Ekonomska škola za novinare Ekonomska škola za novinare

Realni sektorRealni sektor

Medija centar, 15. Medija centar, 15. oktobar 05oktobar 05

KRITERIJUMI kako meriti uspešnost

jedne vlade?1. Rast GDP per capita 2. Rast cena3. Zaposlenost4. Fiskalni i spoljnotrgovinski deficit

Privredni rast nam je bio slab...Kretanje BDP u zemljama u tranziciji, 1989-2004.

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

150Poljska

EU

Slovenija

Mađarska

Slovačka

Češka

Rumunija

Hrvatska

Bugarska

Rusija

Srbija

Značaj privatnog sektora u privredi Srbije, %

2004udeo privatnog sektora u BDP 55udeo zaposlenih u privatnom sektoru 35udeo privatnog sektora u kapitalu 29

(%) 2000 2001 2002 2003 2004

Bruto domaći proizvod 4,2 4,8 3,7 2,6 7

Poljoprivreda -17 18,4 -3,4 -8,2 19,8

Prerađivačka delatnost 12 0 1.7 -2,7 7,1

Tercijarni sektor 5 8 8 7 12

Promena privredne strukture Srbije, 2000-2003.

22,6 22,4 16,9

5,1 5,56,74,1

5,7 6,7 8,1

27,3 25,1 21,5

7,7 8,3 9,2

5,4 5,1 7

8,7 10,5 104,1 3,6 3,99,3 8,5 9,2

Poljoprivreda; 14,4

Država ; 8,7Energetika; 4,6

Zdravs i obraz; 9,9

Preradjivačka; 18,6

Saobraćaj; 8,9Fin. posred; 6,3

Nekretnine; 11Gradjevinarstvo; 4,6

Trgovina; 9,7

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2000 2001 2002 2003Izvor: podaci RZS '04

Privredna struktura se ne menja!

Već su samo promenjene cene...Kretanje cena koje se isključuju iz bazne inflacije, 2000=100

100

150

200

250

300

350

400

450

dec.

00

apr.0

1

avg.

01

dec.

01

apr.0

2

avg.

02

dec.

02

apr.0

3

avg.

03

dec.

03

apr.0

4

avg.

04

dec.

04

Lekovi, komun. usl,saobraćaj

PTT usluge

Hleb i brašno

Energija

Struktura finalne tražnje, 2000-2004,

-17% -21% -23% -22% -29%-12%

85% 90% 89% 88% 92%72%

17% 17% 18% 18% 18%

15%

14% 14% 16% 16% 17%

25%

-30,0%

-10,0%

10,0%

30,0%

50,0%

70,0%

90,0%

110,0%

130,0%

150,0%

2000 2001 2002 2003 2004

Investicije

Mater. izdaci države

Privatna potrošnja

Neto izvoz

BDP=100 ciljna srednjoročna

struktura

Smanji potrošnju, povećaj investicije, smanji

deficite!

Hajde malo da računamo ...

• Y = C+I+G+X-Z• Koliko je šta • Potrošnja C 85-72%• Investicije 14-25%• Javna potrošnja G 17-15%• Spoljnotrgovinski deficit X-Z 17-

12%

Nacionalna štednja i domaće investicije,% BDP

10,39,1

7,2 6,75,7

14,2 13,6

16,1 16,117,1

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

2000 2001 2002 2003 2004Izvor: Nacionalni računi

Ko će da investira? Mi nemamao!

Investiraju strani investitori

Ključne determinante za privlačenje SDI

39%

42%

48%

49%

53%

57%58%

61%

65%

68%

0% 10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

Cena/kvalitet radne snage

Prisustvo konkurencije

Poslovna klima

Veličina tržišta

Makroeknomska stabilnost

Repatrijacija profita

Institucionalni okvir

Rast BDP

Politička stabilnost

Veličina tržišta

Izvor: FDI Confidence Index, AT Kerney 2002

http://www.doingbusiness.org/ http://danica.popovic.ekof.bg.ac.yu/novosti____.htm

Svetska banka sutra u Skupštini grada Beograda objavljuje: najbolja

je Srbija

Po čemu?• Sajt:

http://www.doingbusiness.org/EconomyRankings/Default.aspx?direction=asc&sort=1

Cene i kursInflacija i devizni kurs

41

112

41

15

58

813,7

1621

59 59 6168

79

0102030405060708090

100110120

1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005

infla

cija

, %

0102030405060708090100

devi

zni k

urs,

din

ar/e

vro

inf lacija

dinar/evro

CeneBazna inflacija i kontrolisane cene, 2000-2005.

