1

2

3

Edicija Putokazi

knjiga 25.

4

5

Nikola Šipetić

Pesme iz crvene jambolije

Beograd, 2014.

6

7

Pred nama je „slika jednog vremena“, prikazana u trećoj knjizi poezije Nikole Šipetić Tomahawka.

Autorovo živo iskustvo utkiva se u reči i stihove i

oživljavanjem teških i lepih trenutaka iz života, potuno nas obuzima i emotivno uvlači i provlači kroz svoje snove,

viđenja, razmišljenja i doga]aje.

Rada Karanac, sociolog, M.Sc

8

9

Zimsko jutro / smena treća Korak napred zvuci leda miris hleba, zimsko jutro sa istoka sunce zeza zubato je, hrskavo je ne gledaj ga, zapad čeka Severac i štit od džepa izmaglica suze mami umrla je treća smena koraci ti odbrojani k’o sinkope brojiš stope udasi za izdisaj, ritam koraka, ruta olovna... Veseli se sad roletna svrsishodno glumi mrak spremaj se za počinak menjali ti noć za dan Znaš li možda ko te tera? Da sve što trebaš prespavaš

10

Crni voz I dalje čekam voz kog’ nema On kasni, možda baš zbog mene Ja ga čekam, biće da je to Oni drugi dolaze u njima su familije, prijatelji, deca… i prolaze Svaki zvuči kao moj, potajno osluškujem Otpozdravljam otpravnike Tražim fenjer svoj Ne bi li mu pomogao nekako, pa kako god… Na klupi sam i dan i noć Lice mi izbledelo, dimom velovano, kameno Vetar nosi papire, lišće, kese... Ako dune jače odneće i mene Al’ ne čekam avion, nema veze Ja čekam voz svoj, u njemu sam ja onaj kog odavno nema, sit sam imitacija Ja neću svoj krug i ne vraćam se kada jednom odem Ja sam istok, zapad, sever, jug bez reda i smisla onako unakrs...

11

Crno Jagnje Jagnje crno razborito Valovitom vunom dano Lepo si al’ nisi sito Hladnom vodom pofajtano Štuca radost, žal za hranom Kakvom - takvom, neprestano! Biće jednom ispleteno sećanje na mladost, zeleno onako, kukičastom stranom... Crna ovca tišine, senčeni zvuk, nemuštost blizine, kontrasti daljine, crno beli sistem... Gde je tvoje stado? Pitaš se uglavnom... I koje su to boje u koje Vas boje? Bojadžije nove, vaistinu dobre! I to tvoje razborito sad je samo solo i opet je blejanje kao belih horsko Ne liči na pevanje... Frula ista dosadna, fali intonacija Isto sviće smrkava kapa, šal i čarapa Kremacija ispod sača obraduje dobavljača I sve jadne gladne, napuni ovale, psima koske zna se! Oko tebe garda jagnjećih brigada Nekad i Vuk strada da se sroči basna

12

Rat Iz ovog rata za istinu strateški verujem u lutriju Nova srećka, novi dan, laku noć, dobar dan... Duplo golo rešavam...Tangram! Greb, greb na sve zidove Možda negde iza sam Sijam pa isijavam Kockam, igram, solo sam Gubim, dobijam iz dana u dan iz iksa u dva, suštinski sam pokopan Miriše mi predaja, ruka krvava, pik crvena Al’ se vije zastava bela kao Džoker Može jedna predaja do sutra? Kad se dignem iz prašine, otrešću se Pa da cimnem Jova iznova Ne pitaj me šta je istina U ratu je mudrost i lukavstvo na kraju mit i legenda, Golgota predvidiva Odgovaram bez pitanja!!! Kada padne kockica, ona ista k’o za Olivera Tvista igraću van kaveza i to je valjda pobeda verujem da jeste al i dalje navijam Iz jedan u dva, laku noć i dobar dan...

13

Lutak iz izloga Kako bi bilo divno da sam stena S’ ramenom od sunđera i kamenim udom - karikom veselja... Kako bi bilo divno da dušu nemam A srce da štimam kao neki mehanizam Njoj i tebi svakom po potrebi, k’o peščani sat, k’o noć i dan ni kraće ni duže tek toliko da se zabavi... Kako bi bilo divno da sam lutka plastična Proporcija? Ne baš klasična, čekam iza kutka Budem iskorišten, uopšte ne trepćem iako plačem Dok sunđer suze skuplja, upijam, al’ ne razumem Proklet sam al’ neću da kunem, ja samo ne umem i šta sad? Trnim i dok pišem, čvrstu stenu sanjam, osećaje odagnavam Nezvani me spopali i na smrt isprepadali, osećaji ljubavi prže kao žar... Kako bi bilo divno da sam robot Da programe menjam kako kome treba i neka igrica za mene al’ samo ponekad... Al’ sam samo čovek i ubi me ljubav mačevima želja Pljušte dleta, kleše se kamen, sahrane, mature, kuće... Svejedno smo skulpture, dok mora vajaju ostrva, viori se plamen...

14

Pravednik prvi Sve je rečeno dok je spavao Svi iz sna su budni bili Nebu su rekli da je to On Da! On! Klošar usnuo, niko drugi Čuo je jednom da djed mu beše pravedni Jov Al’ zašto baš on? Prekušan k’o djedo? Na klupi spava sklupčani pion... Pojma nema da su mu pleća oslonac sveta Ispod klupe kesa puna hleba... Vrapci čekaju buđenje, golubovi novog jutra zov Blago svakom k’o je vid’o to! Ja sam o ovome sve samo čuo I stavio na papir prošaran olovom Ćebe je od novina ispod mosta pokrivač

15

Faust decembarski Laži me Hordo što živiš u meni Mali ti svemir, plodno sam tle Satri me Bagro za kolena 13 I usuda 4 jer nasledih nemir Na koju ćeš ringlu, verige il’ plotnu, da pristaviš vodu za šurenje mene? Gde mi je mudrost kad daješ mi glupost da me svako iskušenje tuče na poene? Žao mi je Hordo i tebe i sebe zbog Beštije Bagro gledamo se! Valjda ćemo jednom sačekati vreme da prođe da nikada više ne rodim se (sebe)!!!

16

Putevi Pojavim se niotkuda Da tu i tamo kroz trnje prošetam Nekad lutam po sopstvenim pesmama U njima sam kad u trnju nisam Nijednu ne zatvaram, moram da tražim, tumaram... U ispisanim stazama često zalutam Moja ruka mi skretnica sa puta Pojavim se da nestanem Usput tebe zasmejem Kada odem da ne znaš gde, ne dam ti da tuguješ Pojavim se niotkuda, negde iz krivina mojih pesama Padne magla pa vidike zataška, zamagle stakla i prodje Nova godina Doći ću opet znaš i sama...

17

Bejbi Dol Ona je sjajna Šur kupi pljuvačku Dim se znojem boji Miris noći u crvenom topu, odnosi Istine u sopstvenom snopu Kao fenjeri crveni na radnjama drvenim... Džezi glas prekriva Balkan Nešto škripi, mora da je kabal Zvučnici vrište, distorzija spaja Šljokice svrbe, pesma je uzgred, Pivo isparava... Burek, stomak, ljuljanje Jogurt skuplja otrove, jutrom sve se obriše… Otvaraš sve prozore čuješ isti glas, Nju Orleans Beograd je na šinama njega trese sedmica Niz bulevar, sve od Cvetka, dole šina savija Oba oka sklopljena uho puno tonova Ona peva zatvara, seča dimnih zavesa Duše skliz je trenutni, jutra radna žurna su Budim se al’ nisam tu

18

Odustajem Pre nego što krenem dva puta se sapletem Kiselo je grožđe još i pesmu zapišem Prošapućem, dobro je, vazduha se nadišem I šta tamo čeka me? Kotrljajuće kamenje? Još na kraju ispadne da je neko ter’o me Da se blentav zalećem. Odustajem! Ma lažem bre.. Toreador ispred je, blenem u crveno, iza crno čeka me Odustajem! Pa rekao sam 100 puta već!

19

Magdi primorskoj Leti kobac, feniks, jastreb Ti uplićeš lase al male su šanse Da odvuku te odavde Puno čitaš stripove Pravo da ti kažem I znam da se moliš Da te Zagor nađe Možda neka muzika Izvede te iz snova Kakva noćna mora Rasla si uz gusle Mocart se izvinjava za Virtuozne prste Budna si jer hukće sova Što se mora mora Aj zdravo pa Ojha P.S. Hteo sam da pomognem Da se razumemo Beograde – Darkwude Jebem li ti seno!!! Jer na kraju Žarkova Gde slave Nik Slotera Spržilo me sunce!!!!! Brzi zavičajac pregazio srce, što nije za jelo...

