Slide 1
E-POSLOVANJEPojam e-poslovanjaIBM: E-poslovanje je
transformacija kljunih poslovnih procesa upotrebom Internet
tehnologija. E-poslovanje je korienje Interneta i drugih IT da bi
se pospeila trgovina i poboljale performanse
organizacije.E-poslovanje moe se definisati kao obavljanje
poslovnih operacija primenom savremenih ICT. U poslednjih nekoliko
godina popularno je koristiti termine koji poinju sa slovom e
(electronic elektronsko).Tendencije u e-poslovanjupoveana brzina
promene u poslovanju, smanjenje znaaja udaljenosti kao parametra u
poslovanju, smanjenje vremenskih disproporcija, globalno trite,
vetina upravljanja, znaajne promene odnosa od prodavca ka kupcu,
globalizacija trita, otvorenost sistema, interdisciplinarnost i
zatita intelektualne svojine. E-poslovanje menja kvalitet ivota i
nain poslovanjapoveava se efikasnost i i ekonominosti rada,
smanjuju se svi trokovi, jer su e-transakcije neuporedivo
jeftinije,obavljanje pojedinih poslova vie nije vezano za lokaciju
na kojoj se nalazi sedite firme,radno vreme vie nije fiksno i
transakcije se mogu obaviti tokom celog dana i svih dana u
godini,plaanje se obavlja e-novcem i kupac iz bezbednosnih razloga,
ne mora da dri kod sebe gotov novac.
FAKTORI KOJI SU USLOVILI RAZVOJ E-POSLOVANJA Digitalna
ekonomijaPojam digitalna ekonomija se odnosi na ekonomiju koja se
oslanja na digitalne tehnologije. Digitalnu ekonomiju pojedini
autori nazivaju i Internet ekonomija, nova ekonomija ili Web
ekonomija. Karakteristike globalne platforme su:iroka lepeza
digitalnih proizvoda baze podataka, vesti i informacije, knjige,
asopisi, TV i radio programi, filmovi, raunarske igre, muziki CDovi
i softver koji se isporuuju preko digitalne infrastrukture irom
sveta;Digitalna ekonomijapotroai i organizacije koji obavljaju
finansijske transakcije elektronskim putem, preko digitalnih valuta
ili finansijskih tokena, pomou umreenih raunara ili mobilnih
ureaja;integrisanje mikroprocesora i mrenih kartica u fizike
proizvode kao npr. aparate za domainstva i automobile. KORISTI OD
PRELASKA SA TRADICIONALOG NA E-POSLOVANJE Koristi od uvoenja
e-poslovanjasmanjivanje radne intenzivnosti aktivnosti;porast
produktivnosti rada;smanjenje trokova poslovanja;rast uea
visokoobrazovane radne snage; mali poetni kapital; integracija
svetskog trita;pogodnosti u poslovanju i potronji;promovisanje
individualnog preduzetnitva.VIRTUELNE ORGANIZACIJEGeografski
razmetene organizacije koje su povezane zajednikim interesima, a
sarauju kroz meusobno nezavisne radne zadatke, kroz prostor i
vreme, kao i kroz organizacione granice, uz pomo ICT.Virtuelne
organizacije moemo organizovati: RAD ZAPOSLENOG NA DALJINU,
VIRTUELNE KANCELARIJE I VIRTUELNI TIMOVI.Virtuelne
organizacijePrednosti rada zaposlenog na daljinuPrednosti za
zaposlene su: fleksibilno radno vreme, smanjeno vreme i trokovi
putovanja, sloboda u organizovnju radnog dana.Prednosti za
poslodavce su: poveanje produktivnosti, smanjeni trokovi poslovnog
prostora, smanjen broj izostanaka sa posla npr. usled
bolesti,fleksibilnost organizacije i nove poslovne prilike i
mogunosti.INFRASTRUKTURA I TEHNOLOGIJE E-POSLOVANJA
Pojam infrastrukture e-poslovanjakombinacija hardvera (serverski
i klijentski raunari, mrena oprema) i softverskih aplikacija koje
pruaju usluge kako zaposlenima u organizaciji, tako i poslovnim
partnerima i klijentima;arhitektura hardvera, softvera, mrea i
lokacija istih;podaci i dokumenti kojima se pristupa putem
aplikacija za e-poslovanje.Petoslojni model infrastrukture
e-poslovanja (po Chaffey)
Po Zvass-u okvir za Internet poslovanje ine:infrastruktura:
hardver, softver, baze podataka i telekomunikacije;servisi:
softverski servisi kao npr. maine za pretraivanje, digitalni novac
i bezbednosni sistemi;proizvodi i usluge: Web sajtovi individualnih
kompanija i e-trita. Autor Kampas opisuje model lanca funkcija IS
skladite/fiziki nivo: stalna i privremena memorija za skladitenje
