EKOLOŠKI INFORMATOR • GODINA VIII • BROJ 26. • SUBOTICA, OKTOBAR 2010. • BESPLATAN PRIMERAK

Svako ima pravo znati

šta se dogaña sa

okolinom. Bez pouz-

danih informacija ne

možemo odlučiti šta je

ispravno, a šta nije.

Doñite ili nazoviteUtorkom i četvrtkom

od 9 do 12 časova u

kancelariju 226 na II

spratu Gradske kuće

(Služba za komunalne

poslove, preduzetništ-

vo i zaštitu životne sre-

dine)

Eko telefon:

024-626-761

PišiteZeleno sanduče:

Uslužni centar u

prizemlju Gradske

kuće

Internet:

zivotnasredina@subotica.rs

www.subotica.rs

INFO EKO CENTAR NAUSLUZI GRAðANIMA

HORIZONTI 262

Ekološko udruženje grañanaHORIZONTI je od osnivanja 1999.godine počelo sa štampanjemistoimenog ekološkog informato-ra u cilju pospešivanja komu-nikacije i protoka informacija, presvega izmeñu ekoloških organi-zacija i predstavnika lokalne vla-sti, ali i uopšte informisanja gra-ñana o najznačajnijim temama izoblasti zaštite životne sredine. Umeñuvremenu je prerastao ugradski informator i rañen je krozrazličite projekte drugih organi-zacija, poput Udruženja TERRA’Suz podršku Službe za komunalneposlove, preduzetništvo i zaštituživotne sredine.

Ovaj 26. broj Ekološkog infor-matora HORIZONTI je rezultat pro-jekta „Mediji u funkciji prezenteraekoloških organizacija i grañanana oblikovanju zajednice u kojojžive”. Izdavanje je omogućioUSAID kroz program “Inicijativajavnog zagovaranja grañanskogdruštva” kojim rukovodi Institut zaodržive zajednice (ISC). Iznetistavovi predstavljaju stavove auto-ra i ne izražavaju stavove ISC-a,USAID-a ili Vlade SAD-a.

Detaljne informacije o projek-tu nalaze se na Internet adresi:www.terras.org.rs i www.suboti-ca.info, a informator je u elek-tronskoj formi postavljen nawww.subotica.rs/životna sredi-na/ekološki informator

Gradska uprava je preko Službe za komunalne poslove, pre-duzetništvo i zaštitu životne sredine, gde je instaliran Info ekocentar, podržala ekološki informator u cilju obezbeñivanjapravovremenog i sveobuhvatnog obaveštavanja javnosti o sta-nju i dogañanju o oblasti životne sredine u skladu sa imple-mentacijom Zakona o Arhuskoj konvenciji.

Sadržaj: • Kvalitet životne sredine u Subotici u periodu januar – jun

2010. godine

• Info eko centar

• Reorganizacija Gradske uprave u oblasti životne sredine

• Javna rasprava o studiji “Analiza izvodljivosti čišćenja i

remedijacije mulja Palićkog i Ludaškog jezera”

• Hronologija ekoloških dogañanja u Subotici

EKOLOŠKI KALENDAR: januar - jun

Izdavač: Udruženje TERRA’STrg cara Jovana Nenada15, 24000 Subotica Telefon/fax: 024-554-600lokal 123

Urednik izdanja:Snježana Mitrović

Saradnici:Sonja RadakJasminka Mrkonjić

Prevod: STR „Babel“

Tehnička priprema i štam-pa: REprint, Subotica

Tiraž: 500

KVALITET ŽIVOTNE SREDINE

HORIZONTI 26 3

• MONITORING KOMUNALNE BUKE NA TERITORIJIGRADA SUBOTICE – Monitoring komunalne buke rañen je naosnovu ugovora sa Gradom Subotica i Programom ispitivanjaparametara životne sredine za 2010. godinu – Program moni-toringa komunalne buke na teritoriji grada Subotice.

INDIKATIVNA MERENJA BUKE – Indikativna merenjakomunalne buke izvršena su u periodu od 10. do 25. maja 2010.godine. Za merna mesta odabrane su lokacije (7 mernih mesta) sanajfrekventnijim saobraćajnicama, mesta pored škola,zdravstvenih ustanova, kao i lokacije koje će biti rasterećenijenakon završetka “Y“ kraka Koridora 10.

Na svim mernim mestima procedura merenja nivoa buke ima zacilj odreñivanje ekvivalentnog nivoa buke za 15-minutni period.Obavljaju se tri merenja u dnevnom i dva merenja u noćnom inter-valu, na relevantnim mernim tačkama. Prikupljeni podaci su sumi-rani i prikazani tabelarno (Tabela 1).

PREGLED STANJAŽIVOTNE SREDINE

• Monitoring komunalne buke i ambijentalnog vazduha • Kvalitet

pijaće vode • Stanje aeroalergenog polena

TABELA 1. NIVO AKUSTIČNOG OPTEREĆENJA

* Vrednosti prikazane u tabeli predstavljaju prosečnu vrednost 3 dnevna merenja** Vrednosti prikazane u tabeli predstavljaju prosečnu vrednost 2 noćna merenja

KVALITET ŽIVOTNE SREDINE

HORIZONTI 264

U Tabeli 1. pokazan je nivo akustičkog opterećenja. Od ukupnog brojaindikativnih merenja komunalne buke u maju 2010. godine (35) na svimmernim mestima i u svim intervalima merenja došlo je do prekoračenjadozvoljenog nivoa buke, pre svega usled velike frekvencije saobraćaja. Namernom mestu 1. (Ulica Maksima Gorkog) javlja se najviši merodavninivo buke za dnevni period 73 dB i za noćni 67 dB, sa „najbučnijim“ inter-valom merenja, kada je izmeren ekvivalentni nivo od 73,5 dB. Osnovninivoi buke, takoñe, su najviši na ovom mernom mestu, a zabeležen je inajveći broj prolazaka vozila za vreme od 15 minuta. Najniži dnevni mero-davni nivo zabeležen je na mernom mestu 6. (Majšanski put), i iznosi 66dB, gde je i u noćnom periodu izmeren najniži nivo od 57 dB.

Na svim mernim mestima, za dnevni i noćni period, izmerene vrednos-ti akustičkog opterećenja dati kao merodavni nivoi, ne zadovoljavaju zah-teve standarda (Grafikon 1.).

TABELA 2. i 3.ANALIZA MERNIH MESTA PREMA PRIPADNOSTIOPSEZIMA BUKE (Prikaz mernih mesta, prema pri-padnosti opsezima buke definisanih Direktivom2002/49/EC)

GRAFIKON 1. – PRIKAZ REZULTATA MERENJAKOMUNALNE BUKE U SUBOTICI NA 7 INDIKATIVNIHMERNIH MESTA U PERIODU MAJ 2010. GODINE

TABELA 4. FREKVENTNOST SAOBRAĆAJA (prikaz po mernom mestu i po tipu vozila ) -PROSEČNO IZMERENI BROJ VOZILA ZA DAN JE (po mernom mestu 57, 20, 46, 49,33, 33, 50) 41, A ZA NOĆ (po mernom mestu 14, 5, 9, 13, 11, 4, 4) 9.