20

Kad je otišao amidža Odneo je sa sobom sve Izgubljeno, nađeno Pasuse i tačke Al’ nije mogao zareze... Odneo je sve laži, istine Priče ispričane, prećutane sne Noći, dane, balone šarene izduvane, naduvane, iglom probodene i sve svoje tajne... Da ne guši potomke odabr’o je zidove Da mu spreče zemljotres i moguće potope Zbog neiživljene želje zlatne, nekad dijamantske Ostavio je zareze... Pucale su puške bilo je veselje A te kule kamene dobile su sve I sakrile tamo gde... Zvonila su zvona za sva jutra nova

21

Žeteoče rode! Žeteoče omaši neki kukolj Ako sada počistiš sve Šta ćeš kasnije? Mislio sam danas A istupio se srp jer si došao na srž Korak jedan i prolaziš samo ako žmuriš Zažmuri ovog puta znam da si pedantan Budi malo aljkav meni znači danas Žeteoče otpij, znaš! I ti se kosiš Pa se nebu moli dok taj tup srp oštriš

22

Predstava Voštana figura azbest je obukla Frizura sad plamti, svejedno je... Nema topljenja, nema rugla Šminka, suza i izraz malo bluzan O! Exit jeste izlaz ako radi alarm Zavesa se glavi, toplo je u sali Iscepkane karte, tepih sam se pravi Papirići čupavi, beznadežno glupavi Lako su zapaljivi kokicama posuti Rasplet radnju osmudi vosak solju osoli Posoljena razrada i velika zagrada U njoj plakat napucan, vibrantan i oštar sav dakle kičma trans!I lakat kao mast... A karte sam dobio preko sindikata I šta sad tu kenjam kad za džaba zveram? Voštana figura nije momak nije cura Hvata se za gušu, dušu daje džaba!!! Aplauz za Raba e baš vala baš...

23

Noćas Isijavam, palim sveće S’ tobom razgovaram Jetru alkoholom natapam Oko nas je publika Radoznala, navijačka Isijavaš i ti plamen sveća leluja Od svega izgovorenog u dijalogu vetrova raznih, razornih i blagih Soba se zagreva još jedna flaša konjaka I peškir oko vrata U torbici za šminku meškolji se plastika Prepuna smirotika i šarenih pilula Publika je pročitala da se njima dejstvo pojačava Šta god da ti kažem već si mi rekla Prijaju ponavljanja, isključivo nama Njima svira klasika, metronom juri unazad Notni zapis Talmuda zbunjuje i Mehtea Ova noć isijava, k’o sat se mesec navija da odzvoni nedela... Već se puni hronika radoznalim mnogima A da prekinemo lanac taj? Oborimo ritual! Da pogasimo sveće sad! A petla za doručak Plotna nek isijava, očerupaću ga ja!

24

Ona Sreli smo se u njoj dok je bila s' njim Mislili su da su potpuni... Znoj lica njegovog, ukus sluzav, slan Usnama je skupljala kao kapi s latica, pokislih Mogli smo sa njima samo na tren, samo na čas Ko je mogao da zna zakon trajanja? Udahnula je tebe i mene, ona On je poturio pleća za hleb, porod i nebeski svod Mislili su da to je sreća... Ko nas je u njih pozvao? Da gledamo slepi, gluvi da slušamo, kazaljke pomeramo, vreme odbrojavamo, unatrag... Voleli bi da nam je žao i da smo mi umesto njih Al’ samo smo se u njoj sreli zbog molitve dve i tegova teških Ona nas je pozvala Mi smo malo zastali i odmah produžili Sama je ostala, želje su od olova, sanja da smo krilati...

25

Pavle/Paulos/mali čovek Putevi sreće, putokazi mutni, čitljivi su teško Iz ćorsokaka vade me sinovi bludni Sve Petrovi mali, tek rođeni a pali Staze utabane dresirane ćudi Ljudi su ljudi a meni su vuci Od trnja se plašim za uvo me povuci I kao polučovek pola sam i nisam I to je tako dovek sebi fige stiskam Hriste dragi Bože jesam li il’ nisam? Magnovenja živim, snoviđenja listam I gde sam svo to vreme? U koricama knjiga? Il’ na filmskoj traci osvetljen i negativan? Misli smrde roštilj, mozak mi je tiganj Srećne su okolnosti što za gore nisam Žalim se na sebe jer sam sebi prisan Za tebe se molim jer prisutan nisam Ili možda jesam? Ali stvarno ne znam gde sam Niti uopšte imam nekoga da pitam I šta sad koga briga što po čistilištu skitam? (Rime su Bećkovićevske i Erićevske iz potpuno praktičnih razloga)

26

Samoća Ovo nije ona samoća koja se zapisuje To ti je čistoća koju papir upije I tad ti knjiga drug postaje, najbolji Tako kažu moljci svi, na tavanu se gricka list U podrumu su miševi, oni ćute, nisu sigurni Želim da te dodirnem rukama mastiljavim Hoću da ti pomrsim vlasi ko ti meni reči Samovanje podrazumeva da te uvek čekam A tebe nešto spreči i tako to u beskraj... Dok kvasni hleb nadolazi pesme su mi plodovi Slede novi porazi, nadolazi suša... krti su mi zubi, korica je meka, a treba da je tvrda, da zaboli da se oseti... A do tad? Razume se, gluma! Uvežbana lakrdija da se nešto dešava Bolje nego ništa... Da se prašina usisava i porcelan glanca Mogu da se ogledam oko mi k’o poklopac Zasmejavam se sam, onda i otplačem Krpu malo navlažim, razmašem se dalje Ovo nije ona samoća koja se zapisuje Ona se umire lagano negde iza vrata tvoga paravana Nekako tajno, jutrom sjajno i nečujno...

27

Septembar opet Bluza plava, valjda kecelja Usna slana, nije od pereca Suza je kvasi, okolo su deca Smeju se svi učitelji na zameni Susreti su srdačni raspust malo udavi Miris paprike iz domova Prvi dimovi sa krovova Ili odžaka? Ispod stola se lepi žvaka Pocrni se i skameni, šestarom se švaga I čeka zvonce da odzvoni Iznad regala slika maršala Simbol svetao i nebeski Nešto kasnije na ekser dodje sv Sava A Dositej iz friteze izlazi peku se pomfriti, brkljavi smo od ajvara Klanjamo se užini samo mi u družini Soleri su siti rođeni Kosa, tanka, uspravna, debela, Jako slično ogradi ili nekoj kapiji A Zbiraju se jabuke i kruške brojevi u oblike, jesenje i jestive sve su voćke sezonske nepoznate Africi Ja volim lubenice al su one glomazne I ne staju u kockice agrarne su linije Za tikve, njih i haloween Ne poznajem prirodu, ne poznajem društvo

28

Prolazim kroz tablu nema me, ime mi se obriše Sunđerom suvim lavabo samo curi... Hodam, torba teška je sa nje klati se blok broj 5 I ovih dana isto je septembar I uvek se češlja k’o u junu februar To zna svaki đak, pedantno na razdeljak Novi krug za čitav lanac osovina, kardan, zamajac...

29

Radna Knjižica / Biro Hoću ja da radim al’ ne mogu sam Treba mi neko, možda publika s’ jednim likom Da popuni se rubrika svih mislenih zločina Prema samom sebi, prema drugima Treba da se overi i uredno pečatira, to je procedura Da čuje se –bip- da znam kad je pauza Ovako verglam sam, tek ponekim danom Duhu svome honorarno, subjektivno do kad više? Pa mislim stvaaarno... Dužan sam sebi sva bolovanja i nemir I da pojavi se neko, neiskusan sam, ne znam šta bih sa njim? Al’ svakako bih da se naviknem da nedorečen ne odem Treba bre neko da sve to lepo zapiše Il da uključim kameru pa se pred njom preznojim i sve lepo snimim, trajno memorišem, izvučem benificiranu i jednostavno zbrišem? Hoću ja da radim sam ili ortački, radi se o tački, jer visim na litici umara hod po ivici, hoću da vidim šta je na sledećoj stranici 31. maja u radnoj knjižici!!!!!

30

U Muzej po fotku Zbog tebe sam došao to veče Bilo je vruće, oko tebe maske, neke trule daske Muzeja i figure voštane Darijević Dule popunjava kolumne novih -Karusela...- Eno me sa strane i sam nešto zveram u neka vrla dela, u -Decu s kolodvora- dok se brišu čela Ispred pljušte blicevi, deli se plaketa, raduju se zaslužni I ja kadar vrebam dok čekaš, stari napev vilinski da otpevaš, kao sa TV-a.... Alemp bubanj štima, smenjuju se dela u ritmu tam tama za sada još bla bla muzike nema kroz noć .... Haljina ti lepa i zelena svetla, pa onda sijalica ispred mene pesme Cupać Olivere izdavač je –Pčelica-, prelep ti je vrat a lice ti je razglednica Gradca... Opet mi vrućina sada blicam i ja Đorđu preko ramena, usta ti rumena- fotošop crvena pesma još i dogreva, vosak sada otapa i sve senke zidova Usta su mi suva, sve to vredi truda, al’ morao sam van A vani je mrak, svetlo mojih puteva kojim kao Vampir izbegavam dan. No Pasarán! Nije šapno Platon kad sam video fotku promrmljo sam ja, naravno tek kasnije...the end (kraj)

31

Ime Ulice u Čačku Ulica i broj, plava tabla sahranjeni spoj Imena i prezimena dokumenta ispravljena Prva, druga, treća smena, propusnica koje nema Sloboda je ispuštena razloga sad više nema Drema seta prevarena, Nada strada umire zadnja sudbina joj neprikladna, čini mi se ovih dana. Ko se kiti duhom smrada ulicama ovog grada? Legitimna strahovlada sujeverna prizivanja Čipovana lična karta žig je zveri kažu –Dveri- Sakrij broj u toj zaveri skrivaj se od misli kreni hrani belo, grafit kreči, naraštaj spreči od zavisti i od besnih glista leči nemoj da ih guja peči!!! Laži ih da Lav je pitom ko je kralj a ko pion? Daj ulici ime čedno nemoj bludno leb te jebo!!!!

