e 01 2011 Jpg Trg Cjn Subotica Javna Podzemna Garaza

INVESTITOR: JP Direkcija za izgradnju Grada Subotica

Trg Republike 16, SUBOTICA

NAZIV

OBJEKTA: JAVNA PODZEMNA GARAA

MESTO

GRADNJE:

SUBOTICA

Trg Cara Jovana Nenada

NAZIV

PROJEKTA:

STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA

IVOTNU SREDINU

ODGOVORNI

PROJEKTANT:

Dr Petar SANTRA, dipl.gra.in.

PROJEKTANT: Dr ula FABIAN, dipl.gra.in.

eljko BAJI, dipl.gra.in

SARADNICI:

Milan DRAGOJLOVI, dipl.gra.in.

David MILUNOVI, dipl.gra.in.

Milica RODI, dipl.gra.in.

KONSULTANTI:

DATUM

April, 2013.

BROJ PROJEKTA:

E 01/2011

__________________________________

Direktor: Zoran BIJELI, dipl.gra.in.

M.P.

SADRAJ:

1. OPTA DOKUMENTACIJA ..................................................................................... 3

1.1 Izvod iz Agencije za privredne registre ........................................................................ 4

1.2 Reenje o imenovanju odgovornog projektanta ........................................................... 7

1.3 Licenca odgovornog projektanta .................................................................................. 8

2. TEKSTUALNA DOKUMENTACIJA ......................................................................... 9

2.1.1 PODACI O NOSIOCU PROJEKTA ............................................................................ 10

2.1.2 KORIENE PODLOGE ........................................................................................... 10

2.2.1 OPIS LOKACIJE ....................................................................................................... 12

2.2.2 GEOLOKE I GEOMORFOLOKE KARAKTERISTIKE TERENA ............................ 14

2.2.3 HIDROLOKE I HIDROGEOLOKE KARAKTERISTIKE TERENA .......................... 15

2.2.4 PEDOLOKE KARAKTERISTIKE TERENA .............................................................. 16

2.2.5 SEIZMIKE KARAKTERISTIKE TERENA ................................................................ 17

2.2.6 GEOMEHANIKE KARAKTERISTIKE TERENA ....................................................... 18

2.2.7 KLIMATSKE KARAKTERISTIKE ............................................................................... 20

2.2.8 POSTOJEI OBJEKTI U OKRUENJU .................................................................... 23

2.2.9 POSTOJEA INFRASTRUKTURA ........................................................................... 23

2.3.1 OPIS PROJEKTA ...................................................................................................... 24

2.3.2 KRATAK OPIS RADOVA .......................................................................................... 28

2.3.3 UTICAJI NA IVOTNU SREDINU TOKOM IZVOENJA RADOVA ........................... 29

2.4 ALTERNATIVE .......................................................................................................... 30

2.5. UTICAJI NA IVOTNU SREDINU TOKOM EKSPLOATACIJE .................................. 32

2.6. MERE ZA SMANJENJE UTICAJA NA IVOTNU SREDINU ..................................... 34

2.7 PRAENJE UTICAJA NA IVOTNU SREDINU I SIGURNOST KORISNIKA ............ 36

3. GRAFIKA DOKUMENTACIJA ............................................................................ 38

3.1 Situacija sa gabaritom objekta

3.2a Saobraajno reenje nivo -2

3.2b Saobraajno reenje nivo -1

3.3a Osnove parking nivoa -2

3.3b Osnove parking nivoa -1

3.4 Ureenje prostora iznad garae

1. OPTA DOKUMENTACIJA

Naziv: Studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu za objekat Javna podzemna garaa Strana: 4

Lokacija: Subotica, Trg Cara Jovana Nenada Datum:

April 2013. 1. OPTA DOKUMENTACIJA

d.o.o. ,,GeoEXPERT,, Subotica

1.1 Izvod iz Agencije za privredne registre





Da je ova kopija verna svom orginalu tvrdi i overava: Direktor:

_______________________

Zoran BIJELI, dipl.gra.in.





1.2 Reenje o imenovanju odgovornog projektanta

Broj:

Datum: 01.04.2013.

Na osnovu lana 19, Zakona o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik RS br. 135/2004

i 36/2009), saglasno strunoj spremi i drugim strunim uslovima koje moraju ispunjavati radnici

koji rade na izradi tehnike dokumentacije, donosim sledee:

R E E NJ E

za odgovornog projektanta za izradu

STUDIJE O PROCENI UTICAJA NA IVOTNU SREDINU

ZA OBJEKAT JAVNA PODZEMNA GARAA

na Trgu Cara Jovana Nenada u Subotici, na K.P. 5505 K.O. Stari Grad

odreuje se:

Petar SANTRA, dipl.gra.in.

broj licence: 3310 5378 03

Pri izradi tehnike dokumentacije imenovani e se u svemu pridravati vaeih propisa,

odredaba Zakona o planiranju i izgradnji (,,Slubeni glasnik Republike Srbije,, broj 72/2009,

81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US i 24/2011).

Direktor:

________________________

Zoran BIJELI, dipl.gra.in.





1.3 Licenca odgovornog projektanta

2. TEKSTUALNA DOKUMENTACIJA

Naziv: Studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu za objekat Javna podzemna garaa

Strana:

10


April 2013. 2. TEKSTUALNA DOKUMENTACIJA


2.1.1 PODACI O NOSIOCU PROJEKTA

Pun naziv: GeoEXPERT doo, drutvo za projektovanje, nadzor, inenjering i geotehniku

Mesto i adresa: Subotica, Brae Jugovi 9/1

ifra delatnosti: 7112 Inenjerske delatnosti i tehniko savetovanje

Autor: Dr Petar Santra, dipl.in.gra. (broj licence: 3310 5378 03)

2.1.2 KORIENE PODLOGE

Topografski plan lokacije. SR ,,Agro-plan,, Subotica, Trg Jakoba i Kamora 7/L 10. Sadri

geodetskim snimak lokacije i blie okoline, kote platoa, saobraajnice postojei parking,

ulice i trotoare, postojee ahtove i ostale vanije elemente.

Geomehaniki elaborat br. EG - 26/2006, koji je izradio d.o.o. ,,GeoEXPERT,, iz

Subotice, ul. B. Jugovi 9/1.

Podaci RHZ o klimatskim karakteristikama Subotice

Osnovna geoloka karta Srbije.

Podaci Meuoptinskog zavoda za zatitu spomenika kulture iz Subotice.

Glavni arhitektonsko-graevinski projekat i projekat vodovoda i kanalizacije izvedeno

stanje, br. EZ-03/99, koji je izradio Meuoptinski zavod za zatitu spomenika kulture

Subotica, iz Subotice.

Projekat izvedenog stanja elektro instalacija, br. E-46/97, biro za projektovanje,

inenjering, i istraivaki rad ,,Elektro Inenjering,, iz Subotice, D. Tucovia 5.

Glavni projekat mainskih instalacija, br. E-23/97, d.o.o.,,M&K,,, Palika 5, Subotica

Objekat Otvoreni univerzitet Subotica

Osnova prizemlja vodovoda i kanalizacije, deo projekta br. 69H-2313, nepoznata

organizacija koja je izradila ovaj projekat.

Situacija, osnove i preseci objekta Otvorenog Univeziteta, nepoznat broj projekta i ime

organizacija koja je uradila ove projekte.

Potkrovlje - radniki univerzitet, deo projekta vodovoda i kanalizacije, br. E-2729-2, koji

je izradio ,,Instutut za Graevinarstvo SAP Vojvodina,, iz Subotice.

Situacioni plan vodovoda i kanalizacije deo projekta zgrade radnikog univerziteta, br. E-

2881/1, koji je izradilo projektno preduzee ,,Arhitekt,, iz Subotice.


Strana:

11




Urbanistiko tehniki uslovi komunalne infrstrukture radnikog doma, br. U-49/87, koje je

izradio Zavod za urbanizam iz Subotice.

Stambeni i poslovni deo robne kue ,,Namateks,, - blok E

Osnova temelja, presek 1-1, presek 2-2, plan pozicija, deo Glavnog projekta

graevinskog dela- statiki proraun, E-544-1/S. Graevinski zavod VTG iz Subotice.

Deo glavnog projekta graevinskog dela statiki proraun za stambeno poslovni

objekat na Novom bulevaru, br. E-554-1, Graevinski zavod VTG iz Subotice.

Deo glavnog projekta graevinskog dela dopuna statikog prorauna za blok ,,B1,,

stambeno poslovnog objekat na Novom bulevaru, E-554, Gra.zavod VTG iz Subotice.

Osnova temelja - stambeno poslovnog objekta na Novom bulevaru, deo Glavnog

projekta, br. E-1088, koju je izradio Standardprojekt iz Subotice.

