Engleski graanski rat (1642-1651) bio je niz oruanih sukoba i
politikih mahinacija izmeu parlamentaraca i rojalista. Prvi
(1642-46) i drugi (1648-49), graanskih ratova kotica pristalice
kralja arlsa I protiv pristalica Dug parlamenta, dok je trei rat
(1649-51), videla borbi izmeu pristalica kralja arlsa II i
pristalica grebena parlamenta. Graanski rat zavrio sa
Parlamentarnom pobedu u bici kod Vorester 3. septembra 1651.
Graanski rat je doveo do suenja i pogubljenja arlsa I, izgnanstvu i
njegov sin, arls II i zamena za engleski monarhije sa prvom,
Komonvelta Engleske (1649-53), a zatim sa protektorat (1653-59) ,
pod Oliver Kromvel line vladavine. Monopol Crkve Engleske o
hrianskog bogosluenja u Engleskoj zavrio sa pobednicima
konsolidaciji osnovana Protestantska Ascendanci u Irskoj. Ustavno,
ratova osnovano presedan koji engleski monarh ne moe vladati bez
pristanka parlamenta, iako je ovaj koncept je zakonski osnovana
samo uz slavne revolucije kasnije u veku.
