-
INFRASTRUKTURA ZA REALIZACIJU I RAZVOJ E-UENJA U OBRAZOVNOM
SISTEMU
M. Saraevi1, S. Maovi2
REZIME
U ovom radu je predstavljena primena programa za e-uenje u
obrazovnom sistemu. Najpre smo naveli osnovne elemente a zatim i
program koji se danas
najvie koristi u svetu e-obrazovanja. Napredak u informacionoj i
komunikacionoj tehnologiji kao i najnoviji razvoj nauke o uenju
osigurao je povoljne prilike za oblikovanje novog okruenja
paradigme e-uenja. Ovaj rad predstavlja sutinu euenja, odnosno
predstavlja presek dveju oblasti i to: informacione - komunikacione
tehnologije i oblasti obrazovanja.
Kljune rei: E-uenje, LMS, WebCT, Moodle, Infrastruktura
1. UVOD
E-uenje je iroki pojam koji podrazumeva korienje informacionih
tehnologija u obrazovanju. Elektronsko uenje (e-uenje ili engl.
e-learning) danas sve ee susreemo u praktinoj primeni. Osim osnovne
upotrebe multimedije i interneta u sklopu svakodnevnog
formalnog
obrazovanja, danas se putem sistema e-uenja omoguava i
organizacija konferencija, kao i tzv. e-learning akademije, online
obrazovanja
zaposlenih u nekim kompanijama i razliiti komercijalni kursevi.
Poetak obrazovanja na daljinu na univerzitetskom nivou dogodio se u
SAD-u krajem 19. veka, kad je pokrenuto vie inicijativa za
obrazovanje posredstvom informaciono - komunikacionih tehnologija.
Ve poetkom 20. veka panja je usmerena kreiranju novih pedagokih
modela za dopisne studije, kao i modela za standard kvaliteta
sprovoenja [3]. Informacione tehnologije su omoguile interaktivno
prouavanje u obrazovanju na daljinu koje je voeno posebno
dizajniranim obrazovnim softverom a prvi takvi sistemi pojavili su
se priblino 1960. godine [1].
1 Muzafer Saraevi, MSc, Tehniki Fakultet, Univerzitet u
Kragujevcu, Svetog Save 65
aak, 060/497-9-797, [email protected] 2 Sead Maovi, MSc,
Fakultet Organizacionih nauka, Univerzitet u Beogradu, Jove
Ilia 154 Beograd, 060/666-0-646, [email protected]
Regionalni razvoj i prekogranina saradnja - Traganje za novim
perspektivama, Regionalna razvojna agencija SEDA,
Novi Pazar, pp.201-208.
-
E-obrazovanje se moe definisati kao primena
informaciono-komunikacionih tehnologija u obrazovanju.
E-obrazovanje ili
obrazovanje na daljinu podrazumeva da je glavni nosilac
komunikacije
izmeu predavaa i studenta razdvojenost (u razliito vreme i na
razliitom mestu razdvojenost instruktora - tutora od studenta). Ono
mora da obuhvati dvosmernu komunikaciju izmeu predavaa i studenta
koja ima za cilj da olaka i podri proces edukacije. Kao posrednik u
neophodnoj dvosmernoj komunikaciji koristi se tehnologija.
Moe se jo rei da je to planirano uenje koje se odvija na
razliitom mestu od predavanja i zahteva specijalne tehnike
planiranja kursa,
specijalne metode predavanja i specijalne naine komunikacije
posredstvom elektronike i ostale tehnologije, kao i specijalna
organizacijska i administrativna reenja. Stoga pojam uvoenje
e-obrazovanja oznaava uvoenje informaciono-komunikacionih
tehnologija u obrazovni proces. Kako se
uvoenje informaciono-komunikacionih tehnologija u obrazovni
proces dotie svih elemenata obrazovanja, od nastave, uenja pa sve
do upravljanja kolom ili fakultetom, uvoenje e obrazovanja
pretpostavlja svojevrsnu reformu celokupnog obrazovnog sistema. Kao
uzor moe nam posluiti, obrazovna institucija US Department of
Education (www.ed.gov), osnovu koje moemo izdvojili smo 7 stratekih
ciljeva koji su kljuni za ostvarenje misije i vizije. To su:
Bolje obrazovanje nastavnika obrazovnih institucija, Sposobno
vostvo odgovorno za rezultate, Izgradnja digitalnih nastavnih
sadraja, Primena tehnologije u upravljanju, Podrka e-obrazovanju i
virtuelnih kola, Podrka irokopojasne (i beine) mree.
