra rlgäL,b öici, alo .öb . !i r riar &r riir lrrniti!- (tr-ftucr, ß). tj.raia su diela dobra kao i vese riieti i \ai€ qerovanie, te su oa tri
neöin la:e duse postale n€Poroöne, r srca iista, öim€ ste zasluiili
däenetske ba3öe.
Pos[ü[NtsTr|) (sIf,t,tT)z,l l l t,tz,l( lJ DiII\87
Potvrdeno j€ vj€todostoinim hadisimada kadaviernici budu stajali
dugo na Sudnjem danu, traiit öe od Poslanika da im oworc !'rata
Dienneta, a tada de sraki od ni;h tratiti oProst i govodt de: "To
d r u g i d i o l 1 0 0
njje moja strar", sve dok ta srvar ne stigne do naöeg poslanika,Nluhammeda s.a.vs., koii ie posredovatj; ojegovo 6e posrednisß'obid primljeno. Prenosi N{uslim od Huzejfe lbnut-Jemama, r.a.,da je Muhammed, s.a.r:s., rekao: ,.Uzviieni AIah ie sakupiti sveljude (nn Sudnjem danu), viernicima ie s€ pribtüirj Dienner, aoni 6e ustati i otiii kod Ädema i reii öe: ,Oöe nas, otvori namDiennet'. On öe odgovo Än: ,Zx vs iz njega nije izveto i6ta drugoosim mosa grijeha, ja ro ne mogu uradiri...','U ovom ie hadjsuMuhammed, s.n.v.s., spomcnuo naienje oprosta svih poslanika odviernika zato Sto ne mogu unditi tu snar, sve dok vjernici ne odukod Muhammeda, s.a.ss., koji 6e posredovari za niihi posr€dnjstvoae mu biri primljeno.
tt{{niJ e yLlnln,rPlll l j i :tJt 0r0(; Ut,\Sr(,{ U l)Urr\[T
Nnkon Sto budu preili Sirat, vjernici 6e srati na iednom moshlizmedu D;eon€ra i D;ehennema, gdje ae se oaistiri vracanjernhakka (pra!4 jedm od dtugoga, oni koil budu urimali od drwihna ovom dunjaluku. Na taj n'öin u6i d€ u Dieoner öjsti i dobri,neae ostari nijedna ncpravda i niko ni od koga neac tra;iti niira.
Prenosi Buharj od Ebu Seidael Hudtjjja, r.a., da je Muhammed,s.a.r:s., rekao: "Spasit 6e se vjernici od vatre (kada predu prekosirat 6upriie) i stat ae na jednom mosru jzmedu Dtennera jDrehennema iosvetjt 6e se jedan drugome (za stlal na ovomdunialuku), a kada se pomire i oiiste, dozvo[r ie im se ulazak u
l 0 l l f i r { P o e L l r L r r
svaki od njih znat te svoie mi€sto u Dzennetu bolje nego sto ie
znao svoiu Lu.u n" ovom dun,aluku."
Ranije smo spomenuli da je nas Podanik prvi öoviek koii ae
o$oriti vrata Drenneta zato Äto 6e ostali poslanici odbiti dn to
Pnvt rtltt ie ttit u I)ie\i\l iT
Prvi öovjek od svih stvorenja koji öe uii u Diennet jeste naS
poslanik, Muhamrn€d, s.a vs., i prvi ummet koji ie udi u D;€nnet
jeste njegov ummet, a prvi öoviek nasega ummeta koji ie uai u
D;ennet jeste Ebu B€kr ra.
Ibn Kesir je spomenuo hadise koji ovo powrdui,r:
Pr€nosi Muslim od Enesa, r.a.,da je Mühamm€d, s.a.v.s, rekao:'Ja sam prvi öovjek Loji ie zak'.rcati na vrata Dlenneta."
Takoder, prenosi Muslim od Enesa, r'a., da ie Muhammed,
s.a.vs., rekao: 'Ja öu se pribliiiti do vtata Dteflneta i potra;it 6u da
mi se otvore, a niegovi de straiari upitati: 'Ko si ti?' Odgovotit öu:'Ja sam Muhammed'. Reii ae Naredeno nam ie da ola vrata n€
otvodmo nikom pdje rebe'."
Prenose Buhari, Muslim i Nesai od Ebu Huteire, r.a, da ie
N{uharnmed, s.a.vs., rekao: "Mi smo Postiednji (od svih liud; na
o\.om dunialuku) i prvi naSudni€m daßu, i mi smoprvi narod koij
ie uii u Diennet."
Prenosi Ebu Davud od Ebu Hureire, r.a, da je Muhammed'
s.a.v.s., rekao: "Pribliiio mi se Diibrilipokazao mi vtata Dienneta
kroz koia öe moi ummet u6j." Tada ie Ebu B€kr rekao: "o AllahovD;ennet. Kunern se u onoga u öjoj je ruci N{uhamrnedova duia,
dr i s i d io l l 02
Poslaniie, äelio bih da budem pored ebe i da g vidim." AllahovPoslanik, s.a.vs., mu i€ rekao: ..Ti si, Ebu Bekre, prri iz mogummeta koii ö€ udi u Dieon€L,'
0rr xoJr de !(r rr lrrrrfT tz t01t{; j.{ t,1t0 Lt
Pr\a skupina o\'ogr ummeta koii de udi u Dienner iesu osob€koje su imale övrsto vieto\enie, bogoboieznosq dobra dlela iiz!.r.ia!?le su vießk€ propise b€spriiekomo Oni de u Diennet udiu koloni, a niihore de tica naliiiti punom miesecu.
Prenosi Buhari od Ebu Huteire, r.r., da ie }fuhammed, sa.vs,rekao: "Prra skupina koia öe udi u Dlennet izgtedat de kao punmi€seq u niemu neie pliulnri, nede im tedi t€tnost iz nosi niti c€lr.iiti nuidu. U njemu ie imati zlamo posudq niihovi te dejtievibiti od srebn. njihove öc saksije (udionice) biti aloe (rropskebiljl€). niiho! de znoj imari miris miska i svaki od njih im;t depo dviie ien€ tija ie se unutrainiost vidleti kroz nlihorc tiietqod tolike niihov€ l,epore. lzmedu niih nede postoiati svada nitimrinja, njihora ie srca biti kao ledno srce i slavit öe Altaha uiutroi u!eder."
Prenosi Buhati od Sehta jbn Sada, r.a., dr ie Muhamm€d-s.a.vs., rckao: "Od moga 6e ummeta u Diennet uöi sedamdesethiljada ili s€dam storina hitjada tjudi, prli od njih ncie uii priienego 5to udu posliednii izmedu niih, i niiho\.? de lica biti poputpunog mies€ca."
l03l l | |n l ' ! rLr{ t i l
Preneseno nam ie vjerodostoinim putem de ie Uzviieni Allah
dao Ltuhamm€dn, s.a.v.s, se srnkim od tih sedrmdes€t hiliadx
osoba, ioö s€demd€set hiliada dtugih, kako se kaie u hadisu koii
prenosi Imam Ahmed u svom Musn€du od Ebu Bekre' r.a.' da ie
Muhammed, s.r.vs., rckao: "Dato mi ic iz mog ummeta sedamdeset
hiliada osobx koie de uti u Dännet b€z Polagenia ratune. Niihom
lica su kxo pun mi€sec, x niihou srca kao src€ iednog öolieka'
Ja sam traiio od mog GosPodaE d. tai broi Poveca' e on ie na
svakog od niih dodro ioö po s€damdeset hiliada drugih " Pr€nose
lmem Ahmed, Tirmizi i lbo Hibban od Ebu Umrme' r.a'' da i€
I\{uharnmed. sa-v.s., rekao: "Obecao mi ie moi Gospodar da 6e
od mog ummer. bez polagaoie ratuna i bez k^zn€ uii u Dienoer
sedamdeset hilirda liudi i na sraku hiliadu po sedamdeset i tri irk€
od Sake mog Gospodata." U ovom hadisu ie, datle, dodato ioi tri
:ake.
Alhhov Poslani( s a.ts, oPisao ie tih sedamdeset hiliada liudi
i kazao njihove osobina Prenosi Buhari od lbn Abbasa, r'a, da
i€ M'rhammed, s.a.vs, rekeo: "Pokazani su mi narodi, kenuo ie
iedrn poslanik i za niim niegov ummet, drugi poslanik i za niim
nekoliko osoba, tredi Poslanik i za niim deseak osoba, vidio sam
iednos s p€t osoba i icdnog podanika koii je bio usan ien (niko mu
nije povletovao), ia sam pogledao i vidio sam jednu reliku skupinu
i pitao sam: O Diibrilu, iesu li oni moi ummet?' Odgovorio i€:'Ne, n€go pogledai gore'. Ja sam pogledao gore i vidio sam iednn
ogromnu skupinu ljudi. Onmi ie rekao: 'Oni se nisu liietili rntrom,
nisu trazili liiek (preko pisaflia hamailiia itd) nisu bili suievjerni i
na srog Gospodara su se oslaniali' Ukaia ibn Musan je ustao I
rekao: "Zrmoli AMha da me uöini iednim od njih" On ie rekao:
"O Bo;e, uöini ga jednim od niih." Zarim ie jedan dtugi €oviek
rekao: "Zamoli A aha i mene da uöini jednim od njih " Rekao ic:"Ukaöa ie bio bräi od tebe."
r r g i d i o l 1 0 4
Mo;da su to oni koje je Ä1lah nazvao _ bliskim ei mukarrebuni prracima es-sabikrn:
"... i oni prvi - uvijek poi! Oni i€ Allal,u blisli biti; ü däietslirn bajärnanaslada; bit de ih nnogo od naroda drevnil; a rnalo od kasnijit..." (El.Iakia, 10.l4).
Snoru i r r t r pRtJE l t r tc ru l ld t t l üZI i roT
Prenosi Muslim od Abdu ahaibrAmrq r.a., da je Muhammed,s.a.ss., rekao: "Siromasni muhadziri (oni koji su urinili hidiru uMekku) na Sudojem danu uai de u D:ennet öerrdesertiera Godina)priie bogatih."
Prenosi Tirmizlod Ebu Seida, a u drugom predanju prenoseImam Ähmed, Tirmjzi i Ibn Hibban od Ebu Hurejr€, ra., da jeMuhammed, s.a.ys., rekao: .,Siromasni muhadtiri uöi de u Dienßerpet stotina godina pri'e bogarih iz njihovog vremena.,,
Na drugom mjestu, Ailahov poslanik, s.a.vs., objasnio je deoru n€ie imatj za Sta da potatu raöun, uzimajuai u obzir njjbovoratovanje i zasluge. Prenosi Flakim od Äbdulaha jbn Amta, r.a.,da je Muhammed, s.a.vs., rekao: ,Da li zna5 koja skupina od mogummeta 6e prva uai u Dienn€t?', Rekao sam: ,.r$Jtab i Njegor.Poslanik najbolje zn"ju,,. Rekao je: ..To ie bib s,roma.ru iz tedovamuhadiir?. Oni ie sena Sudnjern danu priblliiti vratima Dienneta itrazit ae da im se otvore, a öurarj D:ennera ie jh pitari: .Zar ste veözavßiii s polaganjem raöuna?' Odgovorit 6e: ,Za ita da polaiemo
105ltrr l r l 'orLrr l r l
raöun, nama su sablie bile na vratu dok smo rarovali nä Alahovom
putu sve dok nismo tako i umdi?|" Rekao ie: "Tarl, 6e im se vräta
oworiti i mmo 6e biti öerdeset eodina prije nego udu dr,.rgi ljudi."
Preoosi Buhari od Usame ibn Zeida, ra., da je Mubammed,
s.a.v.s., rekao: "Stajao sam ispred vratä D:€nneta, ve6ina ottjh koii
su u niega ulazili bili su sircma$ni, a bogati su bilj zadriani osim
stanovnika vatre za koje ie naredeno da se poialju u vatru "
Kako se i'jdi, u prl'om hadisu sPomenuto ie da ie siromasni
udi u Däennet ispred bogataia aeüdeset godioa, a u drugom
hadisu kaie se pet scotina godina. Ola dra hadisa ne proturiede
jedan drugome zato Äto njsu sYi siromasi isti, kao ito i bogatäsi
nisu svi isti, kako kaie Kurtubj. SiromaSni su razliöiti u pogledu
njihovog vjerovanja i isto se odnosi i na bogatase Dakle, period
ulaska ptwih siromaha u Diennet i ulazak Posljednjih bogatafa
ieste pet stotina godina, a period izmedu posljednjih siromaha
koii ae udi u Drennet i Prvih bogakia koii öe u6i u njega, jeste
öetrdeset godina. AIah znn najbolie.
Pnvn rnr vnste 0s0ll't tioJt; f0 utl tt IlzIr\[T
Prenosi Tirmizi od Ebu Hureitc, r.a, da 'e Muhammed, s.n\ß.,
Gkao: "Pokzane su mi pr\€ trj vßte ljudi koie ie uai u Dieoiet To
su: öehid, onaj koji je govorio i radio dobro i udaliavao se od zla, i rob
koij je do kraia oboZa!"io Alaha i sai'jetovao ostale robove (iti s\€ ooc
koji su bil pod njegovim nadzorom) te bio isken Prcma niima."
d , "s i d io l l 06
Uüz,rr vJr;ltrrr,r 0nt:$rr(,r u llrrr-rrTüiito idaat h oaic$utr. i rlral r 0trmlt ||bmttsr!fiiltn - Shrtr
Prenosi Muslim od Ebu Seida r.a., da ie N{uhammcd, sa.qs. rekxo:"Stanovnici Dlehennema koii de u njemu ostati nec€ umriieri nitic€ ,ivieri, a neke Iiude koii de biti kazniamni ratrom zbog niihovihgriieha vatra de gorieri u ciielosri sve dok ne postanu uglienisani, itada ae se dozvoliti posr€dniirvo za ntih i u skupimma de ulaziti,u dZene.skim riicka.rna, i räd. ie im bid redeno: .O stano\'f|iciDrennera, poliire ih vodom, a oni de nicati iz zemlie omto kakonidu travniaci postije vetike kiie."
Prenosi Muslim od Diabira ibo ^bdu aha, r.a.. da ieMuhammed, s.a.vs., rekao:.,Zaisra ce neki liudi izadi iz vamn.kon Sro ce u nioi gorieri sr€ osirn niihovih ticx, a zatim de udi uDiennet."
Oni koji budu izasli iz Diehennema i budu usli u Diennerstanowrici D;.€nneta nazvari i€ ih d:ehenemlijamr" k"ku or.no"iBuhäri od Umrana ibn Husaina, ra.. da je Muhammed. s.a.r:s.rekao: "Nekj de tiudi posredniirvom Nuhammeda, s.a.vs.. izadi izrztre i uci u D2enner. a ramo ie ih nrzvatl d;ehenemlijrma.,,
Prenosi Buhari od Diabira, ca., da je Muhammed, s.a.vs..rekao: 'Neki de Ijudi izadi iz Vrrre posrednjihom, onide biti sücni'es-searirima'. Pitao sam: ,.Sta su .es-seariri,),,
Odgoi,orio js ..Iosu oni s tragovima na ko;i kao brazde i brrdavice.,,
Prenosi Buharj od Enesa ibn Matika, r.a., da ie Muhammed.s.a.v.s., re[ao: "Neki ce tjudi izrii iz varre nakon sro ih on,
l 0 ? l r ' P r r r l ' L , r
isprii i udi de u Dienoer. Sranovnici Dienneta de ih nazear ce ihdähen€mliiama."
Prenosi Muslim rnd Ebu Huteire, r.r., u lednom dugom hadisukoii opisuie ahn€t, dr ie Aluhamm€d, se-vs, rEkeo: ".., i keda Allahzaw.ii s obnöunom niegovih stvorenia i poieli da Njegorcmmiloit i*adi kog: On hoie iz ratre, naredit c€ melekima da izr.adesukoga koii Axahu nije pripisireo drugr i oni kolima Allah hoced1 se smiluiq a !o su oni koii su govoriü: 'Nema dnrg% boga osimAlhha i koli se mogr-r u raai prcpoznati po tngovima sedide, zao;to dieh€nemska !"rcr gori Ademovim sinovima sve osim mi€srakoic je pad:lo nz sedäq zaro iro ie Ällrh zabrrnio ratti da god romiesto. Oni de izadi iz latre isprzeni i na niih de biti prolivena voda,ivora, a oni de nidi i2 zeml,€ kao ito niEe sieme posliie velike kiie."
Tekoder, prenosi se u nekoliko hadisr da te Allah izraditi izDiehennema i one koji su u svolim srcima imali vierounja kolikoizoosi jedan dinar, ili pola dinara, ili koliko jedno znu^ Zatim teiz Dähennema izadi i n€ki koii nikada oisu utedili dobro. PrenosiEbu Seid el-Huddii, ea., de ie Muhammed, sa.ris., rekro:'Alleh deuwsti stanolnik€ D:enneta u Diennet. On ceu njega uvesti onogakoga On hote, i uvest de stanovnike Dieheonema u Diehennem,a zatim de teti: 'hglcirjtr r dA i hlr u&O mh;r I 6in .fli irr irrlebliLrn äb, ilnaiL !. d.d!...'"
U hadisu Drabira ibn Abdullaha prenosi se: "Zrtim ae sedozloliti posredoqnie - Sefaaq pa de se posr€dovati sve dok izDiehenn€ma ne izade svako ko ie rekao: 'I-a ilahe illallah', a uniegovom ie vcu bilo dobra koliko iednog ieimeoogzrn ,Z^Enae se sakupiti u predvorju Dienneta pa de ih stanovnici Dzennerapolijerati rodom, nakon öe9 öe se obnavliari njihova tijeh kaoSto biljka nikne nakon buiice. Nestat 6e s niih opekotinc, zatim öemoliti pr ie im se dati koliko dunjaluk i jos toliko desct pura."
Prenosi Enes ibn Malik, r.a., da je Muhammed, s.a.qs., rekao:"rz ü ae iz 'r rrc on i koii ie rekao: 'l.a ilahe ;llallah' i koji ie u
srcu imao dobrote koliko iedno zrno ieöma, zatim ie izaü iz vatte
d r u g i d i o l l 0 B
onaj koii ie rekao: .Lx ilahe i allah, i koji je u srcu jmao dobrotekoliko iedno zrno;ita, i iza;i ie iz wtre onaj kojl je rekao:,Lailaheiilallah'i koii ie u srcu jmao dobrote kolitro jedno ztno.,,
Ima mnogo hadisa koii govore o ovoi temi.l
Mialienje mlih seHi 0 p0srsdnistyü (Setaarü,Neke sel,te, kao ito su havatjdä I mutezil, negiraju iefaat
bosredniirvo) za öinioce vetikih grijeha i 2a one ko,r 6e u6i uD;ehennem. Oni negiraju iefaat na osnoru svojih praznjh naöelakoja se b^ziraiu na njihovoj losici. Sekta murdiija presla je uer$remjzam u drugom prai,cu, mjsl€ai da niko od öinilaca veükihgriieha neöe bjtj ka:nje.l. Oni misle da äe svi udi u D;enneri neaebi ri katnjenj. Sve ove sehte suprotstavljaju se sunnetu Muhammed2,s.a.v.s., koji je potvrdio defaat na Sr:dnjem danu.
Ova jzretra kojaje prorlvna vjerodostojnjm j mutevatirbadisima(naii€ii srepen taönosti hadisa), spomenuta je ios u vtijeme dasnihashÄba. Prenosi Muslim u seom Sahihu od Jerda et Fekira, kojika;e "Veoma mi se dopalo jedno od mjiljenia haverjd;a. Jednomsmo jzasii na had, s jednom strupinom ljudl i tada smo prolli krozMedinu, a tamo je Däbjr Abdulah govorio narodu. on je sjeo ublizini jednog stuba i nijma ie kazivao hadise (izreke) Muhammeda,s.a.vs. Dok je govoriq spomenuo je stanornike Diehennema, a jasam mu rekao: 'O ashabu N{uhammeda, s.a.rs., ira ie ovo ito tigovorii, Ällah ka;e 'Cospdaru
na!, ooog loga Ti budei u ]rlru übacio Ti sivef osranotio. . .' (Ali lmn& 192), j: ,. . . lod god poluiaju da iz nje (r,aln) izadu,bit & u nju uaceni' ([s-gdäe, Z0). Za|to onda to govorii?, pirao
ie: ,Da
10911, ' ro ror I rrLr I
li ti öita! Kur'an?' Odgovorio sam: 'Da'. Pitao ie: 'Da li si öuo za
mekam (r'isoki polozaj) Iuubammcda, s.a.ys., na Sudnjem daou?'
odgovorio sam:Jesam'. on,e rek2o:'To ie polo;ai Muhammeda,
s.a.v.s., putem koiega ie Allah izvaditi iz njega @;ehennema)oooga koga bude izradio'. Zatim je opisao sjrat-öupriiu i prelazak
liudj preko nie. Rekao je 'Bojim se da se toga ne sjeiam, on je
rekao dz ce neb l iudi izai i iz Diehennema. a pnie su u niemu
bi\, iz njegz ae iz ii kada postänu kao crvi (es-samasim), zatim
öe uöi u )ednu od drenetskih rijeka i iz nie jzaii kao da su listovi.'
Kada smo ovo iuli, rekli smo: 'Teiko nama, mjslite li da o\ai starac
iznosi la;i na Nfuhammeda, s.a.r'.s.?'Svi smo se mi, tako mi Allaha,
povukli naöe misljenie osim ,ednogi."Ehli-sunnet vel-d;emÄat kaiu da su öinioci veükih gri)eha pod
Allahovom rniloiiu, oprostit 6e im ako hode, a ako neie, neie im
oprosriri: "Allah oeie opmstiti da llu se mlo drugi snatra rivnin, a oproslit i€
nanje Eijeie od toF, [one 0n [oie" ([n-l{i.sa, {8). "Reci: '0 robovi moji loji sle sepnma seli ogrijeiili, ne gubite mdu u Alla[ovu nilost! Allah dc, si$rn0, sw grü€he
opmstili. .. "' ([z-Zuner, 53). Dakle, Ällah ne6e oprostiti (hk, a smki öe
dtug' griieh oprostiri onome kome On bude htiq i onaj koji se
pokaje jeste kao onaj koji ne öini grijehe.
N{nogi ajeri dokazuju sefaat na Sudnjem danu, a od njih
izdvajamo: "Ko se noäe pred l{jin zauridali za neloga bez dopuita{a l{jegova?!"([!Belore,255);
". . . i oni & * uno za onog lojin 0r bude adovolirn aurinati" (n-[nbil', 28);"Kod lljeg ie se moii zaurinati a nelog sano onaj lome 0r dopusti" ([s-
Sebe', 23), itd . . .
Prenosi Buhari od Ebu Hurejrc, r.a., da ie rekao; "Rekao sam
Allahovom Poslanjku:'Ko 6c od liudibiti najviöe obradovan fto 6e
najviie zasluiiti) wojim sefaatom na Sudniem danu?' odgovorio
je 'o Ebu Hurejre, misiio sam da me niko prije tebe neie pitati o
ovome zbog n'oie velike zainteresovanosti ptema hadisul Ntoiim
posrcdniitvom na Sudnjemdanu najviie 6e se obradovati onajkoii
iskreno src€m ka;e Nema drugog boga osim Alaha'."
'viertok .€ rcbi puß,e$o "hr:dr. I zrouporrnebrti ore hidN. ,ne pnklcmLi
ir rrb, rmaü fu umu d, i€ , ürkmdr bon\ik u Drctcnnemu rei,l I ur,srn.uorci m le:mo reiti ruku u ofoduniJuitu rarrü per \.l,und. rliJcJ.n mnurzrnpomrn,b k , ( \o |esun j f k rd , ie i ^ \ iek . i ra r uv i r , . K : l \o t r revdübü.snre onh (oii.ae D Drchennenu b.,nqu icdnü lld iL deser goJirl i\totim
_:1-':l*, ^'1"1
9., nas iinl:1 t h koji ic uri u D,cnn.. bez pras,njr
ri.une I od ̂ dF rotr n.ie otu<iu ,trehed.mskD trznu. ADrnl
d r r s i d i o l l l 0
losr t t ; l iJr iovJtr ro l t i [ r f t I Di t r r l r
^llahov Poshnik, s.a.v.s., kazao nam je dogadai o dor,let u kolid€ posljednji izadi iz Drehcnn€ma i uai u Däennet, i nzgovor koiide se voditi izmetlu niega i Allaha, kao i velike btagodati koie mu ieÄIah podario lbn el-Esir ie sakupio sla predrnia o tom sluiriu uDiamiul,Usul, a mi demo spomenuti nekolifto:
1. prenosi Abdulah ibn Mesud, r.r., da ie Ntuhammed, s.a.v.s,,r€kao: 'la znam aoviela koii ie posljednji iza6i iz Dtehennemai posljedn,i udi u D;ennet. To ie dovi€k koii ie iz Däehennemaizadi vukuöi se ietvetono:ke, Allah de mu redi: 'lü i rli r lliact'.Kada dode ispted nieg, uöinir d€ mu s€ da je ptepun, r,tatit 6e sei r€di: 'Bor€, on je prepun'. Uzvi5eni Allah de mu opet te6i: .lliirli
! 0bü.1; li r !F!r ir.i Llifr hlhf i &*r prr dh!'. öo{ek 6e reö:'Zar se izigtar*i sa mnom, cospodaru svih svi€tova)!,,. Abdullahibn Mesud joi katq "A ahov Poslanik, s.a.v.s., nasmiiio se totikoda srno mu ridjeli ['utnia&e. Gororio nam ie da i€ ro öoviek nanainiäem st€penu u Dr€nnetu";
2. prenosi Äbdullah ibn trlesud, r.a., dr ie Muhammed, s.a.vs.,rekio: "Posliednii öoviek koji te udi u Dienner jesr€ novi€k koii demalo idi, zatim pidari, kada mu se pdbDi plamen ratrc i on predepreko oiega, vratit de se Lod nje i re6i de loi: l.,teka ie uzsiien Onaikoji me i€ spasio rebe, Allah ie meai podario neiro aro niie nikomprije poda.io'. Zarim de mu se poiaviri iedno srabto, a on ie re6i:'Bo:e moi, prjbliii me onom stabiu da bih smo pod njegovu sjenkui da pijem niegove vode'. UzviSeni Allah reöi ne mu: Sine ldcrroy,.lori shblo podarinr, hoid litrrärijoi trdro?' Reöi te .Nedu, Boie rnot'. I dat6€ obedinie da nede traziti ni5ta drugo." Rekao ie O.ruhammed,
l l l I t n r P r i ' l l U {
salhllahu aleihi ve sellem): "Niegov 6e mu Gospodat oprostiti
zato 5to te se poiaviti snari za koje nete imati strp|;cnia, pä de
ga pribüiiti do stebla, uöi de pod nlegoru sienku i pit ie niegove
vode. Zarim de mu biti prikazrno drugo stablo koie de biti liepse
od prvog, a on de redi: tsoie moi, pribliii me onom stablu da bih
stao pod niegovu sienku i pio niegove vode, necu vise njita traiiti'.
UzviSeni Allah reti te mu: '$i. ldcrc. an ri rü r|.är & mid trü'li
lilh drryo? I pirar 6€ ga: lb li i rig pilläir, [r,at I rptj.I !dl! djlif
On de ob€dati da neöe traiiti niita dtugo N jegov de mu Gospodar
oprostjo zato 5to de se poiaviti srvari za koje o€ie imati strpli€niä,
pa öe ga pribliiiti do stabh, udi ie pod oiego!'u sienku j pit de
njegove vode. Zatim öe mu biti prikazano i€dno stablo ispred
vrata Dieoneh lroie 6e biti puno li€pöe n€go prva dva. On de
re6i: 'Bo;e mol, priblDi me onom strblu da bih stao pod niego!'u
sienku i pio njegove rode, neclr viie nista triiiti'. Uzvis€ni Allah
de mu re6i: Sirc l*rrr, ar .i !i!i .ü.it ü r.ci hräli !üh altpl lteti
ie 'Viae tj nikrkq Boie moj, nedu traiiti niata drugo'. Njegov d€
mu Gospodar oprostiti zato sto mu pok^zui€ sti?ri za koje nede
imati st'plienia, pa de ga zato pdbliäti do n,ib. K.da se tu pribüii
i öute glasov€ stanovnikr Dienneta, redi de Boie moi, uvedi me
unutn'. Uz\iseni Allih de reii: '$a l&rer ir ö tc DLrJjili, h6! li tr
z}nljiri ü ü &r blib lilrr tuil ii liSro dib? öoviek 6e re6i:'Zar se sa mnom poigraras, GosPodaru svih svjetou?"' U ovom
trenutku Abdullah ibn ir'lesud se nasmiiio i r€kao: "Hotete li me
pitati zaito sem se nasmiiro?" Pit li su ga: "zaito si se nasmiiao?"