Osnove prizemlja - stambeno poslovnog objekta na Novom bulevaru, deo izmene

projekta br. E-1088 koji se odnosi na list br. 3 osnova prizemlja, koju je izradio

Standardprojekt iz Subotice.

Studija: Izbor lokacije za centralnu javnu garau sa prethodnom studijom

opravdanosti i generalnim projektom, koju je izradio Sabraajni fakultet Univerziteta u

Beogradu, Institut saobraajnog fakulteta, Vojvode Stepe 305, Beograd.

Idejni projekti Javne podzemne garae

Idejni graevinski projekat, br. E-03/2007, koji je izradio Graevinski fakultet Subotica,

Kozaraka 2a, Subotica.

Idejni projekat instalacija vodovoda, kanalizacije, hidrantske i splinkerske mree, br. E-

18/10, koji je izradio Cad Projekt, Majanski put 215, Subotica.

Idejni mainski projekat ventilacije podzemne garae, br. KDM-26/10, koji je izradio

K.D.M. trosmajerova 18, Subotica.

Idejni projekat elektroinstalacija, br. E-68/10, koji je izradio Elektroinenjering, Lenjinov

park 9, Subotica.

Urbanistiki projekat, broj 27-50/12, koji je izradio JP Zavod za urbanizam grada

Subotice, Trg Republike 16, Subotica.

Usvojeno konkursno reenje od strane konkursne komisije, ureenja Manifestacionog

trga na lokaciji Javne podzemne garae na Trgu Cara Jovana Nenada u Subotici


Strana:

12




2.2.1 OPIS LOKACIJE

Na osnovu Plana detaljne regulacije centra grada Subotica zona I.U-235/2006 (Sl. list Grada

Subotice broj 06/10 i 55/11) i Urbanistikog projekta (br. 27-50/12) za urbanistiko-arhitektonsko

oblikovanje i ureenje prostora koji obuhvataTrg Cara Jovana Nenada i Franjevaki trg do ulice

Dimitrija Tucovia, a u skladu sa Lokacijskom dozvolom br. IV-04/I-353-298/2012 i Izmenom

Lokacijske dozvole br. IV-04/I-353-298/2012 za potrebe stacionarnog saobraaja odnosno

parkiranja lakih motornih vozila, na k.p. br. 5505. je projektovana JAVNA PODZEMNA GARAA

na 2 etae/nivoa. Iznad podzemne garae vri se ureenje manifestacionog trga koji obuhvata i

iri deo prostora van gabarita garae, na k.p. br. 5477/1, 5477/2, 5477/3, 5477/4 i 5505.

Slika 1. Prostorni poloaj lokacije budue podzemne garae

Predmetna lokacija se nalazi u strogom centru Subotice izmeu zgrade Otvorenog univerziteta

na severo-zapadu, poslovno stambene zgrade (biva robna kua Centar) na jugo-istoku,

zelene povrine parka i deijeg igralita na jugo-zapadu i ulice Partizanske na severo-istoku.

Lokacija se tokom vie decenija koristi kao javni parking prostor za oko 130 putnikih vozila,

stim to je iza zgrade Otvoreni univerzitet obezbeeno dodatnih oko 70 parking mesta. Pristup

automobilima je iz ulice Partizanska, parkiranje je na platou Trga Cara Jovana Nenada, a

izlazak je kroz ulicu izmeu Franjevakog samostana i zgrade Otvoreni univerzitet.


Strana:

13




U pejzanom pogledu, teren je na lokaciji parking prostora horizontalan (nadmorska visina od

112.3113.5m), u nivou trotoara i kolovoza prema okolnim objektima, osim prema zgradi

Otvorenog univerziteta gde je iroko etalite trotoar izdignut oko 50cm. Pristup izdignutom

trotoara je irokim stepenicama. Du ivice ovog trotoara prema parkingu je zelena travnata

povrina sa niskim bunastim rastinjem, dok je sa druge strane trotoara zeleni pojas u kojem

osim ukrasnog bunastog rastinja, ima i nekoliko stabala bele breze (Betula pendula).

Du sredine parkinga, u vrlo uskom zelenom pojasu je drvored gelegunja (ameriki koprivi,

boo ili Celtis Occidentalis). Sa suprotne strane, ivica parking prostora je ograniena masivnim

betonskim ardinjerama, u kojima se nalazi ukrasno bunasto rastinje. Postojee ureenje e

nakon izgradnje podzemne garae biti potpuno zamenjeno novim reenjem.

Slika 2. Postojei izgled lokacije na mestu budue podzemne garae


Strana:

14




2.2.2 GEOLOKE I GEOMORFOLOKE KARAKTERISTIKE TERENA

Subotica se nalazi na severu Bake, na 10 km udaljenosti od granice Srbije sa Maarskom, na

severnoj irini od 465'55" i istonoj duini od 1939'47". U geomorfolokom pogledu ovo

podruje je homogeno i ima ravniarski karakter. Subotica se prostire na delu velike zaravni,

koja prelazi iz Maarske na teritoriju Srbije, do linije KulaSombor. Na podruju Severne Bake,

na povrini terena je utvreno postojanje samo stena kvartarne starosti. Kvartarne tvorevine se

nalaze na dubinama do 200m i zastupljene su sa diluvijalnim i aluvijalnim naslagama. Diluvijalni

sedimenti, razliite debljine (2-100 m), su predstavljeni uglavnom ljunkovito-glinovitim peskom,

fluvijalnim peskovima i glinovitim muljevima. U mlaem kvartaru se taloe dominantno aluvijalni

sedimenti vrlo heterogenog ljunkovito-peskovito-glinovitog sastava.

Na iroj teritoriji Subotice, na severnom delu je dominantna peara (subotika,..) a na junom

delu srednje Baka lesna zaravan. Na osnovu geomorfolokih podataka, predmetno podruje

pripada tzv. Subotiko-Horgokoj peari, koja postepeno prelazi u lesnu zaravan. Za iri teren

su karakteristine este smene peskovitih i lesnih oaza.

Slika 3. Detalj geoloke karte podruja Subotice

Subotika peara zauzima povrinu severno od Subotice do dravne granice sa susednom

Maarskom, sa generalnim nagibom severozapad jugoistok, sa nadmorskim visinama od 130

do 100 m. Prosena nadmorska visina je oko 120 m. Debljina peskova u Subotikoj peari je

promenljiva i kree se u granicam od 3 - 60 m. Na njenim junim delovima smenjuju se les i

pesak na podlozi lesa (Slika 3).


Strana:

15




Peara je nastala navejavanjem peska donetog Dunavom, koji je pri sputanju u Panonsku

niziju formirao veliku naplavinu, kao i jezerskog nanosa. Na povrini su formirani eolski oblici:

dine, uvale, meudinske depresije i doline, koji se pruaju u pravcu severozapad jugoistok.

Meudinske depresije su soivastog oblika sa dosta peskovitog lesa, umetnutog izmeu dina i

uvala. U meudinskim udubljenjima je ogoliena izdan, pa su nastala plia jezera: Pali, Ludo,

Slano, Krvavo. Razvejavanje peska je znaajno smanjeno na vinogradarskim i voarskim

povrinama. Delovi peare su potpuno stabilizovani poumljavanjem.

Druga morfoloka celina na teritoriji optine Subotica i u njenoj blioj okolini jeste srednje Baka

lesna zaravan. Prostire se juno od Subotike peare pa sve do Velikog kanala Bezdan -Beej

i pretstavlja najveu kontinentalnu lesnu povrinu u Srbiji. Debljina lesa je razliita, od 10 do 20,

a ponegde i do 30 metara. Akumulacija lesa je obavljena u toku gornjeg diluvijuma, za vreme

glacijalnih perioda kada su vetrovi donosili finu prainu od koje je dijagenezom nastao les.

2.2.3 HIDROLOKE I HIDROGEOLOKE KARAKTERISTIKE TERENA

Podruje severne Bake siromano je povrinskim vodotocima, a povrinske vodne resurse

upotpunjuju jezera. Recipijent svih povrinskih voda na predmetnom prostoru je reka Tisa kao

najvea leva pritoka Dunava, a celokupna rena mrea Vojvodine je crnomorski sliv.

Na podruju Subotice su zastupljeni delovi reice Kerea, Krivaje i ika. Kere je najsevernija

desna pritoka Tise u Vojvodini. Prolazei kroz Ludoko jezero, uliva se u Tisu kod Adorjana i

ima mali proticaj. Delom toka je dravna granica sa Maarskom na ijoj teritoriji i izvire. Krivaja

je najdua (65km) i najvea reica srednje Bake lesne zaravni. Vodom se snabdeva najvie iz

mnogobrojnih arteskih bunara, atmosferskih padavina, kanalisanih voda naselja i od izdani.

