Ekon. korupcija

7/28/2019 Ekon. korupcija

1/23

Boris Divjak

predsjedavajui Odbora direktora TI BiH

Banja Luka, 21. 09. 2007.g.

Poslovno okruenje, privatizacija

i rad javnih preduzea

Stanje, preporuke i mogunosti za unapreenje


2/23

Ekonomski trokovi korupcije

Negativan uticaj na investicije i rast;

Negativan uticaj na razvoj privatnog sektora;

Poveanje administrativnih trokova;

Uticaj na javni sektor (rast broja zaposlenih i visokitrokovi);

Opadanje kvaliteta roba i usluga;

Poveanje stope siromatva;

Organizovani kriminal; i

Slabljenje kredibiliteta drave.


3/23

Ekonomski pokazatelji rasta

2612

2424

2024

1614

13971337

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

2000 2001 2002 2003 2004 2005

BDP po stanovniku BiH (u USD)

-3

0

3

6

9

12

15

2000 2001 2002 2003 2004 2005

Stopa rasta cijena na malo u BiH Federacija BiH

Republika Srpska

Rast BDPa po glavi

stanovnika

ali i rast cijena na malo

Izvor CBBiH,

(Ponderisano udjelom BDP FBiH i RS u BDPBiH za 2005.)


4/23

Platni bilans u krizi

Platni bilans BiH

2000 2001 2002 2003 2004 2005

Bruto devizne rezerve

U milionima KM 1,021 2,697 2,464 2,781 3,458 4,196

U milionima USD 482 1,234 1,187 1,604 2,195 2,668

U mjesecima uvoza robe i usluga 1.4 3.4 3.0 3.2 3.7 4.0

Saldo tekueg rauna

U milionima KM -840 -1,630 -2,450 -2,814 -2,900 -3,437

U milionima USD -398 -744 -1,194 -1,636 -1,841 -2,166

U procentima BDP-a -7.8 -14.1 -19.1 -20.9 -19.8 -21.8

Saldo robne razmjene

U milionima KM -5,868 -6,471 -6,892 -7,180 -7,193 -7,834

U milionima USD -2,770 -2,958 -3,341 -4,157 -4,569 -4,957

U procentima BDP-a -54.8 -55.8 -53.7 -53.4 -49.0 -49.6


5/23

a javna potronja nedopustivo visoka

0

10

20

30

40

50

60

70

1999 2000 2001 2002 2003 2004

BIHJugoistona Evropa-prosjekCentralna i Istona Evropa i Baltike drave-prosjekRusija i bive ruske republike-prosjekProsjek svih tranzicijskih zemalja

Potronja vlada u % BDP, izvor: EBRD, Izvjetaj o tranziciji 2005

Izvjetaj Evropske komisije o progresu BiH za 2006.g.: Funkcionisanje

trinih sila je pod jakim uticajem javnog sektora u ekonomiji, slabog

poslovnog okru

enja i zakonodavnog okvira... U globalu, makroekonomskifaktori su obezbjedili prilino stabilno okruenje, ali institucionalni i

zakonodavni okvir uglavnom nisu bili podrka razvoju privatnog sektora


6/23

Netransparentne javne nabavke

U izvjetaju WB o javnim nabavkama u BiH u 2002.g. navedeno je da

60% graana, 54% javnih slubenika i 52% preduzetnika smatraju da je

korupcija iroko rasprostranjena u ovoj oblasti, a 73% ispitanika

vjeruje da uesnici u javnim nabavkama moraju da daju mito u iznosu

od oko 4% od vrijednosti ugovora da bi dobili taj ugovor.

Parlamentarna skuptina BiH donijela je jedinstven Zakon o javnim

nabavkama na cijeloj teritoriji BiH u septembru 2004.g. Zakon je u

Federaciji BiH (FBiH) stupio na snagu 1. januara 2005.g., a u Republici

Srpskoj (RS) 1. maja 2005.g. Zakon je donesen u cilju ispunjenja

jednog od uslova za pristupanje Paktu za stabilizaciju i pridruivanje, azasnovan je na pravilima EU i harmonizovan s zakonodavstvima

drugih evropskih zemalja.

Agencija za javne nabavke poela da radi u decembru 2005.g., a upunom kapacitetu tek od juna 2006.g., dok je Ured za albe

profunkcionisao u avgustu 2006.g.