KVALITET ŽIVOTNE SREDINE

HORIZONTI 26 5

SLIKA 1.MAPA SUBOTICE SA NAZNAČENIM LOKALITETIMA UZORKOVANJAAMBIJENTALNOG VAZDUHA

• MONITORING AMBIJEN-TALNOG VAZDUHA NA TERITORI-JI GRADA SUBOTICA – Monitoringambijentalnog vazduha rañen je naosnovu ugovora sa Gradom Subotica iProgramom ispitivanja parametaraživotne sredine za 2010. godinu.Monitoring ambijentalnog vazduha jeprilagoñen definisanim ciljevima ispiti-vanja, potrebi praćenja zagañenosti vaz-duha i oceni kvaliteta u odnosu nagranične vrednosti, u skladu sa“Pravilnikom o graničnim vrednostima,metodama merenja imisije, kriterijumi-ma za uspostavljanje mernih mesta i evi-denciji podataka” (Sl. glasnik RS 54/92,30/99 i 19/2006). Lokaliteti sta-cionarnih mernih stanica odreñeni sumetodom geometrijskog rasporeñivanja,uzimajući u obzir i raspored i vrstuzagañivanja, gustinu naseljenosti, speci-fičnosti terena i meteoroloških uslova.

0* = GD< 1µg/m3

*1. Po”Pravilniku o graničnim vred-nostima, metodama merenja imisije,kriterijumima za uspostavljanjemernih mesta i evidenciji podataka”(Sl. glasnik RS 54/92, 30/99 i19/2006), GVI (granična vrednostimisije) za sumpor-dioksid za 24-časovne uzorke u nastanjenompodručju je 150 µg/m3, a za nenasta-njena i rekreativna područja 100µg/m3.

*2. Po “Pravilniku o graničnim vred-nostima, metodama merenja imisije,kriterijumima za uspostavljanjemernih mesta i evidenciji podataka”(Sl. glasnik RS 54/92, 30/99 i19/2006), GVI (granična vrednostimisije) za čañ za 24-časovne uzorke unastanjenom području je 50 µg/m3, aza nenastanjena i rekreativna područ-ja 40 µg/m3.

*3. Po “Pravilniku o graničnim vred-nostima, metodama merenja imisije,kriterijumima za uspostavljanjemernih mesta i evidenciji podataka”(Sl. glasnik RS 54/92, 30/99 i19/2006), GVI (granična vrednostimisije) za azot-dioksid za 24-časovneuzorke u nastanjenom području je 85µg/m3, a za nenastanjena i rekreativ-na područja 70 µg/m3.

TABELA 5.PRIKAZ REZULTATA ISPITIVANJA SO2 , ČAðI I NO2 U VAZDUHU U g/m3 U PERIODUJANUAR - JUN 2010. PO MESEČNIM PROSECIMA I UKUPNO NA TERITORIJI SUBOTICE

KVALITET ŽIVOTNE SREDINE

HORIZONTI 266

OCENA STANJA

IMISIJA SUMPOR-DIOKSIDA – Uperiodu januar - jun 2010. godinenajveća koncentracija sumpor-dioksidabila je 34 g/m3 i izmerena je na lokalite-tu Vatrogasna stanica. Prekoračenjagranične vrednosti imisije od 150g/m3

u periodu ispitivanja nije bilo. Najvećimesečni prosek SO2 zbirno na teritori-ji grada zabeležen je u aprilu (3.69g/m3), a najmanji u junu (0* g/m3) sobzirom da je bila ispod granice detek-cije. U odnosu na prethodne periodemerenja, prosečne mesečne koncen-tracije su smanjene. Polugodišnja pros-ečna koncentracija na teritoriji grada je2.49 g/m3, manja nego u 2008/2009.(4.45 g/m3). Po “Pravilniku”, dozvolje-na srednja godišnja vrednost sumpor-dioksida u nastanjenom području je 50g/m3, a u nenastanjenom i rekreativ-nom 30 g/m3, što ukazuje da je u na-šem gradu imisija SO2 znatno manja uodnosu na standardne vrednosti.

IMISIJA ČAðI – U 2010. godininajveća koncentracija čañi od 203 g/m3

izmerena je u januaru na mernommestu Vatrogasna stanica. Na teritorijigrada najveća prosečna mesečna kon-centracija čañi je u januaru (26.73g/m3), a najmanja u junu (5.93 g/m3).Mesečne srednje koncentracije čañi supribližno iste u odnosu na prethodneperiode merenja. Prosečna polugodiš-nja koncentracija čañi na teritoriji gra-da je 14.86 g/m3, što predstavlja sma-njenje u odnosu na 2008/2009. godinu(19.55g/m3). Po “Pravilniku”, dozvolje-na srednja godišnja vrednost za čañ unastanjenom području je 50 g/m3, a unenastanjenom i rekreativnom 30g/m3. Na osnovu ovih standarda može-mo zaključiti da je na teritoriji gradaimisija čañi prihvatljiva.

AZOT-DIOKSID – U periodu janu-ar - jun 2010. godine najveća koncen-tracija azot-dioksida bila je 64 g/m3 iizmerena je u februaru na mernommestu Vatrogasna stanica. Prekora-čenja “Pravilnikom” dozvoljene gra-nične vrednosti imisije od 85 g/m3 uovom periodu nije bilo. Najveća pros-ečna mesečna koncentracija azot-diok-sida na teritoriji grada je u aprilu (11.69g/m3), a najmanja u martu (9.14 g/m3).Sve mesečne koncentracije su približnoiste kao u prethodnim godinama. Po-lugodišnja prosečna koncentracija na

teritoriji grada je 10.30 g/m3, što je pri-bližno isto kao u 2008/2009. godini13.19 g/m3. Po “Pravilniku”, dozvoljenasrednja godišnja vrednost za azot-diok-sid u nastanjenom području je 60 g/m3,a u nenastanjenom i rekreativnom 50g/m3 .

AEROSEDIMENTI – Na teritorijigrada se prate kvalitativne i kvantita-tivne karakteristike aerosedimenata(taložnih materija iz ambijentalnogvazduha): količina padavina, pH vred-nost, rastvorene i nerastvorljive materi-je, amonijačni, nitritni i nitratni azot,ortofosfati, sulfati, kalijum, natrijum,olovo, kadmijum i cink. Tokom periodaispitivanja januar-jun 2010. godine,mesečna granična vrednost količineukupnih taložnih materija na teritorijigrada Subotice nije prelazila graničnuvrednost. Može se zaključiti da na teri-toriji grada aerozagañenje prvenstvenopotiče od saobraćaja tokom čitavegodine, kao i iz difuznih tačkastih izvo-ra u zimskom periodu.

