ŽENE I PRAVA NA

NASLEĐIVANJA

NEPOKRETNE

IMOVINE NA KOSOVU

Datum izrade: I kvartal 2016.

Naziv: Mobilna jedinica za nadgledanje

(pravosuđe)

Odsek/kancelarija/jedinica: Savetodavna jedinica

za pitanja pravosuđa – Mobilni tim/Odsek za

jačanje

1

Sadržaj

Skraćenice ........................................................... Error! Bookmark not defined.

Rezime ................................................................ Error! Bookmark not defined.

1) Uvod ............................................................ Error! Bookmark not defined.

2) Pozadina ...................................................... Error! Bookmark not defined.

3) Metodologija: prikupljanje podataka ...................................................... 8

4) Zakonski okvir: prepreke za ostvarivanje formalnih prava ..................... 10 A) Zakonski propisi o nasleđivanju ....................... Error! Bookmark not defined. B) Upis transakcija u vezi sa nepokretnom imovinom

Error! Bookmark not defined.

5) Nedostatak zaštite prava žena na nasleđivanje imovine od strane notarskih institucija ....................................................... Error! Bookmark not defined.

6) Zaključci ....................................................... Error! Bookmark not defined.

Preporuke: ................................................................................................... 23

ANEKS I ........................................................................................................ 27

2

Skraćenice

AUTUPNIO Administrativno uputstvo o tarifama za upis prava na nepokretnu imovinu opštinskih

katastarskih kancelarija

AUSZK Administrativno uputstvo za sprovođenje Zakona o katastru

AUNT Administrativno uputstvo o notarskim tarifama

RPNI Registar prava na nepokretnu imovinu

KKA Kosovska katastarska agencija

ZP Zakon o porodici

ZN Zakon o nasleđivanju

ZVP Zakon o vanparničnom postupku

ZB Zakon o beležništvu

ZVSP Zakon o vlasništvu i drugim stvarnim pravima

OKK Opštinska katastarska kancelarija

OMS Opštinska matična služba

3

Rezime

Svrha ovog izveštaja je da istraži pristup žena nasleđivanju nepokretne imovine na Kosovu.

Član 7 Ustava Kosova i naknadni zakonski okvir1, predviđa jednakost žena i podjednaku

podelu nasledstva među naslednicima. Međutim, tradicionalni običaji, po kojima se muškim

naslednicima daje pravo prvenstva pri nasleđivanju nepokretne imovine, još uvek postoje. U

današnje vreme ne postoje jasna pravila zakonskog postupka koja bi sprečila davanje

prednosti muškim naslednicima. Ovo se dešava delom zbog preklapanja nadležnosti notara i

sudova, kao i zbog nedostatka mehanizama zaštite kojima bi se osigurala podjednaka podela

među naslednicima nepokretne imovine koja se nasleđuje. Ovi problemi su još složeniji na

administrativnom nivou: opštinama nedostaje stručna i tehnička ekspertiza; konkretno,

njima nedostaje funkcionalan i ažuriran Centralni matični registar kako bi naslednici bili

adekvatno identifikovani. Pored toga, žene se često odvraćaju da ostvare svoje pravo na

nasleđivanje, i mnoge možda nisu obaveštene o pravima koja im pripadaju po zakonu. Ovaj

izveštaj ukazuje na to da je aktuelni zakonski sistem koji se tiče pristupa žena imovinskim

pravima problematičan usled nekoliko višeslojnih i unutar-institucionalnih rupa u zakonu.

Izveštaj otkriva konkretne probleme u pogledu zakonskih propisa i nudi preporuke za

odgovarajuće institucije. Ove preporuke mogu da pomognu notarima, sudovima, opštinskim

matičnim službama i drugim nadležnim institucijama da bolje tumače rupe u zakonu koje

čine žene podložnim, a čime se može osnažiti njihova uloga zaštitnika jednakosti polova.

1 Zakon o nasleđivanju, „Ravnopravnost u nasleđivanju”, propisuje u članu 3.1 sledeće: „Sva fizička lica u istim uslovima su jednaka

u nasleđivanju”.

4

1) Uvod

Svrha ovog izveštaja je da se pozabavi pitanjima koja se tiču prava žena na nasleđivanje imovine na

Kosovu. U proleće 2015. godine, EULEX-ov Mobilni tim za nadgledanje (MTN), u okviru

Savetodavne jedinice za pitanja pravosuđa (SJPP), je sproveo istraživanje koje je bilo koncentrisano

na rad sledećih pravosudnih institucija: sudova Kosova, notara Kosova i opštinskih matičnih službi

(OMS). EULEX je takođe proučio postojeće zakone i običaje kako bi procenio njihov uticaj na

pravo na nasleđivanje. Pravo na nasleđivanje žena na Kosovu, tačnije neslaganje između postojećih

zakona i prakse, je opšte poznati problem kojim su se bavile mnoge organizacije u raznim

izveštajima i inicijativama, najviše se koncentrišući na kulturnu percepciju društva o ovom

problemu.2 Iako su neki od ovih izveštaja istakli određene zakonske prepreke, MTN je utvrdio da se

ne podnose izveštaji o radu pravosudnih institucija i pružanju povezanih usluga. Stoga,

nadograđujući se na prethodno istraživanje, MTN ima za cilj da sada istraži kako je moguće da

problem i dalje postoji, uprkos postojanju zakona koji obezbeđuju ravnopravnost žena u vezi sa

pitanjima nasleđivanja.

Kako bi to i istražili, MTN je sproveo analizu studije slučaja o kosovskim sudovima na osnovu

podataka dobijenih od kosovskih notara i opštinskih matičnih službi. Pomoću tih podataka, izveštaj

opisuje prepreke za ostvarivanje formalnih prava u zakonskom okviru u odnosu na zakonske

propise o nasleđivanju, kao i u odnosu na upis transakcija u vezi sa nepokretnom imovinom.

Naročito, on će izložiti nejasne odredbe, zajedno sa rupama u zakonu, koje omogućavaju

diskriminišuću praksu protiv žena koje traže pravo na nasleđivanje nepokretne imovine. Osim toga,

notari na Kosovu nisu bili u stanju da zaštite prava žena naslednika. U okviru sistema notara,

mnoge žene se odriču prava nasledstva, što čini mehanizme zaštite za žene naslednike u ovoj

instituciji vitalnim. MTN će u izveštaju dati preporuke za unapređenje kosovskih institucija kako bi

se ovim pitanjem bavilo na adekvatan način.

Kao što je prikazano na grafikonu 1 u nastavku, Kosovo ima najmanji procenat nepokretne imovine

koja je upisana na žene u regionu Balkana.3

2 Videti: „Women’s property inheritance rights in Kosovo” (Prava žena na nasleđivanje imovine na Kosovu) (mart 2011.), Kosovski

centar za rodne studije 3 ICT in support of Evidence Based Policy Making: Land and Gender in the Western Balkans (ICT kao podrška razvoju strategije

zasnovane na dokazima: zemljište i rodna pripadnost na zapadnom Balkanu), studija za prezentaciju na „2014 World Bank

Conference on Land and Poverty” (Konferencija Svetske banke o zemljištu i siromaštvu 2014.), Svetska banka – Vašington, 24-27.

mart 2014, str. 23. „Projekat katastar nepokretnosti“ (Project on Eeal Estate and Cadaster) – RECAP, Annual Customer Satisfaction –

druga faza (april 2014.) objavljeno od strane Consulting EA Company; dokument koji pokazuje nešto veći udeo žena vlasnika: 16%

5

Grafikon 1: nepokretna imovina upisana na žene (uključujući i zajedničku imovinu)

(Nepokretna imovina upisana na žene - Kosovo, BJRM, BiH, Crna Gora, Albanija, Srbija)

U velikoj meri, kosovski običaji u vezi sa nasledstvom i dalje favorizuju muške u odnosu na ženske

potomke. Nakon smrti oca ili supruga, često postoji opasnost da ćerka/žena ne dobije deo imovine

koji joj pripada, uključujući i nepokretnu imovinu. Žene koje zavise od svojih muških srodnika što

se tiče ekonomske sigurnosti su posebno ugrožene i postoji velika opasnost da podlegnu pritisku

porodice da se odreknu svog prava na nasleđivanje i omoguće nasleđivanje porodične imovine po

muškoj liniji.

