Skripta 3 - ekonomijaAdmin on Mon Nov 23, 2009 7:06 pm 4. KONCERN - naj e i oblik monopolisti ke organizacije. Razlikujemo 2 oblika: A) horizontalno udru ivanje kada se udru uju preduze a iste privredne grane. U takvom slu aju se koncern od trusta razlikuje samo po ekonomskoj snazi jer esto obuhvata ve i broj kartela i trustova u jedinstvenu m.o. B) vertikalno udru ivanje kada se udru uju proizvo a i iz razli itih grana proizvodnje, ali tako da udru ena preduze a zadr avaju formalnu samostalnost ( e i oblik). U njegovom sedi tu nalazi se veliko industrijsko preduze e koje za potrebe svoje finalne proizvodnje ima itav lanac krupnijih i sitnijih preduze a koja finalistu snabdevaju sirovinama i poluproizvodima. Ovakav obilk se naziva KONGLOMERAT. Obi no je delovanje svih ovih krupnijih i sitnijih firmi objedinjeno finansijskom podr kom jedne poslovne banke. 1. DA LI JE KAPITAL PRODUKTIVAN? (stepen efikasnosti ulo enog kapitala). Dve bitne odrednice produktivnosti su veli ina kapitala po radniku (k/rs), to se zove organski sastav kapitala i stepen efikasnosti ulo enog kapitala (p/k), to se ponekad zove produktivnost kapitala. Iz ovoga sledi jedna ina: p/rs = k/rs x p/k, koja pokazuje da se produktivnost rada mo e izraziti kao matemati ki proizvod organskog sastava kapitala i stepena efikasnosti upotrebe kapitala. Pove avanje kapitala po radniku i pove anje obima proizvodnje prema kapitalu pove ava i produktivnost rada. Odre eni stepen efikasnosti kapitala stoji kao jedan od uslova da radna snaga ostvari ve i ili manji obim proizvodnje. Od inilaca proizvodnje samo je jedan produktivan, samo jedan proizvodi, a to je rad. Ostali inioci, me u kojima i kapital, omogu uju da rad bude manje ili vi e produktivan. Ako se ve ne prihvata termin produktivnost kapitala, jer kapital ne stvara vi ak vrednosti, ipak se koristi termin produktivnije kori enje kapitala. Kapital mo e vlasniku doneti ve u zaradu ako je ulo en u inioce proizvodnje koji omogu uju ekonomi niju proizvodnju i ako se ti inioci koriste tako da se njegove prednosti iskoriste. Ostvaruje se ve i proizvod prema veli ini kapitala (p/k), a otuda i ve i profit. 2. VARIJABILNI I KONSTANTNI KAPITAL. Za proizvodnju robe potrebno je anga ovati odre enu sumu novca. Vlasnik novca mora ulagati novac u odgovaraju oj srazmeri i to tako da se jedan deo ula e za nabavku sredstava za proizvodnju, a drugi deo za anga ovanje radne snage. I jedan i drugi deo novca su kapital jer se iz celine ovog ulaganja o ekuje odgovaraju a zarada i ta se zarada meri u odnosu na kapital ulo en za oba proizvodna inioca. Kapital se, u zavisnosti od toga

kako razli iti delovi kapitala u estvuju u obrazovanju vrednosti proizvoda deli na: 1. POSTOJANI (konstantni (c)) - deo kapitala anga ovan za kupovinu sredstava za proizvodnju. Zove se postojani zato to sp u estvuju u obrazovanju vrednosti novog proizvoda tako to na nov proizvod prenesu onoliko vrednosti koliko iznosi njihova vrednost (odjednom - predmeti rada ili postepeno - sredstva za rad). 2. PROMENLJIVI (varijabilni (v)) - deo kapitala koji je ulo en za pla anje radne snage nije postojana nego promenljiva veli ina sa gledi ta obrazovanja vrednosti. Ovaj deo kapitala donosi vlasniku vi e nego to je vlasnik u taj deo kapitala ulo io. Menja svoju vrednost u procesu proizvodnje, vra a se vlasniku uve an za vi ak vrednosti, jer je on stvaralac vi ka vrednosti (m). Vi ak vrednosti stvara samo radna snaga, a vlasnik ga prisvaja po osnovi kapitala (anga ovanja kapitala) - osnovna poruka teorije radne vrednosti. Vrednost robe (w) je, prema tome: w=c+v+m 3. CELOKUPNI OBRT KAPITALA. Jedan kru ni tok izdvojen iz neprekidnog kru nog kretanja kapitala - po ev od ulaganja novca za anga ovanje inilaca proizvodnje preko proizvodnje do prodaje gotovih proizvoda za novac - naziva se obrt kapitala. Vreme u kome se izvr i jedan kru ni tok, naziva se vreme obrta kapitala, koga ine vreme proizvodnje i vreme prometa. Vreme proizvodnje se sastoji iz vremena u kome te e proces rada, vremena prekida rada, vremena za delovanje prirodnih sila i vremena za delovanje fizi ko - hemijskih procesa. Vreme prometa sastoji se iz vremena kupovine i vremena prodaje. Vreme kupovine je protek vremena potreban da se raspolo ivim novcem nabave odgovaraju a sredstva za rad i predmeti rada i anga uje radna snaga zaklju ivanjem ugovora o radu. Vreme prodaje je protek vremena potreban da se prodaju gotovi proizvodi i sredstva iz robnog oblika ponovo pretvore u nov ani oblik. Broj obrta kapitala (n) izra unava se tako to se godinu dana (O) podeli vremenom trajanja jednog obrta (o) iskazanom u istim jedinicama mere (dan, nedelja, mesec). n = O/o Cilj preduze a je da broj obrta kapitala tokom godine bude to ve i, odnosno vreme jednog obrta to kra e. 4. RADNA SNAGA (KAO ROBA). Smit i Rikardo nisu razlikovali radnu snagu kao robu od rada kao supstance vrednosti. Oni nisu uo ili ekonomski zakon, koji je kasnije definisao Karl Marks, zakon vrednosti radne snage po kome je radnik u kapitalizmu pla en po vrednosti, a ipak stvara vi e vrednosti nego to iznosi vrednost njegove radne snage. Marks je uveo u analizu pojam radne snage kao robe. Tretirati radnu snagu kao robu zna i definisati joj dva svojstva, vrednost i upotrebnu vrednost, a u okviru dru tvenih uslova u kojima ova svojstva mogu da se

ispolje. Radnicima se pla a vrednost radne snage, a kupuje njena upotrebna vrednost. Vrednost radne snage odre uje se, kao i vrednost svake druge robe, radnim vremenom potrebnim za proizvodnju, pa dakle i za reprodukciju ovog naro itog artikla. Radna snaga je specifi na roba (roba sui generis) u smislu da, za razliku od drugih roba, mo e da stvori vi e vrednosti nego to je njena vrednost = vi ak vrednosti. Upotrebna vrednost radne snage sastoji se u njenoj korisnosti za vlasnika kapitala. Vlasnik anga uje radnu snagu da bi njenim kori enjem u proizvodnji ostvario vi e nego to je u taj posao ulo io = vi ak vrednosti (profit). Radna snaga za preduze e nema upotrebnu vrednost ako ne pove ava profit vlasnika kapitala, odnosno dobit preduze a. 5. PLATA KAO DOHODAK I TRO AK. Teorija radne vrednosti platu radnika defini e kao cenu radne snage. Plata je nov ani izraz vrednosti radne snage. Plata ne mo e biti cena rada bez obzira to se prilikom obra una radnikove plate vodi ra una o radu koji je obavio, zato to bi izjedna avanje plate sa radom koji je radnik ulo io nestalo vi ka vrednosti koji radnik stvara delom svog rada. Plata radnika je sa gledi ta preduze a tro ak proizvodnje, a za radnika je dohodak kao izvor egzistencije. Dok preduze e te i da svoj izdatak minimizira, radnik te i da svoj dohodak maksimizira. Ova dva interesa su motor progresa, i ako nisu utkani u privredni sistem, onda se takva privreda sporije razvija ili stagnira. 6. NOMINALNA I REALNA VREDNOST PLATA. Kao analiti ke oblike plata razlikujemo: 1. NOMINALNU - ukupna suma novca koju radnik primi kao cenu, za svoju radnu snagu koju anga uje u privatnom ili dru tvenom preduze u, i 2. REALNU - ukupna koli ina proizvoda i usluga koju radnik mo e da kupi za primljeni iznos novca, za ostvarenu nominalnu platu. Veli ina realne plate zavisi od: - nominalne plate, i - cena roba i usluga koje radnici normalno tro e. Porast nominalnih plata javlja se kao uzrok porasta cena roba i usluga. Jedan od osnovnih zakona svake proizvodnje je da se realne plate ne mogu pove avati vi e nego to iznosi porast dru tvene produktivnosti rada. 7. CENA ROBE (CENA KO TANJA I PROFIT). Kao to radna snaga ima cenu upotrebe, tako i kapital ima cenu upotrebe. Preduze e iz proizvedene nove vrednosti ispla uje radnicima plate koje su jednake vrednosti njihove radne snage, a ostatak predstavlja profit koji se mo e ra unati na dva na ina: 1) do = cr - (sp + pl) tj. kao razlika izme u tr i ne cene robe i tro kova proizvodnje u koje ulaze materijalni izdaci i izdaci za plate radnika; 2) do = np - pl, gde neto proizvod predstavlja razliku cene robe i materijalnih izdataka za sredstva za rad i predmete rada. Ve u dobit ostvaruje proizvo a koji ima manje tro kove proizvodnje po jedinici proizvoda. Ovi se tro kovi proizvodnje druga ije nazivaju cena