• KVALITET PIJAĆE VODE – In-stitucionalni razvoj sistema vodosnab-devanja grada Subotice počinje od pre50 godina, naselja Palić od pre 30, aKelebije od pre 15 godina. Vodosnab-devanje grada Subotice vrši se podzem-nom vodom, iz bušenih bunara sadubine do 200 m. Zbog specifičnog ge-ološkog sastava zemljišta za ove vodekarakteristična je povećana koncen-tracija gvožña, amonijaka i arsena. USubotici su 2 izvorišta, Vodozahvat I,

sa 30 bunara na severnom delu grada,gde se prerañuje voda i Vodozahvat II,na jugoistočnom delu grada, sa 5 ak-tivnih bunara odakle se distribuira siro-va voda, koja se na izlazu tretirahlorom. Postoje još tri pomoćna dis-perzna objekta-bunara odakle se, u slu-čaju potrebe distribuira i dopunjuje sis-tem vodosnabdevanja.

Prerañenom vodom sa VodozahvataI snabdeva se oko 75% naseljenogmesta grada, dok se preostali deo gradasnabdeva sirovom, neprerañenom vo-dom. Naseljena mesta Bajmok i Čan-tavir vodom se snabdevaju iz hidro-globusa za čiji kvalitet je odgovornoJKP „Vodovod i kanalizacija“. Ostalanaseljena mesta na teritoriji GradaSubotice snabdevaju se vodom iz sop-stvenih bunara za koja ne postoje sis-tematizovani podaci o kontroli kvalite-ta koji treba da ispunjava uslove va-žećeg Pravilnika o higijenskoj isprav-nosti vode za piće (Sl. list SRJ 42/98.).

Kontrola kvaliteta vode za piće nateritoriji Subotice vrši se svakodnevno,tj. svakodnevno se prate fizički, fizičko– hemijski i mikrobiološki pokazatelji ulaboratoriji JP „Vodovod i kanalizaci-ja“. Uzorci se uzimaju sa oko 60 kon-trolnih tačaka – mernih mesta sa teri-torije grada, koja su reprezentativna,što znači da su ravnomerno rasporeñe-na, tako da su pokrivene sve tri kate-gorije, prerañena, neprerañena i kate-gorija mešane vode. Takoñe, se svako-dnevno kontrolišu i rezervoarski siste-mi u gradu, kao i izlazi sa svih vodoza-hvata. Na ovaj način imamo realnu

sliku o kvalitetu vode u gradu, a svakod-nevni monitoring na kontrolnim tačka-ma omogućuje da se efikasno možereagovati ukoliko doñe do odstupanjaod uobičajenih vrednosti

Higijenski i zdravstveno ispravna vo-da za piće i higijensko uklanjanje sani-tarnih otpadnih voda je jedan od os-novnih preduslova zdravlja. Snabdeva-nje potrošača zdravstveno ispravnomvodom za piće, u dovoljnim količinama,podiže na viši nivo zdravstveno stanjestanovništva, poboljšava uslove života iunapreñuje životnu sredinu u celini. Pokriterijumu WHO (Svetske zdravstveneorganizacije) zdravstveno bezbedna vo-da za piće, koja je dostupna u dovolj-nim količinama, spada u dvanaest os-novnih pokazatelja zdravstvenog stanjastanovništva.

Zavod za javno zdravlje Suboticaobavlja javnozdravstvenu kontrolu pi-jaće vode, sa ciljem očuvanja zdravljastanovništva.

Centralni vodovodni sistemi u Su-botici spadaju u one sa udruženom ne-ispravnošću, tj. na godišnjem nivou sebeleži mikrobiološka neispravnost uviše od 5%, a fizičko-hemijska u više od20% ispitivanih uzoraka. U periodu ja-nuar-jun 2010. godine rezultati mikrobi-oloških analiza pokazivali su neis-pravnost u rasponu od 8-17%. Važno jeistaći da u strukturi bakteriološke neis-pravnosti dominira povećan broj aerob-nih mezofilnih bakterija (oko 80% uzro-

ka neispravnosti), za koje se smatra dane predstavljaju povećan rizik pozdravlje potrošača, ali je to indikatorkoji govori o stepenu čistoće sistema zadistribuciju vode. Fizičko-hemijski pa-rametri ispravnosti pijaće vode, za istiperiod, pokazuju odstupanje od pro-pisanih vrednosti kod 33-52% anali-ziranih uzoraka.

• STANJE AEROALERGENOGPOLENA • Za praćenje stanja aero-

alergogenog polena u vazduhu na teri-toriji grada je zadužen Zavod za javnozdravlje Subotica. Period tokom kojegse vrši uzimanje uzoraka, definisan jeod strane meñunarodnog udruženja zaaerobiologiju iz Beča (IAA). Za našregion ovaj period započinje oko 1. feb-ruara. Početak i završetak polinacije izgodine u godinu se koleba, zavisno odvremenskih prilika. Ispitivanje u 2010.godini počelo je 25. januara, a podra-zumeva kvalitativnu i kvantitativnuanalizu polena u vazduhu (odreñuje sebroj i vrsta polenovih zrna).

U prvoj polovini godine u sezoni cve-tanja drveća i trava karakteristična jedominacija četiri biljne familije sa po-lenom jakih alergenih svojstava: jove,leske, breze i trava (Grafikon 2.). Os-tale biljne vrste emituju polen umere-nih do slabih alergenih svojstava.

Kada se uporede dobijeni osnovniparametri polinacije, za period januar-jun 2010. godine, za biljne vrste kojeemituju polen jakih alergenih svojstava,zaključuje se da je polen trava najvećibroj dana u prvoj polovini godine pri-sutan u vazduhu, a nakon trava sledipolen breze. Za razliku od polenabreze, polen trava nije prešao kritičnukoncentraciju od 200 pz/m3 tokom pos-matranog perioda, a polen breze je čak9 dana bio u vazduhu sa koncentra-cijom većom od 200 pz/m3. Breza je uovom periodu dostigla najveću maksi-malnu dnevnu koncentraciju polena,slede jova, leska, trave.

KVALITET ŽIVOTNE SREDINE

HORIZONTI 26 7

GRAFIKON 2.KONCENTRACIJA AEROALERGENOG POLENA NA TERITORIJI GRADASUBOTICE U PRVOJ POLOVINI 2010. GODINE

PROJEKAT

HORIZONTI 268

Javno zagovaranje, odnosno lobiranjekoje podrazumeva uspostavljanje kontaktai saradnju sa donosiocima odluka i nosioci-ma vlasti, je jedna od najtežih aktivnosticvilnih organizacija, rekla je u uvodu, Snje-žana Mitrović, iz Udruženja TERRA’S kojeje okupilo novinare, 28. septembra, povo-dom završetka projekta „Implementacijazakonskih akata i reorganizacija Gradskeuprave u oblasti zaštite životne sredine uslužbi poboljšanja kvaliteta življenja“. Pro-jekat je podržan od strane Američke agen-cije za meñunarodni razvoj (USAID) krozprogram „Inicijativa javnog zagovaranjagrañanskog društva“ kojim rukovodi Insti-tut za održive zajednice (ISC). Glavni ciljprojekta proizilazi iz samog naziva, reorga-nizacija GU je u toku i trebalo bi uskoro dase formira posebna organizaciona jedinicaza životnu sredinu.

