1. PREDUSLOVI ELEKTRONSKE TRGOVINE 1.1. Internet Internet je mrea velikog broja umreenih raunara irom sveta, koji su meusobno povezani optikim kablovima, telefonskim linijama, satelitskim vezama i drugim. ,, Internet je veza vie individualnih raunara uz primenu protokola TCP/IP , kao i vie individualnih mrea u jedinstvenu logiku mreu u kojoj svi dele istu emu adresiranja." To je najvea i najpoznatija raunarska mea namenjena razmeni podataka. Internet omoguava pristup informacijama 24 sata dnevno. Vlasnitvo nad internetom ne postoji, on je otvoren za za sve korisnike pod uslovom da ispune tehnike i komercijalne uslove povezivanja. Svaki korisnik sa svojom raunarskom mreom dobija adresu na Internetu. Posebnu pogodnost Interneta ine servisi: e mail Telenet news WWW IRC Elektronska pota (e-mail) je jedan od najpopularnijih servisa na Internetu, prenosi se pomou SMTP-a (Simple Mail Transfer Protokol). Za itanje poruka koje se razmenjuju elektronskom potom nije neophodna stalna veza sa Internetom ve je razmenu mogue izvriti i nekom od metoda privremenog pristupa. Upotrebom ovog servisa moe se vriti i preuzimanje dadoteka sa anonimnih servera, i upisivati u diskusione liste. Telenet je servis Interneta ija upotreba omoguuje pristup udaljenim raunarima. On omoguuje pristup razliitim informacijama skladitenim na raunarima koji su udaljeni od korisnika. FTP (File Transfer Protokol) je servis Interneta koji omoguuje prenos dadoteka, programa i sl. sa servera na raunar korisnika. Serveru se moe pristupiti kao anonimni korisnik ili kao redovni korisnik , to podrazumeva korienje lozinke i password-a korisnika. WWW (World Wide Web) predstavjla mreu dokumenata koji su meusobno povezani skup protokola koji definiu kako sistem radi i prenosi podatke i softver koji omoguuje rad ovako zamiljene koncepcije. Ovo je sigurno najpopularniji servis na Internetu, omoguava pouzdan i brz prenos multimedijalnih informacija koje mogu biti tekst, slike, zvuk i td. Interaktivan karakter WWW servisa prua poslovnim partnerima sledee mogunosti: pretraivanje poslovnih podataka (berze, poslovne vesti prezentacije) predstavljanje sopstvenih multimedijalnih prezentacija za potrebe marketinga predstavljanje elektronskih kataloga proizvoda i usluga mogunost naruivanja i / ili elektronskog plaanja raznih proizvoda i usluga pretraivanje elektronskih poslovnih asopisa korienje servisa pretraivanja svih Web servera na Internetu

5

Kao to se vidi Internet predstavlja sloenu telekomunikacionu mreu. Pre svega Internet postaje multimedijalni medij za prenos informacija u tekstualnom audio i vizuelnom obliku. Ova prednost Interneta u odnosu na ostale medije dovodi do afirmacije novih oblika elektronske trgovine, koja postaje sve znaajnija karakteristika savremene trgovine. Sve je vei obim proizvoda koji se nude preko raunara a takoe i broj potroaa koji svoje kupovine obavljaju putem ovog medija. Preduzea koja tee stalnom unapreivanju svog poslovanja sve se ee odluuju na nastup na svetskoj mrei. Sa pojavom Interneta menja se i nain poslovanja firmi. Poboljane su poslovne transakcije i komunikacije, omoguen je elektronski transfer novca, tehnike dokumentacije, servisi za rezervacije i kupovinu. Internet je u kratkom razdoblju postao nezamenljiv u oblasti uvanja, pretraivanja i iskoriavanja razliitih informacija. Omoguava brzo uspostavljanje meusobne komunikacije ljudi, voenje razgovora, razmenu informacija. Razvoj Interneta je stvorio uslove za nov pristup poslovanju.

1.2. Elektronsko poslovanje Elektronsko poslovanje predstavlja obavljanje poslovnih transakcija primenom savremenih informacionih i komunikacionih tehnologija. Bitne odlike elektronskog poslovanja su: poveana brzina promene u poslovanju smanjenje udaljenosti smanjenje vremenskih disproporcija vetina upravljanja menjanje odosa izmeu prodavca i kupca globalno trite otvorenost sistema zatita intelektualne sredine.

Faktori koji su uslovili razvoj elektronskog poslovanja su: ekonomske snage, zahtevi potroaa i nove tehnologije. Ekonomski razlozi utiu kako unutar same organizacije, tako i na okruenje. Primena novih tehnologija ima veliki uticaj na smanjenje trokova poslovanja, omoguava dobijanje pravih informacija i obezbeivanje jeftinih usluga potroaima. Elektronsko poslovanje ima uticaj i na marketing firme. Radi realizacije elektronskog poslovanja potrebno je obezbediti: dostupnost informacija, direktan kontakt sa kupcima i bezbednost transakcija. Uvoenjem elektronskog poslovanja firma zauzima strateku poziciju na tritu, ime uva stare i pridobija nove klijente, a time i stie, odrava i razvija konkurentnost. Za razliku od tradicionalnog poslovanja gde se podrazumeva prisutnost i komunikacija izmeu uesnika , elektronsko poslovanje funkcionie suprotno. Ovde je veoma bitno stei poverenje na relaciji kupac-korisnik usluge, zato to dve strane nisu fiziki prisutne kao kod tradicionalnog poslovanja. Oni koji nude robu ne mogu biti sigurni u to da li je roba naruena od pravog kupca, kao ni da potroa ne moe da bude siguran da li e dobiti robu koju je izabrao dok ne izvri uplatu. Bitno je da pre same transakcije treba odluiti kako i kada treba izvriti plaanje, odnosno isporuke. Savremene digitalne tehnologije omoguavaju efikasnije poslovanje, bez korienja papirnih dokumenata i bez neposrednog kontakta izmeu uesnika u procesu poslovanja.

6

2. KONCEPT ELEKTRONSKE TRGOVINEElektronska trgovina podrazumeva: 1) Prodaju roba i usluga putem interneta kao i prihode od reklama 2) Elektronsku razmenu dokumenata koju prate novac, razmena i usluge 3) Poslovanje putem elektronskih sredstava (EDI). Definicija elektronske trgovine obuhvata sve tipove komercijalnih transakcija u kojima se elektronski obrauju podaci (ukljuujui tekst, zvuk, sliku) i prenose se putem komunikacionih mrea, kao to je Internet. Elektronska trgovina je tok informacija izmeu organizacija, bez ljudcke intervencije, i to neprekidan tok od poetka do kraja svake poslovne transakcije. Ona obuhvata vie razliitih aktivnsti kao to su elektronska prodaja i kupovina roba i usluga, on-line isporuka digitalnih sadraja, elektronski transfer fondova, komercijalne aukcije, on-line snabdevanje, javne nabavke, direktni potroaki marketing i postprodajne usluge. Elektronska trgovina obuhvata sve forme poslovnih transakcija koje obavljaju pravna i fizika lica, zasnovane na obradi i prenosu digitalnih podataka, ukljuujui tekst, zvuk i sliku. Primena elektronske trgovine poela je ranih sedamdesetih godina prolog veka uvoenjem poslovnih aplikacija u velikim korporacijama. Ona se moe pojaviti izmeu firme i kupca ili izmeu poslovnih partnera. Takoe, obavlja se izmeu vlade i drugih strana, izmeu pojedinanih kupaca i izmeu firme i njenih radnika. Glavni faktori koji su uslovili razvoj elektronske trgovine su: Brz razvoj informacionih tehnologija Usavravanje telekomunikacija Integracija informacionih tehnologija i telekomunikacija Praksa meunarodnog poslovanja Vii kulturni nivo Procesi globalizacije i integracije Elektronsko poslovanje malih i srednjih preduzea Porast trgovine uslugama Upotreba engleskog jezika. Slino klasinoj trgovini, elektronska razmena dobara i usluga podrazumeva nekoliko etapa razvoja: proizvodnja ili dobavljanje robe, oglaavanje, primanje narudbina, novane transakcije, isporuku, reklamacije i drugo. Jednostavnije reeno, da bi se neko bavio elektronskom trgovinom potrebno je da ima: proizvod i mesto na kome se prodaje(web stranica na kojoj se kataloki izlae proizvod) , razraen marketing plan za privlaenje kupaca, naroite porudbenice (u sklopu sajta), sistem za prijem novca (putem kreditnih kartica). Treba razraditi i sisteme za isporuku proizvoda do kupca, prijem neodgovarajue robe i sprovoenje garancije, obezbeivanje tehnike podrke (putem elektronske pote). Tokom razvoja posla u elektronskoj trgovini prvi korak predstavlja izrada web sajta , koja ne obuhvata samo kodiranje izgleda stranice, ve i implementaciju odgovarajueg e-commerce softvera. Veliki broj kompanija danas nudi gotova softverska reenja za voenje elektronske prodavnice, ime je omoguena automatizacija posla. Na nekoliko elemenata treba obratiti panju: pouzdan kontakt sa dobavljaima, konkurentne cene proizvoda i kvalitetan odnos s

