ENDOKRINA KONTROLA POLNIH FUNKCIJA ČOVEKA

Doc. dr Snežana MarkovićInstitut za biologiju i ekologijuPrirodno-matematički fakultet

Univerzitet u Kragujevcu

RAZMNOŽAVANJE

� Produžavanje vrste – životinje, čovek, živi svet� Uloga muškaraca u razmnožavanju je da proizvede

spermatozoide i obezbedi kontakt sa jajnom ćelijom� Uloga žene u razmnožavanju - deponuje jajne ćelije,

cikli čna (mesečna) mogućnost oplodnje, održavanje trudnoće, briga o potomstvu

� Trenutak oplodnje jajne ćelije – početak života nove jedinke

� Ovulacija i oplodnja; jedna jajna ćelija i jedan spermatozoid od miliona

� Pozitivna i negativna kontrola rađanja danas� Gensko nasleđivanje; determinacija pola� Genetski otisak prstiju� Fiziologija i razvoj trudno će i fetusa

ENDOKRINA REGULACIJA POLNIH FUNKCIJA

� POLNE KARAKTERISTIKE� Primarne polne karakteristike –

spoljašnji i unutrašnji polni organi determinisani genetskim činiocima vezanim za polne hromozome.

� Gonade određuju pol. Ovarijumi (jajne ćelije) i testisi (spermatozoidi); ovo su i endokrini organi koji lu če polne hormone.

� Sekundarne polne karakteristike –sveukupnost somatskih i psihičkih karakteristika vezanih za pol; determinisane polnim hormonima u vreme puberteta (polno sazrevanje).

Razlike u koštanom sistemu, koži, maljavosti, rasporedu masnog tkiva, glasu,

ali i u intenzitetu bazalnog metabolizma, broju eritrocita, sposobnosti koagulacije krvi, brzini sedimentacije krvi, skeletnoj muskulaturi, funkcionisanjunervnog sistema u pogledu psihičke delatnosti.

� ŽENSKI POLNI ORGANI� Omogućavaju ženi polne odnose, začetak i održavanje trudnoće i rađanje deteta� Jajnici, jajovodi, materica, vagina� Jajne ćelije se stvaraju u jajnicima

� Ženska beba ima na rođenju oko 2 miliona jajnih ćelija (stadijum profaze prve mejoze), smeštenih u folikule

� Tokom ranog detinjstva neke jajne ćelije degenerišu� U pubertetu devojčica ima oko 300-400 hiljada jajnih ćelija� Oko 400 jajnih ćelija sazri tokom reproduktivnog perioda

� Mesečni ciklus – 28 dana� Jajna ćelija napušta jajnik, materica se priprema za trudnoću� Oplodnja, ili propadanje jajne ćelije� Hormoni – FSH → sazrevanje folikula, lučenje estrogena → LH → ovulacija →

žuto telo sintetiše progesteron → zadebljanje zida materice → oplodnja ili menstrualno krvarenje

� Menopauza � Gubitak osetljivosti jajnika na hormone hipofize, smanjena produkcija

estrogena� 45-55. godine� Posledice fluktuacije hormona – napadi vrućine, znojenja, promena

raspoloženja, suvoća polnih puteva, osteoporoza, srčana oboljenja

NEUROENDOKRINA REGULACIJA ŽENSKIH POLNIH FUNKCIJA� Ciklus polnih procesa kod žene – seksualne aktivnosti i neaktivnosti se periodično

smenjuju u toku polne zrelosti� Estrusni ciklus – faza života polno zrelih ženki u kojoj su spremne na polni akt (koitus) i

mogu se oploditi.� Estrus je povezan sa sazrevanjem de Grafovog folikula, a kod većine vrsta i sa

ovulacijom.� Cikli čna aktivnost ovarijuma kod žene

� Ovarijalni ciklus = menstrualni ciklus na 28 dana� Površina ovarijuma je prekrivena germinativnim epitelom → primordijalni folikuli

(oogonija + folikularne ćelije); novorođenčad imaju oko 400 000, u toku polne zrelosti sazri samo 400, ostale atrofiraju → primarni folikul → sekundarni folikul → de Grafov folikul → puca i oslobađa zrelu jajnu ćeliju → ovulacija na 28 dana.

Corpus luteum → corpus haemorragicum � 28-dnevni ciklus: krvarenje počinje 1-og dana (traje 3-5 dana) → ovulacija 12-16-og

dana → 16-og dana se formira corpus luteum → (ako nema oplodnje) 24-og dana corpus luteum propada, 28-og dana je potpuno osušen → 29-og dana počinje novi menstrualni ciklus.

� Pre- i postovulacioni period (folikularna i lutealna faza)� Vreme ovulacije se određuje merenjem hormona ili telesne temperature.

� Oplođenje, implantacija� Jajna ćelija je sposobna za oplodnju 6-20 časova nakon ovulacije.� Oplođenje se odigrava u tubi → morula ili rani blastocist u uterus nakon 4 dana →

implantacija.

� Cikli čne promene sluzokože uterusa� Usled menstrualnog krvarenja površinski sloj uterusa otpada.� Ostali deo sluzokože se regeneriše za 4-5 dana (debljina 0.5-1 mm).� Etapa proliferacije (preovulacija, 4-14 dan) – sluzokoža buja i nabrekne; žlezde postaju

vijugave i stvaraju sluzav sekret.� Etapa sekrecije sluzokože utrusa (postovulaciona, postgestaciona etapa) površinski sloj četvorostruko zadeblja, bogata vaskularizacija i lučenje sekreta; implatacija morule.

� Etapa deskvamacije (bez oplodnje) – 26-27 dana, krvni sudovi se zatvaraju pa površinski sloj sluzokože postaje nekrotičan → dospevanje leukocita u taj deo → arterije se ponovo otvaraju, oštećeni zidovi kapilara pucaju → menstrualno krvarenje.

� Cikli čne promene vagine� U preovulacionoj fazi raste broj orožalih, acidofilnih ćelija → max u ovulaciji → opadanje

broja ćelija u postovulacionom periodu.� Posledice ovarektomije (odstranjenje oba ovarijuma)

� Nestaje gametogenetska funkcija� Prestanak sekrecije estrogena� Ovarektomija pre i posle puberteta

� HORMONI koji regulišu ženske polne funkcije� Hipotalamus - gonadoliberin (gonadotropin rilizing hormon - GnRH) i

dopamin (prolaktin inhibiraju ći hormon - PIH)� Hipofiza – adenohipofiza [folikostimuliraju ći hormon (FSH), luteiniziraju ći

hormon (LH) i prolaktin] i neurohipofiza [oksitocin]� Ovarijumi – estrogeni, progesteron, inhibin, realksin� Ritmi čno (60-90 min) lučenje GnRH → FSH i LH → estrogeni� CNS (stres i psihički, emotivni faktori) uti če na lučenje GnRH/FSH, LH

sistema → mogući poremećaji u menstrualnom ciklusu, fertilizaciji

ESTROGENI HORMONI� Estrogen, progesteron i androgeni (steroidi) i relaksin (protein)� Estrogeni - održavaju estrus;

� estradiol, estron i estriol (od estrana, 18 C atoma); � u ovarijumu i placenti, manje u testisima i kori nadbubrežne žlezde.

� Biosinteza estrogena� holesterol → pregnenolon → androstendion → estrogeni� Progesteron – produkt unutrašnjih slojeva granuloznih ćelija (u preovulacionoj fazi u

folikularnom likvoru) → prekursor estrogena.� Najveća koncentracija estrogena se sintetiše u luteiniziranim ćelijama thece interne i u

intersticijelnim ćelijama ovarijalne strome.� 2/3 estrogena u cirkulaciji je vezano za belančevine; deo se inaktiviše u jetri; odstranjuju se

mokraćom vezani za sulfate i glukuronide.� Genitalna delovanja estrogena

� Sazrevanje folikula u odnosu na FSH.� Stimulišu razvoj muskulature tube i njen motilitet.� Indukuju proliferacionu fazu sluzokože uterusa i (sa progesteronom) utiču na sekretornu fazu;

stimulišu razvoj i motilitet muskulature uterusa.� Ekstragenitalna delovanja estrogena

� Razvitak grudi, preraspodela potkožne masti� Stimulišu koagulaciju, manji bazalni metabolizam (veći sadržaj masti), retencija Na i vode

(povećanje tubularne reapsorpcije), anabolizam belančevina� Duža kosa, opšta maljavost mala, manji grkljan, kraće glasne žice � Usporavanje rasta kostiju u dužinu, zatvaranjem epifiza, stimulacija osteoblastne aktivnosti i

taloženje Ca� Izazivaju smanjenje LDL a povećanje VLDL i HDL� Nežnija koža� Efekti na CNS → seksualno ponašanje, društveno ponašanje, raspoloženje� Održavanje libida.

� Uloga žutog tela� Luči estrogene i progesteron� Priprema polnih organa za bremenitost

� Progesteron – održanje bremenitosti� C-21 steroidi; � U žutom telu, ovarijumu, placenti, kori nadbubrežne žlezde.� U cirkulaciji se transportuje vezan za proteine; inaktivacija u jetri

(esterifikacijom u pregnandiol); izlučivanje mokraćom (uz glukoronate)� Dovodi sluzokožu uterusa (nakon ovulacije) u sekretornu ili premenstrualnu

fazu.� U trudnoći izaziva hipertrofiju i hiperplaziju uterusa� Početak laktacije� Ubrzava srčani rad, pojačava disanje, stimuliše rad energetskog centra,

stimuliše lučenje Na i vode� Visok nivo progesterona ima anestetičko delovanje na CNS, rizik od

epileptičkih napada, povećanje telesne temperature� Smanjenje nivoa progesterona → promene raspoloženja i depresija pre

menstruacije i posle porođaja

� Regulacija funkcije ovarijuma – gonadotropni hormoni� U adenohipofizi – FSH i LH� Obezbeđuju (1) morfološki i funkcionalni razvoj i zrelost gonada, (2) njihovu

gametogenetsku delatnost i (3) sekreciju polnih hormona.� FSH stimuliše sazrevanje folikula (deluje na granulozne ćelije da stvaraju folikularni

likvor)� LH pomaže sazrevanje de Grafovog folikula, izaziva ovulaciju, stvaranje i održanje

integriteta žutog tela, sekreciju estrogena. � Porast ovarijalnih hormona → smanjena sekrecija gonadotropnih h. i obrnuto� Porast nivoa estrogena → inhibicija lu čenja FSH, stimulacija LH → visok nivo LH → formiranje žutog tela → veća sekrecija estrogena i progesterona → inhibicija sekrecije FSH i LH →(nizak LH) propadanje žutog tela → smanjenje sekrecije progesterona.

� Uticaj faktora sredine na seksualnu aktivnost� Ishrana, svetlost, temperatura, prisustvo mužjaka; emocionalna delovanja; sistem

hipotalamus-hipofiza� Hormonski kalendar polno zrele žene

� (1) 1 dan – sekrecija FSH → razvoj de Grafovog folikula� (2) FSH → sekrecija LH� (3) FSH i LH → sekrecija estrogena (5-12 dan) → ovulacija� (4) ovulacija (12-16 dan) - povećana sekrecija LH� (5) porast estrogena u krvi→ inhibicija FSH, stimulacija LH → formiranje žutog

tela (16-18 dan)� (6) sekrecija žutog tela → povećana koncentracija estrogena i progesterona u krvi� (7) → inhibicija LH → propadanje žutog tela (24-26 dan) → prekid sekrecije

estrogena i progesterona

� Menarha – prva menstruacija (devojčice oko 13. godine)� Reproduktivni period� Klimaks – neregularnost mesečnog ciklusa, početak kraja reproduktivnog perioda (od

40. godine)� Menopauza – prestanak mesečnog ciklusa žene, kraj reproduktivnog perioda (48-52.

godina); terapija estrogenima� Poremećaji lu čenja jajnika

� Hipogonadizam – ženski evnuhizam (pre puberteta) – ne razvijaju se sekundarne polne odlike, polni organi infantilni, duge kosti; odstranjivanje jajnika nakon puberteta

� Nepravilnost mesečnog ciklusa i amenoreja (izostanak m.c.) zbog hipogonadizma� Hipersekrecija hormona jajnika u slučaju tumora

� Plodnost žene i kontrola plodnosti (“pilula” estrogena ili progesterona sprečava ovulaciju)

� Neplodnost žene � izostanak ovulacije usled poremećaja u hipotalamo-hipofiznoj produkciji

hormona; terapija humanim horiogonadotropinom (po efektima sličan LH); � endometrioza – nekontrolisani razvoj endometrujuma u trbušnoj duplji oko

materice, jajnika i jajovoda; zapaljenje jajovoda

� MUŠKI POLNI ORGANI� Testisi, epedidimis, semevod, semena kesica, prostata,

spoljašnji polni organ� Razvoj muške jedinke

� Y hromozom - SRY gen → faktor diferencijacjije testisa� Kod muškog fetusa testisi se formiraju u donjem delu

trbuha, kod novorođene bebe testisi su spušteni u skrotume

� Spermatogeneza počinje u pubertetu pod uticajem testosterona

� LH i FSH → testosteron → sekundarne polne karakteristike, seksualni nagon

� Testisi i skrotum� Temperatura u skrotumu se održava na oko 34 0C� U svakom testisu se nalazi po oko 1000 semenih cevčica

gde se vrši spermatogeneza� Stvaranje spermatozoida

� Od puberteta, muškarac može da proizvede i do 120 miliona spermatozoida dnevno

� 75 dana traje sazrevanje spermatozoida od spermatogonije

� U semevodima i semenoj kesici spermatozoidi mogu ostati nekoliko meseci

� Opadanje broja i fertilnosti spermatozoida danas

� ANDROGENI HORMONI

� Leydigove ćelije luče steroidne hormone od 19 C-atoma: testosteron, androstendion i androsteron

� Biosinteza u testisu, kori nadbubrežnih žlezda i ovarijumima� Muškarci imaju oko 15 puta veće koncentracije testosterona u odnosu na žene; sa

godinama se ova razlika smanjuje� U toku fetalnog perioda (i nekoliko nedelja nakon rođenja) muškog fetusa gonadotropini

iz placente stimulišu umereno lučenje testosterona iz testisa fetusa� Lučenje testosterona prestaje do puberteta, luči se u toku reproduktivnog perioda, a

nakon 50. godine opada� Biosinteza i razgradnja androgena

� Holesterol (ili acetil CoA) → pregnenolon →→ androstendion → testosteron� testosteron → cirkulacija → jetra (pretvara se u androsteron) → izlučivanje

mokraćom – dehidroepiandrosteron i derivati androsterona konjugovani sa sulfatom ili glukuronskom kiselinom

� Genitalna delovanja androgena� Stimulišu spermatogenu aktivnost (spermatogeneza, rast spermatozoida, aktivnost

muških genitalija); testosteron deluje sa androgen vezujućim proteinom (ABP) na nivou testisa

� Androgeni inhibiraju sekreciju gonadotropnih hormona → atrofija i hipofunkcija testisa

� Ekstragenitalna delovanja androgena� Razvoj i održavanje sekundarnih polnih karakteristikaodržavanje libida (seksualne

želje)� Uticaj na raspored dlaka na telu; ćelavost� Dejstvo na glasne žice i dublji glas� Dejstvo na kožu i nastanak akni (stimulisano lučenje lojnih žlezdi)� Stimulišu anabolizam belančevina i razvoj muskulature� Povećanje koštanog matriksa i deponovanje Ca� Povećanje broja eritrocita� Delovanje na CNS → pojačana agresivnost

� Regulacija funkcije testisa: � Hipotalamusni neurohormoni (GnRH; luči se na 60-90 min) / Adenohipofizni tropni

hormoni (FSH i LH) / Androgeni� Spoljašnji i unutrašnji činioci

� Delovanje gonadotropnih hormona� FSH (stimuliše lučenje inhibina, kao i ekspresiju androgen vezujućeg proteina - ABP)

– stimuliše i održava spermatogenezu� LH (ICSH – stimulator intersticijelnih ćelija) – stimuliše Leydigove ćelije na lučenje

testosterona; deluje putem cAMPa.� Regulacija sekrecije gonadotropnih hormona

� Osnovni pol kod sisara je ženski (hipotalamusni sat radi u ženskim ciklusima); naknadno delovanje muških polnih hormona formira muški pol

� Kontinualnost; negativna povratna sprega samo kod testosteron – ICSH� Hipo- i hipergonadizam� Epifiza (pinealna žlezda) preko melatonina može da inhibira lučenje GnRH i normalno

lučenje i funkcionisanje androgena

� SEKS I ZAČEĆE� Polni odnos

� Spoj fizičkih i emotivnih odgovora� Povećan protok krvi kroz genitalno

područje� Put spermatozoida

� Nakon ejakulacije oko 250 miliona spermatozoida kreće uz genitalni trakt žene

� Oko 200 spermatozoida stiže do jajne ćelije

� Put jajne ćelije� Spermatozoid nalazi jajnu ćeliju u

spoljašnjoj trećini jajovoda� Oplođenje – jedan od

spermatozoida uspeva da probije spoljašnji zaštitni omotač jajne ćelije i prodire u nju → zigot → naredna 2 dana zigot se deli i putuje jajovodoma → morula → 4-5. dan blastocista → implatacija u unutrašnji zid materice → embrion

� GENI I NASLE ĐIVANJE� Ljudski genom

� Individualni genetski sklop ljudskih bića –zbir svih gena

� Oko 23 hiljade genskih parova – odgovorni za ljudske osobine i ponašanje

� Ljudski kariotip – 22 para autozoma i 1 par polnih hromozoma

� Mejoza� 2n → n u gametima

� Nasleđene osobine� Određivanje pola

� REGULACIJA SEKSUALNOG PONAŠANJA � Biološki cilj seksualne moći je obezbeđivanje kontinuiteta života i održanje vrste (reprodukcija)

� Određivanje pola� Pol je nasledna, genotipski određena karakteristika� Polna diferencijacija pod uticajem polnih hormona� XX – iz primitivnog epitela razvija se ovarijum iz kore (srž atrofira)� XY - iz primitivnog epitela razvija se testis iz srži (kora atrofira)� Polni hormoni utiču na razvoj sekundarnih polnih karakteristika i na ritam funkcionisanja

hipotalamusnog sata.� Uloga polnih hormona u formiranju i održanju polnih karakteristika

� Hormonska biseksualnost� Evolutivna i ontogenetska lestvica (menjanje pola)� Kastracija pre puberteta� Kastarcija nakon puberteta (mužjaci i ženke)� Maj činski instikt nestaje davanjem estrogena� Psihoseksualni razvoj kod ljudi je determinisan genetskim, hormonalnim i društvenim

faktorima.� Uloga nervnih činilaca u regulaciji seksualnog ponašanja

� Gametogeneza i sekrecija polnih hormona su uslov seksualne aktivnosti, ali ne obezbeđuju biološki cilj – održanje vrste

� Seksualno ponašanje ženki se integriše na nivou hipotalamusa; “centar za parenje” u prednjem delu h.t. (naklonost i motorne aktivnosti vezane za koitus); u zadnjem delu h.t. je centar za hormonalnu regulaciju ciklusa.

� Dekortikacija uti če jedino na izostanak majčinskog instinkta.� Za seksualnu aktivnost mužjaka neophodna je intaktnost kore velikog mozga� Izolovana lezija rinencefalona i lobusa piriformisa → hiperseksualnost.

� TRUDNOĆA� Oko 270 dana kod čoveka� Čovek dobija oblik

� Tokom prvih 8 nedelja formira se embrion – organogeneza� Sa 12 nedelja fetus je dug oko 6 cm i počinje da širi matericu; pokreti ruku i nogu

� Ishrana fetusa� Placenta nastaje od trofoblastnog dela embriona → čupice u endometrijum

uterusa → krvni sudovi uterusa obavijaju čupice� Pupčana vrpca povezuje fetus i posteljicu� Krvotok majke i krvotok fetusa u placenti se ne mešaju – razdvojeni horionskom

membranom� Osećaji fetusa – sa 16 nedelja fetus čuje majčin glas, otkucaje njenog srca i zvuke

želuca; čulo ukusa i mirisa su razvijeni pre rođenja

� Telo trudnice� Testovi trudnoće – na bazi humanog horionskog gonadotropina koji proizvodi

posteljica u razvoju� Materica od 50-100 g raste do preko 1 kg� Tri nedelje nakon oplodnje – dojke se uvećavaju, gubitak menstruacije, umor,

mučnina, povraćanje, nepodnošenje određene hrane, mirisa i osoba� Opterećenje krvotoka i rada srca – povećanje volumena krvi za 50%, ubrzavanje

pulsa za oko 15 otkucaja u min� Disanje se produbljuje i ubrzava� Treći trimestar fetus raste – srce, želudac, mokraćna bešika i drugi unutrašnji

organi majke se potiskuju� Preeklampsija i eklampsija

� Razvoj mlečne žlezde i lučenje mleka� Apokrina žlezda, tubularno-alveolarne građe, vezivno i masno

tkivo, ductus lactifer (izvodna cev); delovanje estrogena i progesterona

� Promene na dojkama � Povećanje broja režnjeva mlečne žlezde� Alveole u režnjevima se uvećavaju kako se povećava proizvodnja

mleka� Kolostrum – tečnost bogata proteinima i antitelima

� Sekrecija mleka� Prolaktin izaziva i održava laktaciju; mehaničko nadraživanje

bradavice� Porođaj → smanjen progesteron → estrogen stimuliše lučenje

prolaktina� Pražnjenje mlečne žlezde

Stimulus sisanja → kontrakcija miši ća ductusa refleksno → CNS → oksitocin → kontrakcija miši ća ductusa

� Višeplodna trudnoća – jednojajčana i višejajčana trudnoća

� ROĐENJE� U odnosu na druge sisare i životinje, porođaj žene je produžen, težak i bolan zbog

nesrazmere između velike bebine glave i uskog porođajnog kanala majke� Tri poro đajna doba

� Prvo – snažne kontrakcije materice, grlić materice se izravnava, kanal grlića se dilatira

� Drugo – rađanje bebe� Treće – od rađanja bebe do izbacivanja posteljice

� Priprema za rođenje� Nekoliko nedelja pre porođaja bebina glava se spušta u karlicu; blage kontrakcije

uterusa; grlić materice se tanji, ispada čep od sluzi� Početak porođaja

� Porođaj započinje kao odgovor na izlučivanje hormona (oksitocina, relaksin) koji izazivaju kontrakcije materice

� Učestalost kontrakcija materice i skraćivanje grli ća� Pucanje vodenjaka i oslobađanje amnionske tečnosti

� Porođaj� Kada je grlić potpuno relaksiran; kontrakcije materice snažne, jake; bebina glava

prva prolazi kroz porođajni kanal i rađanje....� Rađanje placente

� Vraćanje materice u prvobitni položaj� Nakon porođaja materica se skuplja nekoliko nedelja i vraća na početnu veličinu� Grčenje materice tokom dojenja – delovanje oksitocina � Tokom 6 nedelja luči se krvavi odliv iz materice