2. ELEMENTI E-UENJA
E-uenje se sastoji od 3 osnovna dela.
2.1 LMS (Learning Management System)
LMS je komplet standardizovanih komponenti za uenje,
dizajniranih tako da poveu uenje sa postojeim informatikim sistemom
unutar organizacije ili putem web portala za uenje [2]. Softver
koji ini osnovu LMS-a upravlja svim elementima nastave i evidentira
sve parametre potrebne za praenje procesa. Na temelju tih
-
parametara mogue je u svakom trenutku pratiti napredak pojedinog
zaposlenog ili grupe, te na kraju edukacionog procesa pouzdano
meriti i
analizirati uinak. Polaznik sistemu pristupa sa svojeg raunara i
ukljuuje se u proces nastave u vreme kada to njemu najvie odgovara.
Prema programu nastave odabira modul za uenje i pristupa nastavi
(lekciji).
Proces je kontrolisan i praen od strane LMS-a. Evidentira se
vreme pristupa modulu, uspenost nastavnih koraka, provedeno vreme i
zavrni rezultati [4]. Podaci se snimaju u bazu podataka i dostupni
su za analizu i
prezentaciju razliitim korisnicima (voditelj projekta, mentor
nastave, management...). Sistem prati sve polaznike unutar
predvienog vremena, omoguava komunikaciju po sistemima: one to one,
one to all, all to all, prua uvid u podatke prethodnih nastava i
iskustva polaznika iz drugih grupa.
2.2 Sadraj (Content)
Sadraj je kljuni deo procesa uenja. Moduli za uenje nisu statiki
ve su inteligentno voeni auditivno i vizuelno s primenom
interaktivne povratne veze koja polaznika vodi prema cilju po
sistemu simulirane
stvarne situacije. Greke polaznika odmah se signaliziraju i
koriste se kao sredstvo neposrednog uenja. Polaznik do cilja moe
doi samo ako je sve korake ispravno napravio. Svakom modulu se
pristupa onoliko puta
koliko je potrebno da konaan rezultat bude zadovoljavajui
[5].
2.3 Saradnja (Collaboration)
Komunikacija unutar sistema je viedimenzionalna. Primarni cilj
komunikacije jeste saradnja (collaboration) polaznika i mentora
nastave,
te polaznika meusobno. Kako su ove dve metode usmerene ka istom
cilju, postie se sklad procesa komunikacije [2]. Saradnja omoguuje
nadzor sistema i poboljava uenje, jer udaljene stanice za uenje
(raunar i polaznik) povezuje u zajednicu okupljenu s istim ciljem.
Razmena iskustava i saveta je od neprocenjive vanosti. Alati
saradnje jesu e-mail, forum (pitanja/odgovori/komentari), chat
(direktna diskusija)
itd..
-
3. PROGRAM ZA E-UENJE
3.1 MOODLE (Modular Object-Oriented Dynamic Learning
Environment)
Moodle je softversko reenje za proizvodnju i odravanje online
kurseva putem Interneta. Projekat je u stanju kontinuiranog
razvoja. Moodle je
raspoloiv kao softver otvorenog koda (pod GNU Public Licencom).
U osnovi to znai da je Moodle zatien autorskim pravom, ali imate
neke dodatne slobode. Dozvoljeno vam je kopirati, koristiti i
menjati Moodle
pod uslovom da pristanete na to da ete omoguiti drugima pristup
otvorenom kodu, da neete menjati ili ukloniti originalnu licencu
ili obavetenje o autorskom pravu, i da ete primeniti istu licencu
na bilo koje reenje (proizvod rada). Moodle je fleksibilan i brz
open source alat. Ima podrku za dve baze: MySQL i PostgreSQL [6].
Velika popularnost ovog alata najvie je temeljena na vrlo
jednostavna i brza instalacija, malim zahtevima za resursima
raunara na kojem se izvrava, jednostavna integracija u postojee
sisteme i loginom interfejsu za studente i nastavnike.