Odgovorio je: "Ovako s€ nasmiiao i A ihov Poslanik, s-ä.{s., i
pitali su ga: "Zaito si s€ nasmiiao, Allahov Postaniöe?" Odgovotio
ie "Od smiieha Gospodara svib svjetova. Kada ie öovjek rekao:
'Zar se sa mnom poigravai, GosPodaru svih svj€tole?' Redi 6e
mu: } sc s loüoo nc pignrao, ycl Jr ndin Ih poftlin'." Ebu Seid, r.a., na
kralu ptedania dodao je i ovo: "... Allah 6e ga podsietiti da Potratiovako i ovako, a kada izgubi sve nade, AIah ae mu redi: 'Doüit Cd to i
d r u g i d i o l l l 2
joi des.l pul. vi!e'." Rekao ie g,luhammed, sallallahu alejhi ve sell€m)l"Zatim ie udi u njesolu kuiu, a u njoj 6€ mu do6i dvije njegove;ene hurije i reii mu:'Zahülnost pripadi Alahu koii re je oiivioza nas i nas oiivio za tebe'." Rekao je O,Iuhammed, salalahualejbi ra sellem): "on 6e reii:'Nikome nije data nagrada kao sro
0\r I t lJ r [ [ t l f l t t I ] i [ \ \uT
PnrJE sUl ]Ur( i 0 , { t \ t
Prvi ioviek koii ie uiao u D:€nnet jeste otac öovjeöanstva,Adem, aleihis selam: "l i nkosnro: '0 Aderne, iivite, ti i äera hlja u lliennelüi jedil€ 'r de'nü tolilo god Zelite i odrHe 9d hoöete. . . " ([fBeLare, 35);
'1[ ti, 0 Adene, i iedr tvoja u Dielletü stanüjte i odaue god hoiete jedite,
samo se ovorn dnetu ne priblüujte, da se prena sebi ne oEijeiite!" (n-['ral l9).Ädem, ,lejhis-selam, prekrsio je Allahovo naredenie ?ato sto je jeoplod spomenr:tog doeta nakon Stoga ie Sejtan prevario i zato ih je
Allah iz njega;zvadio i spustjo na ovaj svij€t.Alahov Poslanik, s.a.qs., vidio je Dieonet. Prenosi Buhari od
Umrma 'bn Husajna, ra., da je Muhamme{ s.a.v.s., rekao: "Vidio
sam D;ennet i primijetio sam da su njegovi staoovnici siromaini(na ovom sviietu, tj. i€aina njesovih sr^novnika) i vidio samD;ehennem i primjjetio sam da su njesov' stanovnjci tene (tj.\€6ina niegovih stanovnika)."
Oni koji öe r:6i u Däennet priie Sudnjes dana jesu iehidi.Preoosi N'luslim od Mesruka, koji je rekao: "Pitali srno Abdullaha
l l 3 l r i r o r o r L r r U r
ibn [tesuda za ajee 'l{i[a[o nc smalraj mrtvina one kojisu na lllahovu
put ir$nuli! l{e, oni srr äri i u obilju su lod f,ospodan svog' (Ali lmnn, 169).
odgovorio nam je 'I mi smo up;tali za ovo Muhammeda, s.a vs., a
on nam je rekao:'Njihove duie su unutat nekoliko zelenih Pe6inaöiie su svj€tjljke objesene na At.u, kteöu se u Diennetu kud god
zaäel€, azatim staiu kod svietiljki. Njihov Gospodar ih je pogledao
i pitao: 'Da li iclile neöto?' Odgovorili su: 'Sta da poteljmo kada se
krei€mo kroz Diennet gdje god ielimo'. On ih ie Pitao tako trj
puta, i kada su vidjeli da ne6e biti oslobodefli dok ne odgovore,
reldi su:'Boie nai, ielimo da nase duie PovratiS u tiiela da budemo
opet ubijeni na Tvom putu'. Kada ie Allah vidio da on, nemaju
potrebu za neöim drugim, oslobodio ih ie."Takode,. onome ko; i umre Pojavi t .e se ni€sovo mies'o u
Dicrnetu iI Däehennemu, ujutro i uveöer. Prenosi Muslim od
lbn Ometa, r.a., da je Muhammed, sa.ts, rekao: "Kada neko od
vas unre, njegovo ie mu se mjesto poiaviti uiuüo i uveöer, ako
bude stanovnik D;€nn€ta, pokazi'\at 6e mu se miesto u Diennetu,
a ako bude stanovnik D;ehennema Pokazivat a€ mu se miesto u
Dtehennem i govorit ae mu se: 'ovo ie tvoje miesto na kojem ie
te Atlah oäviti na Sudnjem danu "
gx
l l 5 l l r r { l ' o r r U r
I ID Z [ N N [ T J I V J I C A N I N J I G O V I
S T A N O V N I I I S U B E S M R T N Ixxxx
Drennet ie vjeöan i nede nikada nestati, i niegovi stanol-nici
su besmrtni, neic iz njega nigdje i6i n;tj 6e ikada nestati: "... u
njina, p0slü€ one prv€ snrti, smrl ü5e neie olositi i 0n ie ih patoj€ u ogrjügaöunli" ([d-Duhan, 56); "0nim koji hudu vjemnli i dobn djela öinili - diemtskebalö€ de pnbtulilte bili; vjeüro de r njim b0nviti i oed€ poieüeti da ih ndin
drugin zamijene" (D-ltuhf, 107-l0E). Kada smo spoßenuli hadise koji
su govorili o vjeioostj Drehennema, spomeouli smo i hadise
Muhammeda, s.a.r'.s., o klanju smrd na prostoru izmeduDienneta
i D;ehennema. Stänovnicima Diennete i Diehennema reöi öe
se: "O stanovnici Djenneta, vi ö€te u niemu ostati vieöno i za
las nema smrtj. O stanovnici D;ehennema, vi öere u niem'r osrari
fieöno i za vas nema smrti."
Prenosi Ebu Hureita, ra., da ie Muhamrned, s.a.!:s., rekao:' 'Onrlk,1iudc u Durnner u niernu cc po.r i t ibogar iü niemu neae
d r r s i d i o l l l 6
posta! siromasan, njegova odieda nede ostarjeti i niegova mtadosr
PosJuSaj boianski poziv koji ie pozilati stanovnike D;ennetakada budu uiazili u njega: "... i njima ie se dovilouti: 'Taj Diennet sle unasüedsho dobili za ono Ilo sle öinili!"' Gl-['nf, l3).
l |RUGÄ TÄ i :KA
{ ) l t xoJr sn tu lLtl},\ (u lli[\\rT \ [sT,rTl
Dr€hm b,n Safi/an brani mßljenj€ di ie Dtcnneri Dieh€nnem
Ovo mlslienje n€ podr;ava rijedao od prethodnika setefa" tj.od ashaba i tabiina, niti iko od äutoritatjvnih jslamskih uöenjaka.Medutim, Ebu Huzcjl el-Alaf, ud€njak mutezilijskih redova,misii da su pokretj oni koj; €e odmarati, da 6e u realnosti tiudizauvi,ek biti n€poketna tjj€la. Sva ova miili€nia su netatna ipogreina. Autor knjige Serh Tahavijje kaze: ..Sto se tiae vjeönostiD;enneta, odnosno to sto njega flede fl€stari i ne6e imati kraia,jeste aksiomariöka stvar (nurno s€ prih\at4, zaro ito je AllahovPoslanik dao obiasojenja o njemu. U !'ezi roga, Uzvisenj Ä[ahkaie "A srdni & u Däenncl; dohje nchsa i lenlje, I njcm & hhdli, - osirah druldiji 6spodar hoj rc odndi; tit & lo dar loji ie nepntidro rrajari" 0lud,l0E).
Dakle, bir ie rupnlddno. Ovo ne demantiraju ni rijei "illa ma ia'erahhle"-"... osim:lodrukäje &spodrrhoj m odrdi..." Autor spomenuteknjise naveo j€ misljenia ui€niaka koja se odnose na ovu odvojnu
l l T l I ) i r r o I ' t o L r r r r r
( isr isna) reöenjcu: Mrsl ienia selelr razbLulu se o pi tanru ove
reacnjce. Cilj js "Period koliko 6e ostati u ratru", misledi na one
koii ie jedan period biti ! vztru, a zatim izaii iz nje, a ne za sve
niegove stanovnike. Nekidrugi kaiu: "Period koliko ae se zadriati
nakonoiivlienja prijeobraöuna." Postoji i miilienie: "Period koijko
ae biti u grobovimapa si€ do zavrletka obtäöuna." Takodet treba
spomenuti i ovo mislienje: "Oraj izuzetak akcentiran je dr bi dao
do ,nnj^ d^ ie se oni, i pored besmrtnosti, pokoriri AJlahovoi
volji i neie postojati moguöAost da s€ nje oslobode. Ovo, takoder,
ne sm€ta odluönosti Äliaha da ih uöini besmnnim na buduöem
svijeru, kako stoji u Alahovim riieöima: "A da hoieno, lli hisno länili
da iööaue om {to smo ti objarili, i ti, poslije, ne bi niloga naiao lo bi ti PmtiY l{as
ponogo' (ü-hn. 80;
1 ,q rh &, aio hote, srcr hlje uiiniti nepololebljivim" ([i-Sura, 24);"Reci: 'Da Ällah rije hlio,ja nm ga ne ti kazirro niti hi ns 0n s {in upornao"'
(Juous, 16). Kako ovima, tako i mnogim drugim a'etima Uzviiem
Allah kazuje Svoj;m robovima da su sve stvari u okvnu Njegove
volje; ita On ieli dogada se, a ata ne Zeli, nede se dogoditi
fi*l l 9 l T r r r r P ! f l , ' u r
O P I S DxXXx
NriTr \ | ] r sUho I ] r l I I [T l |
Opis dienetskih blagodati ptevazilazi svaki opis koji spada u
okvite ljudskc maöte. Blagodati D)enneta nemaiu ni:ta sIöno s
ovim dunjalukorn koliko god liudi naptedovali na niemu l-iudski
razvoi uporeden s ahir€tskim blagodatima jeste veoma Prosta sx'ar,
zato sto Dienner, käko se u nekim citatima opisuie. nem't pnmler
koii mu ie slitan: ". onje srjeltoit loja 6üa' äd njlan (droih! nirßÜivog
cvij.i ), hdryc i Flale, p'ro 5n& i liroL relo vo6, dobn i lrtlli'pa irie' mnogr
*rd5i, rj.Iib tonrüte, oloitvo bl4drti, rioh, uiuduju& i ulorierc lui-r'"
Ashabi su upitali Allahovog Poslarika, s'avs' od iega ie
Diennet izgraden, a on I le opisao na iudes2n naöin i rekao:
"Neke su ciete od zlata a neke od srebra' njegora ie ilovaia od
I I IZEnlruu
d , u g j d i o l 1 2 0
miriiliivog miska, niegov je iljunak od skupocjenog kameoa j
bisera, a njegova zemlia j€ od safrana. Ko u niega ude postat 6ebogat i nikada ne6e osjroma;jti, u niemu 6e vjeöno boravjti i neteumrijeti, njesova odieda nikad neie ostarjeti i njegova 6e niadosttrairtr vieino." Uzviseni rulah govori istinu kada ka;e: "lltlrd godpogledai, vidjel &6 üdobmst i cirsho postram" ([l-l aq 20).
D)enecske blaeodati koj€ nam je Allah sakrio \€like su stvrtikoje um ne dosete i öiia kakvoöa nije poznata: "l nilo ae ara kaha ih,lao mgrada ri 0m 5lo su öidli, skivene radosti &hjl" (Xs-Sedide, l7). fakodet,prenosi Ebu Hureira, ra., da ie Muhammed, s.a.vs., rekao: .iulah
je rekao: 'Pripnrnio san ltojin dobrim mbovirna (u Dieuetu) om jlo olo nüevidjelo, uho {je öulo i ljudslo srce nlje zarnislilo'. Prouöite ako hoiets .l nilone zna hahe ih, lao nagnda za ono Ito su iiaili, slcinne ndosti öe[aju"' ([s$dide,I?). PrenosiMr:slim od Setrla ibn Sa da es-Sa'idijj da ie rek2ol"Prisustvovao sam jednoi sjedeliki Atlahorcg Poslanika s.a.vs.,na kojoj je on opisao D;enn€t a na kraju svos govora poslanik,
s.a.xs., reöe:'U njemu je ooo sto oko vidjelo oijc, niti je uho öulo,nitj srce mote zimisliti', a zarim ie kazao ajer 'l nilo ne zaa kakve ii,kao nagnda r: ono ilo su iinili, slireoe ndosti öeüaju"' (Is-$dide, l7).
I | R U C I T Ä N K I
I)i l l ltsr,l r nlr,t
D;ennet ima vrata ktoz koja ae ularid vjernici i meleki: ,,ldenski
vrlovi, öije öe lapije bitiza njii otvorene" (Sad, 50). "ilir nekrj€ yana, uälo itoste lrpjeli, a divno lije najljepie Febiraliire!" ([r-Rad, 2d). Uzviieoi A aIobaviiestio nas je da ie se ta l-tata otvarati vjernicima kada se
l 2 l l I r r i r l ' l l r L ü !
pribli;e njima, a meleki ic ih pozdravlieti selamom: "llad do njeg
dodü, a lopüe njegove vei iimn oh$r€ne, örwari rj.gori & in nii: "lllirrama' od
Eijeta sle üsti, zato udite u nj, ü nj€dü i€te vj€öno h0rivili!" ([z-Zuner, 73)
Broj d;eoetskih vrata jeste osam, jedna od njih zovu se "Babu
Reiian - vrnta Reijan", a ona su namiicnjena za postaöe. Prenose
Buhari i Muslim od Sel a ibn Sada, r.a., dr ie Nluhammed, s a vs,
rekao: "Dienner ima osam vrata, iedn, od diih zovu se E.Reiian,
koz njih ulaze szmo postaöi. Ä kada oni udu, ona 6e se zaworiti i
niko drusi neie uai ktoz nju."
Jedna dienetskavrata s,.r za ooe koii pored farza öesto obavliaiu
nafih-namaze, jedna su za one koji dijele milostiniu, iedna su za
mudiahide itd. Kako prcnose Buhari i N{uslim od Ebu Hurejr€,
r.a., da je N{uhrmmed, s.a.\r:s, r€kao: "onai koji udjeliuie dviie
vßte imetka na Allahovom putu bit 6e poz\an na s\a vrata
Dienneta, a on ima osrm vrata. ooai koii bude obavljao n"maz
bit 6e pozvan na vrata namaza, oni koii udieliuiu b't öe poz\rani na
wata sadake, m'.rdiahidi te biti Pozvani na vrata dijhada a Postaöi
6e bici pozvani na vmta posta."
Ebu Bekr, ra., rekrc i€: "valahi nemlt stece s bilo koiih bude
pozvan, a da li 6e neko, o Ällahov Podaniie, biti Poz\an oa sva
wata?" odgovotio je: "Da, i nadam se da aei ti bid iedan od
njih."
Ebu Bekr, r.a., misllo je nn osobc koie imaju sve osobine koje
su spomenute u hadisu, tako da ie biti pozvaru na sva vtata
Poslaoik, s.a.1ts., obavijestio nas jeda 6e onaikoiiud,eliuie dvije
vrst€ imetkt na Allahoi'om putu bitiPozvan na sva vrata. Takoder,
ob2vijestio nas ie dr;'bnaj koji liiepo uzme abdest, zatim uperi
pogled u oebo i kaie: '[5hedu en la ilahe illalhhu raldeh la ierile leüu'
ve eih€du enn€ ll|uhrmmden abdubu w resuluhu, onorit ic mu se osrn
dienetskih vrata i uai öe kroz koia ho6e od niih" O{uslim i Imam
Ahmed od Omera ibn Hattaba).
d r n s i d i o l 1 2 2
Takoder, Allahov Poslanik, s.a.\.s., obavjj€srio nas j€ da ieUz-vii€ni AIah pripremio posebna vrata Dienneta za one koji ieudi u njega b€z polaganja raiuna, a to su desna vrata Dienneta.Prenosi Ebu Hureire, r.a., da ie lr{uhammed, s.a.\,.s., u hadisu ukojem se govori o Sefaatu, rekao: 'hllah ie reti: O Muhammede,uvedi iz tvog ummeta one koil nede potrgati raäun kroz desna(dzenerska) vrata, oni ae uiestvovati sa ulaskom na svrm vratlmasa ostalim sranovnicima dteneta". U hadisu ie kasnije spomenuoiirinu dienetskih vrata, x ta Sirina pribLiina je razdaliini izmeduNlekke i Hediera iü Nfekke i Basre (u Iraku). U tom hadisu rekao
ie i: "Kunem se Onim u eijoj je ruci N{uhmrn€dova duia, da je
razdaljina izmedu dvoja dicnetska wata, ili izmedu dra dovratkakoliko i€ i,m€du N{ekke i Hedteta, ili izmedlr Mekk€ j Basr€.',
Muhamm€d, s.a.\ß., obivijestjo nas i€ da se diene*ka vrataoh?raiu u ramazanq kako prenose Buhari, N{uslim i tmamAhmcdod Ebu Hurelre. r.a., d.r ie .ekao: 'Kada n.rsrup' mjesec ramazan.otvaraju s€ yrata nebesa", a u drugom predanju:..otlaraiu sedienetska vrata, a zanaraju se diehenemska vrata".
U nekoliko hadisa spominie se da j€ öjrina izmedu dvojadienetska vrata koliko je putovanje detrdeser godinA. prenose
lmam ̂ hmed i Ebu Neim od Hakima ibn Nluavjie, r.a., a on odsvog oca, da ie Nluhammed, s.a.vs., rekao: ,.Izmedu dvoia vtataD;enneta je koliko putovanje aetrdeser godina. Doii 6c dan kada6e se ona napuniti." lsrJ häd's prenosi se i od Utbe ibn Gazevana,r.,1, i Äbdullaha ibn Selama, r.ä.1
I Za viie i.fnmrcija posledati ", - : - - 'r i{,L.!r !*l- " o.l iciha Nßnüddina
l 2 3 l T r r i r l ' o i i L L l '
l l lnIoi[ (sTIPti\t) I]zlj \ I sT,\
Ilokazi da n l)ielnetu imedr njegovimstalovnicima ima raznih dsredia (stepBna)
Diennetima razne der€d;e (stepen€) i oiegovi staoovnicivrednuiu
se prema miesru u koiern se nalaze. Uzviieni Ällah kaie: 'lone loji
pni ljega iridu lao vjernici, a koji su dohra djela öinili ' {ih sve öe[aju risoh
stepeni" (Ia-lla, ?5)
o\ro stvar 'e lijepo obiasnio iejhuJ islam Ibn reimii)a' koii ie
rekao: "Dieorlet ima vise dered;a koie se u mnogo öemur^zlikuiu,
a Allahovi bogobojazni i voljcni robov; bit öe u n,tma prema
njihovom stepenu bogobojaznosri i vj€rovanF"
Uzvßeni Allah kaäs "0none ko ieli oraj svijel Iili nu brro drjeno 5lo
lo&mo i lorne üoierno, ali &mo nu goslije Diebennem priprenili, u k0ne {e 3e
osr.m0&r i 0dbaten pedi. I omj koji i€li oaaj svijel i trudi se da ga zasluii' a
vjerrilje, trud ie nu lvale wijedau hiti. Srim rjima' ij€dnina i druginq daj€mo
ümve Gospdar tvoga; a darovi Gospodara tvoga oisu nilome retranjeni Gledaj
liloj€dnidt dajcno Prednosl lad drugnt;r m 0n0m wrjelu razlila ü shlenina i
pr.dnoslina bit öe, doisla, vcti" Gl'lsn' I&21).
Uzviöeoi Allah obiasnio nam je u ovim ajetima da on pokknia
kome hote blagodati dunialuka a kome ho'c blagodati ahiteta' a
niegove blagodati nisu posebne samo za neviemike ili vi€r ke'
zatim nam ie obiasnio kako 6e se I'udi na buduiem svijetu
razLikovrti po rleredäi ih mlestu mnoPo !iEe neeo sro (e razlikuiu
oa ovom sviietu. Öak 6e i podanici biti n^ razliöidm miesdma na
buduaem s\-iietu, kxko Uzviieni kaic "lleke od til poslanilr odlilonli
sno rife nego druge. S oekiru od njilt lllah je govoti0, a n€h je za vi5e stepcni
urügao. A lsau, sinu iterjenriu, jasm sno dohz dali i Däbdlon ga podtiali"
Ol-B-olore, 253I "lli soro jedne vjerorjesrib nad drugima odli}onli, a Darudu
sno Zebur dali" (fl.lsn,55).
d , t r s i d io l l 24
Prenosi Muslim od Ebu Hutejre, r.a., da ie Muhammed, s.a.v.s.,lekao: 'lak vjernik je bolii i voljeoiji kod Allaha od stabos vjernika,iako u obojici ima haira.ldi zaonim sto ti öini hajr, traii pornoi odÄ ahai nemojshbiti, a ako te neko zlo pogodi, nemoi reii: kada bihuradio orakq bilo bi ovalq veö reci: AIah ie tako odredio i uradiokako ieli, zaro sto riieö le|l (kadr bi) owara iejtanu vrata." Pr€noseBuhari i N{uslim od Ebu Hurejre i Amra ibnulAsa, radijallahuannuma, da je Muhammed, s.a.vs., rekao:.,Kad se mudZtehid rrudi(da nade odgovot za neko pitanje) i pogodi, ima dvije nagrade, aako s€ trudi i pogrjieii, ima samo jednu n,sradu."
Uzviicni Allah kaäe:"l{isu jeüali ndu ranra lojisu davaliprilog prije poüjede i liöm se horili-
0d sü na rüen slüpnju od odi loji sl poslije davali priloge i liöno se hrili, a lllahninr ohäu nagradr najljepiu" fil.Xrdid, l0);
"ljernici Loji se ne bore " osin onih [oji su ra hor[u rcspsobni . nisujdnaliodma loji $e m lllalom pdü hre im*irna smjin i iiwirar smjim. (}ne koji sebudo horili ulaiudi irneth smje i iimle $!je lllai & odliloyali älavin 6tep€non tr|dorina kojire ne üudu hrili, i0n seina ofoan lij€Ir ragndü. Allah & üorcima, ane onina loji se ne hon, dali velilor nagradu; poüsli od Sbe i oprcst i nilßI. lllahprrita i sanilostan je" ([n-l{üa,9196);
"lar snahal€ drje omj loji hodoäsnih rndonr npjr i loji vodi brigu o &snonhram rana omne toji u llla[a i u omj srijet vjeruje i loji se na lllaiovu putu hri?t{isu oni jdnali pred llla[on. A A]lah nde u]azti na Pnvi pul orina k0ji $anisehi rcpnvdu öine. lJvedoj su öasti }od llla[a oai koji vjeruju i loji se iseljauju ikoji se bore na Alla[ovu pull ala;udi ioetke rmje i ävote svoj€; o de postidi ötohle. Gospodar njihov iu Salje radosm vijesti da de im nilostiv i hlagonallon biti i dade ih ü dänelsh baiö€ üvesli, u lojirna de nepaftidm ufiati; vjeöno i zawijek de unji'na bonrili. Uütinq u lllaüa je nagrada velila" (hJerte, 19-22);
"... i Ällah de na risoh stepene u!di$ i one nedu r.na koji rjeruju i kojirnaje dato zaanje. - I Allat dobro zna 0m ;t0 radil€" (fl-liludäd€le, I l).
PrcnosiBuharj od Ebu Hureire, r.a., dr je Muhammed, s.a.r,.s.,rekao: "onai koii bude vierovao u AltaÄa i Njegovog Poslanika,klanjao namaz i postjo rniesec Rarnazan, Atlah ae ga uvesti uDienneg bez obzira dali je r2rovno na Aüahovom puru ili ie ostao
1 2 5 l T t t . r P o l l L l r r r r
u miestu gdie se rodio." Ashabi su piuri: "O Allahov Poslaniöe
da ll da obradujemo liude ovim?" odgovotio ie: "U Diennetu
je sto dered;a koje je Ällab pripremio za mudäahide (ratnike) na
Allahovom putu, izmedu dvije od njih je koliko jzmedu neb€sa i
Zemlje. Pa, kada molite Allaha, molit€ ga za Firdevs, zato ito je to
sredina Däenneta i naj'rzviienije mi€sto", i üni mi se da je tekao:"iznad niega ie Ari Milostivoga (UzvisenogAllaha) i iz niega i?vjru
dienetske riteke". Takoder, pr€nosi Buhari od Enesa' r'a , da je
maiLa Harisa, r.a., dorla kod Poslanika, savs.' nakon Sto je Pao
kao Sehid u Bici na Bedru, i relda: 'n[ahov Poslaniöe, ti ?na5 koje
,€ miesto Hansa u mom srcu. xko ie on u Dtenneru. neiu zr niim
plakati, a ako nije, vidjet 6ei sta iu uraditi (ovo je rekh pladudD "
On je rekao: "Zar ima samo iedan Diennet? Dienneta ima puno,
a on ttaris) je u naiuzvis€nijem Firdevsu."
Allahov Poslanik, s a.r'.s , obiäsnio,e da su stanovnici Dienneta
na razüaitim stcPenima u niemu Ptenose Buhari i Muslim od Ebu
Seid et-Hudrijja, ra., da ie Muhammed, s.a.v.s., rekao: "Stanovnici
Dienneta gledat ö€ stanovnike u sobama iznad n,ih onako kako
se u daljini vidi zdjezda danica fla horizontu od istoka do zaPada,
zbog njihove ratike." Ashabi su Pitali: "Alahov Poslaniöe, da I su
to stepeni Podanika koie nede postiii niko osim niih?" Odgovorio
jq "Ne, kunem se onim u Öijoije ruci moiaduia, tll ima i ljudi koii
su vjerovali u Allaha i poslanike." Prercse Imarn Abmed, Tirmizi'
Ibn Madla j lbn Hibban od Ebu Seida, r'a, da je Muhammed'
s.a.vs., rekao: "stanovnici naivilih stepem (u Diennetu) gledat
ie ooe koii su isPod niih onako kako vidite zviiezdu Dan;cu na
nebeskom horizonN. Ebu Bekr j Orner su od niih' koliko su oni
dobri." Kurtubi je rekao: "Znaj da su te sobe tazliöite u visiru i
opisu prema razlici djela nilhovih stanovnika, neke od niih te biti
ui,oöp od ost rih. . ̂ nrrgov€ riieöi: 'Kunem se Onim u Öiioije
rucimoja dusa, tu imai liudi koii su lierovali u AXaha i Podaoike"'
u njima Anahov Poslanik, s x.\'s, nije spomenuo diela' vet samo
d r u g i d i o l i 2 6
iman i vierov^nie u postinike, r od toga se moZe razumieri daje mislio na potpun iman i potpuno v'erovinie u poslanike bezikakve sumnjc ili piranja. Kako 6e oni druköjje stiti do vjsokjhmtesta oem rmanom ' vFrovanjem u postaoike, ito je ljudimaopia stvir? Kada bi bilo rako, srj koii !-ieruju da ie BogJed,n, bilibi na visokim mjestima, a to je nemogude zato ito Aliah ka;e:,,...oni de biti, za 0m Sto sr lrTjeli, odajama dhnetskim nagradeni...', (El,Furkan,75). Dakle, ovdje Ällah potencira da su oni postigli visoka mjestazato sto su strpijivo obavljalj Alrhova naredenja j udaljavati odNjego\-ih zabrana u ra(u koji su !.odir u ime Altaha.