� HORMONALNI FAKTORI VEZANI ZA TRUDNO ĆU� PROLAKTIN

� Sekreciju prolaktina inhibira PIH, a stimuliše tireoliberin iz hipotalamusa

� Stimuliše uvećanje grudi u trudnoći i laktogenezu nakon porođaja

� OKSITOCIN� Stimuliše izlučivanje mleka i pojačava kontrakcije

materice� Hormon bliskosti

� Oplođenje → razvoj corpus luteum→ sekrecija estrogena i progesterona → formiranje placente

� HORMONI PLACENTE� Humani horiogonadotropni hormon (hCG) – deluje

luteiniziraju će i luteotropno; deluje na de Grafov folikul; održava lu čenje corpus luteum

� Placenta luči estrogene i progesteron od 3-4 meseca trudnoće – preuzima holesterol i androgene iz kore nadbubrega majke i fetusa

� Kortikotropin osloba đajući hormon (CRH) –hormonska regulacija rađanja; koncentracija CRH eksponencijalno raste od 12. nedelje trudnoće

� Humani placentalni laktogen (hPL) = humani horionski somatotropin

� Proopiomelanokortin (POMC)� Relaksin – polipetid, iz ovarijuma → relaksacija

ligamenata karlice i labavljenje simfize → olakšavanje porođaja

� FETALNA I NEONATALNA FIZIOLOGIJA� U početku, embrion sporije raste u odnosu na placentu;

težina fetusa značajno raste nakon 23. nedelje (najviše u trećem trimestru)

� Organogeneza tokom prvog meseca; specifični razvoj organa u 2-4. mesecu; celularni razvoj organa u 5-9. mesecu

� Cirkulatorni sistem – srce kuca od 4. nedelje fertilizacije (65 do 140 otk/min pred rođenje); eritrociti nastaju u žumančanoj kesi (3. nedelja), fetalni mezenhim i endotel fetalnih krvnih sudova (4-5. nedelje), jetra (6. nedelja), slezina (3. mesec), kostna srž (od 3. meseca); leukociti se stvaraju u slezini i limfnim organima, kasnije u kostnoj srži

� Fetalni hemoglobin ima veći afinitet za kiseonik od adultnog; veći broj eritrocita u fetusu u odnosu na majčinu krv

� Respiratorni sistem – pluća fetusa ne funkcionišu; razmena gasova i materija između fetalne i majčinske krvi na nivou placente

� Nervni sistem – refleksi vezani za kičmenu moždinu i moždano stablo

� Digestivni sistem – od polovine trudnoće, fetus guta amnionsku tečnost, stvara mekonijum

� Bubrezi - od polovine trudnoće luči se urin� Fetus koristi glukozu kao izvor energije; akumulira jone

i vitamine

� NOVOROĐENČE� Početak disanja; kašnjenje početka disanja – opasnost od

hipoksije� Širenje pluća na rođenju – otvaranje slepljenih alveola, lučenje

surfaktanta� Cirkulatorni sistem – prokrvljenost plu ća i jetre; izmena

anatomskih specifičnosti fetalne cirkulacije � Ishrana – od glukoze do majčinog mleka� Funkcionalni problemi novorođenčeta

� Nerazvijena hormonska i neurogena regulacija� Respiratorni sistem – više se unosi vazduha nego što je

potrebno organizmu� Cirkulacija – veći MVS; povećan broj eritrocita polako

opada; 5 puta povećan broj leukocita� Regulacija acido-bazne ravnoteže (visok unos tečnosti i

njeno izbacivanje; visok metabolizam)� Jetra polako počinje sa funkcijom� Varenje i apsorpcija normalni� Pojačan metabolizam, mala masa, a velika površina tela –

toplota se lako gubi iz tela � Imuni sistem – nivo imunoglobulina se razvija i normalizuje

između 12-20. meseca života; beba koristi majčine imunoglobuline (dobijene preko placente ili kasnije mlekom)

� Endokrini sistem dobro razvijen� Nervni sistem – mijelinizacija se razvija do kraja prve

godine života; na rođenju masa mozga je 26%, na kraju prve godine 55%, a na kraju druge godine dostiže masu odraslog mozga

� Psihomotorni razvoj