(podudara se sa slojem IV);nivo obrade: aktivnosti procenjivanja i
logika koju obezbeuje procesor raunara (obrada se vri na slojevima
I i II);infrastruktura: ovaj nivo se odnosi na ljude, spoljne
interfejse i na mreu kao spoljnu strukturu (slino sloju
III);aplikacije/sadraj: aplikacije koje obrauju podatke i
transformiu ih u informacije (podudara se sa slojem
V);inteligencija: raunarska logika koja transformie informacije u
znanje (segment sloja aplikacije).UPRAVLJANJE INFRASTRUKTUROM
E-POSLOVANJAElementi infrastrukture e-poslovanja kojima treba
upravljati
Tehnologije e-poslovanja Tehnologije e-poslovanja
Mrene tehnologije Postoje dve vrste mrea:mrea za prenos
podataka; javne mree (mree u kojima se koristi paketski prenos
poruka, kao na primer Internet; i mree u kojima se komunikacija
odvija preko krunog komunikacionog kanala, kao na primer: PSTN
(Public Switched Telephone Network) i ISDN (Integrated Services
Digital Network);privatne mree (realizuju se u okviru
organizacija).raunarska mrea (grupa nezavisnih, ali meusobno
povezanih raunara, perifernih jedinica i drugih ureaja, koji se
povezuju da bi razmenjivali informacije i delili mrene
resurse).Prvi stepen povezanosti raunara Prva klasifikacija
raunarskih mrea je na osnovu kriterijuma stepena povezanosti.
Stepen povezanosti definie: broj povezanih raunara i njihov
prostorni razmetaj. Korisnicima se nudi jedan od pet stepena
povezanosti. Drugi stepen povezanosti raunara LAN
Trei stepen povezanosti raunara MAN
etvrti stepen povezanosti raunara WAN
Peti stepen povezanosti - Internet
Parametri poreenja LAN, MAN i WANgeografska veliina;broj vorova;
brzina prenosa podataka;kanjenje; verovatnoa greke; tehnologija;
topologija.Serverske mreeVrste servera:server datoteka i server za
tampanje; server baze podataka;server aplikacija;server elektronske
pote; fax i komunikacioni server;audio i video server;server za
askanje (chat server); server za transfer fajlova (FTP
server);server mrenih prolaza (Gateway server); server mrenih
barijera i posredniki server;Web serveri; telnet/WAIS
server.Prednosti korienja serverskih mreazajedniko
korienje;bezbednost;rezervne kopije podataka; otpornost na greke;
korisnici.
Sedmoslojni ISO OSI referentni model
Osnovne funkcije protokolasegmentacija (fragmentacija) i ponovno
sastavljanje;uaurenje;kontrola veze; kontrola toka;kontrola
greki;adresiranje. InternetInternet je veza vie individualnih
raunara uz primenu protokola TCP/IP, kao i vie individualnih mrea u
jedinstvenu logiku mreu u kojoj svi dele istu emu adresiranja.Sam
Internet je mrea velikog broja umreenih raunara, irom sveta, koji
su meusobno povezani optikim kablovima, telefonskim linijama,
satelitskim vezama i ostalim vidovima komunikacionog povezivanja,
koja funkcionie na osnovu odreenih protokola.
Servisi Interneta javni servisi, osnovni servisi, servisi za
pretraivanje, sigurnosni servisi, sistemski servisi.Statike Web
strane
Dinamike Web strane
Servisi koji postoje skoro na svakom raunaru koji je povezan na
Internet nazivaju se osnovni servisi. Za pristup ovim servisima
potrebno je imati korisniko ime na nekom od servera na mrei i
odgovarajuu lozinku za pristup. e-mail - na poslu omoguava
proveravanje toka narudbine, primanje novosti sa konferencija... Za
line potrebe omoguava itanje dnevnih vesti, kontakt sa prijateljima
i rodbinom..., telnet jeste program koji omoguava ukljuenje u druge
servere na Internetu imitirajui njihove terminale, protokol za
slanje datoteka jeste sredstvo za prenoenje datoteka (softvera,
zvuka, slike, teksta) sa jednog na drugi raunar irom sveta.Osnovni
servisiServisi za pretraivanjeOmoguavaju pronalaenje odgovarajuih
dokumenata na javnim servisima. Veronica je namenjena pretraivanju
Gopher-a. Otkuca se deo naslova koji se pojavljuje u gopher
menijima i dobija se spisak gopher lokacija. Netfind koji slui za
pronalaenje e-mail adrese korisnika na osnovu imena i prezimena.