7

kupcima. Na sudbinu ovog posla utiu i potovanje naina i rokova isporuke, prihvatanje reklamacija i tehnika podrka. [1] 2.1. Prelazak trgovine iz tradicionalne na elektronsku fazu razvoja Trgovina se tradicionalno tretira kao tercijalna a samim tim i radno intenzivna delatnost. Tradicionalno poslovanje zasniva se na korisenju strukturalnih papirnih dokumenata u dobro definisanoj i opte prihvaenoj komunikaciji izmeu uesnika u procesu poslovanja. Savremene digitalne tehnologije omoguavaju i efikasnje poslovanje, bez korienja parirnih dokumenata i bez neposrednog konflitkta izmeu uesnika. Primena Interneta je izmenila poslovne procese u velikom broju kompanija. Zamenjujui papirne procese saradnikim digitalnim, raunske i druge operativne procese je u mnogome skratio. Grupe zaposlenih koriste elektronske alate za zajedniko delovanje brzinom gotovo jednakoj onoj u koju moe da postigne jedno lice, ali uz dubinu koju daje rad cele ekipe. Internet stvara sasvim novi sveobuhvatni prostor za distribuciju podataka, saradnju i trgovinu. Radi se o novom sredstvu komunikacije koje se koristi dostupnou i spontanou tehnologije poput televizijske i telefonske i povezuje ih dubinom i irinom svojstvenih papirnih komunikacijama. Uz to, javlja se sasvim nova mogunost za pronalaenje informacija i za okupljanje ljudi sa zajednikim interesima. Primena sredstava masovnog komuniciranja prua velike mogunosti za prenos relevantnih i brih informacija, neophodnih za ostvarivanje vee transparentnosti trita i upoznavanje sa novim modnim kretanjima. Subjekti robnog prometa, poslujui u ovom turbulentnom okruenju, treba da prate medije masovnog komuniciranja kako bi se prilagodili zahtevima savremenog trita i eljama sve probirljivijeg potroaa. Meutim, ta informacija mora biti prosleena na pravi nain i u pravo vreme. To znai da izmeu subjekata robnog prometa treba da postoji komunikacioni proces pomou koga se informacije prenose od poiljaoca (izvor) ka primaocu, sa ciljem izmene ponaanja primaoca. [2] 2.2. Izvravanje porudbina u elektronskoj trgovini Kada firma prodaje direktno kupcu mora: - brzo pronai proizvode za isporuku i spakovati ih - organizovati brzu isporuku paketa do vrata kupca - naplatiti novac od kupca - organizovati vraanje neeljenih ili oteenih proizvoda. U elektronskoj trgovini, kupcima je neophodno obezbediti ne samo ono to su naruili na vreme, ve pruiti odgovarajue usluge. Postoji nekoliko faktora koji utiu na kanjenje isporuke , a to su: nesposobnost da se da tana prognoza potranje i neefikasni lanci ponuda elektronskih prodavaca. Elektronska trgovina poinje porudbinom, zbog toga je tee predvideti potranju u odnosu na tradicionalnu maloprodaju. Ovde se roba dostavlja kupcu na vrata, dok u tradicionalnoj maloprodaji kupci dolaze u prodavnicu. Kod B2C modela firme alju male koliine velikom broju pojedinaca. U B2C modelu firme isporuuju robu pomou spoljnih saradnika. [3] Radi ouvanja vernosti i poverenja kupaca potrebno je obezbediti vraanje neeljene robe i njenu zamenu. Neki od naina vraanja su: - vraanje moe da se izvri na mestu gde je kupljeno

redni brojevi korienih radova navedenih u literaturi

8

- mogue je da se vraene isporuke alju u nezavisnu jedinicu i da se sa njima u okviru firme postupa odvojeno - mogue je dopustiti kupcu da ostavi robu vraenu na odreene punktove - firma moe organizovati vraanje robe uz spoljne saradnike. 2.3. Znaaj povratnih informacija Primarni cilj proizvodnje je zadovoljenje potreba potroaa. Zadatak marketinga ja da otkrije koje su elje i zahtevi potroaa. Pri izradi WWW-a vrlo je vano da se postave prava pitanja koja e dati prave odgovore. Pitanja treba da su jednostavna i ne treba postavljati sporedna i beznaajna pitanja o samom korisniku. Potrebno je sakupiti podatke o posetiocima, ko su u stvari korisnici usluga ili kupci proizvoda koje kompanija nudi. Treba postaviti pri tome pitanja kao to su: Da li je usluga dobra? Da li je organizacija pruanja usluga dobra? Hoete li ponovo doi? Treba omoguiti posetiocima da daju: predloge sugestije miljenje o sajtu Sve povratne informacije koje se dobiju od posetilaca sajta slue menaderima da vide za koje stvari su zainteresovani potencijalni kupci, da li je dobra dotadanja strategija i ako nije to dalje preduzeti radi poboljanja konkurentnosti preduzea. [4] 2.4 Lokacija i dizajniranje maloprodajnih objekata na Internetu

Privui posetioce na prezentaciju je veoma vano, ali jo je vanije prodati im neto za vreme posete. Kada su svi faktori neophodni za postavljanje prodavnice na Internet ispunjeni , elektronska prodaja moe da pone. Sama elektronska prodavnica funkcionie jednostavno: na monitorima svojih raunara kupci mogu videti police sa razliitim vrstama proizvoda ukoliko se odlue za detaljnije razgledanje, te proizvode mogu pogledati tako to kliknu (levim tasterom mia) na njihovu sliku na ekranu ukoliko eli da kupi proizvod, kupac klikne na sliku kolica za kupovinu koja se nalaze na ekranu po zavretku kupovine, kupcu se prezentira raun koji ima sve elemente obinog rauna koji se koristi u trgovini da bi usledila isporuka, kupac mora jo da popuni formular u kome navodi eljeni nain plaanja (obino kreditnom karticom) podatke neophodne za isporuku kupljene robe, kao i da potvrdi porudbinu Po zavretku kupovine, kupac dobija raun u kome su navedeni svi artikli koje je on stavio u svoja kolica i njihova pojedinana cena ukupni iznos kupljene robe, uslovi i cena isporuke, i mogui porezi. Izlaganje robe na monitorima raunara je veoma bitno da bi se potencijalni kupac uopte zainteresovao za kupovinu u toj prodavnici. Prikazivanje robe se na prezentaciji moe 9

organizovati na razliite naine. Obino se grupie u odeljenja srodnih proizvoda ili u odreene tematske blokove, na kojima postoje veza za glavne strane prezentacije. Na upadljivom mestu se mogu posebno izloiti neki novi ili specifini proizvodi.Takoe bitno je na glavnoj stranici prodavnice (obino prva na koju naie posetilac) istaknuti neke posebne pogodnosti, popuste ili ponude kupcima. Moe se ugraditi i alat za pretraivanje strane, radi lakeg nalaenja eljenog proizvoda od strane kupca. Kada se kupac zainteresuje za neki proizvod, on moe klikom na sliku tog proizvoda dobiti njegovu uveanu sliku, kao i sve detalje o tom proizvodu, koji ukljuuju dimenzije boje neke posebne karakteristike tog proizvoda, eventualno nain isporuke i njegovu cenu. Ovaj deo prezentacije je veoma bitan zbog toga to predstavlja zamenu za prodavca u klasinoj prodavnici, i cilj je da navede potencijalnog potroaa na kupovinu. Na taj nain on startuje proceduru programa koji vodi elektronsku prodavnicu, koja se odnosi na registrovanje artikala koje potroa eli da kupi i obraunavanje utroenog iznosa u prodavnici. [5] 2.5. Promocija u Internet trgovini Promocija elektronskih prodavnica se moe realizovatii na razliite naine na Internetu. Kako u praksi mogu da izgledaju propagandne poruke, i kako su usmerene ilustrovaemo na nekoliko primera: [6] tampati Internet prodavnice na svim tampanim materijalima preduzea i isticati u reklamama, Koristiti publicitet, i preduzee ne moe da utie na ovaj oblik propagande, Koristiti lokacije za oglaavanje i mesta za pretraivanja, kao i mesta za postavljanje za elektronsku prodavnicu, Koristiti mogunosti razmene nekih oblika reklama sa drugim prezentacijama, na primer razmena linkova i sl. Promocija robe u elektronskim prodavnicama se obavlja vrlo slino kao i u tradicionalnoj trgovini. Koriste se razni popusti za potroae, kuponi za snienje robe (naravno u elektronskom obliku), nagradne igre i druge aktivnosti koje bi trebalo da privuku potroae i utiu na njihovu odluku o kupovini. 2.6. Razlika izmeu obinih i elektronkih prodavnica