ko tanja proizvoda (ck) to se svodi na utro eni kapital po jedinici proizvoda. ck = sp + pl Smanjivanje tro kova proizvodnje ostvaruje se pove anjem produktivnosti rada. Da bi se dobit pove ala, treba: 1) primeniti to bolja sredstva za rad 2) ekonomisati na predmetima rada 3) smanjiti izdatke za radnu snagu (pove anjem produktivnosti njihovog rada) Pravilo o pove anju dobiti sa smanjenjem tro kova proizvodnje (cene ko tanja) va i samo ako je tr i na cena proizvoda data veli ina. 8. STOPA DOBITI. Kada se dobit ostvarena u odre enoj godini (godi nja dobit) stavi u odnos prema celokupnom predujmljenom kapitalu, postojanom i promenljivom, dobija se stopa dobiti (do), odnosno profitna stopa (pf). Ona pokazuje procentni izraz dobiti prema celokupnom predujmljenom kapitalu: do = do / (sp + pl) k = (sp + pl) = predujmljeni kapital U poslovnim knjigama vodi se i kretanje prodaje tokom godine da bi se na kraju godine mogao izvesti ra un o ukupnom i neto prihodu i o dobiti. Zavr nim ra unom se svake godine izra una koliko je dobiti ostvareno prema predujmljenom kapitalu (koliko je proizvodnja bila rentabilna). 9. DOBIT DRU TVENOG PREDUZE A. Ako problem minimalne efikasnosti dru tvenog preduze a posmatramo sa gledi ta dobiti, onda se donja granica dobiti ne bi mogla formirati ispod nivoa kamate kao cene dru tvenog kapitala. Ukoliko preduze e uspe nim poslovanjem ostvari vi e od toga, onda se taj vi ak mo e nazvati preduzetni ka dobit. Deo preduzetni ke dobiti je dodatna akumulacija (premija za rizik - prirast akumulacije u odnosu na kamatu kao utvr enu cenu dru tvenog kapitala), a deo je nagrda za upravljanje tj. prirast plata radnika preduze a. U preduzetni ku dobit ne treba ra unati ekstradohotke koji bi poticali iz monopolskih pozicija. Ostali deo dobiti, kada se oduzme kamata i eksterni ekstradohodak, raspodeljuje se na prirast plata zaposlenih (pl) i prirast akumulacije (a). 10. EKONOMSKI POLO AJ PREDUZE A (formule). A) u sistemu privatnog kapitala Ekonomski polo aj privatnog preduze a (sp) se mo e izraziti odnosom ostvarenog godi njeg profita (pf) prema prose nom profitu (ppf) ep = pf / ppf Prose an profit se ra una po ppf tako to se ukupan profit privrede podeli sa ukupnim kapitalom te privrede i pomno i sa 100: ppf = PF / K. Ako je ep = 1 tj. ukoliko je godi nji profit jednak prose nom profitu na predujmljeni kapital, onda je njegov ep normalan. Ako je pf > ppf ili pf < ppf ep je povoljniji ili nepovoljniji. B) u sistemu dru tvenog kapitala

Ekonomski polo aj dru tvenog preduze a se mo e izraziti kao odnos ostvarenog godi njeg dohotka prema ravnote nom dohotku (rd) = jednake plate po radniku i prose na akumulacija kao ravnote ni elementi dohotka (neto proizvoda): ep = d / rd; d = rd - normalan ep; d < rd ili d > rd - nepovoljniji ili povoljniji ep. 11. EKSTRAPROFIT U PRIVATNOM PREDUZE U. Ekstraprofit je profit koji se obrazuje iznad nivoa prose nog profita. Razlikuju se 2 vrste po na inu ostvarivanja: 1) MONOPOLSKI EKSTRAPROFIT - poti e iz monopolskog polo aja (po osnovi mogu nosti podizanja cena iznad nivoa normalne cene ili kupovinom sirovina po cenama koje su ni e od normalne cene). 2) EKSTRAPROFIT OD POVOLJNIJIH USLOVA PROIZVODNJE - poti e iz povoljnijih tehnolo kih, organizacionih i prirodnih uslova proizvodnje od prose nih uslova u datoj privrednoj grani. 12. EKSTRADOHODAK U DRU TVENOM PREDUZE U. Ekstradohodak je vi ak iznad ravnote nog dohotka (vi ak iznad zbira plata radnika i prose ne akumulacije (d>rd)). Postoje 2 metoda za ostvarivanje ekstradohotka: 1) Sticanje monopolskog polo aja na tr i tu tako da dru tveno preduze e sti e mogu nost da odredi takvu cenu koja mu obezbe uje ve i dohodak. 2) Sticanje povoljnijih uslova proizvodnje. Pri ovakvom obliku sticanja ekstradohotka razlikujemo interne i eksterne uzroke. Interni podrazumevaju ekonomisanje na iniocima proizvodnje i to na dva na ina: prvi je efikasnije kori enje raspolo ivih inilaca proizvodnje, a drugi je pro irivanje i modernizacija proizvodnje. U eksterne se uklju uju povoljniji prirodni uslovi (zemlji te i prirodna bogatstva su dru tvena svojina pa se pogodnosti u sticanju ekstradohotka u ovom sektoru privrede ne mogu pripisati boljem radu preduze a koja koriste te povoljnije uslove proizvodnje) i monopolski polo aj. 13. OBRAZOVANJE CENA PO GRANI NOM PROIZVODU. Kod onih grana proizvodnje ija je proizvodnja neposredno povezana sa kori enjem zemlji ta va e druga ija pravila obrazovanja cena. Ovde se kao regulatorni uslovi za obrazovanje cena ne javljaju prose ni uslovi nego grani ni uslovi proizvodnje (oni koji zahtevaju najve e tro kove proizvodnje po jedinici proizvoda). Tr i na cena formirana u grani nim uslovima omogu uje grani nom proizvo a u da nadoknadi sve materijalne izdatke i da ostvari neto proizvod koji bi bio jednak platama radnika i prose nom profitu vlasnika kapitala. Ovaj slu aj obrazovanja cena prema grani nim uslovima nastaje u pomenutim delatnostima privrede zbog toga to je u njima prirodni faktor bitan za veli inu tro kova proizvodnje. 14. POJAM DIFERENCIJALNE RENTE. Razlika izme u grani nih tro kova proizvodnje i individualnih tro kova na boljim parcelama zemlji ta pripada vlasniku zemlji ta kao njegov dohodak.