32

Muza Odaberi muzu, digni testosteron Ne prazni se ako misliš na tron da stigneš jak k’o naduvan balon Da oduvas strast kosntruktivno, elegantno, bespolno i silno, valjda ti je jasno?... Glisto!!!! Probaj da se sačuvaš Pretoči se u delo delovođo smelo, probaj onako ljigavo, združi se sa zemljom Možda se i jednom nazoveš zmijom Pa onda sangejzuj koliko ti milo, a ako trpneš to te je ubilo, čisto da znaš voli te Ra! Estrogena predak taj, prva zoro njegova...

33

Narod mi smo nebeski Kakav zvuk, kakav ton, creva krče mol hor drži huk Cvrčak tenor Mrav bariton došlo je na isto, leti hladno zimi isto tako... Prosjak prosi zrno i seje ga sa žudnjom da mu nikne hleb od posta je bled i zbog vode raste rep, škrge šire se!!! Kontejner je prevrtnut recikliran je svet i albino i romalen More je još slanije pa ne gasi žeđ a uz tekilu slaže se i limun Ptice idu peške umorne za let i opet i opet... Gde li je sad Mojsije da nas spase sve? Možda je u pećini čeka novih deset... Tele je od blata napravljeno već nije k’o od zlata al umresmo od dosade Spora je kazaljka senke sunčeve pišu nam se doznake jer Bolnica brža je...

34

Zlo smena treća Stiže opet zlo...Ooo Zlo kako smo? Jesi se umorilo sve dok si me čekalo da vratim se iz Dobrog? I da l’ si mečku vezalo pred kapijom mojom, za komšiluk propisno?Omča, lanac, katanac da ne steže vrat? Sedi bre Zlo, odmori malo, ovo – ono... Pa šta ima novo? Oćeš možda kafu i ratluk uz to? Učiš me strpljenju, opasno si strpljivo da me satreš temeljno e pa hvala ti za to varničim ko tocilo... Mesto da me odmah satreš ti me samo načneš i Dobro me zaraste Moje beznadežno glupavo tvome carskom lukavom polazi za rukom E pa briga me za to!!! Ajde zlo požuri i tu kafu trgni, sad će Dobro ponovo kao Jovo nanovo....

35

I oslobodiš se Kako okove skinuti? Skroz lako, evo ga uputstvo; Duhom ti ih preskočiš!!! Kao što voda trpi mulj, a telo od gvoždja isti žulj, krvlju se operi! Vodom se procedi! Duhom ga preskoči i kaži hop! Tako možeš i kroz zid i ne kao Koperfild Nego stvarno!!! Duhom beskonačno! Veruj mi! Sipaj mi još jednu i uzmi šta ćeš ti...

36

Ta granica bezumlja Kad dodješ u sad to je korak iznad pa kakav da je god jeste zaista... Ne Kihotuj, budi sam, ćuti nikom ne pričaj Sanča ne zavaravaj ako Boga znaš I ne samo njega nego nikog živoga Kada ti za gral kažu da je čaša puna Božanstvenih komedija u nekoliko činova i da se komad igra jedno dva- tri meseca? Ima jedna napomena: Čaša je plastična s’ likom zlatnog teleta Pa čisto da znaš da je ne otpijaš, kad te pitaju da biraš ti je ne biraj... I nemaš ti nikoga osim duha svojega i kad bolje razmisliš ti si duh i sad I uvek si bio ti, tvoj raspored tvoja stvar, sve u tvojoj istini na krilima večnosti Ćuti nikom ne pričaj, ćuti nikom ne pričaj Al ako progovoriš bićeš ovde gde sam ja S’ one strane ogledala...da, da, vidiš kako znaš I jezik za zube!! Sablaznićeš nekog svog palacaš ko zmijuga!!!

37

Isti talas A da sačekamo sad kad nazire se grad? Plutali smo godinama, jebi ga! Nek se javi ko bi da se davi!Odmah! A da sačekamo još jedan talas kopno je tamo Tlo je spas garant pa sećate se, rekli su nam! Okean nam je ko reptila tegla uz sva njihova legla, ključa nam sredina... I onako je svejedno svetionik sija nama i njima A možda je tamo nova nula i neka kula a na njoj pukotina veća, kuća za sve nas i možda je to sreća daj da vidimo aj! Da sačekamo još jedan talas molim Vas Znam da nije vreme za kraj tamo je mašina i srce mehanizma što nas drži van, sklonićemo šraf i napraviti prah Miriše li pobeda kod plima i oseka? Mi smo ovo pod a) Nova plima jesen-zima 2013 -ta... Da ipak sačekamo taj talas on je naš i strpljenje jeste nauka E ljudi pa evo ga!!!!Aj ćao odo ja!

38

Ja sam baletan dobar dan! Pravim piruete lupam se o zidove Smišljam nove folove da publiku nasmejem Pripremljen na bolove sto puta sam razapet Konkurs je za penzije otvoren za artiste Državne su premije za sve duše modrice Za utehe flastere i nikad razumevanje Kad nanovo slomim se ja ponovo ustanem Zeznuto je bezvreme aplauz na lampice Kad zasjaje svećice zagrevaju dlanove A struje kad nestane dese se restrikcije U sred tragikomedije od života ove, aplauz tad prestaje vraća se u snove tamo gde je osmišljen Padnu teške zavese niko ne razume me I te suze klovnovske su nacrtane – šminkane Kanom tetovaže brzo budu isprane, tragova nema ne! I znam gde sam zezn’o se, usto sam iz publike I umesto u WC ja na binu ko kreten! A na bini helanke i učitelj za balet I sav liči na mene, ne koristi bičeve prihvata sve odluke... Od izvora 3 putića pa ti vidi kojim ćeš!!!!

39

Ja bih da stanem Ima li igde kakvo sidro il’ bar neki poteži teg Da zadrži me negde jednom zanavek ili bar na tren da vidim kako je? Ne mogu više da lelujam bre! Gde vidim sebe za godina 5? U kamenolomu sa maljem odgovaram na pitanje I glavu ću da stučem svakom ko me navuče da iznova verujem u šarene sne koji nisu moji, ne! Jebo Vas Feniks, Ikar i Supermen!!!! Neću da pišem bajke drugima za skretnice kao što su meni Grimovi i Andersen Nema mašte ni iluzije, ovako ti je : Leto, jesen, zima, proleće, lepo složim četiri tipa odeće i čekam da prođe.... Ja bih da stanem na sledećoj ako može?

40

Porodici –Pokušanoj- Ž ivite u mojoj glavi svom vrlinom zatrpani Ne dam da me zlo sad gnjavi niti duši da izduši To je zlo tad ubilo me, sećate se? Al’ ne i scene Vas i mene nasmejane, zagrljene na trenutke srećne, udružene... Ko ne veruje imam fotografije, snimke, priče i cinizme... Ima me u dnu te prizme nakon one kataklizme, znate već!? Volim Vas bre! Volim Vas sve! Za mene je važilo NE! Za Vas na sreću nije, da iskupim se nemoguće sad je... I drago mi je da nam svima sviće nešto bolje zasigurno biće Oprostite meni grešnom balonu od duše, lelujevom i smešnom I setite se moje pesme –Bio jednom jedan Ja kakav Ja Hard Core Ja! Jebe mi se za sreće Gral i to sranje –besmrtan-! Probošće me Trnova Ružica, Nimulid, olakšanje, nema bola, kraj....

41

Kroz svetove Razgovaram sa svetovima al ne progovaraju Vole moj monolog smeju se i raduju Monodrama, humoreska, tragikomedija niče freska Krupan zalogaj za čoveka glumca, jel da, da da?.... Da l’ sam alav? I kako to da saznam? A svetovi ćute dok strpljivo me drže U kom god da sam bio ostao sam gladan nazovem im Boga kažem dobar dan al ne vredi! I zaspim bez snova potpuno i sasvim Bez okretanja iz mesečarskih dana Plima me ne dotiče voda je presušila Probudim se spreman za dijalog nežan ali njega nema Razgovaram sa svetovima, razgovaram sa Bogom I sa samim sobom kada me se setim kad prinudno ateriram ( da ne kažem sletim)

42

Stranica mog vremena Stranice jadna za utovar si spremna Olovne su reči i noćna je smena Na polici dremaš budim te iz trena Nemaš ti vremena da ostaneš snena Ničega nema, razumeš li ti to? Koliko toga još uvek te čeka? Da li me mrziš opet iz početka? Da izdušim moram sve reči ko tovar Da bih bio dobar svima osim tebi... Da će te spasti sumnjiva proza Ne mogu da tvrdim al’ probaću znaj Pesma nije recital ni sreća ni zloba, već je svedočanstvo za svaki promašaj Nema tu tačke, spasa za kraj, zarezi su zajeb, u kom glaviš se za nazeb I uljem da podmažem ideje svoje sve Verovati nećeš jednostavno NE Al’ opet si radoznala za moje lažne istine Stranice bre uozbilji se! Potroši vreme na nešto pametnije Ponudi bojice, šarene leptire Zašto trpiš rimovane čemere? Pored paleta šarenih svih, stiskaš tubu crne tempere.... Skačem lastu u bitumen, tuširam se crnim tušem, češem se perom tobom se brišem, umivam se česmom.... Stranice ljubljena volim te još jednom pesmom, plešem za svoje mesto pod suncem sa velom belim sanjam mladunce... Nek smeje se selo lakrdiji smeloj...