Elektronske prodavnice se bitno razlikuju od obinih komercijalnih prezentacija na Internetu. Razlika se zasniva na cilju pojavljivanja prezentacija na Internetu i publici kojoj se obraaju. Elektronske prodavnice su za preduzee vie instrument prodaje nego instrument marketinga. Ovaj tip komercijalnih prezentacija predstavlja u stvari sledei logian koraku u odnosima preduzea sa kupcima, kada preduzee ne samo obavetava potencijalne potroae o svojim proizvodima i uslugama, ve im omoguava da sve to na istom mestu i kupe. Merilo uspeha je vrednost ostvarene prodaje. Iz navedenih razloga oblikovanje elektronskih prodavnice obino rade veliki timovi, za razliku od obinih komercionalnih prezenzacija koje obino radi sluba ili agencija za marketing, kao i dopunu ili zamenu za tradicionalne naine voenja propagandnih kampanja radio, novine reklame. Kod dizajniranja elektronskih prodavnica je bitan uticaj prodajnog odeljenja, radi usklaivanja sa ve ustaljenim kanalima prodaje, ili ak s potpunom zamenom drugih prodajnih kanala preduzea (npr. kataloka prodaja i slino) elektronskom prodajom. Naravno izmeu komercijalnog i komunikacionog aspekta prezentacije preduzea na Internetu nije uvek mogue napraviti precizno razgranienje, jer mnoge prezentacije sadre i jedan drugi aspekat. 10

Elektronske prodavnice su, sloene softverske aplikacije, zasnovane na bazama podataka. Iz tih razloga, neke kompanije (Netscape i druge) nude specijalne softverske alate za razvijanje elektronskih prodavnica. Na taj nain se omoguuje i manjim maloprodajnim mestima, koji nisu u mogunosti da formiraju tim strunjaka, da se pojave sa svojom elektronskom prodavnicom na Internetu. [7]

3. KANALI PRODAJE NA INTERNETUU kanalima prodaje esto dolazu do konflikata zbog toga to mnogi proizvoai poinju da zaobilaze svoje dotadanje distributere i sami se pojavljuju na tritu. Zbog toga se smatra da e Internet doneti kraj sistemu distribucije kakav je do sada postojao. U kombinaciji sa sistemima za brzu isporuku robe, nestae potreba za skladitenjem robe kod distributera, da bi bila blia potroaima. Njihova uloga u kanalima prodaje e biti zamenjena elektronskim prezentacijama, demonstracijama upotrebe proizvoda, a servis i podrka kupcima e e biti organizovana direktno od strane potroaa. Trebalo bi da opstanu samo oni posrednici u prodaji koji doprinose poveanju vrednosti proizvoda. Poto za elektronsku prodavnicu nema geografskih i fizikih barijera potrebno je razmotriti pitanja vezana za uslove isporuke u razliitim zemljama. Mora se obratiti panja na carinske uslove poreze koji postoje u odreenoj zemlji, efikasnost pote i alternativne naine isporuivanja (servise za brzu isporuku). Preduzea koja su tradicionalno distribuirala robu preko posrednika treba da se odlue da li e u elektronskoj prodaji zadrati takav nain distribucije ili e samostalno isporuivati robu. Prilikom razmatranja ovog pitanja treba obratiti panju na neke elemente: za direktnu prodaju kupcima neophodni su preduslovi (organizacija strune slube) posebno kada se ima u vidu da e se ovakva isporuka svoditi na vei broj manjih poiljki, a ne na nekoliko velikih isporuka. direktna prodaja zahteva odreeni servis za preuzimanje usluga kupcima, da bi mogli da se zadovolje razni zahtevi kupaca, povraaj robe i slino, kao i odreeni nivo tehnike opremljenosti za direktnu prodaju direktna prodaja dovodi da promena u komunikaciji u preduzeu, jer je neophodna direktna komunikacija sa potroaima, to zahteva dodatno obrazovanje zaposlenog osoblja. U svakom sluaju, odluka preduzea da se ukljui u direktnu prodaju ne bi trebalo da se zasniva na tome to postoji tehnologija koja to omoguava, ve na stvarnim poslovnim potrebama i mogunostima preduzea. [8] 3.1. Elektronska razmena podataka (EDI) Trgovina spada u informaciono intezivne delatnosti. irina asortimana dovodi do stalnog poveanja dokumentacije kao to su: fakture, narudbenice, prijemnice, otpremnice i sl. Iz ovoga se izvodi zakljuak kako postii princip just-in-time nove filozofije. Odgovor je novi nain komuniciranja izmeu poslovnih partnera koji se zasniva na elektronskoj razmeni podataka i poslovne dokumentacije koji je poznat pod nazivom EDI (Electronic Data Interchange) elektronska razmena podataka. Ubrzan i neoekivan rast Interneta unosi radikalnu promenu. Elektronska trgovina se iri sa business to busniss transakcija na zatvorenim mreama, na web komercijalne aktivnosti u globalnoj dimenziji izmeu stalno rastueg broja uesnika, kompanija i pojedinaca, poznatih i nepoznatih, na globalno otvorenoj mrei kao to je Internet. 11

Primena novih informacionih tehnologija u upravljanju odvija se u pravcu potpune automatizacije poslovanja, pored telefona, faksa i dr. poinju da se primenjuju nove savremene informacione tehnologije: elektronska pota (e-mail) prenos vizuelne informacije direktan prenos fajlova poslovnih partnera prenos poruka na elektronskim obrascima

Sl. 1. EDI tehnologija Uporedo sa ovim novitetima poinje da se afirmie koncept elektronske trgovine zasnovan na EDI tehnologiji. Postoji veliki broj definicija za EDI. Prema komisiji za informacione tehnologije EDI definicija glasi Elektronska razmena podataka (EDI) je razmena strukturiranih podataka prema utvrenim standardima za poruke, izmeu informacionih sistema, elektronskim sredstvima. Pomou EDI-ja, uesnici sarauju na osnovu ranije definisanog, jasno usaglaenog zajednikog posla, koji se obavlja razmenom strukturiranih elektronskih podataka. Meunarodno telo Ujedinjenih nacija za poboljanje uslova prometa roba, usluga i novca je dalo sledeu definiciju EDI-ja: EDI (Electronic Data InterchangeElektronska razmena podataka) je elektronski prenos standardnih poslovnih dokumenata u unapred definisanom formatu, od poslovne raunarske aplikacije jedne poslovne kompanije, do poslovne raunarske aplikacije njenih poslovnih partnera. EDI je razmena strukturiranih komercijalnih podataka, a to govori da poruke imaju format koji omoguava elektronsku obradu. Da je EDI razmena podataka izmeu raunara zasebnih firmi, to nam govori da se putem ovog informaciono-komunikacionog sistema moe vriti razmena podataka kako unutar zasebnih delova firme, tako i sa poslovnim partnerima iz okruenja. Odrednica da je EDI razmena podataka izmeu raunara bez manuelne intervencije govori nam da je u pitanju razmena podataka izmeu aplikacija, a ne izmeu ljudi, ova odrednica objanjava razliku izmeu EDI-ja i ostalih oblika elektronske rezmene podataka, na primer (e-mail). EDI omoguuje elektronsku razmenu podataka ne samo u komercijali i u ostalim delatnostima: transportu, platnom prometu, dravnoj upravi i dr. Prednosti elektronske razmene podataka EDI-ja ogledaju se u sledeem: smanjuju se trokovi papirne dokumentacije broj greaka u prenosu obradi i uvanju informacija je smanjen 12

bra i bolja snadbevenost donosioca odluke potrebnim informacijama efikasnije upravljanje robnim tokovima pojednostavljenje carinskih procedura upravljanje zalihama po sistemu just-in-time poveanje produktivnosti afirmie se koncept elektronske trgovine