Spada u kategoriju malovodnih vodotoka. Dolina ika, tipa lesnog dola, regulisana je najveim

delom svoje trase. ik se karakterie malim proticajem koji esto presuuje. Na kontaktu peska

i lesa, u depresijama gde je ogoljena prva izdan, formirano je Paliko, Ludoko, Kelebijsko,

Slano i Krvavo jezero. Paliko jezero je laktastog oblika, povrine 5km2, sa kotom vode na

102.0mnv u sektoru IV odnosno 102.8mnv u sektorima I, II i III. Jezero je u prolosti vie puta

presuivalo i ima movarno priobalje. Zbog zagaenja otpadnom vodom Subotice, jezero je

isueno, oieno i izgraeno je postrojenje za preiavanje otpadnih voda.

Prema podacima karotanih merenja, izvrenih na buotinama i bunarima, moe se zakljuiti da

se na predmetnom podruju do dubine ~200m naizmenino smenjuju slabopropusni i vodonosni

slojevi. Monost pojedinih slojeva (peskova ili glina) ne prelazi debljinu od 10-15m. Na podruju

Severne Bake se mogu izdvojiti sledei vodonosni kompleksi, koje karakteriu specifini uslovi:

o Prepontisko-miocenski vodonosni kompleks, sa kolektorima iz miocena i temeljnog gorja,

sa termo-mineralnim vodama.

o Donja zona pliocensko-kvartarnog vodonosnog kompleksa sa arteskim i subarterskim

vodama, takoe ima viu temperaturu i povieni mineralni sastav.


Strana:

16




o Gornja zona pliocensko-kvartarnog vodonosnog kompleksa sa arterskim i subarterskim

vodama je bistra, bez boje, mirisa, ukusa i gasova. Vode ovog kompleksa nisu mineralne. U

okviru ovog kompleksa izdvajaju se uglavnom tri zone povoljnijih filtracionih karakteristika,

odnosno tri lokalna vodonosna horizonta, meusobno hidrauliki povezana:

I vodonosni horizont na dubini od 30-50 m, sa veom mineralizacijom,

II vodonosni horizont na dubini od 80-120 m, sa niom mineralizacijom u odnosu na I,

III horizont u intervalu dubina od 140-180 m, sa vodom najmanje mineralizacije.

Donje partije ovog vodonosnog kompleksa ili II i III vodonosni horizont (od 80-180m) se

koristi za vodosnabdevanje Subotice, dok se I-vodonosni horizont koristio i danas se koristi

za indivudualno vodosnabdevanje i navodnjavanje.

o Kvartarno-eolsko-fluvijalni kompleks, koji sadri podzemnu vodu sa slobodnim nivoom -

freatska izdan.

Prema raspoloivim podacima prihranjivanje izuavane izdani vri se na dva naina:

iz gornjih izdani sa slobodnim nivoom, proceivanjem iz povlatnih vodonosnih

horizonata, kroz slabije propusne slojeve u povlati izuavane izdani,

podzemnim doticajem iz izdani pod pritiskom koja se nalazi u junoj Maarskoj i

zapadnoj Rumuniji, ije su zone prihranjivanja u planinskim obodnim delovima.

Pranjenje izuavanih izdani se ostvaruje:

infiltracija u izdani sa slobodnim nivoom, na delovima podruja sa niom kotom terena,

pranjenje preko otvorenih vodotoka, reka i kanala,

pranjenje preko vodozahvatnih objekata (subarterski i arterski bunari).

2.2.4 PEDOLOKE KARAKTERISTIKE TERENA

Na teitoriji optine Subotice generalno postoje dva tipa zemljita, koji neposredno uslovljavaju i

tipove poljoprivredne proizvodnje. U regionu Subotiko-Horgoke peare gde dominiraju

voarstvo i vinogradarstvo su zastupljeni sledei tipovi zemljita:

razliiti tipovi peskova (antropogenizovani rigolovani pesak)

peskoviti ernozem na pesku

ritske crnice sa solonacima u depresijama (deo od Bakih Vinograda prema Horgou)

U ostalom delu optine dominantnom ratarskom proizvodnjom, koju prati intenzivno stoarstvo

dominiraju dva tipa zemljita:

ernozem karbonatni micelarni na lesnom platou

livadska crnica karbonatna

U pogledu pedolokih karakteristika, u pokrovnom sloju, na predmetnoj lokaciji je utvren sloj

humusiranog peska i praine, debljine do oko 50cm.


Strana:

17




2.2.5 SEIZMIKE KARAKTERISTIKE TERENA

Prema seizmikim kartama koje je izdala Zajednica za seizmologiju 1989. godine iri prostor

istraivanja pripada seizmikim intezitetima razliitog povratnog perioda definisanim u tabeli:

Povratni period (godina) Stepen seizminosti MCS skale

50 VI , VII

100 VII , VIII , IX

200 VIII , IX

500 VIII , IX

1000 VIII , IX

10000 VIII , IX

Tabela 1. Seizmiki intezitet istraivanog podruja

Za povratni period od 500 godina, predmetni kompleks se nalazi u zoni VIII stepena MSK-64

skale seizmikog intenziteta, pa koeficijent seizminosti treba birati sa vrednou Ks=0.05.

Podruje Subotice i okoline spada u kategoriju gde se primenjuju propisi za intenzitet

zemljotresa intenziteta VIII stepena po Merkali-Kankali-Ziberg (MCS).

Slika 4. Detalj seizmoloke karte ireg podruja Subotice


Strana:

18




2.2.6 GEOMEHANIKE KARAKTERISTIKE TERENA

Na osnovu geomehanikih istranih radova izvedenih za predmetnu lokaciju Javne podzemne

garae koje je uradio GeoEXPERT doo Subotica pod br.EG-26/2006, dopunskih geomehanikih

penetracionih ispitivanja koje je uradio Zavod za Geotehniku AD Subotica, i geomehanikih

elaborata za bliske lokacije: Hotel Galleria, Narodno Pozorite, Otvoreni Univerzitet i Poslovno-

Stambeni objekat RK Centar na Trgu Cara Jovana Nenada, utvreno je sledee:

Kota podzemne vode u piezometrima (mereno od 2006 2012 god.) je max 109.8 m

Geomehaniki profil terena, do kote 90.0m, izgrauju slojevi prainaste, niskoplastine

gline (CL) srednjeplastine konzistencije, sa parametrima vrstoe =20-250 i c=10-25

kPa, penetracione otpornosti qc=1.0-3.0 MPa, niske vodopropusnosti k=10-710-8 m/s, sa

peskovitim proslojcima (kota 102.0m i ispod kote 94.0 m). Peskoviti proslojci, imaju veu

penetracionu otpornost qc=8.0 i 14.0 MPa i veu vodopropusnost k10-6-10-7 m/s.

Na osnovu ispitivanja Zavoda za javno zdravlje Subotice, odeljenje za zatitu ivotne

sredine, uzorci podzemne vode se karakteriu kao agresivni, sa stepenom agresivnosti

A1-A3, a agresivna komponenta je CO2.

86

87

88

89

90

91

92

93

94

95

96

97

98

99

100

101

102

103

104

105

106

107

108

109

110

111

112

113

0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20

Ap

solu

tna

kota

(m

)

Otpor vrha penetrometra qc (MPa)

qc,min

qc,max

qc,sr

86

87

88

89

90

91

92

93

94

95

96

97

98

99

100

101

102

103

104

105

106

107

108

109

110

111

112

113

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

Ap

solu

tna

kota

(m

)

Ukupno trenje po omotau L (kN)

Lmin

Lmax

Lsr

Slika 5. Granine i prosene vrednosti penetracione otpornosti qc i ukupnog trenja L


Strana:

19




Slika 6. Geomehaniki profil terena


Strana:

20




2.2.7 KLIMATSKE KARAKTERISTIKE

U klimatskom pogledu podruje ima karakteristike kontinentalne klime (otvorenost ka Panonskoj

niziji) koju ine: otre zime, topla leta i nestabilnost padavina po koliini i vremenskom

rasporedu. Najblia hidrometeoroloka stanica za ire istrano podruje je na Paliu, sa

koordinatama 4606' severne geografske irine i 1946' istone geografske duine, na

nadmorskoj visini 102mnv. Imajui u vidu poloaj istranog prostora i topografiju terena, osnovni

meteoroloki podaci sa ove stanice su validni za procenu klimatske situacije. Vremenski interval

koji je analiziran moe se smatrati odgovarajuim u odnosu na ovu vrstu potrebnih podatke za

ocenu uticaja predmetnog objekta kao i uobiajnog veka trajanja objekta ove vrste.