Komandom finger vri se pretraivanje. WAIS je nastao kao rezultat
potrebe da se pretrauju kompletni tekstovi, tzv. fulltext search.
Sigurnosni servisiKoriste se kada se ele preneti podaci preko
Interneta koje je potrebno zatiti. PGP je veoma popularan program
kojim se, tehnikom javnog i tajnog kljua, ifruje e-pota. SSH
predstavlja skup programa koji ifruju interaktivnu komunikaciju.
Kerberos obezbeuje vezu sa sigurnom mainom na kojoj se vri provera
identiteta servera i korisnika. On mora da bude instaliran na sve
servise u mrei kako bi mogao da se koristi, a programi moraju da
budu na odgovarajui nain prilagoeni. Sistemski servisinamenjeni su
uglavnom administratorima servera i mree ili korisnicima koji ele
da znaju da li postoji neki problem na vezama. za testiranje
ispravnosti veze izmeu servera i odreenog klijenta u mrei esto se
koristi sistemski servis Ping. AdreseInternet protokol zahteva da
svaki ureaj prikljuen na mreu ima dodeljenu adresu (IP adresu),
struktuiranu kao niz od etiri broja. Svaki od tih brojeva definie
jedinstvenu adresu, s delom adrese koji predstavlja mreu
(neobavezno i podmreu), a drugim delom predstavlja odreeni vor na
mrei. Nekoliko adresa ima posebno znaenje na Internetu:Adreseadresa
koja poinje nulom upuuje na lokalni vor unutar njegove trenutne
mree. Na primer, 0.0.0.23 upuuje na radnu stanicu 23 na trenutnoj
mrei. Adresa 0.0.0.0 upuuje na trenutnu radnu stanicu;povratna
adresa koja poinjem oktetom 127, vana je u pronalaenju greaka i
mrenoj dijagnostici. Mrena adresa 127.0.0.0 je lokalna povratna
adresa unutar radne stanice;adresa za sve je predstavljana
ukljuivanjem svih bitova, to po broju daje vrednost 255. Tako
192.18.255.255 alje poruku svim vorovima na mrei 192.18. Slino
tome, 255.255.255.255 alje poruku svakom voru na Internetu. Naini
pristupa Internetupristup od kue koji povezuje kune krajnje sisteme
u zajedniku mreu;poslovni pristup koji povezuje krajnje sisteme u
poslovnim i obrazovnim institucijama u zajedniku mreu;beini pristup
koji povezuje mobilne krajnje sisteme u zajedniku mreu.Pristup od
kuePod pristupom od kue podrazumeva se povezivanje kunog krajnjeg
sistema (najee raunara, ali i Web TV-a ...) sa perifernim ruterom.
Za pristup od kue najee se koriste standardni modem i obina
analogna telefonska linija preko kojih se indidivualni korisnik
povezuje sa posrednikom za kune Internet usluge. Za irokopojasni
pristup od kue, koriste se dve tehnologije: digitalna pretplatnika
linija (Digital Subscriber Line - DSL) i hibridni
optiko-koaksijalni kabl (Hybrid Fibre Coaxial - HFC).
Poslovni pristup InternetuPoslovni pristup se koristi u
preduzeima i na univerzitetima, gde se za povezivanje krajnjeg
sistema i perifernog rutera, obino koristi LAN mrea. Ethernet je
najrasprostranjenija tehnologija pristupa u ovakvim mreama. Najee
Ethernet tehnologije su 10 BaseT i 100BaseT, koje koriste upredene
parice bakarnih provodnika u topologiji zvezde i imaju brzinu
prenosa od 10Mb/s i 100Mb/s, respektivno.