Pojavom EDI-ja otvara se prostor za stvaranje dodatne konkurentne prednosti na tritu. Globalizacija trita i nauno tehniki progres iji je nosilac EDI tehnologija pruaju mogunost privrednim subjektima da poveaju svoje uee na domaem i meunarodnom tritu. Mogunosti praktine primene EDI-ja u trgovini su neograniene. Poslovanje sa papirnom dokumentacijom predstavlja znaajan problem. Izvoznici, uvoznici, banke, pediteri, carina, osiguravajua drutva i dr. svi su ukljueni u poslovni proces to stvara ogroman broj administrativnog osoblja koji radi na obradi papirologije (prijemnice, otpremnice fakture i dr). [9] 3.2. Miks asortimana roba i usluga na Internetu Na poetku razvoja trgovine preko Interneta oekivalo se da e se putem ovog medija prvenstveno prodavati sofver, tj. informatiki proizvodi (soft goods) koji se mogu digitalizovati i isporuivati elektronski tj. on-line. Umesto toga, ispostavilo se da proizvoai drugih vrsta dobara, prvenstveno koriste ovaj oblik trgovine. Ponuda proizvoda moe biti generalna ili specijalizovana. Generalna ponuda ima ulogu da privue vie posetilaca na prezentaciju preduzea tj. vie potencijalnih potroaa. Specijalizovana ponuda je fokusirana na zadovoljavanje potreba ueg segmenta trita te stoga uglavnom na prezentaciju privlai manji broj posetilaca, tj. onu grupu potroaa koja je zainteresovana za tu vrstu proizvoda. Veina elektronskih prodavnica koje danas posluju na Internetu ima u svom prodajnom asortimanu uglavnom proizvode sa relativno niskim cenama (na primer, Cd-ove, knjige, olovke, sveske, i slino). Takoe je velika zastupljenost usluga koje se nude putem interneta (npr. sve je vie banaka koje nude svoje usluge ovim putem, turistikih agencija, marketinkih agencija, dizajnera i sl.). Jo jednu vrstu proizvoda koja je pogodna za prodaju preko Interneta predstavljaju razni egzotini predmeti koji se teko nalaze u tradicionalnoj mrei, kao i razliite vrste suvenira sl. [10]

Asortiman proizvoda na Internetu

M agazini i knjige C vijece i druge biljke Hardver Hrana Turisticki aranzmani R azni pribor Razno0 1 2 3 4 5 6 7 8

13

Sl. 2. Statistiki prikaz prodaje proizvoda na Internetu

3.3. Cena kao instrument miksa u elektronskoj trgovini

Postoji pitanje definisanja cena proizvoda koji se prodaju putem Interneta. Odluku o tome da li odrediti minimalne cene ili da se pokua sa postavljanjem vie cene, uzimajui u obzir sve prednosti koje potroa dobija ovakvim oblikom obavljanja kupovine, ili da eventualno ostavi pitanje cene otvoreno i omogui zainteresovanim posetiocima prezentacije da putem telefona pregovaraju o ceni, preduzee bi trebalo da donese posle analiziranja asortimana koje nudi trite. Osim toga treba odrediti nain zaraunavanja trokova isporuke proizvoda i nain diferenciranja cena. Postoje predlozi da se pitanje rei postavljanjem nekoliko prezentacija preduzea, sa istovetnim proizvodima ali sa razliitim cenama. Kupci bi plaali cenu koja postoji na prezentaciji sa koje su oni naruili proizvod. Prilikom odreivanja cene proizvoda postoji jo jedan faktor koji se mora uzeti u obzir, a to je porez koji se zaraunava na proizvode u elektronskoj prodavnici. To je veoma veliki problem, jer ne postoje geografske prepreke za trgovinu, a mesto prodavnice i obavljanja transakcije je Internet , to znai da kupac u jednoj zemlji moe naruiti proizvod od prodavca u drugoj dravi dok se server za elektronsku trgovinu nalazi u treoj zemlji. Iz ovoga se javlja problem prava koje se primenjuje na ovakve transakcije, kao problem kada i u kojoj dravi obraunati porez. Veoma bitan elemenat cene proizvoda koji se prodaju na Internetu su trokovi koje preduzee ima, ne samo u proizvodnji ili nabavci proizvoda u prodajnom asortimanu, ve i trokovi koje preduzee ima zbog svog prisustva na Internetu. Naime, iako je za razvoj elektronske prodavnice potrebno mnogo manje sredstava nego za otvaranje klasine prodavnice, ipak su neka ulaganja neophodna. Trebalo bi imati u vidu da je elektronska prodavnica, i pored svog nematerijalnog oblika, u stvari prodajni objekat koji se mora urediti, popuniti robom i slino. Ovi trokovi se mogu posmatratu na osnovnom nivou, koji je neophodan za zapoinjanje elektronske prodaje, i na viem nivou, kada je preduzee sigirno i spremno da ulae vie sredstava u ovaj oblik trgovine i da se ozbiljnije time bavi. Prema tome trokovi preduzea na Internetu se mogu podeliti na pet oblasti: trokovi opreme trokovi prikljuivanja na mreu trokovi razvoja prezentacije trokovi zaposlenog osoblja trokovi komunikacije Trokovi opreme variraju zavisno od toga koliko ozbiljno preduzee eli da se bavi ovom vrstom trgovine. Tako imamo osnovni nivo trokova koji ukljuuje personalni raunar i modem i vii nivo trokova koji ukljuuje server sa opremom za direktno povezivanje na mreu. Trokovi prikljuivanja u mreu mogu podrazumevati osnovni nivo trokovapovezivanje preko lokalnog posrednika (provajdera) za Internet usluge, vii nivo trokovaiznajmnjivanje posebne telefonske linije za vezu na Internetu. Trokovi razvoja prezentacije ukljuuju osnovni nivo trokova - osnovna strana i tri dodatne informativne strane, vii nivo trokova - razvijena i detaljna prezentacija, a potrebni su i dodatni trokovi za unapreenjei promene na prezentaciji. 14

Trokovi zaposlenog osoblja obuhvataju: osnovni nivo trokova - povremeno korienje Interneta od strane zaposlenih, vii nivo trokova - trokovi korienja Interneta od strane strunog osoblja (administratori mree i prezentacije). Trokovi komunikacije, to je velika prednost Interneta, ne iznose nita vie od trokova povezivanja u mreu, bez obzira na veliinu prezentacije preduzea. Na osnovu predhodne analize, proistie da je pitanje definisanja cene proizvoda koji se prodaju u elektronskim prodavnicama veoma sloeno i preduzea mu ne bi trebala pristupati olako i bez ozbiljne analize situacije na tritu. [11]

4. PREDNOSTI I NEDOSTACI ELEKTRONSKE TRGOVINEOvakav nain prodaje ima odreene prednosti i nedostatke i sa stanovita prodavca i sa stanovita kupca. Kao prednosti sa stanovita prodavca istiu se: nii poetni trokovi nii trokovi tekueg poslovanja sniavanja trokova prodaje i isporuke roba i usluga skraenje vremena izmeu plasmana i naplate robe, bri obrt kapitala eliminisanje skladita mogunosti bre reakcije na zahteve kupaca manji obim papirne dokumentacije bra indentifikacija ciljnog trita poveava se konkurentnost prodavca skraivanje kanala prometa afirmacija kupovine just-in-time razvoj elektronskog trita na bazi mrenih informacija prodavac dobija epitet virtuelni, prodavac je globalno orjentisan to dovodi do internacionalizacije trgovine Nedostaci sa stanovita prodavca se mogu svesti na: cenu opreme (hardvera i softvera) neophodne za opsluivanje elektronske prodavnice, kao i nedostatak strunih kadrova za upravljanje i rad u ovom obliku prodaje. Prednosti sa stanovita potroaa su sledee: kupovina robe iz sopstvenog stana bra isporuka nego kod drugih oblika nepersonalne prodaje nie cene proizvoda izbegavanje pritiska prodajnog osoblja vei izbor proizvoda i prodavaca laki pristup informacijama smanjenje trokova nabavke proizvoda bri odgovor prodavaca na zahteve kupaca mogunost nabavke novih proizvoda i usluga lake uporeivanje cena proizvoda i usluga Kao nedostaci sa stanovita potroaa mogu se navesti: sigurnost elektronskih transakcija je jo uvek nedovoljna nedovoljan nivo privatnosti podataka o sklonostima potroaa mogunost pogrene isporuke proizvoda mogunost da do isporuke uopte ne doe mogunost lanog predstavljanja prodavca 15

ukidanje socijalnih kontakata za koje je tradicionalna trgovina pogodna Ono to je sigurno korisno za potroae je to globalno prisustvo prodavaca nudi potroaima globalan izbor. U elektronskoj trgovini ne postie fizike ili nacionalne granice, ogranienje je samo u rairenosti kompjuterske mree. [12]