Ovaj problem je naglašen i zbog institucionalnih i administrativnih pitanja. Na primer, i sudovi i

notari su zakonski nadležni da se bave nasledstvom, što stvara zabunu. Osim toga, zbog

nepostojanja pouzdane Centralne matične službe na nivou čitave države, opštinske matične službe

ne znaju uvek koliko ima ženskih članova porodice kada se radi o nekom slučaju nasleđivanja.

U zakonskom smislu, član 7.2 Ustava Kosova jasno zabranjuje diskriminaciju žena. Pored toga,

član 22 navodi da je Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena (CEDAW) eksplicitno

uključena u kosovske zakone. Međutim, uprkos zakonskim garancijama za žene, tradicija kulture

davanja prednosti muškim naslednicima i dalje postoji.

6

Član 7.2 Ustava Kosova

„Republika Kosovo obezbeđuje jednakost polova kao osnovnu vrednost za razvoj demokratskog

društva, jednake mogućnosti učešća žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, društvenom i

kulturnom životu i svim ostalim oblastima društvenog života”.

Član 22 Ustava Kosova

Direktna primena međunarodnih sporazuma i instrumenata

Ljudska prava i slobode, koja su utvrđena sledećim međunarodnim sporazumima i instrumentima

garantovana su ovim Ustavom, i direktno se primenjuju na teritoriji Republike Kosovo i imaju

premoć, u slučaju konflikta, nad svim zakonskim odredbama i ostalim aktima javnih institucija: (…)

(6) Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena;

(…)

7

2) Pozadina

Mnogi zakoni koji se tiču prava žena na posedovanje imovine na Kosovu su relativno novi,

najstariji je iz 2003. godine.4 U okviru kosovskih običaja, definisanih u tradicionalnim pravilima

kao što su Kanon Leke Dukađinija, žene bivaju isključene prilikom nasleđivanja porodičnog

nasledstva zato što se nasleđuje po muškoj liniji. Osim toga, tradicionalna percepcija žena koje

prihvataju svoje nasledstvo podrazumeva da se to često smatra sramotom za supruga ili sramotnim

javnim pokazivanjem da im nedostaje podrška muških srodnika5. U tom kontekstu, napredak ka

ravnopravnosti polova je ostvaren sa ženama koje su dobile određene zakonske garancije, a

organizacije su radile na projektima usmerenim na promenu shvatanja6

. Uprkos ovim

poboljšanjima, tradicionalna shvatanja su i dalje prisutna. Sa rupama u zakonu i nejasnim

odredbama, ovakva shvatanja se ogledaju u de facto ostavinskim postupcima.

Drugi kontekst koji je važno razumeti je i niska ekonomska nezavisnost žena na Kosovu. Broj žena

na Kosovu koje su zaposlene je jedan od najnižih u Evropi7, što znači da ove žene zavise od

porodice kada je u pitanju njihovo izdržavanje. Ova zavisnost, zajedno sa kulturnim tradicijama,

može da bude štetna za žene koje se suočavaju sa pritiskom od strane porodice da se odreknu svog

nasledstva. Razumevanje ovih kulturnih i ekonomskih faktora pomaže da se detaljno objasni visok

nivo odricanja od strane žena prikazan u ovom izveštaju.

4 “Property Rights Program (PRP) Gender, Property, and Economic Opportunity in Kosovo” (Program imovinskih prava, rodna

pripadnost, imovina i ekonomske prilike na Kosovu) (januar 2015.), USAID, str. 7. 5 “Resigning Their Rights? Impediments to Women's Property Ownership in Kosovo” (Odricanje od prava? Prepreke za žene

vlasnike imovine na Kosovu) (2015.), Joireman, Sandra, str. 11. 6 Videti: “Women’s Property Rights in Kosovo: “Do not remain silent” (Imovinska prava žena na Kosovu: Nemojte ćutati) (januar

2014.), UNMIK.,“Resigning Their Rights? Impediments to Women's Property Ownership in Kosovo” (2015.), Joireman, Sandra,

“Women’s property inheritance rights in Kosovo” (Prava žena na nasleđivanje imovine na Kosvu) (mart 2011.), Kosovski centar za

rodne studije. 7 “Women’s property inheritance rights in Kosovo” (mart 2011.), Kosovski centar za rodne studije, str. 17.

8

3) Metodologija: prikupljanje podataka

MTN je prikupio podatke iz spisa predmeta Apelacionog suda i podatke koje su imali notari.

Apelacioni sud:

U proleće 2015. godine, MTN je sproveo istraživanje na terenu prikupljanjem spisa predmeta

Apelacionog suda, spiskova i detalja predmeta koji se tiču prava na nasleđivanje8 u kojima su žene

bile strane u postupku iz 2013. i 2014. godine. Prvostepeni sudovi nisu bili u mogućnosti da pruže

relevantne podatke s obzirom da bi to zahtevalo obimnu ručnu pretragu matičnih knjiga za ovaj

izveštaj, što nije izvodljivo. Zbog toga, analiza MTN je bila fokusirana na 290 predmeta izvučenih

iz informacionog sistema za upravljanje predmetima (Case Management Information System -

CMIS) 9

Apelacionog suda (AS).

Prema informacijama dobijenim od strane Apelacionog suda, samo 6,8% od ukupnog broja

građanskih žalbi (290 od 4265) su pokrenule žene u svojstvu žalioca. Većina ovih zahteva (88%

od 290) uključuju muškarce kao ko-žalioce i ko-tužene. Samo 12% (35 predmeta) je imalo

„isključivo žene“ za žalioce.

Notari:

U maju 2012. godine, Zakon o notarima je stupio na snagu, čime su notari počeli da se bave upisom

i overom imovinskih ugovora, kao i ostavinskim postupcima. Ovakav razvoj je omogućio bolju

priliku da se dobiju precizniji podaci s obzirom da su notarske knjige obično preciznije i detaljnije

nego sudske pisarnice, posebno zbog toga što neki od notara vode elektronske baze podataka10

,

kojima je MTN imao pristup.

Nakon zahteva za dobijanje podataka od strane Notarske komore Kosova (NKK), upitnik je

podeljen svim notarima na Kosovu, njih 74, početkom marta 2015. godine. Dana 21. aprila 2015.

godine, NKK je podnela izveštaj (aneks I) timu MTN dobijen na osnovu odgovora 19 notara (25%

od ukupnog broja notara) iz različitih delova Kosova. Istraživanje je bilo usresređeno na

8 O potrebi da se ograniči kriterijume pretrage u bazi podataka, studija je bila usmerena uglavnom na „ometanje poseda“ i

„potvrđivanje vlasništva“ građanskih žalbi koje su podnele žene kako bi zaštitile svoja imovinska prava. Ostali građanskim i krivični

predmeti u vezi sa nepokretnom imovinom su zanemareni zbog malog broja. 9 CMIS baza podataka ne odražava svaki registrovan slučaj i faze postupka, na čemu se još uvek radi. 142 predmeta se ticalo

potvrđivanja vlasništva, a 148 ometanja poseda. 10 Opšta elektronska baza podataka za sve notare u sistemu Kosova je i dalje u fazi realizacije u februaru 2016.

9

zastupljenost žena u četiri glavna zakonska akta i dokumenta koja su notari ovlašćeni da

overe, naime:

a) kupoprodajni ugovori gde je žena korisnik

b) presude o nasleđivanju gde je žena uživalac

c) odricanje žena od prava na nasleđivanje

d) ugovori o poklonu od strane žena.

Dobijeni podaci se tiču zastupljenosti žena prilikom notarskih transakcija u vezi sa nasledstvom.

Iako podaci uključuju podatke dobijene od notara širom Kosova, ipak je važno napomenuti da nije

svaki sud ili notar odgovorio na zahtev MTN i, samim tim, istraživanje ima ograničenja. Međutim,

uprkos tome, prikupljeni podaci ukazuju na iste probleme u pogledu zakonskih propisa i, na taj

način, daju uvid u problematične oblasti.