U drugom ajetu, Uzliieni Ä1tah kaie: ..l,libogatsha vaia nidjecavaia
ie& ras uöiniti l{ama blislin; sano one loji budu rjeronli i dobn djela iinili ielaviSeslruka nagrdda za 0m ito sü ndili, i od 6e ü yisoldm odajana hiti sigürni', ([s-Sebe',37). Na or-om mjestu spomenuto jc da se re sobe i mjesta ncpostiru imetkom idiecom, ve€ vjerovanjem i dobrim djelima. zogtoga ie imati razlidita mjesta od drugih.
stanovnici visokih mjcsra imat 6e puno \€ae blagodati od onjhkoji budu ispod niih. Ällah spominjc da ie, odim, koji Ga se buduboj,ri, pripremjo dva perivoia: '11 za onoga loji s0 slajanja pred Gospodarensvojim bojao, bit de dva perivoja" ([r,Rahnan,46). Nakon opisivanja rekioier
"osin ta dya, bit iejof dva n€z.atnüa p€rivoja" ([r-Rahnan,62), tj. narutjm mjestima i stcpenima od prva dva perivoja. Onaj koji budcpromarrao karakterisdke d\'a pcrnoja koii su kzsnjie spomenuti,p.imijetit de da su oni manje vrijednosri od prwa dva. prva dva suza "bliske" ili "lil oülarrcbine", a druga dra su za..desne sranovnjke,,lli 'lshabul jernin", kako su rekli Ibo Abbas i Ebu Musa el-Eiari,rädiiallähu anhuma. Kurtubi veli:,.Nakon Sto je opisao obaperivoja, pokazao je razliku;zme<tr: njih. za pne je rekao: ..... tlojirna & bitidra inon &oja de le6" (tr-Rahnan, j0), a za druge ,,Sa inorimakoji pnlajn..." (Er-Rahnaa, 66). To znaii da posljednia dl.a nisu kaopn'a dv2 koja tekD, zaro 5ro prskanjc nije jsro ito i rok. Zarim, zapnc je rekao: "U njima öe od sukog mä po dvije vnh hiri,' ([r.Rahrnan, 52),
l 2 ? l r ' r i r l o r L i ' L r t
poznatog i n€Foznatog, svje;eg i suhog, dao im je oPöe znaöeflie
i nij€ ih odredio, a za druga dva ie rekäo: "U dina ie bilivoia i pald i
iiprla" ([r.Rahman, 68), ali ovdie niie spomenuto da ima dviie vrste
svakog voda. Zatim, zr prve ie rekao: "llaslonjeni nr poslefaü öije 6e
p$tare od kadife [ili, r plod0ii u obr perivoja nadotrat ruke ie slajrli" ([r'Rahnan,
54), a za druga dva je rekao: "0ni & biti nulonjeni na uzglavlja zelena,
prekivena iilinimr tamhnirn i preünsnim" ([r'Rahnan, 76) Nema sumnie
d, j€ kadifa bolla od anrobnih dilima ida su postelje s naslanianiem
bolje od zelenih uzglavl,a. Dalje, opisuiudi drenetske hurijq zr
pn'c ie rekro: "ll njina ie biti ljepolica nanvi divnilr" ([r'Rahrnan' 70) Svako
dobro nile isto kao ljepotadtevahira idiiamanatä Zatim,zaprve)e
rekao: "..-pum stahala granatih" ([r-Rahman' 4E)' a za druga dva ic rekao:"(Bit 6e joi dra neznatnija periroja) ... nodmnlena" ([r-Rahnan, 64) Dakle'
prve je opis,o da su pune granatih stabala, a druge zelcnilom "
Prcnose Buhari i Nluslim od Ebu N'lusaa cl ESariia' r'a' da
F Muhaßmed, s.a.ws., rekao: ''Io su dva Perivoja od srebrä'
posude u njemu je od srebrn i s\€ ostalo u n)emu ie od srebn,
i dvx perivoia od zlata, Posude u diemu ie od zl'�tä i sve ostalo u
niemu je od zlata, a izmedu njih i pogieda niibovos GosPodara
nema nikakvih PtePrek2 osim zastor prcko Niegovog l-ica (ida'ul
kibrija'i vedzhihl) u DZennetu-l Adnu." U Tjrmiziievom predanju
stoji: "U D;cnnetu ima dva Perivoia od stcbra " i naveo ,e oiai
hadis.
Uzviieni Ällah spomenuo ie da te najbolji Piti iz öaia koje
6e imati mitis kafura: "Cestiti ,ie iz p€hard pili lomfomn zaöirj€ro Pii€"
( .lusan, 5). Na dr"g"m miestu spominje re: "U njemu ie iz öa;€ Pi'€
'€trdtebilom zaöinjeno piti" ([l'lnsan, l7). Krko vidimo' ä Allah najbolie
zna, ovo pite je za "desnc stanovnike", a u drugom aietu kate se;". . . pnrijeöam s rodom iz tsdna de bili; s izwn iz lojq öe Allahu blisld piti"
(fl-ltübfrfin,27-2E). Dakle, desni stanovoici ie Pitipi6e pomijeiano s
lodomTesdima, to 'e irvor u Dtennetu' a bliskj 6e piti iTTesmma
bez ihalaog miieöanla.
d r n g i d i o l 1 2 8
0ienetlije najveceg i najniieg stelera (dercdis]Prenosj Muslim od El Mugire ibn Su'be, r.a., da je Muhammed,s.a.v.s., rekao: "Musa je pjtao svog cospodara: 'Ko su sranovnicjnajnjies stepeni Dienneta?'on mu je odgovorio:'-to u fudi ktlitc doä "akr't lto iienettJe ,td't r D*n"ct, i nji"'a ie bin ftr'. 0: ,rJä tD? er'. On h reä: 'caEodaq naj, kapr da ne'u kada $ !"i <a,t<etirlaja ,erh i !tuan r 4en ?'Bil h,rt! t i.,1o: Da li h! bin <adorolat&onb b*te{intaa Aolikojedat ,tatu od ds,ial"äAib a4ara? Odg,,onlh: 'Bi/ ia zadon| , Co'p,dltu n\j'. O (At/ab) ic n" reä: ,ri i,naikntikai blaa /4 fuk.lar), /dJ, taj, taj i /aj'. Kod pelag 0r te ft6: ,zdda,ala,l
!a",, Colpoddn! n|j'. Bil ß "tt rduto: "ti hJ n ati dctetcstnb ad toga;,'tJd,r ,h a g'd drta p|4eti ; ttd \ko plsleda'. R'ä ie: ,Zatt0"04d" !n/,Co'Podan E'.
Rekao je O.{osa):' cospodaru, kakvo ie biti sranie onih koii i€biti na najvisoöiiim stepenima u njemu?' odsovoÄo je.,Ta 's a"ibrje ran Jd wlq ,ljibotu ph enikr raD M1jon tukon rcadio t iitt i'4{adajejpciat (<a '!jib.) U '!e,," h bin 0 o *0 o*a 4e 'idjek, ,t)0 ,trii'!h , ljndsAo !n'e ,,te orenk. Rekao je (Muhammed, sattallahu aleihive selem): 'Istjnitosr ovog nalazi se u Allahovoj knjizi (Kuränu):'l lo rc na lahe ii, kao nagrddr za om ;t0 3! öinili, shir€le mdosti &lojü"'([s &dide, l7).
l laiyisi stepen l|ienleta - tl-filelanu-l-MahmüdNajviii stepen DZenneta, koji se naziva el-vesiletu (posndnilhr),postjai 6e samo iedan dovjek. Njega ie postidi (ako Bog da)odabrani poslanlk i najodabranjje od svjb srvorenia, Muhammed,s.a.,s. lbn Kesir ie D svoioi kojizi En_Njhaje rekao: ,,spominjm,e
naiviieg stepena Däennera, ili el-vesiteta, a to je mjesto AllahovogPoslanika, s.a.vs., zatirn ie spomenuo Buharijcvo pr€däni€ odDiabira ibn Abdu aha, r.a., da je Muhamrrco,"Kda se auje ezan, onai koti izgovori: A ahumme rabbe bazihida'vcti tammeri, 1-es salatil kaime, ati Mr:hammedenil !,esil€re vel
l29lTrr i r Poir trLrt
fadilete, veb'ashu mekamen mahmudenillezi ve'adtehu - Molm te
Boie ovog potp'.rnog poziva i namaza na koji se poziva' da podarii
Muhammedu 'wsilu' (visoko mi€sto, Posrednistvo) i fidilet
(lsijednost) i da ga uzdienes na visoko miesto koie si mu obetao
- za njega ie biti posr€dorano na Sudniem danuJ'
Zatim ie spomeouo Muslimovo predanje od Amra ibn Asa,
r.a., da i€ Muhammed, s.a.vs., tekao: "Kada tujete mujezim'
pooavliajte ono ;to on izgolara, zatim donesite salavat na mene
(molite se za mene rijeöma: Alahumne salli :la Muhammedin
ve ala ali Muhamm€d), zato Sto onaj koji se bude molio za mene
jednom, Allah 6e mu vratiti desetestt,rko, zri'6 iaäite z mene'vesilu' (visoko miesto, Posrednistvo)' zato ito onai koji bude
molio Alaha da mi Podari vesilu, za niega 6e biti posredovano"
Ashrbi su upitati Poslanika, sa.ts: "Sta ie
'el-vesileh'?" On je
odgovorio: '"Io ie miesto naiviieg stepena u D;ennetu, i niega
neöe dostiöi niko osim jedde osobe, i nadam se da öu to biti ja"'
Prenosi Anmed od Ebu Hureitg. Takoder,Imam Ahmed prenosi
od Ebu Seida, r.a, da je Muhammed, s.a.vs, rekao: "El-vesileh ie
mjesto kod Allzha i nema vۊeg miesta od tog4 molite Alaha da
ga podari meni."
0sobc koje 6e doIiti visoka mjestaOd onih koji 6e dobitl visoka mjesta u Dlennetu jesu iehidi - borci
na Allahorom putu, a naibolii medu sehidima bit ie oni koji budu
ratovali u prvim redovima, koii se nisu okrctali (bje"li) sve dok
nisu bili ubijeni. Prenose Imas Ahmed i Et-Taberani od Neima ibn
Hemmara, ca., daieMuhammed, s.a.vs, tekao: "Najbolji sehidj jesu
oni koji ratuju u PNim redovima" ne ok'e6u svoja lica sve dok ne budu
ubiieni. Takvi 6e biti u naiv€dim sobema (steperima) u Die'net'+
njihov Gospodar njima öe se nasmjeöiti' a kada se wo, GosPod2t
nekome bude nasmiieiio, za takve vise ne6e biti oblaiuna "
f r rvnt l r l tx l
ZrurJi u DZEIrrru
Prenose Buhafi i Muslim od En€sa ibn MatiLa, on od Ebu Zerra,radijallahu anluma, da je Muhammed, s.a.gs., u hadisu o Miradiu(kada se Muhammed, sallallahu alejh.i ve sellem, uzdlgao iznadsedam nebesa i kada ie vidio D;ennet i Drehennern) rekao: -...
d r r g i d j o l l 3 0
Poziciju ratnika na Alehovom puru imar 6e i onj koji btinu oudovicama i siromasima. Prenosi Mustim od Ebu Hutejre, ra.,da je Muhammed, s.a.vs., rekao: ,,Onaj koii brine o udovicama isiromasima (niskinima), isti je kao onaj Loji ratuje na Alahovompuru", mislim da ie, rakoder rekao: ..i kao onat koji klanie bezprekida i posti s ki dan."
Pozicija onih koj! brinu o jedmima btiza j€ porciii postaoika,
s.a.vs. Prenosi Muslim od Ebu Hureire, r.a., da je Mulammed,s.a.v.s., rekao: "Brünik jetima, koji uzme sebi duinost da o njemubrioe ili ga osavi da neko drugi o ojemu brjne, ja i takav bit demou Diennetu Lao ova dva (spojio je kaiiprst i srednji prsr).,'
Ponekad ie Uzviseni AIah uzdidi poziciju toditelja zbog dovanjihove diec€. Prenosi lmam Ahmed od Ebu Hureir€, ra., da ieMuhammed, s.a.v.s., tekao: .,A[ah 6e uzditi nek€ dobre ljude uDiennetu, a oni d€ pitati: 'Odakte ovo?, Ällah 6e mu odgovoriti:On j. Zbq y'otE hnS dj.hta'." Ovaj badis potvrduie Muslimovopredanje od Ebu Hurejre, r-a., da ie Muhammed, s.a.vs., rekao:"Kada umre Ademov sin, pr€staju mu s djeta osim ora tri: trainasadaka, nauka koja ie korisna i dobro dijete koie ae se moliti zanjegä Gmrlog)."
l3l l f t I t t PotrrrLrI
zadm su me odveli u Diennet, a tamo ie bilo v€likib stilena od
dngog kamena i niegova j€ zemlia bila od miske."
Prenose Imam Ahmed i Muslim od Ebu Seida, ra., da ie Ibn
Saiird pirao Alahovog Poslanika" s.a.v.s., 2a zernliu Däenn€ta' "
on mu je odgovorio: "ona j€ kao bijelo brainq disti misk (jak
miris)." Prenosi Imam Ahmed od Diabira ibn Abdullaha, ra, da
je rekao: "Muhammed, s.a.vs., retao je: 'Htjeb 1e drag; kamerr."
Prenose Imem Ahmed, Tirmizi i Datimi od Ebu Hureire, r.a.,
da ie rekao: "Rekao sam: 'O Allahov Poslaniie, od öega su sva
stvorenja stvorena?' Odgovorio je 'Od vode'. Zatim smo pitali:'Od ö€ga su dtenetski domovi?' Rekao ie: Jedna cisla od zlata,
drug od srebra, njegova ilovaöa i€ od mirisliivog miska, a ni€gov
pijesak je od dragog kan€nja i diiemanata, rtegova ie zedia od
safranq onaj koii u njega ude postat ee bogat i nikada neie biti
siromaiar\ iiviet ae zauviiek i neie umriieti, njegola odie6a neöe
stffiti i bit 6e vjeino rI ad'."
P F T I T I C I ( I
I IZ I r [Ts( [ J [ ( l i
Uzviseni Allah k^zuie nam da u Diennetu teku riieke:"A one loji rjeroju i dobn djela öine ohndnj diemtslin baiöana hoz loje Ce
iiele tdi..." ( -8ekan,25), a ßa drugom mjestu spominje se da rj'eke
teku ispod njih: "... öe[aju siErm edendrivrtoi, koz lroje & ijele l€6 "
( -tbhf,3l).Muhammed, s.a.vs., govodo nam ieveoma iasno o d;enctsktm
tiiekama u hädisu o NfiradiLr: "Tamo (iznad sedam nebesa' kod
Sidretul'N'Iuntehaa) vidio sarn öetid riieke koje su izvimle iz
d r u g i d i o l 1 3 2
n;€gove sredine (Sjdretut-Muntehaa), dvi,e su bile iasne a dvijesu bile skrivene. Pitao sam: .O Däibrile, koje su or..o tijeke?,Odgovorio ie: Dvjje rijeke su slcivene dzenetsk€ riieke, a osraiedviie su Nil i Eufrat'."
Prenosi Buhari od Enesa ibn Malika, r.a., da je Muhammed,s.a.vs., reftao: "Prikazan mi je SidretuJ-Munteha. Tamo sam vjdioöedd rijekq dviie jasne i dvije skrivene, one iasne bile su Nit iEufrat, a osrale dvije bile su d;enetske riieke,'
Prenosi Muslim od Ebu Hurejre, r.a., da je Muhammed, s.a.vs.,rekao: "Sihao, Diihan, Euftat i Nil, sve su D;enetsfte rijek€.,,
Nasiruddin €l-Albani, ra., tekao je: .,Mo;da je citj spominiarjaovih dienetskih rijeka to da ie njihova osnova iz D:enneta, istokao 5to je osnova aovjeka dienerska. Dakle, ovo ruye suprotnoonome sto vidimo kafto ow tijeke teku od njihovih pornatihizvo.a na Zennii. Ukoiiko ie objasnienje hadjsa o!o, onda je hadisiedna od tajnosti ukoie rreba vieror?tii prepustiti Onome koji nasie o njima obavijesrio."
El-Karijj ie rckao: ..Ove öetid tijeke nazljne su dzenetskimzbog njihove biskine i pi*osd, j zaro ito sadr;e u sebl Bo;ijubl€odat, a poslanici su na niima pili vodu.
tujeka Kevser je dienetska rijeka. ro je rijeka koju ie uzviseniAlah podario Muhammedu, s.a.vs.: .,ltli srno ri O{uhammede),uistinu, dali Kevser" ( [ener, l).
Muhammed, s.a.vs., flju je vidio i o nloy nam,e govoflo.Preoosi Bubari od Enesa ibn Matika, r.a., da je rekao: ..Dok samhodao kroz Diennet, vidio sam jednu rijeku öiji su bregovt bitikupole od suhog dmgog kamenia. pirao .am: .Sta ye ovo Dr,britel.odgovorio ier
'ovo je Kevser koji ti je tvoj Gospodar podatio,.Sta da vidii, zernlja je u njemu bita od m;riiljivog miska.,,
lbn Abbas, r.a., na ovai natjn je komenrirao Kevser: ,.To sunajveie blagodati koje je AIah podario Svom postaniku, s.a.vs.,,Ebu Biir rekao je preoosiocu prethodno navedenog komentara
l S 3 l T M t r t o r L l l L r r
Ibn Abbasa, Seidu ibn Diubejru, r.a.: "Neki ljudi misle
Kevser dienetska ri,eka", a Seid mu ie tekao: "Rijeka koja
Diennetu ie iedno od dobara koie je njemu Allah podario."
Ibn Kesir sabrao je hadise u kojima nas Poslanik, s.a.vs.,
obavjeitala o Kevseru. Medu tim hadisima jest€ i Muslimovo
predanie od Enesa, r.a., zato sto, kda ie objxvlien ajet "[li sno li
(I4uhammede), uislinu, dali l(nser", on je rckao: "Da li znate Sta je
Kevser?" odgovoriü su: 'Allah i Njegov Poslanik naibolie znaju."
Rekao ie "To je jedna rijeka koju mi je uzviseni Allah obedao, ne
uzimaiuij u obzn puno ostaüh dobara."
U iednom piedanju lmama Ähmeda od Enesa r.a. prenosi se da
je Muhammed, s.a.ws., rekao: ''Io je jedna rijeka u Diennetu koju
rni je Anah podario, zennja u njemu ie od miska, voda u njernu iebjelja od mlijcka i slada od meda, u niemu ima ptica äjj su vrato\'l
Ibn Kesir je spomenuo ios puno drugih predanja Povezanihs orom temom, a opsirniye o rome moie se Pronlai u niegovoi
ftnjizi En Nihaje,2 (246).
D;enetske riieke ne sastoi€ se samo od vode, neke od niih su
od mlijeka, neke od vina i neke od iistog meda.
Uzvideni Allah kaie:"hrj€ lläirel, loji je obetu onima loji sc Alla[r boje - u lone su rijeh od
rde nemtajrle i rijöLe od mliika nepronüenjcna ologl irijele od rina, prijatu
onima loji piju, i rijeke od neda procüdenog. . . " (iluhamnred, 15)
Prenosi Tirrnizi od Hakimaibn Muavije, r'a., da je Mubammed,
s.a.vs., rekao: "U Diennetu ima more od meda, more od virla
(loie ne opija i ima fin okus), more od nriieka i rnore od vode,
zatim se od njih rii€k€ g'anaiu "
Dakle, dienetske rijeke izviru iz mora koia ie sPomenuo
Muhammed, s.a.vs. On nas je obaviiestio da se jedna riieka na
vtatima Däenneta naziva Barik Goja obasjava). Sehidi u svom
iivotu u berzahu (rivotu u grobu) nalaze se tod ove rijeke.
da je
L F U
I)Zrrt:rsrr rzvorr (vnll,r)
U Diennetu ima puno izvora koii su razliöiti:"0ri hji su rc Allaia lgli i omg lto ir j! aindem llorili oii A !
dimcbhn hiäna pnd izori biti" Gl-tidir, t5);"0 bji su re lllrhe hjali üit & ucdu irorinr, I grstia hiäm" (fl-
llursel4 {l}.
opisuiuöi dvij€ ba5öe nanijenjene za one koji se Nj€ea boje,Un'iöeai Allah kare:
". . . ü lojina d. biti dn iwon Loje & t{i" ([r-Rr]nan, 50).Dalje, opisujuii druge dvije basöe koje se nalaze ispod hlada
ranije spomenutih, kaie:"S izvorina loji pnlaju..." fir-lrhmq 66).U Diennetu imaju dva izvora iz kojih piiu Anahu bliski, el-
mukarrebun, njihova je voda öista i nii€ ni sa öirn pomijesaoa, dokie ostali dobri liudi (toji ne pripadrju u skupinu el-mukarrebuna)piti iz isre vode, ali ona 6e biti pomijeiana s nekom dtugom
Prvi izvor ie vrclo Kafute. Uzviseni AIah k"iei"6süti 6e iz pehan piti lranforom zaöinjcno püe; s inon iz lojeg & samo
labori Slidenici piti, i Loji & lüda hoce hz nute nnoditi" (fl-lnsan,5{).
Uzvit€ni Allah obavieitava oas da te oni dobti koji su nazvani
d r u e i d i o l l 3 4
Prenose Imam Ahm€d, Tabenni i Hakim od Ibn Abbasa, r.a., da
ie Muhammed, sa-vs., rekao: 'sehidi se nalaze kod rijeke Barikispr€d vrata Dienneta, i dolazi im däenetska opskrba ujutm iuveder iz jednog zel€nog k'rbbeta."
I35lrr t i r PorLrrtrr
el-ebrar, piti piie koje ie za niih nzmii€njeno s izvora Kafura, a
Allahovi blisk robovi (€l-mukarrebun) Pit c€ tu östu vodu, bez
ikakvog miiesrnia.
Drugi izvor ie vtelo T€snima Uzviöeni AIeh kaie:"Ddri itu, zairh, u urtdrar lorrviti S lirur $dai !. litj.| $hoin
Fq@1..; niod $rh| tnb; ül & in $ pr & Pfti afä&!o tili äjie fcäl!dl6 b'li . i odo !c ta tc trtlii! od h{i ir& de re orliär! hräluo s rodoo iz
l'nim & üiri r inn iz hfrg6 tlhi! llbh piti" (H'ilüftfir' 2-28).
Jedan od dieaetskih izvota zove se Selsebil UzviSeni Allah
kaäe,"U
ü!ü A i! ä& d& idind aürj.lo Piti; ! itYon ü llim.h, hji ö t!
Sl.dil rtli" lEll!.ti, l?'lE).
Moäa ie orai izrcr onai prvi Allah najbolje zna-
lZ [N[TS(ü PALATI | $ÄTon l
Uzviöeni Arhh ie stanovnicima Dienneta izgradio veoma lijePe
kude, kako stoii u aietu:". . . i divne drorove u ntorinr eders[in" (ttrllrlc 72)'
Na nekoliko drugih miesta, Uzviöeni ÄIah ie te ku'e ruzvao
gurufat - sobe:"l ori & r vimlin odrjroa üili sigurni" ([s'Sche ' 37).
O nagredi robova Milostivoga, ka;e:"0tri i€ biti, ,, 0m !10 5u lrpjeli, odajana dienetslin nrgndeni i o njina ie
podnvon i blagoslomn bili susretad" ([l-Iu*rn' 75).
Opisuju6i te sobe, kaäe:"A one loji se fnspodoa svog boje &lajn odaje, svc jedne izoad irugii
sagrdd€l€, bpnd lojih & djeh tdi, - ohecarje je Allalovo, a Ällaü ne& oh6rje
pretrlili" ([r-Zuner, 20).
d r u s i d i o l 1 3 6
Ibn Kesir ie rekao: "Uzviieni Alah obavjeitava nas da ieN,egovi srehi robovi imarj sobe u Diennetu, a to suvisoke patate'irnad lojih su i4ndene druge sobe", one su izgradene jedna iznadd{'rge, Iijepo su izgradene, ukraSene i veoma su visoke. AlahovPoslanik, s.a.vs., opisao nam ie te palate, kako stoji u predanjimaImama Ahmeda i lbn Hjbbaoa, koji prenose od Ebu Matika ei-Eiarija i Tirmizija, a oni od Atije, r.a., da je Muhammed, s.a.vs.,rekao: "U D;ennetu ima soba kojima se njihova vmjska stnnavidi iznutra i njihova unucrainja strana vidi izvana, njih ie Ältahpnprcmio za one koji dijele hranu, govor€ toptim rijeiima, uviiekposte i klanjaju u nodi dok osraü ijudi spavaju,,
UzviSeni AIah ka?uje nam da u Dlennetu ima iatora. On kaze:'. . . hurijr u ialorima slcivcrii" ([r-Rrlnan, 72).Ti Satori su izvanredni, izladeni su od raznih vrsta dragulja,
njihova visina je Sezdeset mitja, a prema nehim predanjima j
njiho\a Sirioa dosüe;ezdeset mitia. Prenosj Buhari od Abdulalaibn Kajsa. r .a. . da ie Muhmmed. s. , .us.. rekao: -Sator (drenetski)je od suhih dragulja, niegova visina je trideset mitja i u svakomnjegoi'om 6oöku za vjernika im? porodica (moida se ovdje mislina;enu) koiu ostali nede vidjeti", dok u Ebu tmranovom predanjustoji da je njihole visina: "... Sezdeset mitja...,'
Prenosi Muslirn od Abdulaha ibn Kzjsa, r.a., da j€ Muhammed,s.a.vs., rekao:"Vjemik ee u D;ennetu imari iator od subih dragutja,fljegova de visina biti Sezdeset mitja, i u njima 6e jmati porodicu(mordr se ovdie ' 5I na ?ene) ltoie i€ vjern,k posjeii\ i., onj seoe6e izmedu sebe vidjeti (vjernici koji 6e bitj u n,emu."
U drugom Muslimovom predaniu stoji: .,U Däennetu ima3atora od suhih dragulja, u svakorn niihovom do6ku ima porodica(moäda se misli narene), a one se izmedu sebe ne6e vidjeti, vjernik6e njih posjeöivatj."
l 3 ? l T ' r . r P i l { u l l r !
A.Iahov Podanik, sa.vs., opisao nrm je neke pojedinosti palata
niegovih suprug i drugora. Prenose Buhari i Muslim od Ebu Hurejre,
r.a., da je rekao: "Doiao je D;ibril, alejhisselam, kod Muhammeda,
s.a.vs., i rekao mu: 'O Allahov Poslanide, Hatidia dolazi s jednom
posudom u kojoi ima zaöina i hraoe. Kada dode, poseiimi ie od
njenog Gospodara I od men€ i obraduj je iednom kudom u D;ennetu
koja je od trske i u kojoj ne6e biti galame niti neugodnostj'."
Prenose Buhari i Muslim od Dtabira, r.a., da je Muhammed,
s.a.vs., rekao: "Uiao sam u Dienneti tämo sam vidio Er-Rumesanu,
Eb'r Talhiou ienu, zatirn sam öuo kako fleko hoda, i pitao sam:'Ko je ovo?', a onä je odgovorila: To je Bilal (Poslanikorl s.a.vs,
mujezin)'. Zatim sam vidio jednu palatu u öiiem dvoristu je bile iednaiena, tada sam pitao: 'Za koga je ovo?' Odgovorili su mi: 'Za Omera
ibnul-Hattaba'. Htio sam da udem i da je razgledam, ali sam se sietio
tvoje ljubomore'. Tada i€ Omer rekao: 'O Ällahov Poslaniöe, tj si mi
kao otac i majka, kako mogu biti ljubomoran na tebe?"'
Muhamm€d, s.a.v.s., takodet nam je objasnjo naöin na koji
jedan vjernlt moie dobiti sto vjie kuia u D;ennetu. onai koij
bDde izgradio iednu däarniju na dunjaluku, AIan ee njemu izgradid
jednu ku6u u D;ennetu. Prenosi Imam Ahmed od lbn Abbasa, r.a.,
da je Muhammed, s.a.vs., rekao: "Onaj ko izgradi iednu d;alniiu
u ime Ällaha, mrkar ona bila koliko i gnijezdo u kojem ka$rin,c
nosi jaja, Allah Ee njemu izsraditi ku6u u Dtennetu."
Prenoss Buhari i Muslim,lmam Ahmed, Tirmizi i lbn Madia
od Osmana, r.a., daj€ Muhammed, s.a.vs., rekao: "Onajkoji izsradi
)ednu d;amiju i za to ne oö€kuje nista drugo osim Allahovo lice,
On ae mu izgradid u Dtenoeru sliinu tal1ot.
Prenose Muslim,lmam Aimed, Ebu Dartd, Nesaii lbn Madra
od Ummi Habibe, radiiallahu anna, da ie Muhammed, s.a.vs., rekao:"Onaj ko u toku dara i nod klanja dobrovoljno dvanaest rekata
(na6le, pored farzova), Allah ae mu izgraditi kuclr u Diennetu."
d ' u s i d i o l 1 3 8
0t I I ITs(o svJ IT ro
Kurtubi ie rekao: "Uöenjaci karu: U Diennetu neie bitidani i noöi, niegovi ae srarcvnici biti u vieöirom svjetlu, nod dese oznaöainti spuiraniem zaqesa i zarvaraniem wata, a darl aese oznaöavati podizaniem zaviesa i owaranlem vrata,. Ovo iespomenuo Ebu Feredi ibnut-D;elziii."
"U ijio. 6 i ljüto i nlnör opkrüljari biri Drt &no dr blav 0irmanarlüeilionaj od nton lh$t hjisc bude gijehr [oio" (llcrjco,62{l).
Ibn Kesir je u komentaru ajeta rekao: ..Ovo znaü doba sliöno
iutru i \,.eöeri, a ne znaöi da u njemu ima daa i no6, ali prolaskomvremeoa, oni de znati dr ima promi€na zbog promjena svjetla.',
lbr Tejmija ie o ovoi temi rekao: "U D;enneru nema sunca nitimteseca, dana niti noei, v€6 6e se o jutru i veteri znari poiavlihanjemiedne sviedosti sa strane Aßa-"
Mlnrs IZtr lsr,r
Diennet ima jak i ösr miris koji obuhvata sv€ niegove srrane.Tai6emiris vj€rnici osjeriti iz veoma velikih datjina. prenose tmamAhmed, Nesai, lbn Madia i Hakim da je Muhammed, s.a.ss.,rekao: "Neae osj€riti miris Drennera onaikoij ubije jednogöovjeka
l 3 9 l T t I i r l o t L r t t , '
od Ehü zrmflia (ne\.terruc' kojimä je den sigumost u islainskoj
d;avi), a njegov miris dosriie razdaliinu putovania sedamdeset
godin'."
