Embed Size (px)
DESCRIPTION
skripta
Citation preview
SKRIPTE
A
B C D
SANDRA SANDRA
SANDRA
SANDRA
____________________________________________________________________________
Epidemiologija
1. DEFINICIJA I ZADACI EPIDEMIOLOGIJE
Epidemiologija je nauka o rasprostranjenosti i uzrocima poremećaja zdravlja, kao i o njihovom sprečavanju i suzbijanju, a ne samo ekscesnih situacija kakve su epidemije. " Černozubov: " Nauka koja se bavi proučavanjem bolesti kao masovne pojave. " Predmet epidemiološkog pručavanja je grupa, kolektiv, populacija, odnosno bolest kao masovna pojava.
Zadaci epidemiologije su :
1. da proučava epid. značaj oboljenja
2. da proučava faktore koji utiču na zdravlje
3. da proučava i identifikuje uzroke i faktore koji doprinose pojavi oboljenja;
4. da proučava i identifikuje rasprostranjenost i način širenja bolesti;
5. da izvodi ultidisciplinarna terenska istraživanja bolesti
6. da predlaže i sprovodi mere sprečavanja, suzbijanja, odstranjivanja i iskorenjivanja bolesti.
Ciljevi epidemiologije su:
1. snižavanje morbiditeta, mortaliteta i letaliteta od određenih bolesti;
2 . sprečavanje invalidnosti i nesposobnosti;
3. da na osnovu utvrđenih zakonomernosti spreči, suzbije, eliminiše i iskoreni bolest na određenoj teritoriji.
Zato je epidemiologija osnova preventivne medicine i narodnog zdravlja.
ERADIKACIJA je iskorenjivanje bolesti i svih faktora koji dovode do pojave te bolesti. Do sada jedina iskorenjena bolest su velike boginje. Poslednji slučaj u istoriji medicine je zabeležen 27. 10. 1977. Po Programu eradikacije dečje paralize i malih boginja (NJHO), poliomyelitis bi trebalo da se iskoreni do 2005. godine, a morbilli do 2020. godine.
ELIMINACIJA je eliminisanje bolesti, ali ne i faktora koji dovode do te bolesti, pa je potrebno i dalje sprovođenje mera.U Vojvodini je eliminisana dečja paraliza (poslednji put registrovana 1963. godine, ali faktori koji dovode do poliomijelitisa nisu eliminisani - oblici poliomijelitisa :
200-500 asimptomnih oblika na 1 simptomni, tj. paralitički).Ako se bolest ne eliminiše drugi korak je ↓ morbiditeta → vakcinacijom.
Podele epidemiologije
Prema predmetu izučavanja: Opšta epidemiologija i specijalna epidemiologija;
Prema načinu izučavanja:Teoretska epid.–kabinetska i terenska -ima prednost nad teorijskom
Druge podele: klinička , serološka, eksperimentalna, matematička; e. živ. sredine; e. zdravlja. e. katastrofa, e. oboljenja koja nastaju; e. boljenja koja iščezavaju;vojna
2. JEDINICA EPIDEMIOLOŠKOG ISPITIVANJA
U kliničkoj medicini je jedinica ispitivanja pojedinac ili pojedinci.U epidemiologiji jedinica ispitivanja je kolektiv - bolestan ili zdrav u prirodnim uslovima
života i rada. U tome je bitna razlika između epidemiologije i kliničkih disciplina.
POPULACIJA je skup svih jedinki na jednoj teritoriji.
KOLEKTIV je izdvojeni deo ljudske populacije čiji članovi su povezani zajedničkim zadacima, interesima i ciljevima. To je socijalna kategorija.
Podele kolektiva:
1. prema veličini: mali (osnovni) veliki ( složeni)
2. prema trajanju : privremeni stalni
3. prema organiziciji: formacijski neformacijski
4. prema sastavu i delatnosti: privredni, đački, vaspitni, sportski ,vojni
5. prema stepenu komunikacije i dodiru članova: otvoren (radne org; škole) poluotvoren (vojne jedinice) zatvoren (zatvor)
Izuzetno, epidemiološki predmet ispitivanja mogu biti i pojedinci, zdravi i bolesni, kao potencijalni izvor zaraze za pojedine kolektive ili stanovništvo, ukoliko je u pitanju zaštita zdravlja kolektiva ili stanovništva uopšte (opasnost od eventualnih importovanih slučajeva malarije, karantinskih i bolesti sa karantinskim karakteristikama.)