Ovaj se dohodak naziva diferencijalna renta. Ona je renta jer predstavlja dohodak koji se ostvaruje bez ulaganja rada, kapitala i preduzetni tva, a ostvaruje se po osnovi vlasni tva nad odre enom nepokretno u, zemljom. Ona je diferecijalna zato to poti e iz razlike izme u dru tvene vi e cene proizvoda i ni e individualne vrednosti tih proizvoda. Vlasnici zemlje ostvaruju zemlji nu rentu, u ovom slu aju diferencijalnu. Zakupci ostvaruju profit na ulo eni kapital. Zaposleni radnici ostvaruju platu za svoj rad. Iznos rente se ra una za godinu dana. 15. DIFERENCIJALNA RENTA I. Marks je naziva la na socijalna vrednost. To je dohodak vlasnika zemlje koji on ostvaruje zato to je vlasnik plodnije parcele zemlji ta i parcele koja je bli a tr i tu, Dva se uzroka za obrazovanje ove rente: 1) Plodnost zemlji ta - vlasnik zemlje e od zakupca zahtevati ve u rentu za odre enu povr inu zemlje ako je to zemlji te plodnije, ako uz prose na ulaganja kapitala donosi ve i prinos. Diferencijalna renta je razlika izme u ukupnog prihoda i cene proizvoda. 2) Polo aj prema tr i tu - vlasnici koji imaju parcele bli e tr i tu e zahtevati od zakupca ve u rentu, a zato to su od njihovih parcela do tr i ta manji tro kovi prevoza robe nego to su grani ni tro kovi. Vlasnici bli ih parcela ostvariva e diferencijalnu rentu. to su dru tvene potrebe za poljoprivrednim proizvodima ve e, to e se uzimati u obradu i manje plodne i udaljenije parcela zemlji ta, pa e i cene poljoprivrednih proizvoda biti vi e. 16. DIFERENCIJALNA RENTA II. Nastaje kao rezultat intenzifikacije poljoprivredne proizvodnje (rezultat pove anog prinosa usled dodatnog ulaganja kapitala na kori enim zemlji nim parcelama). Dodatno ulaganje kapitala na istu povr inu zemlji ta obi no zna i primenjivanje agrotehni kih mera kojima se pobolj ava kvalitet zemlji ta i pove ava prinos. To je metod stvaranja ekstraprofita u poljoprivredi od strane korisnika zemlji ta. Ovako ostvaren ekstraprofit pripada korisniku zemlji ta sve dok traje ugovor o zakupu. Kad istekne rok tog ugovora, vlasnik mo e zahtevati od zakupca da mu pove a godi nji iznos diferencijalne rente. Ovakav se ekstraprofit, koji prisvaja vlasnik sa zaklju ivanjem novog ugovora, naziva se diferencijalna renta II. 17. APSOLUTNA I DIFERENCIJALNA RENTA. Diferencijalna se renta ostvaruje na zemlji tu na kome se jedinica proizvoda proizvodi uz manje tro kove proizvodnje (sp + pl). monopolsku rentu mogu prisvojiti vlasnici onih zemlji nih parcela na kojima uspevaju neki retki proizvodi, oni proizvodi za koje se zahtevaju posebni klimatsko - zemlji ni uslovi = monopolski ekstraprofit u poljoprivrednoj proizvodnji. Renta koju ostvaruju svi vlasnici zemlji ta, koje se koristi u privredne svrhe, naziva se apsolutna renta. Ona je ekonomska realizacija prava svojine na delu zemljine povr ine bez obzira na kvalitet, ali pod uslovom da se zamlji te koristi u privredne svrhe. Postoje 2 razloga za obrazovanje ove rente:

1) ni i organski sastav kapitala u poljoprivredi u odnosu na industriju, i 2) monopol privatnog vlasni tva na delu zemljine povr ine. 18. CENA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA. Sastoji se iz utro enog postojanog i promenljivog kapitala (sp + pl), prose nog profita (ppf) i apsolutne rente (ar): cpp = sp + pl + ppf + ar Poljoprivredni proizvodi skuplji su i za iznos ar, jer je ar suvi ak iznad cene proizvodnje kao normalne cene. Diferencijalna renta (dr) ne ulazi u formulu za izra unavanje cpp jer se ona nalazi u ni im tro kovima proizvodnje (sp+pl) po jedinici proizvoda na parcelama zemlji ta koje su plodnije i bli e tr i tu. 19. CENA ZEMLJE. U sistemu privatne svojine zemlja se kupuje i prodaje. U sitnoj robnoj proizvodnji zemlja se kupuje kao osnovno sredstvo za rad i osnovni predmet rada na kome je sam vlasnik anga ovan kao proizvo a . U kapitalisti koj proizvodnji zemlja se kupuje kao izvor za prisvajanje rente. Prilikom utvr ivanja cene zemlje vr i se kapitalisanje prihoda (pretvaranje prihoda u kapital koji donosi kamatu kao svoj normalan prihod. Pri odre ivanju cene zemlje polazi se od zemlji ne rente jer je kupoprodaja zemlje u su tini kupovina i prodaja prava na rentu koju odre eno zemlji te donosi vlasniku. Cena zemlje se izra unava tako to se godi nja renta (r) sa zemlji ne parcele koja se prodaje podeli sa veli inom kamatne stope (p) i pomno i sa 100. Godi nja renta sa odre ene poljoprivredne parcela naziva se rental, a on sadr i sve oblike rentekoje to zemlji te donosi vlasniku: cz = (r / p) x 100 Cena zemlje zavisi i od ponude i tra nje. Zamlja nema vrednost (nije opredme eni ljudski rad), ali zato ima upotrebnu vrednost. 20. DRU TVENA SVOJINA I ZEMLJI NA RENTA. I sistem dru tvene svojine nad zemlji tem, koje se koristi u privredne svrhe, zadr ava uslove za obrazovanje rente. Podru tvljavanje prirodnih uslova proizvodnje ne isklju uje na in formiranja cena prema grani nim uslovima. Ekstradohodak, kao rezultat eksternih uzroka, dru tvo ekonomskim instrumentima (porezom iz dohotka) zahvata kao diferencijalnu rentu I za dru tvene fondove potro nje i akumulacije. O diferencijalnoj renti II u dru tvenom preduze u moglo bi se govoriti kada se pove anje prinosa obezbe uje anga ovanjem sredstava iz dru tvenih fondova za navodnjavanja, odvodnjavanja, kultivaciju zemlji ta, to je sa gledi ta svakog pojedina nog preduze a eksterni uzrok. Ovaj prrihod postaje prihod za dru tvene fondove akumulacije i potro nje. Apsolutna renta je i ovde prihod vlasnika, ali dru tveni vlasnik do nje dolazi instrumentima poreskog sistema. 21. OBRT TRGOVA KOG KAPITALA Trgova ka preduze a se uklju uju u proces kru nog kretanja u trenutku kada inioci proizvodnje iz proizvodnog oblika (p) pre u u robni obli (r1).

Njihov se posao sastoji u prodaji ove robe potro a ima. Ona za odre enu sumu novca (n) kupuju robu od proizvodnih preduze a (r) i tu robu prodaju za uve anu sumu novca (n1). To je kru ni tok nov anih sredstava (trgova kog kapitala) n - r - n1. Ova uve ana suma novca n1 jednaka je onoj sumi n1 koja se javlja na kraju svakog kru nog toka proizvodnje. Proizvodno preduze e prodaje trgova kom robu ispod tr i ne cene, a trgova ko, potro a ima po tr i noj ceni. Razlika izme u nabavne (n) i prodajne cene (n1) naziva se rabat ili mar a (izvor zarade za trgova ko preduze e) 22. TRO KOVI PROMETA ROBE. Trgova ko preduze e u poslovima kupovine i prodaje robe, transportovanja i uvanja robe ima izdatke koji se nazivaju tro kovi prometa, i ima ih tri vrste: 1) isti prometni tro kovi - sumo koja je potrebna za pla anje izdataka oko kupoprodaje robe; ovi tro kovi nisu proizvodni, moraju se nadoknaditi iz razlike izme u nabavne i prodajne cene proizvoda. Deo razlike sadr i iste prometne tro kove koji se trgovcu vra aju sa svakim obrtom kapitala, a ostatak razlike u ceni ini profit trgova kog preduze a. Rabat (mar a) je popust u ceni koji proizvo a odobrava trgovcu. 2) Transportni tro kovi - prevoz roba iz mesta njihove proizvodnje u mesta njihove potro nje (izdaci za utro ak transportnih sredstava i za radnu snagu koja se bavi poslovima prevoza robe). Oni su proizvodni deo prometnih tro kova zato to je rad anga ovan u ovom poslu proizvodan, rad koji stvara vrednost. Transport je produ ena proizvodnja, pa zato potro a mora da prizna preko pove ane cene taj utro ak rada i sredstava. 3) Tro kovi uvanja robe - tro kovi koji su u injeni za o uvanje upotrebne vrednosti roba. I ovi tro kovi su proizvodni, i oni ine produ enu proizvodnju mada se u ovom produ etku ne stvara nikakva nova upotrebna vrednost, ali se odr ava postoje a. 23. KRU NO KRETANJE BANKARSKOG KAPITALA. Nov ana sredstva banaka pojavljuju se na po etku kru nog kretanja kapitala (n - rpr1 - n1) tako to proizvodna preduze a pozajmljuju deo novca (n) uz obavezu da taj novac vrate u odre enom roku uve an za ugovorenu cenu upotrebe (kamatu) tj. n - n1. Ova jednostavna formula kru nog kretanja nov anih sredstava banaka, gde novac stvara novac, sadr i u sebi celokupan tok proizvodnje i prometa i pokazuje da uve anje nov anih sredstava banaka poti e iz proizvodnje, a preko prometa: 1) banka pozajmljuje novac (n) proizvodnom preduze u; 2) proizvodno preduze e taj novac ula e u kupovinu potrebnih roba (r) za proces proizvodnje (p) u kome se proizvodi ne samo nova roba, nova upotrebna vrednost (r1) ve i vi ak vrednosti koji je sadr an u tim robama; ta ve a vrednost pokazuje se kao uve ana suma novca (n1) u odnosu na ulo enu (n); 3) iz te uve ane sume novca, vra a se zajam banci, zajam sa kamatom.