Beini pristup InternetuDanas postoje dve iroke kategorije beinog
pristupa Internetu: beine LAN mree i beine WAN mree.U beinim
LAN-ovima mobilni korisnici emituju podatke ka baznoj stanici
poznatoj kao beina taka pristupa (Wireless Access Point WAP) ili ih
primaju od nje i to u preniku od nekoliko desetina metara. WAP
bazna stanica je obino povezana sa standardnom ianom vezom sa
Internetom i slui za povezivanje beinik korisnika sa delom mree u
kome postoje kablovi.Beini LAN-ovi koji su zasnovani na tehnologiji
IEEE 802.11 (poznatoj po imenima Ethernet i Wi-Fi) trenutno
doivljavaju pravu ekspanziju.Beini pristupni protokol, koji je
rasprostranjen u Evropi, kao i i-mode, koji je rasprostranjen u
Japanu, predstavljaju dve tehnologije koje omoguavaju pristup
Internetu putem infrastrukture mobilnih telefona.Beini pristup
Internetu
EkstranetEkstranet je privatna raunarska mrea u vlasnitvu
organizacije, zasnovana na Internet tehnologijama, a u nekim
sluajevima i javnom telekomunikacionom sistemu, implementirana da
bi se na bezbedan nain delio deo korporativnih informacija ili
operacija sa poslovnim partnerima organizacije vlasnika. Ekstranet
se koristi za: privatne diskusione grupe;grupnu saradnju;programe
obuke;zajednike kataloge proizvoda;upravljanje
projektima;upravljanje porudbinama;upravljanje zalihamaspecijalne
programe;izvetaje prodaje i raspored proizvodnje.Internet2Projekat
Internet2 je originalno zamiljen kao razvojno-istraivaki projekat
poveanja kapaciteta i brzine Interneta. Internet2 je od 1997.
godine do danas, doiveo mnogo promocija, pa ak i neke
eksperimentalne provere. Razvoj Interneta2 danas je uglavnom
ogranien na SAD-e, budui da jedino tamo postoji razraena i uhodana
optika vBNS mrea (very high perfomance Backbone Network Service)
koja je jezgro celog Interneta2. Ovaj projekat ima za cilj da
obezbedi usavrene aplikacije:online simulaciju,obrazovanje na
daljinu,digitalne biblioteke,virtuelne laboratorije i
teledijagnostiku.
Web 2.0Web 2.0 predstavlja Web nove generacije, gde se Web
tretira kao platforma koja korisnicima omoguuje interakciju,
jednostavno praenje ali i uestvovanje u kreiranju sadraja.Neki ga
doivljavaju kao trenutni trik da se privuku investitori i oglaivai,
drugi smatraju da se zaista radi o budunosti Interneta, dok trei
smatraju da je Web 2.0 ve sadanjost Interneta, samo mnogi toga nisu
svesni. Tom OReilly je tvorac ovog pojma i koncepta. Odrale su se
tri Web 2.0 konferencije u San Francisku u oktobru 2004. i 2005.
godine, dok je trea konferencija bila odrana poetkom novembra 2006.
godine. Na konferencijama se raspravljalo o prolosti, sadanjosti i
budunosti Web-a. Umreavanjee-poslovanje se odnosi na efikasno
povezivanje ljudi i kompanija,stvaranje efikasne mree i kreiranje
infrastrukture predstavljaju najvanije elemente uspenog
e-poslovanja,kompanije koriste razliita sredstva za prenos
informacija,sredstva za prenos informacija obuhvataju:direktne
linkove,VAN (mree dodatih vrednosti),ISP (provajdere Internet
usluga),VPN (virtualne privatne mree),CSP (provajdere trgovinskih
usluga).
Istorija ML-aPrvi jezik za oznaavanje nastao je 60tih godina 20.
veka. Ideja do koje je IBM doao, bila je da se korisni sadraj
uokviri odreenim oznakama koje e ga opisivati. Tako je nastao opti
jezik za oznaavanje (Generalized Markup Language GML).80tih godina
20. veka, Ameriki Nacionalni Institut za Standarde radio je na
razvoju standarda jezika za oznaavanje podataka. Zahtevi kojima su
lanovi Instituta teili bili su da nastali proizvod bude dovoljno
formalizovan da moe garantovati verodostojnost dokumenata, dovoljno
struktuiran da se moe nositi s kompleksnim dokumentima i dovoljno
otvoren da moe da podri rad sa velikim koliinama podataka. Nastali
jezik nazvan je standardni opti jezik za oznaavanje (Standard
Generalized Markup Langage SGML.