Prenose Buhari, Imam Ahmed, Nesai i Ibn Madäa od Abdullaha
ibnAmra, ra., da je Muhammed, s.a.ws., rekao: "Ne6e osietiti mitis
Denneta onai ko ubije noviek koi€m ie dara sigurnosr, a niegov
miris dostiie tardaliinu puto!.anja öetrdeset godifla."
DTSETA TACKA
IlzIr[Ts(,{ sl,{ r,,r r Yof(e
l|ienetsla statla iy06le sü rarliöite, mnog0tr0jne ivjeöncDz€netskih stabla je veoma puno i bit fe ih reznih vrsta.
Uzvileni AIah obavjeatava nas da u Diennetu ima hurmi, gtoida,nara, stabla lotosa i banaoe, riiedima:
'lo na loji su se lll$r hjeli idj. & !. orlradli: bei& i rimgndi . .."([n-l{eh, 3l-32);
"U njinl & bili roia i paloi i ;ipala" ([r-Re[nan, 6E);'[ od snhi - h sl snni?! Bit & oefu lolosovin dnden bez üodlji; i nedu
brmoanr plodovina ratrianin; i r hladovini pmstramj; pond vode teluq i usndn6 snhwsnog" (0|-Valir, 27-32).
Ovadienetska stabja koja se spominju u Kur'anu samo su malibroj stabala koia se nalaze u Diennecu, i zato je Uzviieni Allah
"ll njima ie od sutog voir p drije vnl€ bili" ([r-Rah[an, 52).Zbog mnogobrojnosti ovih stabala, stanovnici Dzenneta od
nlih de birati ona koja poiele:"lJ kojina ie 3e odmsnli, irumyßoo voce i pi6€ lniili" (Srd, 5l);
d r u g i d i o l 1 4 0
"... ivoc€n lqie & sarni binli" $l.Valia, 20);"0ni koji su se llla[a bojali bil & nedu inorirna, u gtslirn baiöarna; i nedu
y0i€n ki budu ieüeli" (ü- ußelat,4l-42).Opaerito mo:emo redi da u Diennetu ima raznih voiki i
blagodati svih vrsta koje duia mo;c po;etjeti"lJ ljenü 6e bili sv€ ito düIc ?iiele i öine se oii nasladuju, i u njenu fel€ vj€ino
bonviti" ([z-Zuhruf, 7l).Ibn Kesjr izabrao ie veoma Ijepe rij€öi kada je opisivao
iz\-antednost dtenetskih ptodova, rekavsi da je Uzviieni Ältahudinio da vocke u D;ennetu, koje su na ovom dunjatuku imalesamo trnje i neukusne plodove, imaju plodove veoma lijepogokusa, a tih de okusa biti viöe od sedamdeseti isto toliko razliöitihboja. Tako 6e bjti s plodovima vo6ki koje su na ovom durjalukubile samo ukras i koje su imale samo trnje, a kakvj li 6e bitj plodo.i,ivo6ki koie su vei imale 6n okus kao Sto su jabuke, hurrne, gtoldeitd? Kakve li ae samo biti vrste cvije6, u niemul Opderito mo;emoreti da u niemuima ono sto oko nikada ptlje nije vidjelq uho nijeöulo i ljudsko srce nije osjetilo. tuoümo Ataha da ih okusimo (En-Nihzjetu 2 /262).
Dienersk€ voake uvjiek ie davati plodo\c, fle6e biti kaoovodunj,luöke vodk€ koje daju ptodove samo u odr€denimvremenskjm dobima i sezonama. Njihov okus i plodovj bit aev,eöni:
"0nhv Di.nrct 0be6r je oninr loji se budo lllaha bojali: vrtovi s rijelan4 splodovina lojih wijel ina i s tnjnon Urdovinom" (lr-Rrd,35);
". . . i usnd vo& suhorrnog; loj€g i€ üvij€t inali i loje mc€ zabnnjeno biti,'(ü-Valir,3134).
Jednaod d;enetsklh ljepora jeste da kada d;eneüjebudu okusitiplodove, uöinit öe im se slitnim, alj 6e se njlhov okus miienjati:
"Srali put ladr irn re ü {ih da hlav plod, ooi 6e re{i: '0ro rno i prije tli', - abit de inr drrad uno rjirna slitai" ([l-&[an,25).
Dienetske vo6ke su bujne, pune ganja i liiea:"A ra onog loji se slajanja pnd C0spodaren svojio hojro, bit ie dra perivoja. . .;
l4l lTrr ir l ,o{Lrl lrr
h, loju hlagodat Gßpodan swg poriöele?! ... püü stabah gnnaliü..." (Xr.
fiahman, {G4E);"0sin ta &i' bit dejoi drd i€ztralnija perivoja...; h, hju blagodal Gospün
$oga porilele?! . . . dodmu elena" ([r-Rr[nan, 62-64).Plodovi tih vo6ki bit ie blizu i nisko rako da 6e starovnicima
Di€nneta biti na dohvat ruk€:"llaslonje na posteljana lije ie postar€ od ladife bili, a plod0ri u obi p€rivoja
mdolnt rule de glajati" (lr-Rahnaq 54);". . . i hlin & in hlad;rim Dj€gou üiti, a plodovi ajegovi na dohyat rule de im
srajati" ([!lmar l4).opisujuii niihov hiad. Uzviseni Anrh kaie:'. - . i u dehlu hladovinu &mo ih uvesti" ([l.]list, 5?);"... i uhladovini prostranoj..."0!Yah430);"0oi koji su se Allala bjrli bil ie Eedü izvorina, u guslin ba5öina" (El-
l{ußelil,4l).
0t ts I InH oz lNlTsnü sT, t [ , { tA
Muh,mmed, s.a.vs., iudesno nam je govorio o nekjm
dienetskim stablima, o ogromnim stvorenjima koie ie veoma
tesko ili nemoguöe zamjditi.
Mj iemo spom€nuti samo nekoliko njin:
1. Stabl0 u aij0j sjonci lonjanik pütüjs stotinu g0dimTo ie iedno ogromno stablo iiju vel;öinu ne poznaje niko osim
Onoga ko g2 ie sworio. Muhammed, s.a.ws., govorio je o veliöini
tog stabla kaziväju6i da konianik Loii iaöe konia priPremlienog
za trke naiveaom mogu6om brzinom, moie Pre6i to stablo za
sto godioa. Prenose Buhari i Muslim od Ebu Seida, r.a., da ieMuhammed, s.a.]ls., rekao: "U D;enneru ima iedno stablo ispod
kojeg putuje konjanik s jakim razvijenim konjem stotinu godina, i
d r u g i d i o l 1 4 2
n€ 'rspi,e\.? proti njegovu mzdaljinu."Prenosi Buhari od Ebu Hurejre, ra., da ie Muhammed, s.a.v.s.,
r€kao: "U D:ern€ru jma jedno sublo ispod öije sienke konjanikputuje stotinu godina. Ako hodete prouöite (Atlahove rijeöi: '... iu adoriri pruharoj. . . "'
Muslim prenosi od Ebu Hutejre i Setrla ibn Sada, radijaltahuanhuma, da je Muhammed, s.a.vs., tekao:.,U D;ennetuima iedflostablo ispod öje sjenke konjanik putuje storinu godina i ne uspjjeva
9 ptedi."
2. Sta!10 sidrctrl-llu eha,Ovo stablo Uzviseni Ällah spomenuo ie u Kuianu i obaviiesrio
nas ie da je naö Poslanik, s.a.vs., kod tog stabta vidio Däibrila uonom obliku u kojem ga ie Aneh stvorio, i da je D;ennet kodtog stabla, i da su ga obulvatile swari o kojima iedino Allah imaznanlel
"(h !.jc i dngi pot ridio; lod Sidrdul. mrc[ra; hod lrj.gj. did.bf0
pnliraliiie; ledje Sidn phinlo oro ltoje phinlo; pgbd m nit rhemo, nltpabniio" ([o-]lcdin, l3-17).
Ällahov Poslanik, s.a.vs., govorio nam je o nekotiko srvari koje
ie vidjo kod tog st€bla: "... i tada mi ie prikazan Sidretut-Munteha,u njemu su datulina srabla bila nalik rornievima HedZra Gtad uSaudiiskoi Arabiii), a nj€govo lisa€ ie bilo poput slonovih uiiju.Rekao je (Dribril): 'Ovo je SidtetuJ-I{unteha,. Tamo sam vidioöetiri njeke: dvije su bile skriven€, a dvije jasn€. Pjtao sam: .Sta
je ovq o Däibrile?' Odgovorio ie: 'Dviie skrivene s,r dienerske
riieke, a dvije jasne su Njl j Eufrat."
3. Stablo TühaTo je jedno ogronno stablo od kojeg se kroji dtenerska odieöa.
Ptenose ImamÄImed,Ibn Dierir u svom Tefsiru i tbn HibbanodEbu Seid, el,Hudrijia, La., da je Muhammed, s.a.vs., rekao:..Tuba
ie jedno d;enersko srablo, niegova du;ina izoosj stotinu godina a
l43lTrr i r Püsrt lLrr
odieca stanovnika Duenneta donosi se s nj€govog vrha."
Dokaz za to de odjeta stanovnika D;ennera izlazi iz d;enetskih
plodom jeste hadis koii prenos; Ahmed u svom Musnedu od
Abdunäha ibn Umera, r.a., gdie on kaze "DoSao je neki öov,ek
Allahovom Poslaniku, s.a.vs., i upitao ga: 'Q Ällahov Poslaniöe,
obavijesti nas o odie6i stanovnika D:ennea, da li je one nesto
sworeno ili de se !iti?' Neki od prjsutnih se nasmija6e, pa im
Alahov Post"njk, s.a.\'.s, reöe 'öemu se smiiete, neznalici koji
ie upitao udenog?' Zatim se okrenuo i upjtao o onome koii je
postavio pitanie, i kad mu se ovaj javi, odgovori mu: Ne, ve6 te se
izdvrjati od dzenirexkib plodova, ovo je ponovio tri puta.
lhJUrPsr cvrrrlr 0lflrrn
Uzviöeni AIah govori da u D;ennetu imr cviieda: "I ako budejedan od onlh koji su Allahu bliski; udobnost i opskrba liiepa i
dienetske blagodati niemul" @l-Vakia" 88-89). Alahov Poslanik,
sa.vs., kazao nam ie da je nailjepse cvjieie u Den'etu cvijet ka'a.
Prenosi Tab€rafli vjerodostojnim lancem ptenosilaca od Abduleha
ibn Arnre, ra., da je Muhammed, sa.vs., rekao: 'Najliepse cvijete
Dienneta le kana."
l0rilcnjo diens{sfii[ sta[ala jc 0d zlataJedna od izvanrednih stiari o kojimr nas je Allahov Poslanik,
s.a.rs., obavijestio jeste da i€ korijenie d;enetskih stabala od zlata.
Prcnose Tnmizi,Ibn Hibban i Bejheki od Ebu Hurejre, ra., da ieMuhammed, s.a.vs., rekao: "Nema niiedno stablo u Dtennetu, a
da njegovo kotijenje niie od zlata."
l$ko yjernik m0ie dobitiviSe stabala ! 0ie[ßtu?Votjenik UzviSenog Alaha i otac svih poslanika, Ibrahim,
alejhis sclam, u no6i Isre i l{iradra zatra;io je od Muh,mmeda,
d r u g i d i o l 1 4 4
s.a.vs., da poselami svoi umm€t i da ih obaviiesti o naöinu na
koii rnogu dobiti viSe stabala u Dlennetu Ptenosi Tirmizi od
Abd ana ibn Mesuda, r'a., da je Muharnmed, s.a.vs , rekao: "Sreo
sam Ibrahima u noai Israa, a on mi je rekao: 'O Munammede, kaii
svom ummetu da je dienebka zemlia liiePa, niegova voda ie datka
i on je ptepun stabala, a ta se stabla zasadu,u riieöima: 'Suüloallahi
wl lrmdu lilahi ve la ilaie illallatu nlla[u e[[er'."
I lzüNtTS(ü PTlc I I i lvoTtNJI
U Di€nnetu ima ,ilotinja i Ptica za koie zna samo AIIah.
Opisuiuti blagodati d;eoedije, On kaäe:'. . . i neson ptüijin [aho hudü hÜeli. U 4ina 6e [ili i hfüje oöiju hupnih"
( -hha,?l-22).
Prenosi Tirmit od Enesa, r.a., da je tekao: "Neko je pitao
Alahovog Podarüka, s.a.vs., o Kevseru OA j€ odgovorio: 'Kevser
je jedna;jeta toju mi je Anah Podario (u Dtennetu), om je bjetja
od nrlijeka, slada od meda j Pored nie ima ptica öiji su vratovi kao
vtatovi deva'. Omer ie rekao: 'ovo ie jedna blagodaC. Alahov
Poslanik, s.a.vs., rekao je:'Oni koji ih budu jeli bit te viöe obasipani
blagodatima od njih'."
Prenose Ebu N€im i Hakim od Abdullaha ibn Mesuda, r'a,
da te rekaor "Doöäo ie jedan ioviek s vezarcm devom i rekzo: 'o
Älahov Poslanite ow den poklanjam na A[ahovom putu'. On
rnu je odgovotio: 'Za nju iei imad sedam srotine vezanih deva u
D;ennetu'."
Prenosi Muslim od Ebu Mesuda el Ensariia, r'a., da ie rekao:
1 4 5 l I ' r i r P o i L
L r r
'Doiao j€ jedan öovjek s vezanom devom j rekao: 'Ow devupoklanjam na Allahovom putu'. Alahov Poslanik, s.a.vs., rekao muje: 'Za niu 6e! imati sedam stotina vezanih deva na Kiiamerskom
F#
1 4 7 1 [ r f l 1 1 o P o r L l l u '
I YSTANOVNIII DZNNNETA
x:xx
PRVA TAI{T
0teL,t zr totl sI z,{sLUuulI I)ruIr][T
Stxnovnici D;ennera bit 6e svi oni koji vieruiu u Alahoru iednodu,
a svakom ooom koii Mu bude pripisivao druga, koii Ga flegir^ ili
smaFa neku osno\lt imana fleistinitom, bit ie zabranien ula?ak u
D;enneti postat ie stanovnik Däehennema.
Uzviöeni Kur'an na puno mjesta sPominte da su stanovold
Dienneta vjernici koji su radili dobn djela. Ponekad on detaliizira
dobra diela tiii Poöinilac zaduruje Drennet (Alahovom voliom)'
UzviSeni kate:"A one lojirjernju i dobn djela üne obnduj dienetstin baiäna lalz loje ie
rij€h le{i; svald püt loda im se ü njih da kahv plod, oni & nii: '{ho sno i prije
j€li', . a bit de in dar"tri samo rjim sliö . lJ njina & öisle iene imati, i u njima ie
rjeim bonrili" ( -Belare, 25)l
d r u g i d i o l 1 4 8
"Ä onc loji vjerujü i äne dobn djela wet ftno, sigurm, u dieoetrh baiüe,hü &0j€ & rijela le,tl 'r trjina ö€ ieöao i z.üvijefi oshti, a ü rjinr & iiste ieneiuati. i u dr&lu adovinu &nro ih owsti" (In-l{isa,57),
"llne loji rjeruju i üne dobn djela Gospodar njihov ie m Prrmn Fdü podäti,zalo lio rjeruju; rijela ie tedi iepad njih n diennetinra zadovoljstrr; nolitn njilorabil & u njim: 'llrrlin nelo si, Allahul', pcdnv njihor 'ilir nna!', a njihorapßlj€drjä llolitra: 'Teh, laha, Gospodan svjelova [ulimo!"'(Jmus, ]10).
Ponekad se kare da oni zaslu2uju Drennet zboe njihovogvierovanja i prjpadnosti ;slamu Oir ie re.eno vjerniclma koii su sedtu;ili u ime Allaha):
"0 roboi lloji, za ras danu slrala m{e hiti, niliiete i rä lin tüg0nli; oni lojisE 0 ejel€ l{aie vjemrli i posluiri bili; udite r llännet, vi i iem raie, rrdnnil"(hZuiruf, 68.?0).
Ponekad se kaz€ da 6e oni z2raditi D;ennet zato Slo su vierovali-samo zbog Alaha (bili su iskrenj u ierD:
a lalori isheni nbori; po6.hü 6€ 0p6ls[! iürli; nao rotu, i bil &pdlon ; ü däD€kbn hrläna usladr" ([s-Sfal4043).
Na nekin mjestjma spominie se da su zasluäili Diennet zbogniihove jake povezanosti s All"hom, njihove nad€ u Njega iobo:avania N jega:
"U llaL dj.ii rjendü rano oii loji, hd se njinr opncq licen m tle prdaju,i loji Gocpdan wegr nliäju i hnle i loji * m olole; lolori 4i[0d se pc6t0ljaliianjr io rc Gorpodaru rvone ir ftala i ieljc 0ajrjl r dio otrog ito in llidajero odilj{t. I nilo m rm lelvr i[, lao nagnda ra ono ilo su öidli, skivuendcli ldoju" (h&dide, l5J7).
Medu ta djela spadaju i sabr:r (strpljlvost na Allahovom ajstomputu) i oslanianie na Alaha:
"(}ne loji hudu vjerovali i dohn djela öinili snjeslit &no u dienekle odaje,ispred lojib i€ djeke leii, 'r dima & rjelno hnviti. l(alo & divla biti mgrddaonima loji su se lrudili; oaina loji su trpjeli i u Gospodara woga se udali!" ([l-Ail€bot.5&59).
l49lIrIrrTr t ot LrYLr t
Od tih djela je istikama (htratflost i odluönost na Pravom
putu):"0ni toji gor0n:' d CodPdrrjeÄlh[!' - i ishaiu m Prrmo prh, ftkr te
rgr m [oje i oi a öin mh r. lügüjü! Oii & tldoynici lEetrmh hiti, i r njem &
rj.iho torariti, i to & in hili mgnda za oro ito ru ndili" (Hdllrf, l3l{).
U kategorilu djela koia vode u D;ennet ieste i Pomznost PremaUzviienom Ällahu:
"0 loji hft rjcrorali i dohn djela öinili i loji ftspodarl srooe hudn odroi
bit & slrnomici Dände, u denu 6 rjdno bonriti" (llud, 23).
Medu dm dieüma iesre I mrznjr prema nevier cima i oe
uzimanie njih za priiatelje:"l{e btöa da ljudi toji l lllaia i l ooaj wijet rjeruju hudu u ljubari t onina
hji re lllaiu i hslaniku lljegru sqrotstadjajo, nahr iu oni bilioirri {iüoi,ili bra6 {ibon, ili mdaci njihovi. lljinaje 0n u rma ojihon rjerwa{c usrdio i
svjedon Smjin ii osnal!0, i Otr & i[ lYesli ü di.n lsh ba.iöe koz koje ,to rijelrc
lcöi, d. u oji!|a rj.ho 0slin't. lllai je {ina adovoljaq a i od 6e biliadomlj
l{jine. Onisu na lllaloroj strari, t ori m lllatoroj ihari sigürno ie mpjeti" (fl-
iludädele.2).U nekim slunajevima kur'anski aieti opsnniie obiasrjarai'r
dobra diela za öiie su izvrsavanje njihovi öinioci zaslutili Diennet,
kao naprimjer, u suri Er'Rad obiainieno i€ käko su ooi zasluiili
D;ennetzbosvjerovanja da ie sve ono sto je objavlieno ÄIähovom
Poslaniku, s.a.v.s., isrina, takoder zbog izvrsavanja obaveza i
dogovara i njihovog nekrienja, zbog odräavania rodbinskih veza,
zbog niihove bogoboiaznosti i Predostroänosri Prema loiirn
djelima, zbog strpljivosd, zboe H^ria i^ n n z , zbos tainos i
iavnos udjeljivania i zato sto su ,o zamienjiv,lj dobrim:"Zarje oraj koji zm daje istina ono }to li se objavljuje od Gospodara kog! kao
onaj loji je slijep? A pouku samo nrurnom obdanni prinajl; oni koji obawar prena
Allahu ispunjar{u i ne lcle ohe&rie; i oii loji poölrdü 0r0 ito je Alla[ naredio da
se poittje i Gospdan swg se boje i obnöum muönog plaie; i oni loji up da hi
d r n s i d i o l 1 5 0
pcligli naHomst Gbspodara woga, i loji rnolitnr obavljaju, i loji od omgr !t0 inItli dajemo i tajno i jamo udjeljuju, i &oji dobrin do une&ju - {ih &[a najljepiepnbinlilte; rdeosli vfloyi r loje de oä oni i roditelji njihovi iiene njihove i pomd
{ihov - oni koji su bili tastili - i rneleh ic irn ulariti nr snla vnla: "ilir ae}a jetlnr, ralo lto sL lrTjeli, a divno li je nrjljepie pnbiraliile!" (tr-Rad, 19.2{).
Takoder, na poöetku sure El-Mu'rninun spomenuro ie dasu vjemici spaieri, zatim su spomenuta djela koja vj€rnike öinespaöeirm i tezimiranojeda ieojihovo spasenie ulazak u Dienoetu-I Firdevs u kojem 6e biti vjeöno:
"0n0 lto iel€ - rjer ci ir posliCi; oni loji molitvu smju pnüno ohavljaju; ikoji ono ilo i[ se ne tiöe irbjeguju; i loji milostinju udjeljuju; i loji slidm ujestasvojr öürdrrj ßiln 0d iera svqjil ili onih loje sl r posjedu rji[ovu, oni, doista,prije[or ne ruluiuju; a oni koji i pord toga lnie, oni u zlu sanin preüerüju; i [ojio porjerenin in ananelina i obrverana wojin hrigu brinu; i loji nolilve svoje aavrijene oballjajl - onisu dostojainasljednici; loji & Dbnnet raslijediti, oni ie uij€d'r yjeöm bonriti" (fl-ilü'niiuq l-l l).
Altahov Poslani( s.a.vs., takoder je govorio o tri dobra dj€laveiikog ?möaja zä ftoia se zasluzuie Diennet. Ptenosi Muslimod Ijada ibn Himara el Med;asija, ra., da j€ tokom jedne hutbeMuhammed, s.a-vs., rekao: "... i stanovnici D;enneta 6e bititrojica: pravedni vladar kojeg 6e ostali voljetj (onaj koji je prhodnoistinoljubiv), milostiv dovjek koji je mehkoga srca prema bliskima iostalim muslimadma i svaki öovjek koji j€ öestit,pun dobrih vrlina
Plr xr I ) l t rs l ru J l rn l lx
Dzennet j€ j€dna visoka stepenica j zato je logiöno da dostizanjete stepenice zahtij€va veliki trud. Na putu ka Diennetu trebaju seostrwiti strastj i zahtjevj duöe, a to zahtijeva ogtorrnu odluinost
1 5 1 1 [ r r r r r o P o n u i r r I
i volju. Prenose Buhari i Muslim od Ebu Hureire, r'a.' da ie
Muhammed, s.a.vs., rekao: "Diehennem ie oktuien sttasrima
(onim za öime duia;udi), a D;ennet ie okrüefl mrskim swarima
(dobrim dielima)."
Prenose Nesai,Tirmizi i Ebu Davud od Ebu Hur€jte, r.a , da ie
Muhammed, s.a.v.s., rekao: "Kada ie Ällah stvorio Diern€t, rekao
ie Dribrilu: 'ldi i pogl€drj Ea'. D;ibril i€ otisao i pogled^o g , z ttn'
je rekao: 'Kunem se u Tvoju moi, neie biti nikoga ko ee z nleq^
öuti, a da oe ude u njega' Zatim 'e Anah uöinio da oko niega sve
bude okruteno mtskjm stvarima i rekao je D;ibrilu: 'ldi i pgledaj
9'. On je otiiao i pogledao, zätim se vratio, rekavii: 'Kunem se u
Tvoju mo6, bojim se da niko neöe u niega uöi''"
Imam Nevevi rekao ie da su ov€ dieti MDhärnmeda' s.ass'
veoma lij€pe i sa puno detalia, t€ da ie njihovo znaieAie da niko
ne6e moci uii u D;ennet bez da iini te, na Prvi pogled, mrske
sftari, i da niko neae uii u Diehennem bez da uöini dijelom neke
od stvad za kojima duia ;udi, zato ;to su D;eflnet i Dzehennem
niima okdeni. onaj koii otkiie zrvjesu vidiet 6e skiveno " U
klasilikaciji ovih "mtskih" stvari ({oi€ su samo na;zgled mrske, a u
suötini su veoma dobra i pohvalna djela, prim prev) sPada ibadet
i istrajnostu njem'r, strplieniei potdkoi€ unutar niega, ostavlianje
ljutnj€, oprost, blagost, davanje sadake, vraianje dobnm onome
koii d uüni zlo, ostavlianie duievnih ;elia i srasti hd '
T R t f A T A C K A
ST, tNoINt I l I ]z lNr tT, \
N,ts j!;DlT t[ \[t{Ä ltJlsTl lJ I)iIr]{tTt
Uzviieni Allah je za svakog öovi€ka sworio dv^ miestr: jedno
u D;enfletu i iedno u D;ehernemu. Neviemici i mnogoboici
; ima puno djece."
l | R I I G I T Ä N I I
d i g i d i o l l 5 2
kojima ie odredeno da budu d;ehenemli,e naslitedit 6e miesta uDäehennemu koia su ptethodno srvotena za one koiima ie o&edenoda budu d;eneüje, i obraho, v,ernici kojima ie odre<teno da bududz€nediie nasliiedir öe mjesta u Dienn€ru koia su prethodnostvorena 2a one koiima je odredeno da budu djehenernlii€. Nakonato spominje dj€la ko,r su stanovnike DZ€nfl€ca odveta u Dienner,UzviSeni Allah kale o njima:
"tui sa dostojni md.i€drici; loji& Dieoncl nrslijediri, ooi dc u {enu rjo&oboravili" (Xl-llu'ninm, l0l l).
U komentaru spomenutog ajeta, tbn Kesir navodi hadis kojiprenosi Ebu Hurejre, ra-: "Nema niiedah od vas, a da mu nisuodtedena dva miesra, iedno u D;enn€tu i iedno u D;ehennemu.Vlernik de izgraditi svoju kuiu (micsto) u D;ennetu i sruiiti kuiu uDiehennemu." Sliöno ovom, Seid ibn D:ubejr, ra., prenosi drugopr€danj€. Viernici 6e nasliiediti miesra n€viernika zato jto sr: svioni stvoreni samo da oboiavaju AJlaha, a nakon ito su vjetnicitadiü ono dime su bili zadüeni, a nevjernici nisu, svako ae dobiciono ato ie zasluiio, a da su postovali Uzviienog Alaha, dobiü bi tamiesta. Pogledajmo sljede6e predanje koje prenosi Muslim od EbuMusaa, ra., u koiem Muhammed, s.a.vs., kale: ,.Na Sudnjem daruoeki a€ se vjernici poiaviti s grijesima poput planina (po veliiini).Alah ae im oprostiri i re gdjehe 6e deti jevrejima i kri6anima.,,U drugom pr€danju stoji da je Muhammed, s.a.vs., rekao: ,,Kada
nastupi Sudnii d2n, Allah 6e za svakog muslimana kompeoziradpo iednogjevreia iü kr!öanai reti 6e mustimanima:,onjie r€h sDasilir"k€..."' ovaj hadis siiöan ie Atlahovim djeöjma:
"Dal &mo di talrav Dirmet @stljedioaaj od mbon t{aiih kojisr bude grijehaftlonio" (llerjen, 63);
"[10, loje Diennet lojiürje darovrn üao nagoda za ono llo ste rddili..."(Ez-Z,üru/"721.
Dakle, vjernici de u Drennetu naslij€diti miesta neviernika.
l 5 3 l l r T r r r o P o r L r r L j !
N[üof \ l i I s rT l
lJldtL{ sT/'N0yNt(t l)ZüN\[T,{
Veaina stanovnika Dienneta bit de nemo6ni (siromaini i podateoi)ljudl, oni prema kojima se osta.li ljudi nisu obaznaü, ali oni ie kodAXaha biti veliki liudi, zato Sto su bili ponizoi i pokorni Njemu, i
u oboäaunju Njep bili su dosljedni. Prenose Buhari i Muslim odHarisa ibn Vehba, r.a., da ie Muhammed, s.a.vs., tekao: "Hoaete
Ji da vas obavijestim o stanovnicima Dienneta?" Odgovorili su:"Svakako." Rekao je: "To je smki ona, ko je slab i podaöeq koii,
kada bi se zakleo na Allaha, ja bih mu se odazvao"
U Muslimovom komentaft olog hadisa, Imam Ne\.evi rekao
ie: "Ovo znaii da su takvi ljudi oni koje ostali liudi smatraju
dabim i potlaöenim, mrze ih i ponaiaju se oholo prema ojima
zbog njiho\€ slabosti na ovom svijetu. Poruka hadisa jeste da öe
veiina stanovnika Dienneta biri takvi, ali ne znaii da ie svi niegovi
staoovnici biti takvi."
Takoder Bulad, Muslim i lmam Ahmed prenose od Usame
bin Zejda, r.a., da je Nluhammed, s.a.vs., rekao: "Stao sam ispred
vrata D;enneta, a veiina onih koii su ulazili biü su siromasi.