n mo e biti jednako n, ali obi no nije, ali n1 nikad ne mo e biti jednako n1 jer preduze e ne bi ostvarilo nikakav profit. 24. BANKARSKI KAPITAL I KAMATA. Pojam bankarskog kapitala vezan je za nov ana sredstva banaka u svom obliku dru tvene proizvodnje u kome novac figurira kao kapital (to je kapital zato to njihovom vlasniku omogu uje ostvarenje dobiti posredstvom kamate kao cene za ustupanje novca na kori enje). Pre kapitalizma bankarski se kapital javlja kao zelena ki. U savremenim privredama bankarski kapital gubi svoj samostalan polo aj u dru tvenoj reprodukciji i postaje samo osamostaljeni deo industrijskog kapitala. Bankarska preduze a raspola u ve im kapitalom nego to je njihov vlastiti. Kamata je cena upotrebne vrednosti novca (dohodak vlasnika koji upotrebnu vrednost novca ustupa drugima na privremeno kori enje). Ve a je kamata nasredstva koja banka pozajmljuje (aktivna kamata) od one koja se poverava banci (pasivna kamata). Kamata, kao cena upotrebne vrednosti novca izra unava se u procentu, kao kamatna stopa (p), koja je odnos izme u kamate (i) i pozajmljene nov ane sume (n) izra en u procentu. Ra una se za vreme od jedne godine: p = i / k Visina kamatne stope zavisi od 2 faktora: 1) Visina prose ne stope dobiti - kamatna stopa mora biti ispod nivoa prose ne stope dobiti (do>p>0); 2) Odnosa ponude i tra nje. Ako preduze a koriste pozajmljeni kapital, onda ostvaruju samo deo dobiti koji se naziva preduzetni ka dobit. Drugi deo dobiti pripada bankama kao kamata. 25. OSNOVNI TRO KOVI BANAKA I TRO KOVI BANAKA UOP TE. Tro kovi u bankarstvu su izdaci koji su potrebni za obavljanje poslova oko prikupljanja, uvanja i davanja novca korisnicima. isti prometni tro kovi banke su amortizacija zgrade i opreme, razni izdaci i tro kovi plata radnika zaposlenih u banci. Pasivna kamata - kamata koju banka ispla uje svojim poveriocima (oro ena nov ana sredstva - kamata ve a) 26. TR I NA VREDNOST DEONICA. Na berzi se deonice prodaju po tr i noj ceni. Ova cena zavisi od dividende, koju deonica donosi godi nje, i od kamatne stope po kojoj banke ispla uju tedi ama kamatu. Re je o prose noj kamatnoj stopi. Prema tome je tr i na cena deonica kapitalisani prihod koji se od te deonice mo e godi nje ostvariti. Kapitalisati odre eni prihod zna i pretvoriti ga u kapital, u onu veli inu kapitala koja bi po va e oj kamatnoj stopi donela vlasniku isti prihod od banke, kao i prihod koji ima od DD-a ili nekog drugog posla. Prihod se kapitali e tako to se godi nji prihod (u ovom slu aju dividenda, d) mno i sa 100 i deli sa p (prose nom kamatnom stopom: k = (d x 100) / p Ra un o veli ini tr i ne cene deonice mo e se izvesti i tako to se nominalna

vrednost deonice pomno i dividendnom stopom i podeli kamatnom stopom: tc = (vr x d) / p Tr i na cena deonica obrazuje se na berzi zavisno ne samo od dividende i kamate ve i od ponude i tra nje. 27. CENA DEONICA. Ona predstavlja nominalnu vrednost deonice. To je deo kapitala DD-a koji je prilikom njegovog osnivanja odre en kao jedinica uloga pojedinca. Razlika izme u kamate i dividende povla i razliku izme u nominalne i tr i ne cene deonica. Kada deonica po ne da donosi odre enu dividendu (preduze e po ne bolje da posluje) njena cena na berzi ska e, ali to je tr i na, a ne nominalna vrednost, koja je napisana na menici. 28. PEKULISANJE HARTIJAMA OD VREDNOSTI. Na razlici izme u kamatne i dividendne stope zasniva se pekulacija hartijama od vrednosti. Ona se sastoji u kupovini deonica po ni oj ceni da bi se u pogodnom trenutku prodale po vi oj ceni. pekulanti moraju dobro da poznaju stanje na berzi i da raspola u valjanim podacima o poslovanju DD-a ije deonice prodaju po sada njoj vi oj ceni, o ekuju i pad njihove cene u skoroj budu nosti. Nekad se slu e la nim informacijama. 29. FIKTIVNI KAPITAL. Kupovina i prodaja deonica imaju svoj samostalni tok koji ni na koji na in ne poga a poslovanje DD-a. zato se kapital sadr an u deonicama, kao hartijama koje daju odre ena prava u raspodeli, zove ra unski (fiktivni) kapital. Pored ovog postoji stvarni kapital DD-a (kapital kojim DD raspola e, a dobija se prodajom deonica; kapital koji se koristi u proizvodnji i prometu) 30. OSNIVA KA DOBIT. Zarada koju ostvaruje osniva DD-a. Prodajom deonica DD-a u osnivanju osniva zara uje na razlici izme u dividende, koja se o ekuje da e se ostvariti poslovanjem tog novog DD-a i kamatne stope. Za preduze a koja ve posluju, a kojima je potreban dodatni kapital, nove deonice se prodaju po tr i noj ceni, pa razlika izme u tr i ne i nominalne vrednosti predstavlja osniva ku dobit. 31. INVESTICIONI U INAK. KAPITALNI KOEFICIJENT. Pod investicionim u inkom podrazumeva se prirast proizvodnje (p) koji nastaje od upotrebe dodatnog kapitala (k). Kako je prirast kapitala jednak investiciji k = i onda je investicioni u inak jednak: p / k = p / i Investicioni u inak pokazuje pove anje proizvodnje koje nastaje pove avanjem kapitala. Treba razlikovati o ekivani (planirani) od stvarnog investicionog u inka. Investicioni u inak esto se koristi u recipro nom obliku i tada se naziva kapitalni koeficijent (intenzivnost kapitala), koji mo e biti: 1) Prose ni (k / p) - pokazuje koliko je kori eno jedinica kapitala (k) za ostvarenje jedinice vrednosti proizvodnje (p) u posmatranoj godini. 2) Grani ni (i / p) - pokazuje koliko dodatnih jedinica kapitala treba

investirati za prirast vrednosti jedinica proizvodnje. Oba kapitalna koeficijenta mogu se izraziti i kao neto koeficijenti. Oni se od bruto koeficijenata razlikuju po tome to se umesto ostvarene proizvodnje (p), odnosno prirasta proizvodnje (p) ra una ostvareni neto proizvod (prirast neto proizvoda) preduze a. 32. ORGANSKI SASTAV KAPITALA. Svodi se na odnos materijalnog i subjektivnog inioca proizvodnje, sp/rs, i to tako to se ovi inioci izra avaju po njihovim vrednostima. Kada se vrednost kori enih sredstava za proizvodnju stavi u odnos prema vrednosti radne snage, dobija se vrednosni sastav kapitala (pokazatelj veli ine postojanog prema veli ini promenljivog dela predujmljenog kapitala). Odnos izme u veli ine sp prema broju zaposlenih radnika naziva se tehni ki sastav kapitaal. Organski sastav kapitala obuhvata i vrednosni i tehni ki sastav kapitala. Organski sastav dodatnog kapitala je vi i od organskog sastava kapitala koji se ve koristi: sp : pl > sp : pl Ekonomski razlog za pove anje organskog sastava kapitala sadr an je u o ekivanju da e preduze e primenom nove tehnike pove ati investicioni u inak , a sa njime i dobit prema ukupnom predujmljenom kapitalu. Organski sastav kapitala = tehni ki (masa sp / broj rs) + vrednosni (vrednost sp / vrednost rs) 33. EKONOMSKI MEHANIZAM ZA PRO IRIVANJE PROIZVODNJE (preduzetni ka dobit). Nova sredstva za rad i nove proizvodne i organizacione metode omogu avaju porast produktivnosti rada i pojevtinjavanje proizvoda. U opredeljenju za primenu nove tehnike preduze e ima u vidu 2 ra una: 1. Da se utvrdi da li se primenom nove tehnike pove ava ekonomi nost preduze a. Preduze e ostvaruje ekonomi niju proizvodnju onda kada je primenom nove tehnike u mogu nosti da ponudi svoje proizvode po ceni ni oj nego to je prose na cena u toj grani proizvodnje, a da prodajom po toj ceni ne pogor ava svoj ekonomski polo aj.