Istorija ML-aHTML je nastao kada je Tim Berners Lee izabrao
jedan mali skup oznaka iz SGML-a koji je korien u istraivakoj
labaratoriju u CERN-u i primenio ih na formatiranje dokumenata.
Problem HTML-a je to ima mali skup zadatih oznaka ili tagova. Kada
se javi potreba za proirenjem, mora se menjati i standard to ga ini
krajnje nepraktinim. W3C je poeo izradu jezika koji e objediniti
jednostavnost HTML-a i sposobnost prikazivanja podataka SGML-a. Na
poetku razvoja XML-a, odreeno je deset smernica kojih se moralo
pridravati:XML mora biti direktno primenljiv preko Interneta;XML
mora podravati irok spektar primena;XML mora biti kompatibilan sa
SGML-om;XML mora lako pisati programe koji procesiraju XML
dokumente;XML dokumenti moraju biti itljivi ljudima i u razumnoj
meri jednostavni;standard mora biti specificiran to pre;dizajn
XML-a mora biti formalan i precizan;kreiranje XML dokumenata mora
biti jednostavno;saetost kod oznaavanja dokumenata XML-om je od
minimalnog znaaja.00XMLW3C je opisala XML na sledei nain: XML je
podkategorija SGML-a. Njegov cilj je da izvornom SGML-u omogui
postavljanje, preuzimanje i obradu na Web-u na nain kako je to
danas mogue pomou HTML-a. XML je napravljen sa ciljem da bude
jednostavan za primenu i da omogui kombinovanu upotrebu sa SGML-om
i HTML-om.Neki smatraju da je XML zamena za HTML, meutim to nije
tano. HTML i XML su komplementarni jezici. XML je metajezik, tj.
jezik koji opisuje podatke, dok HTML prikazuje izgled podataka.
XMLXML se koristi za:razmenu podataka izmeu nekompatibilnih
sistema;razmenu finansijskih informacija preko Interneta;deljenje
podataka - nezavisno od softverskih i hardverskih
platformi;skladitenje podataka;stvaranje novih jezika. XML
predstavlja jezik za kreiranje elektronskih dokumenata. Jedan XML
dokument predstavlja hijerarhiju XML elemenata. Svaki element
reprezentuje deo informacija koje su sadrane u dokumentu.Web
portali Portali su specifine Web lokacije, gde se na jednom mestu
na Internetu moe nai mnotvo sreenih, razliitih informacija, koje se
pojedinano mogu nai i na drugim Internet lokacijama.Mnogi Web
portali omoguuju korisniku da personalizuje komunikaciju, na osnovu
podataka koji odreuju korisniki profil. Za realizaciju Web portala
potrebno je raspolagati softverskim sredstvima koja omoguavaju
pristup razliitim Internet lokacijama, kako bi prikupili podatke od
interesa za korisnike portala. Pod Web portalima se u praksi esto
podrazumevaju i Web lokacije koje imaju samo vei broj ureenih
linkova, iako poseduju samo neke od njihovih svojstava.
Horizontalni i vertikalni Web portaliHorizontalni portali su javni
Web sajtovi koji svojim korisnicima ine dostupnim sve servise koji
bi im mogli zatrebati. Ukljuuju online kupovinu, vremensku
prognozu, cene akcija, vesti, maine za pretraivanje, grupe za
etovanje, horoskop i sl. Primeri su: NetCenter
(http://www.netcenter.com) i MyExcite (http://www.myexcite.com).
Vertikalni portali su portali koji pruaju specifine informacije za
potrebe korisnika. Primeri su za: hemijsku industriju Chem Industry
(http://www.chemindustry.com), elektronske konsultacije
E-consultancy (http://www.e-consultancy.com), graevinu Construction
Plus (http://www.constructionplus.co.uk) .CMSCMS postaje popularan,
kako za odravanje Web sajtova, tako i za korporacijski intranet.
Jedan od razloga ekspanzije i popularnosti CMS-a je to, to
omoguava, da se bez predhodnog poznavanja programiranja i Internet
tehnologija, vri prezentovanje i manipulacija Web sadraja. CMS ima
nekoliko razliitih namena: za odravanje, dodavanje i razmenu
podataka u okviru kompanije;komunikaciju putem integrisanog sistema
poruka;prezentovanje i ureivanje sadraja publikacija na
Internetu.CMS pokriva kompletan ivotni ciklus strana na sajtu, tako
to korienjem jednostavnih alata kreira sadraj sajta, vri
objavljivanje i na kraju arhiviranje. Prednosti primene CMS-aolakan
proces stvaranja sadraja Web prezentacija;bra promena strana na Web
prezentacijama;vea konzistentnost;poboljana navigacija
sajtom;poveana fleksibilnost sajta;podrka za decentralizovano
stvaranje;poveana sigurnost;smanjen broj dupliranih
informacija;smanjenje trokova odravanja sajta.EDIEDI je tehnologija
razmene poslovnih dokumenata standardizovanog formata sa jednog na
drugi raunar.