Slika 1 MOODLE
Ovaj alat vrlo brzo je stekao veliku popularnost kod nastavnika
zbog
svojih pedagokih temelja i velike prilagoenosti akademskom
okruenju. Iako manjih mogunosti od komercijalnih alata u mogunosti
je zadovoljiti velik broj korisnika koji se brzo upoznaju s radom
alata. U
ovom trenutku, preko 49,601 edukativnih ustanova, u 210 zemalja
imaju
registrovane Moodle sajtove. (izvor: moodle.org/stats/ )
Moodle se koristi u dravnim i privatnim kolama, univerzitetima i
korporacijama koje edukuju svoje zaposlene. Korisnici variraju
od
-
osnovaca preko srednjokolaca do studenata na fakultetima i
postdiplomskim studijima.
Zahtevi za Moodle su:
1.Hardverski zahtevi:
a. server (kapciteta 1TB, 2,66Xeon,4GB Ram memorije,1Gb LAN)
b. direktna zakupljena linija 4/4DSL, ruteri, backup server
itd.
2.Softverski zahtevi:
a. Web serverski softver, uglavnom se koristi Apache, ali bi
trebalo da rade i na bilo koji drugi Web server koji podrava PHP
i IIS (Snternet Information Services) koji su zastupljeni na
Windows platformama. Potreban je i Mail Server i FTP.
b. PHP skriptni jezik (verzija 4.1.0 ili novija), PHP5 je podran
od verzije Moodle 1.4.
c. Server takoe treba podravati: MySQL ili PostgreSQL, jedna od
ovih serverskih baza podataka se preporuuje u radu sa Moodle.
d.Operativni system (Windows,Linux).
Navedni zahtevi se odnose na istrukcioni modul sistema (koji
obuhvata
hardversku, softversku i komunikacionu infrastrukturu) i modul
alata za
e-uenje (predlog je Moodle). U nastavku ovog rada slede
preduslovi koji treba da se ispune a odnose se
na modul za administriranje, modul instrukcionog interfejsa i
modul za
obezbeivanje kvaliteta. Za dalji razvoj e-leraninga u pogledu
usluga ili korisnike podrke koje su potrebne u koli su:
a. Administrator osoba koja je rukovodilac, odnosno odgovorno
lice (modul za administriranje),
b. Obuenost nastavnika i priprema e-materijala, kao i
upoznavanje uenika sa procesom e-nastave i okruenjem programa
(modul instrukcionog interfejsa),
c. Obezbeivanje kontinualne evaluacije i kontrole kvaliteta
okruenja za e-uenje. U ovom procesu treba da bude ukljuena uprava
kole,pre svega pedagog i direktor, takoe ovo je posao i za
administratora (modul za obezbeivanje kvaliteta).
to se tie dodatne opremljenosti kola informaciono-komunikacionom
tehnologijom je potrebno:
a. Server (centralni raunar), b. Posebno opremljena uionica
(smart table, kamera).
-
4. PREDNOSTI E-UENJA
E-learning omoguuje korisnicima kvalitetno uee u nastavi i kada
je to zbog udaljenosti, rasporeda i slinih okolnosti nemogue. iroka
dostupnost omoguuje i istovremeno uee velikog broja korisnika.
Edukacija je efikasna, dakle uz minimalno utroeno vreme postie se
maksimalni uinak, edukacija je efektivna trokovi se mogu smanjiti i
do 40%, a vreme i do 60% u odnosu na klasinu nastavu. Nivo znanja
nakon edukacije mora biti vea ili barem jednaka alternativnom
klasinom uenju u uionici. E-learning zahteva od korisnika odreena
znanja i vetine kako bi se mogli njime koristiti. Omoguavanjem
samostalnijeg odreivanja naina i vremena uenja, e-learning svojim
uenicima donosi i veu odgovornost. U odreenim oblicima
e-learning-a, uenici se sami moraju motivisati i individualno
procenjivati potrebu za uenjem, to moe dovesti do rezultata i
objektivno dobrog napretka u procesu uenja.
Prednosti za realizaciju i razvoj e learninga:
1. Informaciono komunikacijske tehnologije i pratee promene su
prodrle u sve sfere drutva,
2. Potreba za promenom u koli (nastava, uenje, dostupnost
materijala, edukacija nastavnika),
3. Iskustva u izradi i provoenju online nastave (pojedini
fakulteti i kole, npr. Univerzitet u Novom Pazaru je razvio
kompletan sistem za uenje na daljinu),
4. Sve dostupnija oprema, 5. Jaanje upravljake organizacijske
kulture, 6. Moan i besplatan drutveni softver, 7. Postojanje
globalno prihvaenog jezika obrazovanja, nauke i
privrede engleskog jezika.