3. POKAZATELJI VELICINE EPIDEMIOLOSKOG ISPITIVANJA
Osnovni pokazatelji
1. Prevalenca 2. Incidencija
3. Morbiditet - napušta se
Statistički pojmovi
1. proporcija - odnos u kojem je brojilac uključen imenilac - prevalencija, letalitet
2. indeksi - za poređenje podataka koji pripadaju istoj statističkoj seriji
3. stope - izražavaju brzinu javljanja, odnosno kretanja neke pojave u jedinici vremena
- prave stope: stopa incidencije i stopa mortaliteta
Prevalencija za izračunavanje prevalence neophodni su sledeći podaci:
- ukupan broj obolelih u jednom trenutku i broj stanovnika u tom trenutku
Prevalencija je snimak situacije u jednom momentu i ne izražava rizik oboljevanja. Dugotrajni poremećaji zdravlja imaju veći prevalencu od kratkotrajnih.
Stopa incidence z a izračunavanje stope incidence neophodni su sledeći podaci:
- broj novoobolelih - broj izloženih stanovnika
U longitudinalnim studijama se koristi i kumulativna incidencija :
- broj novoobolelih - populacija na početku tog perioda
Morbiditet Za izračunavanje stope opšteg morbiditeta neophodni su sledeći podaci - broj oboljenja (obolelih lica) i broj stanovnika U savremenoj epidemiologiji sve manje se koristi stopa opšteg morbiditeta zbog nemogućnosti uvida u pravo stanje stvari.
Pokazatelji umiranja
Stopa mortaliteta:
broj umrlih
broj izloženih
Letalitet:
broj umrlih od neke bolesti
broj obolelih od iste bolesti
Letalitet je pokazatelj težine bolesti
4. METODE EPIDEMIOLOŠKOG ISPITIVANJA:
Osnovne metode:
1. Deskriptivna metoda studije tipa posmatranja ili opservacije
2. Analitička metoda
3. Eksperimentalna metoda - eksperimentalne ili interventne
Deskriptivna metoda se ograničava na pedantnu opservaciju i deskripciju pojava iz čega sledi postavljanje hipoteze. To je metoda koja je korišćena od najstarijih lekara, a danas je metoda izbora koja se najčešće koristi kod lekara praktičara. Neophodno je blagovremeno uočavanje pojava, jer često ne postoji mogućnost ponavljanja.
Analitička i eksperimentalna metoda se svode na testiranje postavljenje hipoteze.
Suština analitičke metode se sastoji u uočavanju dve grupe ispitanika:
1. grupa obolelih ili izloženih
2. kontrolna grupa zdravih ili neizloženih
Suština eksperimentalne metode se sastoji u ispitivanju efekta određene mere ili postupka eksperimentalnim putem.Kod bolesti nepoznate etiologije se utvrđuju uzroci obolevanja, a kod bolesti poznate etiologije se utvrđuju mehanizmi koji su u konkretnom slučaju doveli do oboljenja.
Primeri za deskriptivnu metodu: 1. Hipokrat. 2. Frakatorijus 4. Jennner - osobe obolele od kravljih boginja otporne na variolu 5. J.Snonj - kolera u Londonu 1854. se širi pijaćom vodom 6. Semelnjeis - o širenje puerperalne sepse rukama studenata
Pomoćne metode -usko specijalne: 1. istorijsko-komparativna 2. sintetička 3. induktivna 4. deduktivna 5. statističko-matematička
Istorijsko-komparativna metoda- sadašnja epidemiološka zbivanja se upoređuju sa onim u prošlosti ili na drugim područjima. Sintetička metoda- celina se uspostavlja i sastavnih delova. Induktivna metoda- od poznatog pojedinačnog ka nepoznatom opštem. Deduktivna metoda- od poznatog opšteg ka nepoznatom pojedinačnom koje se sadrži u tom opštem.