2. Da se utvrdi da li se primenom nove tehnike pove ava dobit ili ne. Prodajom robe po tr i noj ceni koja je iznad individualne vrednosti, preduze e pored prose ne dobiti ostvaruje i ekstraprofit. Oba izlo ena na ina posmatranja primene nove tehnike pokazuju da su ekonomi nost i rentabilnost proizvodnje dve strane iste medalje.

34. TRO KOVI PROIZVODNJE U SLU AJU KONSTANTNIH I OPADAJU IH TRO KOVA. Tro kovi proizvodnje po jedinici vremena mogu biti konstantni, opadaju i i rastu i: Konstantni tro kovi proizvodnje - kad se pro irivanje proizvodnje ini dodavanjem istih inilaca proizvodnje, onda u pogledu tro kova proizvodnje imamo slu aj konstantnih tro kova koje prati i ravnomeran porast proizvodnje. Stopa dobiti ostaje nepromenjena pod uslovom da i cene ostanu nepromenjene. Sa porastom prinosa raste samo masa dobiti. Opadaju i tro kovi proizvodnje - nastaju iz u teda koje su posledica masovne proizvodnje, odnosno ekonomije velikog obima, kojom se smanjuju tro kovi proizvodnje po jedinici proizvoda. Treba razlikovati fiksne od varijabilnih tro kova proizvodnje. Fiksni su oni izdaci koji su definisani ugra enim proizvodnim kapacitetom pa ih vlasnik mora nadoknaditi u odre enoj veli ini bez obzira da li je ostvario ve i ili manji obim proizvodnje. Tro kovi su fiksni samo kada se posmatraju u ukupnoj masi, a ne i po jedinici proizvoda, u kojoj se oni sve vi e smanjuju ako se uz iste fiksne tro kove preduze a pove ava obim proizvodnje. U tome i jeste su tina opadaju ih tro kova, koji nastaju sa ekonomijom velikog obima. U varijabilne ulaze oni izdaci koji se pove avaju ili smanjuju u ukupnoj masi zavisno od toga da li se obim proizvodnje pove ava ili smanjuje a u okviru ugra enog proizvodnog kapaciteta. Mogu se u ukupnoj masi pove avati dotle dok se ne prilagode fiksnim tro kovima (ugra enom proizvodnom kapacitetu). Ako su najmanji tro kovi po jedinici proizvoda, onda je za preduze e i najve a dobit po jedinici proizvoda. 35. RASTU I TRO KOVI PROIZVODNJE. Nastaju iz zakona o opadaju im prinostima. Ovaj ekonomski zakon ima za posledicu da pove anje ulaganja kapitala u neki posao ne donosi i srazmeran porast proizvodnje od tog ulaganja, ve manje od toga. Dodatni kapital mo e imati za rezultat manji prinos nego to je prinos kapitala koji je ve u funkciji. U tom slu aju tro kovi po jedinici proizvoda rastu. 36. ZAKON O OPADAJU IM PRINOSIMA I RASTU IM TRO KOVIMA PROIZVODNJE. Prvi primer - jedan inilac proizvodnje je po obimu fiksan, a ostali su varijabilni. U poljoprivrednoj proizvodnji zemlja je fiksan inilac po obimu. Na odre enoj ta ki prirasta kapitala (k) prirast proizvodnje (p), koji nastaje iz tih dodatnih ulaganja, postaje sve manji i manji. Postoje faktori koji usporavaju njegovo delovanje (primena odgovaraju ih agrotehni kih mera kojima se pove ava prinos) Drugi primer - ni jedan inilac proizvodnje nije po obimu fiksan. Nove metode i tehnike omogu uju ostvarivanje ekstradohotka, ali su skuplje u odnosu na tradicionalne. Pa se u privrednoj praksi de ava da prirast kapitala ima za rezultat sve manji efekat. Ako se u razvoju preduze a, u njegovoj pro irenoj reprodukciji, primenom nove tehnike i tehnolo kih metoda ne

mo e pove ati obim proizvodnje, a prema tome ni masa dobiti, onda za preduze e u pogledu primene te tehnike nastaje ta ka zasi enosti: p = 0 za sp / pl Porast organskog sastava iznad odre enog nivoa mo e imati efekte koji nisu na strani produktivnosti i profitabilnosti preduze a, ali mogu biti na strani za tite ivotne i radne sredine, na strani racionalnijeg kori enja prirodnog bogatstva, to zna i da mo e proizvoditi efekte koji su od ireg zna aja nego to je to interes preduze a.

37. OGRANI ENA KONKURENCIJA (MONOPOLISTI KA KOMPANIJA) Ograni ena konkurencija se javlja kao tr i na situacija gde postoji veliki broj proizvo a a od kojih svako pojedina no ima samo mali udeo na tr i tu i koji proizvede diferencirane proizvode (polipol). Tako e, predstavlja i tr i no stanje kome nedostaje jedna ili vi e pretpostavki slobodne konkurencije. 38. STOPA POTRO NJE, STOPA AKUMULACIJE /NETO NACIONALNI DOHODAK Nacionalni dohodak je nova vrednost stvorena radom radnika date privrede. Delovi nacionalnog dohotka su potro nja (Pt) i akumulacija tj. tednja (A). ND = Pt + A Odnos dru tvene potro nje prema nacionalnom dohotku je stopa dru tvene potro nje (Pt). Pt = Pt / ND - pokazuje koji se deo ND-a tro i. Odnos dru tvene akumulacije prema ND-u je stopa dru tvene akumulacije (A). A = A / ND - pokazuje koji se deo ND-a akumuli e. Potro nja i akumulacija su dve komplementarne veli ine. Ako se jedna pove ava, druga se smanjuje. Obi no se ra unaju za vreme od godinu dana.

39. POTRO NJA + INVESTICIJE NA NACIONALNI DOHODAK (ukupna potro nja i kako ona uti e na nacionalni dohodak). Za odre ivanje veli ine ND-a koristi se presek krive potro nje i investicija sa linijom 45. Kriva potro nje i investicija jeste kriva ukupnih izdataka. To su dve vrste izdataka: prvo, izdaci za potro a ka dobra (sredstva za potro nju) i drugo, izdaci za investiciona dobra (sredstva za proizvodnju).

40. INVESTICIJE I NACIONALNI DOHODAK. Linija investicija (II) je veli ina koju su privredni subjekti spremni da investiraju. Ona je ucrtana paralelno sa horizontalnom osom dijagrama, kao konstantna veli ina, iako je ona u su tini promenljiva veli ina. Kao investitori javljaju se pojedinci i preduze a, a danas je i dr ava u velikoj meri investitor. Vidi grafik akumulacije i investicija u pitanju 107. 41. KRIVA AKUMULACIJE I INVESTICIJA. Na dijagramu krive akumulacije, paralelno sa horizontalnom osom dijagrama ucrta se linija investicija (II). U preseku krive akumulacije (AA) i linije investicija je veli ina nacionalnog dohotka (ND). U uravnote enoj privredi akumulacija i neto investicije su jednake veli ine A=I i to u dva slu aja: 1) A>I - onda ve a akumulacija zna i manju potro nju, a manja potro nja manju tra nju, to dovodi do opadanja obima proizvodnje => pove anje zaliha; 2) A smanjivanje zaliha.