Podaci su prikupljani u periodu od tri godine (maj 2012. do marta 2015.), a nalazi se mogu videti u

tabeli u nastavku:

NOTAR11

kupoprodajni ugovori gde

su žene korisnici presude o nasleđivanju gde su žene uživaoci

odricanje žena od prava na nasleđivanje

ugovori o poklonu od strane žena

notar A, Istok 30 45 102

notar B, Štimlje 55 27 111 18

notar C, Gnjilane 11 od 163 10 od 30 20 od 30 52 (1 gde je uživalac

žena)

notar D, Mitrovica

7 5 37

notar E, priština

203 13 27

notar F, Prizren 29 15 (19 žena ukupno) 45 (97 žena ukupno)

notar G, Klina 12 8 19 (3 u korist žena)

notar H, Vitina 9 4 21 2

notar I, Suva Reka 16 25 (žene) 238

notar J, Prizren 75 (49 prodavac, 26 kupac) 52 (žene) 80 (žene) 1

notar K , Kačanik

12 4 nema

notar L, Prizren 16 16 71 6

notar M, Priština

60 18 4

notar N, Uroševac 13 od 202 21 od 48 27 od 48

notar O, Kamenica

57 (35 prodavac, 22 kupac) 18 44

notar P, Prizren 12 (8 prodavac, 4 kupac) 36 67 15

notar Q, Suva Reka 5 od 37

notar R, Vitina 18 od 154 17 od 77 60 od 77 15

notar S, Prizren 42 33 24

11 Notari su poređani prema spisku dobijenom od Notarske komore. Kompletan tekst je dat u aneksu I.

10

4) Zakonski okvir: Prepreke za ostvarivanje formalnih prava

MTN je primetio da neke odredbe u zakonodavstvu Kosova navedene u nastavku, koje se odnose na

nasleđivanje i upis transakcija u vezi sa nepokretnom imovinom, sadrže rupe u zakonu koje

omogućavaju da se diskriminišuća praksa protiv žena koje potražuju svoja imovinska prava nastavi.

Naročito, primećeni su sledeći delovi problematičnih zakonskih propisa:

A) Zakonski propisi o nasleđivanju

Ugovori o podeli imovine:

Član 172 ZVP omogućuje naslednicima da slobodnom voljom odluče kako da podele nasledstvo

među sobom. U smislu kosovske tradicije, ovako lako može da dođe do podele imovine koja ne ide

u prilog ženama.

Odricanje:

Nekoliko izveštaja12

i organizacija je primetilo da porodice mogu da izvrše pritisak na žene kada je

u pitanju pristup nepokretnoj imovini. Konkretno, postoje pritužbe da žene bivaju primorane da se

odreknu svog prava na nasledstvo u korist muških srodnika zato što tradicija tako nalaže. Ovo

potvrđuju podaci koje je sakupio MTN u vezi sa odricanjem žena od imovine, jer su to najčešći

dokumenti koji se overavaju kod notara (aneks I). Složenost zakonskih uslova za odricanje je

obrađena u nastavku.

Član 130 ZN dozvoljava nasledniku da se odrekne nasledstva. Kao mehanizam zaštite, odricanje ne

može da se desi pre trenutka smrti, kada ostavinski postupak otpočne. Osim toga, mora da se

potpiše i potpis se overava od strane „nadležnog organa“, što nije jasno navedeno, niti definisano.

Nažalost, novi Zakon o ravnopravnosti polova iz 2015, koji je zamenio Zakon o

ravnopravnosti polova iz 2004, dodatno izostavlja garancije date ženama. Zakon o

ravnopravnosti polova u članu 16, stav 13 uspostavlja još jedan uslov za odricanje: naslednici

mogu da se odreknu svog dela nakon „upisa“ njihovog dela nasleđene nepokretne imovine. Iako

ova odredba može da obezbedi službenu dokumentaciju o tome šta žene po zakonu imaju pravo da

naslede, značenje „upisa“ je nejasno i nije eksplicitno predviđeno ZVP. Međutim, novi Zakon o

ravnopravnosti polova čak ne obezbeđuje ni ovu slabu garanciju, a umesto toga samo uspostavljeni

12

Videti: “Property Rights Program (PRP) Gender, Property, and Economic Opportunity in Kosovo”, (januar 2015.) USAID, i

“Women’s property inheritance rights in Kosovo”, (mart 2011.), Kosovski centar za rodne studije.

11

mehanizme zaštite u oblasti rada i obrazovanja. Stoga, prethodna zaštita je izgubljena, kao i prilika

da se dodatno unapredi zaštita rodne ravnopravnosti.

Član 164, stav 5 i član 165 ZVP predviđaju usmenu izjavu pred ovlašćenim licem kada naslednik

nije u mogućnosti da potpiše izjavu o odricanju. Međutim, nije jasno šta se smatra „nemogućnošću”

i u kom slučaju nije potreban potpis. Ova nedoumica može da dovede do zloupotrebe ove odredbe u

slučajevima koji ne ispunjavaju uslove za usmene izjave. Zbog toga su potrebni dodatni zaštitni

mehanizmi.

Član 22, stav 7 Administrativnog uputstva o notarskim tarifama (AUNT) definiše notarske

tarife za odricanje nezavisno od ostavinskog postupka. Tekst ove odredbe može da se protumači

tako kao da je nasledniku dozvoljeno da se odrekne nasledstva pre trenutka smrti, zbog čega mora

da bude usklađen sa članom 13 ZVP. Istraživanje koje je sproveo MTN je ustanovilo da nema

odricanja pre trenutka smrti usled prava na privatnost klijenata notara. Bez obzira na to, ne postoji

odredba Zakona o notarima koja zabranjuje odricanje pre trenutka smrti, što znači da u teoriji može

da dođe do odricanja u notarskoj kancelariji u svakom trenutku. Zakon treba bolje da pojasni i

ograniči ovu odredbu.

Preklapanje nadležnosti notara i sudova:

Kao što je već rečeno, Zakon o beležništvu Kosova je stupio na snagu u maju 2012. godine. Prema

ovom zakonu, notari su zakonski ovlašćeni da potvrde autentičnost i overe vanparnična ostavinska

dokumenta13

. Međutim, Zakon o nasleđivanju (ZN) i Zakon o vanparničnom postupku (ZVP) još

13 Član 29, stav 1.4 Zakona o beležništvu (ZB) glasi: Funkcije beležnika

Funkcije beležnika su:

(…)

Preporuka: Pozabaviti se pitanjem odricanja od nasledstva od strane žena naslednika. Da bi se odricanja

ograničila i da bi strane pažljivo razmotrile da li je odricanje adekvatan čin, treba uzeti u

obzir nametanje viših poreza ili tarifa notara za takav čin. Neke interesne grupe i nevladine

organizacije za prava žena su čak predložile zabranu takvog odricanja, privremeno ili trajno.

Međutim, pravo na odricanje ne bi trebalo ograničiti u slučajevima koji bi značili finansijski

teret za žene naslednike. Na primer, u slučajevima gde ima više dugova nego dobitka, bilo bi

pravično da se dug deli na jednake delove. Na žalost, ovo nije uvek odobreno od strane

sadašnjeg sistema. Štaviše, čak i žena naslednik ima pravo da nasledi, porodica može da

prenose njen deo na muške srodnike putem ugovora o poklonu. Zbog toga, viši porez na

ugovor o poklonu među rođacima ili zajedničkim naslednicima, bez obzira na njihov pol, se

može smatrati sprečavanjem nepravednih odricanja.

12

uvek nisu izmenjeni ili usklađeni kako je predviđeno članom 76, stav 10 Zakona o beležništvu

(ZB). To je stvorilo zakonsku asimetričnost gde i sudovi i notari imaju nadležnost da se bave

vanparničnim ostavinskim postupcima. Kao rezultat ovog nejasnog pravnog postupka, neki

sudovi ne smatraju ostavinska pitanja vanparničnim, dok drugi to čine.14

Osim toga, što se tiče

notara, neki mogu pokazati nespremnost da obrađuju ove vrste zahteva, umesto da prosleđuju

ovakve slučajeve sudu.15

Međutim, takođe je važno napomenuti da su notari plaćeni po transakciji

koju overe. Zbog toga nije verovatno da će svi notari prestati da izdaju ostavinska dokumenta

uprkos preklapanju nadležnosti. Iako u teoriji notari treba da deluju kao zaštitnici, često ova

odgovornost zavisi od pojedinca i nije zagarantovana. Ovo dovodi do mogućnosti da bi transakcije

u vezi sa ostavinskim postupkom kod pojedinih notara mogle biti obavljene bez odgovarajućeg

ispitivanja i provere namera.

S obzirom na odsustvo jasnih proceduralnih pravila, teško je da se ubrza rešavanje ostavinskih

postupaka. Ova proceduralna pitanja obično odlažu ili čak zanemaruju razmatranje imovinskih

prava žena, što negativno utiče na njihovo materijalno stanje.