O Info eko centru je govorila, SnježanaMitrović, napominjući da je i pored protiv-ljenja pojedinaca iz Gradske uprave i Grad-skog veća, otvoren zahvaljujući gradonačel-niku, Saši Vučiniću. A da je bio u pravudokazuje činjenica da ovaj centar predstav-

lja osnovu za budući Kontakt centar 024koji bi trebalo da bude instaliran u lokalnojsamoupravi kroz projekat urañen u sarad-nji sa Kancelarijom za lokalni ekonomskirazvoj. U meñuvremenu, nastavak rada In-fo eko centra su podržali resorno ministar-stvo i sama lokalna samouprava.

S jedne strane centar je usmeren na radsa grañanima u cilju rešavanja ekološkihproblema, a druga uloga je ispomoć službe-nicima u delu posla vezanog za informisa-nje i uspostavljanje kontakta sa ekološkimorganizcija gde je načinjen veliki korak:sačinjen je registar, otvoren je posebanodeljak na Internet strani grada, po prviput je raspisan konkurs za dodelu sredsta-va samo ekološkim orgnizacijama itd. Nažalost, apsurno je da donosioci odluka neznaju iskoristiti rezultate projekata koje fi-nansiraju, rekla je, Snježana Mitrović, i na-javila novi projekat koji, takoñe, podržavaUSAID preko ISC-a, a odnosi se na inte-zivno predstavljanje gore navedenih pri-medbi i problema grañana koji će se naći iu dokumentarnom filmu, a biće dostuno iposetiocima www.subotica.info.

Udruženje TERRA’S 28. septembra, prezentovalonovinarima rezultate projekta javnog zagovaranja

NASTAVAK RADAINFO EKO CENTRANASTAVAK RADA

INFO EKO CENTRA

Info eko centru je najviše pritužbi nadvorišta zarasla u korov, pre svega naalergogenu ambroziju, zatim da se u nji-hovim njivama stvaraju divlje deponije, jernesavesni grañani odlažu otpad. USubotici nije redak slučaj držanja do-maćih životinja čak i u strogom centrugrada, a prijavljuju i seču stabala u Du-dovoj šumi. Usled nedostatka kanaliza-cione mreže u našem gradu, česti suslučajevi ispumpavanja fekalija iz individ-ualnih septičkih jama u dvorišta, bašte iliulicu što izaziva neprijatan miris, a poten-cijalni su izvori zaraze. Imajući u vidu daje problem broj jedan Palićko jezerograñani dostavljaju podatke o radionica-ma za obradu metala hemijskim sredstvi-

ma koja završavaju direktno u jezeru.Zabeleženo je niz prijava odlaganja

otpada na Paliću gde su prave divljedeponije bile nadomak turističkih objeka-ta. Mnogi ovi problemi su rešeni u sarad-nji sa inspekcijom sa kojom smo imaliizuzetanu saradnju, ali dosta toga ostajena lokalnoj samoupravi i komunalnim idrugim relevantnim preduzećima, reklaje Snježana Mitrović.

Ono što je za istaći jeste da većinagrañana dolazi direktno u Info eko cen-tar, ostavljaju svoje podatke i spremni susvoje probleme, čak i sa susedima, iznetiu medijima. Meñutim, oni koji se obraća-ju elektronskim ili putem telefona, veomačesto žele da ostanu anonimni.

AMBROZIJA – PROBLEM BROJ 1

Javna rasprava o pred-logu modela i rada

posebne Službe za zašti-tu životne sredine i

održivi razvoj

Uuvodu je, Snježana Mitrović, podseti-la da je ekspertski tim koji je anga-žovalo Udruženje TERRA’S uz podr-

šku resornog ministarstva dalo predlog mo-dela posebne organizacione jedinice zaživotnu sredinu. Još u februaru prošlegodine resorni ministar, dr Oliver Dulić, jesvim lokalnim samoupravama, pa i našoj,poslao pismo sa preporukom jačanja kapa-citeta službi shodno povećanju obima po-sla usvajanjem 16 novih tzv. „zelenih za-kona“.

– Gradska Skupština je 18. marta usvo-jila Odluku o Gradskoj upravi i načelnica,Marija Ušumović Davčik, je u roku od 90dana trebalo da završi akt o unutrašnjojorganizaciji i sistematizaciji radnih mesta uGradskoj upravi. Mišljenja sam da je to biokratak rok. No, saznali smo da se privodikraju i ono što je najvažnije biće posebnaSlužba za zaštitu životne sredine i održivirazvoj. Naš cilj je da se pri odreñivanjustrukture iskoristi model urañen u saradnjisa resornim ministarstvom, a na iskustvuBeograda i Novog Sada. Nadamo se da ćepredstavnici udruženja TERRA’S i CE-KOR, imati priliku da prezentuju model isučelje mišljenja sa predstavnicima GU ucilju formiranja što bolje Službe da bi sepostigao kvalitet u radu.

Na čelu ekspertskog tima projekta Ud-ruženja TERRA’S, koji je uz podršku struč-njaka resornog ministarstva izradilo najop-timalniji model posebne Službe, bila je, mrGordana Gavrilović, iz lokalne samouprave.

Udruženje TERRA’S i

CEKOR su u četvrtak 23.

septembra organizovali

skup, odnosno drugu i

poslednju javnu raspravu

kroz projekte na temu reor-

ganizacije i rada postojeće

gradske Službe za komu-

nalne poslove, preduzetništ-

vo i zaštitu životne sredine.

Oba projekta su podržana

od strane USAID, preko

Instituta za održive zajed-

nice, odnosno BCIF-a.

PROJEKAT

HORIZONTI 26 9

- S obzirom da gradska, tj. opštinskauprava, pored ostalih dužnosti, obavlja iposlove izvršavanja zakona i propisa izoblasti zaštite životne sredine, za to je bilopotrebno obezbediti dodatne kapacitete. Ucilju sprovoñenja aktivnosti za pripremu naprihvatanju većeg broja i obima nadlež-nosti iz „zelenih zakona“ Ministarstvo ži-votne sredine i prostornog planiranja pre-poručilo je donosiocima odluka u opštin-skim i gradskim vlastima, formiranje po-sebnih organizacionih jedinica u cilju jača-nja administrativnih kapaciteta (odgovara-juća organizacija, dovoljan broj zaposlenihsa adekvatnim obrazovanjem itd.).

Gradska uprava Subotica usvojila jeOdluku o gradskoj upravi grada Subotica,marta 2010. godine kojom je predviñenaorganizaciona struktura prema kojoj jeSekretarijat osnovna organizaciona jedini-ca, unutar kojeg se može obrazovati: služ-ba, odsek, kancelarija, kabinet. U skladu sagore iznetim, te preporukama ministarstva,povećanim obimom poslova po osnovu do-netih „zelenih zakona“, preporukama pred-stavnika gradskih uprava i sekretarijataBeograda i Novog Sada, preko ovog projek-ta predložena je posebna organizaciona je-dinica koju bi činila sledeća odeljenja: Up-ravljanje životnom sredinom, Fond za ži-votnu sredine i Inspekcije.