Bogatj su biii zadriani sve dok niie flatedeflo da stanovnici vatre
budu baöeni u vattu. Zatim sam stao ispred vrata Dtehcnnema i
vidio da su ve6ina onih koij ulaze u niega ;ene." Takoder, Buhari
i Muslim prenose od Ibn Abbasa, r.a., da je Muhammed, s.a.vs.,
rckao: "Pogledao sam u Dieflnet i vidio sam da su veiina njcgovih
sranovnika siromasi, a zatim sam pogledao u D;ehcnn€m i vidio
da su ve6ina njegovih stano\.nik^ ;ene."
O ovom pitaoju je poöela rasprava izmedu muikaraca i;ena uvdjeme dok su ashabi bjii iivi. Prenosi Mustim od Ibn Sidnada jetekao: "Raspravljali su se mu3karci i iene o rome koga 6e biti vi5euD;ennetu. Tada su upitali Ebu Hurejru. EbuHurejre ie rekao di6e biti veaina iene, uzimaju6i za dokaz rijeii Altahovog poslanika,
s.a.\.s.: "Prva skupjna ijudi kojj ae uii u D;ennet izgledat 6e kaopun mjesec, a skupjna poslije njih bit de kao zvijezda koja brisana nebu. S\,-aki od tih ljudi imat de po dvije iene kojima öe se krozmeso vidjeti sr; kostiju, i neie biri niko u Diennetu, a da ne bude
Nema sumnje da ovaj hadis dokazuje da 6e ve6ina staoovoikaD;enne.a biti ;ene. Ipak, neki drugi koji wrde da 6e vedina dZenetlijabiti muskarci,zadokazuzimaju stjede6i hadis:,Ja sam vjdio (o rene)da vj öinite vedjnu stanovnjka D;ehennema." Odgovor ovome je,ukoliko je öinjenica da su äene veiina sranovnika Dzehennema,ne mora znaöiti da su u D;ennetu maniina. tz sve g,, proiz:tazi da6e ;ene biri veaina stano'-nika u D;ennetu ; Drehennemu, kakoto wrdi lbn HadZer el-Askalani. Postavlja se i sliedeie phanj€:Hoöe ti u D;ernetu biti veaina ;eoe ili muskarci ovoga svjjera (oebroJeci drenetske hurre) l Kurrubi je rekao:.Zene ie bid vei inrstanovnika D;€henn€ma priie posredniirva i izlaska gre5nika izDlehennema poted onih koji vieruju u Alahovu iedno6u, a kadaizadu iz vatre posredniötvom posrednika i miloiiu Najmilostivijeg,postat 6e vedina sranovnika Dienneta.,,
Dokaz za malobroinost ;ena u D;enneru j€sre ptedanje kojeprenose Ähmed i EbuJala od Amra ibn Asa, r.a., koji ka;e: ..Dok
smo s ÄIahovirn Poslanikom, s.a.vs., bili u ovoj dolini, pitao nas
l 5 5 l f n l l r o r o r L r y L r r
je: logledajte i tecite mi Sta vidite'. Odgovorü smo: Vidimo
nekoliko $vrana medu kojima se nalazi jedan gavran atam, koji
ima crvene noge i kliun'. Muhammed, s.a.vs., ie rekaor 'Ne6€ u
Diennetu uä od ienaosjm koLko ie ovajgavran izmedu svih ovih
ostalih gavrana'."'
0l t xoJt uvnu pRlJ0 i \ tc0 ST0 p0sTt \ t l 00t ;0y0nu z , t svoJt
OJ E I,'{
0jeca vjernilGDjeca vjernlka koja ne postigou potpunu zielost bit ie, ako Bog
da, u Drenneru Allahovom miiosau. On kare:"0dua loji sn vjemrali i za lojina sr se djetr njihorr u vjeronnju poveh
priHjüöil i€mo djecu trjihovl, . djela {ihova mdeno ainralo urmnjiti - sraki torjekje odgomran n ono ito srn öini" ([t-Tur,2l).
Alija, ra., uzeo je za dokaz Allahove riiedi: "Sn[i öovjel odgovonr
je ra ono ito je ndio" (fl-Muddessir, 38), za tvrdnju da öe djeca viemika
biti u Diennetu, zato 5to oni nisu uradili ni3ta da bi bili odgovorni
Prenosi Buha; od Enesa, r'a., da ie Muhammed, s.a.vs., rekao:"Nema niti jedan od musümana kome umre troie djece priie nego
sto postignu zrelost, a da 92 AIah ne uved€ u Dienflet zbog
N* *-+ dls t*ea'Nvin drustima i$€dinama. T^koder, ieda'od predrnaka sudnjcF dana rse PoveaMic brcjl ,ena i smmjildje brcitnuikahm. Ukoliko usporedido tcnc mDsl'mrnkc s ncmuslimankini, motcmo
vidjeti da su muslimäite dälcko mmies bloja.e8o nemusUoankc, ne uzimliuai
u obzk to 3b ima reüki broimuslinxnkj koic r,riPdliu islmD samo io€nom 12
ovoga se jasno vidid!a€ re.€ otuga sriicta biti \eain. u Dteh€nnou, ammjina
uDteonctu. Auah,na nijbolie (Pdm Prev)
d r ü s i d j o l l 5 6
Niego!-e milosri i dobroreptema niima." U hadisu koji pr€nosi EbuSeid, ra., ka;e se di su iene rekte Allahovom poslaniku, s.a.vs.;"'Odredi nam jedan dan za savjetovanje', a on ih ,e savierorao irekio: 'Svakoj ,eni kojo, umre rroje di€ce, ona de joj biti zeötita odVetr€'. Neka je ,ena pitala: A dvojet odgovorio je: .I dvoie'..
Takodeq prenosi Buhati od Ebu Hureire, r.a.,daje Mr:hammed,s.a.ss., rekao: 'onaj kome umre troje djece koja ne postisrupotpunu zr€tosr, ona 6e mu bjti zaarita od Van€ iti 6e u6i uD;ernet." U pfedanju Beraa, r.a., sroii da ie rekao: ..Kada je umtolbrähim (sin Muhammeda, saüa ahu alejhi ve selem), on j€ rekao:"on ima svoju dojiltu u D;ellnetu."
Iz ovih hadisa koje prenosi Buhari iasno se vidi da ie djecavjernika biti u Däenneq 5to potvrduje Ibn Hadtei ,.Neko ko ierazloe da neko druel (u ovom sluöaju rcdhetji) bude saauvan odVatre, mora sam biti saöu@n od nje zato Sto je on osnova milosti
Postoie jasri rekstovi da ie nasljedoici vjemika biti u Djennetu.Ptenosi Abdullah, sin Imama Armeda od Atije, r.a., da je MuÄammed,s.a.Ils., rekao: "Muslimaai i njihova djeca bir 6€ u D;enn€tu.,,
Takoder Imam Ahmed prenosi od Ebu Hutejre, r.a., da jeMuhammed, s.e.\'.s., rekao: ..Nema niri jedan od mustimana komeumte troie diece priie nego ito postignu porpunu zrelost, a daAllah njih ne uvede Svoiom dobrotom i mitosiu ,r Dienner,,
Prenose Muslim i Imam A_hmed od Ebu Huteire, ra., da jeMuhammed, s.a.vs., tekao: "Njihova djeca su d;enetske sluse,svakom od njih dodi 6e niegov otac (ili je rekao: nicsovi roditeljj)i uhv*it tc se za niegow odiedu 0j je tekao: niesovu tuku), kaoda ja uhutjm o@j dio tvoje odjeie, j ne6e se od nte odvoiiri ( i ierekao ne.e presrari) sve dok sa z,jedno s niim Ailah ne uvede uDäennet."
Prenose Imrm Ahmed, Ibn Hibban i Hakjm od Ebu Hurcjre,ra., da je Muhammed, s.a.vs., rekao: ..Nasliednici muslimana
1 5 ? l t r r l ' r { P r i u , u r
(niihola dieca) bit 6e u Diemetu, o njima öe se bdnuti Ibrahim,
alejhis*elam."
Takoder, Ebu Neim, Dejlemi i Ibn Asakir prenose od Ebu
Hurejre, ra., da je Muhammed, s.a.ws., rekao: "Djeca vjernika b;t
6e u D;ennetu, o niima a€ brinuti Ibrahim i Sara (njegova ;ena)
sve do Sudnjega dana, kada te ih predati ojihovim roditeljima."
Medutim, ne mo;emo powrdid posebno niti za jednog öovjeka
da de biti medu stanomjcima Dienneta, iako moiemo powrditi sve
ovo ;to j€ do sada optenito spomenuto. Takoder nije u redu da
Ijudi na decidan naain govore takve sF?ri, kao ito t€ sluöaj s liudima
naseg wemena koji govor€ d, 6e umtli öovj€k iz nlihove sredine biti
sigurno u D;ennetu, a mo;da j€ to naiveai pok renjak od ljudi.
R€kao je lbn Teimiiia: 'Ne mo;e se reci posebno ni za iednodiiete vjernika dä 6e biti u Dlennetu, iako se to (da de uö u
Diennet) moie prihvatiti kao opieflito Favilo."
0jeca nmgoboiacaBuhir; je u svoiem Sahrhu odvoiio poslevlre kore p n,r""o S,je r€öeno o dieci mnogobo;aca. Tamo ie spomenuo hadis koii
prenosi Ibn Abbas, ra., da ie rekao: "Neko je pitao A ahovog
Poslrnika, s.a.vs., o dieci mnogoboiaca, a on je odgovorio: "Niih
je Allah stvorio i on najbolie zn" sta te s njima biti."
Prenosi se da je Ebu Hurejre, r.a., rekao: 'Neko je pitao
Muhammeda, s.a.v.s., za sljedbenike (diecu) mnogoboraca, a on ierekao: l\llah nzibolje zna sta 6€ s niima biti'."
Joi iednom EbuHureire, r.a.,prenosi daje Muhammed, s.a.v.s.,
r€kao: "Smko se dijete rada u 6üi (u iistoj Alahovoj vjeri), pa eazatim rodltelji uöine jevrejem, k:danom ili oboiaväoc€m mtre, a
to je sliino kao kada;ivorinja rada rivotiniu, da li primiedujete kod
nje neku kjnjal'ost."
Da se primij€titi da se Buhati dr;i misljenja da te djeca
mnogoboraca bjti u D;ennetu, zato ie kxsnije spomenuo dugaöak
d r u e i d i o l t 5 B
hadis oa diiern kaju stoii da je Muhammed, s.a.vs., rekao: ,.... adieca oko njesa (lbrahima, aleihis-seiam) su djec^ liudi.,'u drugomposlavlju spomenuo je ovo predaoje: ,.... a dieca koia su bila okonjega, iesu sva djeca koja su rodena u 6tri.,'Neki muslimrni supiall: "Z r i diece mnogobozrca?,, Odgovorio je: .Da, i dieci
ovo potvrduie i hadis koji Imam Ahmed prenosi od Hanse,kderke Muavije lbn Sarima, a ona od svoje tetk€, da ie rekta: ..pitata
sarn: 'O Alahov Poslanite, ko ie biti u D;enneru?' Odgovorjo i€:'Poslanik ie biti u DZenneru, Sehid 6€ biti u Diennetu i dijete iebiti u Dt€nnetu'."
Dokaz za ovo su, takoder, rijeöi Muhammeda, s.a.lls.: "Djeca
mnogoboraca bit ie dienetske sluge.,' Ovaj hadis prenoseNeim i Ebu Jala i za niee ie Nasiruddin Albani rekao da je
Ve6ina islamskih uaenjaka poddava misljenje da 6e dj€carnnogoboiaca biti u Diennetu, a s ovim miiljenjem nije se slo;ioEbu Fered;ibnDrevzijj,dok je Nevevj rekao:,,Ovo,e j€dßoglasÄorniiljenje koje su istraziwii izabrali zbog Allahovih rijeöi:
'[ Itli nijedan ntod dsno hnili dok posladla nisno pslalil', ( -lsn, l5).Zatirn ie spomeouo dokaze koie je Buhad naveo.
ovo miiljenje podtiao je i Kurtubi.Neki drugi uöenjac! rekli su da 6e oni bjti pod rnilosdu Uzvtienog
AIaha, kako se prenosi od Hammada jbn Zeida, Hammada ibnSelema, Ibnul-Mubareka i Ishaka. tsto miiljenje za Sa6ia prenosiBejheki u svojoj knii,j El-Itikad, prema kotoj se ovo odnosi samona djecu nevjernjka. rsto misljenje keo i Sa6ja, podrravaju uöeniciImama Maüka, tj. da de djeca muslimana bici u Dlenneru, a djecaneviernika biti pod milo5öu Uzvi6enog AJlaha, uz im^jüj za dokazhadis: 'Al l^h naibol ie ?nr a'a ie sa n) ima bi ' i .
Ovo miiljenje podrr2o je i Ebu Hasan el-Eiari, govoreöi da
l 5 9 l f r n ' n P o r L r i L f t
je to misljenje ehli sunne.a. lsto miilienje izabrao je i Seihu l-
islam lbnTejmiija. on je rekao da ie djcca mnogoboäaca biti pod
Allahovom miloSöu i da 6e biti iskuSani na Sudnjem danu i ovo
miiljenje pripisao je Ebu Hasanu el Esarijju i lmamu Ahmedu.
Ibn Tejmijja je tekao: "lspravno je z r.ilh rc6,:l\llah najbolje
zna sta 6e se s niima dogodiri'. Ne mde se niri za jcdno od njih
reöi da ie sigurno biti u Diennetu ili u Diehennemu. U nekoliko
hadisa spomenuto ie da öe ona na Sudnjem danu biti isku5arn
na Atasetu'r, bit de im date neke obaveze i neke zabrane, pa ono
koie ispuni obaveze i ktoni se zabrana udi de u Däennet, a ono
koie ne ispuni obavez€ i oe öuva se zabrana udi ie u Diehennem.
Ovo mi5ljenje, koie je spomenuo Ebu Hasao el-Esari, kaze da je
miiljenie ehli-sunneta vel diema'ata." Na drugom mjestu rekao te:"Djece mnogobo;aca, koja nisu bila odgovorna za svoia diela na
dunjaluku, bit de odgovorna na Ahiretu, zaro sto se o tome navode
mnogobroini hadisi." ovo j€ misljenje o dieci mnogobo;aca koje
ie dao Ebu Hasan el-E5ari. Kako prenose Buhari i Muslim, kada
je bio upitan Mr:hamm€d, s.a.vs., o njima odgovorio ie: 'rulah
najbolie zna Sta öe biti s ni;ma."
lbn Hadierje spomenuo da ie na Alir€tu biti iskuiani tako ito
öe se isptednjih pojaviti vana, pe ona dieca koia budupristalada u
niu udu, ona ie biti hladna i sPas za niih, a ona koia budu odbijala
da u nju udu bit 6e karnjena. Ovo prenosi Bezzati od Enese i Ebu
Seida i Tabetani od Muaza ibn D;€bela, r.a. Pitanie ovog isküeoia
powrdeno je r.jerodostojnim predaniima o ludim osobamr i
osobamakoie su;ivjele kada poslanika nije bilo. Beiheki je u svojoj
kniizi l{itabul I'tikad rekao da je ovo jednoglasno miilienje svih.
Orl.1 jzjavu potvrduje i kut'ansko kazilanje o dobrom iovieku
koji se susreo s Musxom, aleihis-selam, na miestu gdie se susre6u
dva mota. O trjoi koja se nalazila u ubjianju dieöaka, on ie rekao
Musau: "Sto se onog djeöaka tiöe, - rodilelji degovi su ierrici, pa smo se pobojali
T
r\'ljesto sudenla M südoii drn.
d r u g i d i o l l 6 0
da iü or oe6 m uasilje i nnjeronnje navratiti" (H.[e[t, 80). prenosi Muslimod Ibn Abbasa, r.a.: "Allahov Postanik, s.a.vs., rekao je o djeiatokojeg je ublo Hldr 'Kada je on (djeiak) sworen, odreden ie dabude nevjemik, i kada bi ostao u iivotu (i ne bi bio ubijen), otj€raobi njegove rodhelje u gubitak i neviero nie,." covoredi o ovomhadjsu, Ibn Teimiija je rekao: .Ovaj hadis znaöi da je AIah toodredio u Urnmul-Kirab (Kniig, sudbine) i tamo je zäpisano dadjeiak bude nevietnik, a kzda bj bio ;jr negiüo bi Istinu.,'
Kurtubi osporava ovo mistienie, uzimaiuii za dofta, öinj€nicuda je ahirer mjesto nagrade, a ne iskusallanja. Zatim, Et-Hurejmiu vezi ovoga rekao je: "Ovrj hadis nije vjerodostojan j suprotanje osnolnim !-jerovanjima muslimana, zato iro aiiret nije mjestoiskuiavania I spo/naia U/v'senog Ajtaha 'mo ie nemrno!na, ,posliie tog" nema potrebe za datinia jskufenja."
Sejhu'l islam Ibn Teimijja suprorstavio se ovom mjitieniu,sovoreii da öovjekou du;nost da ispunjava obave,e ne pr€stajenjegovom smrdu, i m€du ostalim, kaie: ..prestanak odgovornostiioviekr poöinje njegovim ulaskom u svoju vieönu kudu, Drenn€tili Diehennem. Dok na Sudnjem danu, na Arasahr, Iiudi ae bitiiskuSavani onako kzko su bili iskuiavani u iivotu Berzaha. Nekoie tada biti upitan: 'Ko je tvoj cospodar? Koja je tvoja viera? Koie tvoi poslanik?' Uzviieni Altab kaie "Ia Dao lrda hde aepodroitjivoi lada budr parraai da licen aa tle padnu pa rc hdu nogli..." (fl-fieleq 4Z).KaZe se da j€ Mulammed, s.a.v.s., rekao r: nekoliko vierodostoinihhadisa:'AIah €e se pojaviti Sroiim robovima kada bude obra.un,kada bude reöeno: 'Neka slaki narod stitedi ono ito je oboäavao.mnogobo5ci 6e slij€diri svoja la;na boianstvz, dok 6e viernjci ostatitamo gdje su bil i tada te se pojaviri nijhov jstinski Gospodar uliku koji 6e niima biti nepoznat, i neae im se trj lik svidjeti, zarimie se On poiaviti u liku koji 6e niima biti poznat i uiinir ae mused;du, aleda muna6ka (jcemieta) postat 6e kao rogovi keve, ori6e htjeti da uiine sedtdu ali neöe mo6i to uöiniti'. To su Alabove
161 lCrrrrro Poi i r l rLr l
rijeaj: "Na |)an lada büde lepodnoiljim i lada tudl porranida licen m lle padnü
pr ne budu nogli. . . " (El-[rlcm, 42].
Dakle, iskuSenja ne prestaiu sve do öovjekovog daska u
Dzenfl€t ili Di€hennem. ono ito je rekao Kurtubi, da i€ spozrlaia
Alaha tog dana neminovna, jeste isdna, ali to iskusenje bit de
realjzirano putem nateaienja i zabrana, kako je vei spomenuto u
nek-m tekstovima da ae Uzviieni Allah zapovijedati da se ude u
vatru, i onaj koji bude u niu uöao bit 6e spaien, a onai koji to
odbije prop"st öe.
KoLrxo (r r,Jurt tz ttvttG tlI{lttrÄUdI U IZ INNIT
Iz naieg ummeta u D2ennet 6e udi moogobroine gruPe, öiji broi
zna jedino Änah. Prenosi Buhari od Seida ibn D;ubeita, r.a, da
je Muhamm€d, s.a.rs., rekao: "Pokazani su mi svi natodi, vidio
sam jednog poslanika iza kojeg je bio niegov narod, vidjo srm
drugog poslanika iza kojeg je bilo nekoliko osoba, jedan poslanik
,e bio zajedno s ios deset osoba, jedan ie bio s per osoba Poredsebe i jedan je bio poQuno sam. Zatim sam vidjo jednu osromou
skupinu i pitao sam: 'o Diibtile, jesu ! ovi ljudi moj ummet?'
odgovodo je 'Nisu, aI pogledaj horizonte'. Kada sam Pogledao,vidio sam nevjerovatno ogromnu skupinu liudi Tada je D;ibril
rekao:'Ovo ie tvojummet, a za prvih sedamdeset hiljada niih ne€e
bih niti obraöuo2, niti kazne'.
d r u s i d i o l l 6 2
Ptva skupim kojuje Muhammed, s.a.vs., vidio iesu Benu Israil,zato Sto se u nekoliko predanja prenosi: "... ia sam se ponadao dasu oni moj ummet, ali neko mi je rckao da su to Musa i nj€gov
Nema sumnje u to da 6e Muhammedov, s.a.vs., ummet bitive6eg broja od B€nu lsraila, zato sto iza njih on vidi joi jednüskupinu koja ie puno veia od nje. U hadisu koji pr€nosilbn Mesudkaie s€: "... i kada ie pogledao horizonte, bili su pokriveni ljudskimlicama", dok u predanjr: Imama Ahmeda stoj;: "... vidio sam mojummet koii je prekrivao polia i plminc, zadivio me je njihovbroi i izsled. Neko m€ je pitao: lui t aadodjan, a M aomede,Odgovorio sam: 'Jesam, cospodaru moj'."
U nekoliko hadjsa spominje se da svaka hiliada od sedamdesethnjada zniöj diugih sedÄmdeset hiljada i joö tri ruke od Altahovihtuku. Prenose linam Ähmed,Tirmizi i Ibn Mad;a od Ebu Umame,r.a., da ,€ rekao: 'auo sam da ie Axahov poslanik, s.a.Ils., rekao:a{ojGospodarje obedao da ie jz mog ummeta uvesti u Dieoners€damdes€t hiljada liudi bez obraöuna i kazne, i na svaku hitjadunjih biti 6e dodaro ioi sedamdeset hiliada drugjh i joi tri rukeod ruku mog Gospodara". Nema sumnie da tri ruke UzvisenogAllaha mogu uv€sti u Diennet ogroman broj viernik .
Ällahov Poslanik, s.a.vs., nadao se da 6€ ova,unmet sa6in'aqripolovinu stanovnika D;enneta. Prenose Buhari i Mustim od EbuSeid el-Hudrijja, r.a., da je Mubammed, s.a.vs., na kraju hadisar€kao: "'... kunem se u o"osa u Öijoj i. R"ci moja duia, nadam seda öetc bitiöewrdna sranovnike Diendera'." Mi smo veliöali Alaha(i,sovariju6i: Anahu ekbe4. on je rekao:'N2d2m se da tere bititre6ina stanoi'nika D;enn€ta'. Mj smo opet veljöäli Alaba. Tadaje rekao: 'Nadam se da tere biti polovina stanovnika D;enneta'.Mi smo opet velitrli Allaha. Zatim je rekao: Vi 6de u odnosu n,rdruge biti k^o cr.a dlaka na ko;i bjielog koni,, ili kao bijela dlakxm kori cr.os konj^'."
l 6 3 l l r T r r r o P o i u r L r I
U nekoliko drugih hadisa govori se da öe ovai ummet
saöinjavati dviie tre6ine stanovnika Di€rlJleta. Prenose Tirmiz,
Darimi i Bejheki od Burejda, r.a., da je Muhamm€d, s aws., rekao:"stanovnici D;enneta bit ie poredani u sto i dvadeset tedova,
osamdeset tedova bit ie iz mog ummeta, a osta.lih ietrdeset bit 6e
iz drugih ummeta."
Prenosi Muslim od Enesa, r.a., da je Muhammed, s.a.{s,
tekao: "Ja sam ptvi posr€dnik u D;ennetu, niti iedan Poslanik niie
prihvad€n onako kako sarn ja prihva€eo i izmedu svih poslanlka
bit 6e jedan poslanik kome je povjerovao samo jedan öovjek."
Taina tako velike broinosti vjernika naö€g urnmeta )este u
najvetoi mu'dzizi koia je data Poslaniku, sa.vs., a to ie obiava
koia govoti razumu i stcu, i koja de traiati sve do Sudnjeg dana.
Prenose Buhati i Muslim od Ebu Hurejre, r'a., da ie Muhammed'
s.a.ss., rekao: "Nema niiedan poslanik kome nije data mudiiza u
koju su ljudi vjerovali, dok i€ meni od Allaha data Obiava koiu mi
je objavio, i ja se nadam dä au na Sudnjem danu imati najveai broj
sliedbenika." ,
N S M I T A T I ( A
lnr l t l sul or t tx , t Di t l r -nrr
Dva 0rvalo staram u l}iennetüPrenosi grupa ashaba od kojih su Aüja ibn Ebu Talib. Enes ibn
Malik, Ebu Diuhäfe, D;abir ibn Abdullah i Ebu Seid 'bn D;ubeir'
radijallahu anhum, da ie Nluhamned, s.n.vs, rckäo; "Flbu Bckr
i Omcr ae bid pn'rci starac'.r u DZeoneru, od prvih pa sr-e do
posljednjih olos ummeli."
d r u g i d i o l 1 6 4
Nasiruddin Albani tekao je da je ovaj hadis sahih (Sitsijetulehadis es sahiha 121486).
lha lndG mladica ü 0iennetüÄIahov Poslanik, s.a.vs., obavijestio nas ie da ie Hasan i
Husejn, radiiallrhu anhuma, biti prvaci mladida u Däennetu. Ovopowrctuju mnogobrojni hadisi koii dosriZu stepen mutevatir-hadisa.Nasiruddin Albaoi ie te hadise skupio u zbirci vierodostojnihhadisa koju smo ve6 spomenuli.
Preoose Tirmizi, Hakim, Taberani i Imam Ahmed od EbuSeida el-Huderijja, ra., dr ie rekao: .'postanik, s.a.vs., rekao je:Hasan i Husejn bir ie ptvaci nrtadi6a u Djennetu,.,'
Ptenose Tirmizi, Ibn Hibban, Imam Ahmed, Tabenni idrugi ptenosioci od Huzejfe, ra., da je rekao: ..Oti5ao sam kodAllahovog Poslanika, s.a.\rs., i s niirn sam ktaniao aksam, on jenastavio klaniad do iacije, zatim ie i2ajao, a ia sam ktenuo za njim,a on mi te rekao: 'Pojavio mi se jedan metek koji je rra;io dozvoluod svog Gospodara da me poselami i da me obavijesti da ie Hasani Husejo biti prvaci mladi6a u Diennetu."
Takoder, ptenose Hakim i IbnAsakjr od ̂ bdunahaibn Omera,ra., da je Axahov Poslanik, s.a.vs., rekao: ,,Ova moia dva sina bita€ prvaci rnladiia u D;ennetu.,"
Prvakirje iena u DiennetrlPriakinje iena u D;ennetu su: Haridia (poslantkore suptuga),
Fatlma @oslanikora kierka), Merjema (rsaova, el€ihis setam,maika) i Asija (Faraonova iena). prenose rmam ̂ hmed, rahavi iHakim od IbA Abbasa, ra., da je rekao: ,,ÄIahov poslanik, s.a.v.s.,nacrtao Je na zemlji tetiö ctte, ̂ zajj-m ie rekao: .Da ti znate ita
l 6 5 l t r T r r r o P o r l l r L r r
or,e zn te?' Odgovorili su: 'AIah i Ni€gov Poslanik naibolj€
znaju'. Rekao je Naivrednii€ iene u Dienreru su: Hatidia k6i
Huvejlidova, Fatima kti Muhammedov", Merjema kai Imraoova i
Asiia kai Mezahimova. Faraonova iefla'."
Meri€ma i Hatid;" su naivredniie od svih öetiri, kako prenosi
Buhari od Aliie ibn Ebu Taliba, ra., da ie Allahov Poslanik, s.a.vs.,
rekao: "Najbolja od svih njih jeste Me4ema, a najbolja poslije njejeste Hatidia."
Merjema je uopde prvakinia svih;enau Diennetu i najvrednija
od svih niih. Prenosi Taberani od Dtabira, ra., da je Muhammed,
s.e.qs., rekao: "Prvakinje svjh :ena u D;€nnetu poslije Merieme
kii Imraoove, jesu Fatima, Hatidia i Äsij4 Faraonova Zena."
I Plemeniti Kut'an svjedoöi da ie Meriema najbolja od svjh
"l &ada neleli re[ole:'0 ilerjena, tebe je Ällah odahno i öistom shorio, i
boljou od svil iena m srijtlu uöinio" (Ali lnnn, {2). Kako ne6e biti tafto,
kada je Allah rekao za nju: "l Gospodu njain prinije lijepo i lüri da umste
lliepo, idr se o njoj brine Zelerijja" (Ali Inn4 37).
Te tetiri iene siajan su primjet potpunih iena i äena koje iine
dobro. Allah ie pohulio Meriemu, kci Imranow. njeiima:"Merjenu, kier Inruoru, loja je neri&ll smju $öüvala, a lli sno uda]uli
r ojn iivot i onaje u rijeti Gospodan svog i l{ige lljcgove rjconla i od onü loji
pmmde vrijene u noliM bila" (Efalnn, l2).