Temperatura Podruje grada Subotica je deo Panonskog basena i kao takvo ima kontinentalnu

klimu sa karakteristikama Panonske podvrste, koju odlikuju topla leta i hladne zime, sa blagim

prelazom od leta ka zimi i naglim prelazom od zime ka letu, sa neto toplijom jeseni od prolea.

Srednja vie-godinja temperatura vazduha iznosi 11.0C (Dijagram-1), najtopliji je mesec jul sa

srednjom mesenom temperaturom od 21.6C, a najhladniji januar sa srednjom mesenom

temperaturom od -0.7C. Na osnovu podataka sa zvaninog sajta RHMZ www.hidmet.gov.rs

maksimalna zabeleena temperatura je 39.6C dana 15.08.1952. godine, dok je minimalna

temperatura od -26.7C registrovana 16.02.1954. godine.

-30

-20

-10

0

10

20

30

40

50

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Tem

pe

ratu

ra(

0 C )

Mesec

Apsolutni maksimum

Srednja maksimalna

Normalna vrednost

Srednja minimalna

Apsolutni minimum

Dijagram 1. Mesene temperature vazduha (HMS Pali)

Padavine Prosena godinja koliina padavina u periodu 19662010 god. iznosila je 556.2 mm,

(Dijagram-2). Reim padavina predmetnog podruja ima obeleje srednjeevropskog, odnosno

podunavskog reima raspodele padavina. Na osnovu podataka sa zvaninog sajta RHMZ

www.hidmet.gov.rs najmanja zabeleena koliina padavina je u februaru, sa prosenih 32.0mm,

januara 33.7mm i marta 34.5mm. Maksimalna dnevna koliina padavine od 84.3mm zabeleena

je 15.06.2001.god. dok je najvii izmereni sneni pokriva iznosio 48.0cm dana 6.02.1969.god.


Strana:

21




0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Ko

liin

a p

adav

ina

( m

m )

Mesec

Srednja mesenasuma padavina

Maksimalna dnevnasuma padavina

Dijagram 1. Mesene koliina padavina (HMS Pali)

Relativna vlanost Prosena relativna vlanost vazduha tokom godine, za period od 1966

2009. god, prikazuje Dijagram-3. Relativna vlanost je obrnuto srazmerna temperaturi vazduha,

odnosno opada sa porastom temperature. Najvia prosena relativna vlanost zabeleena je u

decembru i iznosi 86%, a najnia vrednost u julu i avgustu, od 64%.

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Re

lati

vna

vlanost

vazd

uh

a (

% )

Mesec

Srednja relativnavlanost vazduha (%)

Dijagram 3. Prosena relativna vlanost vazduha (HMS Pali)

Insolacija Vrednosti insolacije na hidrometeorolokoj stanici Pali obuhvataju period od 1966

2010. godine. Srednja viegodinja insolacija iznosi 2132 sata. Minimalna mesena insolacija

zabeleena je novembra 1978. godine i iznosila je 3.2 sata, a maksimalna mesena insolacija je

bila juna 2000. godine i iznosila je 364.1 sati.


Strana:

22




0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Inso

laci

ja(

dan

a )

Mesec

Broj vedrih dana

Broj oblanih dana

Dijagram 4. Insolacija (HMS Pali)

Vetar je veoma vaan klimatski elemenat. On pre svega ima veliki uticaj na oblikovanju klime,

kao modifikator. Za Vojvodinu, a time i za optinu Subotica, izuzetno velike tete nanose suvi

vetrovi. Ovi vetrovi su redovno praeni visokim temperaturama vazduha i niskom vlanou

vazduha. Suvi vetrovi, naroito tokom prolea i kasno u leto, uzrokuju pojavu eolske erozije.

Dijagram 5. Rua vetrova za podruje Subotice (HMS Pali)

Prema dosadanjim istraivanjima, utvreno je da eolska erozija u severnom delu Bake iznosi

1.325 m3/km2/god produktivnog rastresitog zemljita. Najei je vetar iz pravca severo-zapada

sa 162 i severo-istoka sa 115 (Dijagram 5.). Na tree mesto po uestalosti je jugo-istoni

vetar (koava) sa 110. Najmanju uestalost imaju istoni vetrovi sa 55 i juni sa 50.

Srednji broj dana s jakim vetrom jaine vie od 6 bofora (12.3 m/s) na Paliu iznosi 30.9, dok

srednje brzine vetrova nisu velike (najveu prosenu brzinu ima koava 2.62 m/s a najmanju

istoni vetar 1.69 m/s).


Strana:

23




2.2.8 POSTOJEI OBJEKTI U OKRUENJU

Budua podzemna garaa se nalazi u najstarijem delu zatienog jezgra Subotice. Neposredno

u blizini kolskog izlaza, na zapadnom delu budue garae, nalazilo se nekadanje utvrenje iz

XV veka. Prema istorijskim podacima, utvrenje je izgraeno oko 1470. g, na uzvienju

opkoljenim vodom (odbrambeni anevi), na ijim je ostacima izgraena postojea franjevaka

crkva i samostan. Od tvrave su do danas ostali samo tragovi zidina, kao i delovi kapetanske

tvrave sa podrumom. Delovi utvrenja su vidljivi na unutranjem zidu tornja franjevake crkve.

Obzirom na drutveno istorijski znaaj lokacije, prilikom masivnog iskopa temeljne jame objekta

koji je pozicioniran izvan zidina srednjovekovne tvrave, postoji verovatnoa nailaska na delove

uruenih podzemnih hodnika i galerija. Prema lokacijskoj dozvoli broj IV-04/I-353-298/2012 od

22.11.2012. g, prilikom iskopa temeljne jame e biti obezbeen struni arheoloki nadzor.

Na severo-zapadnom delu budue garae se nalazi viespratni objekat Otvoreni Univerzitet,

na jugo-istonom i na severo-istonom delu je viespratni poslovno-stambeni objekat.

2.2.9 POSTOJEA INFRASTRUKTURA

Na osnovu saobraajnog ureenja ueg centra grada, na predmetnoj lokaciji je javni parking, na

koji se pristupa iz Partizanske ulice, a izlazi uzanom ulicom izmeu Franjevakog samostana i

zgrade Otvorenog univerziteta, pa se kroz javni parking iza zgrade Otvorenog univerziteta

ukljuuje na Partizansku ulicu. Preko peake zone, sa parking prostora se moe pristupiti Trgu

slobode, ulici Dimitrija Tucovia i ulici Vuka Karadia.

Izgradnjom podzemne garae, zadrava se postojee reenje, odnosno mesto ulaska i izlaska

za vozila, ime se ne menja postojea regulacija saobraaja, dok se za peaku komunikaciju

obezbeuju dodatni nadkriveni izlazi na Trg, kroz krov garae.

Uvidom u kastar podzemnih instalacija, na postojeoj lokaciji je utvren velik broj podzemnih

instalacija (vrelovod, vodovod i kanalizacija, NN elektrini vod, PTT), za koje je Projektom

predvieno izmetanje. Projekat izmetanja svih instalacija je uraen i potpuno usaglaen sa

strunim predstavnicima javnih preduzea u Subotici. Izmetanje svih instalacija e biti potpuno

zavreno pre poetka izgradnje javne podzemne garae, da se izbegne prekid u redovnom

snabdevanju elektrinom i toplotnom energijom, pitkom vodom i funkcionisanje kanalizacije.


Strana:

24




2.3.1 OPIS PROJEKTA

Budui objekat u osnovi zauzima bruto povrinu od 5723.03m2. Duina objekta je 111.0m a

irina je 51.0m. Garaa ima dve podzemne etae/nivoa. Nivo-1 ima promenjivu svetlu spratnu

visinu od 2.70 3.25m, dok nivo -2 ima konstantnu svetlu spratnu visinu od 2.70m. Objekat je

potpuno ukopan i ima obodne dijafragme do dubine od 15m ispod povrine terena. Svi elementi

objekta su monolitni, od armiranog betona (AB), bez dilatacione razdelnice.

Objekat je javni i namenjen je za parkiranja lakih motornih vozila. Parkiranje je predvieno na

dve etae/nivoa sa ukupno 300 parking mesta. Na nivou -1 je 141 parking mesta a na nivou -2

159 parking mesta. Za parkiranje lica sa posebnim potrebama, od ukupnog broja parking mesta

na nivou -1, rezervisano je 16 parking mesta u blizini kolskog izlaza iz garae.

Ulaz vozila je predvien iz Partizanske ulice, spiralnom rampom sa dve vozne trake. Na obe

rampe se predvia postavljanje kontrolnih automata za registrovanje ulaska i izlaska vozila.