43

Vatra Na tom mestu gorela je vatra Njen plam video sam samo ja Ložio sam ,dodavao, čekao i smorio se Na kraju sam otišao Oni posle mene zatekli su žar O njemu pričali da je bio buktinja, morem neugasiva I da je od početka bila logorska u najmanju ruku Magareći je kašljala dvoglava aždaja Na tom mestu zaista je gorela vatra i video sam je ja Sve posle toga je mit, legenda i laž – bajka ognjena A treća šibica meni je izgorela, to je moja pričica A opet nekome je pričetina i čudo druže od 3 dana duže...

44

Cena veliki trgovče? Koliko košta zaborav? Sve ću da uradim da platim Krv sam prolio da shvatim Ne vredi, transfuzija istog suda sećanja vraća niotkuda, sveža i nova Znači, Moša!!! Koliko košta savest da se ubije? Banku ću da opljačkam da ubicu platim Al' ko je ubica i kako to da shvatim? Ako sam ja, sećanje opet ostaje Samoubica uvek sisa i tako rešim ništa I da sve lepo ispovedim kao -grešni Miloje*- Savest se cereka crkava od smeha jerbo, Sve pod kapom ostaje, nebo nam je vakum je!!! Ko će da mi oprost da kad ga sebi ne dam ja? I zašto je tajna zaborava cena njegova? Baš me gone nedela pulsiraju ispod tela Padavica nasledjena na ljuljašci svesti nema Od grozdova kiselih zubi mi utrnuli i zdravi i veštački... Prodao sam dušu za 20 evra podcenio sam cenu Za malo besvesti u jednom malom trenu U niskom letu visoko sam pao a sve sam kao znao I kad probam da prespavam na javi sve se duplira Odgovor u snovima jutrom se urinira Ajde reci koja je cena? Imam dušu još jednu Ovu ko protezu, ovu kojom pišem i na foru dišem Plaćam, trčim, ne pitam, sve dajem samo sjaši više... -grešni Miloje*- (savremena Hrišćanska ličnost 2000 godina posle Hrista prim/prev)

45

Fotografija - TEKNIKOLOR Fotografija s’ mrljom masnom, zdesna otisak palca Žuto vremena palaca sa osmeha lica svih Crno-bela puna boja, mesec iznad bastiona Ona se ogleda, u odrazu je leva, volja je ogledala i reka razmazanih dok zuri se u njih... Fotografija je jedna suncem osvetljena Noć joj je ko blenda, jutrom pomerena ka istoku U njoj smo svi (bukvalno) i niko ne izlazi (banalno), odavno nas nema...ni u mislima ni u oku Zašto smo se slikali? Zašto smo mu verovali? Nešto smo naumili, da postanemo besmrtni u sekundi smislili... Ptica je poletela iz šešira, barut je sevnuo blic I tad smo se nasmejali poslednji put, zatim požuteli iza zavese je put beskonačno dug... Ko je spreman da spali album? Ili još lakše… Ko će da je zaboravi? Jer već sutra to nismo mi Niko ne izlazi, problem je u tome što se ni ući ne može Da se šminka dotera a pokvareno popravi! I pošto smo živi bili još jedan put živeli! I neka je spali svako ko nas žali uopšte nije važno Svejedno je, istinito ili lažno, mi smo se slikali I ostali smo tamo...

46

Ada Bojana Kapak klapara, konji pesak dižu Plamen lampe leluja u ritmu vetrova Bojana se uliva svaki čas u more Cigani vatru lože do zore osvetljavaju šatore, svoja lica i žice od gitare... dukati se nižu, ne za ogrlice, već za daire Ona sreću zapisuje, maestral joj mrsi kosu Stihove šapuće more, čak i uljana lampa po neku reč došaptava i pažljivo ih bira, izmedju vatre i vode, da se ne zgode magle i pare I sve ode u bestraga, daleko odavde Divan dan oktobarski divna noć u pesmi je Sve onako miriše kako uvek bilo je Sedela je dugo na verandi gost joj beše mir Dugo su zajedno ćutali, vremenom se zaljubili Nju je vuklo mastilo potpuno i magnetno Branio se papir silama svojim svim Uzalud se hvalio da je nekad bio drvo na sebi imao zelen list... Ostavila je pero i pogledala u nebo U zalazeće sunce prvo... To je bio znak da mir krene stazama konjičkim Potkovice je okačila na zid, da je seća na mir I to da su kapci na trenutak mirno stajali Iznova ih nemir klapara ispisuju se stihovi Na Adi Bojani u divnom danu piše mi Plave noći noćobdi, ritam reči udara.....

47

Oranje Kako je divno sedeti i pisati Sjajno je kad pesma vidi svetlost noći Mesečinom obasjana, krvave joj oči A svetlost dana u policu je ušuška Il’ je zipuje u neki fajl pa postane besmrtna Fenomenalno suočenje sa žarom sopstvene želje Potpuno je brilijantno narodno veselje skoro egal sa nekim božanstvom obožavanim, bilo kojim Ako smara smaragdno je...Duboke su brazde šarene su laže Neka pljušte greške, peške sam i onako Da popune se sveske, zasučem rukave i sve ću onda lako...

48

Samokontrola Zauzdavam damare kao konje vrane Suzbijam treptaje da svetla ne gase Ponavljam geslo dok upirem u veslo Da napredujem svakoga dana sve više Al operu me kiše... U svakom pogledu vidim zaveru Memento sam neopevan i nepotpun I aljkav sam nekako i takav sam sav Šta se zbilo i gde i gde se izgubilo sve? Pojma nemam... Al’ beležnicu spremam da me podseti na nekad Kad je možda bilo ovo čega nema sad!!!

49

Al obećala si! Obećala si mi pesmu Dušu i srce u stihu Niti u danu što sjaje u noći Evo čekam je još uvek Ko –Carevo novo ruho- Svi je vide osim mene Oči su mi snene A zaspati ne smem Možda me iznenadiš U pesmu usnulog uviješ I tako otkriješ nagi moj san Jadan i bedan tobom izatkan Kako bi svetlu na oči? Kako bi suncu na dan? Obećala si mi pesmu I zbog toga sam budan Usnulima čudan Još jedan od onih –nekih- Svejedno, ako je ikad zapišeš Gurni je pod tepih...

50

Tonovi alkosa Kako tupav ton! Pod lobanjom karabmbol Misli se odbijaju Htele bi da plivaju Mamurluk je suv Ruke trlja bol Mozak kao pista Problem k’o avion Sleće svaki sekund U kuhinji blender k’o njegov propeler Melje crni luk...puni suza sud Duša nešto cvili, kao stidi se od sinoć I legla je na pod... Histeriju valja da preživi danas.... Pod ćebetom je gluva soba Novi hram je (n)ovog bola I večni zavet k’o sinkopa Da neću više nikad I koga je uopšte briga, niko i ne pita -Da zna zora, da zna zora...- Ali ne zna, ne znam ni ja, niti bilo ko Valjda će noć ,rekao bih, uskoro...

51

Tišina Pusti tu tišinu ne prekidaj je, ne progovaraj Proći će... Ona voli tminu, voli i kad šušti lišće, limeni doboš sa kapima kiše u bilo kom ritmu Mora da joj smeta kad vrata škripa severac Zatvori ih... Ćuti dok se reč ne oslobodi, zapiši je doći će Pusti je, proći će vešto ko vetar sa zamahom vešca I koja je razlika izmedju nje i žagora? Rekao bih nikakva Žagor drži nadvikuj se sa zvukovima, njišti ako ti se njišti Tišina ume da tišti živim je i znam A tišinu pusti proći će jer voli da prolazi kao ti da govoriš, pevaš ili plačeš. Pssssst tiše! Pssssst jače!

52

Ljubavna priča Oboje smo pobegli iz te vatre Životinjski, oprezno, instiktivno, namerno... Al’ ja se negde sapletoh pa odbolovah u zatvorenom malo... Nešto puno kasnije put me je naneo da vidim šta je ostalo, tamo gde je gorelo Ugljeni komadi, sivo-beli pepeo i slika Crteži na podu, ona ih je crtala Stihovi po zidovima, ja sam ispisivao A fotografiju svega, jer je sutra premijera, On je snimio na filmu - tehnikolor filmu Sad grickamo semenke svi zajedno u Kinu On pali cigaretu hukće, pukće, kadar mu je mali... Ona mu se gasi on ponovo pali, blješte blicevi a i upaljači... Smenjuju se scene, gledam nju i mene i ne verujem... Ovo nikad nije bilo...sve sam izmislio

53

Ognjen Bio vam je u gostima? Nadam se da ste ljubazni bili kaput mu skinuli, lepo ugostili, kafa, slatko i sve što ide uz to... I perut i prašina su barutna mu čestica lako zapaljiva, ognjena, pucketava... Nemojte mu zameriti zbog sićušnih tragova koje ostavlja za sobom... I neka vaša metla ne bude od kresiva ako čistite za njim, odmah nakon odlaska i njegovog s’Bogom... Bio vam je u gostima, nosio je svetlost, daleko od varnica iskri sitnih intriga...treba da ste je videli Al’ ako ste roletne spustili, kapke pozatvarali, sunce ugasili, on nema ništa s’ tim, branim ga i tvrdim Tražili ste odgovor a on ga je doneo u albumu crvenom Nadam se da ste ga pronašli, dao vam je priče u fotografiji Hteo je da spreči nepotrebne reči –govor je izvor nesporazuma- kaže Egziperi i taj album beli je ušao ko crveni... Ognjen vam je bio u gostima kakva sreća i kakva nesreća Nestao je u dimnoj zavesi, nadam se da ga niste naljutili...