Takoder, bez ikak'e sumnje Hatidia, koja je poüerovala
Poslaniku. s.a.vs., podr:ah ga i oiaiala. branedi ga svoiirn srcem i
bogatstvom. Uzvi5€oi AIah obradorao je dok le bila iiva s iednompalatom u Dieonetu u kojoj nede biti nemin niti umora. Ptenosi
Buhari od Ebu Hureir€, ra.: 'Doiao je Däibril kod Podanika, s.a.vs ,
rekavii mu: 'O Allahov Poslaniöe, sada dolazi Hatidza, a u ruci drä
posudu sa zaöinima, ili sr ielom i pitem. Kada dodd, prenes! joj
selam od nj€nog Gospodara i od mene i obraduj je jednom kuiom
u Diennetu, od üsk€, u kotoi nede biti nemiri niti umora'."
' I . - , , . - . - . . p ; * . r " J , r , . m , . r i e d r , e q : , o v n . < , D , , r n e ü
L d r , r i i i m l ' J r i n e s o a o a D i i . n r . , , n r p 1 ^ i m " d h n s r L . o g . , e p - . ,
d , ü s i d i o l 1 6 6
Takoder, Asila, Faraonovr ;ena, koja nije htiela vlast na ovomsviietu i n,egove blagodati, pa ie negirala Fasona i obo;amnjenieg3, a on se pr€ma n oi loie ophodio sve dok niie umro:
'11o ue lojivjcr{o - llhl h pull orwdi & hnrlrrq Ldje rrUr:'Gopodüu nj, ugndi uiled Sctc hfu u Diamh isprri oo d inoü i n &injcgra, i iürri oc od urdr acpnnüoS!" ([l-ftir, I l).
Takoder, i öiste Fatimq" Posleniko\,?, s.a.vs., kaerka, koja je bilastrpljn'a, bogoboiazna, velika viernica, gran öistog srabla i udenicauöitelia öovietanstva.
l l E V E T I T I f K I
I rstr tson,t xol t suoßRA00v,tNI I) rI NrrtT0t{
Muhammed, s.a.vs., na orvoren naöin obavijestio je da 6edeset njegovih ashaba biti stanovnici D;enneta- P.enose ImamAhmed od Seida ibn Zejda i Tirmizi od Abdurrahmana ibn Avfa,ndijallahu anhum, da le rekao: "Ebu Bekr je u Dännetu, Omerje u D;ennetu, Osman je u Drenn€tu, Älija je u Di€nnetu, Talhaje u D;ennetu, Zubeir je u Di€nn€tu, Abdurrahman ibn Avf j€ uD;ennetu, Sad ibn Ebi Vekkas je u Diennetu, Seid iba Zejd je uDZennetu i Ubeid ibnul-Dierräh ie u Dzenn€tu."
Sliino ovom predaniu prenosei ImamAhmed, EbuDaurd,lbnMad;a i Dijai od Seiad ibn Zejda, r.a., s jednommalompromjenom:"Deseterici je obeianDienner Poslaojk je u D;ennetu, Ebu Bekrj€ u D;ennetu...", u ovom hadisu spominie se i Sad ibn Malik, aSad ibn Vekkas i Ubejd ibnul-D;errah ne spominju se. Oba hadisa
l 6 ? l a r T r r r o P o r L r r L r r
U hadiskim kniigama spominie se da ie Poslani( s.a.v.s.,jednom odmano kod miesta Bi'r Eris, a Ebu Musa el-Esati öurao
mu je straäu Tada ie Ebu Bekr potraiio dozvolu da ude kod niega.
Allahov Poslanik, s.a.vs., rekro ie "Pusti ga n€ka ude i obtaduiga
Diennetom." Zatim ie doiao i Ome4 pa ie rekao i za niega: "Pusti
9 neka ude i obraduj ga Däennetom." Zatim je dosao i Osmaq
pa ie i za niep rekao: "Pusti ga neka ude i obradui ga Dienoetom,
n kon jedne nesreae koia ae mu s€ dogoditi (to ie nesre€r zbog
koie je kasrtije pao keo iehid)."
Prenosi Ibn Asakir od Ibn Mesüda, ra., da je Muhammed,
sa.\'.s., rekao: "Onai koji dotle poslije rnene ieste u Däennetu, onai
koii dod€ poslije rteg jeste u Diennetq i tredi i öetvrti i€su u
D:ennetu." Rit€öima "onaj koji dode posliie mene" misli se na
one koji de njeg zamiieniti u vodenju musliman' nakon niegov€
smrti. Oni koii su ga zamijenili bili su Ebu Bekr, Omet, Osmen i
Äliia" radiialahu enhum.
Prenose Tirmizi i Hakim od Aise, radijallahu anha, da je Allahov
Podanik. s.a.vs.. rekao Ebu Bekru: "Ti si osloboden vaae."
N F S F T Ä I Ä N K I
N| j | (oLrro oso| l , r K0JU (ü t l lz I I I tT ,0stv 0 I l l l (0JI su 00
s, t l l ̂ s t0) lüNlT l
l. i 2. t}iafer ihn Talib i ilamla ih Ähdul UütaliiMedu onima o koiima nas ie Muhammed, s.a.vs., obavijestio
da ie biti u Diennetu iesr: Diafer i Hamza, radiialahu aohuma.
Prenose Titmizi, Ebu iala, Hakim i drugi od Ebu Hurejre, r.a., da
d r u s i d i o l l 6 8
je Muhammed, s.a.vs., rekao: ,,Vidio srm Diafeta kako leti krczDienne! kao da je bio melek sa dva kdta."
Takoder Fenose Taberani, rbn Adijj i H"kim od rbn Äbbasa,ra., da je Muhammed, s.a.vs., rekao:,.Ujao sam u Diennet i vidiosam Dlafeta kako leti s melecima, a Hamza j€ bio nastonieo naiednoi post€lii."
Muiammed, s.a.v.s., takoder ie r€kao: .'prvak svih Sehida iesteHamza sin Äbdul Muratiborr"
3. lbdülhh ibr Setan (tojije [i0 mcdinskijercj)Prenose Imam Ahmed, Taberani i Hakim od Muara ibn
D;ebela r.a., da je rekao: .,Rekao je Munamm€d, s.a.ts.: Abdullahibn Selarn je deseti od desetorice kojima je obedan D;enner,.,,
4. Zejd itn ilaisPtenose Er-Ruvejani i Dijai od Burejda, r.a., da ie Arahov
Poslanik, s.a.ss., rekao: .,Uiao sam u Diennet j susteo sam jednurnladu djevicu. Pitao sam ie
.Za kog2 si ti?' OdgovoÄa ie: ,Za
Zejda ibn Harise'.',
5. Zejd ih Amr iün ilufejlPrenosi Ibn Asakit hasen-predanje od Aiie, radija ahu anha, da
je rekla: "R€kao je Allahov poslanid s.a.ws.: ,.U!ao sam u Dienneti vidio sam dva stepena za Zeida ibfl Amra ibn Nufeila.,,
Zejd je u vrijeme däahilijjeta (predislamsko doba) pozivao ut€vhid (vjelovanie 'r j€d'og Boga). On je pripadao ö.istoj .rieriIbralima alejhis,s€lam.
0. llads ih llumanPrenose Titmizi i Hakim od Aiie, rldiialahu anha, da je
Muhammed, s.a.vs., rekao: ..USao sam u D;eon€t r auo kako nekonesto uö (viero tno Kurän). pirao sam: Ko je to?,Odgovorilisu mi: "Io
ie Haris ibn Numan. Ovako se n€raduje dobroöinstvqovako se nagtadr:je dobtoönstvo,.,,
l69lCrrrrre PtcLtt t : r
7. Eilal ibß ftu nei[ah (P0slanikov müjezin)Prenose Tabetani i Ibn Ädi)j od Ebu Umame, ra., da ie
Muhammed, s.a.qs., tekao: "USao sam u Diennet i iuo tihi ium
ispred mene i pitao sam:'Sta ie to?'N€ko ie odgovorio:'To je Bilal
koji hoda ispred tebe'."
Takoder, lmam Ahrned prenosi od lbn Äbbasa, r.a., da je
Muhamrned, s.a.vs., rekao: "Dok sam bio na noaflom Putol.an,uIsraa (kada i€ prdao sedam nebesa, vidio Däennet i Diehennem
i r zgov^t o s Uzviserim Allahom), uiao sam u Diennet i öuo
iaputanje. Pitao sam: 'O Däbrile, sta je to?' Odgovorio ie: 'To
ie
Bilal, tvoj mujeziri."
8. tbü 0alda[Prenos€ Muslim, Ebu Darud, Tirmizi i lmam Ahmed od
Drabira ibn Sumre, r.a., da je Ällahov PoslaniL, sa.vs, rekao:"Koiiko je saolo plodova hutrni pnprernljeno za Ebu Dahdaha u
D;enfletu."
Ebu Dahdah je onaj koji ie kao sadaku Podario svoiu basiu
koja se nala Bejteba i koia je bila najllepsa ba3ia u M€dini. On
iu je podario na Atlahovom Putu nakon sto ie duo Alahove riieöi:"lb je taj loji & ,lllrtu drap volje zajam dati, pa da rnr g 0n mogostrülo rrili?"
lEl-Belan 2451
9. llerel(a ih llorfslPr€nosi Hakim od Aiie, radiiallahu anha, da ie Muhammed'
s.a.v.s., rekao: "Nemoite govoriti ruäno o Vereki ibn Neufeiu, jet
sam u Diennetu vidio iednu ili dvije ba!öe za niega."
Vereka je Hatidiin add;a koji ie povierollao ü oqaw
Muhammedu, s.a.vs., na nFflom samom Poöetku i iudio da 6e
doiivjeti doba kada ie se iavno ob?naniti Poslanstvo Muhammeda,
s.a.v.s., da bj ga on pomogao.
d r u r i d i o l 1 7 0
Dr[Nr-[T NU[ [[ztltTtT I}Jü[r
Däennet je veoma !.elika srvar i ni€gr öoqek ne zffadui€svojim di€limi, \.'ei se posriz€ milosdu i dobrotom UzvilenogAlana. Prenosi Muslim od Ebu Hurejre, r.a-, da ie rekao: ,.Ällahov
Poslanil s.a.vs, rekao ie: 'Nii€dnog od las nede u Däennet 'rvesti
njegovo djelo'. Ashabi su pitali: 'Zat ni tebq o Allahov poslaniöe?'
odgovorio i€: Ni mene, i€dino ako me Allah obuhr.ati Svojomdobrotom i milosdu'."
Na prvi pogled, neki tetsrovi kao da konstatiralu da ie Diednetn€rada za diela kao sto su naprimjer, Alrhov€ !iieö: "l iit0 rc rühh! i[, ho ugndr a olc lto m üaili, skinnc odori öhju" (Es-Sclä., I ?);'T.j l}änl.t sL u mdjdlho dobili zr om &e rt ä li!" Gl-gnl 14.
Nema kontradikcije izmedu ovih aiete i spomenutog hadisa,zato Sto ajeti ukazuiu da su dobra djela razlog (sebeb) r:laska uDlennet, ali nisu cijena ulaska u Diennet. Hadis powrduie da djelaodno ne rez'itiraju Diennerom. Na ovom pitaniu skenule sudviie sekte el-dieberije: koii rvrde da spomenuti hadis dokaz'rje dase nagradiverie Diennetom ne oslanja oa diela, zato Sto öoviekovadiela nisu u njegovim ruLama. Druga sekta su kadedje, koji suuzeli aiete kao dokaz da su diela cijena nagndivania Diennerom ida iovi€k fluino zaslüute od svoga cospodara da ude u D;ennetsvoiim dielima.
Jednogl"sno mislienje €hli-sunneta vel-d;emaata jeste da sudiela razlos ulasl€ u Drennet, ali nisu wiet. I da se u Duennetuiazi jedino Allahovom dobrotom i milo5au, a ne dielom koiedoviek öini. (Opiirnije Tahavijev komentar, str 495).
l?l lPrro PrrLlrur
OPIS STÄNOVND Z E N N T S K I H B L A G O D A T I
xxx*
Stanovnicr D;enneta u njege 6e uai poQuno liiepog idedr' u liku
njihovog praoca Ad€me, aleihis-selm. Nema Potpuniieg izgiedr i
ljegeg sworenja od onog krko ie Uzvi5eoi Allah sworio Adema,
aleihis-s€lam. AIah ga je stvorio Svoiom Rukom, usavtiio niegovo
stvaranie i uliepiao niegov Ii( tako da, svako ko bude uiao u
Dieflrct, bit de niegovog lika. Takoder, Uzvi5eni AIah stvono ga
ie visokim kao Palma, visina koia dostiie Sezdeset lektola Prcnosi
Muslim od Ebu Hurejre, ra. da je Muhammed' savs' relso:"Allab
ie stvorio Adema u niegovom liku' a niegova ie visina bila
Sezdes€t laktova... i svako ko ude u Diennet bit öe Ademovog lika
i niegova ee visifla biti Sezdeset laktova. Poslije Adema' liudi su se
poöeli smarjivati."
Kao lto ie spoliainiost staflovnika DZenneta biti slitna, tako
de i n,ihova unutrasniost, niihove duie, bi.i öiste. Prenosi Muslim
od Ebu Hurejte, ra., u hadisu u koiem Poslanik' savs', oPisu)e
ulazak stanovnika u Dienn€t, da de Prva skupina izgledaE poPut
punogmjeseca: "... niihov ie moral biti kao jedoe osobe, igledat de
kao niihov otrc Adem, i bit 6e visoLi iezdeset laktova "
vIKA DZENNATA I
d j s i d i o l l ? 2
Razlog njihovog lijepog izgleda iesre ro Sro oni oede imati dlakepo tijelu, nete imati bradu i oöi 6e im bitj kao oa sr: namazanesurmom, kao icinjenica da ie svi u D2em€r utj u uzrasru punesnage i mladosti, srarosti od trideset i tri godine. prenose ImamAhmed i Tirmizi od Mu^za ibn Diebela, ra., da je Muhammed,s.a.vi, fekao: "StaAovdci DZenneta u niega 6e u6i bez dtaka, bezbradq oöi 6e im biti kao da su nam^zane surmom, i svi de biristarosti od trid€s€t i tfi godine."
Sranovnici Dienn€ra, takoder, kako prcnose Buhari i Muslimod Ebu Hurejre, r.a.: "... ne ptjuju, n€ t€öe im iz nosa i ne vrjenr:idu."
Stanovnici Dienneta neie imari potrebe za spamniem. prenose
Dzabir ibn AbdullaÄ i Abdutlah ibn Evfa, radijaltahu anhumada je Anahov Posla'ik, s.a.ws, rekao: ,,San
ie brat smrti tako dastanovnici D;enneta reie spavad."
l?3lSrsro loorrrLJr
YIBtÄGODATI STANOVNIKA
DZENNITAxxi3x
YntJeolosr 0r INITs( lH $t , lG00lT l lzN,{0 0v0svJITsKI l l
u rlT,r ( i
Ovosvjetsk uiici stvari s,-l koje vidimo, a däenetske blagodati su
skdvefla rajna. Liudi \.€oma desto iele ono ito vide i Äro i€ u fliihovoi
btitni, a tesko prihvataiu stvari Loje ih öekaju u buduönostj, öak i
kadä ie ta budutnost bliska, a lta reöi za dzenetske blagodati koie
su obeiane nakon smrti? Zbog toga, Uzviseoi AIah usporedu,e
ovosvjetske uäitke i naslade sa däenetskim blagodatima i obja5niava
da su däenetske blagodati bolje i vrednije od ovosvießkih üiraka'
i istovremeno kudi omi sviiet i h\ali ahiret, da bi zbog toga liudi
ustrajali Lr potrazi za ahiretom i niegovim blagodaüma'
d r r g i d i o l l ? 4
Uzvi3eniAIah u mnogim ajetima ludi dunjatuk i hvali ahitetskeblagodati:
a one loji se Gospodaa svoga hjc &Lrju dänetrle briie laor ]ojc 6e njchtdi, r lojine dr vjeöno osteli, - talav dr üiti Ällahov dotcL A oro ilo im u laiabolje je a one loji budu doüri" (Äli Inna, l9E);
"l ailalo m gledaj dugo ljepote omp svijetr loje lli loo rdta[ nzrin lorlamancrjernih pruiano, dr ii rine m &u5nju strrino, ta mgndr Goqodara hoga jeboüa i{dni' (Ta.ila, l3l);
"l,judima se öiri daje lijcp ulao om ra Iin iüdc bdg ,itrovi, gonil€ drtN isnbra, dir tonji, stolo i osjwi. To sr blagodati u üruu nr ovon wijelu; a mjtjeplcnjeslo povntlo je u lllahi; Reci: 'llo&t€ li da y.r laitn ;tNje hlje od tog? Onilojireb u lllaha bojalii grije[a llonili inat fe u Gospodarr svofa dieoetsb hjtije,lroz kojr & rijeke ledi, ü njina & vjeöno bonriti, i öiste hnc, i lllaloru naLonost'- a Allaü dobro pozmje mhve Svoje" (lli lmran, 14-15).
Kada bismo ispitivali i rai-ili tajnu vrijednosti d;enetskihblagodati iznad ovosvjetskjh üitaka, naiü bismo je u nekoliko
lni. Ovosvjetski u;ici malobrojni s,r. Uzvrsem ÄIah kaie:"lJännje oa ovom svijetl ballo je, a omj svijel.i? lolji a om loji se grij€he
llone" ([n-l{isa 77).Ä[ahov Poslanik, s.a.vs., opisao naln je jednim primjerom
malobrojnost olosvjetskih üir,_ka u poredenju sa dzenetskjmblagodatima, te k2ie: "Tako mi ALna, ovosvjetska dobra u poredenius ahiretskim jesu kao kada neko od vas stavi oraj prst (pok.zao iesvoj ka;iprst) u more i ,atim pogleda ita mu se vratito.,'Ako stavimoprst u more, prsrneaeiz.jega izmditi öak ni koliko jednu kepr'ode.U tolikoj r,?mierj je razlika izmedu ahneta i dunjaluka.
Zato ito su dunjaluöki uZjcj m.lobroiflj, A ab upkoji vise vole njih od ahiretskih blagodari:
'0 iernici, zaö10 ste neli ollüevali lada varn je hilo reöeno: ,lirenite u bortu na
,Allahovu pulu!' lao da ste za zernlju prikovani? hr urn je draii ävot na owm srtetu0d ologa svijeta? Ä uiiranje na 0v0m svijetu, prema diyanjü fla onom svijetü, nü€niita" ([tferbe. 3E).
I ? 5 1 $ r s
P o r r , l L l '
I priie smo spomenuri ogromnj broi ahiretskih blagodati i
njihove vjeönosti.
dtu$, Sto se tiöe njihove vriiednosti, ahiretske blagodati sr't
dateko vredniie. Odie6a, hrana, Piöe, ukrasi j Palaöe D;enneta
uednije su od dunjaluikih, itavis€, n€moguce ;h je usporediti.
Jedan primljeni udanc kamiike na Alahovom Putu bolii ie od
ötavog dunjaluka i svega sto ie na niemu Prenose Buhar; i Muslrm
od Ebu Hurejre, ra., da je Muhammed, s.r.vs., r€kao: "Miesto na
ljudskom tijelu koje ie uderio biö u Dtennetu ie bolie nego ötai'
dunjaluk i sve 3to ie na njemu " UsPoredi d;enetske :ene s tenama
ovoga svijeta da bi primijetio vriiednost onih iz Däenneta. Prenosi
Buhari od Enesa, r.a., dä i€ Muhammed, sallahu aleihi ve selern,
rekao: "Kada bi jedna od dienetskih iena Pogledela zemliu,
obasirla bi sve sto je izmedu neb. i Zen je, njeo miris obuhvatio
bi sve rto jeizmedu neba j Zenlie a nien ukras na glavi bolii je od
öhavog dunjaluka i svega sto ,e na oiemu."
Ako ieli5 znati vjie o vrijednosti dienetskih blagodati nad
ovosvjetskirn uäicima, proöitaj dio ovc knjige koii posebno oPßuie
dteoetske blagodati.
tr00i: U D;ennetu nema neösto6e koie Postoie na ovom sliietu.
ovosvjetsko ielo i piie rezultiraiu malom ; velikom nuädom
neugodnog mirisa. Ako cotiek na orom svijctu piie vino on
auromarskigubi sv' ie.r , a tene n, ovom svi iehr imaiu menstrur i iu
i radaju djecu, a menstruacija ie neöistoöa. U D;enneru ne6e bici
ovih stvari, njegovi stanovnici neie imati potrebu 2a vröeniem
nu;de, neiepljuvatii dtenetsko vino öe biti onako kako ga ie Änah
opisao: "... bislrim iprijatnim onina kojihudu pili;od njeg nede glara boljeti i
0d njsga sc reie panel $bili" ([s-Sallat, 46-47) Takoda, d;en€tska voda
öe biti öista, a mliicko u n'emu ncie miieniati okus: " u korne su
rijeleodvodeneustajaleirijelcodnlijelonepmmlienjenaolusa.."(lrluhammed'
15). Zcne u D;cnnetLr ne6e imxti menstruaciiu i bit ie liiene svih
ostalih neöistoia koie su na ovom sviietu posto,ale "lJ njima & öiste
iene inati..." (El-Belore, 25).
d r u s i d i o l l 2 6
Srca staflovnika Däenneta bir 6€ üs.a. Njihove ie rjjeöi i dielabiti samo dobra, u nj€mu neie biti ruznog govora koji uznemjram.Stanovnici Di€nn€ta bir de li5eni svih praznih rijeci i diela: "Zhg
rjih ncir bili praz h hejcda i pobgda na gijeh" (n-Trr, 23); "ll ojina m6 sltlariprarft berjedc govor gnid; &ßo sino rijdi:'lilir, nir!"' ([!Yalia, 25-26).
Kada starovnici Däenneta budr: spaieni Dzeheonema, stat6e fla jednom mostu izmeilu Dierhera i Diehennema" tu de seoösti.i i halrrid iedni drugima sve, zatim 6e u6i u D;ennet öisrihsrca, nakon Sto de iz niihovih srca izaöi liubomora, mrinja i sliönoMuhammed, s.a.vs., o stanovnicima Diemera rekao je ,.... izmedunjih neöe biti prepirki niri mrrnie, niihova ie srca biri kao stcejedne osobe i r,.eliöar ie Allaha uju*o i nar,-eöer.,, Uzviserü AIahkaze "l lli &uo zlobu iz Eudi {i[mi[ istirnuti, oni ic loo briA i. diruiujcdoi pnm drugimr r.itditi. . . " (H-[id;r, {7).
Prerlosi se od Ibn Abbasa i Aliie ibn Ebu Taliba, radijallahuanhuma, da su rekli: "Keda stanovnici Däenneta budu ulazili uD:ern€t, pit de vodu sa jednog izvora i A[ah ie utiniti dr se iznjihovih srca izgubi mrrnja, zatim ie piri sa drugog izvora i Allahöe obasjati niihova lica." Mo;da se niihor.a izjava oslania na sliedeöiajee ". . . i dal & in Gorpodar {iho da piju iüto pür" (ftJnsro, 2l).
öEhrti Ovos"jerski uäci ptivremeai su, a dienetske blagodati
"0m 5t0 je ü ris - prolarnoje, a om lloje u Allaha - rjeöroje" ([rfa , 96);"To &, d0i!h, bligodal l{a.sa üiti, loja rihda noie prestajrri!" ($d 54);". . . s plodovina lojii wijeh ina i r trajmn lladorinon', ([r,Rrd, 35).Uzviieni Allah u nekoüko primjera veomr irsno spom,nje
prolaznost ovosvjerskih u;itaka: "llavedi ie lo0 prinjer dr je üvot movod syüetu tao bilje, Loje i poslije mhpanja vodon, kojo ltti s mba spülheo, ipakpslane süho, i rj€trovi gn rulecl. A Älhi sre noie! ]ogtstvo i sinovi s|l ukrar uämh m ovon nijelq a dobra djelE loja rj€ho ostijq hil i, od Gospodan tvogabolje nagndena i ono u ito se Iorjeh noie pudati" (X!lbhf,45-46).
Dakle, takav je j ovai dunjaluaki iivot, u jednom tienutkujzgleda liiep, zatjm veomä brzo posrane pral koij rarnese vjetar
1 7 ? l S r s r { l ' ' , L u ! r
i tako nestane "0ni loji öine dohn djeh irnat iejoö na ovom svijelu lijepu
nagndu, a onaj wijelje, sigurno, joi bolji. 0 kalo de boariite onih loji su se Allaha
lojali ' divno hiti: edenski perivoji ü koje de u6i, lro, koje de rijete ledi' ([n-NNhl,
30.31).peli: Kobude;udio za u;icimaovoga svijeral bLrde zabotavljao
na ahiret, ukoliko se ne pokaje, zaslurit ae D;ehennem: "Sn[o iiro
hide snrl te ohsili! | sano na Sudnjen danu dobit iel€ r polpl|nnli plale vaie, i l0
bude od ralre udaljen i u Dienn€l weden - taj je pdligäo itaje ielio; a iivot na orom
nijetu sano je vadjiro naslaünnje" (Äli Imnn, lE5).
Jer,n r r r fn sTiNl) l INt | ( , { I l t r \NIT,r
Ranije smo govorili o djenetskim plodovima i voiu, n,ihovom
hladu i blizini. Takoder, spomenuli smo da ie stanovnicj Diennetä
uzim,,ti one plodove koje budu porelieli, i da öe u niemu imati jeli
i pi6a kakve god po;ele "... i voiem loje ie sami binti i rneson pliöijin
lohm hudu ieljdi" (fl'Vakia, 20.21); "U njeml de biti we 5to düie aiele i öime sc
oöinasladuju" ([z-Zuhruf, 7l). Allah 6e njima dozrrcliti da jedu ip;ju itr
god potele: "Jedih i püte ndos , za om ;to sle u da na rninulin zrradili!"(fl-llaklnh, 2{).
Spomenul i . rno d: ic u D)enneru biu i Innü: morc a i r ce.f
voda piti, more od vina, more od mlijeka i more od meda, i dr tc
dtenerske rijeke 'zl,ziti iz tjh mora, i da ie u Dtenoetu biti puno
izvora i da 6e sa tih izrrcra, rijeka i mora stano\-nici Drennetn piti.
Uzvi5eni Allah kaie:"Ccstiti ie iz pehara piti lonforom zatideno pi6ei ra izvon ü [oj€g öe samo
Allahori ltitenici piti, i loji de kuda hoie bez rnüle razvodili" (fl-lnsan, 5-6);
d r s i d i o l l ? B
"lJnjemu ie iz örie pide inbiron zaöinjeno piti; sa inon u Dännetl, Loji ie seSelsebil nati" ([llnsan, l7-18);
"... pomijeiano s vodorn ü Tesnima ie hiti; sa iaora iz kojeg de Allalu bliskpili" (fl -Mutrffi fi n, 27-2E).
0ienelsko vinoJedno od piaa koja je Uztiieni ^I2h prjpr€mio za stanovnike
Drennetä jeste i vino koje ie bid ößro od nedostataka j urjecaja naiovjeka koje 'e imalo na ovom sviietu. o1-osvjetsko vino oduzjmarazLrm, od njegr zaboü gla\.a i sromak, tijelo m^taksa i izaziva velikibroj bolesri, dok ae d;eoetsko vino biti stobodno od svih ovib snarji bir ie finog okDsa i öjsto: "Bit ie posluieni pidem - iz izvord loji ia stalm ldi;bLtrim i prijalnim onima koji budu pili; od njega nede glar? boljeti i od njeg se nedepan€l $'bni" ([s-Safiat, 45-47); ". . . i rijeke od rina, pnjarna onina loji p!iu. . . "
(ftluhammed, I5). D*tq to vlno je bijetq ukusno r ne oduzima razumöo\leku. UzviSeni Älah na dn:gom mjeso keie: ..Sluäl ide ih vjeünomladi rnhdifi; sa iaiama i ihricina i p€harom punim piA iz irvon tel,,&$ od loga itlglava nece boljeti i zbog lojeg lece parner izgubiri" 0l-Valia, l Z-t 9).
Prenosi Dahak da je tbn ^bbas, t.a., rekao: ..Vjno ima öerjriosobjne:opiie, izaziva slavobotju, powaaanjc i vrienje mare nüde.Allah spomjnje d;enetsko vino i ka,uje da je ono liieno s.i,ih ovih
Na drugom mjesru, Uzviieni AIah kde: ,,Dd de in se pa & pidezrpeiadeno piti; öiji ie peöar noius biri,, (fl-Mulalfifin, 25-26).