05

101520253035

jan.

02

apr.

02

jul.0

2

okt.0

2

jan.

03

apr.

03

jul.0

3

okt.0

3

jan.

04

apr.

04

jul.0

4

okt.0

4

jan.

05

apr.

05

Poljoprivreda i duvanKontrolisane ceneNaftni derivatiBazna inflacija

Promena osnovnih makroekonomskih pokazatelja u slučaju rasta cena nafte za 10$ po barelu, 2002

Realni BDP

Inflacija

Spoljnotrg. bilans (%BDP)

Azija -0,8 1,4 -1,0

Kina -0,8 0,8 -0,6

Indija -1,0 2,6 -1,2

Malezija -0,4 2,0 0,0

Filipini -1,6 1,6 -2,0

Tajland -1,8 0,8 -3,0

Latinska Amerika -0,2 1,2 0,0

Argentina -0,4 0,2 0,2

Brazil -0,4 2,0 -0,4

Čile -0,4 2,0 -1,4

Visoko zadužene siromašne zemlje(uklj. Meksiko)

-1,6 ... ...

Izvor: IEA na osnovu analiza MMF

Srbija

• Zašto pada ekonomska aktivnost kad skaču cene nafte?

• Koliko pada ekonomska aktivnost pri skoku od 10$/b?

• Gde je greška?

Šta je bilo sa kursom?Realni i nominalni kurs dinara, 2000-2005.

60

80

100

120

140

160

180

200

220

240snažna apresijacija

realni devizni kurs, €/din

nominalni devizni kursblaga depresijacija

Kako se devalvacija preliva u inflaciju?

Struktura robnog uvoza, 2001-2005

0%10%20%30%40%50%60%70%80%90%

100%

Sirovine Kapitalna dobra Potrošna dobra

Tito ili Voja?Kretanje neto zarada i troškovi

života

80

130

180

230

280

330

380

430

okt.00

apr.01

nov.01

maj.02

dec.02

jun.03

jan.04

avg.04

feb.05

prosečne mesečne zarade

troškovi života, dec. 2000=100

Kretanje realnih neto zarada,

80

130

180

230

280

330

okt.00

maj.01

nov.01

jun.02

dec.02

jul.03

feb.04

avg.04

mar.05

u evrima

u dinarima, dec. 2000=100

Kako su se kretale plate ...

• Impresivni četvorogodišnji rast realnih zarada od skoro 20% godišnje (što je bezmalo dovelo do njihovog realnog udvostručenja) još uvek se čini premalim nekada dobro stojećem, a sada osiromašenom stanovništvu Srbije. Izražene u evrima, zarade su krajem 2004. godine, usled velike apresijacije dinara, bile čak četiri puta veće nego krajem 2000. godine: sa 80€ (oktobra 2000) bruto zarade su u decembru 2004. dostigle iznos od 320€ i tako premašile nivo prosečnih bruto zarada u Bugarskoj (230€) i Rumuniji (210€). No, u odnosu na prosečnu platu u Srbiji od 752 DEM (380€) iz decembra 1990. godine, kada je, dodajmo, broj zaposlenih, te dakle i ukupna primanja domaćinstava bili mnogo veći, percepcija siromaštva u Srbiji mnogo je veća nego što se to uopšte može zaključiti iz raspoloživih statističkih podataka.[1]

•[1] Prosečna plata u decembru 1990. iznosila je 752 DEM, da bi u decembru 1993. dostigle svoj apsolutni minimum od 21 DEM. U periodu 1994-1998. prosečna plata iznosila je oko 170 DEM, tokom 1999. je pala na 80 DEM, koliko je izosila i pred sam početak tranzicije.