Prihvatanje većeg obima i nadležnostiza sprovoñenje propisa iz usvojenih „zele-nih zakona“, kao i potreba objedinjavanjameñusobno povezanih poslova iz oblastiupravljanja životnom sredinom, ukazuju napotrebu formiranja posebne organizacionejedinice sa većim brojem stručnih izvršila-ca u cilju efikasnije organizacije i realizaci-je poslova. To podrazumeva zapošljavanje(tri izvršioca za oblast upravljanja, jedan zainspekcijske poslove i jedan pravni izvrši-lac) i to fazno.

U kontekstu ukupne reforme postojećegzakonodavstva Srbije u skladu sa harmoni-zacijom propisa sa EU, veoma važnu uloguigraju lokalne samouprave koje su novimzakonima u oblasti zaštite životne sredinedobile ogroman broj i obim nadležnosti,rekla je u uvodnom izlaganju, Nataša ðe-reg, iz Centra za ekologiju i održivi razvojCEKOR. Činjenica je da je oblast zaštite ži-votne sredine jedna od najtežih za usagla-šavanje i da je potrebno ojačati administra-tivne kapacitete na svim nivoima, a naroči-

to na lokalnom gde postoji najveća potrebaza obukom i gde će se testirati sama imple-mentacija i stupanje na snagu propisa izoblasti životne sredine.

Prema njenim rečima, Subotica je u tompogledu jedan od gradova „pionira“, jer na-stoji reorganizovati svoju upravu i formiratiposebnu Službu za zaštitu životne sredine.

Ovome su doprinele i ekološke nevladineorganizacije, TERRAS i CEKOR koji svo-jim projektima javnog zagovaranja upravožele poboljšati funkcionisanje lokalne ad-ministracije - postojeće gradske Službe zakomunalne poslove, preduzetništvo i zašti-tu životne sredine.

CEKOR je u okviru projekta „Za boljeodlučivanje o životnoj sredini u Subotici„Tvoj grad - Tvoja priča“ finansiranog odstrane Američke agencije za meñunarodnirazvoj i Instituta za održive zajednice krozprogram BCIF-a “Javno zastupanje u lokal-nim zajednicama” uradio preporuke za radove Službe, koje se tiču bližeg definisanja ipoboljšanja mehanizama za pristup infor-macijama i učešće javnosti u odlučivanju upitanjima zaštite životne sredine, i iste pro-sledio nadležnima u gradskoj upravi. Su-ština izlistanih preporuka je da se što većibroj informacija i oglasa koje se tiču proce-na uticaja na životnu sredinu, strateškihprocena uticaja na životnu sredinu, inte-grisanih dozvola, dozvola za upravljanje

otpadom i slično blagovremeno postavi nazvaničnu internet stranicu lokalne samo-uprave, kao i da se poboljšaju komunika-cioni kanali sa ekološkim nevladinim orga-

nizacijama koje su zainteresovane da prateprojekte izgradnje, urbanističke i druge pla-nove, programe investicija i sl. kako bi uče-stvovale efikasno u javnim raspravama ve-

zanim za efekte projekata i planova naživotnu sredinu.

Ovo se jednim delom dotiče pitanjasaradnje civilnih organizacija (prvenstvenoekoloških) i same Gradske uprave, te jeZvezdan Kalmar, iz CEKOR-a dodao da seplanira da se u roku od nedelju dana okupesve ekološke nevladine organizacije radi iz-rade predloga teksta Memoranduma o sa-radnji NVO-a i grada Subotica u ovoj obla-sti. Istakao je i glavne elemente takvog„sporazuma“ koji bi trebao da obuhvati sa-radnju na bazi zajedničkih projekata radiprivlačenja predpristupnih i kasnije kohez-ionih fondova EU, ali i investicionih sred-stava Vojvodine i Srbije.

Takoñe, na bazi saradnje NVO i vlastipovećavanje fleksibilnosti lokalnih zajed-nica radi pravovremenog i potpunog od-govora na izazove razvoja lokalnih zajedni-ca u Subotici, te uključivanje NVO u kon-sultacije o prioritetnim investicionim pro-gramima i projektima, kao i u njihovo spro-voñenje.

REORGANIZACIJA GRADSKEUPRAVE PRI KRAJU

STUDIJA

HORIZONTI 2510

Sledeća prezentacija je upriličena naPaliću, 24. jula, u organizaciji GradaSubotice i Udruženja grañana „Ko-

operativa ASC“. Rukovodilac projekta, mrMile Božić, dipl. inž. grañevinarstva, preprezentacije se zahvalio na primedbama,upućenim za radnu varijantu studije odstrane predstavnika lokalne samouprave inevladinog sektora. Prezentacija je obuh-vatila: prikaz stanja na terenu jezera Palić iLudaš, preduzete aktivnosti u realizacijidokumenta: Koncepcija sanacije jezeraPalić u ranijem periodu, te glavne ciljevebudućih aktivnosti, a to su: procena pri-rode i obima zagañenja sedimenta sa dnajezera, izbor optimalnog tehničkog rešenjaza izmuljivanje, definisanje načina i mestadeponovanja mulja i izbor optimalnogmetoda za remedijaciju zagañenog mulja.

Deo Studije koji obuhvata tehničkarešenja baziran je na sprovoñenju 3 vrsteaktivnosti kojima treba rešiti probleme, ato su: tehnologije čišćenja i remedijacijamulja, obezbeñivanje vode za osvežavanje iodržavanje zahtevanih nivoa u jezerima,monitoring i upravljanje vodom. Predmet-ne aktivnosti su prikazane na generalnomnivou, u skladu sa svetskim iskustvima, azatim su koncipirane 3 varijante za kon-kretno rešenje problema jezera i sve su eko-nomski valorizovane.

Nakon prezentacije usledila je veomakonstruktivna diskusija. Snježana Mitrović,iz Udruženja TERRA’S, je pitala zašto surazličiti rezultati o mulju u pogledu sadr-žaja hroma (Cr) i arsena (As) dobijeni odZavoda za javno zdravlje Subotica rañenihtokom skoro tri decenije i od Gradskog za-voda za javno zdravlje Beograd? Simpto-matično je da su teški metali naprasnonestali. Takoñe, je konstatovala da i i kadabi sanacijom voda jezera postala tako čistada se može piti, vrlo brzo bi bila zagañenaotpadnim vodama, jer naselje Palić nemarešenu kanalizacionu mrežu. Na prvo pita-nje je dato sledeće objašnjenje od stranerukovodioca projekta:

- Institut „Jaroslav Černi“ angažovao jeakreditovanu Laboratoriju za higijenu i hu-

manu ekologiju, Gradskog zavoda za javnozdravlje iz Beograda za ispitivanja kvalitatavode i mulja jezera Palić i Ludaš. Rezultatiispitivanja sprovedeni tokom juna 2010.godine ukuzuju da je koncentracija teškihmetala u sedimentu Palića i Ludaša ispodvrednosti propisanih Pravilnikom o dozvo-ljenim količinama opasnih i štetnih materi-ja u zemljištu i vodi za navodnjavanje i me-todama njihovog ispitivanja („Sl. glasnikRS“ br.23/94). Ovde treba istaći da ne pos-

toji pravna regulativa za upravljanje sedi-mentom/muljem u domaćem zakonodav-stvu, te su u radu korišćeni pravilnici i kri-terijumi iz predmetne oblasti zemalja EU,Kanade i SAD. Kao odrednicu za defini-sanje kvaliteta sedimenta Palićkog i Ludaš-kog jezera izrañivač Studije opredelio se daće koristiti holandske smernice za kvalitetsedimenta, uz posebnu pažnju na prirodnisadržaj pojedinih elemenata u geološkojpodlozi predmetnog područja. Na osnovuovog opredeljenja i rezultata analiziranihpodataka izrañivač Studije konstatuje darezultati dobijeni tokom juna potvrñuju Asi Cr, ali su količine ispod MDK.