Dakle, to vino je zapeöadeno, zad,oreno i kada sc pjje ;iri
l)ienetska hranaPrvo ielo Loijm ee Uzvjieni Ajlah poiastiri stano!1like Dzenneta
bjt ae prodüetak ribliih drigerica. prenose Buhari i Muslim oclEbu Sejda el,Hudrijja, ra., da je Muhammed, s.a.ss., rek"o: .,Na
Sudnjemdanu zemliaae bjti kao par.e hlieba, El-Drebbar (Uzvileni
t,
{
t 7 9 l i ' i r I ' , r L
' r r
ÄIah) te ie umotati Svoiom Rukom o,rako käko vi umoravatevasu branu kada kredere na put i t(,6e pripremiri kao iednu oddobrodo6lica stanovnicina D;enneta." Jedan od jevreja doiao je ipitao: "ErRalman
Otlosdvi) te blagoslovio, o Ebu I(asime, da tisi obavijeiten o dob.odoillci stano{nicima Dzel}neta na Sudnjcmdanu?" odsovorio je: "Svakako." Zatim je rekao: ..Zenrlja öe bitjkao pfföe hljeba...",j rekeoje onako kiko ie rek,o Altähov Postanik,s.a.\ß., zatimÄ[ahov Pos]anik pogleda unas i nasmjja se tako Ja smonogli vidietj njegove kutniake, j reter "Hoae6 li da re ob.lijesdm oniesovim zr.injenim ielim2 balam j nunl" Prr., i su (rshabi):.'Sta jeto?" odsovorb je:"To ie bik (meso od bika) jriba, e od prodLrietkanjihovih diigericä iest ae sedandeset hiljada liudi."
Prenosi Buharj od r\l,dullaha ibn Selltrnr, ra., di ie ovajposta\-ljao Muhannnedu, s.a.rs., brojnapnanja na poöetku njegoveselidbe u Medinu, a medu niima je bilo isliedeae: "Koie
ie pno
ielo koje ae stanovnici D:ennet,] jesri?" Odgovorioje; "Produretxk
ribidh d;igerjcl1."
U N{uslimovom Sehihu prenosi se od Selbana da je ne(i jevrei
upitao Ällahovog Poslanika, s.a.v.s.: "Cime ie proslavljati d:enetliiekada udu u DZennet, a Ällahov Postanik, s.a.vs., odgovori mu:"Produiecnna ribinih d2iqerica", zatim ga je upitxo: "Odakle iese nap,jati", a Allahoy Posl,ln'k, s.a.vs., odgololi Du: "Sx vrelaz{anog Selsebil". Nr to jevrej reöe: "Istinu si rek"o."
0ienetska hrrna i liae nB izazivajü nedistodeIlo;csc pomislitida 6e nllkoniei,li piaau Dicnnctu biti izrzlaoe
isrc potr€be koje se poii\'ljuju nakod jch i pi6e na ovom sviictu, ali
niie tako zxto 5to ie Diennet prebn'aliite koje je liieno neöisto6ai niegovi su stanoenici, takoder liseoi svih ovosvietskrh mahana.Preoose suhäri i }tuslin od Ebu Hurejrc, ca., da je Muhxmmed,
s.a.vs., rckao: "Prva skupina liudi koji 6e uti u Dzennet izgledat
fe kao pun mjesec, nede baIti, ne6e imati 6zioloike potrebc i oeöe
d r r g i d i o l 1 8 0
pliuvari."
ovo ne vaii samo za prvu skupjnu tjudi koja 6e u6i u Dienneqve6 obuhvata sve onc koji ie u niemu bjti. prenosi Muslim od EbuHurejre, ra., da je N{r:bammed, s.a.vs., rekao: ..ptva skupina izmog ummeta koja ae uii u Diennet jzgledat ie kao pun mjesec,oni posüje njih izgledatde kao blistave zvijezde na nebui svid€ birina razliöirim polo;ajima, neae imari fiziolodk€ potrebe, ne6e jm iznoseva te6i i neöe u nj€mu ptjuvatj."
Razlika izmedu sranovnika D:enneta bir öe u jaötni njihovogsvjetla, ali svi 6e biti oöiödeni od neijstoia, kako se spominje uhadisu.
Sta ie se onda dogoditi s ostacima hrane I piöa? Isto pjtanjepostaviti su Muhammedu, s.a.qs., njegovi ashabi, a on im ie rekao:''... ostatci hrane i piiapretvorir6e se u kaptje miska ko,e 6e izlazjti12 njihovih rijeia, a jedan dio prervorit ae se u stezenu, od koje 6edol^ziti prjiatan miris." Prenosi Muslim od Drabira ibn Äbdultaha,r.a., dajerekao: "Öuo sam Axahovog posla^ik4 s.a.vs., da je tekao:"Stanovnici D;enneta 6e iesti, piri, neic pljuvaa, ne6e vriid matui veliku nuidu i nede im jz noseva teti.,' pitali su (ashabi): ..Sta €ebjti s jelom koje pojedu?', Odgovorio ie:..posrat ce slezena kao
Zü0g öega fe stan0vnici Dienneta jesti i piti?Ako 6e stanovnici D;enneta biri u .jemu zauvij€k i ne6e
osieaati boi, neie oboiijevari, n€6e osjearti glad i ted, bit de öistjod svib prljavirina, zbog tega ae onda jestj, ukraiavaci se i jmati
Na ovo pitanje odgovorio je Kutubj u svojoj knjizi Et Tezkireh(475 str), goloreai: .,Bjagodati sranovnika D;ennera i njihovokorjstenje dj€ zbog odsrranjiv?nia botova koji jh obuzimaju, oninede iesri zato ito 6e biri gladni, njtj 6e piri zato Sro öe biti iednj,dri ie se utjepiavati zato Sro de biti ruZni, ve6 6e rako biti zaro Sto
I8l lS! ' r{ I ' ! f l r l Lrr
ae to biti vjetno uiivanje üji ae redosiijed biri rakav, kao sto stoji u
Allahovlm rijeöima kojima se obrada Ademu, alejhis,sclam: '0nide
bi l is lühni izposüdaiöala0ddata (Ez.Zuhruf, i l ) . Mudrosr o!oga je u rome
ito Uz:viieni Ällah, iz Svoje mudrosti, opisuje ljudima D;ennetstlarima koje oni vet poznaju i kojima su vei biü opskrbljeni na
ovom svijetu, ali je dodao i druse swari kojc s2mo on poznaie."
P0süde iz kojeg 6c stanovnici l|ienneta jfsti i pitiStanovnici Drenneta öe jesti i piti iz zlatnogi srebrenogposuda.
Uzviseni Altah kare: "0ni ie biti duieni ü posuda i öaia od zlata" ([z.Zuhruf,
?l)j "Sl0il ie ih ü srebnnih posuda i öaia prozirnih; prozirnih, od srebra, öiju ie
wliüiau pnna ieljarna njihovirn odrediti" (fl-lnsan, 15.16). ovo znaaj da ae
se u njima sastaviti iistoia stakla i sja, srebra.
Prenose Buhari i Muslim od Ebu Musaa el-Eiatija, r.a., da je
Muhaomed, s.a.ys., rekao: "Za svakog vjernika u D;ennetude bitijedan iator od suhogbiserja... idvije bäiöe u kojima te biti posude
i sve ostelo od srebla, i dvije baiöe u kojjma öe biti posude i sve
Posuile iz koi€gde ooipiti, bit öe iaae, ibrici i pehari: "Sluiit öe ih
rjdm nladi nladi6i; sa öaiama i ibricina i peharorn punin pidä iz izvora le[ü&d'(fl-Yalh, lTlE).
0 u eü,r , lx t t , ts t t l ln tstsT,{N0V\l(,{ ZINN-llT,\
Stanovnici Dienoeta bit 6e odjeveni u veoma iijePu odjetu,
ukraöavat ac sc razliiitim ukrasima od zlatr, srebra i biserja.
d r n s i d i o l t B 2
Njlhova ie odjeta biti svilena, a ulrasi a€ biri nnrukvice od zlata,srebra i bjserja. Uzvi.eni Arah ka;el
"-.. i lhnnaorn isrilon i[ za ono ilo su trdeli nagraditi,, ([fl nsan, lZ);"U njima ie se naruhicarna od rlata i ükerom lititi, a odjeda ie im svilena biti,,(fl'lladidi, 23);
. "[denske perimje u loje de üi, u kojina de se zlatnin mruhican4 bisemar
uknienin, kitirj, a laljine ie in, u njima, od srile biri"(hrir, jj);'... olifeni naruhicana od srehra, i dat de in Gospodar njihov da piju öisto
pidc" (tl-lffan,2l).
Odieaa sranovnika Drcnneta bit 6e raznobojna, od oie ie biri jzeiena odieia od ranke i debete sr.ije:"U ajima de se naruMcarna od zlala ftititi i u zelena odijela od dibe i ladifeobhüti, na divanima de u njinra naslonjeni biti. Dhre li nagrade i lrasna liboraviital" (81,K€hl 3t);
''... naliderj naruhicarna od srebn, i dal 6e in Gospodar njihov da piju öislopide" (fl-lnsan,2l).
Njihova d;cnetska odje6a bir öe boljaod bilo k,je druge odjeiena ovom si,riet'i. I,renosi Buhad od Et_Beraa ibn Äziba, r.a., da)e rekao: "Doiao
ie poslanik, s.a.\rs., sa s\_ilenom odje6om, aniegovi su drusovi bjtj odulevljeni nienom tiepotom I mehkoiom.Posianj!, s.a.vs., je rekao: ..Maramjce Sada ibn Muaza u Diennetubolje su od ovosa.',
,\llahov Poslanik, s.a.!:s., olravijesrio nas je da 6e stanovniciDlcnneta imati neiljeve od ztata j srebra i cta 6e se mjrisati j poredtoga Sto ie izlaziti misk iz njihoeih rijela. prenosi Buhari od EbuHurete, r.ä., dr je N{ubammed, s.a.\:s., dok je opjsimo one koji öeu6i u D:ennet, rekao:.,Njihoro 6e posude blti od ztata i srebra,.jihovi ie ieiljeli biti od zlara, a kemjne ie to;jtj alojom Gropskabilik,)." Rekao F Ebut Jemanr
,.To jc Dryo Mirisa edut Tlb), anjihov te znoj bjtj misk.,,
Od blagodati koje ie posiedovad bn ie i rurban koji 6e nosirina glavi (Er,Tid;an). ptenose Tirmjzi i tbn Mad.a od N{ikdadaibn Madija Kerjba, r.a., dä ie Muhmnrcd, s.a.vs., dok je spominiao
l 8 3 l S r s r o I r L r l L r r
posebnosti koje 6€ imati sehidi, rekao: "... i na niegovoj glnvi aebiti star4jen turban poitovanja, jedan .jesov biser vrednjii je odöitavog dunjäluka i svesa sto je ne niemu."
Odjeta stanolnika D;ennern nete staritj i bir 6e vjeana.Prenosi Mushr od Hbu Hurejre, r.a., da je Muhammed, s.a.ns.,fekao: "Onaj koji ude u D;enner posrat te bogat i nikada neicosiromasiti, njegola odje6^ neac stariri i bir 6e vjeino mhd."
Pos,t lL j l sr , r r u l r rx, r l i r r rnr , t
D;enetske prlate i odraraliita u njihovim vrtovimi opremljena
su razliöitim vrstama posrelja, naslonjana itd. Postelje 6e b;ti vcoma
udobne i bit 6e ih ogroman broi, izgledat ae zaöuduiDde, njjhova
ie unutraanjost biti od kxdife, a tck it2 moi€mo redi o njihovoj
spoliainjostj? Bit 6e poredanih jastuka za naslon i prostrtih tepiha
savrienog izgleda kojj oöaravnju dusu:"U njerno *u i dinni sküpocjeni; i peh|ri pßtavljeni; ijrslnci pondani; i Ciliii
niireni" (H-Gaiija, l3J 6);"llulonjed aa posteljana tlje 6e poslave od ladife hiti, a plodovi l oba perivoja
nadohvat rula i€ slajali" ([r-Rahnan, 5{);"Bit de dislonjeni na diEDina pordaniq a ieniäl C€no in hürije diemtske"
([trlur, 20);"Bil & ih mn0g0 0d mroda drwnii; a malo od lasnijih na dirznirna imanin;
jedni prerne drugina m njima te naslonjeni biti. . . " (fl.Vakia, l3-16).Niihovo naslanianie na ovaj naöin jedna ie vnta blagodati u
kojoj 6e stanovnici D;enneta uäivati kada se budu okupljal, kikokaie Uzviieni Allah:
d , ü g i d i o l l S 4
"l iti ieno zlobu ü grudi nji[ovil istisnoti, oni & Lao [raia na diradmajedniprena drogina s.lediti" (Xl llidäa 47);
"0ii 6e bili mllotrjeri na raglavlja zelena, pnlaivena dlimina iaminin ipnllrrnirn" ([r-[a[naq 7g;
"... na dir ma 6e ü njina mslonietribili" (fl-Keht,3l).
SrtlcI sT,tNovi\it(,{ IIZ II ]{ üT,{
Stanovnike Dienneta slutir ae di€ca koja öe Atlah stvoriti samoda bi rjih sluäli, a ona d€ biti veorna lijepa, kako kale UzviSeniAIlah:
"Sluiit 6 ih rje&o nladi nhdiii; m &Iarna i ibricina i pehaon puain pi6 irirvon tdoief (El-Yaliä, l 8);
'Slüät i€ ih rj€400 nlad. posluga, - da ih vidiI, ponislio hi dr ro biser pmsuti"0llnrar, l9).
Ibn Kesir, Allah mu se smilovao, rekro je: "Stanovnike
Dienneta sluiit 6€ mlacla poslup koja 6e biti vjeöna, tj. oai senete miieojati i neie uopre stariti, dok Njegove rijeöi: ',... da ihvidii, pomislio bi da su biset prosuti", znaöe, kada ih vidis kakoizvdamiu naredenja pretpostavlienih, niihov veliki broj, njihoväwijeda lica, ljepotu njihove ko;e, odiede i ukrasa, nalitit de ti naprosuti biser, a boljeg opisa od ovoga nema, niti ima boljeg pdzoraod tazasutih bisera na üstom i lijepom mjestu..."
Neki uöenjaci misle da 6€ ta mlada posluga biri djeca vjernika inevjemika koia su umda prije nego postignu zrelosr. Ibn Tejmijaodbacuj€ ovo miSlienie, govoreii: "Mada posluga koja te sluziri
IS5lSrrr{ Pncrrr l , ,
stadovnjke Dienneta, bit öe dienetska stvotenja, a ne dieca ovog
svijeta. Kada di€ca ovog svijeta udu u Diennet, upotpuoh öe im
se stvaranje kao i svim ostalim stanovnicima Dienneta i izgledat
6e kao njihov otac Ädem."
TtG sT,{rovI | ( l lz IN Nl iT,r
Prenosi Muslim od Enesa ibo Malika, ra., da ie Mubammed,
s.a.v.s., rekao: "U D;ennetu ie biti jedan trg u koiem ie se sastaiati
(stanovnici D;enneta) svakog petka, tamo ie Puhati sjeverni vierar
Loji 6e u njihora lica i odjeöu puhati (ak miri$, i oni de postati
puno ljep5i. Zatim öe se vntiti svojim potodicama, a niihove öe im
iene reii: 'Tako mi Allaha, vratio si se puno ljepii nego ito si bio
kada si iza3ao odavde'. Oni 6e odgovoriti: Tako mi Alaha i vi ste
pu$o ljepse nego sto ste bile kada smo izasli odavde'."
U lcomentatu ovog hadisa Nevevi je rckao: "Glavni cili ovog
trga ieste okuplianje stanovnika D;€nn€ta oa njemq onako kako
su se ljudi okupljali na trgovima na ovom sviietu. Dok njihovo
okupljanje svakoga Petka oznaöava vtemenski petiod izmedu dva
petka, tj. jedou sedmicu, a ne znaöi da ie tamo uistinu postoiati
sedmica kao posljedica nepostoi^nia sunca, no6i, dana itd...
Potencitanje sjevernog vjetra ieste zbog tog' :to ie to kod AtaPe
vjetar koii prcthodi kiöi, on je puhao sa straoe Sama (Sirije) i sa
sobom ie nosio ki3ne oblake, i taj öe vietar na niihova lica puhati
misk i ostale blagodati koie se nal^ze na zemltj Dzenneta."
d , r g i d i o l 1 8 6
Utirrptj,rrJ,{ tiulET JnI t { . lH0l | [ , t zt ;0y0 f l l
Stanolnicj D;emetä posje6nat 6e jedni druge, okupljat ie sena sjedeljke i pdsjeiar 6e se dogadaja sa ovoga svijera i biagodarikoje ,m ie Ahah pod,no ui , t (k.nr u D;enne,. oplsuiuir oku;t j in iestanovnjka Diennera, Uzriieni Allah ka:e: ,,1 lli deno ztobl iz grldinjilorih istisnuti, oni f0 kao bra6ä na diyarina jodni pr€na drugina sjediti,, (fl-llidir,47). Ällah nam je oplsao i jednu vrstu razgovora kojr ae seramo obar'tad: "l obnt.rr & se jedni drugima ijedni druge de pitari: ,prljesiro neilu svojina strdiovali', - gororit ie; .h nam je Altah nilost daromo i odpatrje u ognjr nas säöuno; Ei sno lrlu se prije filanjali, 0n je, doisla, dobnöinihüi nilostiv"' ([t.Tur,25.2E). Medu temama njjhovjh razsovora bit 6e jpr is iecdnre o loi im sn ar ima kojc su mogte bacrn eer";r , . , _."rur (oic su po?r!,rje u nevierswo:..lo &jedan r drugim rargovanli: ij€daüod rjih de reä: 'lmao san drug jedaogr koji ft gomrio: .Zar i rirjerujei da iemo,Itadä p0ünircmo izemlja ilostipostaneno, dobta, nö||tr polagäü?' _.l|odet€ lidapogl€date?',lod de pogledati, itoga usred Diehmoerna ugledati; l{lhha ni., . ndiae- zanalorne nisiupropastiol da nije bilo milostiGmpodara noga, ija hi[ sesadatttuöio'; 1l ni, je l' de, viSe nruno unirati?,, jednorn sno urnrti - viie rdeno titinuöenl lo 6e, ?nista, uspj€l veliki biti! Za oillo refb nela se trude h[dbenici!,,(ts.Safhl 50-61).
l 8 ? l S r s r r P o i i r l r U r
irLln sr,noyr,trxl I)ltrrl r,r
Kada stanovnici Dieonera porele neöto, zelie ae im bjtiostvarene na öudesan oaöin i ftae naliüti stvarima koie sedosidr ju nA ovom svi ietu. AUaFov Poslan,k.5.a.rs. . spomenuo )eneke pr imrere t ih )el ia r nrt ine ni koie r one o.naruju.
Jedan stanovnik Dienneta z tta'iio je dozvolu od svogGospodara da posije neito, pa mu je on dozvolio. Kada öovjekbaci sjeme ni zemlju, istovremeno te taj plod pustiti korjjenje,porast ae stablo i probeharat ie. Prenosi Buhari od Ebu Hurejre,r.a., da je Muhamm€d, s.a.\I's.,sovor'o, dokje pored njesa bio i€danseljak: "Jedan stanovnik D;enne.e zatr.2it 6e od svog cospodarada posije nelto, a On ie ga pitzi: 'Zar t qem nmal ne lto pa{/ii?'
Odgovorit 6e: 'Svakako, ali ja volim sjiati'. Bacit 6e sjerne, a niegovpogled nea€ modi uhvatiti cvietanie, rist i iete svega toga. To 6esjeme porasti i biti veliaine brda. Uzvileni Allah de mr.eal',|tari olnte Ade,na4 <ata ilo hbc ,e na* riita <annn'. U tom trenutku seljakje rekao: "Tako mi Allaha, taj neöe bici od drugih osim od Krrejsiiajli Ensarija, zato ito oni vole sijrnje, a mi ga ne volimo'. Alla,hov s€Poslanik, s.a.vs., nasmijao."
Drugi ioviek po;elj€t ie da ima djecu, a Allah de rnu tu ielju
ispuniti za rrenutak.
Prenose Tirmizi, Imam Ahmed i Ibn Hibban od Ebu Seida,
ra., da je Muhammed, sal.latlahu alejhi ve selem, tekao: "Kada
vjernik u D;ennetu bude porelio di ima dijete, tenade mu postati
tiudna, rodjt ie i diiete 6e za trenutak porasti do uzrasta kal('og
ga je oß poäeiio"
F+IjIA-IAm
Zll I sr,rrnrrn.r lli l lr-lr,l
Zena vjernika nä 0v0m svijetu ako je vjernica[it 6e njegova iena i ü |)iennetuZeoa vjernjka na ovom svijetu birde niesova tena i na budu6em
svijetu, ukoliko bude vjerdca u;ivotu na ovom svijetu: "... edenslirrlovi u koje a€ üdi ori i roditelji {ihori i ieae njüon i porod nji[ov - oni loji subili iestiti..." ([r-nad, 23).
Ori ie zajedno sa svojim Zenama uiivati u dienctskimblagodatima, stetni i radosni: "0ni i iene aji[ove bir ie u lladovini nauknöenim diurina naslonjeni" (.la-Sia, 56); "... udite u Diemet, ri i äft iaie,ndosni!" ([z-?utruf, 70).
Zena 6e lri[asti$0m p0sljednjem müi!Prenosi Ebu Älij el,Harrani u svoioi knii,j Tarihu r,tukkat,
(listorija ropstva) od N{ejmuna ibn N{ehrara da ie rekao: ,'N{uavija
ibn Ebu Sulan htio je ozenltl Ummu Derda (majka D€rdai,radijallahu a u), a ooa je ga odbila, gor-ore6i: .öuh sam E6uDerdaa @erdaovog oca) kako govorl: .Rekao je poslanik, s.a.ws.:'Zena ide sa s\.oji'n posijedn'im murem', ili je rek^o: .Zen
1e zsvos posljednjeg mu;a'."
Takoder, prenosi lbnAsakjrod ltdme, ra., da je rekeo:..Esmabint Ebu Bekr @bu Bekrovn, tadijalhhu aohu, ki, bila je udatz1 Zubcrrr ibo Anama. r on ie bjo grub nrema nroi . ionr jezato otish i poiatila se svom ocu, koji ioj je rekao: ,Kaerko moja,moljm te snpi se, zaro Sto, kada rena jma dobrog mu;a koii umrc,a ona se iza njega ne uda zx drusos, AUah de ojjh dvoje sastxviriu Dienneru'."
d r n s i d i o l I B B l89l i rsro PorurL,r
Ptenosi Bejheki d: ie Huzejfa, ra., rekao svoioj i€ni: "Ako
,elis biti moja iena u Dlennetu, nemoi se udavati posLiie moie
smrti, zato iro ie äena pripasti svom posliedniem müu sa ovog
Iz istih razlogx Uzvi$eni Allah zabranio ie Muhammedovim,
s.a.vs., ienama da se udatu nakoo njegove smrti, zato sto 6e one
biti ntegove iene na ahiretu.
tl-lüruI Air - Dienetsle iudjeAllah öe u Diennetu viernik€ oZeniti drugim lijepim tenama,
pored onih koie su imrli nr ovom sviieru, kako ie to spomenuro ,r
sljedea€m ajeru: "[to, til0 ic biti i Itü &no ih huijrna, hPiil oüj!, tcdti"([d-Dl[u,51). nitet koia ie u ovom ajetu upotrijebljena za hurije na
arapskom jeziku ieste el-huru sto ie mnoZifla rij€öi havra, a znaöi:
;ena ii,a j€ bidina oöju ,mzito biiela, dok su joj zenice izr*ito
crne. Riieö ain mnotfla ie riteü ajna, Sto oznaöava tenu öje su oöi
Uzviieni AIaI o'pisao je da su te;ene veoma lijepe, tj. dievojte
koje öe biti istih godina: a onima loji rr re llh]a hjali ielje & se octrarili:
ba;e i rinogndi; i djevojh mlade, godim iaih. . ." Gr-Iebe, 3l-33).
D;enetske su hurije Allahova stvor€nia koia su u ojemu
(Dtennetu) stvorena. AIah 6€ uüniti da one budu pune ljubavi i
djevice: "Slr.Enjed ioyin ili&no [urije shoriti; i djeicam ih uöniti; nilin
nuinima njitorin, igodim istil" (fl-hlia,35-37). To ito su djevice, znaä,
da ih prijc togä niko niie oienio: "lJ njinra ie biti one toje preda se gledaju,
one [oje, prije nji[, d iorjel ni düm aüe dodirnuo" ([r.la[maq 56).
ÄIah nam u Kur'anu govorio ljepoti däenetskih äena i kaie "U
njima 6€ üili i hudje 0!üu hüpnih; sliöne biseru u ikoljlana slsiil[oo" (fl-Vaha,
22-23).To rnaöi. da one naliöe biserima ko;i su skriveni u dubinama
mora, kole svjetlosr niti ncka ruka nije njkada dodirnula, tako da
,u \^ar. i e s\uiJ.A' r iear a,\roiu \r Jrugon, mlesru opiunc .u
kao dragulji I dijamanb: "U rjima ie biti on€ loje predö se gledajü, one koje,
d r n s i d i o l 1 9 0
prije nji[ ni iovjek ni diinn nije dodirruo...; h, lojl llagodat fospodah swgäporilel€?! ... bit i€ kao rübin i hiser..." (fr-Rahrnar, 56-58).
Allah sam svjedoöi o ljepori dtenetskjh hurija, a On jedovotiankao svjedok za njihovu ljeporu. Iz toga se podrazumijeva da suone postigle savrdeosrvo ljepors "U
dina de hiti ü€p0tiu nanvi dimih. . . ;pr, koju blagodat Gospodara svoga porii€te? ! . . . i urija ü latorima s l{riven ib . . . "
([r-Xahnran, 70-72).
Zene u Däennetu ne6e biti kao Sto su bile na ovom svijeru.Tamo n€öe imari menstruaciju, nifas, ne6e ptju!?ti i ne6e imarifizioloike potlebe, kako se spominje u Alahovim rijeöima: -lJDjina
de üsl€ ä0e inati, i u rjiba 6€ rjeeo bonviti" Gl-&hru,25).Alahov Poslani( s.a.ys., govorio nam ie o ljepoti dienetskh
iena- Prenose Buhari i Mustim od Ebu Hureire, r.a., d, jeMuhammed, s.a.vs., rekao: "Pr!? skupina koia 6e uii u D;en etizgledat te kao pun mjesec, neöe pljuvati, ne6e im iz roseva tedji n€6e vrsiti nüdu. Njihovo öe posude biti od srebra, njihoviae öeiljevi biri od zlata i srebra, njihove 6e kadionice biri aloia(tropska biljka), njihov ie znoj biti misk i svako ie od njjh imati podviie ien€, öiia a€ se unutrasnjost kostiju kroz njihovo meso vidjetiusljed njihove ljepote."
Pogledaj njihow ltepotu koju opisuje Atlahov postanik, s.a.qs.r"Kada bi jedna od dzenerskih iena pogledala stanoEike zernlje,obasiala bi sviedoiöu i ispunila midsom sve sto se nalazi izmeduoje i zemlje. Mahrama na njenoj slavi botja j€ od ötavog dunjaluLai svega ito se na njemu nal^zt' Crenosi Buhari).
Odredenje da 6e svaki öovj€k u Drennetu imati po dvije ,ene,najvjerovatnije se odnosi na minim,lni broj;ena. Medurim,prenoseTjhizi i Ibn Madza od El-Mikdama ibn_Madiia Kerba, r.a., da jeMuhammed, s.a.vs., rekao: "Sehid kod Änaha ima sedam odlika:prvom proüvenom kdpliicom krvi oprrjtriu mu te svr griiesr.odrnäh ugleda svoje mjesto u D;ennetu, zdtiien je od kaburskekaznc, osigutan je velikog (kijarnetskog sftiha, na nj€gol,u ghw
1 9 1 I S r s l o P o ! L l r I r r
stavlja se turban poöasti öiji jedan lriser vnjedi vj5e od f'tavog
dunj,luka i svega Sto je na njemu, o;enjt 6e sedamdeset i dviie
huri,e i posredovat ae za sedamdeset njcmu bliskih osoba "
Pjeranje dienetslih hrrijaMuhammed, s.a.vs., obaviiestio nas ie da de hurije u Dtennetu
p,evati lijepim i privlaönim glasom. Prenosi Taberani od lbn
Om€r,, ra., da je Muhammed, s.a.ws., rekao: "Zene stanovnika
Dt€nnera svojim murevima Piemt 6e veoma liiePim glasovima
koje nlko prijenijeöuo. one 6e pjevati:'Mi smo dobre i lijepe,;ene
plemenitih ljudi, gledamo zadovoljnog pogleda'. One, takoder,
pjevaju: 'Mi smo vjeöne i ne umiremo, mi smo sisurne i ne bojimo
se, mi iemo ovdje bid i n€öemo se odavde udaliiti"'
Prenosi Enes, r.a., da i€ Muhammed, s.a.vs., rekao: "Dienetske
te hurije, pjelajuei soloriti: 'lt{i smo lij€Pe hurije, skrivene smo 2a
plemenite muSkarce'."