5. MODELI ELEKTRONSKE TRGOVINEPostoji vie modela elektronske trgovine: 1) biznis prema biznisu (B2B) - ovde su firme i kupci i prodavci 2) biznis prema kupcu (B2C) prodavci su firme , a kupci su pojedinci 3) kupac prema kupcu (C2C) - pojedinac prodaje robu drugim pojedincima 4) trgovina unutar kompanije (intratrgovina) 5) elektronska vlada - vlada prua usluge graanima pomou informacionih i komunikacionih tehnologija 6) mobilna trgovina je model elektronske trgovine koji se vodi u beinom okruenju

5.1. B2B model B2B model odnosno biznis prema biznisu je trgovina izmeu firmi preko Interneta. Koristi se za transakcije robe i novca, posredovanje u lancima ponuda, raspisivanje online tendera i dr. Najvei ostvareni prihod od elektronske trgovine je ba kod ovog modela. Ovaj model omoguava firmi da elektronski obavlja transakcije sa svojim distributerima, prodavcima, snabdevaima, dobavljaima, kupcima i drugim poslovnim partnerima. Tri osnovna B2B modela su: model prodajne strane model kupovne strane model razmene Model prodajne strane podrazumeva da jedna firma elektronski prodaje mnogima (jedan prema monogima) . Postoje dve varijante ovog modela: prva je prodaja direktno iz kataloga, a druga je aukcija. Kod prodaje direktno iz kataloga se oekuje da kupac (firma) doe na Web stranu prodavca ili elektronskog trnog centra i da na osnovu kataloga d narudbenicu. Prodaja se moe organizovati direktno saWeb strana velikih kompanija ili se njihovi katalozi mogu postaviti u elektronskim trnim centrima. Ovom varijantom se obezbeuje poveana prodaja, poveava se brzina isporuke, smanjuju se administrativni trokovi, trokovi reklama. Druga varijanta je vezana za aukciju. Aukcije u kojima su proizvodi postavljeni za prodaju, a uesnici poveavaju svoje ponude postepeno sve dok niko vie ne povea, zovu se aukcije unapred. Onaj ko izlicitira najviu cenu, dobija proizvod. Neke firme koriste Web strane za aukcije da bi prodali proizvode. Model kupovne strane podrazumeva da jedna firma kupuje od mnogo prodavaca (mnogi prema jednom) . Ovde je najvie primenjena aukcija unazad, gde kompanija oglaava 16

proizvod za kupvinu. Potom vri prikupljanje ponuda koje alju dobavljai. Kako aukcija tee, ako i cena opada. Posao dobija onaj ponua koji je dao najniu cenu. Kod ove aukcije kupac moe da zahteva da cena bude javna i dostupna na Web strani firme. Ponude se alju elektronski i one su javne. Ovaj tip aukciuje traje kratko od 30minuta do 2 sata, nakon ega se proglaava pobednik elektronski. Firme mogu da na ovaj nain pribave sav potreban materijal i delove za proizvodnju. Interno trite kupca je druga varijanta ovog modela. Katalozi snabdevaa su sjedinjeni u glavni katalog na serveru kupca. Interno trite kupca se koristi ka postoji potreba za kancelarijskim materijalom, ali kad se nabavljaju male koliine. . Grupna kupovina je trea varijanta ovog modela kod koje porudbine malih kupaca sakuplja neka trea strana. Kada trea strana prikupi porudbine kupca, moe se organizovati aukcija unazad. Model razmene se obavlja na elektronskom tritu na kojima ima mnogo prodavaca i kupaca. Postoje etiri vrste razmena: Vertikalni distributeri. To su B2B trita gde se trguje sa direktnom robom. Ovde su uobiajene ugovorene i stalne cene. Vertikalne razmene. Kupuje se direktna roba po principu"po potrebi". Kupci i prodavci ne moraju da se poznaju. Cene se neprestano menjaju na bazi ponude i tranje.To je dinamiko odreivanje cena. Horizontalni distributeri. To su elektronska trita tipa ,,mnogo prema mnogo" za indirektne materijale. Cene su stalne ili unapred ugovorene. Funkcionalne razmene. Ovde se trguje na bazi,,po poterebi". Cene se razlikuju i menjaju se u zavisnosti od ponude i tranje. Problemi vezani za B2B model su: - pravni aspekti integracije - bezbednost, brzina i fleksibilnost

Sl. 3. B2B model 5.2. B2C model

17

B2C model odnosno biznis prema kupcu je svaka trgovina preko Interneta izmeu jedne firme i kupca za njegove line potrebe.To je direktno poslovanje izmeu firme i potroaa. Preduzea mogu da ostvare znatne utede u poslovanju ako umesto fizike prodavnice otvori virtuelnu,jer ne mora da plaa zaposlene,da izdvaja za trokove za iznajmljivanje prostora i dr. Za razliku od B2B modela, B2C trgovina se zasniva na izvoru proizvoda iz kataloga sa unapred odreenim cenama. Ona ne zahteva integraciju informacionih sistema. U B2C modelu proizvodi koji se najee kupuju su: raunari i sva pratea oprema, knjige, asopisi, odea i obua, filmovi, muzika, igrake i hrana. Usluge koje se nude ovim modelom su: elektronsko bankarstvo, prodaja akcija i obveznica, usluge putovanja idruge. Postoje dva naina za obavljanje elektronske trovine: direktna prodaja kupcu i prodaja putem posrednika. Direktna prodaja kupcu. Postoje firme poput Avona i Brush, koje ve due vremena prodaju proizvode direktno kupcima. Danas Internet obezbeuje velike mogunosti u direktnoj prodaji kupcima. Firme na taj nain izbegavaju skupe posrednike. Prednost direktne prodaje je sposobnost da se personalizuju proizvodi i usluge. Elektronski posrednici. U ovom modelu se najvei deo posla obavlja uz pomo elektronskih posrednika, koji prodaju tue proizvode ili usluge. Postoje dva tipa online posrednika: prvi isti online elektronski maloprodavci i drugi tip, koji predstavljaju maloprodavci koji prodaju i na tradicionalan nain i online. Kod maloprodavaca koji prodaju i na tradicionalan nain i online, postoji mogunost konflikta izvora i cena proizvoda jer se online operacije dopunjavaju tradicionalnim nainom poslovanja. [13]