Što se tiče izgradnje kanalizacionog sis-tema u naselju Palić i to je predviñeno udelu Studije.

Na pitanje koje je još tokom prezentaci-je radne varijante studije postavljano, a od-nosi se na obavezu pribavljanja uslova za-štite prirode kojim se utvrñuju uslovi i mereu postupku izrade i sprovoñenja projektnedokumentacije od strane Zavoda za zaštituprirode Vojvodine, izrañivač studije je re-kao da je sa njihovim predstavnicima obav-ljen razgovor i da je dogovoreno da će pri-hvaćena Studija biti bazni dokument na os-novu kojeg će Zavod odrediti i formulisatiuslove za buduće faze projektovanja.

Kvalitet reke Tise prema Uredbi o kate-gorizaciji vodotoka („Sl. glasnik RS“ br. 5/68) svrstan je u II klasu. Ova kategorijaodgovara kvalitetu vode za kupanje i rek-reaciju. Na osnovu rezultata izvršenih ana-liza na kontrolnim punktovima reke Tise

IMA LI IZMULJIVANJEALTERNATIVU?

Stručnjaci Instituta “Jaroslav Černji” su od početka godine tri puta prezentovali studiju “Analizaizvodljivosti čišćenja i remedijacije mulja Palićkog i Ludaškog jezera”: u martu novinarima, dok je stručna

javnost prvi put imala priliku da se upozna sa predlogom Studije, 1. aprila, kada je raspravu u imeGradske uprave, organizovala, Suzana Dulić, članica Gradskog veća zadužena za oblast komunalija i

zaštitu životne sredine.

PREDLOGSANACIJE

Kao zaključak izlaganja rukovodiocaprojekta, mr Mila Božića, dipl. inž. gra-ñevinarstva iznet je predlog konačnevarijante studije, od tri razmatrane, akoji glasi:

„Hidrauličko vañenje sedimenta itretman u okviru prethodno priprem-ljenih kaseta vodnog tela i korišćenjedobijenog materijala za sanaciju erodi-ranih obala, depresivnih priobalnih pod-ručja i formiranje veštačkih ostrva posistemu akvatičnih ekosistema. Aktiv-nosti u okviru ove varijante podra-zumevaju stavljanje u funkciju odušnogkanala i osvežavanje vode iz sistemaTisa - Palić. Troškovi vañenja i remedi-jacije mulja ukupno iznose 41.500.000evra plus 1.750.000 evra za stavljanjeu funkciju odušnog kanala čemu se jošdodaje 100.000 evra za prepumpava-nje vode iz Tise“.

STUDIJA

HORIZONTI 26 11

kvalitet vode ne odgovara uslovima zahte-vane klase, već je često II b, a najčešće IIIklase. Turistički sektor jezera Palić, premapredlogu projekta, osvežavao bi se prepum-pavanjem vode iz Tise kako bi se tokom let-njih meseci obezbedio kvalitet vode zarekreaciju (II a klasa) što je ovoga leta iučinjeno. Obzirom da je kvalitet vode rekeTise samo u martu pripadala II a klasi, Čor-daš Robert, gradski ekološki inspektor,postavio je pitanje kako u IV turističkomsektoru obezbediti odgovarajući kvalitet?Rukovodilac projekta, mr Mile Božić, jeodgovorio da za sada druge varijante nema,sem ako kvalitet vode sa ureñaja zaprečišćavanje ne dostigne traženi kvalitet.

Hullo Ištvan, ispred ekološkog društva„Rihard Čornai“ je rekao da moramo jasnokonstatovati da tokom sanacije dva eutrof-na i u velikoj meri devastirana natronska je-zera nije predviñena revitalizacija unište-nih izvornih ekosistema (slatinska jezera),već će se stvoriti vodena tela sa protočnomvodom. Zbog toga se kod oba jezera mora-ju predvideti i stvoriti delovi ili područja uvidu refugijuma gde bi se obezbedili životniuslovi za autohtoni živi svet, što je posebnovažno za Ludaško jezero, kao Specijalanrezervat prirode.

Takoñe, smatra da dugoročno ekonoms-ki nije opravdano „dizati“ vodu iz Tise, većpredlaže da se izvidi mogućnost dovoñenjavode iz susedne Mañarske sa Dunava pri-rodnim padom do postojećih kanala u Ra-danovcu, preko jezera Prokeš do severnogdela Palića (iz kanala Dunai Föcsatorna uvisini naselja Császártöltés do naseljaKunfehértó gde je izvorište Kireša). Ovakobi prirodnim tokom reke, voda dospela doTresetnog jezera gde bi se kanalom dovela

do kanala u Radanovcu. Od Tresetnog je-zera voda bi direktno dospela do Ludaškogjezera. Višak vode Palićkog jezera prekoLudaša vodio bi se ili kanalom Orom - Pa-lić do akumulacije Velebit ili bi se puniloKelebijsko jezero. Akumulacije Prokeš, Ve-lebit i Kelebija služili bi kao rezervoari zaintervencije sa ciljem obezbeñivanja dovolj-no kvalitetne vode za rekreaciju u IV sekto-ru Palića. Naglasio je da su sigurno potreb-na ulaganja za prepumpavanje s tim dasmatra da se može planirati električnapumpa sa elektronaponskim sunčanim mo-dulom.

U diskusijama Slavka Bašića i OlgeLompar je konstatovano da je preduslov zaobezbeñivanje kvaliteta voda jezera Palić iLudaš izgrañena kanalizacija, naročito ugrañevinskom delu naselja Palića, te ispra-van rad ureñaja za prečišćavanje otpadnihvoda Subotice. Olga Lompar, iz Zavoda zajavno zdravlje Subotica, je potvrdila i nemi-novnost osposobljavanja odušnog kanala ipotrebu izmuljivanja iz jezera Palić i Lu-daš, kao i potrebu izrade niza planskih do-kumenata, koji slede nakon usvajanjaStudije. Obzirom na procenjenu vrednostsredstava od oko 50.000.000 evra pitala jeizrañivače Studije o vremenu potrebnomza realizaciju svih aktivnosti.

Rukovodilac projekta sanacije smatra daje dve godine realan vremenski rok za real-izaciju aktivnosti po usvojenoj dokumen-taciji, a što se tiče finansijskih sredstava,Vlatko Jovićević, iz Udruženja grañana„Kooperativa ASC“, je dao informaciju dase od septembra u okviru Ministarstva ži-votne sredine i prostornog planiranja, kao ipreko IPA fondova planiraju potraživanjaza realuzaciju aktivnosti iz Studije.