7/23

Zakon je potrebno uskladiti sa usklaen sa relevantnim zakonima ipropisma u drugim oblastima na dravnom nivou, nivou entiteta i kantona

Edukacija domaih kadrova (posebno u provoenju evaluacije, uz detaljnoopisivanje procesa evaluacije u vidu propisa ili uputstva)

Uspostavljanje sistema elektronskih nabavki, koje je u nadlenostiAgncije za javne nabavke, potrebno je provesti to prije kako bi seobezbjedio jedinstven pristup ovim informacijama

Uvoenje obaveze za slubenike zaduene za nabavke da potpisuju izjaveo svom imovinskom stanju i prihodima, prije i nakon stupanja na dunost

Stvaranje i objavljivanje liste preduzea za koja je dokazno da supodmiivala u procesima nabavki te iskljuenje tih preduzea iz buduihjavnih nabavki

Voenje statistike o broju firmi koje se javljaju na tender da bi se povealouee preduzea u tenderskim procedurama posebeno imajui u vidumala i srednja preduzea (ukljuujui poveanje transparentnosti tritakroz bolju informisanost, poveanje pouzdanosti procedura dodjeljivanjaugovora treningom usmjerenim na profesionalizam i najbolju praksu iaktivnosti kako bi se malim i srednjim preduzeima olakao pristupsistemu javnih nabavki)

Mogua poboljanja okvira


8/23

Upravljanju nerasprodanim kapitalom i imovinom:

U prosjeku je FBiH ostala u posjedu oko 15% imovine u

privatizovanim preduzeima

RS vlasti su u posjedu oko 30%

Pored toga, uspostavljni su Fondovi penziono-invalidskog

osiguranja i restitucije koji su pojedinano preuzeli 10odnosno 5% sve imovine koja je bila predmetom privatizacije

Na taj nain je drava ostala najveim vlasnikom bh.

privrede, s pravom postavljanja rukovodeeg kadra uupravne i nadzorne odbore tek privatizovanih preduzea

U BiH jo preko 50% dravnog kapitala unutar 70-80 velikih

dravnih preduzea, pored oko 350 firmi srednje veliine ukojima je drava veinski vlasnik

Nezadovoljavajui rezultati privatizacije


9/23

Zakrljao privatni sektor

Udio privatnog sektora u BDP (EBRD procjena u %)

Drava % Dr ava %

Bjelorusija 25 Kazahstan 65

Turkmenistan 25 Latvija 70

Uzbekistan 45 Rumunija 70

Tadikistan 50 Litvanija 75

BiH 55 Poljska 75

Moldavija 60 Albanija 75

Azerbejdan 60 Armenija 75

Hrvatska 60 Bulgarska 75

Makedonija 65 Kirgistan 75

Rusija 65 eka Republika 80

Ukrajina 65 Slovaka 80

Slovenija 65 Estonija 80

Gruzija 65 Maarska 80

Udio privatnog sektora u BDP, sredina 2005; Izvor: EBRD Izvjetaj o tranziciji 2005


10/23

Viestruke tete (I): politiari dobivaju

Postavljanje partijskog kadra na rukovodea mjesta u preduzeima

Pranje novca, kroz 'skidanje' aktive preduzea i poveanje pasiveodnosno stvaranje dugova: bogaenje upravljakog kadra

Plate politiarima menaderima i politiarima u upravnim i

nadzornim odborima

(Javne) nabavke, kupovine i dr. koje preduzea obavljaju, u krugu

politki podobnih pojedinaca i firmi

Subvencije za dug (negativno poslovanje preduzea) malverzacije

i neograniena neodgovorna potronja preduzea

'Reket' ili 'samodoprinos' politiarima i strankama na vlasti

Neplaanje poreza na sve ilegalne transfere


11/23

Kroz porez plaaju neracionalne trokove poslovanja preduzea

Kroz porez plaaju subvencije kojima se pokrivaju trokovi

negativnog poslovanja preduzea

Odvajaju za plate zaposlenih u javnim preduzeima

Dravna (poreska) sredstva se troe na neracionalne nabavke Ne dobivaju se prihodi od privatizacije, tj. prodaje dravnog

kapitala

Ne ulazi svje kapital u firme ne otvarajuse nova radna mjesta

Ne razvija se privatni sektor, nema stranih

ulaganja i ne jaa preduzetnitvo

Berzovni padovi uzrokuju investicione gubitke

Viestruke tete (II): graani gube


12/23

Viestruke tete (III): strukturalni gubici

Administrativne prepreke koje dodatno oteavaju poslovanje (a koje

se ne odnose na probrane, tj. dravne firme)