Identifikacija naslednika:

Smrtovnica16

je pravni dokument koji identifikuje potencijalne naslednike i stoga je od suštinskog

značaja za zakonsko pokretanje bilo kakvog ostavinskog postupka. Ovaj dokument izdaje Opštinska

matična služba (OMS). U cilju dobijanja smrotvnice, član porodice mora da dostavi sledeća

dokumenta Opštinskoj matičnoj službi, u skladu sa članom 137 ZVP:

1. ličnu karu lica/člana porodice koji podnosi zahtev za izdavanje smrtovnice,

2. lekarsku potvrdu o smrti za pokojnika, ukoliko postoji,

1.4. da obavlja sve vanparnične postupke o nasleđivanju;

(…)

1.7.1. potpisivanje i pečatiranje aktiva da bi se delile u dopuni postupaka o nasleđivanju i bankrotstvu;

(…) 14 „Property Rights Program (PRP) Gender, Property, and Economic Opportunity in Kosovo”, (januar 2015.), USAID, str. 7. 15 Pomenuto na radionici/okruglom stolu IPA projekta Support to Civil Code and Property Rights (CCPR) (Projekat podrške za

Građanski zakonik i imovinska prava), „Family Law and Inheritance Law: Problems and Perspectives” (Zakon o porodici i Zakon o

nasleđivanju: problemi i perspektiva), Hotel Sirius, Priština, sreda, 18. mart 2015. 16 Odnosi se na „smrtovnicu“ iz ZVP (član 136 et alia).

Preporuka: Vlada treba da izmeni i dopuni Zakon o nasleđivanju i Zakon o vanparničnom postupku, na

način kako to predviđa Zakon o beležništvu, kako bi se odredile nove uloge notara koji su

ovlašćeni da se bave ostavinskim postupcima i kako bi se izbeglo preklapanje nadležnosti.

Takođe se preporučuje da se definišu, podele i jasno odvoje nadležnosti i funkcije notara i

sudova u vezi sa ostavinskim postupcima.

13

3. izvod iz matične knjige rođenih za svakog naslednika sa spiska, uključujući i podatke o

srodstvu sa pokojnikom (član 136 (d) ZVP),

4. imena ostalih srodnika koji mogu biti pozvani shodno Zakonu o nasleđivanju, kao i lica koja

imaju pravo na nasledstvo po osnovu testamenta (član 136 (e) ZVP) [dakle, treba navesti i

da li postoji testament prilikom podnošenja zahteva za izdavanje smrtovnice], i

5. podatke o imovini koja je predmet ostavinskog postupka, uključujući i nepokretnu imovinu,

uz dokaz o vlasništvu (prepis iz katastra itd.).

Pored toga, OMS izdaje smrtovnicu na osnovu izjave podnosioca zahteva i priložene prateće

dokumentacije koja se tada overava, fotokopira za arhivu i vraća podnosiocu zahteva. Podnosilac

zahteva onda može da je odnese kod notara ili na sud kako bi se u skladu sa tim pokrenuo

ostavinski postupak. Obično se podaci koje dostavlja podnosilac zahteva ne proveravaju, kao ni

postojanje dodatnih (ženskih) naslednika, jer ne postoji zakonska obaveza da se to uradi, niti

državni službenici obavljaju takvu proveru kasnije.

U nekoliko izveštaja je navedeno, a to je potvrdio i MTN17

, da su žene često isključene iz zahteva

za izdavanje smrtovnice od strane porodice, što im onemogućava da ostvare svoja imovinska prava.

Po zakonu, OMS prosleđuje po službenoj dužnosti smrtovnicu „ostavinskom sudu“18

(što je sada

Osnovni sud ili notar). Međutim, to se ne dešava u praksi. U optimalnom sistemu, OMS bi mogla da

proveri podatke o članovima porodice i srodnicima pokojnika preko Centralne matične službe.

Međutim, elektronska Centralna matična služba još uvek nije završena i funkcionalna, a i

administrativne mogućnosti OMS su prilično male, tako da ne može da se utvrdi da li podnosilac

zahteva trenutno ispunjava zakonski uslov da navede sve poznate članove porodice pokojnika.

17 Potvrđeno na sastanku sa šefom OMS Lipljan održanom 5. avgusta 2015. 18 Član 133 ZVP ne uzima u obzir trenutni Zakon o sudovima i beležništvu. Sada bi „ostavinski sud“ bio Osnovni sud ili, u vanparnič

nim postupcima, notarska kancelarija.

14

Popis i procena nasledstva:

Osim u slučaju spornog nasledstva koje zahteva prisustvo veštaka, naslednici sami vrše popis i

procenu vrednosti imovine i isto se overava samo na sudu ili kod notara. Zbog nejasnih pravila

i proizvoljne prakse u vezi sa procenom vrednosti nasledstva19

, uključujući i nepokretnu imovinu,

postoji opasnost da žene budu prevarene u vezi sa svojim nasledstvom usled netačne procene

vrednosti njihovog dela imovine. Zakonu o vanparničnom postupku nedostaju zaštitni

mehanizmi koji su potrebni da bi se naslednici sprečili da sakriju ili netačno procene imovinu.

Trenutno je jedini uslov prisustvo dvoje punoletnih građana u svojstvu svedoka prilikom

popisivanja imovine od strane „nadležnog opštinskog ili sudskog službenika“.20

Međutim, nije

navedeno da svedoci ne mogu da budu učesnici u samom ostavinskom postupku, čime se otvara

mogućnost za situacije u kojima dolazi do sukoba interesa.

Član 40, stav 4 ZB definiše da prilikom izrade notarskih dokumenata, svedok ne može da bude

19 U evropskom zakonodavstvu, obično postoji procenjena katastarsko-zvanična vrednost za svaku nepokretnosti, koja se uzima u

obzir u vanparničnim ostavinskim postupcima, na primer za obračun poreza. 20 Član 141, stav 3 ZVP.

Preporuka: OMS treba da identifikuje druge državne organe koji bi mogli da pruže pomoć OMS u vezi sa

identifikacijom naslednika.

Pošto lokalni pripadnici kosovske policije, kao što su mesne policijske jedinice, imaju

prednost mobilnosti i poznavanja zajednice, mogli bi potencijalno pružiti pomoć OMS.

Mogu da se uspostave postupci gde OMS traži od policije da obiđe mesto prebivališta

pokojnika i podnosioca zahteva kako bi proverili da li ima više članova porodice od onih

koji su navedeni u smrtovnici. U slučaju kada policija utvrdi identitet zakonskih

naslednika preminulog koji se ne pominju u smrtovnici, tužioci mogu brzo biti obavešteni i

može biti pokrenuta istraga povodom davanja lažne izjave (s obzirom da je to u

suprotnosti sa članom 158 Krivičnog zakona Kosova zato što se radi o ozbiljnom

prekršaju). Do tada bi OMS već izdala smrtovnicu i zato je važno da se stvori mehanizam

koji bi osigurao da sudovi i notari budu obavešteni o netačnim izjavama.

Uspostavljanje centralne baze podataka notara je u toku i predviđeno vreme za ovaj

projekat je maj 2015, ali ona još uvek nije potpuno funkcionalna u ovom trenutku (videti

fusnotu 14). Ovo bi mogao da bude pogodan način da se notari obaveste da li da odlože

ili sprovedu ostavinske postupke.

Civilni sud ili njegov odsek za ostavinske postupke treba da bude obavešten od strane

tužilaštva koje su istrage u toku. Ovaj predlog je dat kao privremeno rešenje. Međutim,

jasno je da će napredak u pogledu elektronskog Centralnog matičnog registra (CMR) koji

je u toku takođe imati pozitivan uticaj na identifikaciju naslednika.

Kada CMR postane pouzdan, delovanje OMS bi se menjalo u skladu sa tim. Mogućnost da

naslednik položi zakletvu prilikom pružanja informacija za smrtovnicu takođe može biti

istražena. Ovo nije predviđeno ZVP, ali se primenjuje u nekim zemljama članicama EU.

Takva odredba bi učinila počinioce krivim za davanje lažne izjave pod zakletvom i kazna

bi bila stroža ukoliko pokušaju da prevare zakonske naslednike u pogledu njihovih

zakonskih prava kako bi za sebe pribavili veći deo nasledstva.

15

osoba koja ima interesa u transakciji i/ili je ugovorna strana ili postoji mogućnost da može imati

koristi od ugovora. Iako ovo pruža neku vrstu zaštite od pristrasnih svedoka i može da posluži kao

primer za ZVP, nije jasno kako notar može da proveri srodstvo u kome je svedok sa stranama u

postupku.

Preporuka: Osigurati pravičnu, nediskriminišuću podelu nasledstva.

