Ekologija biljnih zajednica ili fitocenologija je specijalizovana grana ekologije koja se bavi proučavanjem građe i karakteristika biljnih zajednica (fitocenoza).

Biljna zajednica ili fitocenoza predstavlja skup svih biljnih vrsta u okviru Biljna zajednica ili fitocenoza predstavlja skup svih biljnih vrsta u okviru životne zajednice.

Da se podsetimo:Ži t j d i ili bi j Životna zajednica ili biocenoza je skup svih živih bića na određenom

delu prostora, koji su povezani odnosima ishrane i zaštite.

Biocenoze nisu slučajan skup vrsta na jednom mestu!

Zajednica biljaka na ispucalom povremeno p pplavljenom, zemljištu

U kolikoj meri su biljne zajednice visoko integrisani i zakonomerno nastali kompleksi vrsta ukazuje i činjenica da će se biocenoza koja je nasilno uništena,

vremenom obnoviti, pod uslovom da se drugi uslovi ne promene.

Nakon požara na istoj površini se razvija šumska vegetacija

Asocijacija je definisana kao skup biljnih zajednica koje imaju sličnu fiziognomiju i floristički sastav.

ASOCIJACIJA je osnovna jedinica u klasifikaciji fitocenoza. To je biljna zajednica (fitocenoza) određene sistematske vrednosti k j j fl i ički j k k i (i koja je floristički jasno okarakterisana (ima određeni floristički sastav) i koja je dobila svoje naučno ime tj. publikovana u naučnom časopisučasopisu

Asocijacija Rumicetum balcanici

Karakteristike sastojine

Veličina sastojineJednoličnost sastojineStrane primese, mešavine i prelazi

Krečnjački sipari Dripis spinosa

Vlasina- Bratašnica

Mozaici i kompleksiMozaici i kompleksi

• Kada se na uskom prostoru smenjuju tipično razvijene sastojine dve ili više biljnih zajednica onda taj prostor nazivamo mozaikom bilj ih j d ibiljnih zajednica.

Mozaik-kompleks Bratašnica

Sastojinakonkretni deo asocijacijekonkretni deo asocijacije

individuum asocijacije

Sastojine su konkretne jedinice za istraživanja biljnih zajednicazajednica.

Mešovite bukovo munikove šumeIzvori sa Cardamine amara

Mešovite bukovo- munikove šume

Morfologija – proučava strukturu biljnih zajednicaSinekologija – proučava odnos biljnih zajednica prema ekološkim uslovima

Fiziologija – proučava metabolizam zajedniceSingenetika ili sindinamika – proučava razvoj biljne zajednice

Sinhorologija – proučava geografsko rasprostranjenje biljnih zajednica oblik Sinhorologija proučava geografsko rasprostranjenje biljnih zajednica, oblik, veličinu, stvaranje i promenu njihovih areala

Sistematika ili klasifikacija ili sintaksonomija – proučava međusobne sistematske odnose biljnih zajednica, raščlanjava biljni pokrivač na različite

i t k k j di i i iš ih d đ i tsintaksonomske jedinice i grupiše ih u određene sistemeSinhronologija ili paleofitocenologija – proučava istoriju biljnih zajednica u

prošlosti

Strukturu neke biljne zajednice uslovljavaju sledeći faktori:uslovljavaju sledeći faktori:

floristički sastav zajednicebrojnost biljaka i njihov količinski odnos

prostorni raspored biljakažspektar životnih formi

Fiziognomija zajednice je rezultat Besna Kobila- avgust 2009.god.

njene strukture i izgleda pojedinih biljaka,njenih komponenata. Isto tako ona je uslovljena i dinamikom zajednice uslovljena i dinamikom zajednice, tako da se izgled pojedinih zajednica tokom godine menja.

Besna Kobila- septembar 2009.god

Osnovne karakteristike biljne zajednice su:floristički sastav

brojnost individua (abundancija)brojnost nd v dua (abundanc ja)Gustina zastupljenosti svake vrste posebno

DisperzijaPokrovnost

Učestal st (frekvencija)Učestalost (frekvencija)Prisutnost

Stalnost (konstantnost)Socijalnost i međusobni odnos individua iste vrstej

FiziognomičnostZastupljenost životnih formi

Spratovnost

Floristički sastav neke asocijacije predstavljen je zbirom svih vrsta koje u njoj žive.Pri analizi florističkog sastava je jako bitno da se obuhvate sve vrste date biljnezajednice bez obzira na to u kom se vegetacionom periodu javljaju. Floristički sastav je pre svega uslovljen ekološkim karakterom staništa, ali i florističko-geografskim karakteristikama samog područja. Biljne zajednice su obično uzgrađene od mnogo vrsta, dok su zajednice izgrađene od samo jedne ili nekoliko vrsta veoma retke, obično u ekstremnim uslovima (slano zemljište, kisela podloga).