Sl. 4. Trgovina preko Interneta

5.2.1. Reklamiranje na Internetu Interaktivni (dvosmerni) marketing ima za cilj da pusti korisnika da pretrauje, istrauje, uporeuje, postavlja pitanja i dizajnira proizvod. Ovaj vid marketinga koristi novu 18

tehnologiju, kao to su na raunaru zasnovani online servisi ili CD-ROM-ovi kao novo jeftinije sredstvo da se dopre do korisnika. Dve glavne sugestije moraju da se slede da bi se uspeno online reklamiralo: omoguiti kvalitetnu informaciju i ne nametati se ljudima. Glavni razlozi za reklamiranje na Internetu su: reklama moe da dosegne veliki broj kupaca irom sveta online reklama je jeftinija u poreenju sa televizijom, radijom, novinama reklama moe biti auriurana u bilo koje vreme po minimalnim trokovima web reklame efikasno koriste tekst, audio, grafiku i animaciju kupci imaju mogunost lakog i brzog pregleda reklama. Najee metode koje se koriste za reklamiranje na Internetu su: baneri, elektronska pota i URL mesto. Baner reklame su najee korien oblik reklamiranja na Internetu. On sadri kratak tekst, grafiku poruku ili video zapis proizvoda ili prodavca. Dovoljan je jedan klik na baner i da se poveete sa odreenom Web stranom. Baneri treba da budu lepo dizajnirani da bi privukli nau panju, zbog taga dizajneri posveuju puno panje vizuelnom izgledu banera. Ako je veliina banera vea, treba vie vremena za preuzimanje fajla sa servera u korisnikov raunar. Dva osnovna tipa banera su: baneri sa kljunom rei i obini baneri. Baneri sa kljunom rei su baneri koji se pojavljuju kada se unapred odreena re pojavi kao upit u maini za traenje. Obini baneri ili sluajni su oni koji se pojavljuju po principu sluajnih brojeva. Vana karakterisitka banera je sposobnost da se prilagode ciljnoj publici. Iako su trokovi banera nii od trokova televizijskog relamiranja, oni su visoki u odnosu sa drugim online reklamama. Informacije koje nude baneri su kratke i saete. Reklamiranje elektronsklom potom je efikasnije reklamiranje sa brim i boljim odgovorom nego drugi reklamni kanali. Da bi se slale reklame kupcima putem e-mail-a potrebno je imati bazu podataka kupaca. Firma moe korienjem e-mail-a slati informacije o novim proizvodima ili uslugama. Kupci pomou njega mogu postavljati pitanja i dobijati odgovore. Oglaavai koji koriste elektronsku potu moraju da razmiljaju kako da motiviu kupce da nastavljaju da otvaraju i itaju poruke koje dobijaju. URL relamiranje je u prednosti zato to je besplatno sredstvo za reklamiranje. Slanjem svog URL u mainu za pretrivanje firma se nalazi na spisku. Cilj online reklamiranja je privlaenje posetilaca na Web stranu i podsticanje kupovine. Pored pomenutih vidova reklamiranja, firme koriste i druge naine kao to su nagrade, kvizove, obe za etovanje. 5.2.2. Reklamiranje i merenje njegove efikasnosti U daljem tekstu bee prikazana samo neka pitanja koja su povezana sa Internet reklamom. Prilagoavanje reklama. Danas postoje programi koji omoguavaju brzu kreaciju dobre i sigurne Web strane koja je pokrenuta posetiocu. Najvanije je baza podataka o konkretnim kupcima koja je deo ovih programa. Firme na taj nain mogu da prilagode prikazivanje reklama prema korisnikim profilima. Segmentacija nije toliko efikasna , ali je jeftinija. Korienjem marketinkih baza podataka, firme vre segmentaciju na osnovu klasifkacije korisnika po polu, godinama, zanimanju i dr. Web kasting je jedan od modela prilagoavnja reklama. Za njega se vezuje termin"guranje" informacija. Korisnik bira eljeni tip informacije, njemu kompanije za Web kasting alju informacije koje on eli. 19

Markteting sa dozvolom doputa korisnicima da dobrovoljno prihvate reklamu ili e-mail. Ovde se ljudi pitaju za njihova ineresovanja i trai se dozvola da im se poalje informacija na zabavan nain. Marketing uz korienje ljudskih resursa odnosi se na reklamu od usta do usta. Ovaj tip marketinga se koristi da bi se izgradila iroka prisutnost po minimalnim trokovima. Merenje efikasnosti u odnosu na trokove reklamiranja. Najvanije metode da se odrede cene reklama su sledee: koliko puta korisnici vide baner u toku odreenog vremenskog preioda cena reklame je da se plaa samo kada korisnik klikne na baner koliina kupljenih proizvoda putem Weba je najpreciznija metoda. Merenje efikasnosti odreenih reklama je teko, zbog toga to se ne zna koje su stvarne koristi od reklama na Internetu: teko je povezati broj pregledanih reklama sa aktuelnom kupovinom nije poznato kada posetilac neke Web strane koji ne kupuje online, kupi tu istu robu kasnije u radnji. Elektronski katalog moe biti na CD-u ili na Web-u , koji slui za reklamiranje i promociju proizvoda i usluga korisnicima koji se njim slue kao izvorom informacija. Oni su prilagoeni kupcu, redovno se auruiraju i povezani su sa procedurom prodaje i kupovine. Uporeivanje tampanih i online kataloga. Veliki nedostatak online kataloga je to to je korisnicima potreban raunar i Internet da bi mogli da mu pistupe. Prilagoen katalog je onaj koji je namenjen za odreenu firmu. Kod prvog pristupa korisniik pokazuje zainteresiovanost za proizvode koji mu se sviaju. U drugom pristupu sistem automatski prepoznaje karakteristike kupca i pravei katalog u skladu sa njegovim podacima. 5.2.3. Korisnici i njihovo ponaanje na Internetu Kada je Internet poeo da se koristi najvei broj korisnika bio je izmeu 15 i 35 godina i to mukog pola. Vremenom se situacija menjala i danas je vei broj korisnika enskog pola, a i mlai i stariji korisnici sve vie koriste Internet. Korisnici su najee u braku, imaju visoko obrazovanje i imaju visoke prihode. Korisnici koji ne kupuju putem Interneta navode dva glavna razloga: strah od nedovoljne bezbednosti i nesigurnosti u kvalitet. Za svako uspeno poslovanje , posebno online ,neophodno je prouavanje kupaca. Postoje dva faktora koja utiu na proces donoenja odluke o kupovini: individualne karakterisike i faktori okruenja. Internet omoguava firmi lini kontakt sa kupcima . Postoje dva naina da se istrae elje kupaca: prvi da budu pitani o tome i drugi da se posmatra ta ine na Web-u. Korienjem Interneta prodavcima je omogueno da na lak i brz nain dou do informacija ta kupci ele. Firme najee zamole kupce da popune elektronske upitnike i daju odgovore na pitanja o sebi. Na osnovu odgovora ljudi iz marketinga saznaju elje kupaca. Postoje firme koje pruaju usluge praenja Web strana koje kupac poseuje i na taj nain obezbeuju periodine izvetaje koji ukljuuju podatke kao to su: sa koje URL adrese dolazi korisnik na koju se usmerava. 5.3. C2C model Nov oblik trgovine, potroai trguju direktno sa drugim potroaima. Kompanija koja podrava ove transakcije mora nai neki ne tradicionalan nain za naplatu usluga. Cena usluge je obino mali procenat transakcije, lanarina, reklamiranje ili neka kombinacija. Treba naglasiti da kupci pri ovoj kupovini treba da budu vrlo oprezni zbog moguih prevara.

20

Sl. 5. C2C model 5.4. Trgovina unutar kompanije (intratrgovina) Ona ukljuuje sve organizacione aktivnosti koje obuhvataju razmenu dobara, servisa i informacija - izmeu i unutar jedinica organizacije - izmeu zaposlenih u organizaciji. Imaju nezavisne jedinice, velike organizacije koje meusobno kupuju materijale i usluge. Specijalan sluaj ove trgovine je model "preduzee prema zaposlenima (B2E)". 5.5. Pojam elektronske vlade Elektronska vlada predstavlja upotrebu Interneta i drugih informacionih i komunikacionih tehnologija koja olakava komunikaciju sa dravnom upravom. Ona predstavlja servis graana ili poslovanje uprave preko Interneta. Elektronska vlada je potrebna dravnom aparatu radi rastereenja pritiska na alterima, da bi pojeftinio svoje usluge i time zadovoljio graane. Graanima elektronska vlada omoguava da obave poslove od kue dobijajui pravovremenu i tanu informaciju ne ekajui u redovima. Svaki graanin moe da ima uvid u ovu instituciju. Jedan od glavnih razloga uvoenja elektronske vlade je stalni porast stanovnika i rast gradova. Transakcije obavljene na Internetu mogu se posmatrati kao samousluni servis. Uvoenjem elektronske vlade tedi se na radnom vremenu zaposlenih u vladinim instiucijama, a i graanin koji pristupa servisima preko raunara smanjuje trokove odravanja opreme dravnih organa. Elektronska vlada menja nain komunikacije graana sa dravnom upravom. Umesto inovnika sada se uspostavlja direktna komunikacija. Iz ovoga sledi zakljuak da je elektronska vlada potrebna da se uvede iz sledeih razloga: sa uvoenjem elektronskog poslovanja smanjuje se potreba za administrativnim radnicima i smanjuju se trokovi njihovog angaovanja Internet je postao masovno sredstvo komunikacije izmeu ljudi, pa i uprave treba vie da ga koriste pruanjem online servisa omoguava upravi da rastereti altere.