Da bi se osiguralo da ni jedan sporazum protiv volje bilo kog naslednika ne bude prihvaćen,

date su sledeće preporuke:

- kriterijumi sporazuma moraju biti predviđeni zakonom, pružajući mehanizme zaštite za

pravičnu podelu među naslednicima bez obzira na pol

- definisati vremenski okvir za postizanje sporazuma kako bi se osiguralo da svi zakonski

naslednici budu identifikovani i da sva imovina bude upisana

- navesti da svi naslednici moraju da potpišu sporazum pred sudom ili notarom, čime bi se

omogućila provera/analiza njihovog svojstva ili slobodne volje.

16

B) Upis transakcija u vezi sa nepokretnom imovinom

Upis zajedničke imovine

Svaka imovina stečena od strane supružnika tokom braka se smatra zajedničkom imovinom, čak i

ako nije upisana na oboje u RPNI.21

Međutim, za svaku dalju transakciju koja se tiče nepokretne

imovine, podaci u registru služe kao osnova za bilo kakvu raspravu o ugovornim pravima. Ukoliko

jedan supružnik nije pravilno upisan, to može dovesti do zaobilaženja prava supružnika. Ovo se

posebno odnosi na odluke u vezi sa transakcijama i udelom od prihoda nakon preprodaje imovine.

Dalje, član 36 Zakona o vlasništvu i drugim stvarnim pravima (ZVSP) definiše uslove za važeću

transakciju imovinskih prava nad nepokretnom imovinom, koja, u ovom trenutku, zavisi samo od

volje „prenosioca“. Od 4. marta 2016, Administrativno uputstvo o posebnim merama za registraciju

zajedničke nepokretne imovine na ime oba supružnika22

je obavezno za sve centralne i lokalne

institucije, kao i za javne vlasti (član 2), da „sprovedu posebne privremene mere sa ciljem

povećanja broja žena registrovanih kao zajedničke vlasnice“ (član 4). Međutim, s obzirom da ovo

Administrativno uputstvo tek treba da se implementira, MTN nije u stanju da proceni da li je to

dovoljno da se osigura zajednička registracija.

Stoga, veoma je bitno da imena oba supružnika budu upisana, a nekoliko projekata je već

promovisalo zajedničku registraciju na Kosovu.23

Pored toga, zajednička registracija može da

olakša položaj udovice u ostavinskom postupku kada potražuje svoja prava u odnosu na ostale

srodnike preminulog.

Upis u katastar

Kosovska katastarska agencija (KKA) ima sveobuhvatnu kontrolu nad katastarskim aktivnostima i

obezbeđuje obuku za Opštinsku katastarsku kancelariju (OKK) kako bi mogla da obavlja svoja

21 Član 47 i 50 ZP. 22 Administrativno uputstvo br. 03/2016 o posebnim merama za registraciju zajedničke nepokretne imovine na ime oba supružnika 23 USAID Kosovo property Rights Program (Program imovinskih prava na Kosovu), $8.343.070 čiji je cilj 3 (od 4) „Enhance Wome

n’s Rights to Use Property in Practice” (Unapređenje prava žena na korišćenje imovine u praksi), IPA „Support to Civil Code and Pro

perty Rights” je takođe koncentrisan na korišćenje zemljišta u odnosu na rodnu pripadnost. UN je sproveo projekat „Women’s Proper

ty Rights in Kosovo: “Do not remain silent””, OEBS je imao nekoliko projekata, kao što je „Information Guide on Women and Men’

s Access to Property and Housing Rights in Kosovo” (Informativni vodič za pristup muškaraca i žena imovini i imovinskim pravima

na Kosovu).

Preporuka: Istaći pravo oba supružnika da donesu odluku o životu u zajednici i promovisati prava žena da

učestvuju u odlukama tokom imovinskih transakcija porodice. S obzirom da član 36 ZVSP ne čini

dovoljno da i žene budu uključene, može da se izmeni i dopuni kako bi to garantovao. Izmena može da

podrazumeva uslov da oba supružnika učestvuju u transakcijama u slučaju sklapanja braka ili

zajednice, uprkos činjenici da je formalno upisani vlasnik imovine samo suprug.

17

zaduženja.24

Izgleda da trenutno ne postoje disciplinske mere za službenike OKK koji ne upisuju

oba supružnika kao što je predviđeno zakonom. Iako su katastarske agencije obično obavezane

odlukama suda ili notara, u idealnom slučaju, one bi trebalo da funkcionišu kao „kontrola

kvaliteta“. One bi to mogle da urade tako što bi osigurale upis imena oba supružnika kad god je to

moguće i kad god sudovi ili notari previde takvu mogućnost.

Porezi i takse

Jedna administrativna prepreka koja bi mogla biti lako uklonjena je praksa, otkrivena u nekoliko

opština, plaćanja poreza na transakciju dva puta ukoliko supružnici odluče da im se oba

imena upišu u RPNI. Na primer, član 24, stav 3 Uredbe o porezu na promet nekretnina u opštini

Podujevo navodi da svaki kupac mora posebno da plati porez na transakciju. Slično tome, član 4,

stav 1 Pravila o naknadama, opštinskim taksama i kaznama opštine Priština navodi da svaki kupac

mora posebno da plati porez na transakciju po jedinici u zajedničkom ugovoru. Ove odredbe mogu

odvratiti supružnike da upišu imena oba supružnika kao vlasnike jer je tako skuplje. Praktično

rešenje bi bilo da se porez na nepokretnu imovinu podeli na dva dela (svaki supružnik plaća

polovinu poreza). Što se tiče taksi za katastarske usluge koje pruža OKK, postoji Administrativno

uputstvo iz aprila 2014,25

kao i ažurirana verzija iz 2016,26

koje navodi iznose taksi, čime ne

dozvoljava opštinama da odrede drugačije takse. Međutim, istraživanje MTN u vezi sa propisima

opština je pokazalo da se ovo administrativno uputstvo ne primenjuje.

24 Član 4 Zakona o katastru. 25 Administrativno uputstvo MSPP BR 08/2014 o tarifama usluga opštinskih katastarskih kancelarija za upis prava na nepokretnu

imovinu: http://www.kca ks.org/documents/10179/20916/Ministriua08201414.pdf/0f2f30f9-472a-43a0-9eaf-212fe1fbd137 26 Postoji ažurirana verzija Administrativnog uputstva potpisana dana 4. marta 2016.

Preporuka: Ministarstvo za lokalnu samoupravu treba da uskladi opštinske propise o porezima i taksama.

Mora se osigurati da supružnici koji kupuju i upisuju kuću na ime oba supružnika ne plaćaju veće takse

nego u slučaju kada se upisuje samo jedno ime. Isto tako, porez na transakcije treba da se plaća samo

jednom po transakciji, a ne po kupcu. Svi opštinski propisi o porezima i taksama moraju biti usklađeni

širom Kosova, putem uputstva od strane Ministarstva za lokalnu samoupravu.

Preporuka: Poboljšati katastarske uprave kako bi se unapredio upis imovine na ime oba

supružnika/žena. KKA mora ispoštovati potrebe za obukom, uključujući seminare o Zakonu

o ravnopravnosti polova i Zakonu o porodici, kako bi službenicima OKK bilo jasno da je

ostvarivanje prava žena važno. Kako bi se osiguralo da matične kancelarije deluju u skladu

sa odredbama, KKA treba da sprovede nasumične provere i praćenje prakse i identifikuje

problematične oblasti. Administrativni uputstvo za matične kancelarije treba izmeniti i

dopuniti tako da se od njih zahteva da provere preko Centralne matične službe da li je neko

lice koje podnosi zahtev za upis vlasništva u braku i, ukoliko je tako, osigurati da ime

bračnog druga takođe bude upisano, kao što je predviđeno članom 47 ZP. Isto tako, AUSZK

treba uskladiti sa članom 47 ZP: "beleške o vlasniku treba da obuhvataju građanski status i

ime eventualnog supružnika (videti član 5, stav 2). Kako bi se proširilo poznavanje odredbi

članova 47 i 50 ZP među građanima, službenici treba da usvoje praksu ispitivanja

podnosioca zahteva o njegovom/njenom građanskom statusu.

18

Najnoviji Administrativno uputstvo iz marta 2016, dalje izjavljuje da ako su supružnici obavili

zajedničku registraciju, mogu biti izuzeti od takse za upis iz člana 5 Administrativnog uputstva br.

08/2014 o tarifama usluga opštinskih katastarskih kancelarija za upis prava na nepokretnu imovinu.

Kao što je već rečeno, MTN još uvek nije u mogućnosti da pristupiti sprovođenje ovog novog

propisa.