Panonski Salicornia europea busenjaciMočvarna zajednica sa Phragites communis

Brojnost individua (abundancija)Brojnost individua (abundancija)

Pod brojnošću odnosno abundancom neke vrste u fitocenozi podrazumevamokoličinu individua date vrste.Brojnost zavisi od osobina same vrste od konkurentskih odnosa sa drugim vrstamaBrojnost zavisi od osobina same vrste, od konkurentskih odnosa sa drugim vrstamai od ekoloških uslova u kojima se nalazi data vrsta i njena zajednica.Pod dominantnom vrstom u nekoj fitocenozi podrazumevamo onu vrstu koja je najbrojnija ili koja zauzima najveći prostor u zajednici.Subdominantna vrsta je vrsta koja pored dominantne vrste igra značajnu ulogu u pogledu Subdominantna vrsta je vrsta koja pored dominantne vrste igra značajnu ulogu u pogledu brojnosti.Edifikatori su dominantne vrste koje uslovljavaju građu jedne fitocenoze ,,graditelji” zajednice. Tako na pr. U bukovoj šumi edifikator je bukva.

Mezijske planinske bukove šumePoplavne šume bele topole Populus alba

Gustina i disperzijaGustina i disperzija

Individue jedne iste vrste mogu biti u različitim sastojinama raspoređene ređe ili gušće Isto tako one mogu biti raspoređene po čitavoj sastojini ravnomerno ili ređe ili gušće. Isto tako one mogu biti raspoređene po čitavoj sastojini ravnomerno ili naprotiv koncentrisane na jednom mestu ili razbacane bez ikakvog reda.

Hipodisperzija poljoprivredna monokulturaHipodisperzija- poljoprivredna monokulturaHiperdisperzija vrste Anemone nemorosa u šumi

Pokrovnost

Pod pokrovnošću se podrazumeva osobina biljaka da pokrivaju izvesnu, veću ili manju površinu u fitocenozi. Brojnost i pokrovnost se ne moraju poklapati.Neka biljne vrsta se može nalaziti u velikom broju primeraka a da ne Neka biljne vrsta se može nalaziti u velikom broju primeraka a da ne pokriva veliku površinu na pr. na livadama Anthoxanthum odoratum, dok u šumama jedan primerak drvenaste vrste može imati veliku pokrovnost.

Anthoxanthum odoratumIlirske bukove šume

Učestalost (frekvencija)

• Pod učestalošću neke vrste u datoj sastojini podrazumevamo učestalost njene prisutnosti na izvesnom broju probnih površina iste veličine.

• Na osnovu ukupnog broja probnih površina i broja probnih površina na kojima se data vrsta nalazi, može se frekvencija izraziti u procentima. One vrste koje se nalaze u 90-100% ispitivanih probnih površina se nazivaju konstantnim vrstamapovršina se nazivaju konstantnim vrstama.

• Učestalost je karakteristika jedne sastojine i ne treba je mešati sa sintetskim osobinama prisutnošću i konstantnošću.

SocijalnostSocijalnost

• Podrazumeva osobinu da biljka raste pojedinačno ili u manjim i većim skupinama.

• Po Braun-Blanquetu stupanj • Po Braun-Blanquetu stupanj socijalnosti se ocenjuje na sledeći način:

1 -biljka raste pojedinačno b l k b

Cardamine plumieri

2 - biljka raste u busenima3 - biljka raste u obliku malih

jastučića ili malenih hrpa4 - biljka raste u velikim hrpama ili 4 biljka raste u velikim hrpama ili

skupinama5 - biljka raste u velikim gomilama

Caphorosma monspeliaca

Spratovnost

• Spratovnost je jedna od najvažnijih strukturnih karaktera fitocenoza. Ova pojava uslovljena je sa jedne strane rayličitom visinom pojedinih vrsta a sa pojava uslovljena je sa jedne strane rayličitom visinom pojedinih vrsta, a sa druge njihovim različitim ekološkim potrebama. Spratovnost je najizraženija u šumskim fitocenozama.