54

Trougli krug Pitomi su podivljali, divlji pripitomili Okrete se deblji kraj na preslici Dvovodni su točkovi u svakoj vodenici Oštri pravi krovovi, napred nazad satovi I plusevi su minusi, doduše po sredini Ko bi rekao nevreme podcenio bi smene Prve, druge, treće, male, srednje, veće Pamuk ili kamen, vatreni i ledeni... Kroz rupu su na saksiji proceđeni, zaliveni Otkrili smo da smo otkriveni i jezivo glupi To je jedno, probuđeni za beznadežno To je drugo -Jerječkinje barjačkinje, koga ćemo-? -Gospoda ćemo da nas okrene, pa nije roštilj samo s’ jedne strane!!! Treće nema provereno iz klupka se odmotalo Postalo je zamršeno čvrsto neraskidivo a i glupo je uopšte što pišem o tom...

55

Uslovni san Sanjao sam da sam otišao pod led Nokte izguljene od grebanja Zube naoštrene za ugrize sante Oči što plamte u nadi da otope Ne znam da l’ hladno je u snu? Mehur pred podlet više nije tu Jato i mlađ obraze mi grickaju Crvene igle od inja i kapilare što pucaju Duhovi predaka zovu i buncaju Javljam se, vrištim, gutam vodu slatkastu Pluća su baloni potureni pod česmu banjsku Cezijum i litijum teku kroz Trepču A mehurići se lagano penju, ponosito vozdižu Pet minuta pre sata budim se i čekam te Da me na biro pozoveš za umor i znoj antidepresiv I uveče sedativ a vikendom alkohol... Ako mi dozvoliš to i molim te dodaj mi taj rasol...

56

Alter Egona Alter Egona ti se divi, čudo si Još te nisu slomili Moj si heroj veliki Ja Tamnica, štakori iza ogledala Noć i dan Svaki korak ti je iscrtan ko laž I svaki treptaj slika iskrivljena Vreme istopljeno kao kod Dalija Težak je život iz kofera 20 kg požutelih sećanja Divim ti se veliki Ja kad utoliš glad lepim rečima Alter Egona blista spolja, zbog tvojih pobeda Pokoravaju Ad Na trenutak, na čas, na večno sad Divim ti se veliki Ja Tvoja Alter Egona kraljica klošara

57

Jutarnja Gospodeeee...žao mi je Roda mi izrodovog Pakla mi paklenog Ne veseli me tuga Ne golica me bol Ne zasmejava me suza Hoću svega manje Digni me sa pluga Neću više ni da sejem Ni da žanjem Ugasi mi sunce i mesec Dok baterija ne potraje lampom ću, frulom ću, Ćutaću, tako mi Boga Ne ropćem, samo teško dišem A ovo što pišem, šištim...

58

Sinoć za joj! Rock and Roll Sa praga prvog sna skočila je zver zauzela stav za na mesec režanje zvezde iza oblaka sakrile su se Iz zadimljene sobe bukte oči krvave i sevaju lasere da otope prozore, pogled topi inje, sjajni vitraž zime Molim telo da joj bude teg, oblake od dima seče infra red, precizno ko žilet...Ja preklinjem sebe da u sablazni ne posustanem ,od straha da ne izdahnem bezveze, da se probudim i spasem se, molim dobre Anđele... Uh kako je teško buđenje kad se svetlost ne nazire na grudima mi stoji slušam njeno dahtanje Vičem bez glasa, grlo cepam, niko me ne čuje Sam sam kriv danima sam hranio je u nadi da bez gladi ne napušta kaveze, naivan sam kao ono čobanče što Vuk, Vuk, vikaše, slepo sam verovao da će život moj u miru prespavati, ako joj bacim kosku i verujem u mit Evo od sinoć celom Adu razglasi da će da me progoni sve dok budem živ a i posle toga da će da se useli tamo gde se ponovo rodim u krug se vrti ringišpil Grebem lice plačem da otvorim oči da pošaljem san koji nikad neće doći, negde daleko izvan sveta u meni Duša mi peni, budim se, grč u preponi, palim cigaru izdišem Nje nema, na počinak se spremam da uronim ponovo u strah salijem olovo, probudim se kao pero lak Zver postidim pesmom ovom, obelodanim je i ispratim do prve šahte Šahtu voskom zavarim i ostavim joj jastuk perjani

59

Budim se ponovo, huh, već je pola tri! Mesečarim do kuhinje da gutljaj vode otpijem a šećer povratim ratlukom ružinim Aj pa laka noć...Za to laka molim Anđele, boje bele su njihove, napolju je sneg, nisu vatre šume bohemske.. Sve je to RNRoll

60

Ibarska magistrala Trotoar je kolovoz danas U telu zavozan samog sebe pretičem Brži sam al zaostajem, gubim takt, svejedno, ne prestajem... Glava šoferšajbna lete kamenice Moje lice, tvoje lice ogledalo su ulice, druma od milošte Zebre niti njište niti njaču ćute se, preskaču i kad kišom plaču Prugasto odelo sa betonskim selom stapa se, očigledno Bankine i branici za kolena su štitnici, semafori čobani svetle kreni, sjaje stani, crveni su dani, zeleni odbrojani Koraci mi svetle, stope sjaje žar i tragovi su crveni, karmin mrvljeni Vidiš li tu čar? Pomeram se, svetlim, odmičem... Azbuku sričem, čitam samo ono što pišem i pitam se dokle ću više kolovozom, tangovozom tim, ibarskim da je tunguski ,čini mi se, lakše bih?

61

Ušće čekanja Čekam talas ili možda neki manji val Pridržavam se šakama za dasku, koja je usput klizava izgovor za stopala plašljiva... A da sve ostavim za sutra? I onako -tomorow never comes- Laku noć i dobar dan, infra red u očima Nespokoj tu počiva, Alterova odluka, Egova su čekanja Nebo se u vodi ogleda... Siva, plava, zelena i kako god da se ogledne mrlja sam šarena, nebu i zemlji nejasna, sasvim Čekam ušća dan, kraj čekićanja i besmisla, prštim optimizam Odgovor je negde van, koža se smežurala, predugo u vodi sam I majčina utroba nekad beše okean...Tihi Otkucaji srca behu divan sat što za ušće otkucava, odbrojava unazad... Tik - Tak za Usuda vlak (ono što brodi šinama) Ulio sam se u svet a sad se bavim čekanjem, teče radni staž, bravo ja...

62

Betl i sans Stvarno, nije mi do zezanja i obaška što znam Da sam blizancu surogat Dok živim njegov san Dan mu moja noć, oblačna Bez duše i lica vedra su nam čela Desna ruka svezana Sa dve leve sam Šta god uradim ne valja Moja omča je moj vrat prečka je od predaka Zagušenje smisla Njemu se sve otvara Medalja ko kravata meni konop stiska I tako od početka Bukvalista pragreha Mitove preživljavam Taster sam za zaborav Kvantna zajebancija Slogovi i brojevi Nekom rastu rogovi a nekome krila Ja bi da izčovečim Ž ivot idijota K’o naivčina s radošću deteta debila A da li cu moći? Moraću da pitam U lavabo ne pišam Prilično sam vaspitan Imam adut za put

63

Nemoj!!! Nikada, ali nikada nemoj Otvarati nova vrata dok stara Ne zatvoriš, zamandališ Ili kako već hoćeš il’ znaš... Jer ćete stići i udariti Promaja obećanja i reči U koja si nekada siguran bio Verovao takoreći... A kasnije opet shvatio da ih Ispuniti ne možeš... Zaključano tri puta proveri A ključ u reku baci Nastavi hod po tankoj žici Dok tajna ko novčić ne potone A sve bivše odaje u pepeo uruše...

64

Kćeri moje Kćeri moje nerođene Na Vas mislim dok sve pišem Za Vas dišem dok ne usnim Da pustoš sudbe snom otpustim Da dosanjam Vas u naručju Da me zora ne prekine Kćeri moje nespokoj je To što nikad došle niste Smeju mi se kapi kiše Sa suzama mešaju se Neka kisnem tako treba Poljupci su vaši s neba Umili mi lice...leptirice, Lepotice, moje… Otac vaš Vas uvek čeka Voli, moli, misli, sanja... Sačekajte i vi njega Dok ne prodju baš sva sranja I saznanja sva zemaljska Vidimo se na peronu Onom našem bezvremenom Smeniće nas novom smenom I sa njome svu gorčinu Dobićemo svu toplinu I novu scenu zajedničku Bogu šaljem razglednicu Evo sad mail za raj SEND klikam...

65

Manastir Nisam došao po naforu svetu Niti ikom ruku da celivam Došao sam jer na zemlji bivam Da ispovešću posvedočim o grehu Raju i Paklu onako u paketu... Došao sam zbog zidina i kamena Manastirskog Molitvama isklesanog po duhu mi Vrlo bliskog Klesale me razne struje i orkani I oluje molitvama odjekuje Ovaj zid što ispred tu je on me čuje I rečima miluje duša ježi blagodet Ispovest za ceo svet Zato ga razumem i više se ne kunem Ni u šta osim u to da razumem kamen Shvatam ne prkosim ne glumatam više Ne tražim ni oprost ni utehe pramen Razumem ga kao nebo zemlju Shvatam ga k’o telo u hlebu Došao sam samo zbog jedne reči Koju ću izreći i zapisati u kamen Gospode Bože moj hvala ti stvarno za spokoj i nespokoj za srce sito isto k’o i gladno ! ! !