Praktično svake godine uvoz aparata za domaćinstvo je bio je dupliran

kod TV aparata on svake godine utrostručavan a kod mašina za pranje rublja upetostručavan.

Uvoz televizora porastao sa 1,8 na 32 miliona dolara

uvoz klima uređaja sa oko 5 na 29,5 miliona dolara,

mašina za pranje rublja sa oko 2,2 na 15 miliona dolara,

zamrzivača sa oko 1,4 na bezmalo 11 miliona dolara,

a šporeta sa 488 hiljada dolara na oko 8, 8 miliona dolara

Zašto nam je onda gore?

0,00,51,01,52,02,53,03,54,0

radn

a sna

ga (m

il)

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

stop

a ne

zapo

slen

osti

nezaposleni

zaposleni

stopa nezaposlenosti

Tabela 3.2 Zaposleni koji ne primaju platu

1.mart 2005

1.Republika Srbija

1.Centralna Srbija

1.Vojvodina

1.grad Beograd

1.1. Ukupno 1.1287529 1.950467 1.337062

1.361489

1.2. Nisu primili zaradu

1.190656 1.140551 1.50105 1.25526

1:2 1.14.8 1.14.8 1.14. 9 1.7.1%

A u stvari, niko da pokaže fiskalni račun...

Bruto zarade, u evrima i PPP

350 400470 505

570680 680 690

925

1140

1930

120

150 21

0

230

220

420

420

390

320 39

0

920

800

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

1600

1800

2000

PPP Nominalna plata u Evrima

Srbija

A sada malo o fiskalnom suficitu ...

Reforma penzionog sistema, zdravstva i javne administracije duboko zadiru u stečena prava, te je je za njihovo sprovođenje neophodna čvrsta politička volja i barem načelno postignuti konsenzus vlade, poslodavaca i sindikata.

No, kako u Srbiji ključni nosilac reformi, sama vlada, ne pokazuje spremnost da se liši sopstvenih upravljačkih prava u javnim preduzećima, reforme su skoro u potpunosti zaustavljene, što prirodno izaziva nezadovoljstvo i zbunjenost u biračkom telu.

Struktura razmene je loša

Glavni izvozni proizvodi u 2004, mil. USD.

0 100 200 300 400 500

Gv ožđe i čelik

Voće i pov rće

Obojeni metali

Gotov i proizv odi

Guma

Šećer

Odeća

Metalni proizv odi

Proizv odi od plastike

Organska hemija

IZVOZ I UVOZ U BRUTO DOMAĆEM PROIZVODU, 2003.

78 79

68 6862

48

8278

65 65

54

16

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

Belgija Slovačka Mađarska Češka rep Bugarska Srbija

prirast u 2004.

39

izvozuvoz

A rezultat poguban

dug Srbije nije veliki, ali da Srbija ima eksremno mali kapacitet vraćanja duga iz tekućeg deviznog priliva.

Prema udelu sadašnje vrednosti duga u BDP Srbija ne spada u visoko zadužene zemje, po drugom kriterijumu spada

(Tabela 4.3). Pošto je svaki kriterijum eliminatoran, Srbija se

još uvek tretira kao visoko zadužena zemlja

Kako ovo vratiti?Dinamika otplate javnog duga, 2001-2010.

675 1076 10341658

2182 2609 2754656 745

815897

960 1065

297

0

1000

2000

3000

4000

milio

na U

SD

ukupno 107 183 451 972 1732 1779 2473 3079 3569 3819

kamata 74 140 233 297 656 745 815 897 960 1065

glavnica 33 43 218 675 1076 1034 1658 2182 2609 2754

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

U odsustvu odlučnih i doslednih mera u privatizaciji «sopstvenih» javnih preduzeća, signal koji se šalje stanovništvu i privrednim subjektima je da se radikalne reforme odlažu za neko drugo, povoljnije vreme. Jedino preostalo pitanje je – kako u odsustvu takvih reformi ostvariti privredni rast od 5% godišnje, rast izvoza od preko 25% godišnje i uredno servisiranje dugova koji od 2006. godine.