• Primer spratovnosti u šumi kitnjaka i graba Querceto- Carpinetum Horv.• 1 Sprat visokog drveća kitnjak (Quercus sessiliflora) ređe lužnjak 1. Sprat visokog drveća kitnjak (Quercus sessiliflora), ređe lužnjak

(Quercus robur) i cer (Quercus cerris) a takođe i gorski javor (Acer pseudoplatanus) i brest (Ulmus campestris)

• 2. Sprat niskog drveća (Carpinus betulus, Acer campestre, Prunus avium)• 3 Sprat visokih žbunova sa ( Corylus avellana Crataegus monogyna i C3. Sprat visokih žbunova sa ( Corylus avellana, Crataegus monogyna i C.

oxyacantha)• 4. Sprat niskih žbunova (Evonymus europaeus, Dapne laureola i Ligustrum

vulgare)• 5 Sprat visokih zeljastih biljaka (najčešće Pteridium aquilinum)5. Sprat visokih zeljastih biljaka (najčešće Pteridium aquilinum)• 6. Sprat niskih zeljastih biljaka (Crocus vernus, Anemone nemorosa,

Epimedium alpinum)• 7. Sprat prizemnih mahovina

Spratovnost• U istom spratu su raspoređene p p

vrste koje su ekološki slične, nasuprot tome vrste koje su rasporećene u različitim spratovima imaju i različitu p jekologiju. Po pravilu u svakom spratu postoji jedna vrsta koja je najbrojnija i koja se zato označava kao dominantna vrsta.

• Asocijacije čije gornje spratove izgrađuje samo jedna jedina brsta mogu se označiti kao monodominantne zajednice na pr.

Monodominantne šume molike m m j pčiste bukove šume ili smrčeve šume

• Oligodominantne fitocenoze su one čiji su gornji spratovi formirani od čiji su gornji spratovi formirani od malog broja vrsta (mešovite šume bukve i jele)

• Polidominantne zajednice izgrađene su od većeg broja vrsta izgrađene su od većeg broja vrsta na pr. tropske kišne šume.

Mešovite bukovo-jelove šume

Spratovnost

• Osim nadzemne postoji i podzemna spratovnost: podzemni delovi (koreni, rizomi, krtole, lukovice) pojedinih vrsta nalaze se u zemlji na (koreni, rizomi, krtole, lukovice) pojedinih vrsta nalaze se u zemlji na različitoj dubini.

• Kao i u slučaju nadzemne spratovnosti i pojava podzemne omogućava da se na ograničenom prostoru naseli relativno veliki broj vrsta.

U stepama se na pr. mogu razlikovati 3 sprata ne računajući površinski sloj koji je isprepletan rizoidima

h i i liš jmahovina i lišajeva:1. Gornji najplići sprat (korenovi

jedogodišnjih biljaka a takođr i lukovice i krtole)

2 S d ji t k i t l ih 2. Srednji sprat- korenovi trava, glavnih komponenti stepske vegetacije

3. Najdublji sprat u kome su korenovi dikotila

Si t tsk s biSintetske osobinePrisutnost i stalnost (konstantnost)

• Upoređivanjem velikog broja pravilno razvijenih sastojina neke zajednice utvrđuje se učestalost prisutnosti neke biljne vrste u odrećenoj zajednici.

• Stepen prisutnosti pokazuje u procentima u koliko je istraživanih sastojina neke zajednice prisutna neka biljna vrsta.

• Stalnost (konstantnost) vrsta predstavlja u koliko je ograničenih površina različitih sastojina jedne zajednice data vrsta stalnapovršina različitih sastojina jedne zajednice data vrsta stalna.

• Prisutnost se odnosi na celu sastojinu, • Stalnost na određenu površinu različitih sastojina• Učestalost na određene površine iste sastojine• Učestalost na određene površine iste sastojine

Svojstvenost ili vezanost vrstaSvojstvenost ili vezanost vrsta

• Poznato je da su određene biljne vrste vezane za određene životne sl K št s d đ st uslove. Kao što su određene vrste

vezane za određeno stanište, tako su vezane i za određene biljne zajednice. Tako na pr. lazarkinja Asp ul d t i k pitnj k Asperula odorata i kopitnjak Asarum europeum rastu u šumama.

• Leucanthemum vulgare, Colchicum autumnale i Salvia pratensis na l d k Ph

Drosera rotundifolia i Sphagnum sp.

livadama, trska Phragmites communis i rogoz Typha latifolia u močvarnim staništima, rosulja i sfagnum na tresavama.

Colchicum autumnale

Vezanost ili svojstvenostj

5= isključive; isključivo vezane za jednu zajednicu 4= postojane; jasno vezane za zajednicu ali ipak dolaze, iako

đ i j bi i d i j d iređe i u manjem obimu i u drugim zajednicama3= sklone; vrste se pojavljuju u više zajednica obilno ali

im očigledno pogoduje jedna zajednicaPratilicePratilice2= neodređene vrste bez određene vezanosti za zajednicuSlučajne1 = tuđe; retke i slučajne primese iz drugih zajednica ili ostaci 1 = tuđe; retke i slučajne primese iz drugih zajednica ili ostaci

nekih zajednica koje su tu bile u prošlosti.

Karakterističan skup- se sastoji sa jedne strane od svih vrsta k j d t ij ij j t d t i koje su za datu asocijaciju svojstvene, a sa druge strane iz vrsta koje se u njoj odlikuju dvema najvišim stupnjevima nazočnosti.