66

Poetsko dvorska svadba Alegor i Metafor Zaposeli lažni dvor Dok kraljica Mimikrija Kroz monokl decu špija Ona strepi od istina Od suština pa i smisla Jer Logika zavodnica Zavešće joj oba sina Al’ kralj lažov snaje hoće Da se krije nije fora Kalemljena krošnja to je Začarana i bez ploda -Alegore! Metafore! Kad otope zimske staze Ženite se na proleće Da se loze ne ugase Logike da oženite Zajebite lažne strofe Unuke mi izrodite Nove male folozofe

67

Ne igraj me, samo me proigraj i prodji Ne igraj igre sa mnom bukvalan sam jako I sve shvatam tako zdravo za gotovo Ne igraj igre sa mnom jer gubim uglavnom Pa ne bih ako ne moram nanovo i ponovo Igram se u pesku sam, vaspitan sam tako Postoje igre samo za mene banalne su svakako Pokušao sam nekad davno al’ ne volim čopor Kada su me vukli, zvali, pružao sam otpor I ako sam bežao voleo sam svakog Voleo i Sunce skrivao ga mrakom Ne igraj igre sa mnom kad ti lepo kažem Uvek budem tražen da budem poražen Večita zuca što na svaki pomen štuca Ne igraj igre sa mnom jer ne umem da igram Gušim se i grcam, umirem lagano...prođi samo Eto samo to ako možeš ikako...

68

Vaznesenjskom horu Voleo bih da se jednom vratite Opet da se vidimo na šahovskoj tabli onog našeg grada sivog i svog u žutoj magli Eh kakava je to postava bila...nadaleko nije bilo takve Gde ste moji Heruvimi sada dok u sebi odbrojavam takte Voleo bih opet da nas vidim Zabrinute zbog besmislenih jada Pesma naša Heruvimska snaga Nežna i blaga munja iz oblaka Muškinje u crno Ženskinje u belo Šila se odela orila se zgrada I to s vrha broda jače i od zvona Pevala se dela Petra Mikec Gljeba Iže Heruvimi, Bogorodica Djeva... Voleo bih opet da nas vidim kao nekad Kad je bila slava sv Nikoli pevali smo tada Jedan ton iz hora anđeoskih glava Daje jednoj službi puno više sjaja Sve su pesme u arhivi moga raja I njegovog beskraja...da se razumemomimomo

69

U drugim ljudima TI Zašto me proganjaš kroz sve ljude meni drage Kako da im objasnim da su tvoje fasade za sve moje jade i njihove gladne Zaposedaš tela jer su ti laka pera lica i maske Trule su mi daske pod nogama škripi pozornica Zašto mi se javljaš u drugim ljudima Misle da su umorni, ljuti, neki čak i ludi A pojma nemaju da si to ti ne naslućuju žongleru majstorski, tvoj scenario proročki Zbog tebe pišem stihove i stihova niz Jer ko će da mi veruje i kako da im objasnim ovaj dramski skliz, od života rekao bih Pusti ih da me vide, odloži mi dug Za kolena trinaest i reci kolko košta ovo sad pa da polako idem... Znaš da ću da krenem i da jednom stignem Ne traži me u drugim ljudima tvoja glad to sam ja

70

Nakaza i Andjeo 2 u 1 Kakva sam ja nakaza Spolja lica rumena A u duši ugarak Crnji i od pelina Spoljašnjost mi pitoma Stomak čopor vukova Kakav sam ja andjeo Spolja crn izgoreo A u duši beo sam pitom, svilen ko Raj sam Spoljašnjost mi ognjena Sve pred sobom spržila Kakva sam to karika Dva u telu jednoga Blizanac sam garant Sam sam sebi brat Kakava divna pitanja I potpuna spoznaja

71

Konjanici bez glava Džaba nam je konjanici moji obezglavljeni Što se danas pod maskama lakeja skrivamo Džaba nam je da ispovratimo ne možemo ono vino davno popijeno ni hranu istim ritmom sažvakanu, koliko puta – nebrojeno Dok svako ne odjaha na svoju stranu... Prošlost promeniti ne možemo ma koliko želeli Vidljivi su žigovi Onom ko nas vidi Svak je svakom svedok loše prošlosti Niko nikog ne voli ni magli ni u tmini a i zašto bi? Jer svako svakog zaduži zaverom bar jednom Toliko o ćutnji, zavetu, tišini...kom si kom sa, Istina... I ko nam je kriv kad smo Maštu birali pod tim imenom Za Laž znali smo da je ime njeno... A sad spoznaja, ladno nema rikverca Ni pored puta smernica, ma nema veze, nek se griva gladi Neka kuca sat, neka put se gradi... umesto trofeja u rukama glava sopstvena Savršeni skalp!!! Pa da!! -Rasle tikve na bunjištu bre! Čuješ bre?! Ajd odatle bre!!-

72

Deda Mraze Zajebeš me uvek da bi te velič’o? Zalomiš me ’nako da bi te opis’o? Večnost pakla i večnost raja? E fora ti je baš do jaja Deda Mraze Irvase crveni u sankama drvenim E aj obuci bundu negde usred leta Pa se preko zime kao Adam šetaj Izvedi piruete na nekoj santi leda Gospodine Mraze..ovaj mislim deda!!! Reci šta ti smeta u čaši ti proteza???? Jel to? Ili nešto drugo, treće, četvrto...

73

Čekaonica kurajberska Čekalište dosade ove duše telo je Potvrđuje zakone hemije i fizike Koža puca kvrči se duša nekad budi se Oksidiram valjda i ja rđa klija iz besmisla Vreme teče napred nazad vreme jeste dobar zanat Tako kaže tkalja kad nakurnjake prede iz večeri u veče Čak i inat neuki može da se umori i slomi o glečer Svaki nivo srp je viši pa saseče sve što viri Zar je bitno ko si? Šta si? Travka si i skvašena si Juče tepih zmijskom caru danas kravi na tiganju Jedino što možeš to je da sačekaš eto telo da ti balsamuju a rđu bronzom oboje već odavno gotovo je i sladoled topi se...dezert čeka predjelo da se celo pojede!!! Pusti proleće nek te otopi leto nek te zdušno sprži Jesen sipa konzervans zima te konzervira A Ledena Kraljica postane ti maćeha a šta kažeš dečak Kaj? Da li ovo oko nas je samo tango brojeva?Tužna matematika.... Uh! Ah! Avaj...

74

Mr Pion hteo bude Don al pas Hteo si u kneževo društvo uštvo? Da u raju za života potvrdiš prisustvo I dobro...godine su prošle na ljuljašci se klatio, vrtelo se u glavi a članarinu nisi platio? Na trenutak si se izvukao mesec dana i godinu otplatio? Loše si to sračuno Pinokijo u kavez si doživotno zaglavio... Zbog sopstvenih laži istinu robijao Ko klinove u izgubljenu dušu smisao pobijao da, da onu koju tražiš koju noću sanjaš dok se nove plašiš... Heh smešan si uštvo i kakav si to tip? Kao nisi znao da je duša čip?Daj nemoj me zezati Šta te žulja koščata bulja? Nema ni duše ni talenta samo do nosa nekog mulja kažeš il pak opet lažeš? Dobro se procedi i pesak odvoji, kulu sagradi... Nikad nije kasno da se nešto u srcu uradi I šta kažeš kol’ko košta sreća?20 eura? Sitnica prava ko hrana za kera, skoro pa badava I ostavi tu pljosku kad zaboli jako ti zagrizi kosku!!!

75

Surova motika Beži glavom bez obzira motika ujeda oštri zube ruke do lakata odgriza Zemlja je surova brani se do plodova Slomiće te motika beži, utekni, škole izuči Zajebi ruke mozak muči zagrej stolicu cenkaj se na pijacu...rodbinu uključi Nacrtaj detetu kravu, kokošku, ovcu Posveti se novcu daj kosinu lovcu crnu ili belu svejedno je pa nisi na selu Da se ne zaboravi nož u desnu viljušku u levu Pre jela plodove operi lepljive od znoja I koji će ti proja kad pretekne soja i jaje od noja Kad se stomak zasiti ti zidove okiti zavičajem zelenim

76

Ajde bre više!!! Hoćeš da zaroniš u moju dušu? Evo bocu kiseonika dajem Zašto sad razmišljaš?Šta je? Čini ti se dublje i nekako dalje? Kad si me potapao propisao si meru Pojma nisi imao da ću još produbiti sve u tvome smeru u borbi ka svetlu? Moje moći u snu letnje noći iznenadjenje? Evo drugu bocu dajem.Hoćeš dalje? Nema problema raskrsnica i 4 smera Vremena nemaš?Kažeš... Čuvaš stoku u kružnom toku? Dobro, ja sam protuva i vetar me oduva I pobećiću ti ko Kihotu Smoki čim oči sklopiš A šta ćeš ti dreseru konjički? Mogao bi o svoja ledja da potrošiš bič Možda se tad setiš svih tih polja zelenih šarenišu cirkuski, goniču desnoruki...