Parkiranje vozila se odvija na dva nivoa, pri emu se meusobna komunikacija obavlja preko

unutranjih rampi. Na izlaznim i ulaznim rampama i na rampama meunivoa, predvieno je

jednosmerno kretanje vozila.

Na ulazu za vozila je i ulazno-izlazna peaka traka i lift za invalide i hendikepirana lica. Izlaz iz

garae je preko rampe sa dve vozne trake, na suprotnoj strani od ulaza, kod Franjevakog

samostana, na mestu sadanjeg izlaza sa postojeeg parkinga. Pored ovog izlaza nalazi se i

vertikalna lift platforma do prvog nivoa, za invalide i hendikepirana lica.

Najnia taka do koje see konstrukcija podzemne garae je baza ipova, na koti 90.0mnv, ili

22.0m od povrine terena. Objekat je u podzemnoj vodi sa slobodnom povrinom (freatska

izdan), to je znatno iznad I-vodonosnog horizonta.

Na mikro-lokaciji, tlo izgrauju slojevi pretaloenog lesa niske vodopropusnosti, sa tanjim

proslojkom prainasto-glinovitog peska na dubini izmeu 10-12m i monijim slojem prainastog

peska na dubini oko 20m. Dubina slobodne povrine podzemne vode je izmeu 2.5-3.5m od

povrine terena. Generalno, na iroj teritoriji Subotice, strujanje podzemnih voda je iz smera

sever-severozapad. Podzemne vode se dominantno kreu kroz moniji sloj prainastog peska

koji poinje na dubini oko 20m, u manjoj meri kroz tanji sloj zaglinjenog peska na dubini izmeu

10-12m i vrlo malo kroz preostali profil od slabo propusnog pretaloenog lesa.

Otpadna voda usled oceivanja vozila ili pranja garae, ne uliva se direktno u kanalizaciju ve u

poseban aht za prikupljanje i preiavanje, odakle se prepumpava u kanalizaciju. Imajui u

vidu da se otpadna voda sa povrine sadanjeg parkinga direktno uliva u kanalizaciju, moe se

konstatovati da e zagaenost budue otpadne vode biti manja od sadanje.

Poto je objekat hidroizolovan, potpuno je spreen prolaz neistoe bilo koje vrste, iz podzemne

garae prema podzemnoj vodi.


Strana:

25




Svojim gabaritom od ~50100m i dubinom nepropusnih dijafragmi od 15m, podzemna garaa

potpuno preseca tanji sloj od zaglinjenog peska na dubini izmeu 10-12m, i zavrava se znatno

iznad dubljeg, vodopropusnijeg sloja od prainastog peska. Imajui u vidu prethodno, moe se

zakljuiti da e objekat imati relativno mali uticaj na reim podzemnih voda, poto e lokalno

zatvoriti samo deo sloja kroz koji inae struji procentualno manja koliina podzemne vode.

Promena reima strujanja podrazumeva odreen uspor podzemne vode ispred gabarita objekta

i manji lokalni porast hidraulikih gradijenata oko objekta, to obzirom na prethodnu konstataciju

o ueu slojeva u kretanju podzemne vode ne dovodi u pitanje stabilnost u pogledu mehanike

sufozije okolnog tla. Takoe se moe oekivati smanjen kapacitet infiltracije i manji lokalni rast

nivoa podzemne vode.

Predmetna lokaciji je trenutno javni parking prostor, koji je poploan i u uskom pojasu ozelenjen

travom i drveem. Poto je na buduem trgu iznad javne podzemne garae predviena fontana

i ozelenjavanje sa slinim procentom zelenih povrina, ne treba oekivati bitnu promenu mikro-

klimatskih faktora. Objekat javne podzemne garae je u potpunosti ispod postojeeg nivoa

terena, tako da ne postoji nikakav uticaj na promenu mikro reima vetrova.

Iznad budueg objekta je planiran Manifestacioni trg, koji e biti izveden u skladu sa prema

I-nagraenim konkursnim reenjem. Prilikom reavanja predmetnog prostora, kao polaznu

osnovu autori su uzeli ideju ureenja jednog novog multifunkcionalnog mesta susreta,

konceptualno projektovanog u simbiozi sa urbanim okruenjem.

Slika 7. Budui izgled Manifestacionog trga iznad podzemne garae (pogled odozgo)


Strana:

26




Sam prostor je osmiljen na nain da bude lako prilagodljiv za razliite gradske manifestacije

kao npr. koncerte, otvorene izlobe, vaare, pozorine predstave, otvorene filmske projekcije,

kao i tradicionalne kulturne dogaaje Duijanca.

Denivelacija terena u predmetnom prostoru iskoriena je za formiranje mikro amfiteatarskih

jezgara koji svaki za sebe ili grupisani pruaju mogunost za razliito programsko ureenje

manifestacionih scena ili dogaaja.

Slika 8. Budui izgled Manifestacionog trga iznad podzemne garae (zapadni pogled)

Kolski pristup scenskom platou je omoguen uvoenjem mini krunog toka uz glavni kolsko-

peaki ulaz u garau sa severne strane trga. Sam pristup omoguava nesmetanu dostavu

ureaja i opreme potrebne prilikom odravanja razliitih manifestacija ne ometajui normalno

funkcionisanje glavnog ulaza u garau. Ujedno, mini kruni tok u svakodnevnom korienju trga

dozvoljava kratko zadravanje kolskog saobraaja u tranzitu.

Idejno reenje podzemne garae delimino je izmenjeno i prilagoeno autorskom reenju trga,

na nain da se na donjem platou u okviru mini pjaceta nalaze pozicije dve peako

ulaznoizlazne staklene prizme koje povezuju garau sa trgom. Jo dva peaka silaza u

garau predviena su uz kolski ulaz sa jedne i izlaz sa druge strane garae.

Denivelacija gornjeg i donjeg platoa iskoriena je za pozicioniranje smaknutih stepeninih

masa koje ujedno slue za razmetaj drvenih klupa po njima. Ovakva postavka urbanog

mobilijara prua oseaj oputenijeg naina odmora, ali i prilagoenijeg razmetaja i postavke u

odnosu na razliite dogaaje koji bi se odvijali na platoima. Peake rampe su rasporeene u

smerovima primarnih komunikacija, ve pomenutih repernih taaka. Planirano rastinje postavlja


Strana:

27




se na mestima ija niveleta omoguava adekvatnu dubinu zasada, dok se ozelenjavanje donjeg

platoa predvia postavljanjem drvenih ardinjera.

Osvetljenje je predvieno na tri uzajamna naina. Prvi ine vertiklani izvori svetla dizajnirani da

oblikovno prate dinamizam parternog ureenja. Drugi spektakularan izvor svetla predstavljaju

dominantne prizmatine staklene lanterne peakih ulazaizlaza u garau, koje simbolino

aludiraju na lampione, difuzno rasipajui svetlo u zoni donjeg platoa. I konano, kao trei nain

osvtljenja, pojavljuju se parterni izvori svetlosti ugraeni u stepenaste slobodne forme dodatno

akcentujui njihovu konturu i oblik.

Slika 9. Budui izgled Manifestacionog trga iznad podzemne garae (juni pogled)


Strana:

28




2.3.2 KRATAK OPIS RADOVA

Izgradnja objekta se vri tzv. Top-down metodom, koja u sutini podrazumeva obrnut redosled

izgradnje, odnosno prvo krov a zatim temelje. Metoda je est nain gradnje podzemnih objekata

u urbanoj sredini, jer omoguava efikasnu zatitu susednih objekata i brzu izgradnju nadzemne

infrastrukture. Projektovana tehnologija izgradnje, predvia sledee glavne faze:

- Priprema lokacije (uklanjanje asfaltne obloge i zelenila, planiranje terena,..)

- Izrada dijafragmi, kao obodnih zidova i oslonca krovne i meuspratne ploe

- Izrada ipova, kao unutranjih oslonaca krovne i meuspratne ploe

- Izrada krovne ploe (betoniranje se vri na sloju mravog betona koji lei na tlu)

- Ureenje manifestacionog trga iznad krovne ploe

- Podzemni iskop prostora za garau ispod krovne ploe

- Izrada temeljne ploe i proirenje elinih stubova armiranim betonom

- Izrada meuspratne ploe proirenje elinih stubova armiranim betonom

- Izrada kolskih rampi, protiv-poarnog bazena i dr.

