Elektronski sitem na voyilima.pdf

8/17/2019 Elektronski sitem na voyilima.pdf

1/14

Техничка школа ,,Раде Металац”

ДИПЛОМСКИ РАД

Тема: Електронски систем на возилима

Професор: Ученик;

Станко Митић Миљан Марковић

Лесковац, Јун 2016


2/14

Садржај

Увод ..............................................................................................................................1

Контролна јединица мотора и сензори система...................................................2

Сензори ситема...........................................................................................................4

Примена интелигентне електронике у аутомобилима будућности...................9

Закључак ...................................................................................................................11

Литература.................................................................................................................12


3/14

1

Увод

Модернизација аутомобилске индустрије привлачи технологије које помажу возачу,

повећавајући сигурност удобност и ефикасност саобраћаја. На нашим просторима једошло до јако великог броја увоза аутомобила са системима електронског убризгавања. Да

би се отклонили кварови на таквим аутомобилима треба доста знања. Код аутомобила нове

генерације неопходан је систем који ће давати информације о раду мотора а такође је

неоходно да имају прикључак за дијагностику . Компјутерска дијагностика је реалност а

бежична дијагностика унутар овлашћених сервиса је у неким случајевима доступна и код

нас. Поправка возила захтева софистициране алате, а поправка се више не може замислити

без одговарајућег дијагностичког уређаја.


4/14

2

Контролна јединица мотора и сензори система

Са обзиром да произвођачи имају различите ознаке за сличне системе усвојићемо ознаку

ECU ( Electronic Contol Unit ) која означава Контролну јединицу мотора односно мотор

који поседује електронско управлјанје и надзор.

На слици 1. приказана је контролна јединица мотора

ECU је микропроцесорски систем који управља припремом смеше горива , паљењем

смеше надгледа састав издувних гасова и обавља бројне друге функције, такође прикупља

податке за рачунар, на чијем екрану можемо прочитати просечну потрошњу горива,

километражу коју можемо прећи са преосталим горивом просечну брзину спољашну

температуру.


5/14

3

ECU јединица непрестано прати параметре мотора као што су темепература мотора

брзина возила, количина усисаног ваздуха, састав издувних гасова, положај папуче гаса а у

неким случајевима атмосферски притисак и висину ECU јединица на основу тих података

фино подешава рад мотора неколико десетина пута у секунди да би обезбедиле

максималне перформансе. Уколико се неки од сензора поквари, ECU јединица прелази на

посебан сигурносни режим рада. Мотор и даље наставља са радом са нешто смањеним

перформансама . Данашње јединице поседују и OBD прикључак дијагностичких уређаја.

Слика 2.Унутрашњост контролне јединице

Унутрашњост једнице је јако сложена. Штампана плоча на којој су смештени елементи

трослојног типа. Елементи који су на њу постављени су мешавина SMD и класичних

компоненти. Евентуална интервенција подразумева јако прецизан рад и употребу

нисконапонских лемилица. Све мере опреза које се препоручују приликом рада са

полупроводничким компонентама важе и овде. Једна од најважнијих је да компоненте не


6/14

4

дирамо ако постоји опасност од електростатичког пражњења. Замена SMD компоненти

такође може бити проблематична ако су компоненте пре аутоматског лемљења залепљене

за штампану плочу.

СЕНЗОРИ СИСТЕМА

Електронски систем за рад користи сензоре. Стотину пута у секунди сензори шаљу

мерења рачунару о стању мотора. Рачунар управља системом и у многим аутомобилима се

он обележава са ECU. Програмиран је од стране фабрике да даје одговарајуће излазне

величине на основу података које добија од сензора. ECU у сваком тренутку мора имати

информације о мотору. Да ли се аутомобил налази на узбрдици, док мотор ради на 3000 об/

мин по врелом дану? Или је можда у питању градска вожња по хладном времену а мотор

управо покренут ? Све податке ECU добија преко уграђених сензора.