42. NEZAPOSLENOST I DEFLACIONI GEP (JAZ). PUNA ZAPOSLENOST I INFLACIONI GEP (JAZ). Treba imati u vidu da ravnote ni nivo ND-a nije istovremeno i njegov optimalni, tj. najvi i nivo na kome se posti e potpuna anga ovanost svih faktora proizvodnje u jednoj privredi. Najpo eljniji nivo nacionalnog dohotka bio bi u preseku krive tednje i linije investicije sa linijom pune zaposlenosti, odnosno u preseku krive potro nje i linije 45 sa linijom pune zaposlenosti. U ravnote noj ta ki R gde veli ina ND-a iznosi OM, investicije su niske, odnosno, znatno ni e od tednje na nivou pune zaposlenosti. U tom slu aju, postoji nezaposlenost faktora proizvodnje, pa se javlja deflacioni gep. Koji predstavlja razliku izme u nivoa postoje ih investivija i nivoa tednje (akumulacije) pune zaposlenosti (odstojanje DgR). Deflacioni gep se o itava na liniji pune zaposlenosti ZZ, a dovodi do multiplikatorskog efekta, to zna i da dolazi do ve eg pada proizvodnje i zaposlenosti nego to je obim deflacionog gepa. Inflacioni gep se javlja kada investicije pokazuju tendenciju da budu ve e nego tednja (akumulacija) na nivou pune zaposlenosti. Tako e se o itava na liniji pune zaposlenosti. Sve dok postoji, cene e da rastu, zato su radi eliminisanja inflacionog gepa (inflacije tra nje) neophodne odgovaraju e mere ekonomske politike. I nezaposlenost, i inflacija su vrlo ozbiljni ekonomski problemi savremene privrede, zato je merama ekonomske politike neophodno suzbijanje i deflacionog i inflacionog gepa, a u cilju poklapanja investicija sa tednjom na nivou pune zaposlenosti.

43. TEORIJA KRIZE. Teorija sun anih pega - do periodi nosti privrednih kriza dolazi zbog periodi nosti sun anih pega u razmaku od 11 do 13 godina to se javlja uzrokom bogatije (siroma nije) etve, vi eg (ni eg) nivoa privredne aktivnosti Psiholo ka teorija - iz psiholo kih razloga; u odre enim fazama razvoja privrede stanovni tvo je podlo no pesimisti kim ili optimisti kim o ekivanjima. Inovaciona teorija - kao posledica cikli nosti u otkrivanju i primeni tehni kih pronalazaka. Teorija preteranih investicija - zbog preteranih investicija (ve ih od normalne akumulacije).

Teorija nedovoljne potro nje - u raspodeli ND-a suvi e pripada bogatom i tedljivom delu stanovni tva pa usled toga dolazi do ote ane prodaje potro nih dobara i do krize hiperprodukcije. Teorija preterane potro nje - zbog preterane potro nje koja dovodi do nedovoljne akumulacije za nove investicije pa nastaje kriza hipoprodukcije. Teorije planske nediscipline (nepo tovanje dru tvenih dogovora) dru tvena preduze a ne po tuju planske obaveze pa dolazi do nedovoljne proizvodnje u odnosu na tra nju. 44. KRIZA AKUMULACIJE I POTRO NJE. Neposredni uzrok krize je povezan sa akumulacijom kapitala i potro njom koja prati tu akumulaciju. Pro irena dru tvena reprodukcija ima odre ene me uzavisnosti: 1) Pro irivanje proizvodnje u odeljku II zavisi od akumulacije kapitala u odeljku I; 2) Pro irivanje proizvodnje u odeljku II vr i se sa o ekivanjem da e potro a i mo i da kupe dodatna sredstva potro nje; 3) Odeljak I ne mo e pro iriti svoju proizvodnju, koja je namenjena odeljku II, ako odeljak II ne zahteva dodatna sredstva za proizvodnju. 45. KRIZA HIPERPRODUKCIJE (kapitalizam). U kapitalisti kom na inu proizvodnje krize se pojavljuju u obliku hiperprodukcije. To zna i da privreda ulazi u krizu usled preterane proizvodnje tj. usled ve e proizvodnje nego to bi se moglo prodati za potrebe proizvodne i neproizvodne potro nje. Proizvodnja je ve a od efektivne tra nje. Kriza nastaje tako to vlasnici kapitala, u stalnoj te nji da maksimiziraju vi ak vrednosti, vr e prenapregnutu akumulaciju kapitala. To je akumulacija ve a od normalnog nivoa. Ovaj prenapregnuti obim akumulacije vr i se na ra un plata radnika, a ne na ra un fonda potro nje vlasnika kapitala. Normalna (ravnote na) akumulacija je onaj obim akumulacije kojim se obezbe uje razvoj svih grana proizvodnje u skladu sa tehni kim progresom i porastom dru tvenih potreba. * Lanac me uzavisnih veza i privreda za kratko vreme pada u stanje velike nezaposlenosti i veoma smanjenog obima proizvodnje. To stanje privrede naziva se kriza hiperprodukcije. 46. 4 FAZE U CIKLI NOM KRETANJU PRIVREDE. 1) Kriza hiperprodukcije - faza u cikli nom kretanju koju obele ava nagli pad proizvodnje zbog ote ane prodaje i velikih koli ina roba koje stoje na zalihama, pove ana nezaposlenost, opadanje plata zaposlenih, smanjivanje zarada od kapitala i naglo pove avanje kamatnih stopa na kredite. 2) Depresija - stanje smanjene privredne aktivnosti; posledica krize. U ovoj fazi se privreda stabilizuje na niskom nivou proizvodnje i zaposlenosti. 3) O ivljavanje privrede je podstaknuto stabilizovanjem privrede na niskim cenama inilaca proizvodnje. Lanac uzro no - posledi nih veza sad deluje u obrnutom pravcu tako da privreda postepeno ulazi u stanje prosperiteta. 4) Prosperitet - karakteri e je visoka stopa razvoja privrede. Cene proizvoda

se pove avaju zbog pove ane tra nje i sredstava za proizvodnju i potro nih dobara. Vreme od ispoljavanja krize hiperprodukcije, do nove krize, preko perioda depresije, o ivljavanja i prosperiteta naziva se privredniciklus. Zato za kapitalisti ku privredu ka emo da se razvija cikli no. Stanje smanjene privredne aktivnosti naziva se recesija. Najdublja kriza u istoriji kapitalizma je Velika ekonomska kriza (1929-1933), koja je stvorila ekonomski i politi ki jake razloge za poja anu intervenciju dr ave u privredne poslove, koja je dovela do anticikli nih mera kojima se ubla ava ispoljavanje ciklusa na klasi an na in. 47. KRIZA HIPOPRODUKCIJE (socijalizam). im je ote ana mobilnost kapitala, a u sistem nije ugra en odgovaraju i mehanizam za formiranje i pokretljivost akumulacije prema propulzivnijim granama proizvodnje, nastaje minimiziranje akumulacije u korist porasta potro nje zaposlenih. U uslovima privredne neravnote e velike su razlike u platama za isti rad => veoma izra en proces ujedna avanja plata, ali ne preko stabilizovanja privredne strukture, to i nije stvar osamostaljenih preduze a, ve preko raspodele na tetu akumulacije. => Proizvodnja se smanjuje ili sporije raste, potro nja se pove ava i raste br e od proizvodnje. To je kriza hipoprodukcije (nedovoljne proizvodnje u odnosu na potro nju). Posledice mogu biti opadanje potro nje iz godine u godinu, pove avanje nezaposlenosti i socijalnih razlika jer kriza ne poga a sve slojeve stanovni tva podjednako. Krajnji cilj proizvodnje radnika samoupravnih preduze a je porast plata, na tetu porasta proizvodnje. Dva na ina izlaza iz krize preko pove anja akumulacije: 1) smanjivanje broja zaposlenih (tehnolo ki vi ak) 2) smanjivanje plata svih zaposlenih (pravednije) 48. KONCENTRACIJA I CENTRALIZACIJA KAPITALA. Od promena koje se de avaju na strani kapitala treba posebno odvojiti koncentraciju i centralizaciju kapitala. Koncentracija je uve avanje kapitala pretvaranjem dela vi ka vrednosti u kapital (akumulacija kapitala). Centralizacija je uve avanje kapitala ukidanjem samostalnosti ve obrazovanih kapitala tako to se od vi e manjih, obrazuje manji broj ve ih, krupnijih kapitala. Obe ove promene poti u iz op teg zakona akumulacije kapitala. Ekonomske posledice centralizacije kapitala sastoje se u su avanju prostora za konkurenciju to se odvija u 3 pravca: 1. Su avanje ili potpuno ukidanje konkurencije u okviru privredne grane jer se proizvodnjom u okviru privredne grane bavi manji broj krupnih ili samo jedan krupni proizvo a , monopolista. 2. Su avanje ili potpuno ukidanje konkurencije izme u razli itih grana proizvodnje. 3. Su avanje konkurencije na svetskom tr i tu. 49. FINANSIJSKI KAPITAL I MULTINACIONALNE KOMPANIJE. Proces centralizacije kapitala te e ne samo u oblasti industrije, ve i u oblasti