Srdiba (ljub0mora) l tüa a s'y0jim mdevima sa 0v0ga svüetaNas voljetrik Muhammed, s.a.vs., obaviiestio nas ie da ie se
dienetske huriie srditi za svoje müer€ sa ovoga svijeta, kada
oekom od njih njihorc ;€ne na ovom sviietu uöine nesto n^zao
ili na ltetu. Prenose Imam Abmed i Tirmizi od Muaza, ra, da
je Muhammed, s.a.vs.. rekao: "Niiedfi iena na ovom sliieru ne
udini neito oaiao svome muru, a da njegova däenetska hutija ne
kaie: Nemoj mu Stetu öiniti Allah te ubio, zato Sto 6e on tebe
napustiti, ubrzo 6e se odvojiti od tebe i do6i 6e kod nas"'
Vjernik de u l)iennetü imati snaB st0tinü ljudiPrenosi Enes, ra., da je Muhammed, s.a.{s., rekao: "'Vjerniku
6e u Diennetu biti dato toliko i toliko snage za seksualne odnose'.
Neko je pitao: 'O Alahov Poslaniöe, zar je moguie da se uäni
t2kva swar?' Odgovorio ie: 'Bit 6e mu data snaga stotinu liudi"'
erenosi Tirmizi).
d ,ue i ' l i o l l 92
Snloylrrr Illelrrn lsurJ,ivrrT iI sT^i{0yxt[[ l]ZlnlsxlJr
Kada UzviSeni Ällatr uvede stano!.nike Däenneta u Dieon€r, oni6e pozr"ni svoie n€priiaretje nevietaike koji te bjri u Djehennemu,ismiiaqju6i ih: "l lhoo'ri.i Dämela & llanomihntrc dcinti:.ili sno orilid.I islitrito 0tr0 ;to üni Gospdar mi ohoo, dr li stc i vi uili dri ilIirito 0!0öoe vrojc Gotpdar n! prijeio?'- .Jono!'- odprorit &. I ondr &jalar gludlndr njim da 9 ijdni i drugi öujr, rihui: .llela hiom proll.trho orb& mdonina loji su se pnne rebiqrijdili" G|-Fnf, {4).
Nevjernicj na ovom sviietu u neprijatetjstvu su s vjeroicimaj ismtjavaju ih. Tog Dana, vjemici öe pobijediti i utivajuai uneizmjeroim blagodatima, pogledat öe nevjetnike i hmijavati ih:"Mri ie, zaist, r ruladina bonvi[; ra diram gldati; m licinr njitovinFlprml 6ri ndost !r.h. äroh dat & ir sr p & ic rrlrä&no piti; üji &Fäl nröur liti - i ml. se ,' l0 raü€C'r o loii [.(r d. s! traffi! polidam svodon ü Tesnioa ft bili; sa irmn iz lojeg ifu,lllahu blisti piti. Gninici se ,nüüo nr loji rjeruju; hdr prd qii[ prolizc ]üi drogim mnigdn; a laü seporodicam *ojinr vn6aju, Iale üijajüivra&ju se; lada i[ vide, ondr govore; fisu, doisla, zalnhli!' . a od rilu p06lari da notre !a njit. D&ar & o loji $uvjerorali - nerjeraicina se podsnüarati; 5a diyüa & gledali. Zir & mjernici bitidrulöije lairjeni oego pnna orone lalo su Fstupalil" (fl-lrhhlfifin, 22.36).
Da, tako mi AXaha, neviernici ie naii ono iro su raditi.Dok vjernik bude u;ivao u d;enetskim blagodatima, sjetir i€
\e nekop pr;,arer'" koi, ie ujrefv\,o ne!icravini, nr o\om svrjerui pozivao u iskrivljene pra\ce, koji bi ga slasrali u nevjernike iAll,nove neprijatelje. on 6e svoioj bn6i u Drennetu soloriri oto'n svon pfljateliu i pozvit ac;h da pogledajl, mjesto na kojem se
l l l l$rr l . Iorrrrur
on kaZnjave. Kada ge vidi kako bive keznia%n, sh\,%tit de Alahovumilost koiom ga je sprsio tog prijarelia, a znim de mu gorcriti: "l
.ni 6 jcrtr r dnlir ratmr.li ii{u d njil & n6: 'lrro ar &rgr jCr,6h{ii prüi.;'Lr i d riIrri* & &or, ldr puinro i adjr i hai Fcbrro,düb, r.tu p.h$d'; t d.b li dr pddrlc?'; I ori & frgl*ti, i !og. ürCDidaam ryhlrti. Xllrtr ui', - rod & -'aorh ac dri qoprtio; dr {c ülodlorti f'orpdrn rog, i jr liü rc odr nnlio; A d, jc I' i., ri& m&lr minti?'- ilnot roo unrli - rilc m&üo üiti Dlbii; to 6!, airh, rtpit ntili hti!" ([r-$&r.10.60).
tE0i l t t tsr t T[[r(Ä
[r-ftsrrr (slrvurrur ftlrrr)r [r-f[r!rr (yrltaru[ fuutr)
ltlc0Dr su il t0vtlll 0i l[
Dtennet ie kuda bl€odati i nagrade, a rüie kuca duinosti iiskuierte. Neko moie r€6i, 5ta onda znade riieöi Muhammeda,s.a.vs., kole prenosi Buhad od Ebu Hurejrg r.a., kojima opisuieprw skupinu koja de udi u Däennet i na kraiu kaä:
"... veliöat 6e Auaha uiutro i naveöer."Ovdie nema nikrk'og probl€ma zaro ito to niihovo davljenie
(tesbih) niie nik^k% duznost. Komenritaiud ovaj hadis, IbnHad:€r veli: "Kurtubi
ie rekao: To veliöanie ni,e za njih obavezai du;nost!"' U Muslimovom predanju, Drabir ie na sliedeii naöinkomentlrao hadis: "Oni de izgovarati tesbih i tekbi oruko kako viuzimate vazduh da biste disali." On ie dao takav komentar zato iro
ie udisanie nuzna stvrr i nije nikakva teskoda. A.llah ie uöiniti danjihovo udisanie bud€ resbih zato sto ie njihova srca biti obasjana
d r D g i d i o l 1 9 4
spoznaiom Uzviieflog Ällaha i ispuoiena ljubavlju pr€ma Njemu,, onaj ko nekoga voli, spominje ga öesto.
Seihu I islam Ibn Tejmija potvrdio ie da ae tesbjh i t€kbir bitjjedna vrsta d;enetske blagodati koju ie üizti, rekavöi: ..To nedebiti duinost za koju de se traiiti posebna nagrada, v€6 ie samo rodjelo biti jedna od blagodati u kojoi duia odmara i üiv,.',
N,tJlJnpJl nr,rcoulr tt tt0t0J t:I t lZtyrrTr sT,,\ l l0vtitI l|}Zt;tN BTr tltT ft cLlnrl jt
u At[ ,Uroro PLtul l r ro LtcI
Prenosl Ebu Seid, r.a., da jeMuhammed, s.a.v.s., rekao:..UzviieniAllah pozrat ie stanovnike D;ennera: 'O 'tanoni.i Dleneta,. O^ii€ odgovoriti: 'Odazivmo Ti se Gospodaru nai, svo ie dobro uTvojoj tuci'. On 6e ih pit^ti: :Jerh t <ado'tot"t?'Odgovorit 6e: .Kako
ne bismo bili zadovolini cospodaru na!, kada si nam dao ono Stonisi nikome dao'. On 6e rctr 'Letue Ii da 'dn dan "eila botc ad a,asa?'Oni a€ re6i: 'cospod"ru, lta mot€ biri bolie od ovoga?, Re6i de:'ob6i,at a La! .f,ejtn Vdo,oht,o,/ , "iAada le netu "a m aantin',,
@tenose Buhari i Muslim).Najveda blagodat u D;ennetu, kojj ie pun blagodad, bjr 6e
gledanieuA,novoPlemenitoLice. KateIbnel-Esn:-VidjetiAlahanajveii j€ cilj na ahiretu i najveii srepen svih Allahovih bt€odatj.Molim Alaha da uöni da posrjgnemo ono Sto ;etimo', UzvjseniAllah sviedoö da öe Ga Njegovi robovi gtedati u Diennetu: "Tog
dam neka dc lica Slisbva biti; u frspodan svog & gledaü" (Xl-Kjanrd, 22-23).
t 9 5 l S r s r n P o t L r t L r r
Nevietnicima ae ova velika blagodat bitj zabranjena: "0niie logr dana
od milosli Gospodara svoga zellonjeni biti" ol-ltlutalfifin, l5).
Prenose MuslimiTirmizi od Suheiba er-Rumija, ra daieAllahov
Poslanik. s.a.vs., rekao: "Kada stanoüici D;enneta udu u D;ennet,
Uzviseni Ällah de im reai Dd li +lite J\i wi, nagadt?' Odgo'toÄt
öe 'Zar nam nisi uünio lica bijelim? Zar nas nisi uveo u Dieturet 1
spasio nas !atre?'Rekao je (Poslanik): "Tada 6e AXrh skloniti zastor
(izm€du Njega i niih), a za niih (stanovnike Dtenn€ta) neöe Postoiatini3ra bolie od gledanja u svog Uzviknog GosPodara", a u drugom
predaniu stoii: "... zatim je prouüo sljedeii ajet '0ne hji öile dota dlla
&[ä mgida, i ül. od logil"' (Jünus, 26).
Gledanje u lice uzviienog Allaha F el mezid (vi5ak) koii i€Allah obe6ao vjemicima:
"U njernt ie inali ilo god zaiele ' a od llu i rile"
(lhf, 35); '0ae loji öim do[r: djeli &h iegnda, iriie 0d togN!" (Jllus, 26)
Komentatori Kur'ana kaiu da se Pod dieö "nagnda' podrazumijeva
Dtenne! a nteci "... i riie od loga podmzumiievaiu gledaniä u
Allahovo Lice.
Gledanje u Allaha u Dlennetu istinsko ie gledanie istinskim
pogledom, a niie onzko Lako misle nek€ sekte kote odbiiaju
gledinie u A[aha, osianjajuai se na svoju ptaznu umstvenu
petcepciju, ̂ erazumii€vanie ; isktivliaranie djeö. Medinski imam'
Imam Malik bio je pitan za riieöi Uzvi5enog Alaha: "Tog dana neka
ie lic. tlishea hili; ü G0sp0dard sY0g.6€ gl0d.ti" ( -Kjineü,2?-23). Reöeno
mu je: "N€ki ljudi govore: 'oni dekaju nagradu od Njeg' Malik
je rekao: 'La;u, 5u je s riieiima Uzvi:enog '0ni & loga dam od nrilocti
Gospodrn svoga zallonjeni biti' ( 'lilutalffin, l5). Ljudi €e na Sudnjem
danu svojim oüma gledati u Atlaha. Kada vjernici n€ bi gledäli
u Ällaha m Sudojem danu, Allah ne bi sljededim riieöima tekao
nevjernjcima da Ga ne6i moti vidjeti: '0ni ie lolr dtm od nilcti
Gospodara rmg aklonjeni üiti"" ([l llnallifin, 15)
M€du onima koii su Powrdili da ie vjernici vidied svog Gos-
podara u Diennetu jeste i Tahavi, autor Poznate knjige El-Akidetu
d r " s i d i o l l 9 6
Tahaviii€, koii i€ rekao: .l/itlenje Allahz za stanovnike DZenoera debiti isrinsko, ali ae to videnie biti bez obuhr,zanja (Alahovog Bica)i b€z ke,6iia (oaöin na koii se On gleda), onato kako Altahovaknirga ka;e 'T.B d.!r leh 6lb htiran liri I Gorfodrn rmg 6c Sdrti,"Gl-frird, 2"23). Komentar ovog rjeta ie
..Ovo ae biti onako lakosamo Allah ieli i zna." Sve Sto ie sporheruto u vjerodostoinomhadisu od Muhammeda" sa.v.s., onako ie t<akoieon rekaq niegoroje znaö€nje onakvo kakvim g2 je on obiasniq mi ga neiemo naiimmislienjima komentiräti, niti demo nagadati k ko nama odgovara,zato sto u oi'oivieri rec€ biti sp.S€n niko ko s€ porpuno n€ pr€daUzviSenom Älahu i Njegovom poslaniku, s.a.vs. Takodea ondkoii ga ne razumiie, neka osavi st!?r Onome Koji ro naiboliePozna'e,
Kom€nraror ove ktige, obia5niavajudi o sektama koie suskrenule s Ptavoga puta od jednoglasnog mijlienia u !.ezi ovogpitarta, rekao ie
"Oni koii su odbiti vi.teni€ Alaha jesu: drehmii€,muteziliie i ooi koji su naslijedili niihovo miilienje iz tedovaha\.-rtidrr i imamiia (iüie). Njihove sr: tijeöi pogresne i nisu uskiadu s Kur'anorh i smnerom. Videnie A ahe potvrdili su ashabi,abüni (nasliedoici ashaba), islamski imami koii su poznati posvoiim imametima u vjeri muhaddisi (oni koii su se bavili naukomhadisa) i veliki broj apolog€ra (eh1'n-ketam) koji pripadiiu ehli
Zatim ie obiasnjo änost ovog pitaaia, i rekeo: ,.Ovo pitanieiedno ie od naisvt€tliiih pitanja osnov€ naie vtere. To ie cilj za koiise lludi pripremaju i;ude, a njega ne6e postiii oni koii su s€ udaliiliod sr,og Gospodara."
Zadm je obiasnio da su Aljehove djedi: "Tog dam neh & licahlirUva biti; l Gospodan svog ,to gdrti" (tl.ftanei, 22,23), ruijasni,i dokazovom pitaniu, dok oni koji su komentirati ol'ej ajer, govoreai da oninede vidjeti Allaha, \..e6 öekaju nagadu od Njega, nemaiu nikakavdokaz, zato iro su pirania prorivlienja, Drenneh, Diehennema
l9?lSrsTr Pooul lJr
i obraöuna najlakli za komentiranie (ali oni ih nisu komentirali).
Nema sumnie da uviiek kada se ä€li kom€ntirati n€ko piunie, nalezi
se izlaz kod tih komenara onako kako su naSli izlaz komentatori
Zatim ie obirsnio opasnost te'vila (komentimoie), govoredi:'On (t€'vil) i€ tai koii mo;e uniititi dunjatuk i vieru. Tako su
postupili krsdani i jevreii s tevrarskim i indülskim tetstovima" a
nas je Allah savietoso da ne postupamo kao oni. Ali oni koii
nemaiu zdrav razum slijede samo svoi pur Neisptamn te'vil uöinioje ogromnu Stetu vieri i \',emicima. Zar Osman, ra-, niie bio ubiien
zbog lednog takvog neisprivnog komentara? Ista stl?r dogodile se
i kod Devine bitke, Si6nsk€ bitke, uboistvo Husejna i Bitka Hurte.
Zar se nisu odi"oiili häuridzi, udaliili muteziliti, odbili rafdiie (süti)
i zar se ummet nece podijeliti na sedamdeset i tri s€kte zbog öega
drugog, osim, u osnovi, zbog neispravnih komentara?!"
Kasnije se potavilo nekoliko komentara selefa @rmci naleg
ummeta) oko spomenutog ajeta: "Tog drne mh ö lic blirln lili; u
Gcpdrn rmn a dedrti" (El-Kjruc[, 2]23), i tekli su: "Rekeo je Hasan
(najvierolatnije Hasan el-Basri): 'Pogl€dat ae u slog Gospodara i
ispunit 6e im se lica svjedoitu"', dok Ebu Salih ptenosi da ie Ibn
Abbas, ra., rekao: "Gl€dat de u Lice svoga Gospodam-" Ikrima je
rekao: "Toga dena neka te lica blistaw biti...', to de biti r€zultat
neizmjetnih blagodati, i: '... u Gospodara sloga ie gledati', to
znati da öe neposredno gledati svoga Gospodara-" To je komentar
komentatota Kut'ana i muhaddisa. Uzviieni Atlah kaie "U {cou &
io.li llo god ,iiele - r 0d lhr i viid (Krf, 35). raberi je tekao: 'lUiia ibn
Ebu TaLib j Enes ibr Malik, iadijalahu anhuma, rekli su: To iegledanje u Lice Uzvisenog A[aha'."
Zatirn ie spomenuo znttenje izaz ez-zijade (visak) iz
rijeöi Uzvi5enog Altaba: "0ne lojiäre dohra djeh &[e mgrida irüe od
log.!" (JuNs, 26), i rekao je da to znaöi gledanje u Allahovo Uce.
Spomenuo ie hadis koji prenosi Muslim od Suhejba, r.a., dr ie
d r u g i d i o l l 9 S
Muhammed, s.a.vs., rekao: "Kada staoovnici D;enneta udu uDieffrct i stanovnjci D;ehennema udu u D;€hennem, pozvat a€jedan glas: 'O stanovnici D;e4rreta, Ä[ah hode da ispuni jedno
obeaarte koj€ m je ob€6aol' Oni ae pitati: 'Koje je to obe6anj€?Zar On nije udinio da naia dobra djela na gi budt teia,zat nzmnije obasjao lica sviedo56u, zar rus nije uv€o u Diennet i zar nasni,e spasio tre)'Tada 6e AIah sktoniti zastor i oni te gledariu Njega, i nista im nete biti draZ€ od gledania u Njega. Ovo j€znaöenie ez-rjade (u spomenutom ajebr)."
Postoii veliki broj pfedanja koja rijeöi ez-zijade komentirajukao gledanje u Allahovo Lice. Tako su ih komentirali i ashabi,ndijallahu anhum. lbo Dierir ovo ie prenosio od jedne skupine,medu kojima su bili: Ebu Bek es,Siddik, Huzejfa, Ebu Musa el-Ei*i i Ibn Abbas, radijallahu anhum.
Dokaz ovome su Allahove rijeö: "0d Ce toga dila od nil0sti Golpodanrvog allo.leni biti" $l-llutafifio, l5).
Auror spomenute knjige rekao je da su Imam SafiJa AIah muse smilovao, i nekoliko drugih imama ovaj ajer uzeli kao dok^zza videnie Alaha u Di€nfl€tu. Ovo j€ spomenuo Taberi i drugimedu muzenijama i öafijaoa. Hakim je rekao: "Priöao nam ie El-Esam, a on od Er-Rebbia ibn Sulejmana da je tekao: "Bio samkod Muhammeda ibn I&;sa er,safija (tmun sasja) kada mu je
doilo iedno pismo od Saida (iz Egipra) u kolem je pisalo: StrmisliS o tijedima Uzvi5enog Allaha: 'Oni 6e toga dana od milostiCospodrra svoga zaklonjeni brd'(El Mutaffifin, 1s). lmam Sa6jarekao ie
'Öinjenica da je njina zabranjeno gledati u Nieg zbog
Njegove srdrbe prema njima, jeste dokaz da ie Ga Njesovi voljeoigledati i da ie On biti s njima sretan'."
Autor spomenute knjige obznanio je nejstjnirost uviereflja
onih koji t!.tde da rijeü koje je Ällah rekao Musau, a.lejhis-selam:"l lod llan ilusr dodc r odcdeoo rrijene, i lada nu ftspodar deg0r pngovori,
or re&: 'Gospodam noj, ulci ni re dr Te ridinr!' - 'llc nroftl llc vidjcti' - nie -,
lli pogldaj u ono brdq pa alo ono orl.ne na sroD rj6h, ridjlt &I ltr!' I hd !.
l99l$rsro rof l , ,u!
Gorpodar njegor onorn brdu othi,0n g u zenljnn snvni, a lllsa 5e onesdjeilen
drov.li. iin sc oseijesli, m&:'lluljen neta si!l(ajemli se,ja san rjer h pni!'"
( -['raf, lß], i Njegove tijeni: "hgledido lljeg u nog doprijeli, a 0n do
p$edr dopin..." ( -[n'an, 103), dokaz su da Allah ne6e biti viden.
On ie tekao da ova dl.a aieta potvrduiu uPravo suprotno:pni: A.llah niie odbio zahtjev koii ie Musa, alejhis-selam, od Njeg
zatraäo, dok, kada ie Nuh, al€jhjs-selem, od Njep zatraiio spas
svog sin4 rekao mu ie "Snjetujen ti da nearalica ne budei" (lld, 45).
Zatim, Allah je niemu rekao da Ga sada ne moäe widieti, ali oiie
mu rekao da Ga neöe nikada vidjeti, vei da Ga ne more vidieti
na ovom svijetu. Zbog toga je rekao da Pogleda brdo, ako ono
svojom snagom uspije izdriati da Ga vidi, moii ie i on. Brdo nije
uspjelo iz&rati Auahovo svjedo, a kako i€ ga izdrtati öoviek koii
je puno slabiji.
Takoder, da je AIah htio, ne bi brdo uöinio praSinom, ve6 je
njegorc izdtiaranje uöinio wjetom da i Musa, alejhis-selam, moäe
da Ga vidi.
Zatim, da se Ällah pokazao btdu, koie n€6e biti nagradeno niti
kainjeno, on bi se pok^zao i onima Loie On vol i poslanicima.
Ali, Allah je htio da ka;€ Musar.r, alejhis-selam, da s€ neie nikom
na ovom sviietu pokazivati.
Nema sumnje da j€ Axah govorio Mus,u i da ga ie on iuo, u
tom slucaiu, videnje Altaha sigurno ima viie prednosti.
drugi: To rc znaii da Altah ne moie biti viden, ve6 znaöi da
se Allah ne moie obuhratiti pogledom liudi. Ajet dokazuje
savr5enstvo Allahove Veliöine, da ie On Naiveöi i da zbog Njegove
Veliöine ne mote biti obuhva6en pogledima Mi pogledom ne
mo;€mo obuh'atiti ne samo Allaha, ved i Puno Niegovih sworenja
Naprimjer mi oismo u moguinosti nasim Pogledima vidj€ti Sunce
u njegovom stvarnom izgledu.
Zatim, autor spomenut€ knjige rekao ie da su mnogobro,ni
mutevatir-hadisi o videniu Allaha rla ehiretu, a medu njima j€
hadis Ebu Huteire, r.a.: "Neki su liudi pitali Allahovog Poslanika:
d r r s i d i o l 2 0 0
'Hoöemo Ii na Sudniem danu vidjeti naseg Gospodara?, ÄllahovPoslanik, sa-vs., odgovorio ie: a,to:et€ ti gl€dari u Miesec kada iepun i kada ga ne prekriva,u oblaci?' Odgovorili su: .Ne,- REkeo ie:lr'i aere Niega vidieti reko,."
Takoder, predosi se d2 ie Dierir ibn Abdutbh el_Bedäeli rekao:"Odmatali smo s Poslanikom, *a-vs., a on ie pogledeo Mi€s€c ua€trnaestoi rlodi mi€seca (p€tna€src nodi u m,es€cu on posrai€pun) i zatim je rekao: ai dete svog cospodara vidjetl onako tekovidite niega O,{i€sec) i njegovo vid€ßje nere \.?m biri tesko,.,,
Takoder, prcnosi Adil ibn Hitim, r.a-, de ic Muhamm€4 s,r-v.s..rekzo: "Svrki od las susresr ce Allaha m Da, susrera s Niim. neiebiti izmedu vrs i Niega zasrora nitj prelodioca" 1On de vam reü:'Zar E üa,,, loiao forhnha da k @o,rc"c?' Odgovor* A, .lrjs\Gospodaru moi'. On ce rcei: Zat ti nird", dao baSakrvo ijo! bol. adtoga?'Odgo\ronr &. ,lesi, cospodaru moi'.',
Ima joi veliti broi hadisa ko,i dok2zuiu videnie UzviscnosAllaha. Molim Ailaha da nas uünj od onih koji de etedati L, NjegovoPlemeniro Lice
ZrsLultn lZmrrsxt tttrc00,tlr NI ztittt 0sT,rvrTt p0mIni0v0c,t s vtJ üT,{
Kriianski monasi i veliki broj liudi orcgummera, pretpostavljajuda se ahiretske blagodati ne mogu zaslüiti osim odbiianjemdobata i potreba ovoge svijeta. Zbog toga moiea vidj€ti kako onikainjavaju svoja tijeta i muöe svoje duie, posteii i moleöi se bez
20l lSßn PorurLrr
ptekida. Neki od njih sebi poFuno zablaniuiu ishranu, piöe i Iiiepuodjeöu, u nekim sluöajevima ostavliaiu posao i ne tene se. Ovo iemisljenie pogreinq zato öto ie Allah stvorio ovowietska dobrai blagodati za viemike i ukorava one koji zabmnjuju Älahovedobrote koje je Oo stvorio za Svoie tobove: "[..i:'Xoj. abruio
lrlo* rhue, hjcjc ft z nlon fuic rtvorio, i nln:orjchl [cci: '0m sr arjcrdle ar oron nifub, n our rijeh $ $o0 n njü'. Et0, tilo ili podmhroidräno doluce ftdim bjiarj!" (ll-['nf,32).
Oiaj svijet ukorava se i ostavlia ukoliko smeta pribliäaranjuahiretu, e ako öoiek to shqti kao most i sredsfto putem kojeg seahiret postiiq onda stvari njsu onakve kako ih neki zamisliaiu.
PosrJeru,r tlttv,t vJ EIN t(,r
Viernici ae na Sudniem danu prerrpjeti velike strahote, zarim6e pre6i preko sirat-auprije, i ptitom, takoder, prerrpjeti Bznestrahote, a zatim 6e ih AIeh uvesti u D;enn€t ko,i je pun blagodati,a nakon 5to te ih osloboditi srraha. Tamo öe vidjeti liepote kojeim ie pripremio Uzviseni Allah, rako ito 6€ njihovi ierci poietiveltöati i slaviti Uzvisenog Allaha. On 6e im uklonjtj strah i n€u,kpunit öe dato obedarje i podarir 6e im Diennee "f,nljer netrje.4Jh[" - govoril de - "lojije od nas l|lgü odstranio, - Gospodar na5, zaish, mmgopralta i blagodaran je; loji mnr je, 0d dobr0le Svoje, vjeino hrariSte damyao, gdjenas unor neie dolicati i ü &0m€ nas ll0lüloßl nede snalariti" (Frtir, 3435); "t oni& reci: 'llrala lllalu, ]oji nan je ohianje Sroje ispunio i u Diennetu lan mjestodaroväo, da se r demu mslanino gdje loieno!' Dine li nagade onina loji su setflrdili!" ([z-Zurner, 74).
th r,si t t ioa202
A njihova posljednja dol? u Diennetu bit 6e El_Hamdu lilahiRabbil 'alemin - Zahmlnosr pfipada Alahu, Gospodaru svihsvjetova: "llolity.
dilova bil ie |l {ina: ,llvaljen mlo si, Altr}u!,, poudnv
njihov: 'ilir nna!', a njihora posljeüja oolitva: ,Teüe, Ällaia, Gß1odan sejetoyihulino!"' (Jurus, l0).
203 ls r ! ro P ! r L , , r r r
VIIRAZGOYOR
I DXXXX
Allahov Poslanik, s.a.rs., obavijestio nas je da su se Dienneti Diehennem poialili svom Gospodaru. Prenosi Ebu Hurejra,
ra., da je Muhammed, s.a.v.s., rekao: "Prepirali su se Diennet i
D;ehennem, pa je Dzehennem rekao: lasam namijenjen za oholei nevjernjke', a Drennet je rekao: ßta je sa mnom ito u mene
ulaze slabi i podaöeni ljudi?' Uzviieni AIah 6e redi Diennetu: Tt" Moja '"itott, t,ba"t r" le e"ilaMtt amhe kthe ho,it od Maih robtua', ̂
D;ehenneoru 6e reöi: 'fi i Mlja kaw t,bon at kavin onoga brA.
hoAt 0d Mqih nbora', I ob^ de se napuniti. Diehennem se neie
napuniri sve doft Aüah na njega ne stavi Svoju Nogu, a on ie tadareni: 'Nikada, nikada, nikada'. Tada 6e se on napuniti, njegou öes€ vatra omotati oko niega i Allah neae njkom od Svojih stvor€niauöiniti neprrvdu. A Dzennetu ie Allrh sNoriri nova swor€nj,(koja 6e ga napuniti)'."'
U drugom ptedrnju stoii: "Prepirali su se DZennet i
D;€hennem, D;enner,e rekao:'Sta je sa mnom, ito u mene ulaze
slabi i podaöeni ljudj?', aD;ehennem j€ rekao:'Ja s,m namiienjen
IZMEDU DZENNETAZE un uun u l
XXxI Hadß t'renosc Du hrf, | MDsLm.
d " ' s i d i o l 2 0 4
za ohole i n€vjer4ik€,, ! Uzviieni AIah ae re6i Dienoeru: Ti,Maja "ilod' , a Diehenaemr: ee reait Ti n Mqa Aavra lobon ,h.A.Vii a"ogx lzre, hoi't od Meih rolaw,, a suko od niih imati öe svoiesunovnjke. Sro se Dienn€E tide, u ßjemu Uzviienr AIah nikomn€öe nepravdu uiiniri, a u Di€hennemu 6e srvoriti ono Sto On;eli,i bit ö€ baöeni u niega (neki niegovi stanovnici), a on 6e redi ,rma rijoö', pa 6e opet biti badenj a Dzehennem 6e redj: .tma li joi?,Tadaae ÄIah fla njega staviti Svoju Nogu, tada ö€ se napum!, a vatra .ega obuhratiti öitavog i redi ie Nikada, nikada, nikada'.',16
Posto,j ioi \۟ki broj predaaia koia su sliina ovrna.
Y;E:
