EMBRIONALNE MEMBRANE Prof. dr Ljubomir Milainovi

Razvitak embriona povezan je sa razvitkom niza struktura koje se, uzimajui u obzir poreklo, svrstavaju u dve grupe:Jednu grupu ine strukture koje potiu od zametka embrionalne membrane, a drugu, strukture koje potiu od trudnice decidualne membrane. Sve tvorevine koje nastaju od oploene jajne elije, a pri tom ne sudeluju u izgradnji embriona, nazivaju se jednim imenom embrionalne membrane, iako se ne radi ba uvek o membranama u doslovnom znaenju te rei.

Prva embrionalna membrana razvija se u ranom stadijumu blastociste. To je trofoblast. Tokom formiranja embrionalnog tita razvijaju se ostale embrionalne membrane: amnion, horion, umanana kesa, alantois i pupanik. Meu njima samo su amnion i horion pravi embrionalni ovojci, dok umanana kesa, alantois i pupanik slue kao pomoni organi.

Preobraaj blastociste u gastrulu ispoljava se u dva paralelna dogaaja:pregrupisavanje elija embrioblasta u embrionalni tit i stvaranje horiona uz pratee uobliavanje amnionske duplje i primitivne umanane kese.

Rastom ploda i uveanjem amnionske duplje, amnion nalee na horion leve. Ovim nastaje horioamnion, novi ovojak ploda. Naleganjem horioamniona na deciduu parietalis nastaje jedinstven ovojak ploda amnionska kesa.

HORIONHorion je spoljanji ovojak ploda. On je u neposrednom kontaktu sa parijetalnom deciduom. Horion nastaje spajanjem trofoblasta i vanembrionalnog mezenhima. Diferencira se u upavi horion (deo horiona okrenut prema decidui basalis) i elavi horion (deo horiona okrenut prema kapsularnoj decidui). upavi horion je tkivna osnova plodovog dela posteljice. elavi horion se sjedinjuje sa amnionom, inei horioamnion. Spajanjem horioamniona sa parijetalnom deciduom nastaje amnionska kesa.

Horion je neprozirna membrana koja se nastavlja na krajeve placente. Debljina horiona u terminu varira, od 0,02 do 0,2 mm. Horion ine: elijski sloj, retikularni sloj, pseudobazalna membrana i trofoblast. Razvojem trudnoe histoloki slojevi postepeno atrofiraju. Horion ne sadri limfne sudove i nerve.elije horiona su metaboliki aktivne. One produkuju enzime koji redukuju nivo lokalno proizvedenog progesterona, kao i proteine za koje se vezuje progesteron. Pored toga enzimi horiona redukuju i nivo supstanci koje stimuliu miometrijum prostaglandine grupe PGE2, PGF2, oksitocin i faktor aktivacije trombocita.

AMNIONAmnion je prvi ovojak ploda. Nastaje stvaranjem pukotine izmeu embrioblasta i trofoblasta u toku procesa uobliavanja embrionalnog tita. Stvorena pukotina postaje amnionska duplja ispunjena tenou u kojoj se razvija embrion.

Somatopleura je epitelni sloj amnionske duplje prekriven ekstraembrionalnim mezenhimom.

Amnion, polazei od amnionske upljine, ine: epitel, bazalna membrana, kompaktni sloj, sloj fibroblasta i sunerasti sloj.Amnion gradi plat izoprizmatinih do prizmatinih elija koje odaju sva strukturna svojstva sekretornih elija. Bennet i Brown (1996) sugeriu da epitelne elije amniona uestvuju u stvaranju i regulaciji koliine amnionske tenosti naroito u delu koji pokriva placentu i pupanik. Amnion produkuje prostaglandine, pre svega PGE2.

UMANANA KESAProliferacijom trofoblasta ispod nastajueg embrionalnog tita u elije ekstraembrionalnog mezenhima nastaje primarna umanana kesa, a nestaje duplja blastociste.Splanhnopleura je epitelni zid primarne umanane kese prekriven ekstraembrionalnim mezenhimom.

Periferno rasporeene elije endoderma daljim mitozama prekrivaju zid primarne umanane kese, te tako nastaje sekundarna umanana kesa. U zidu umanane kese nastaju prve krvne elije, prvi ekstraembrionalni krvni sudovi i polne elije koje naknadno dospevaju do osnove polnih lezda u embrionu. Prestankom funkcije, umanana kesa se transformie u uski kanal koji ulazi u sastav pupanika - ductus omphaloentericus.Razvoj embrionalnih omotaa.

ALANTOISAlantois je endodermalni divertikulum koji se izdvaja od zida sekundarne umanane kese, kaudalno od kloakalne membrane. On ponire u peteljku ekstraembrionalnog mezenhima koja povezuje gastrulu sa horionom. Kasnije ulazi u sastav pupane vrpce. Du alantoisa se razvijaju krvni sudovi vasa alantoidea, uz koje nastaju umbilikalni krvni sudovi. Tokom dalje trudnoe alantois i umanani kanal iezavaju.

PUPANIKU ranoj embriogenezi, nakon stvaranja ekstraembrionalnog celoma, klicina ploa sa amnionskom dupljom i umananom kesom povezana je sa zidom ekstraembrionalnog celoma mezodermalnom peteljkom. Embrionalnu osnovu pupanika ini mezodermalna peteljka u koju urastaju alantois i duktus omfaloenterikus. Pupanik nastaje iz pedunkulusa vitelinusa pojavom krvnih sudova i diferenciranjem njegovih elija u elije sluznog tkiva.

Pupanik je vrpca koja povezuje plod i horionsku plou. Izgraen je od sluznog tkiva u kome se pruaju v. umbilicalis i aa. umbilicales. Spolja je prekriven epitelom amniona. Najea insercija mu je u sredini fetalne povrine posteljice, ali moe biti lociran i na ivicama insertio umbilicalis marginalis, ili na membranama insertio umbilicalis velamentosa.Prenik pupanika je 1-2cm, njegova prosena duina iznosi 50cm (30-120cm), a teina 100 g. Sluzno tkivo daje pupanoj vrpci gumolika svojstva, i na taj nain mu omoguava uvijanje prilikom pokretanja ploda bez uticaja na protok krvi kroz sudove pupanika.

Kada se govori o patologiji pupanika uglavnom se misli na anomalije, jer su oboljenja pupanika velika retkost.Anomalije pupanika su: poremeaji duine, poremeaji insercije, nedostatak pojedinih krvnih sudova i umbilikalna hernija.Stanja pupane vrpce koja nastaju usled nenormalnosti pupanika ili dejstvom odreene spoljne sile su: pravi vorovi, torzija i povrede pupanika. Edem pupane vrpce via se u okviru edema posteljice, a izuzetno retko kao samostalna pojava. Tumori pupanika javljaju se veoma retko.

Plodova vodaPlodova voda ispunjava prostor koji ograniava amnion, potom horioamnion i konano, jedinstven ovojak ploda. Volumen, izgled i sastav plodove vode se menja tokom razvoja trudnoe. Amnionska tenost je ista, sivobeliasta tenost, slabo alkalne reakcije. Nastanak amnionske tenosti nije u potpunosti razjanjen. Poslednjih decenija dvadesetog veka uneseno je mnogo svetla u promene njenog sastava tokom trudnoe, u brzinu i nain izmene vode i njenih sastavnih delova, to je omoguilo bolji uvid u njene biohemijske funkcije i naglasilo blisku povezanost metabolizma plodove vode i fetalnog metabolizma. Koliina i sastav plodove vode su direktno zavisni od fetalnog stanja. Sa klinikog stanovita plodova voda predstavlja dragocenu supstancu ijom analizom se mogu dobiti podaci koji, posredno, daju uvid u fetalno stanje.

VOLUMEN PLODOVE VODEKoliina plodove vode progresivno se poveava tokom trudnoe. Javlja se u vidu kapi tokom tree nedelje gestacije nakon fertilizacije. Na temelju podataka vie autora, koliina plodove vode izmeu 4. i 8. nedelje iznosi 5-20 ml. Koliina plodove vode sa 10 nedelja je 30 ml, sa 20 nedelja 350 ml, odnosno 780 ml sa 30 nedelja trudnoe. Maksimalni volumen od 900 do 1000 ml dostie se izmeu 34. i 38. nedelje, a zatim postepeno opada na 800 ml sa 40 nedelja, odnosno 650 ml sa 41 nedelju i 350 ml sa navrene 42 nedelje trudnoe.

SASTAV PLODOVE VODEVoda. Najvei deo, 98-99%, plodove vode ini voda. Specifina teina plodove vode je 1,005. Sa napredovanjem trudnoe pH plodove vode blago opada, a njena kiselost raste od pH=7,25 sa 20 nedelja trudnoe do pH=7,13 u terminu poroaja. Gasovi: O2 i CO2. Parcijalni pritisak kiseonika u plodovoj vodi je nizak, pO2= 4-10 mm Hg (0,5-1,3 kPa) te se bitnije ne menja tokom trudnoe. Parcijalni pritisak ugljen-dioksida se pribliava fetalnim vrednostima, pCO2= 458 mm Hg (71,1 kPa)

pH, pO2, pCO2 i bikarbonati plodove vode u terminu (38-41. nedelja)

Elektroliti. Koncentracija mnogih osmotski aktivnih materija progresivno se menja napredovanjem trudnoe, utiui bitno na ukupni osmolalitet plodove vode. Osmolalitet plodove vode u prvoj polovini trudnoe, jednak je osmolalitetu majine i fetalne krvi, 270-290 mOsm/kg, a na kraju trudnoe nii je za 20-30 mOsm/kg i iznosi proseno 250 (240-262) mOsm/kg.

Koncentracija natrijuma u plodovoj vodi u prvoj polovini trudnoe jednaka je koncentraciji u serumu ploda i serumu majke. U drugoj polovini trudnoe opadaju vrednosti natrijuma u plodovoj vodi, da bi na kraju trudnoe bile znaajno (12-23 mmol/L) nie nego u serumu trudnice i ploda. Prosena koncentracija natrijuma u plodovoj vodi na kraju trudnoe je 1195 mmol/L. Koncentracija hlorida u amnionskoj tenosti poetkom trudnoe je vea nego u krvi trudnice. Napredovanjem trudnoe hloridi u plodovoj vodi blago opadaju pratei pad jona kalcijuma. Prosena koncentracija hlorida u 38.-41. nedelji trudnoe je 993,3 mmol/L. Koncentracija kalijuma u plodovoj vodi ne razlikuje se znaajno od koncentracije u serumu majke, 3,950,80 mmol/L, ali je nia nego u serumu ploda i korelie sa jonima natrijuma. Koncentracije kalcijuma, magnezijuma, neorganskih fosfata i bikarbonata u plodovoj vodi krajem trudnoe su nie nego u serumu majke. Prosene koncentracije su: Ca++= 2,010,3 mmol/L, Mg++= 0,590,12 mmol/L, fosfata= 0,970,2 mmol/L, i bikarbonata= 142,2 mmol/L

Elektroliti plodove vode u terminu poroaja (38-41. nedelja)

Ugljeni hidrati.

Nivo glukoze u plodovoj vodi progresivno se smanjuje od 4-5 mmol/L u 10. nedelji trudnoe na 1,500,17 (1,33-1,66) mmol/L u 20./21. nedelji i 0,520,1 (0,30-0,80) mmol/L u 39./40. nedelji gestacije.

Proteini.

Koncentracija proteina u plodovoj vodi nema konstantne vrednosti. Oni u periodu od 12.-24. nedelje progresivno rastu od 2,1 g/L na 5,4 g/L u 16.-20. nedelji i 6,4 8,0 g/L u 24. nedelji trudnoe. Njihova koncentracija postepeno opada na 2,550,61 g/L u terminu poroaja. Proteini plodove vode su: albumini 60%, beta-globulini 16%, alfa-globulini 12% i gama-globulini 12% ukupnih proteina. Proteini amnionske tenosti potiu iz plazme majke i ploda, kao i samog amnionskog ovojka. Taan udeo svakog od ovih izvora je nepoznat, verovatno je razliit za svaki izvor. U amnionskoj tenosti se nalaze i aminokiseline. Koncentracije prolina, etanolamina, fosfo-etanolamina i cisteina su nepromenjene tokom trudnoe, dok nivo serina, glicina, fenilalanina, arginina i lizina progresivno opada od 12. nedelje trudnoe do termina poroaja. Odreivanje aminokiselina je od znaaja u antenatalnoj dijagnozi uroenih metabolikih poremeaja.

Piruvati i laktati.

Koncentracije pirogroane i mlene kiseline u plodovoj vodi opadaju paralelno sa padom nivoa glukoze do termina poroaja. Od 36-40. nedelje trudnoe vrednosti pirogroane kiseline su 114-227 mol/L, a vrednosti mlene kiseline 6800-12500 mol/L. U produenoj trudnoi, nakon 40. nedelje, koncentracija glukoze nastavlja progresivan pad, dok koncentracije piruvata i laktata ne pokazuju bitne promene.

Ureja, kreatinin, mokrana kiselina.

Dok koncentracija ureje pokazuje vee varijacije i pad u sredini gestacije, nivoi kreatinina i mokrane kiseline pogresivno rastu sa razvojem trudnoe. Koncentracija ureje je 18060 mg/L pre 20. nedelje, 210 mg/L u 30-32. nedelji i 32080 mg/L (>5,5 mol/L, X=5,92 mol/L) posle 38. nedelje. Koncentracija kreatinina pre 37. nedelje trudnoe je manja od 20 mg/L, a u 40. nedelji trudnoe prosena koncentracija kreatinina je 280 mg/L (>152 mol/L, X=193,8 mol/L). Prosena koncentracija mokrane kiseline u poslednjim danima trudnoe je 50 mg/L (>200 mol/L, X=306,4 mol/L).

Lipidi.

Ukupni lipidi u plodovoj vodi poveavaju se pet puta, a njihova koncentracija na kraju trudnoe iznosi 0,10-0,30 mol/L. Masne kiseline ine 50%, a fosfolipidi 28% ukupnih lipida plodove vode. Koncentracije fosfolipida(lecitina, sfingomijelina, fosfatidil-glicerola i fosfatidil-inozitola) karakteristino se menjaju tokom trudnoe i dobar su parametar u proceni fetalne plune maturacije i zrelosti ploda za vanmaterini ivot

Enzimi.

U plodovoj vodi, koncentracije esteraza (holinesteraze, alkalne fosfataze) smanjene su, vrednosti glutaminskih transaminaza jednake su (ALT i AST), dok je dehidrogenaza mlene kiseline poviena, u odnosu na krv trudnice.

Vitamini.

Vitamini B i C nalaze se u koncentraciji identinoj majinoj plazmi, a vitamin A pojavljuje se kad je plodova voda mekonijumom obojena.

Hormoni.

Plodova voda sadri steroidne i proteinske hormone. U plodovoj vodi identifikovani su steroidi: progesteron, estrogen, kortizol, testosteron, dihidroepiandrosteron i njihovi metaboliti: pregnandiol, pregnantriol, ketosteroidi i oksosteroidi. Izvor steroida su majka i fetus. Steroidni hormoni mogu se nai u slobodnoj formi ili konjugovani glukuronskom i sulfuronskom kiselinom.

Pored HCG i prolaktina, poslednje decenije u plodovoj vodi identifikovani su GnRH, TSH, hormon rasta, melanocitostimulirajui hormon, ACTH i druge proteinske supstance iji izvori i tana uloga nisu u potpunosti razjanjeni. Odreivanje amnionskih koncentracija pojedinih hormona i njihovih metabolita u dijagnostike i prognostike svrhe nije pouzdano.

Prostaglandini.

Plodova voda sadri PGE1, PGE2 i PGF2. Koncentracija PGE1 u prvoj polovini trudnoe je 0,06-3,1 g/L, odnosno 11-41 g/L u terminu poroaja. Koncentracija PGE2 u periodu 38-41. nedelje trudnoe je 0,04-2,3 g/L dok koncentracija PGF2 dostie vrednosti i do 57 g/L.

Opioidi.

U placenti se sintetiu opioidne supstance: endorfin, metenkefalin i dinorfin koji se nalaze i u plodovoj vodi. Pribliavanjem poroaja, njihove koncentracije u plodovoj vodi se poveavaju. Uloga opioida placente u plodovoj vodi je nepoznata. Sugerie se mogunost da oni uestvuju u sekreciji nekih peptidnih hormona posteljice, preko plazme sudeluju u hipotalamo-hipofiznoj regulaciji ili su adaptacija fetusa na poroajnu bol.

Renin.

Koncentracija renina u plodovoj vodi raste od 1060 pg/L u 11. nedelji do 1560 pg/L krajem trudnoe. Pretpostavlja se da se renin sintetie u horionskom omotau, odakle se transportuje u plodovu vodu. Uloga renina u plodovoj vodi nije poznata. Pretpostavlja se da uestvuje u homeostazi natrijuma.

une boje.

Fizioloki se u plodovoj vodi nalazi odreena koncentracija bilirubina koja se postepeno smanjuje. Nakon 36. nedelje trudnoe dolazi do njenog naglog smanjivanja, a potom i do potpunog nestajanja.

elije plodove vode.

Krajem 16. nedelje trudnoe u plodovoj vodi se mogu nai elije epiderma fetusa. One su velike, poligonalne elije sa obiljem glikogena. U periodu izmeu 17. i 21. nedelje jedra postaju piknotina, a glikogen iezava. Isto tako, u plodovoj vodi mogu se nai elije amnionskog epitela; one su upola manje, jedro im je naglaeno, a citoplazma ima dobro razvijen Goldijev aparat i povremeno je vakuolizirana. Imaju fagocitnu ulogu. Citologija plodove vode u proceni gestacijske zrelosti na osnovu broja narandastih elija, danas se, zahvaljujui ostalim tehnikama, polako naputa.

IZVORI I IZMENA PLODOVE VODEHipokrat je pretpostavljao da plodova voda nastaje izluivanjem fetalnog urina. Savremena teorija smatra fetalne bubrege i izluenu mokrau primarnim izvorom amnionske tenosti u drugoj polovini trudnoe. Taan izvor amnionske tenosti, u prvim mesecima trudnoe je nepoznat. Pretpostavlja se da vodi poreklo i od fetusa i od majke.

Fetalna koa u ranoj trudnoi je permeabilna za vodu, elektrolite, ureu i druge materije. Njen doprinos u stvaranju amnionske tenosti slobodnom difuzijom je nesumnjiv. Slobodna difuzija je i razlog da plodova voda u prvom tromeseju ima sastav kao i ekstracelularna tenost. Zavrenjem procesa keratinizacije polovinom trudnoe, koa gubi znaaj u stvaranju amnionske tenosti.

Uloga amnionske membrane u produkciji plodove vode je potvrena. Deo plodove vode nastaje aktivnom sekrecijom amnionskog epitela. Voda i soli se mogu transportovati preko amniona i horiona procesom osmoze i dejstvom elektrohemijskih snaga. Ipak, i pored odreene koliine vode sa solima, koja prolazi transmembranoznim spojem majinog krvotoka, posteljice i membrane amnionske upljine, ovaj sloj ne utie mnogo na koliinu plodove vode. Amniohorionska ploa posteljice predstavlja veliku povrinu koja bi mogla teorijski da uestvuje u stvaranju plodove vode. Moe se oekivati da kod poveanja hidrostatskog pritiska u cirkulaciji trudnice ili fetusa nastupi premetanje vode iz vaskularnog u amnionski kompartman, ali za takvu pretpostavku nema kvantitativnih dokaza.

Fitzgerald i Fitzgerald (1994) su ukazali na difuziju vode i soli iz okolne decidue kao mogui izvor plodove vode.

Fetalni bubrezi poinju stvaranje mokrae izmeu 8. i 10. nedelje trudnoe. Sa razvojem trudnoe, udeo bubrene ekskrecije u stvaranju plodove vode se progresivno poveava, dok epitelijalna sekrecija i transudacija, u odnosu na ostale izvore, postaju zanemarljive. Koliina fetalnog urina progresivno raste od 100 ml/kg u 16. nedelji trudnoe na 190 ml/kg krajem trudnoe, u toku 24 sata. Prorauni ukazuju da doprinos fetalnih bubrega volumenu plodove vode krajem trudnoe iznosi 500-1000 ml, u toku 24 sata.

Fetalna plua, sekrecijom alveolarnog epitela, su sigurno jedan od izvora amnionske tenosti, mada koliina plodove vode stvorena ovim putem jo uvek nije precizirana. Alveolarno odavanje tenosti u slobodnu sredinu vri se aktivnim transportom hlorida, koji sa sobom povlae odgovarajui kvantum vode. Osmolalnost plune sekrecije signifikantno je vea od osmolalnosti fetalnog urina.

I pored velike izmene sastavnih delova plodove vode, koja za vodu u 38. nedelji iznosi 26 mol (468 ml), za Na+ 12 mEq i K+ 0,5 mEq na sat, postoji ravnotea stvaranja i resorpcije plodove vode. Sastav plodove vode u odreenoj gestacijskoj dobi, u trenutku, je konstantan, nema brzih promena sastava u kraim vremenskim intervalima, sastav je konstantan od sata do sata ili od dana do dana. Ipak, sastav pojedinih elemenata znaajno se menja, kao to je napred reeno, od poetka do kraja trudnoe. Razlike izmeu priliva i odliva plodove vode ine sutinu postojanja plodove vode. Najvei deo izmene plodove vode odigrava se izmeu nje i fetusa, odnosno izmeu majke i plodove vode preko fetusa, mada svi putevi nisu do kraja poznati i razjanjeni.

U resorpciji plodove vode iz amnionske duplje mogu sudelovati:

gutanje fetusa, fetalna plua, pupanik i direktni prelaz difuzijom kroz amnionski epitel, horion i deciduu.

Fetalno gutanje kao glavni put resorpcije plodove vode skorija istraivanja dovela su u pitanje.

Naime, fetus tokom druge polovine trudnoe guta 10-20 ml plodove vode na sat, odnosno 200-450 ml dnevno. Izmena plodove vode poveava se od 80 ml na sat u 12. nedelji, na 468 ml u 38. odnosno na 430 ml u 40. nedelji trudnoe, to znai da gutanjem plodove vode moe da se izmeni najvie 5-10% plodove vode koja se izmenjuje u istom vremenskom intervalu.

Transplacentna izmena, majka-fetus, konstantno se poveava od 100-111 ml u 12. nedelji, na 3600 ml u 40. nedelji gestacije.

Dok se u 12. nedelji vei deo plodove vode direktno izmenjuje izmeu majke i amnionske duplje (70 ml/sat), a manji deo izmeu fetusa i amnionske duplje (2,5-11 ml/sat), na kraju trudnoe znaajniji deo preuzima na sebe fetus, kada je izmena plodova voda-fetus 150 ml/sat, a direktna izmena majka-plodova voda 250 ml/sat.

Isto tako pokazalo se da eksperimentalno izvedeno podvezivanje fetalnog ezofagusa Rhesus majmuna nije imalo izraenijeg uticaja na ukupnu zapreminu amnionske tenosti.

U izmeni izmeu plodove vode i fetusa znaajnu ulogu ima pupanik. Ustanovljeno je smanjenje koncentracije injicirane markirane vode u nizu: plodova voda Whartonova sluz pupanika krv pupanika fetalni organi. U Whartonovoj sluzi, najvea koncentracija je u blizini koe fetusa, a manja blie placenti. Ti podaci ukazuju da se izmena, najveim svojim delom, odvija polazei od amnionske duplje, preko Whartonove sluzi do krvi pupanika, a odatle odlazi u fetus (moda i u majku).

Kao zakljuak, moe se konstatovati da fetalno gutanje nije jedini i glavni put resorpcije. Pupanik ima znaajnu ulogu. U taj proces ukljuene su fetalne membrane i/ili amniohorionska ploa posteljice.

REGULACIJA VOLUMENA I SASTAVA PLODOVE VODEU literaturi poslednje decenije dvadesetog veka citiraju se dokazi koji ukazuju da decidualni prolaktin i prostaglandini (PGE2) iz amniona i pupanika mogu biti aktivni regulatori koliine plodove vode.

Nasuprot tome, rezultati mnogih istraivanja negiraju njihov znaaj u odravanju osmolalnosti i koliine plodove vode.

Prolaktin moda regulie volumen plodove vode kontrolom elektrolitne razmene preko horioamnionske membrane, ali promene koncentracije elektrolita i ukupnog osmolaliteta u inkubacionom medijumu ne utiu bitno na sintezu i sekreciju prolaktina u kulturi decidualnog hormona oveka in vitro.

PGE2 moe da regulie volumen plodove vode prelaskom plodove vode u cirkulaciju majke kao kontrabalans velikom volumenu fetalnog urinarnog outputa u drugoj polovini trudnoe.

FUNKCIJE PLODOVE VODEEmbrion slobodno pliva u plodovoj vodi, obezbeujui na taj nain:

simetrian razvoj i rast plodaslobodu pokreta fetusa, omoguui pri tom pravilan razvoj lokomotornog sistemarespiratorne pokrete ploda to ima veliki znaaj u prevenciji razvoja hipoplazije pluaspreavanje adhezija amniona sa plodomzatitu ploda od udaraca i povredadeliminu kontrolu telesne temperature ploda

DIJAGNOSTIKI ZNAAJ PLODOVE VODE

Biofiziki profil

Amnioskopija

Amniocenteza

Polihidramnion

Oligohidramnion

Biofiziki profil je neinvazivni test fetalnog stanja procenom fetalne dinamike. Akutnim biofizikim varijablama smatraju se fetalni tonus, fetalni pokreti, pokreti fetalnog disanja i reaktivnost kardiovaskularnog sistema tokom non-stress testa. Hronina varijabla podrazumeva promenu koliine amnionske tenosti. Modifikacije metode uvrstile su u ovu grupu varijabli, promene posteljice, kao i intestinuma, tanije debelog creva. Posebno se ocenjuje svaka varijabla, a zbrajanjem dobijamo totalni skor.

Koliina plodove vode procenjuje se subjektivno, merenjem najveeg depa i merenjem u etiri kvadranta amniotic fluid index (AFI).

Amnioskopija

je jednostavna optika metoda u dijagnozi zrelosti i ugroenosti ploda.

Optike i makroskopske promene plodove vode, koja je dinamini medijum, nude nam informacije o stanju ploda. Izgled (boja) plodove vode i prisustvo verniksa pouzdan su pokazatelj zrelosti ploda, dok prisustvo mekonijuma u plodovoj vodi ukazuje na hipoksiju i ugroenost ploda.

Amniocenteza je invazivna dijagnostika metoda.

Punkcijom amnionske duplje pod kontrolom ultrazvuka dobija se uzorak plodove vode za elijsku, biohemijsku i mikrobioloku analizu.Kao to je reeno, elijski i biohemijski sastav plodove vode menjaju se tokom napredovanja trudnoe, te predstavljaju korisne indikatore stanja i maturacije ploda.

elije plodove vode mogu biti iskoritene za hromozomska i genetska ispitivanja.Alfa-fetoprotein se koristi u skriningu hromozomopatija (pre svega Down sindroma) i oteenja neuralne cevi.Porast koncentracije kreatinina u plodovoj vodi koristan je indikator zrelosti fetalnih bubrega.Porast koncentracije fosfolipida- lecitina, sfingomijelina, fosfatidil-glicerola i fosfatidil- inozitola, a pre svega odnos koncentracija lecitina i sfingomijelina (L/S) pouzdan je indikator fetalne plune maturacije.Ispitivanje enzima kultivisanih elija mogu doprineti u dijagnostici poremeaja metabolizma ploda.Odreivanje bilirubina u plodovoj vodi daje uvid u stepen i teinu Rh bolesti.Bakterioloke i virusoloke analize plodove vode daju uvid u etiologiju perinatalnih infekcija.

Amniocenteza kao invazivna metoda nosi sa sobom i odreeni rizik komplikacija:

spontani abortusi, infekcije, hematomi, krvarenje, rano prsnue plodovih ovojaka i prevremeni poroaji.

Polihidramnion

Quennan (1996) definie polihidramnion kao patoloku kumulaciju plodove vode preko 2000 ml, kliniki prepoznatljivu u treem trimestru trudnoe, koja moe, a i ne mora biti povezana sa drugim problemima.

Incidenca je 1,5% svih trudnoa.

Oligohidramnion

Rankin (1996) definie oligohidramnion kao postojanje izuzetno male koliine plodove vode, manje od 250 ml u terminu;

termin smanjena koliina plodove vode definie stanja sa manje od 500 ml plodove vode u terminu. Incidenca je 4%.