77

Brate... Godine su prošle onako kako su prošle a i ove što će doći nekako će slično proći Ti si spona vremena Karika dve niti Ne pokušavaj se skriti Nemoguće je provereno Probo ja i kičma trans Tek toliko da znaš Jedini savet što ti ostavljam je taj O tome razmišljaj Kad dodje taj dan Pre toga ne pokušavaj Prekinućeš san a to ti ne treba, jel da?

78

Tenis Ljudi moji kakav je to meč Heroin Dionisu zadao je smeč! Dionise trgni se! In Vinum Veritas, Jebo te!!! Zašto štitiš mudobran? Heroin je stondiran Jedva ruku podiže Po terenu gamiže... Vrati mu sad razbij ga Rasturi ga kako znaš Da se zna ko opija a ko pokušava Opijum je diletant, trubadur i muzikant, istočnjački folirant A ti gajiš vinograd i pazi dobro! Na tebe se kladim ja Vino Vodo Crvena, kvota ti je golema!!! Nisi ponornica krv si bre Ti Hristova!!!

79

U potpunom mraku Skini povez sa očiju to su samo misli U mračnom tunelu nikad ne bi kisli Iznad nas je nebo stojimo na kiši Umiveni njome potpuno smo čisti Slobodni, smeli bez trunke zavisti Od snega smo belji... Skini povez sa očiju više te ne štiti Širom ih otvori, novi horizonti, isprekidane niti Ne plaši se potiljka i arhiva sećanja Čvrsto ću te zagrliti, zaborav uključiti... Koraci nas čekaju i nek su lelujavi Neka nas i sapliću dok se svetlost pojavi Ako smo zalutali na stazi Ozirisa Spasiće nas lučevi još pre prvog svitanja Ali već kod drugog nastavljamo prugom Uz slatka šaputanja omamljeni smolama, mirisima borova i magle sa usana...

80

Putevi otrova A zašto je otrov tečan I sliva se niz karike Moja je od sundjera Pa sav otrov upije Kad ljubavlju leči se Otrov mirom miriše Al se spore umore Boli dok se istežem Recikliram mržnje sve U ljubav ih pretačem Tražim reči iskrene I sve boje šarene Serum protiv jada stvaram Ne žalim što brzo stradam Mog dramskog komada uloga je jasna, sasvim... Jetra bubri spreda iznutra se neda, zlu sam ljuta zaseda i sve dok sam to sam...

81

Fiat Lux ( -Neka bude svetlo-) Odaberi muzu u jednom zraku svetla Iz tame kopaj jagodice krvari Iz mraka do muze Sunce dohvati Snove zahvati u hvatu izdahni Pusti šta su pričali stari i kraj puta a i u planini vinogradi isti Ako voliš slatko muza ti je zakon Zašećeri je, a stihove niži Pa prste poliži dok sarmu sprema Svom čoveku stabilnome što za pesme vremena nema i zašto muzu zovu žena ne razume, list je zelen sarme su pune... Dokona luda zna šta je muza I morem suza plovi sad žudnja Vesla su reči na putu bez kraja Svetionik strasti o stenu te baca Papilotni kruna , oreoli sjaja, tri sloja stomaka i proseka zadah... Muza stari, mastilo bledi Obožavaj kolk’oćeš ništa ti ne vredi Sem reči u pesmi...reci mi da grešim

82

Sajber Princeza Lutaj princezo razbij se o beton Prošetaj Ego društvenom mrežom Sanjaj da tamo te čeka elektron Sa ključem za sve to što tebi se htelo Pošla si jednom da napustiš jezgro Ipak je lepše u svetu virtuelnom Kraljice stola i svoga desktopa Zove te mama, hladi se klopa Al počisti histori iz fotošopa Haker, sajber šljaker, znaće da si fejker...

83

Donji Grad Kao vulkan kuljam Knedlu magme gutam svaki dan... Da ne spržim Donji Grad ako se ispovraćam Muči me gorušica Grebucka od varnica Stežem se i upirem Da se slučajno ne zakašljem Navijaju aždaje samo da se zajebem Al dobro trpim žigove i ugarke ognjene Sam u sebi gorim sad i tako ću doveka Mnogo volim Donji Grad I to ti je Ljubav sva, večna definicija!!!

84

Zbirka Talenata Ma telentovan sam za sve, baš sve Rodila me Majka darovo me Bog Da imam dobar osećaj za štof! Al ne mogu bez publike hmmm Nemam baš ništa od suda svog -Ne znam kako da joj zađem, kako da joj priđem, kako da podiđem-? Što reko Petar Božović u -Bombarderu crnome- Koga da zasmejem?A koga da rasplačem? -To su opasne frekvencije!- te multimedije Da priču ispričam il pesmu da napišem? Ma snimiću film i složiću sve! Greota je bre da zapostavim talente I da svoje svinje bacam pred bisere!!!

85

Slikaru piscu (vidi vako..) Da li si ti Ego?Da nisi možda Um? Ergo Sum???? Zajedno sa Telom Suma Sumarum?... Misim da je uzvodna putanja koju nizvodnom zoveš i velika je stvar to što za Boga znaš, ti ne veruješ jednostavno znaš duhove da prepoznaš Bio si bolestan a sada zdrav, nekada lenj a sad isceljen i svedočiš da nisi plen... Ok divno je to i stvarno ti verujem Boga si našao a gde si ti? Tvoj Ego ili Um? Niste se valjda žmurke igrali?Udri plus Spas za sve Nas ako se o tome radi Telo ti celiva prošlosti čelo a današnje Miro u nosu ti je bilo već... Uvek se na Sretenje setim jedne zamene u kojoj usporedim i tebe Andrić i Selimović su slikali slike rečima A ti potpuno slično slikaš slikama reči i sve priče istorijske I sve nekako liče.Kako je to moguće? Gde si ti? Seti se šta smo u –*Zavičajcu- pričali u Žarkovo kad smo ulazili u godinama prespavanim, olovnim... Tad sam mlidijo umreti i umro sam Al neobrisah zaborav pa se nažalost sećam šta si rekao da je sreća, Moć i žena! Koliko se sećam I šta te sad tu koči? Besmrtnost il Timor Mortis? Ajde naslikaj mi opis što bi ameri rekli, please... (*Zavičajac, autobus –Autoprvoza- Čačak)

86

Al Stigao Ogluveh koliko ovaj kerber laje Tamni Vilajete stigao sam, šta je!? Ako uđem kajaću se ak ne udjem isto? To sam već znao mutno ti pa bistro,heh! Neću ni nazad a neću ni napred, ukopao sam se -Na vratima mi mula!?Šta to reče tako ti sreće? Nisam mula konj sam, al mi leži gluma! Izbora nemam, reših da sačekam u mestu da stojim koliko postojim, jel to zovu beskraj - bezvremeni tečaj? Sad nešto mislim što bi da se kajem?Mogu gledam zvezde,učim da lajem, slušam, mirišem, vazduh dišem, suncem se hranim, čekam, heklam, starim... Bole me za mač dve oštrice, isto za medalju jedno, drugo lice, za šibice i loptice i pakete silne –sreće- crvene Čekam tvoju reč radoznao si već. Reč ću da ukrstim i dužom da te pobedim Ja čekam ti misliš da se zezam, pitaćeš me nešto i postati Sezam! Propada ti karta tvoga večnog pata Sezame, Sezame podmaži točkiće jer ćeš šah mat strašni dobiti konjićem jesi li za vince?

87

Zakončić, Zakon, Zakončina ! Posle kiše dođe sunce 100% Istina živa Al na nekom drugom mestu gde ga neki treći oblak otkriva! U tebi se nada bezbroj puta javlja vergla kao mantra naivnost joj hrana Dok se sneno nadaš nit letiš nit padaš Dobro je, čelo pravi bore uvek može gore, teši se, sebe ili se... Minut ispred tebe bez udice mamac Tvog života pramac ti sa njime loviš Brodiš, ploviš poješće ga talas greška što postojiš Ostaje ti glas! A šta ćeš s njim? Da ti nebo otvorim a tvoj urlik kopiram u hard disk u The Best Of Urlici?

88

Puna kofa ideja Kofu ideja prospem pred formu Prebacim normu i nahranim stoku Horusu vadim trn u oku da Kiklop ga vidi u horu svi isti, pingvini ma pih! Da nastavim dalje ja nemam dilemu Nova se forma sprema za smenu treću Da mustru joj uzmem ja potpuno umem Onda mi forma ko formula bude Za nove Bolide i njihove Gnjide povratak na scenu sa sve bisom pride Preživam kamen jer zato sam ovde malo sam umoran da ne kažem smoren Formalno se potpišem odmah nakon predstave Pa se palcom otisnem i mastilom zamažem Žvaćem parče pice igram krajcerice Dok mi se ideje u novoj kofi mreste...

89

Mart 2013 Ma Art Ma Ars Visibaba klija Visideda topi mast Čvarci strogo u zamrzivač, kiseli kupus u šaht Vivaldi prigušeno Uskrs sprema, partitura koričena Al pre svega post se svira, protivu vampira, veštica i vila, kajla od belog luka nadimak po nekoj ribi, možda štuka, recimo? Tople note sa klavira već zeleni pozornica 2013 vatrometa nebo seva od raketa i kometa Pobeda je Hrista sveta aperkatom smrt polegla Drzak nisam tako i pričam, slavim i ja sam, zaista!!!