Lo imid zemlje u inostranstvu i odlazak kapitala u uspjenije drave

tranzicija (greenfield, privatizacija i potencijalna berzovna ulaganja)

Jaanje korupcije i sve vea centralizacija ovlatenja u rukama

nekolicine politiara

Kvazi-socjialna politika koja je ustvari samo mazanje oiju narodu,dok se iza paravana odvija nesmetana pljaka dravne imovine

Makroekonomska stagnacija, irenje siromatva, loiji ivotni

standard Poveanje vanjske zaduenosti i neodriva poreska politika kroz

potronju javnog sektora

Slab i nemoan privatni sektor, koji takoe pribjegava izbjegavanjima

plaanja poreza, kako bi se odrao u neravnopravnoj utakmici sa

dravnim sektorom


13/23

Kako unaprijediti privatizaciju?

Postojei zakoni o privatizaciji i rekonstrukciji trebalo bi izmjenjeni kako bi se:

dala vea sloboda investitorima da kupuju samo funkcionalne dijelove velikih preduzea;

obezbjedilo stabilnije pravno okruenje za investitore; i

transparentno, limitirano i ciljano otpisali dugovi nekih velikih dravnih preduzea

Poboljati korporativno upravljanje kroz edukaciju menadera preduzea, ali i relevantinih

vladinih i nadzornih institucija (npr. komisije za hartije od vrijednosti)

Obezbjediti veu autonomiju agencijama za privatizaciju da bi se omoguile efikasnije

procedure, a posebno u oblasti privatizacije stratekih preduzea, rekonstrukcije postojeih

dugova i pregovora sa investitorima

Uspostavljanje fondova za bankrot: otpisi postojeih dugova moraju se raditi transparentno i s

dobro preciziranim ciljem, ukljuujui restrukturiranje preduzea i promjenu njegove uprave ili

pokretanjem njegovog steaja i likvidacije

Neophodno je i definisanje strategija za rekonstrukciju i privatizaciju sektora gasa, voda, uma

i elektronskih medija, jer samo energetski sektor i rudnici uglja imaju akcioni plan za

rekonstrukciju i privatizaciju

Optimalniji, konkurentniji i transparentniji nain obezbjeivanja likvidnosti odvijao bi se preko

upisa akcija i izlazaka preduzea na berzanske listinge


14/23

Poslovno okruenje se sporo mijenja...

Usvajanje liberalnog Zakona o stranim

investicijama na dravanom nivou;

Usvajanje i provo

enje poreza nadodatnu vrijednost;

Usklaivanje trgovinske i carinske

politike;

Usvajanje Strategije za promociju

stranih investicija u oktobru 2006; i

Usvajanje odluke o osnivanju fonda za

stimulisanje stranih investicija u aprilu

2007. koji za tekuu godinu predvia

izdvajanje sredstava u iznosu od 2 milionaKM iz budeta BiH.

2000 2001 2002 2003 2004

eka 23323 30717 36884 35852 41415

Maarska 24578 31045 34575 38313 44226

Poljska 36792 46686 46139 43827 50000

Slovaka 5112 6327 8185 9504 11000

Slovenija 3110 2952 3968 5070 5500

Hrvatska 3830 4806 6634 8382 9544

Bosna i

Hercegovina384 517 799 1136 1537

Stanje stranih investicija u zemlji (u milionima eura) ; Izvor: Institut

za meunarodnu ekonomiju u Beu (WIIW), Baza podataka o

stranim investicijama u Centralnoj, Istonoj i Jugoistonoj Evropi,

2005


15/23

...zbog ega BiH zaostaje u tranziciji

136

159

96

142

7

81

98

53

114

68

7

83

111

56

69

117

139

95

160

141

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

Osnivanje

novog

preduzea

Licence Zapoljavanje

radnika

Registracija

imovine

Dobijanje

kredita

Zatita

investitora

Plaanje

poreza

Prekogranino

poslovanje

Sprovoenje

ugovra

Zatvaranje

preduzea

pozicija u 2005 pozicija u 2006

Pozicija BiH u odnosu na 175 zemalja ukljuenih u istraivanje Svjetske Banke Doing Business 2007