21

Sl. 6. Odnosi u elektronskoj vladi U elektronskoj vladi su sledei osnovni odnosi izmeu korisnika: [14] vlada prema biznisu (G2B) vlada prema graanima (G2C) vlada prema vladi (G2G) vlada prema zaposlenima (G2E). G2B je saradnja vlade i poslovnih subjekata, kao i drugih pravnih lica. Sloene transakcije se izvravaju za krae vreme i stvara se dobra podloga za odluivanje. G2C je saradnja vlade i graana . Komunikacija se obavlja uz pomo raunara ili telefona. Vlada prikuplja kritike graana na ovaj nain i time pospeuje rad uprave. Elektronski transfer beneficija omoguava vladi da transferie socijalno osiguranje i penzije direktno na bankovni raun primaoca. G2G koristi se za poslovanje izmeu razliitih dravnih organa, uz primenu Internet servisa. G2E je primena informacionih i komunikacionih tehnologija u cilju saradnje zaposlenih u vladinim organima i radi poveanja performansi rada uprave. G2E omoguava: upravljanje znanjem kao najveim resursom organizacije bolju meusobnu komunikaciju meu zaposlenima potrebe elektronskog obrazovanja u vladi blagovremeno obavetavanje i protok informacija.

Pravno lice5.6. Mobilna trgovina

Mobilna trgovina predstavlja novi najsavremeniji nain pristupa i korienja servisa za poslovanje u svetu. Odnosi se na voenje elektronske trgovine putem beinih ureaja. Mobilna trgovina omoguava kupovinu razliitih roba i uluga, realizaciju bankovnih transakcija i pristup plaenim sadrajima i informacijama. Beine tehnologije imaju znaajnu primenu u sledeim oblastima elektronske trgovine: upravljanje odnosima sa korisnicima, integracija lanca ponuda, upravljanje transportom i automatizacija prodaje. 22

Sl. 7. Poslovanje primenom mobilne trgovine Karakteristike koje su vezane za mobilnu trgovinu su: mobilnost, dostupnost, pogodnost, lokalizacija proizvoda i servisa. Mobilnost je omoguena sa mobilnim ureajima koji pruaju informacije sa bilo koje lokacije. Dostupnost omoguava kontakt u svako doba. Pogodnost je olienje mobilnih ureaja da su uvek pri ruci i lako upotrebljivi. Trgovina zasnovana na lokaciji alje informacije o proizvodima i uslugama u zavisnosti od toga gde se nalazi korisnik i njegov mobilni ureaj. Mobilna trgovina je trenutno u usponu u svetu, ali da bi se dalje razvijala potrebno je uvesti nove tehnologije mobilnih komunikacija. [15]

6. MODELI ELEKTRONSKE TRGOVINE PUTEM INTERNETAModeli elektronske trgovine putem Interneta su: STOREFRONT AUKCIJSKI MODEL PORTAL MODELI DYNAMIC PRICING ONLINE TRADING AND LENDING STOREFRONT MODEL omoguava proizvoaima da prodaju svoje proizvode na Web-u 24 sata dnevno irom sveta.Sadri: 1) Online katalog sa proizvodima 2) Proceduru kupovine 3) Obezbeeno plaanje 4) Server proizvoaa 5) Baza podataka proizvoaa. Karakteristika je da se moe obraditi vie narudbina u jednoj transakciji i prua veliki izbor proizvoda i usluga.

23

AUKCIJSKI MODELI oranizovani su kao forumi za online kupovinu. Korisnik se loguje kao licitant ili prodavac. Prodavac alje podatke o proizvodu, odreuje minimalnu cenu i rok za zavretak aukcije. Licitant pregleda ponude i licitira. Po zavretku aukcije, aukcijski sajt ubira procente licitanta i prodavca. PORTAL MODELI Cilj portala je da obezbedi udobnost i oseaj zajednitva korisnicima portala, da im omogui utedu vremena u naporima pretrage. Vlasnicima portala portal donosi povean saobraaj na sajtu, odreenu kontrolu saobraaja. Rezultati pretrage se u odreenoj meri preusmeravaju. Ovo dalje omoguava da se posetioci sajta to vie zadravaju na portalu, da se obraaju za odgovore na pitanja, a vlasnici portala da sve vie izgrauju svoj poloaj kao eksperti na odreenoj oblasti. Poveanjem saobraaja na sajtu sve vie osoba poinje da se javlja za oglaavanje na portalu i to oni koji imaju sline usluge i proizvode. Portal je web stranica koja predstavlja polaznu taku prema drugim odreditima (web stranicama) i aktivnostima na internetu. On predstavlja skup integrisanih programa, dizajniranih sa svrhom da omogui korisniku to lake snalaenje na Internetu. Portal ima: 1) pretraiva (kljuna re) 2) katalog (sadraj) 3) korisniki interfejs 4) internet trgovina 5) e-mail 6) chat 7) servisne informacije 8) aurne vesti 9) oglaavanje i drugo. Podela portala: 1) Horizontalni portali (portali opte namene) agregiraju informaciju u irokom opsegu tema i svojim servisima pokrivaju najrazliitija podruja Interneta . 2) Vertikalni portali (portali sklonosti) sadri informacije i usluge za tano odreenu grupaciju web korisnika koji su meusobno povezani zajednikim interesima: starost, pol, profesija, vera. Afinitetni portali - kao vertikalni, ali tano usmereni ka specifinom segmentu trita ili kao odreen dogaaj. Privredni portali su svojevrsni vertikalni portali usmereni na razmenu informacija, poslovnih transakcija, tano odreenoj privrednoj grani. Korporacijski portali odnose se na poslovne oblasti velikih razmera u kojim bi trebalo zameniti Internet reenje. Svrha im je da smanje trokove manipulacije i informacijama, da pojeftine razmenu i ostalih korporacijskih resursa i informisanje s jednog mesta unutar kompanije i izvan. DYNAMIC PRICING Internet je promenio nain odreivanja cena, spajanje velikog broja kupaca sniava cenu. Modeli su: name your price (korisnik postavlja cenu) comparison pricing (sajt sa mehanizmom za pronalaenje najnie cene) demant sensitive pricing model (kupovina vee koliine proizvoda po nioj ceni) bartering model (zamena nepotrebnog za potrebno) rebate model (sajtovi koji nude popust na maloprodaju proizvoda vodeih proizvoaa u zamenu za reklamiranje i improviziju) free offering model (besplatni proizvodi i usluge generiu veliki promet na sajtu) ONLINE TRADING AND LENDING Brokerska preduzea su definisala nain realizacije poslova osiguranja i trgovine nekretninama i hartijama od vrednosti preko weba, na sajtovima je mogue realizovati kupovinu, prodaju i upravljanje svim investicijama sa desktopa. Transakcije preko weba manje kotaju. [16] 24

Sl. 8. Primer online trading and lending modela

7. SIGURNOST ELEKTRONSKE TRGOVINENa mnogim prezentacijama se danas koristi softver koji titi podatke potroaa (prvenstveno broj kreditne kartice ) i cele transakcije putem ifrovanja javnim kljuem. Iako je ovo jedan od najsigurnijih naina za zatitu podataka danas, mogue su greke u implementaciji ovog sistema, koje dovode do nieg stepena zatite. Meutim postoji jo jedan problem vezan za sigurnost na Internetu. ak iako se oseaju slobodno da broj svoje kartice alju elektronskim putem prodavcu, postoji opasnost od lanih prezentacija. Mogue je naravno da se iza lepo dizajnirane prodavnice, tj robne kue na Internetu, koja nudi izuzetno povoljne cene i slino, nalazi u stvari samo grupa ljudi koji eli da zloupotrebi karakteristike Intereneta kao globalnog medija, ili grupa tinejdera kojima to predstavlja zabavu, kao i konkurenti neke firme koji ele da napakoste suparnikoj firmi na takav nain. Postoji jo jedan rizik vezan za kupovinu preko Interneta. To je mogunost da zlonamerni prodavci prikupljaju podatke o kupovnim navikama potroaa i njihovim sklonostima prema odreenim proizvodima, i da kasnije te podatke prodaju zainteresovanim kupcima. Dosadanje iskustvo poslovanja na Internetu je pokazalo da je kupovina na ovaj nain sigurna kao i bilo koja druga trgovina, ali da ipak treba obratiti panju na mogue opasnosti. Zbog toga je za elektronske maloprodavce od presudnog znaaja za due bavljenje ovim poslom poverenje koje potencijalni potroai imaju u njih. Federalna komisija za trovinu SAD-a objavila je listu 12 organizovanih prevara koje mogu da stignu preko Web-a ili elektronske pote: poslovne mogunosti: one se reklamiraju kao poslovi koji e vam doneti bogatstvoobino ne donose prodavci brojnih adresa: oni nude prodaju lista adresa elektronske pote lanac pisama: obino se trai da se poalje novac nekim osobama, a da se ime i adresa elektronske pote dodaju na listu, nema garancije da e novac biti primljen ema rada od kue: one vas kotaju da zaponete posao 25