Nedostaci:
1. Nedovoljan broj obrazovanih strunjaka, 2. Manjkava
odgovornost za rezultate, 3. Nepostojanje web stranica mnogih kola,
4. Nedostatak obrazovnih materijala, 5. Softver za upravljanje
nastavom i kolom se ne primjenjuje ili se
slabo primjenjuje,
-
6. Nedovoljan broj kompjuterskih uionica i ogranien pristup
uenika u kompjuterske uionice (ovaj problem se odnosi generalno na
kole u Novom Pazaru),
7. kole bez beinog interneta.
5. ZAKLJUAK
Poboljanja u raspoloivosti pristupa i brzini pristupa Internetu
poveala je mogunosti okruenja saradnikog rada kao i ostale
tehnologije za raspodeljeno uenje. Kao posledica ovakvog stanja je
nastajanja niza novih kompanija i asocijacija koje intenzivno ulaze
u prodajni prostor
tehnologija za uenje. Novi produkti neprestano izlaze na trite
te u kombinaciji s postojeim ostvaruju nove funkcionalnosti. Sve to
postaje novi izazov za stvaranje potpuno novog okruenja e-uenja.
Pojava paradigme e-uenja ne znai da postojeu aplikativnu programsku
podrku valja staviti van upotrebe. Naprotiv, postojee primene kao
to su primer administriranje uenika, ljudski resursi kao i
poslovanje biblioteka predstavljaju kritine komponente okruenja
e-uenja. Pa je zapravo pravi izazov sve te postojee primene
integrisati u sistem e-uenja kao njegove usluge. Napredak u
informacionoj i komunikacionoj tehnologiji kao i najnoviji
razvoj nauke o uenju osigurao je povoljne prilike za oblikovanje
novog okruenja paradigme e-uenja sa sledeim atributima: ueniku je
orijentisana, interaktivna je, lagana za pristup, fleksibilna i
mogue je ostvariti na postojeim raunarskim platformama. Zakljuujemo
da e-uenje nee eliminisati postojee obrazovne metode i tehnologije,
nego tim vie ono mora biti njima primerena i prikladna
nadogradnja.
LITERATURA
[1] Dagger, D., Wade, V., Conlan, O., Developing Active Learning
Experiences for Adaptive Personalised eLearning, Adaptive
Hypermedia and Adaptive Web-Based Systems, AH2004,
[2] Jovanovic D., Zizovic M., Jokanovic D., The Structure of the
Information Model for Personalized eLearning Content, 13th
INFOFEST, Budva, 2006.
[3] Maovi S.,Saraevi M., Modelovanje poslovnih procesa i primena
Data Mining tehnika u e-uenju', Univerzitet METROPOLITAN E-uenje na
putu ka drutvu znanja 2010, Beograd.
-
[4] Nicola Henze, Personalization Services for e-Learning in the
Semantic Web, 2nd International Workshop on Adaptive Systems for
Web-Based Education: Tools and reusability (WASWBE'05) at
AIED'05, 18-22 July 2005, Amsterdam, The Netherlands.
[5] Saraevi M., Maovi S., Primena UML modelovanja i PHP jezika u
izradi web aplikacije za e-uenje, Univerzitet METROPOLITAN E-uenje
na putu ka drutvu znanja 2010, Beograd.
[6] Software for e-learning,
http://www.e-learningconsulting.com/products/index.html
www.ec.europa.eu/education/programmes/elearning/index_en.html
INFRASTRUCTURE FOR DEVELOPMENT AND
IMPLEMENTATION OF E-LEARNING IN THE EDUCATIONAL
SYSTEM
M. Saraevi3, S. Maovi4
ABSTRACT
This paper reviews the applications of e-learning in education.
First, we
have provided the basic elements and then the programs that are
now
used in the world of e-learning. Advances in information and
communication technology and the latest development of the
science of
learning has provided opportunities for creating a new
environmental
paradigm of e-learning. This work represents the essence of
e-learning,
and the intersection of two areas: information -
communication
technologies and education.
Key Words: E-learning, LMS, WebCT, Moodle, Infrastructure
3 Muzafer Saraevi, MSc, Techincal Faculty, University of
Kragujevac, Svetog Save
65 aak,060/497-9-797, [email protected] 4 Sead Maovi, MSc,
Faculty of organizational sciences, University of Belgrade,
Jove
Ilia 154 Belgrade,060/666-0-646, [email protected]