19

5) Nedostatak zaštite prava žena na nasleđivanje nepokretne imovine od strane notarskih institucija

Glavni problem koji je MTN prepoznao je prisutnost odricanja od prava na nasleđivanje od

strane žena, posebno u ruralnim područjima. Podaci prikupljeni za ovaj izveštaj pokazuju da su

u većini ostavinskih postupaka žene bile potencijalni naslednici. Međutim, ove žene su proglašene

naslednicima u malom broju slučajeva (ispod 20%). U ostalim slučajevima, žene naslednici su se

odrekle nasledstva. Ovo dovodi u pitanje ulogu notara kao zaštitnika zakonitosti, pravičnosti i

ravnopravnost polova. Teško je utvrditi da li su sve žene koje se odriču prava u potpunosti

obaveštene od strane notara o njihovim zakonskim pravima ili o vrednost imovine koje se odriču.

Osim toga, ovaj izveštaj ne može da zaključi da li je notar preduzeo sve potrebne mere zaštite u

skladu sa običajnim pravom kako bi se osiguralo poštovanje odluka koje žene same donesu, a ne

pod pritiskom od strane porodice. U idealnoj situaciji ravnopravnosti polova, odricanje od prava na

nasleđivanje bi bilo ograničeno, bez obzira na pol naslednika, i obično samo kao rezultat slučajeva

kada bi se nasledilo više dugova nego što bi se profitiralo od nasledstva. Međutim, u većini

slučajeva kada se žene odriču to nije slučaj. Iako su notari u odličnoj poziciji da mogu da ograniče

posledice ovih odricanja, ponekad nije jasno da li se oni uopšte time bave.

Iako je MTN prikupio nove podatke koji otkrivaju realnost što se tiče situacije u vezi sa imovinskim

pravima žena na nasleđivanje, podaci koji su prikupljeni iz 19 notarskih kancelarija širom Kosova27

su takođe problematični. Prvo, neki notari nisu dostavili potpune podatke. Mnogi od notara nisu

dostavili ukupan broj pravnih dokumenata u poređenju sa brojem slučajeva koji se tiču žena. Bez

razvrstanih podataka je teško razumeti potpunu sliku. Drugo, nekim notarima je verovatno

nedostajala nepristrasnost. Na primer, većina podataka pokazuje da se žene odriču nasledstva u

korist muških članova porodice. Međutim, prilikom prikupljanja podataka za potrebe ovog

izveštaja, jedan notar je insistirao da su se u nekim slučajevima žene odrekle svojih prava u korist

sestara i drugih ženskih naslednika. Iako ovo može biti istina, broj takvih slučajeva nije u

potpunosti reprezentativan, i na taj način dovodi u pitanje shvatanje da notari mogu imati ulogu

zaštitnika prava žena na nasleđivanje.

Srećom, nekoliko notarskih kancelarija je dostavilo potpune i razvrstane podatke, uključujući

ukupan broj koji je potreban da bi se olakšalo poređenje sa brojem žena korisnika. Prema ovim

podacima, koji oslikavaju trenutno stanje pristupa žena nasleđivanju nepokretne imovine, žene

imaju koristi samo u oko 15% od ukupnog broja imovinskih transakcija. U ruralnim područjima je

taj procenat još niži. Na primer, samo 6% ugovora o prodaji imovine (11 od 163 ugovora) je išlo u

27 Aneks I.

20

korist žena, prema podacima iz notarske kancelarije C, Gnjilane. Cifre dobijeni od notara, u svakom

slučaju, savršeno odgovaraju kako broju građanskih parnica koje su pokrenule žene žalioci, tako i

broju žena koje su vlasnici, prema katastarskim podacima.

Stoga, uprkos nedostatku potpunih podataka iz svih notarskih kancelarija na Kosovu, dokazi koje je

MTN pronašao jasno ukazuju na nedostatak zaštite prava žena na nasleđivanje nepokretne imovine

od strane kosovskih notara.

21

6) Zaključci

Ovaj izveštaj je istraživao pristup žena nasleđenoj nepokretnoj imovini na Kosovu. Koristeći

podatke notara i sudova, zajedno sa analizom studije slučaja, ovaj izveštaj je otkrio nekoliko

višeslojnih i unutar-institucionalnih rupa u zakonu, uključujući i nedostatak jasnih pravila postupka

u zakonskom okviru.

Prvo, što se tiče zakonskih propisa o nasleđivanju, dolazi do preklapanja nadležnosti između notara

i sudova u pogledu vanparničnih predmeta. Pored toga, u postojećem pravnom sistemu, opštinske

matične službe nisu u mogućnosti da provere da li su žene izostavljene iz smrtovnice, a ZVP ne

pruža dovoljno garancija kako bi se osiguralo da žene korisnici ne budu oštećene prilikom popisa i

podele nasledstva.

Kao drugo, kao što je istaknuto u podacima prikupljenim za potrebe ovog izveštaja, odricanja žena

je veliki problem i zakonski propisi koje se bavi ovim pitanjem su često nejasni i nedostaju im

mehanizmi zaštite.

Pored toga, ukoliko žene nisu adekvatno upisane kao vlasnici nepokretne imovine, može da se desi

da nemaju ista ugovorna prava kao njihovi supružnici, a institucije, kao što je Kosovska katastarska

agencija, trenutno ne vode računa o tome da li su oba supružnika upisana.

Na kraju, postoje porezi i takse u vezi sa transakcijama kod notara i OKK koji mogu da dovedu do

manjeg broja žena koje su upisane kao vlasnici. Istraživanje koje je sproveo MTN u vezi sa

notarskim kancelarijama ukazuje na nedostatak zaštitnih mehanizama ovakvih kancelarija kojima bi

se osigurala prava žena na nasleđivanje, uprkos brojnim zakonskim aktima, kao što je slučaj sa

odricanjem kojim se oni bave.

Zaključak je da je aktuelni zakonodavni sistem u pogledu prava žena na nasleđivanje nepokretne

imovine slab i problematičan. Iako se na prvi pogled čini da zadovoljava evropske standarde

ravnopravnosti polova, postoji kulturni kontekst u kojem jednaka prava žene na nasleđivanje nisu

(uvek) standard. Kao rezultat toga, sadašnji zakonski okvir nije dovoljan da bi se borilo protiv

tradicionalne prakse i postoji potreba za jasnije određenim i preciznim zakonima i proceduralnim

pravilima. Prema ovoj analizi, potrebne su izmene i dopune zakona kako bi se popunile rupe u

zakonu, usaglasili propisi i delovalo preventivno u slučajevima kada se krše zakonska prava žena.

To će zahtevati namenski napor Vlade Kosova, Ministarstva pravde, notara i sudova kako bi se

osiguralo da mogućnost zaobilaženja zakona bude svedena na minimum, čime se ženama

osiguravaju stvarne (ne formalne) pravne garancije. Različite institucije koje su uključene, kao što

su katastar, notari i OMS, treba da deluju kao kontrola i ravnoteža kako bi se osiguralo da su podaci

o nasledstvu tačni i da postoji jednaka podela među naslednicima. Svi akteri uključeni u

22

promovisanje prava žena moraju da nastave da se bave tim pitanjem, tako što će se pobrinuti da

zakonski sistem štiti prava svojih građana, što je neophodno da bi država bila stabilna. Preporuke iz

ovog izveštaja će pomoći Vladi Kosova da, zajedno sa međunarodnom zajednicom, razvije viši nivo

vladavine prava, kao i zaštitu prava svih građana.

23

Preporuke:

1. Vlada treba da izmeni i dopuni Zakona o nasleđivanju i Zakona o vanparničnom

postupku, kao što predviđa Zakon o beležništvu, kako bi se odredila nova uloga notara koji

su ovlašćeni da se bave ostavinskim postupcima i kako bi se izbeglo preklapanje

nadležnosti. Takođe se preporučuje da se definišu, podele i jasno odvoje nadležnosti ili

ovlašćenja notara i sudova u pogledu ostavinskih postupaka.

2. Identifikovati druge državne organe koji mogu da pruže pomoć OMS u vezi sa

identifikacijom naslednika.

S obzirom da lokalni pripadnici Policije Kosova, kao što su mesne policijske

jedinice, imaju prednost mobilnosti i poznavanja zajednice u svojim zonama

odgovornosti, oni bi potencijalno mogli da pruže podršku OMS.

Mogu biti uspostavljene procedure gde OMS može da traži da policija obiđe

prebivalište pokojnika i podnosioca zahteva kako bi proverila da li ima više članova

porodice od onih koji su navedeni u smrtovnici.28

U slučaju da policija identifikuje

naslednika preminulog koji se ne pominje u smrtovnici, tužioci mogu brzo da budu

obavešteni i može da se pokrene istraga o lažnim iskazima29

(s obzirom da je to u

suprotnosti sa članom 158 Krivičnog zakona Kosova i predstavlja teško krivično

delo). Do tada bi OMS već izdala smrtovnicu i zato je važno da se stvori mehanizam

koji bi osigurao da sudovi i notari budu obavešteni o netačnim izjavama.

Uspostavljanje centralne baze podataka za notare je u toku. Predviđeni vremenski

rok za ovaj projekat je maj 2015.30

Međutim, u ovom trenutku još uvek nije u

potpunosti operativan (videti fusnotu 14). Ovo bi mogao da bude pogodan način da

se notari obaveste da li da odlože ili sprovedu ostavinske postupke. Civilni sud ili

njegov odsek za ostavinske postupke treba da bude obavešten od strane tužilaštva i

koje su istrage u toku. Ovaj predlog je dat kao privremeno rešenje. Međutim, jasno je

da će napredak u elektronskom registru koji je u toku takođe imati pozitivan uticaj

na identifikaciju naslednika.

Kada Centralna matična služba/sistem postane pouzdan, delovanje OMS bi se

menjalo u skladu sa tim. Mogućnost da naslednik položi zakletvu prilikom pružanja

28 Slična praksa je primećena kod matičnih službi i opštinskih policijskih jedinica u nekim zemljama EU, kao što je Španija, gde

svaka matična registracija može biti nasumično proverena od strane lokalne policije kako bi se izbegle prevare. 29 Kao što je predviđeno članom 392 Krivičnog zakona. 28 Prema zaključcima sa sastanka održanog u martu 2015. sa Komorom javnih beležnika, ažurirano dana 13. avgusta 2015:

centralizovana baza podataka je spremna, ali njena upotreba još nije sprovedena. Prema upravniku Komore, notari su trenutno na

obuci za njeno korišćenje, što će biti obavezno od 1. septembra 2016. za sve kancelarije javnih beležnika.

24

informacija za smrtovnicu takođe može biti istražena. Ovo nije predviđeno ZVP, ali

se primenjuje u nekim zemljama članicama EU.31

Takva odredba bi učinila počinioce

krivim za davanje lažne izjave pod zakletvom i kazna bi bila stroža ukoliko pokušaju

da prevare zakonske naslednike kako bi za sebe pribavili veći deo nasledstva.

3. Osigurati pravičnu, nediskriminišuću podelu nasledstva. Da bi se osiguralo da nijedan

sporazum protiv volje bilo kog naslednika ne bude prihvaćen, date su sledeće preporuke:

kriterijumi sporazuma moraju biti predviđeni zakonom, pružajući mehanizme

zaštite za pravičnu podelu među naslednicima bez obzira na pol

definisati vremenski okvir za postizanje sporazuma kako bi se osiguralo da

svi zakonski naslednici budu identifikovani i da sva imovina bude upisana

navesti da svi naslednici moraju da potpišu sporazum pred sudom ili

notarom, čime bi se omogućila provera/analiza njihovog svojstva ili slobodne

volje.

4. Pozabaviti se pitanjem odricanja od prava na nasleđivanje od strane žena.

Kako bi se odricanja ograničila i kako bi strane pažljivo razmotrile da li je odricanje

adekvatan čin, treba uzeti u obzir nametanje viših poreza ili notraskih taksi za takav

čin.

Neke interesne grupe i nevladine organizacije za prava žena su čak predložili

zabranu takvog odricanja, privremeno ili trajno. Međutim, pravo na odricanje ne bi

trebalo da bude ograničeno u slučajevima koji bi značili finansijski teret za žene

naslednike. Na primer, u slučajevima gde ima više dugova nego dobitka, bilo bi

pravično da se teret podeli na jednake delove. Na žalost, ovo sadašnji sistem ne

odobrava uvek.

Štaviše, čak i ako je ženi nasledniku dato pravo na nasleđivanje, porodica može da

prenese svoj deo na muške srodnike putem sastavljanja ugovora o poklonu. Zbog

toga, treba razmotriti viši porez na ugovor o poklonu između srodnika ili zajedničkih

naslednika, bez obzira na njihov pol, što može sprečiti pojavu čina nepravičnog

odricanja od nasledstva.

5. Istaći pravo oba supružnika da donesu odluku o životu u zajednici i promovisati prava

žena da učestvuju u odlukama tokom imovinskih transakcija porodice.

S obzirom da član 36 ZVSP ne osigurava učešće žena, može da se izmeni i dopuni

kako bi to garantovao. Izmena može da podrazumeva uslov da oba supružnika

29 U Ujedinjenom Kraljevstvu, kandidat za nasledstvo podnosi zakletvu u lokalnoj ostavinskoj kancelariji.

25

učestvuju u transakcijama u slučaju sklapanja braka ili zajednice, uprkos činjenici da

je formalno upisani vlasnik imovine samo suprug.

6. Poboljšati katastarske uprave kako bi se unapredio upis imovine na ime oba

supružnika/žena.

KKA mora ispoštovati potrebe za obukom, uključujući seminare o Zakonu o

ravnopravnosti polova i Zakonu o porodici, kako bi značaj službenika OKK za

ostvarivanje prava žena bio jasan.

Kako bi se osiguralo da matične službe deluju u skladu sa odredbama, KKA treba da

sprovede nasumične provere i praćenje prakse i identifikuje problematične oblasti.

Administrativni uputstvo za matične službe treba izmeniti i dopuniti tako da se od

njih zahteva da provere preko Centralne matične službe da li je neko lice koje

podnosi zahtev za upis vlasništva u braku i, ukoliko je tako, osigurati da ime bračnog

druga takođe bude upisano, kao što je predviđeno članom 47 ZP.

Isto tako, AUSZK treba uskladiti sa članom 47 ZP: beleške o vlasniku treba da

obuhvataju građanski status i ime eventualnog supružnika (videti član 5, stav 2).

Kako bi se proširilo poznavanje odredbi članova 47 i 50 ZP među građanima,

službenici treba da usvoje praksu ispitivanja podnosioca zahteva o njegovom/njenom

građanskom statusu.

7. Ministarstvo za lokalnu samoupravu treba da uskladi opštinske propise o porezima i

taksama.

Mora se osigurati da supružnici koji kupuju i upisuju kuću na ime oba supružnika ne

plaćaju veće takse nego u slučaju kada se upisuje samo jedno ime.

Isto tako, porez na transakcije treba da se plaća samo jednom po transakciji, a ne po

kupcu. Svi opštinski propisi o porezima i taksama moraju biti usklađeni širom

Kosova, putem uputstva od strane Ministarstva za lokalnu samoupravu.

8. Doneti jasna uputstva za notare za dalje sprovođenje nasumične provere i

kontinuirano praćenje postojeće diskriminišuće prakse od strane Notarske komore.

Neophodno je da se poboljšaju garancije za izražavanje slobodne volje strana prilikom

sačinjavanja dokumenata koji se overavaju.

9. Treba podstaći Vladu Kosova da formira radnu grupu sa zadatkom da sprovede

sistematski pregled zakona i prakse u oblasti pristupa žena imovinskim pravima i da prema

tome predlaže izmene i neophodne mehanizme zaštite.

26

10. Uspostaviti službu za ciljanu pravnu pomoć (ne nužno besplatno za svakog korisnika),

kako bi se ženama poboljšao i olakšao pristup informacijama o njihovim pravima i

načinima odbrane pred sudovima i drugim institucijama.

Ovo bi moglo biti propraćeno medijskom kampanjom za podizanje svesti o

jednakosti u pogledu formalnih imovinskih prava, neobavezujućoj prirodi običajnih

zakona i tradicija i postojanju službe za pružanje pravne pomoći

27

ANEKS I

ODA E NOTERËVE E REPUBLIKËS SË KOSOVËS NOTARSKA KOMORA REPUBLIKE KOSOVA - NOTARY CHAMBER OF THE

REPUBLIC OF KOSOVO

DATUM: 21.04.2015

Referenca: Ref. br. 19/15

ZA: g. Andreas Moreno, jedinica za nadgledanje pravosuđa-EULEX

OD: Erdon Gjinolli, šef administrativne službe NKK

Predmet: Odgovor na zahtev

Poštovani g. Moreno,

na Vaš zahtev, Notarska komora Republike Kosovo, nakon prijema statističkih podataka iz

notarskih kancelarija sa teritorije Republike Kosovo, dostavlja podatke u nastavku.