Сензор температуре расхладне течности даје ECU податке о температури расхладне

течности. У већини случаја смештен је на кућишту термостата. Овај сензор има

променљиву NTC карактеристику са променом температуре тј. ако се повећава

температура мотора његова отпорнот се смањује. Сензор се преко ECO напаја

константним напоном, а информација се води назад у ECU јер је повезивање

реализовано на принципу Fildbus система. На слици 3 приказана је NTC карактеристика

сензора, док је на слици 4 приказан сензор температуре расхладне течно


7/14

5

Сл.3 Сензор температуре расхладне течности

Сензор температуре ваздуха

Темепература ваздуха који се усисава се такође мери. Сензори за ову наменусе моженалазити на кутији ваздушног филтера или на усисној цеви. Овај сензор је такође са NTC

карактеристиком променљиве отпорности.Он има отпорност од 3555 на 200C, а

475 -а на 700C када је врео летњи дан. На слици

Сл4. Сензор температуре ваздуха

Сензор протока

Да би ECU обезбедио одговарајућу количину горива и запалио смешу у одговарајућем

тренутку, потребно је да има информацију колико је оптерећење мотора. Неки аутомобили

користе мерач количине ваздуха да би измерили оптерећење мотора.


8/14

6

Снага мотора зависи директно од количине ваздуха који у њега улази. Ако мотор користи

много ваздуха онда је потребно да се убризгава и већа количина горива, а све у циљу да се

одржи оптималан однос ваздуха и горива. Постоје неколико типова мерача који се данас

уграђују . Два стандардна протокомера су:

-протокомер са врелом жицом

-протокомер са лептиром

Протокомер са врелом жицом: ваздух који улази у мотор струји око жичаног отпорника

направљеног од платине. Жичани отпорник се загреје истосмерном струјом која тече кроз

њега а ваздух који струји хлади га ECU одржава платинасти отпорник на константној

температури. Што је више струје потребно да се отпорник греје више ваздуха улази у

мотор. Овај тип сензора прави мали отпор ваздуху који улази у мотор јер су му димензије

радног дела мале. На слици 6 приказан је протокомер са врелом жицом.

Сл.6. Мерач протока са врелом жицом

Протокомер са лептиром Овај тип протокомера користи за свој рад лептир који прерађује

усисну цев. Што већи отклон лептира, већа је и количина која улази у мотор. Лептир је

повезан са електричним потенциометром. Отпорност потенциометра се мења директно

пропорционално са отклоном лептира.

Сензор педале гаса: Такође ECU јединица мора имати податке и по положају папуче гаса.

Сензор папуче гаса даје важне информације нарочито приликом убрзавања.

Већина оваквих сензора су двоположајни ( 0,1) где 0 представља основни положај тј

празан ход а 1 пун гас. На слици 7 приказан је сензор педале гаса.


9/14

7

Сл.7. Сензор педале гаса

Сензор угла заокрета коленастог вратила ECA захтева податке и о броју обртајаколенастог вратила мотора и положаја приликом ротације. Ово омогућава да ECU

убризгава гориво у правом тренутку и да смешу запали варницом.

Сензор брзине аутомобила Сврха сензора брзине аутомобила је једноставна. Са овог

сензора се шаље информација ка ECU о томе колика је брзина кретања аутомобила.Сензор

се може налазити на мењачу или на точку. Овај сензор се у неким аутомобилима користи

за ограничење максималне брзине а такође и да се побољшају економичност и возне

карактеристике. На слици 8 је приказан сензор аутомобила.

сл.8.Сензор брзине аутомобила


10/14

8

Ламбада сонда је смештена на почетку издувне гране и служи да даје податке ECU о

саставу смеше да ли је сиромашана или богата. Када је смеша сиромашна, сензор на излазу

генерише низак напон око 0,2 V. Уколико смеша богата излазни напон је око 0,8 V. ECU

користи овај напон да би одржао смешу горива у границама од 14,7 :1 што представља

идеалан однос.

Бризгалице за гориво најважнији елемент система који контролише ECU су бризгалице.