trgovine i bankarstva. Sjedinjeni kapital iz industrije i banaka naziva se finansijski kapital, a sjedinjava se tako to banka ve e za sebe industrijsko preduze e velikim dugoro nim kreditima, banke osnuju sopstvena industrijska preduze a ili to mo ne monopolisti ke organizacije iz industrije obrazuju sopstvene banke. Multinacionalne kompanije (korporacije) su savremeni oblik organizovanja preduze a u krupne monopole koji prerastaju granice jedne dr ave, obrazuju se kapitalima iz razli itih dr ava, deluju na podru ju tih dr ava i van njih, dr e i pod svojom kontrolom proizvodnju i promet odre enih vrsta proizvoda. 50. IZVOZ KAPITALA. Izvoz kapitala iz jedne u drugu dr avu je ulaganje kapitala u razvoj privrede neke druge zemlje. Postoje dva oblika: investicioni (postoji onda kada se radi o neposrednom u e u u privrednim aktivnostima neke druge zemlje i to kroz osnivanje samostalnih preduze a; kupovinu ve postoje ih; kupovinu i prodaju akcija i obveznica) i kreditni - kamatonosni (javlja se onda kada se vr i kreditiranje stranih preduze a ili dr ava, pri emu investitor dobija fiksne kamate od du nika). 51. EKONOMSKA I TERITORIJALNA PODELA SVETA. Ekonomska podela sveta je podela svetskog tr i ta izme u krupnih privrednih preduze a razli itih zemalja tako da su izvori sirovina, energije i podru je plasmana gotovih proizvoda podeljeni izme u njih kako jedni drugima ne bi bili konkurencija. 52. PROMENE NA STRANI RADNE SNAGE. Akumulacija koja se ini uz primenu nove tehnike dovodi do: a) Opadanja tra nje za radnom snagom (sporiji rast zaposlenih u privredi od rasta kapitala). Vlasnik kapitala u uvo enju novih tehnologija ra una tro kove u oba slu aja i radnika ostavlja bez posla ako uvede novu tehnologiju koja, po pravilu, zahteva manje radnika. Tako je polo aj radnika podre en interesima kapitala. Puna zaposlenost radnika mo e postojati samo ako je akumulacija takvog obima da i pored primene nove tehnologije, postoji potreba za radnom snagom. b) Oblici nezaposlenosti. Pod nezaposlenima se podrazumevaju radno sposobni koji nemaju posao. Ve i procenat nezaposlenosti je pokazatelj ve eg nivoa krize. Postoje 4 oblika nezaposlenosti: 1. Strukturna - nastaje zbog strukturnog nepodudaranja ponude i tra nje. 2. Cikli na - nezaposlenost u periodu krize i depresije kada je potra nja radne snage manja od ponude. 3. Frikcionalna (teku a) - nastaj usled stalnih manjih promena u ponudi i tra nji (ovde spada i sezonska) 4. Prikrivena - postoji u zanatima u odumiranju i tamo gde je zaposleno vi e radnika nego to je potrebno (svugde gde su rezultati rada znatno ispod proseka) 53. SEJOV ZAKON TR I TA I KEJNIZIJANSKA REVOLUCIJA. Sejov zakon tr i ta (XIX - 30. godina XX veka). an Batist Sej je 1803. U

svom delu Te aj politi ke ekonomije razvio teoriju o nemogu nosti op tih kriza hiperprodukcije u kapitalizmu. Time je stvoren Sejov zakon tr i ta po kome svaka ponuda roba i usluga stvara i odgovaraju u tra nju (prodavac jedne vrste robe, javlja se kao kupac druge) => ukupna ponuda ne mo e biti ve a od ukupne tra nje => ne mo e do i do krize hiperprodukcije. Ovo nepodudaranje mogu e je samo u nekim sektorima, ali se to nadokna uje u drugim. Tada jo nije do lo do prve krize hiperprodukcije. Kejnizijanska revolucija. D on M. Kejnz je u delu Op ta teorija zaposlenosti, kamate i novca osporio Sejov zakon tr i ta 1936. On je zaklju io da su krize hiperprodukcije potrebne u cilju odr avanja potrebnog nivoa aktivnosti i stvaranja ekonomskih uslova za punu zaposlenost. Kejnz ne tra i re enje u ukidanju privatne svojine i inicijative (kao Marks) ve u intervenciji dr ave u privredne poslove. U osnovi Kejnzove analize nalaze se dohotci subjekata proizvodnje, potro nja tih dohodaka i realna akumulacija (investicije) tj. on ho e da poka e da se regulisanjem dohotka, potro nje i investicija od strane dr ave mo e obezbediti stabilnost privrede i puna zaposlenost proizvodnih inilaca. Sve ovo se naziva Kejnizijanska revolucija zato to je ova teorija o dr avnoj intervenciji prokr ila put za iznala enje re enja da se kapitalisti ka privreda stabilizuje na me ovitoj privredi (privreda zasnovana i na kapitalisti koj privatnoj svojini i privatnim motivacijama i na dr avnoj svojini i na motivacijama koje proisti u iz interesa dr ave kao novog ekonomskog subjekta). 54. PRIVREDNE I NEPRIVREDNE INVESTICIJE. S obzirom na to kako dr avni organi deluju na obim i strukturu investicija razlikujemo: 1. PRIVREDNE INVESTICIJE a) ROBNE investicije su takva ulaganja u privredne delatnosti kojima se pove ava proizvodnja roba i proizvodnih usluga (ulaganja u proizvodnju oru a za rad, predmeta rada i sredstava za potro nju). Dr ava ih ne stimuli e u periodu krize hiperprodukcije, a stimuli e ih u periodu hipoprodukcije. b) NEROBNE investicije su takva ulaganja u privredne delatnosti pomo u kojih se ne pove ava ukupna masa roba u kra em roku ve se stvaraju uslovi za budu u proizvodnju roba (javni radovi i stimulisanje investicija za izgradnju puteva, eleznica, hidrocentrala). One doprinose porastu zaposlenosti i iskori avanju raspolo ivih proizvodnih kapaciteta, to podsti e privrednu aktivnost i u ostalim sektorima privrede. 2. NEPRIVREDNE (potro ne) INVESTICIJE su ulaganja u neprivredne delatnosti te zato nemaju za rezultat ni pove anje ukupne ponude roba u datom vremenu ni pro irivanje uslova za budu u proizvodnju roba (izgradnja kola, parkova, bolnica, komunalni radovi - ne dovode do porasta proizvodnje materijalnih dobara) 55. NA IN NA KOJI SE POVE AVA NACIONALNI DOHODAK.

Ako na dijagramu akumulacije i investicija kao odrednica nacionalnog dohotka docrtamo liniju koja pokazuje vi i nivo investicija (II), uo ava se da se i veli ina ND-a pove ava sa OM na OM. Nova veli ina ND-a se formira u preseku krive akumulacije (AA) i linije vi eg nivoa investiranja (II). Porast ND-a sa OM na OM nastaje zato to svaki dinar utro en za investicije dovodi do dodatnog zapo ljavanja, a otuda i do ve eg porasta dohotka nego to iznosi veli ina investicija. Svaki novi zaposleni stvara novu masu nove vrednosti koja uve ava ND. Broj koji pokazuje uve anje dohotka kao rezultat odre ene investicije naziva se multiplikator investicija (recipro na vrednost grani ne stope akumulacije GA=A/D tj. M=I/A/D) tj. broj kojim treba pomno iti veli inu investicija da bi se dobila veli ina porasta dohotka od te investicije.

56. DELOVANJE DR AVNIH IZDATAKA NA NACIONALNI DOHODAK. Prikupljena sredstva koriste se za dr avno finansiranje investicija i za pove anje potro nje stanovni tvu. To su dr avni izdaci (Db). ND = Pt (potro nja stanovni tva) + I (investicije privrednih subjekata iz fondova akumulacije) + Db

Nova ta ka ravnote e R formira se u preseku krive Pt+I+Db sa linijom 45 to na horizontalnoj osi dijagrama pokazuje ve i obim nacionalnog dohotka OM. Ne mo e se tro iti vi e nego to se proizvodi, ali sve to se proizvede treba potro iti. Kako proizvodnja i potro nja povremeno dolaze u raskorak, koji se u krizama razre ava velikim gubicima rada i kapitala, to organizovano dru tvo nalazi re enje da manjak na strani tra nje popuni iz unapred formiranih dr avnih fondova, a da vi ak na strani tra nje apsorbuje u dr avne fondove. Po to se i manjak i vi ak na strani tra nje izra avaju u novcu, to se u bud etskom deficitu i suficitu nalazi metod uravnote enja potro nje i proizvodnje u trajanju privrednog ciklusa.