- Zavrni unutranji radovi u garai

Vremenski posmatrano, predvieno je da se odreene faze izgradnje izvode paralelno, ime se

znaajno skrauje vreme gradnje objekta. Podzemni iskop ispod krovne ploe, istovremen je sa

ureenjem manifestacionog trga na krovnoj ploi. Paralelno sa napredovanjem podzemnog

iskopa, vri se priprema i betoniranje temeljne ploe, priprema, postavljanje oplate i betoniranje

meuspratne ploe, betoniranje zatitnih zidova sa unutranje strane dijafragme, oplaivanje i

betoniranje sloja ojaanja oko noseih stubova garae itd. Predvieno vreme izgradnje uz

obezbeeno finansiranje je do 2 godine.

Za celu fazu izgradnje objekta i kasnije tokom eksploatacije, posebna panja je posveena

obezbeenju lokacije i neposrednog okruenja u pogledu ekolokih uslova. Izgradnja objekta i

njegova eksploatacija e imati odreene uticaje na lokalnu okolinu, koji se mogu podeliti na

kratkotrajne uticaje tokom izgradnje i na dugotrajne uticaje tokom eksploatacije objekta.


Strana:

29




2.3.3 UTICAJI NA IVOTNU SREDINU TOKOM IZVOENJA RADOVA

Kratkotrajni uticaji obuhvataju promenu reima saobraaja tokom izgradnje, buku, prainu,

transport iskopa, materijala i opreme kroz grad, sniavanje i prepumpavanje podzemne vode u

kanalizaciju. Kontrola ovih uticaja e biti usmerena ka izvoau radova, i obuhvata:

1. Saobraaj Za kontrolu sigurnost saobraaja, vozila e moi ulaziti i naputati gradilite

iskljuivo na predvienom kontrolnom mestu, iz ulice Partizanska. Izvoa je u obavezi

da usmeri kretanje vozila i peaka, kako bi se spreio udes u pristupnoj zoni gradilita.

2. Buka Aktivnosti na gradilitu e biti ogranieni iskljuivo na dnevno radno vreme.

Odgovorni izvoa radova je obavezi da preduzme odgovarajue mere za ogranienje

nepotrebne buke i smanjenje njenog uticaja na okolni stambeni i poslovni prostor.

3. Praina Emisija prekomerne praine sa gradilita e biti kontrolisana adekvatnim

prskanjem zemljanih povrina vodom ako bude potrebno. Kamioni koji odvoze iskop sa

gradilita, u obavezi su da koriste nepromoive tkanine (cerade) za prekrivanje tovara.

Na izlasku sa gradilita, bie postavljena oprema za pranje kamionskih tokova od blata.

Pristupni i unutranji putevi na gradilitu e se redovno istiti i odravati.

4. estice u vazduhu vrste estice (delovi ambalae, najlon, papir, plastika, prakasti

materijali i slino) koje mogu biti transportovane vetrom, moraju biti privremeno sloene i

zatiene na gradilitu. Spaljivanje otpada na gradilitu nije dozvoljeno.

5. Otpadne vode Za vreme gradnje objekta, zbog potrebe sniavanja podzemne vode,

odgovorni izvoa radova mora voditi rauna o kanalizacionom sistemu. U kanalizaciju

e se upumpavati samo ista podzemna voda, odnosno bez sitnih estica tla, kako bi se

spreilo zaepljenje kanalizacije. Redovno odravanje gradilita, treba da sprei eroziju

zemljanih povrina i spiranje tla u kanalizaciju gde moe da izazove zaepljenje.

6. Toksini otpad Prilikom ruenja postojeih objekata, tokom iskopa i gradnje, svi

materijali koji su opasni po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu (azbest, toksine hemikalije i

slino) bie uklonjeni sa gradilita od strane licenciranih izvoaa.

7. Aerozagaenje U odnosu na emisiju izduvnih gasova sa postojeeg parking prostora,

ukupna emisija gasova tokom izgradnje koja potie od rada mehanizacije, realno nee

biti vea. Izvoa je u obavezi da obezbedi tehniki ispravnu mehanizaciju, kako bi se

aerozagaenje, buka i otpadno ulje sveli na minimalnu meru.

8. Susedni objekti Izborom tehnologije izgradnje javne podzemne garae, naroita

panja je posveena zatiti konstrukcije svih susednih objekata. U tom smislu, projektant

se odluio za tzv. Top-Down tehnologiju, koja podrazumeva da se prvo izbetonira

krovna ploa koja e biti oslonjena na obodne dijafragme i ipove unutar gabarita, a da

se zatim vri podzemni iskop, betoniranje temeljne i meuspratne ploe. Na ovaj nain


Strana:

30




je pre iskopa izvreno razupiranje glave dijafragme i time spreeno bono pomeranje i

sleganje tla i temelja susednih objekata (objekat Otvorenog univerziteta i stambeno-

poslovnog objekta), to bi moglo izazvati otenja u vidu prslina i pukotina.

Kod ulazne i izlazne rampe, predviena je izrada privremene zatite iskopa od elinih

Larsen talpi, kako bi se spreilo oteenje bonog dela zgrade Otvorenog univerziteta,

franjevakog samostana i objekta na uglu ulice Vase Stajia i Partizanske.

Sniavanje nivoa podzemne vode za ~4.0m e se vriti unutar gabarita garae, oiviene

AB dijafragmom, ime e uticaj na okolne objekte biti sveden na najmanju meru.

2.4 ALTERNATIVE

Septembra 2006. godine, uraena je detaljna Studija Izbor lokacije za centralnu javnu garau

sa prethodnom studijom opravdanosti i generalnim projektom. Studija je uraena na Institutu

Saobraajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu a analizirano je 5 potencijalnih lokacija.

Za potrebe rangiranja lokacija korien je klasian metod viekriterijumskog ocenjivanja. Imajui

u vidu specifinost objekata, ocenjivanje svake lokacije je vreno na osnovu sledeih grupa

kriterijuma:

A. Poloaj lokacije u odnosu na gradsko podruje i mree 18.0%

B. Odnos lokacije i susednih namena korienja zemljita 22.5%

C. Poloaj lokacije u odnosu na tributarno podruje 21.0%

D. Ogranienje lokacije u pogledu mogunosti izgradnje garae 15.0%

E. Trokovi ureivanja lokacije 23.5%

Obzirom da je svaki kriterijum razraen kroz vie podkriterijuma, odabrana je merna skala sa

1000 (hiljadu) bodova, tako da svaka lokacija moe da osvoji max 1000 bodova.

Rezultati su dati tabelarno (preuzeto iz Studije, Tabela 5.2 na strani 32).

Lokacija Trga Cara

Jovana Nenada

Trg rtava

faizma

Brae Radia

Age Mamuia

Bledska Baji

ilinskog Vuka Karadia

Ukupan br. bodova 721,22 705,00 543,78 656,54 720,86

Rang lokacije 1 3 5 4 2

Studija sadri i Analizu opravdanosti izgradnje javne podzemne garae (strana 46-63, Studije).

Analiza opravdanosti izgradnje je sprovedena po postupku ocene koristi i trokova i obuhvata

neto sadanju vrednost (uz primenu diskontne stope od 6%) i internu stopu rentabiliteta (6% na

godinjem nivou). Kod prorauna je uzeta u obzir potranja, obim investicionih ulaganja, trajanje

izgradnje, trokovi eksploatacijei ocena prihoda na bazi 20 din za zapoeti sat parkiranja.


Strana:

31




Analizirana su dva modela tarifiranja. Kod prvog modela, tarifa postupno raste do 0.82, koju

dostie u 21. godini eksploatacije. Kod drugog modela, tarifa ravnomerno raste do 1.0 koju

dostie u 15. godini eksploatacije. Uraena je i ocena osetljivosti investicije na promenu ulaznih

podataka za 20%.

Rezultati su prikazani tabelarno (preuzeto iz Studije, Tabela 7.5 na strani 63).

Lokacija

Model tarifiranja

Model 1 Model 2

Be

z p

rom

en

e in

pu

ta

Pre

ko

rae

nje

investicije

r za

20

%

Pre

ko

rae

nje

tro

ko

va

od

rava

nja

za

20

%

Pre

ko

rae

nje

investicije

i t

rokova

od

rava

nja

za

20

%

Sm

an

jen

je

oekiv

an

ih p

rih

oda

/

tra

nje

za

20

%

Be

z p

rom

en

e in

pu

ta

Pre

ko

rae

nje

investicije

r za

20

%

Pre

ko

rae

nje

tro

ko

va

od

rava

nja

za

20

%

Pre

ko

rae

nje

investicije

i t

rokova

od

rava

nja

za

20

%

Sm

an

jen

je

oekiv

an

ih p

rih

oda

/

tra

nje

za

20

%

Trg Cara

Jovana Nenada 17g 20g 19g 21g 21g 13g 14g 13g 15g 15g

Trg rtava

faizma Nisu ispunjeni traeni kriterijumi analize ** 16g 19g 17g 20g 21g

Ulica Vuka

Karadia 19g 21g 19g ** ** 14g 15g 14g 16g 15g

Detaljnom analizom prethodnih stavki i priloenih tabela, moe se zakljuiti da se predloena

lokacija javne podzemne garae na Trgu Cara Jovana Nenada, rangirana na prvom mestu u

pogledu povrata investicije.