16/23

Primjer 1: registracija preduzea

54,0

37,0

9,4

32,0

14,1

53,9

6,2

16,6

5,3

36,1

52,0

12,0

0,0

10,0

20,0

30,0

40,050,0

60,0

Broj procedura Broj dana Trokovi

(%dohodka poglavi

stanovnika)

Min. kapital

(%dohodka poglavi

stanovnika)

BiH

Region

OECD

Broj procedura i dana, trokovi i minimalni kapital potrebni da se registruje

preduzee; Izvor WB: http://www.doingbusiness.org/
http://www.doingbusiness.org/http://www.doingbusiness.org/


17/23

Primjer 2: izdavanje dozvola

16

467

2423,4

21,4

242,5

14 72

564,9

149,5

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

Broj procedura Broj dana Trokovi

(%dohodka po

glavi stanovnika)

BiH

Region

OECD

Broj procedura i dana i trokovi potrebni da bi se izgradilo poslovno skladite,

Izvor WB: http://www.doingbusiness.org/
http://www.doingbusiness.org/http://www.doingbusiness.org/


18/23

Opcije za jaanje investicione klime

Dalja reforma carinske slube, uspostavljanje sistemakontrole, kako interne, tako i spoljne;

Reforma inspekcija kroz njihovo razumnoobjedinjavanje i harmonizaciju posla, tako da sepreklapanje odgovornosti bilo meu razliitim

inspktoratima ili nivoima izvrenja inspekcija ukinu; i Pojednostavljeno licensiranje od strane ministarstava

i lokalnih organa vlasti, uz ukidanje svih dvostrukih

licenci, nestandardnih i suvinih regulatornih zahtjevai uopte stvaranje povoljnije klime za razvoj privatnogsektora, koja ukljuuju i direktan dijalog spreduzetnicima u odreivanju razvojnih prioriteta zavlade


19/23

Korporativno upravljanje po

meunarodnim standardima Kvalitetno korporativno upravljanje utie na odriv razvoj i

investicionu klimu u zemlji pozitivnim djelovanjem na:

dugorone ekonomske rezultate preduzea;

mogunosti preduzea da obezbjedi dodatne izvore

finansiranja (domae i inostrane);

listing preduzea na domaoj i meunarodnim berzama;

trinu vrijednost preduzea;

stabilnost i atraktivnost trita, trinu osjetljivost na

finansijske krize, kao i optu percepciju sigurnosti

investicija.


20/23

Nepostojei standardi u BiH

Osnovne slabosti sistema u BiH u pogledu zatiteinvestitora:

nepostojanje trenutnog i/ili periodinog prikazivanjafinansijskih transakcija akcionarima;

nedovoljno prikazivanje transakcija odboru direktora od

strane generalnog direktora;

obaveze i odgovornosti lanova upravnih odbora su nejasno

i nedovoljno definisane i ne postoji jasna definicija niti

zahtjev za izbor nezavisnih lanova upravnih i nadzornihodbora;

nepostojanje zahtjeva za nezavisnom eksternom revizijom

transakcija prije odobravanja;

nekvalitetna zatita prava malih akcionara itd.


21/23

Minimalni standardi koje treba uvesti Oba entiteta trebaju usvojiti standardne procedure kod znaajnih transkcija i

transkcija povezanih lica;

Pravne reforme moraju precizno definisati proces transformacije iz javnih

akcionarskih drutava u drutva sa ogranienom odgovornou sa obaveznom

saglasnou nadlene Komisije za hartije od vrijednosti;

Izvjetavanje akcionarskih drutava u skladu sa meunarodnim standardima

(standardne informacije o finansijskoj situaciji, rezultatima poslovanja, vlasnitvu i

upravljanju kompanijom, mogue rizike u poslovanju, definisane ciljeve itd.);

Precizno definisanje obaveza i odgovornosti lanova upravnog odbora u

postojeim zakonima, uz nov sistem izbora lanova upravnih i nadzornih odbora

predstavnika dravnog kapitala;

Donoenje propisa o standardnoj stukturi upravnih odbora za kompanije kojima se

javno trguje; precizno definisanje pojma nezavisnosti lanova upravnog odobra,

obezbjeenje dodatne edukacije za lanove upravnih odbora i kompanije

Si t i l


22/23

Sistem nacionalnog

integriteta = vladavina prava


23/23

Hvala!

Transparency International BiH

Vie informacija na:

www.ti-bih.org

www.transparency.org

Documents

Ekon. korupcija