Dušan Vasiljev, iz JKP „Vodovod ikanalizacija“ skreće pažnju da je potrebnoposebno napomenuti i ukazati na količinuvode u Velebitskom jezeru koja je oko2.000.000 m3 i koja uvek može da stoji naraspolaganju za potrebe dopunjavanja Pa-lićkog i Ludaškog jezera. Pozivajući se naprethodne diskusije, i Vasiljev ukazuje napotrebu voñenja računa o kvalitetu vode uVelebitskom jezeru. Naime, voda reke Tiseje adekvatna samo u proleće u vreme većihpadavina kada je II b kategorije, ali je naj-češće III kategorije koja ne odgovara jeze-rima Palić i Ludaš. Situacija je još proble-matičnija i složenija u sušnom periodu ka-da je nivo reke Tise nizak što zahteva do-datna praćenja količine i sastava vode u Ve-lebitskom jezeru kako bi se odredila i pre-pumpala samo voda koja će doprineti po-boljšanju kvaliteta vode Palića i Ludaša.

Osim neusklañenosti rezultata kvalitetamulja dobijenih merenjima Zavoda zajavno zdravlje Subotica i Zavoda za javnozdravlje Beograda, Vasiljev ukazuje i narazličit sadržaj pojedinih elemenata po sek-torima (npr. u II sektoru ima fosfora preko2%), tako da to može biti sirovina za ñubri-vo, a ne predmet nasipa ili dela obale kakopredlaže Studija.

Antun Lulić, sumnja u dobijene rezulta-te u pogledu sadržaja hroma (Cr), pa sa-mim tim i na predloženi postupak zbrinja-vanja mulja i smatra da je potrebno uraditijoš nekoliko analiza, a da pri tome ispiti-vanja rade paralelno dve akreditovane lab-oratorije. Ovakav način rada eliminisao bisumnje mnogih poznavalaca prilika veza-nih za proizvodne procese (štavljenje kože,proizvodnja ñubriva) čije su vode završa-vale u Paliću.

VESTI / HÍREK

HORIZONTI / HORIZONTOK 2612

HRONOLOGIJAEKOLOŠKIH

DOGAðANJA5. juni 2010.OČISTIMO SRBIJU U SUBOTICI

Na Svetski dan zaštite životne sredine, 5. juna, u našojzemlji je Ministarstvo životne sredine i prostornog planira-nja organizovalo akciju „Očistimo Srbiju“ kojoj su sepriključili i Subotičani. Glavna aktivnost “Velikog spremanjaSubotice” održana je na Paliću. Oko 500 aktivista izGradske uprave, Carine Srbije, “Telekoma Srbija”, komu-nalnih preduzeća, nevladinih organizacija čistilo je prioba-lje Palićkog jezera na desetak lokacija, dok su ronioci iz RK“Spartak” vadili otpad iz jezera kod Ženskog štranda. Zalepšu Suboticu su se angažovali i osnovci, bankari, sportisti,predstavnici grañanskog društva, mesnih zajednica i pojed-inci koji su ureñivali Dudovu šumu, Prozivku, Železničkonaselje i drugo. Očito da se udružiti možemo, samo je pita-nje održavanja postojećeg stanja.

5. juni 2010.NAJUSPEŠNIJE EKO-PORUKE

Povodom Dana planete Zemlje, Grad Subotica je prekoSlužbe za komunalne poslove, preduzetništvo i zaštituživotne sredine i Info eko centra raspisala konkurs zaporuke sa ekološkim sadržajem, a rezultati su objavljeni naSvetski dan zaštite životne sredine, 5. juna. Na konkurs jepristiglo 84 poruke, od kojih su 10 odabrane uzobrazloženje da poseduju sažetost izraza, jasnoću idejakoje upućuju na osvešćivanje grañana o značaju zaštiteživotne sredine.

Žiri u sastavu: Irma Sabo - prevodilac u Gradskoj upravi,Slavica Kuzman - profesor srpskog jezika i književnosti iMirjana Kovačić - novinarka Radio Subotice, je posebnopohvalio učenike OŠ “Majšanski put“. Oni su svojeekološke poruke poslali u vidu školskih radova. Iako tekstu-alni deo ne zadovoljava uslove konkursa po broju reči,radovi učenika su izuzetni, te je žiri preporučio da i onibudu nagrañeni van konkurencije što je i učinjeno. GradSubotica je darivao nagrañene sadnim materijalom.

Najuspešnije eko - poruke:

OŠ „Sveti Sava“, učenici 3.d odeljenja:1. ŽELIMO ZEMLJU CVEĆA, A NE SMEĆA.

2. ŠTA UNIŠTIMO DANAS, NEMAMO SUTRA.3. VODA NIJE DA SE BOLEST PIJE.

OŠ i SŠ „Žarko Zrenjanin“:4. NE UNIŠTAVAJ ONO ŠTO NISI STVORIO!

5. ZDRAVA PRIRODA - ZDRAVI LJUDI

OŠ „ðuro Salaj“:6. NE BACAJ SVUDA SMEĆE, POVREDIĆEŠ

CVEĆE!“

OŠ „Sečenji Ištvan“:7. NE ZAGAðUJ PRIRODU, ONA JE DEO TEBE.8. ČUVAJUĆI PRIRODU, OTVARAŠ BOLJI SVET.

9. ČUVAJMO „IMOVINU“ KOJU NAM JE PRIRO-DA DALA.

Judit Mamužić:10. PREUZMI DEO ODGOVORNOSTI, ŽIVI

EKOLOŠKI

2. septembar 2010. EKO IZDANJA ZA BIBLIOTEKU

Uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturuUdruženje TERRA’S je, preko Info eko centra, u saradnji salokalnom samoupravom, a povodom 1. septembra, Danagrada, iniciralo akciju uručenja izdanja stručne literatureudruženja TERRA’S, CEKOR i Otvorenog univerziteta

Gradskoj biblioteci. Civilne organizacije kroz svoje projekteobjavljuju različita izdanja iz oblasti životne sredine i cilj imje da ih što veći broj sugrañana koristi i nakon završetkaprojekata.

Dogovoreno je da se povodom obeležavanja 120 godi-na od osnivanja Gradske biblioteke, 13. oktobra, upriličinastavak saradnje kada će biti dostavljen sav raspoloživištampani materijal ekoloških organizacija, institucija, kao ilokalne samouprave koji obrañaju ekološku tematiku, odlifleta i drugog informativno-edukativnog materijala dostručne literature.

19. septembar 2010.KONKURS ZA EKO UDRUŽENJAPovodom 5. juna, Svetskog dana zaštite životne sredine,

a zatim 1. septembra, Dana grada, Gradska uprava jepreko Službe za komunalne poslove, preduzetništvo i zašti-tu životne sredine raspisala Konkurs za (su)finansiranje pro-jektnih aktivnosti udruženja grañana na teritoriji GradaSubotice iz oblasti zaštite i unapreñenja životne sredine.