Strana:

32




2.5. UTICAJI NA IVOTNU SREDINU TOKOM EKSPLOATACIJE

Dugotrajni uticaji obuhvataju poveanu buku i emisiju gasova na ulazu i izlazu vozila iz garae,

smanjenje buke na prostoru iznad podzemne garae, povean priliv saobraaja prema lokaciji,

poveanje potronje energije na lokaciji, smanjenje zelene povrine pod visokim rastinjem,

poveenje zelene povrine pod niskim i saksijskim rastinjem, smanjenje zauzetosti povrina

parkinzima, poveanje zelenih povrina ili poveanje propusnosti okolnih ulica za saobraaj.

1. Energija Poveanje potronje energije u javnoj podzemnoj garai, rezultat je potrebe

za stalnim osvetljenjem, signalizacijom, video nadzorom, prinudnom ventilacijom, radom

elevatora, grejanjem kancelarija, radom crpnog postrojenja, fontane i slino.

2. Otpad Nakon to se pusti u redovnu eksploataciju, podzemna garae nee proizvoditi

otpad, osim onog koji predvia redovno odravanje (ienje i pranje podova garae,

otpadna voda iz sanitarnih vorova, sitan komunalni otpad). Sav proizveden otpad usled

funkcionisanja podzemne garae e biti prikupljan i skladiten na odgovarajui nain do

odvoza na deponiju.

3. Vegetacija i gubitak stanita Na postojeoj lokaciji nema i ne postoje osnovni uslovi

za stanita i nema zatienih endemskih vrsta. Lokacija se trenutno koristi kao poploan

parking prostor, malo ozelenjen travom i drvaicama (gelegunje), gde zbog intenzivnog

saobraaja nema prirodnih stanita. Postojei bioloki ekosistem ima minimalan znaaj.

Izgradnjom podzemne garae, bie uklonjen manji broj stabala. Budui manifestacioni

trg, e veim delom biti poploan a manjim delom ozelenjen travom, niskim i saksijskim

rastinjem. Stvaranjem novih zelenih povrina oko manifestacionog trga, nee se bitno

smanjiti ukupna vegetacija u odnosu na sadanje stanje. Na manifestacionom trgu iznad

podzemne garae, nije predvieno saenje drvaica.

4. Atmosferske padavine Izgradnjom podzemne garae, na predmetnoj lokaciji e se u

odnosu na sadanje stanje neznatno poveati nepropusne povrine, a rekonstrukcijom

postojee kanalizacije bie olakano odvoenje ekstremnih padavina. Za odvoenje

atmosferskih voda, predvieni su slivnici na manifestacionom trgu i na kolskom ulazu i

izlazu iz podzemne garae. Otpadne vode usled pranja podova u podzemnoj garai,

zbog zagaenosti uljem, naftom i drugim tetnim sastojcima, prvo se odvode u sabirni

bazen i tek nakon preiavanja se upumpavaju u kanalizaciju.

5. Potronja vode Snabdevanje vodom se vri i gradske vodovodne mree. Objekat

spada u minimalne potroae vode i ne utie na postojee vodosnabdevanje javnih i

privatnih objekata u neposrednom okruenju. Za potrebe gaenja poara, predvien je

sprinklerski sistem ije se napajenje u sluaju potrebe vri iz protivpoarnog bazena koji

je izgraen unutar podzemne garae.


Strana:

33




6. Kvalitet vode Dugotrajni uticaj na povrinske i podzemne vode je minimalan. Iznad

podzemne garae je manifestacioni trg sa fontanom, poploan i ozelenjen, na kojem

nema izvora zagaenja. Objekat je po dubini hidroizolovan, tako da eliminisana bilo

kakva komunikacija otpadne vode iz podzemne garae prema podzemnim vodama.

7. Buka U odnosu na postojei parking prostor, izgradnjom podzemne garae, ukupan

nivo buke od saobraaja na Trgu Cara Jovana Nenada e biti smanjen, uz koncentraciju

saobraajne buke na ulaznoj i izlaznoj kolskoj rampi podzemne garae. Postrojenje za

prinudnu ventilaciju podzemne garae, sa izduvnim elementima smetenim na krovu

garae odnosno na manifestacionom trgu, projektovano je tako da stvara buku u

doputenim granicama. Drugih izvora buke pri funkcionisanju podzemne garae nema.

8. Aerozagaenje U odnosu na postojei parking prostor, broj vozila se sa 200 u

buduoj javnoj podzemnoj garai se poveava na 300 ili oko 50%, to znai poveanje

zagaenja vazduha izduvnim gasom neposredno na lokaciji. Imajui u vidu, da se nakon

izgradnje podzemne garae, predvia ukidanje parking mesta iz ireg okruenja (ulica

Dimitrija Tucovia, Vase Stajia, Vuka Karadia i dela ure akovia) i premetanje u

podzemnu garau, zagaenje ireg okruenja praktino ostaje isto.

Imajui u vidu preraspodelu vozila, u podzemnoj garai je predvien ventilacioni sistem

kapaciteta 30,000m3/h. Predviena su dva ventilatora, na delu prema zgradi otvorenog

univerziteta. Zbog ravnomerne eksploatacije ventilatora, predvieno je da za vreme

normalne ventilacije radi samo po jedan ventilator, naizmenino svaka 24h. Ubacivanje

sveeg vazduha je kroz kolske rampe. Cirkulacija vazduha unutar podzemne garae se

ostvaruje pomou JET ventilatora, ime se postie dobra provetrenost podzemne

garae. Oni ostvaruju vazduno strujanje i tok vazduha od mesta ulaza sveeg vazduha

ka mestu izbacivanja odraenog vazduha van objekta. Izabrane lokacije postavljanja

''JET'' Ventilatora onemogudavaju stvaranje ''depova'' u kojima bi se mogla pojaviti

povedana koncentracija CO. U zavisnosti od koncentracije CO ''JET'' Ventilatori rade u

vedoj ili manjoj brzini. Usvojeni su ''JET'' Ventilatori za odvoenje dima, koji mogu da

rade i u normalnim uslovima, specijalne izvedbe, vatrootpornosti 400oC/120 min,

dvobrzinski kapaciteta 8.700/4.350 m3/h. Osim ventilacije nivoa-1 i nivoa-2, predviena

je nezavisna ventilacija svih posebnih prostorija, ukljuujui i poarne izlaze.

9. Istorijsko naslee Na samoj lokaciji nema objekata koji pripadaju istorijskom nasleu,

dok je neposredno pored lokacije Franjevaka crkva i samostan, koji su izgraeni na

sruenim ostacima srednjovekovne tvrave iz XV veka. Poto je garaa ispod povrine

terena, nema ogranienja vizura niti se zaklanjaju okolni objekti. Uklanjanje automobila,

iroka zelena peaka zona, fontana sa vodenom povrinom i drugi sadraji, poveae

opti kvalitet prostora ueg gradskog jezgra.

10. Saobraaj Trenutno se vozila usmeravaju na ovaj trg preko ulice Vase Stajia Zmaj

Jovine i Arsenija arnojevia kroz Partizansku ulicu, dok je izlaz usmeren preko Trga


Strana:

34




Cara Jovana Nenada na usku ulicu izmeu Franjevakog samostana i Otvorenog

univerziteta nazad na Partizansku i Celoveku ulicu. Nakon izgradnje podzemne garae,

zadrae se smer ulaza i izlaza, stim to e se vozila parkirati i kretati ispod Trga Cara

Jovana Nenada. Ukupan parking kapacitet lokacije e biti povean, stim to je planirano

rastereenje ulica i smanjenje broja parking mesta u ulicama koje saobraajno gravitiraju

ka lokaciji (ulica Vase Stajia, Vuka Karadia, ure akovia i Dimitrija Tucovia).

11. Geoloki i mineralni resursi Izgradnja javne podzemne garae na Trgu cara Jovana

Nenada, nee imati uticaja na postojee geoloke i mineralne resurse.

2.6. MERE ZA SMANJENJE UTICAJA NA IVOTNU SREDINU

Mere za smanjivanje uticaja na ivotnu sredinu, mogu se podeliti u mere tokom izgradnje i

tokom eksploatacije objekta.