TelefonijaTelefonija je tehnologija koja vri povezivanje servisa
glasa i servisa podataka, odnosno vri spajanje telefonskih i
kompjuterskih sistema. Postoje dva naina da se doe do Web kupaca
koji ele da priaju sa nekim: call back dugme. Ovo dugme automatski
povezuje predstavnika i kupca telefonski i oba su online;live
contact dugme. Kada kupac pritisne ovo dugme, predstavnik
organizacije primeuje da kupac eli online kontakt.
Automatsko prikupljanje podatakaOva tehnologija obezbeuje
blagovremene i tane podatke i na taj nain upravlja i usmerava
poslovne transakcije. Da bi implementirala ovu tehnologiju, svaka
organizacija mora da ima: bar kod ita;skener;tampa;opremu za radio
frekvencije.Mnogi objekti imaju sistem skeiniranja bar kodova na
prodajnim mestima (Point Of Sale POS) i tako vre automatsko
smanjenje nivoa zaliha i auriranje prodaje. Primenom ove
tehnologije, im je proizvod izabran, faktura potvrena i proizvod
krenuo iz skladita, svi podaci su ve uneti, a sistemi zaliha i
raunovodstva aurirani.Elektronsko upravljanje dokumentimaOvo je
tehnologija koja obuhvata kreiranje, uvanje i uspostavljanje
elektronske verzije dokumenata.Da bi se implementirala tehnologija,
neophodni su: personalni raunari ili fajl serveri;ureaji za
skeniranje;mediji i ureaji za skladitenje;komunikacioni
ureaji;softveri za upravljanje dokumentacijom;tampai.EDM
tehnologiju naee koriste kompanije iji su poslovni procesi
orjentisani ka obradi papirne dokumentacije kao npr. finansijske
institucije, osiguravajue kompanije, transportne organizacije...
Trendovi ICTodnos troak/perfomanse;objektno-orijentisano okruenje i
menadment dokumenata;mreno raunarstvo;mobilna
trgovina;Internet;intranet i ekstranet;korporativni portali;mreno
preduzee;optike mree.HVALA !VSLOJ SADRAJA I PODATAKA
IVFIZIKI SLOJ (SKLADITE)
IISLOJ SISTEMSKOG SOFTVERA
ISLOJ APLIKACIJE
III TRANSPORTNI ILI MRENI SLOJ
Klijentske aplikacije
Integracija aplikacija sa poslovnih partnerima i
posrednicima
Upravljanje eksternom mreom (ekstranet / Internet)
Razvoj aplikacija
Aplikacioni server
Web server
Upravljanje podacima
Postojee aplikacije i podaci
Korporativni server baze podataka
Upravljanje internom mreom (intranet)
Telefonija (Telephony)Elektronska razmena dokumenata (Electronic
Data Interchange - EDI)Smart karticeProirivi metajezik za
oznaavanje (Extensible Markup Language XML)Pro karticeInternet /
WebAutomatsko prikupljanje podataka (Automated Data Capture
ADC)
Elektronsko upravljanje dokumentima (Electronic Document
Management EDM)Automatizacija procesiranja informacija (Workflow
Automation)E mail i slanje poruka (Messaging)Extranet
E-trgovina
Saradniko e-poslovanje
1. Fiziki sloj
2. Sloj veze
3. Mreni sloj
4. Transportni sloj
5. Sloj sesije
6. Prezentacioni sloj
7. Aplikacioni sloj
Provajder Internet usluga(Internet Service Provider - ISP)
Raunar
Modem
Provajder Internet usluga(Internet Service Provider - ISP)
Ruter
Building 2
Porudbina u formatu raunara potroaa
EDI format prevodilac
Porudbina u standardizovanom formatu
Porudbina u standardizovanom formatu
EDI format prevodilac
Porudbina u formatu raunara dobavljaa
Potroa
Dobavlja