Количина горива коај се убризгава у мотор је одређена дужином времена у којем су

бризгалице отворене. Дужина времена се у литератури означава као ширина импулса. Када

су отворене, гориво из њих излази у облику фине магле. У већини случајева једна

бризгалица убризгава гориво на свака два обртаја коленастзог вратила мотора. Ако је

потребна већа количина горива време убрзавања се продужава. Звук отварања и затварања

бризгалица се може чути за време рада мотора као тихо куцкање или пускетање . Проценат

времена у којем су бризгалице отворене се означава као фактор оптерећења. За очитавање

ове величине се може користити дигитални мултиметар који има опцију мерења

фреквенције и фактора оптерећења. На слици 9 приказана је бризгалица за гориво.

Сл.9. Бризгалица за гориво


11/14

9

Примена интелигентне електронике у аутомобилима

будућности

Без аутомобила се већ одавно никако не може. Они су наша свакодневна потреба извор

задовољства и поноса, а врло често и један од најважнијих статусних симбола. Због тога севелика пажња посвећује новим моделима, који су све више базирани на примени нових

технологија. Давно је превазиђено време четвороточкаша који су се, у погледу присуства

електричних и електронских елемената могли похвалити једино светлом и паљењем и

скромним радио касетофоном као и изворима информација и забаве. Најновији модели

познатих пројзвођача не могу се замислити без електронике и нових технологија у паљењу

раду мотора вожњи дијагностици кварова. Статистика показује да у аутомобилима више

класе има 40 до 50 контролних уређаја док их је у високој класи више од 70. Свака од тих

контрола има најмање један микропроцесор.

Технологије које помажу возачу

Посебну пажњу привлаче технологије које помажу возачу, повећавајући сигурност,

удобност и ефикасност саобраћаја. Напреднији системи имају могућност прикупљања и

анализе података са сензора и упозоравања возача у случају опасности. Такав систем има

камеру која снима пут испред себе и оглашава се звучним сигналом у случају опасности.

На пример ако возило почне да скреће са пута без укључења жмигавца чује се звучни

сигнал. Захваљући стерео звучном систему, може се тачно дефинисати да ли је погрешно

скретање напраљено улево или удесно што је одличан начин буђења возача који тренутно

задремао.

Још сложенији системи имају могућност предвиђања опасности од судара и

упозоравање возача. У случају да је прекасно за упозорење, ови системи преузимају

контролу над возилом и покушавају да избегну судар чак и ако се судар не може избећи

треба умањити последице. То су такозвани активни Driver Assistance уграђени у возила

високе класе као што је Mercedes-Benz S klase.


12/14

10

Наведеним врстама система може се додати и низ других идеја и корисних асистенција

возачу -комуникациони системи са извештавањем у временским условима вожње, истеми

за заштиту пешака асистенције у вожњи прометним градским улицама, аутоматско

паркирање, аутоматско тумачење саобраћајних знакова и сигнализације на путу.


13/14

11

Закључак

У уводу дипломског рада описан је систем аутодијагностике и сензора, описани су

електонски подсистеми у возилу најчешће коришћени сензори и дат је преглед доступних

дијагностика за различите моделе возила.

Ова област је изузетно обимна и подложна променама из дана у дан. Модернизација

аутомобилске индустрије привлачи технологије које помажу возачу повећавајући

сигурност удобност и ефикасност саобраћаја.

Поправка возила данас захтева нове и софистициране алате, а поправка се више не може

замислити без одговарајућег дијагностичког уређај. За поправку аутомобила се користе

комплексни електронски уређаји који приступају свим подсистемима возила.

Ови уређаји могу да локализују квар, да уклоне грешке из меморије и да поставе нове

рокове за сервисирање . У развијеним се подаци централног рачунара у аутомобилу

користе за процену техничке исправности аутомобила на редовним техничким прегледима.


14/14

12

Литература

Остојић Небојша ,,Аутодијагностика,,

Електроника ,,Часопис за електонику и телекомуникацију,,

Дејан Јовановић, Бранко Миловановић, Иван Рајковић ,,Серијски паралелни портови,,

Documents

Elektronski sitem na voyilima.pdf