90

91

Nikola Šipetić ili „Lutak iz izloga“ „Kako bi bilo divno da sam stena S’ ramenom od sunđera i kamenim udom - karikom veselja...“ Upozorenje! Ovo nije knjiga koja će vam pasti lako. Kao što ni pesme Nikole Šipetića nisu od onih je lako klize niz grlo i prijatno žare utrobu. Koje se čitaju pre spavanja, dok se meškoljimo i ušuškavamo, da bismo lakše utonuli u san. One žuljaju i grebu! Kao jambolija. Šipetićeve pesme se nikome ne udvaraju i nikome ne nastoje da ulepšaju dan. One su prosto bosonogi hod po grbavom tlu života, vađenje trnja iz stopala, jauk kada staneš na oštar kamen. Možda je čitava njegova poezija, ili čitav doživljaj ljudskog iskustva, najvernije prikazan u pesmi „Lutak iz izloga.“ „Kako bi bilo divno biti stena...“ „Kako bi bilo divno da dušu nemam...“ „Kako bi bilo divno da sam robot...“ Šta, dakle, sa dušom? Je li ona nepotrebni suvišak u neomoljivom stampedu života koji je gazi ili tera na kompromise sa sobom samom? Šta sa sopstvenom ranjivošću i neprilagođenošću? Šta sa nemirenjem sa stanjem kakvo jeste? Samo izuzetno senzitivan pesnik može poželeti da zameni svoju ljudsku mekoću i podložnost patnji za besvesno stanje robota ili lutka. Nema pomirljivosti niti zlatne sredine kod Šipetića. Sve je u krajnostima, sve u rastezanju, jer on sam život posmatranja kao rastezanje

92

čoveka do krajnjih granica njegovih izdržljivosti, iskušavanje patnjom, koja nam ne duguje čak ni objašnjenje svoje smislenosti. Utoliko on ljudsko iskustvo, ili sudbinu čoveka, poredi s sudbinom našeg praoca Jova. Svi smo njegovi potomci i unuci na neki način. To se najbolje vidi u njegovoj pesmi „Pravednik prvi.“ „Sve je rečeno dok je spavao Svi iz sna su budni bili Nebu su rekli da je to On Da! On! Klošar usnuo, niko drugi Čuo je jednom da djed mu beše pravedni Jov Al’ zašto baš on? Prekušan k’o djedo? Na klupi spava sklupčani pion...“ Čovek je sačinjen od nepomirljvih protivurečnosti koje njegovo postojanje čine stalno raspetim. On je „klošar“ koji spava na klupi pokriven novinama i „Atlas“ koji nosi svet na svojim plećima. On ne predstavlja ništa i predstavlja sve. On je gubitnik koji ima sve, ali posrće pod teretom sopstvene ranjivosti i neotpornosti. Čovekova bitka sa sobom je unapred izgubljena. U njemu živi „horda“ jača od njega, kojoj je „svemir“ tesan i koja raspolaže oružjem protiv kojeg je čovek nemoćan. Njegova jedina nada je u nepredavanju, proziranju taktika njegove pale prirode s jedne strane, i neumoljivog matriksa spolja, u stalnom raskrinkavanju sopstvenih slabosti, jednom reči, u bespoštednom odnosu sa samim sobom i svetom.

93

Faust decembarski Laži me Hordo što živiš u meni Mali ti svemir, plodno sam tle Satri me Bagro za kolena 13 I usuda 4 jer nasledih nemir Na koju ćeš ringlu, verige il’ plotnu, da pristaviš vodu za šurenje mene? Gde mi je mudrost kad daješ mi glupost da me svako iskušenje tuče na poene? Žao mi je Hordo i tebe i sebe zbog Beštije Bagro gledamo se! Valjda ćemo jednom sačekati vreme da prođe da nikada više ne rodim se(sebe)!!! On je „Faust“ u traganju za iskupljenjem i obaranjem ugovora sa đavolom, povratkom duše. Koja je sama po sebi teret. To ga i stavlja u vrzino kolo, začarani krug. Duša je preteška za krhku ljudsku građu, „blago u glinenoj posudi“, a ipak previše dragocena da se proda u bescenje. Prodajemo je u bescenje, kušani vlastitom ranjivošću ili podlošću, a onda nastojimo da je otkupimo ili da se iskupimo za nemar. Šipećive pesme odslikavaju ovu faustovsku tragediju čoveka i njegovo stalno izdignuće kroz kritički odnos prema sebi. Čak i kada govori o odustajanju, kao liniji manjeg otpora, Šipetić sam sebe opovrgava samom upornošću svog pokušaja da odustane od borbe, od traganja, kao davljenik koji se grčevito bori za vazduh, iako je čvrsto namerio da se udavi. Princip životne borbe na koju ga tera agonija protivrečnosti, nepomirljivi rascep između želja i

94

mogućnosti, sna i stvarnosti, najjači je impuls u čoveku, po Šipetiću. On je sam sebi smisao. Odustajem Pre nego što krenem dva puta se sapletem Kiselo je grožđe još i pesmu zapišem Prošapućem, dobro je, vazduha se nadišem I šta tamo čeka me? Kotrljajuće kamenje? Još na kraju ispadne da je neko ter’o me Da se blentav zalećem. Odustajem! Ma lažem bre.. Toreador ispred je, blenem u crveno, iza crno čeka me Odustajem! Pa rekao sam 100 puta već! Upravo ovaj brutalno iskreni odnos prema sebi, razobličavanje sopstvenih laži i iluzija, lišavanje sebe prava na patetiku, čak i na lirski intermeco, daje uverljivost poeziji Nikole Šipetića. Često stilski neujednačene, neizbrušene, neulickane, njegove pesme često imaju zvuk i ritam kotrljanja kamenja kroz tesnac života. Bilo da ljudsku bit i sudbinu dovodi u vezu sa univerzalno sudbinom Jova, Fausta, Atlasa, klošara ili lutka iz izloga, ta sudbina je uvek Golgota, uvek raspeće, i uvek obračun sa sopstvenim demonima. Čini se da je njegovo nepisano geslo: „Ako kažem sve, onako kako jeste, možda neću biti srećniji, ali ću biti slobodniji.“ Naše je da dobijemo na vremenu, da pokušamo da se nagodimo sa neumoljivim „žeteocem“, da ga nateramo da popije sa nama pre no što nas pokosi svojim tupim srpom. Raščišćavanje sa iluzijama, prihvatanje svoje neprilagođenosti kao trajnog stanja, dovođenje svojih demona i strahova na svetlost dana, raskrinkavanje

95

besmisla i laži u svetu oko sebe, jesu neke od ključnih tema Šipetićeve poezije. Svoga najgoreg neprijatelja, i svest o unapred izgubljenoj bici sa sobom, možda ne možeš pobediti, ali se možeš „oroditi“ s njim. Žeteoče rode! Žeteoče omaši neki kukolj Ako sada počistiš sve Šta ćeš kasnije? Mislio sam danas A istupio se srp jer si došao na srž Korak jedan i prolaziš samo ako žmuriš Zažmuri ovog puta znam da si pedantan Budi malo aljkav meni znači danas Žeteoče otpij, znaš! I ti se kosiš Pa se nebu moli dok taj tup srp oštriš Čak ni njegova ljubavna poezija, koja se tu i tamo provlači, ne izdiže se iznad gubitničke igre života. Ona je nemoćna žarulja u sveopštoj farsi koja nam se podsmeva svojom nesagorivošću. Ljubav ne radi za nas i ne vodi računa o našoj dobrobiti i građi. Njena priroda nije ništa manje tiranska od prirode drugih nama nesklonih sila u svetu. Ona nas iskušava u našim slabostima, dovodi nas u nemoguće situacije i samo produbljava naš unutrašnji raskol i raspetost. Pa, ipak, njenoj fatalnoj destruktivnosti se treba prepustiti kao kakvoj elementarnoj nepogodi, prihvatajući svoju nemoć kao usud, sa zahvalnošću na onoj jednoj zlatnoj kapi koja će hladiti naš jezik dok prolazimo kroz pakao. Sanajući da smo – „krilati.“

96

Ona Sreli smo se u njoj dok je bila s' njim Mislili su da su potpuni... Znoj lica njegovog, ukus sluzav, slan Usnama je skupljala kao kapi s latica, pokislih Mogli smo sa njima samo na tren, samo na čas Ko je mogao da zna zakon trajanja? Udahnula je tebe i mene, ona On je poturio pleća za hleb, porod i nebeski svod Mislili su da to je sreća... Ko nas je u njih pozvao? Da gledamo slepi, gluvi da slušamo, kazaljke pomeramo, vreme odbrojavamo, unatrag... Voleli bi da nam je žao i da smo mi umesto njih Al’ samo smo se u njoj sreli zbog molitve dve i tegova teških Ona nas je pozvala Mi smo malo zastali i odmah produžili Sama je ostala, želje su od olova, sanja da smo krilati...

Jelena Gavrilović

97

PESME IZ CRVENE JAMBOLIJE Nikola Šipetić Tomahawk

Izdavač

IA Nova POETIKA Milentija Popovića 32A/15

Novi Beograd– Beograd Telefon: +381 61 720 62 70

Za izdavača

Milomir Bata Cvetković

Glavni i odgovorni urednik Lazar Janić

Prelom

Lazar Janić

Lektura Jelena Mandić Civrić

Dizajn

Nikola Šipetić

Slika na naslovnici Lji l jana Horvat

Tehnički urednik Maja Klisinski

Tiraž

Neograničen ONLINEBOOK

www.novapoetika.com

98