Metode epidemiološkog prognosticiranja
1. Intuitivni (delfski) metod 2. Metod ekstrapolacije - korišćenjem formule y=a+bx 3. Uporedni metod - upoređuju se sličnosti i razlike 4. Normativni metod - evaluacija ostvarljivosti zadatog cilja
Epidemiološko istraživanje:
1. definisanje pojave - numerička i atributivna obeležja
2. prikupljanje podataka - ep. izviđanje, ep. anketa; grupišu se prema ekspoziciji agensima i dispoziciji (uzrast, pol)
3. analiziranje
4. zaključivanje
5. prognoza
Neki američki autori epidemiologiju smatraju delom statistike.
5. ANALITICKI METOD
Analitički metod se svodi na testiranje postavljene hipoteze, proistekle iz deskriptivnih istraživanja.Analitičkim metodom se najviše ispituju bolesti nepoznate etiologije u smislu identifikacije uzročnika, dok se kod bolesti poznate etiologije utvrđuju mehanizmi koji su u konkretnom slučaju doveli do oboljenja tj. utvrđuje se način na koji je taj agens dospeo do ispitanika.Suština analitičke metode se sastoji u uočavanju dve grupe ispitanika:
1. grupa obolelih odnosno izloženih
2. kontrolna grupa zdravih odnosno neizloženih
Polazi se od pojedinca koji čine 4 grupe ispitanika:
1. izloženi zdravi 2. izloženi obeleli 3. neizloženi zdravi 4. neizloženi oboleli
2 osnovna pristupa Analitičke metode su Anamnestičke studije i Kohortne studije.
Anamnestičke studije
Anamnestičke studije polaze od posledice, tj. od bolesti. Identifikuju se faktori koji su udruženi sa pojavom bolesti, odnosno koji su joj prethodili.Postupak obuhvata:
1.izbor grupe obolelih i odgovarajuće kontrolne (komparativne) grupe 2.prikupljanje podataka o ekspoziciji agensu 3. utvrđivanje proporcija izloženih osoba u ispitivanim grupama.
Grupa obolelih
1. kriterijumi na kojima se zasniva dijagnoza moraju da budu jasno definisani;
2. uputno je da grupu čine bolesnici iz definisane populacije;
3. uputno je da se studija ograniči samo na novoobolele.
Kontrolna grupa (Po Friedmanu)
1. Pacijenti iz iste zdravstve ustanove: a) bez obzira na dijagnozu; b) isključujući obolele od određene bolesti; c) samo lakše obolele; d) pregledane i označene kao zdrave
2. Osobe van te zdravstvene ustanove :a) uzorak opšte populacije; b) prijatelji ili poznanici; c) kolege sa posla; d) susedi; e) članovi porodice.
Kohortne studije
Kohorta je bila vojna jedinica u starom Rimu. Deset kohorti je činilo jednu legiju.U epidemiologiji, kohortu
čini grupa ljudi koje povezuje neka zajednička karakteristika.Odlika kohortih studija je primarna podela ispitanika na izložene i neizložene uticajima određenom faktoru za koji se pretpostavlja da dovodi do nastanka poremećaja.Zatim se u te obe grupe posmatra incidencija.Metode izbora ispitanika su najčešće profesionalna izloženost ili topografski kriterijum.Prvu modernu kohortnu studiju su izveli Doll i Hill , a kohortu je činilo 10.000. britanskih lekara.Utvrđena stopa incidencije je priznata tek kada se uporedi sa odgovarajućom stopom među neizloženim licima.
Postoje dva pristupa izvođenju kohortnih studija:
1. Retrospektivni - agens je delovao u prošlosti i ispoljio efekat pre početka ispitivanja
2. Prospektivni - agens je već delovao, ali će se efekat ispoljiti tek u budućnosti.
Loše strane kohortnih studija su njohovo dugo trajanje i sledstveno tome visoki troškovi ispitivanja.