Napomena: Neki statistički podaci se izračunavaju na osnovu završenih predmeta od

strane notara, dok ostali podaci o broju žena korisnika zavise od podataka koje su dostavili

notari.

1. Notarska kancelarija A, Istok:

kupoprodajni ugovori za nepokretnu imovinu gde su žene korisnici, ukupno 30 slučajeva;

presude o nasleđivanju gde su žene naslednici, ukupno 45 žena;

presude o nasleđivanju gde su se žene odrekle nasledstva, ukupno 102 žena.

28

2. Notarska kancelarija B, Štimlje:

kupoprodajni ugovori za nepokretnu imovinu gde su žene korisnici, ukupno 55 slučajeva;

presude o nasleđivanju gde su žene naslednici, ukupno 27 žena;

presude o nasleđivanju gde su se žene odrekle nasledstva, ukupno 111 žena;

predmeti gde su žene strane u ugovoru o poklonu; 18 žena.

3. Notarska kancelarija C, Gnjilane:

kupoprodajni ugovori za nepokretnu imovinu gde su žene korisnici: od 163 ugovora u 11

slučajeva su korisnici žene;

slučajevi gde su žene strane u ugovoru o poklonu, od ukupno 52 ugovora, samo se 1

slučaj tiče žene;

presude o nasleđivanju gde su žene naslednici, ukupno 10 slučajeva od ukupno 30;

presude o nasleđivanju gde su se žene odrekle nasledstva, ukupno 20 slučajeva od

ukupno 30.

4. Notarska kancelarija D, Mitrovica:

kupoprodajni ugovori za nepokretnu imovinu gde su žene korisnici, ukupno 7 slučajeva;

presude o nasleđivanju gde su žene naslednici, 5 slučajeva;

presude o nasleđivanju gde su se žene odrekle nasledstva, ukupno 37 slučajeva.

5. Notarska kancelarija E, Priština: kupoprodajni ugovori za nepokretnu imovinu gde su žene korisnici, ukupno 203 slučaja

(strane u ugovoru o prodaji, razmeni, ulaganju, poklonu);

presude o nasleđivanju gde su žene naslednici, ukupno13 slučajeva;

presude o nasleđivanju gde su se žene odrekle nasledstva, ukupno 27 slučajeva.

29

6. Notarska kancelarija F, Prizren: kupoprodajni ugovori za nepokretnu imovinu gde su žene korisnici, ukupno 29 slučajeva;

presude o nasleđivanju gde su žene naslednici, ukupno 15 slučajeva - 19 žena;

presude o nasleđivanju gde su se žene odrekle nasledstva u korist braće ili bratanaca,

ukupno 35 slučajeva - 81 žena;

presude o nasleđivanju gde su se žene odrekle nasledstva u korist sestara, majke, ćerke,

sestričine, ukupno 10 slučajeva - 16 žena.

7. Notarska kancelarija G, Klina: kupoprodajni ugovori za nepokretnu imovinu gde su žene korisnici, ukupno 12 slučajeva;

presude o nasleđivanju gde su žene naslednici, ukupno 8 slučajeva;

presude o nasleđivanju gde su se žene odrekle nasledstva u korist braće ili bratanaca,

ukupno 16 slučajeva;

presude o nasleđivanju gde su se žene odrekle nasledstva u korist sestara, majke, ćerke,

sestričine, ukupno 3 slučaja.

8. Notarska kancelarija H, Vitina: kupoprodajni ugovori za nepokretnu imovinu gde su žene korisnici, ukupno 9 slučajeva;

slučajevi gde su žene strane u ugovoru o poklonu, 2 slučaja;

presude o nasleđivanju gde su žene naslednici, ukupno 4 žene;

presude o nasleđivanju gde su se žene odrekle nasledstva, ukupno 21 žena.

9. Notarska kancelarija I, Suva Reka: kupoprodajni ugovori za nepokretnu imovinu gde su žene korisnici, ukupno 16 slučajeva;

presude o nasleđivanju gde su žene naslednici, ukupno 25 žena;

30

presude o nasleđivanju gde su se žene odrekle nasledstva, ukupno 238 žena.

10. Notarska kancelarija J, Prizren: kupoprodajni ugovori za nepokretnu imovinu gde su žene korisnici, ukupno 75 slučajeva,

49 prodavac, 26 kupac;

presude o nasleđivanju gde su žene naslednici, ukupno 52 žene;

presude o nasleđivanju gde su se žene odrekle nasledstva, ukupno 80 žena;

slučajevi gde su žene strane u ugovoru o poklonu, 1 žena;

slučajevi gde su žene strane u ugovoru o doživotnom izdržavanju, 2 žene.

11. Notarska kancelarija K , Kačanik: kupoprodajni ugovori za nepokretnu imovinu gde su žene korisnici, ukupno 12 slučaja;

presude o nasleđivanju gde su žene naslednici, ukupno 4 slučaja;

presude o nasleđivanju gde su se žene odrekle nasledstva, NI JEDNA.

12. Notarska kancelarija L, Prizren: kupoprodajni ugovori za nepokretnu imovinu gde su žene korisnici, ukupno 16 žena;

presude o nasleđivanju gde su žene naslednici, ukupno 16 žena;

presude o nasleđivanju gde su se žene odrekle nasledstva, 71 žena;

slučajevi gde su žene strane u ugovoru o poklonu, 6 žena.

13. Notarska kancelarija M, Priština: kupoprodajni ugovori za nepokretnu imovinu gde su žene korisnici, ukupno 60 žena;

presude o nasleđivanju gde su se žene odrekle nasledstva, ukupno 18 žena;

31

slučajevi gde su žene strane u ugovoru o poklonu, 4 žene;

slučajevi gde su žene strane u ugovoru o doživotnom izdržavanju, 1 slučaj;

slučajevi gde su žene strane u ugovoru o razmeni, 1 slučaj.

14. Notarska kancelarija N, Uroševac: kupoprodajni ugovori za nepokretnu imovinu gde su žene korisnici, ukupno 13 slučajeva

od ukupno 202 ugovora;

presude o nasleđivanju gde su žene naslednici, ukupno 21 slučaj od ukupno 48 presuda;

presude o nasleđivanju gde su se žene odrekle nasledstva, ukupno 27 slučajeva od 48

slučajeva ukupno.

15. Notarska kancelarija O, Kamenica: kupoprodajni ugovori za nepokretnu imovinu gde su žene korisnici, ukupno 57 slučajeva,

22 kupac, 35 prodavac;

presude o nasleđivanju gde su žene naslednici, ukupno 18 slučajeva;

presude o nasleđivanju gde su se žene odrekle nasledstva, ukupno 44 slučaja.

16. Notarska kancelarija P, Prizren:

kupoprodajni ugovori za nepokretnu imovinu gde su žene korisnici, ukupno 12 slučajeva,

8 prodavac i 4 kupac;

presude o nasleđivanju gde su žene naslednici, ukupno 36 slučajeva;

presude o nasleđivanju gde su se žene odrekle nasledstva, 67 žena;

slučajevi gde su žene strane u ugovoru o poklonu, 15 žena;

slučajevi gde su žene strane u ugovoru o trajnom vlasništvu, 4 žene.

32

17. Notarska kancelarija Q, Suva Reka:

presude o nasleđivanju gde su žene naslednici, 1 slučaj;

presude o nasleđivanju gde su žene naslednici, ukupno 5 žena od 37 slučajeva.

18. Notarska kancelarija R, Vitina:

kupoprodajni ugovori za nepokretnu imovinu gde su žene korisnici, ukupno 18 slučajeva,

od ukupno 154 slučaja;

presude o nasleđivanju gde su žene naslednici, ukupno 17 slučajeva od ukupno 77

slučajeva;

presude o nasleđivanju gde su se žene odrekle nasledstva, ukupno 60 slučajeva od 77

slučajeva;

slučajevi gde su žene strane u ugovoru o poklonu, 15 žena;

slučajevi gde su žene strane u ugovoru o trajnom vlasništvu, 4 žene.

19. Notarska kancelarija S, Prizren:

kupoprodajni ugovori za nepokretnu imovinu gde su žene korisnici, ukupno 42 slučaja;

presude o nasleđivanju gde su žene naslednici, ukupno 33 slučaja;

presude o nasleđivanju gde su se žene odrekle nasledstva u korist braće, 24 slučaja.

Priština: 21.04.2015.