eme za zdravlje i dijetu: dobijanje proizvoda bez dokazane koristi besplatna roba: plaanje da se ue u klub dobit bez napora garantovani zajmovi i krediti uz odline uslove: obino plaate taksu, a onda ste odbijeni reklamiranje nagrada za odmor Kupci se mogu zatiti od prevara na nekoliko naina: traiti pouzdana trgovaka imena kao Amazon.com ako je Web strana nepoznata proveriti njene podatke proveriti politiku vraanja novca, garancije i drugo uporediti cene sa onim u regularnim prodavnicama budite svesni da imate svoja prava kao kupac. U elektronskoj trgovini potrebno je izvriti zatitu trgovakog imena kako drugi ne bi mogli da koriste tue ime, imena proizvoda, slogane i Web adrese. [17]

8. NEUSPESI ELEKTRONSKE TRGOVINE ZASNOVANE NA INTERNETUJo 1996. godine zapoeli su neuspesi elektronske trgovine. Glavni razlozi za neuspeh su pogrean model prihoda , nedostatak strategije i planiranja, nemogunost da se privue dovoljan broj klijenata, nedosatak investicija, konflikt sudaranja prodajnih puteva kod distributera, velika online konkurencija kod robnih proizvoda. Da bi firma ispunila visoke zahteve koje postavlja elektronsko poslovanje mora najpre da briljivo planira infrastrukturu i logistiku.

9. ORGANIZACIONA, PRAVNA I ETIKA PITANJA9.1. Organizacioni aspekti uvoenja elektronske trgovine Uvoenjem elektronske trgovine u firmama omoguava zaposlenima da obavljaju posao i van svog radnog mesta. U tom smislu zaposleni su angaovani u virtuelnim organizacijama. Virtuelne organizacije predstavljaju geografski razmetene organizacije koje su povezane zajednikim interesima, a sarauju kroz meusobno nezavisne radne zadatke, uz pomo informacionih i komunikacionih tehnologija. Prednosti virtuelnih organizacija su: omoguavaju angaovanje najboljih strunjaka imaju fleksibilnu organizaciju koja lake odgovara na promenljive zahteve trita omoguavaju konkurentnost izmeu razliitih privrednih jedinica omoguavaju poveavanje produktivnosti osoblje postaje pouzdanije i zadovoljnije dovode do poveanja produktivnosti zaposlenih i omoguavaju da radni dan traje 24 asa. 26

Sl. 9. Prikaz virtuelnih organizacija Virtuelne organizacije moemo organizovati putem: rada zaposlenog na daljinu, virtuelnih kancelarija i virtuelnih timova. Kod rada zaposlenog na daljinu, lokacija radnog mesta moe biti: [18] kod kue kancelarije udaljene od sedita organizacije mobilne kancelarije, kod trgovakih putnika kancelarije kod kojih se deli prostor sa zaposlenima iz drugih organizacija. Virtuelna kancelarija primenjuje se u kancelarijama kod rada zaposlenog na daljinu i u klasinim kancelarijama u preduzeima. Kod njih je mogue: zaposlenom odrediti svakog dana drugi sto i omoguiti im pristup elektronskoj poti i raunarskim podacima da zaposleni vei deo dana provodi kod klijenta koristei njegovu opremu zaposlenima da se dodeljuje radni prostor kada doe na posao po principu "prvi doaoprvi usluen". Virtuelni timovi nastaju zbog nerutinskih poslova za koje organizacije nemaju osposobljene strunjake. Formiraju se timovi strunjaka koji mogu biti fiziki udaljeni. Ovi timovi su fleksibilni na promenljive uslove u okruenju. Imaju nazavisne ciljeve, ine ih zaposleni koji rade kod kue i male grupe u kancelarijama. Mogue vrste virtuelnih timova su: servis timovi , akcioni timovi, upravljaki, timovi za razvoj projekata i drugi.

9.2. Pravna i etika pitanja specifina za elektronsku trgovinu Najvanija pravna pitanja vezana za elektronsku trgovinu su: dodeljivanje imena domena, naplata poreskih obaveza iz prihoda koji nastaju elektronskim putem i zatita intelektualne svojine. Kod dodeljivanja Internet adresa, tj. domena, nastaju problemi, kad se nekoliko kompanija koje imaju slina imena takmie oko imena domena. Problemi se reavaju na sudu ili pred meunarodnim arbitranim sistemom. Problemi su naroito izraeni u meunarodnoj trgovini, kada se postavlja pitanje gde treba platiti taksu za poslovnu dozvolu, porez na prihod, porez na dodatnu vrednost, porez na dohodak i slino. 27

Etika pitanja vezana za elektronsku trgovinu su: privatnost i praenje Web-a i poslovanje bez posrednika. Pitanja privatnosti su vezana za klijente i zaposlene. U sluaju klijenta potrebno je zatiti kupev identitet, a u sluaju zaposlenog se postavlja pitanje privatnosti i praenja aktivnosti zaposlenih putem Web-a unutar neke organizacije.

ZAKLJUAK

Na osnovu prouene lierature, kao i postupka izrade diplomskog rada, moemo zakljuiti: - Informacione tehnologije su stvorile preduslov za elektronsko poslovanje u trgovini. - Elektronskom trgovinom postie se efikasnost poslovanja. - Poseban znaaj elektronske trgovine je u regiulisanju racionalnog odnosa ponude i potranje. - Elektronska trgovina je zbog smanjenja trokova poveala profit. - Njenom primenom omogueno je skraivanje kanala prometa. - Dolo je do razvoja elektronskog trita na bazi mrenih informacija. - Elektronska trgovina je omoguila lake upreivanje cena proizvoda i usluga.

28

Literatura1. Aleksi D., Primena inteligentnih metoda u eBusinessu, seminarski rad, Fakultet organizacionih nauka, Beograd, 2002. 2. Bjeli P., Elektronsko trgovanje, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2000. 3. urkovi J. , Tumbas P. : Metodoloki prilazi, metodi i tehnike razvoja informacionih sistema , Ekonomski fakultet Suborica, 2000. 4. Filipovi M., Elektronski sistem plaanja za stanovnitvo, magistarska teza, Ekonomski fakultet, Beograd, 1998. 5. Ivkovi M., Radenkovi B., Internet i savremeno poslovanje, Tehniki fakultet ,,Mihajlo Pupin", Zrenjanin, 1998. 6. Milanovi D., Informacioni sistemi menadmenta, Megatrend univerzitet primenjenih, nauka, Beogarad, 1996. 7 . Milojevi Lj. , Starevi D. , Devedi V. , Internet, intranet i informacioni sistemi, INI , Beograd, 1999. 8. Novakovi J. , Elektronsko poslovanje, Elektronska trgovina, Beograd, MegatrendUniverzitet primenjenih nauka, 2005. 9. Peta YUEDI konferencija: Elektronsko poslovanje - primena, mogunosti, izazovi zbornik radova , Subotica, 1998. 29

10. Vukovi N., e-BUSINESS ppt prezentacija 11. uri N., E-trgovina 2004. http://www.e-trgovina.co.yu 12. Joksimovi G. , Trgovina iz fotelje, e-magazin http://www.emagazin.co.zu/clanak.asp?id=53 13. Kosti M., Elektronsko poslovanje, Magazin COM br.76 http://www.veza.biz/mkostic/8.html 14. Konar J., Elektronska trgovina, Ekonomski fakultet Subotica , 2003. http://www.eccf.su.ac.zu/predmet/elektronska_trgovina.html 15. Radenkovi B., Elektronsko poslovanje http.//www.internet.fon.bg.ac.yu/download/predmet.ph/?id=epos 16. www.emarketing-online.co.uk 17. www.ecommerce.ac.uk 18. www.emarket.com

30