Studije preseka Podaci i prisustvu bolesti i uzroku se odnose samo na vreme ispitivanja.Predstavljaju snimak trenutne sitacije i jos se nazivaju studijama prevalencije.Lako i brzo se izvode, dovoljna su i mala materijalna sredstva, a daju celokupan obuhvat populacije.
6. EKSPERIMENT U EPIDEMIOLOGIJI
Ima prednost nad deskriptivnom i analitičkom metodom, jer ispitivač diktira uslove odnosno interveniše nekom metodom.U praksi se ne koristi često, jer eksperiment zahteva timski i multidisciplinarni rad, vreme i velika sredstva. Ima i etičkih problema: eksperiment se izvodi isključivo na ljudima. Osnovno pravilo eksperimenta je PRIMUM NON NOCERE. Sačinjavanje protokola u pisanoj formi je prvi korak .Protokol mora da sadrži :1. ciljeve 2. kriterijume za selekciju ispitanika3. šemu randomizacije4. postupke koji se sprovode5. metode za analizu podataka Ispitanici treba da se slažu u odnosu na što veći broj karakteristika.Osobine ispitivane populac treba da su takve da rezultati koji se dobiju mogu da se primene na bilo koju populaciju. Pristrasnost se može otkloniti metodama slepih proba:1. jednostruka - ispitanici ne znaju ko prima ispitivano sredstvo, a ko placebo;2. dvostruka - ni ispitanici ni istraživač ne znaju ko je u
eksperimentalnoj grupi;3. trostruka - ni oni koji obrađuju podatke ne znaju.
ETIČKI ASPEKTI EKSPERIMENTA U humanoj populaciji se izvode samo eksper bez štetnih uticaja na zdrav.Ali moguće je testirati da li će uklanjanje određenog sumnjivog agensa dovesti do pada incidencije, odnosno mortaliteta.Ispitanici moraju biti detaljno informisani o ciljevima eksperimenta i eventualnim posled koje nije moguće predvideti.Ispitanici moraju dati pismenu saglasnost o učešću.U eksper. učestvuju ljudi koji su dobrovoljno pristali (slobodni svesni ljudi ili zatvorenici).Ne treba vršiti eksperimente na ljudima ako se do rezultata moglo doći nekim drugim putem.Helsinškom deklaracijom (1964) su kao ciljevi eksperimenta određeni : poboljšanje dijagnostičkih, terapijskih ili profilaktičkih procedura i razumevanje patogeneze i etiologije bolesti. Istraživač je dužan da prekine istraživanje onog momenta kada utvdi da može imati štetne posledice po ispitanika.Pre svakog eksperimenta se traži saglasnost Etičkog komiteta. 3 vrste eksperimenata:1. kontrolisani 2.nekontrolisani 3.prirodni
KONTROLISANI - kohortno ispitivanje u kome se razlika između kohorti odnosi samo na neku veštački izazvanu karakteristiku. Kohorta na kojoj se ta karakteristika ne primenjuje je kontrolna grupa. Idealno bi bilo da se grupe razlikuju samo po tome, a ne i po verskoj, demografskoj, profesionalnoj i drugim pripadnostima. 1. kliničko-terapijski eksperiment - ispitivani preparat ili postupak se ispituje na bolesnicima;2. terensko-profilaktički eksperiment-ispituje se na zdravim ljudima.
NEKONTROLISANI - u prošlosti se više primenjivao, nije se mogao kontrolisati.
PRIRODNI - spada u studije posmatranja ili opservacije. Prednosti u odnosu na kontrolisani i nekontrolisani eksperiment su masovnost i prirodni uslovi.Svaka epidemija zarazne bolesti koja ide neometano u prirodi je prirodni eksperiment. Prirodni eksperiment planira sama priroda, čovek je samo posmatrač koji izvlači dragocene zaključke.Osnov prednost eksper je da pružaju najjače dokaze o postojanju odnosa uzrok-posledica.Nedostaci se odnose na ograničenu izvodljivost, spornu etičnost i probleme osipanja i slabog odziva.Eksperim studije zahtevaju velika materijalna sred i angažovanje velikog br istraživača.