Tokom izgradnje, radi maksimalne zatite susednih objekata, predviena je Top-Down

tehnologija izgradnje, koja podrazumeva prvo izradu dijafragmi du gabarita, ipova unutar

gabarita i krovne ploa, a zatim podzemni iskop ispod krovne ploe, izradu temeljne i

meuspratne ploe. Na taj nain je spreeno bono pomeranje i sleganje temelja susednih

objekata (stambeno-poslovni objekat i Otvoreni univerzitet) to eliminie mogunost otenja u

vidu prslina i pukotina na objektu.

Predvienom tehnologijom, takoe se postie i znaajno skraenje radova na povrini lokacije,

poto se manifestacioni trg gradi i ureuje tokom radova podzemnog dela, a ne posle njega.

Kod ulazne i izlazne rampe, predviena je izrada privremene zatite iskopa od elinih Larsen

talpi, kako bi se spreilo oteenje bonog dela zgrade Otvorenog univerziteta, franjevakog

samostana i objekta na uglu ulice Vase Stajia i Partizanske.

Sniavanje nivoa podzemne vode za ~4.0m se vri unutar gabarita podzemne garae, oiviene

AB dijafragmom, ime se uticaj na okolne objekte svedi na minimalnu meru.

Izvoa radova je tokom izgradnje u obavezi da koristi tehniki ispravna sredstva, kako bi nivo

buke i aerozagaenja bio minimalan. Pranje tokova kamiona i korienjem zatitnih cerada

preko tovara spreie rasipanje tla i prljanje ulica. Na gradilitu nije dozvoljeno paljenje smea.

Sve otpadne vode moraju biti oiene (taloenjem i filtriranjem) od sitnih estica, kako bi se

spreilo zaepljenje kanalizacije. Sav otpad na gradilitu mora biti zatien tako da ga vetar ne

moe raznositi.

U fazi eksploatacije, treba oekivati povean broj vozila zbog poveanja kapaciteta parking

prostora za oko 50%. Stim u vezi, poveava se i aerozagaenje, koje se koncentrie na 2

ventilaciona mesta. Prema vaeim tehnikim normativima, ne zahteva se preiavanje

otpadnog vazduha iz garae.


Strana:

35




Ukupan nivo buke od vozila (osim na ulaznoj i izlaznoj rampi) se smanjuje, jer su vozila ispod

nivoa terena.

Poto je garaa ispod povrine terena, nakon izgradnje se dobija irok slobodan prostor,

odnosno peaka zona sa zelenilom, vodenom povrinom fontanom i klupama i otvorenim

vizurima prema susednim objektima. Time centar grada dobija novi humani ambijent, dok se

okolne ulice (Vase Stajia, Vuka Karadia, ure akovia i Dimitrije Tucovia) rastereuju od

parkiranih automobila.

Tokom eksploatacije, podzemna garae ne proizvodi otpad, osim onog koji predvia redovno

odravanje (ienje i pranje podova garae, otpadna voda iz sanitarnih vorova, sitan

komunalni otpad). Otpadna voda od povremenog pranja garae, oceivanja vode sa tokova

vozila tokom zimskih, zbog zagaenosti uljem, naftom i drugim tetnim sastojcima, prvo se

odvode u sabirni bazen i tek nakon preiavanja se upumpavaju u kanalizaciju.

Sav otpad usled funkcionisanja podzemne garae se prikuplja i skladiti na odgovarajui nain

do odvoza na deponiju.

Na postojeoj lokaciji postojei bioloki ekosistem ima minimalan znaaj. Izgradnjom podzemne

garae, uklonie se odreen broj drvea, koje e se zameniti niskim i saksijskim rastinjem i

zelenim povrinama u okviru budueg manifestacionog trga. Ukupna povrina pod zelenilom se

nee bitno smanjiti.


Strana:

36




2.7 PRAENJE UTICAJA NA IVOTNU SREDINU I SIGURNOST KORISNIKA

Na osnovu prethodno iznetih podataka u vezi kratkoronih i dugoronih uticaja javne podzemne

garae na ivotnu sredinu i sigurnost korisnika, moe se konstatovati sledee:

Broj parking mesta na direktnoj lokaciji budue podzemne garae je oko 130, a na delu

iza zgrade Otvoreni univerzitet oko 70, to je ukupno oko 200 parking mesta. Broj

parking mesta u buduoj podzemnoj garai je 300, to znai da e broj parking mesta

biti povean za 30%.

Sva postojea nadzemna parking mesta iz ire lokacije (ulica Dimitrija Tucovia, Vase

Stajia, Vuka Karadia i dela ure akovia), predviena su za ukidanje i premetanje

u podzemnu garau, kako bi se osloboeni prostor pretvorio u peaku i zelenu zonu.

Poto se u iroj zoni oko podzemne garae, broj vozila ne poveava ve usmerava sa

ulice u podzemnu garau, koliina izduvnih gasova se nee bitno promeniti. Shodno

tome, nema potrebe utvrivanja sadanje/nulte emisije izduvnih gasova, koji bi bili reper

za budue merenje u fazi eksploatacije. Prema vaeim tehnikim normativima za javne

podzemne garae, za sada nije predvieno filtriranje vazduha iz garae, to ne iskljuuje

mogunost da se u budunosti ako se to postavi kao zakonska obaveza, sistem dogradi.

Unutar podzemne garae je predvien vrlo efikasan ventilacioni sistem iji je maksimalni

kapacitet 2x15,000m3/h. Ventilacioni sistem omoguava 5 izmena vazduha u garai

tokom jednog sata. U normalnom reimu rada, predvieno je da radi samo jedan od dva

izduvna ventilatora, koji se naizmenino smenjuju svaka 24h. Ventilatori su postavljeni

na obodu due strane garae, prema zgradi otvorenog univerziteta i dimenzionisani su

tako, da buka usled strujanja vazduha bude u zakonom dozvoljenim granicama.

to se tie nivoa buke, moe se sa sigurnou tvrditi da e ona biti znatno manja, poto

se vozila sa povrine terena premetaju ispod povrine terena. Buka koja proistie iz

manevrisanja vozila prilikom parkiranja i pokretanja, odvijae se iskljuivo u zatvorenom

prostoru koji je od spoljanje sredine odvojen zvunom barijerom. Kao i u prethodnoj

taki vezano za aerozagaenje, zakljueno je da nema potrebe utvrivanja sadanjeg

odnosno nultog nivoa buke, jer e ista u fazi eksploatacije biti znatno manja.

Kada je u pitanju zagaenje od curenja ulja i drugih tetnih suptanci iz parkiranih vozila,

moe se zakljuiti da e biti manje u odnosu na sadanje stanje. Razlog je u injenici,

to e ova vrsta zagaenja, koja se sada zadrava na parkingu i vodom direktno spira u

kanalizaciju i okolno tlo, ienjem poda garae biti usmerena u bazen unutar garae,

gde e se vriti prvo preiavanje a zatim ubacivanje u kanalizacioni sistem.

Sumirajui efekte koje e podzemna garaa imati u odnosu na sadanje stanje na iru

lokaciju, evidentno je da e koliina izduvnih gasova ostati u sadanjim granicama, da

e ukupan nivo buke biti znatno manji, da e se toksian otpad (motorno ulje, antifriz i


Strana:

37




slino) iz parkiranih vozila moi sakupiti i preistiti, da e se ukupna koliina zelene

povrine moi poveati na raun ukidanja sada postojeih nadzemnih parking mesta.

to se tie sigurnosti korisnika, uz efikasan sistem ventilacije, radi dodatne sigurnosti, u

garai su predvieni detektori ugljen monoksida i sistem 24h video-nadzora. U sluaju

nestanka struje, automatski se ukljuuje elektro-agregat. Za lica sa posebnim potrebama

su predvieni elevatori.

Osim detektrora nedozvoljene koncentracije ugljen monoksida, predvien je i sistem za

detekciju poara. U sluaju poarne opasnosti, sistem ventilacije koji je vatrootporan

(120 min.), obezbeuje i efikasno odimljavanje, preko odreenog broja nezavisnih

poarnih sektora. Osim toga, za zatitu ljudi od poara, predvien je dovoljan broj jasno

uoljivih sigurnosnih vatrootpornih komunikacija.

Dodatna zatita od poara je i razgranat sprinklerski sistem sa automatskom lokalnom

detekcijom poara i aktiviranjem brizgaljke. Radi obezbeenja dovoljne koliine vode, u

garai je predvien protivpoarni bazen.

Treba istai, da je u pogledu zatite ivota i zdravlja korisnika, budua podzemna garaa

sadri svu neophodnu opremu, i da su predviene sve tehniko tehnoloke mere koje su

definisane propisima i zakonskim aktima.

Petar SANTRA, dipl.gra.in.

broj licence: 3310 5378 03

3. GRAFIKA DOKUMENTACIJA

Documents

e 01 2011 Jpg Trg Cjn Subotica Javna Podzemna Garaza