57. AKTIVNA BUD ETSKO - PORESKA POLITIKA. Mere dr ave u cilju regulisanja potro nje, investicija i zaposlenosti koje se sadr e u tzv. bud etskom deficitu (kada dr ava pove ava bud etske rashode u odnosu na bud etske prihode) ili suficitu (pove ava bud etske prihode u odnosu na rashode). U periodu trajanja privrednog ciklusa bud et (nov ani predra un dr ave kojim se odre uju prihodi i rashodi dr avnih organa prema unapred odre enim namenama; sredstva prikuplja iz poreza i doprinosa, zadu ivanjem od preduze a i gra ana i pozajmljivanjem od stranih i doma ih banaka). Ova politika naziva se jo i politika dr avnih izdataka, a sastoji se u tome da dr ava tedi kad dobro posluje, da bi tu u te evinu mogla da tro i u periodima kriza. Jo jedna od mera koja spada u fiskalnu politiku je zadu ivanje dr ave (pove anje unutra njih dugova dr ave). Ova politika opstaje zbog ugra enih ekonomskih stabilizatora: oporezivanje li nih dohodaka (progresivno; ima za cilj da se li na potro nja dr i u odre enim granicama) i profita preduze a (progresivno; cilj: pove anje bud eta). 58. KREDITNO - MONETARNA POLITIKA. Monetarna politika je deo kreditne pa se zato obe nazivaju kreditnomonetarna. Merama kreditne politike, pro irivanjem ili su avanjem kredita deluje se na obim investicija i obim anga ovanih proizvodnih inilaca, dakle u pravcu koji treba da suzi prostor za cikli no kretanje privrede. Monetarna politika je onaj deo ekonomske politike koji sprovodi dr ava preko svoje centralne banke (njom se reguli e obim nov anog opticaja, smanjivanje ili pove avanje koli ine novca u prometu radi ostvarivanja planiranih ekonomskih ciljeva). Milton Fridman - tvorac savremene kvantitativne teorije novca i monetarizma - ameri ki ekonomista. Osnova Fridmanovog monetarizma je stabilna i dugoro na monetarna politika. U instrumente monetarne politike ulaze: 1) POLITIKA ESKONTNE STOPE - defini e osnovu za kretanje kamatnih stopa na kredite. Eskontna stopa je kamatna stopa po kojoj se eskontuju menice. Eskont menice je prodaja neuspelog potra ivanja uz odbitak kamate od dana eskontovanja do dana dospelosti potra ivanja. Pri opasnosti od inflacije, eskontna stopa se pove ava, a pri opasnosti od recesije se smanjuje. 2) SISTEM OBAVEZNIH REZERVI BANAKA - deluje tako to su poslovne banke du ne da odre eni procenat svojih nov anih sredstava dr e kao rezervu kod centralne banke, to se ini u cilju obezbe enja kredita za investiranje. Pove anje ili smanjenje obaveznih rezervi vr i se kao kod eskontne stope. 3) POLITIKA OTVORENOG TR I TA (prodaja i kupovina dr avnih hartija od vrednosti) - mera kojom dr ava preko centralne banke uti e na obim novca u privredi, a preko novca i na nivo privredne aktivnosti. Prodajom obveznica povla i se iz opticaja deo novca i su ava privredna aktivnost, a kupovinom se ubacuje u promet nova koli ina novca i podsti e privredna aktivnost. Merama ove politike reguli e se obim novca. Mere kreditne politike dr ave idu u pravcu pojeftinjavanja kredita u vreme depresije i poskupljenja kredita

u vreme prosperiteta. 59. POLITIKA DOHODAKA. Prihodi radnika i vlasnika kapitala delovi su jedne celine, nove vrednosti. Sa smanjivanjem plata, pove avaju se prihodi vlasnika, i obrnuto. Dr ava instrumentima poreske politike svodi profite vlasnika kapitala na meru koju oceni kao normalnu. U istom pravcu se deluje i politikom cena. Plate radnika reguli u se metodama sporazumevanja izme u radni kih sindikata i udru enja vlasnika kapitala. Osnovna metoda ove politike se svodi na spre avanje ve eg porasta plata nego to iznosi prose an porast produktivnosti rada u privredi, da bi se spre io porast cena i o uvao formiran odnos izme u plata i profita. Jedna od mera kojima se ovo posti e je i progresivno oporezivanje plata (privatno preduze e ne e pove ati plate na tetu dobiti). Regulisanje plata prema nivou porasta produktivnosti rada ini se i u cilju spre avanja inflacije tro kova. 60. SISTEM I POLITIKA CENA. Sistem cena je podsistem privrednog sistema, kojim se odre uju osnovna pravila i metodi obrazovanja cena, a deluje pre svega u oblasti primarne raspodele, alokacije proizvodnih inilaca i formiranja izvoza, uvoza i uvozne supstitucije. Sistem primarne raspodele je iri pojam od sistema cena, koji podrazumeva raspore ivanje stvorenog ND-a na proizvo a e roba i usluga posredstvom tr i ta i cena. Re im cena je u i pojam od sistema cena, a podrazumeva uspostavljanje relativnih odnosa cena u privredi putem administrativne regulative i dr avne intervencije. Sistem cena je zaokru en, me usobno povezan i konzistentan skup subjektivnih, institucionalnih, materijalnih i organizacionih elemenata kojima se na dugoro noj osnovi pomo u objektiviziranih kriterijuma, u okviru objektivnih ekonomskih zakonitosti, kretanja i odnosa cena dovode u sklad s karakterom dru tvenoekonomskog sistema i ciljevima privrednog i dru tvenog razvoja. Politika cena, formulisana kao skup organizovanih aktivnosti dr ave i privrednih subjekata kojima se odgovaraju im instrumentima uti e na op ti nivo cena i relativne odnose cena izme u proizvoda i usluga, mora se sprovoditi u okviru datog sistema cena. Sinonim je kontrole cena, koju ine neposredne i posredne mere. Do neposredne kontrole cena dolazi onda kada dr ava obustavlja njihovo slobodno tr i no formiranje i uglavnom ih administrativno odre uje, a glavne skupine tih mera su: - ODRE IVANJE MINIMALNIH CENA - u cilju za tite proizvo a a onih proizvoda koji imaju izuzetan zna aj za ukupnu dru tvenu proizvodnju (da ne bi prestale da se proizvode). To su najni e cene ispod kojih se odgovaraju i proizvodi ne mogu prodavati; na podrazumevaju obavezu otkupa, kao garantovane cene (cena po kojoj je dr ava obavezna da otkupi ponu ene poljoprivredne proizvode) - ODRE IVANJE MAKSIMALNIH CENA - u cilju za tite potro a a sa niskim dohotcima. Javlja se kod proizvoda zna ajnih za ivotni standard stanovni tva i funkcionisanje privrede kao celine. Predstavlja gornju granicu

iznad koje se cene ne mogu podizati. - ODRE IVANJE FIKSNIH (ZAMRZNUTIH) CENA - ta no odre ena i ne mo e se menjati. Javlja se kod roba za koje dr ava procenjuje da je potrebno eliminisati fluktaciju cena (u energetskim sektorima, elektroprivredi, proizvodnji i preradi nafte, elezni kom saobra aju) - OBAVEZA PRIJAVLJIVANJA PROMENE CENA - za pove anje cene potrebno je dobiti dozvolu ili bar obavestiti dr avne institucije i sa ekati da pro e odre eni vremenski period, u kom se dr ava mo e za tititi od pove anja cena uvozom ili robnim rezervama. Najzna ajniji posredni uticaj na cene se vr i putem mera monetarnokreditne, bud etske, spoljno-trgovinske politike Posebno je va na intervencija dr ave u pogledu formiranja visine i strukture relativnih cena, ija se kontrola odvija u dva pravca: ni em ili vi em nivou od cena koje bi se formirale slobodnim delovanjem ponude i tra nje. Sni enje cena se ostvaruje: rastom ponude, smanjenjem tra nje ili istovremeno rastom ponude i smanjenjem tra nje, a porast obrnutim merama. Promene na strani ponude se mogu vr iti stimulisanjem uvoza ili izvoza (carinama, premijama, kontigentima, zabranama), dr avnom intervencijom iz robnih rezervi (pove anjem ili smanjenjem zaliha). Promene na strani tra nje se mogu vr iti pove anjem ili smanjenjem javne potro nje, kao i racionalisanjem. Efekti svih mera dr ave zavise od stepena elasti nosti ponude i tra nje, karaktera proizvoda (inferiorna/superiorna dobra), stepena konkurentnosti tr i ta