U prvom raspisu je bilo prijavljeno 9 projekata od kojihsu 2 dobila finansijsku podršku od 120.000,00 (Udruženje„Mladi i igra” i „Eko friends”), dok su ostali odbijeni zbognepotpune tehničke dokumentacije. U drugom raspisu apli-ciralo je 9 udruženja, a 6 će se sufinansirati u visini od351.000,00 i to: Udruženje „OSTORKA” Palić, Felinološkodruštvo „FELIX”, Udruženje prosvetnih radnika MañaraSeverne Bačke, te Uduženja „BIOSISTEM”, „PROTEGO” i„TERRA’S”. Ostala 3 su odbijena, jer nisu ispunili uslovekonkursa.

AZ ÖKÖLÓGIAIESEMÉNYEKIDŐRENDJE

2010. június 5.TISZTÍTSUK MEG SZERBIÁT SZABADKÁNA Környezetvédelmi Világnapon, június 5.-én, a Kör-

nyezetvédelmi és Területrendezési Minisztérium „Tisztítsukmeg Szerbiát“ elnevezéssel akciót szervezett, melybe aszabadkai polgárok is bekapcsolódtak. „Szabadka nagy-takarításának“ fő tevékenységét Palicson tartották. A VárosiKözigazgatás, Szerbiai Vámügyi Hivatal, „Szerbiai Te-lekom“, kommunális vállalatok, civil szervezetek mintegy500 aktivistája a Palicsi tó partját tisztította, míg a „Spartak“búvárok klubjának tagjai a Női strandnál távolították el atóból a szemetet. A szebb Szabadkáért megmozdultak mégaz általános iskolások, bankárok, sportolók, polgári szer-vezetek és helyi közösségek képviselői, a polgárok akik aKiserdőben, a Harcosok Sorakozóján, Vasutas Településenés más területeken tevékenykedtek. Az nyilvánvaló, hogyképesek vagyunk összefogni, csak a fennálló állapot fenn-tartása kérdéses.

2010. június 5. LEGSIKERESEBB ÖKO-ÜZENETEK

A Föld Napja alkalmából, Szabadka Város, a Kom-munálisügyi, Vállakozás és Környezetvédelmi Szolgálatonés az Info Öko Központon keresztül, pályázatot írt kikörnyezetvédelmi tartalmú üzenetek megfogalmazására, apályázat eredményét pedig június 5.-én, a Környezetvédel-

mi Világnapon hozta nyilvánosságra. A pályázatra 84üzenet érkezett be, melyekből 10-et választottak ki azzal azindoklással, hogy tömör kifejezésmóddal és világos megfo-galmazással hívják fel a polgárok figyelmét a környezet-védelem fontosságára.

A zsűri: Szabó Irma – fordító, a Városi Közigazgatásmunkatársa, Slavica Kuzman – szerb nyelv és irodalom ta-nár és Mirjana Kovačić – a Szabadkai Rádió újságírónője,külön dicséretben részesítette a “Majsai Úti“ ÁI tanulóit. Őkökológiai üzeneteiket iskolai munkák formájában küldtékbe. Habár a szöveg nem felelt meg a pályázat köve-telményeinek a terjedelmet illetőleg, kivételesen jó munkák-ról lévén szó, a zsűri javasolta a tanulók versenyen kívülidíjazását, ami meg is történt. Szabadka Város faültet-vényekkel jutalmazta a díjazottakat.

A legsikeresebb öko-üzenetek:

„Szent Száva“ ÁI, 3.d osztályos tanulói:1. VIRÁGGAL, NEM SZEMÉTTEL TELI VILÁGOT

KÍVÁNOK.2. AMIT MA TÖNKRETESZÜNK, HOLNAP MÁR

NEM A MIÉNK.3. NEM AZÉRT ISZOM A VIZET, HOGY TŐLE

BETEG LEGYEK.

„Žarko Zrenjanin“ ÁI és KI:4. NE PUSZTITSD AMIT NEM TE TEREMTETTÉL!

5. EGÉSZSÉGES TERMÉSZET – EGÉSZSÉGESEMBEREK

„ðuro Salaj“ ÁI:6. „NE SZENNYEZD A VILÁGOT, MEGSÉRTED A

VIRÁGOT!“

„Széchényi István“ ÁI:7. NE SZENNYEZD A TERMÉSZETET, HISZEN A TE

RÉSZED .8. ÓVD A TERMÉSZETET, ÍGY EGY SZEBB VILÁGRA

NYITSZ ABLAKOT.9. ŐRIZZÜK A „VAGYONT“ AMIT A

TERMÉSZETTŐL KAPTUNK.

Mamužić Judit:10. ÉLJ FELELŐSSEN, ÉLJ KÖRNYEZETTUDATOSAN

2010 szeptember 2. ÖKO KIADVÁNYOK A KÖNYVTÁR RÉSZÉRE

A Tartományi Kultúrális Titkárság támogatásával aTERRA’S egyesület, az Info Öko Központon keresztül, ahelyi önkormányzattal együttműködve, szeptember 1, a Vá-rosnap alkalmából, kezdeményezte azon szakkiadványokátadását a Városi Könyvtárnak, amelyek a TERRA’S és CE-KOR egyesületek, valamint a Szabadegyetem gondozá-sában láttak napvilágot. A civil szervezetek saját projektu-maikon keresztül különböző környezetvédelmi tematikávalkapcsolatos kiadványokat jelentetnek meg, azzal a céllal,hogy minél több polgár használja azokat a projektum befe-jezése után is.

Megbeszélték, hogy az együttműködés folytatásaként,október 13.-án, a Városi Könyvtár megalapításának 120.évfordulója alkalmából átnyújtják a Könyvtárnak az ökoló-giai szervezetek, intézmények és helyi önkormányzat általkiadott környezetvédelemmel kapcsolatos kiadványokat,kezdve a szórólapoktól és egyéb oktató-tájékoztatóanyagoktól egészen a szakirodalomig.

2010 szeptember 19. PÁLYÁZAT AZ ÖKO EGYESÜLETEK RÉSZÉRE

Június 5.-e, a Környezetvédelmi Világnap, valamint szep-tember 1., a Városnap alkalmából, a Városi Közigazgatása Kommunálisügyi, Vállakozás és KörnyezetvédelmiSzolgálaton keresztül Pályázatot írt ki azon egyesületek pro-jektumainak (társ)támogatására Szabadka Város területén,amelyek a környezet megóvására és fejlesztésére irányul-nak.

Az első körben 9 projektum érkezett be, ezek közül 2részesült támogatásban 120.000,00 dinár értékben (a„Fiatalok és Játék” és „Eko friends” egyesületek), míg a töb-bieket hiányos pályázati dokumentáció miatt visszautasítot-ták. A második kiírásra 9 egyesület pályázott, ebből 6részesül társtámogatásban 351.000,00 dinár értékben,ezek a: palicsi „OSTORKA” Egyesület, „FELIX” FelinológiaiEgyesület, Észak-bácskai Magyar Pedagógusok Egyesülete,valamint a „BIOSISTEM”, „PROTEGO” és „TERRA’S”egyesületek. A többi 3 pályázót elutasították, mert nemfeleltek meg a pályázati feltételeknek.