7. EPIDEMIOLOSKI VAZNE KARAKTERISTIKE DOMACINA
Karakteristike: uzrast , pol , rasa , religija , etnička pripadnost , zanimanje , anatom strukture i fiziološke osobine
1. Uzrast - jedna od najvažnijih i stalno promenjivih osobina. Neke bolesti su asocirane sa uzrastom: a) dečije zarazne bolesti b) bolesti produktivnog životnog doba v) bolesti starih osoba
a) dečije zarazne bolesti - bitno je : stanje imuniteta. Dete nasleđuje od majke IgG At ako je majka razvila trajan imunitet na neku bolesti. Kod novorođenčeta traje prvih 6 meseci (prirodni pasivni imunitet). Kada nestane dete biva eksponirano i oboljeva češće. - dijaplacentalni imunitet štiti od deferije, morbila i šarlaha. - tokom intrahospitalnih infekcija naročito su osetljiva na klebsijele - morbili i pertussis se najviše javljaju od 1-5 god, a šarlah, ep. parotitis i difterija u školsko doba. b) bolesti produktivnog životnog doba - seks.aktivnost - oboljevanje od seks.prenosivih bol.(gonoreja, hlamidija). v) bol.starih osoba - smanjena spec .otpornost : TBC, gnojna oboljenja, urinarne inf. -Maovne nezarazne bolesti se uglavnom javljaju u starijoj dobi zbog promena ;celija> osetljivije na dejstvo agensa + kumulacija faktora.
2. Pol -opšta stopa morbiditeta je značajno veća kod ♀ .- opšta stopa mortaliteta i oboljevanje od fatalnih bolesti je veće kod ♂ - ♀ češće boluju od : tireotoksikoze, holecistitisa, psihoneuroza, artritisa; ♂ češće boluju od: carcinoma bronha, hroničnog bronhitisa, oboljenja srca i krvnih sudova, ulkusa, ciroze, traumatizma, antropozoonoza, poliomijelitisa i ep. meningitisa - biološke i fiziološke razlike polova i određene navike, običaji, način života ; - žene su odgovornije prema zdravlju pa se češće javljaju lekarima kod lakih subjektivnih tegoba nego muškarci;
3. Rasa - rasne teorije o nadmoćnosti pojedinih rasa na osnovu razlika u oboljevanju u rasama. Nejednaki uticaji socijalne sredine su najbitniji: bolesti koje se najčešće javljaju u pojedinim rasama : srpasta anemija kod crnaca i karcinom kože kod belaca.
4. Religija - posledice religioznih zakona :- Vukšić: " pegavac je gorštačka, rođačka i muslimanska bolest" (po muslimanskom verovanju, greh je ubiti vaš) - muslimani : svinjsko meso, alkohol ---> ne oboljevaju od trihineloze - baptisti :zabrana cigareta - hodočašća -važan faktor širenja zaraznih bolesti.
5. Etnička pripadnost - osobe istog plemena, u homogenim uslovima su sa većim stepenom rizika jer su izolovane od opšte populacije.
6. Primer: ispitivanje fatalne progresivne neurološke bolesti kuru---> kanibalizam razlog za pojavu i to samo tamo jer se u njihovim mozgovima nalaze kuru prioni.
6. Zanimanje - oboljenje vezano za ekspoziciju odgovarajućem agensu profesionalne bolesti.
- Antropozoonoze - veterinari, pastiri, zemljoradnici -prof .bolesti: bruceloza, leptospiroza, antraks, sakagija. – prof. bolesti zdravstvenih radnika: HBV, coxsackie B miokarditis 7. Anatomske strukture i fiziološke osobine - deformiteti grudnog koša i kičmenog stuba -> ostecenja CNS kraći živ vek. - žene češćee oboljevaju od artritisa - uzrok u strukturi ♀ tela - genetski uslovljene bolesti : muskularna distrofija
8. EPIDEMIOLOŠKI VAŽNE KARAKTERISTIKE AGENSA
1. mehanički 2. fizički 3. hemijski 4. nepoznati 5. biološki zarazne i nezarazne bolesti
Mehanički agensi Delovanje mehaničkih sila koje dovodi do povreda i oštećenja organa i tkiva, a često i smrtnog ishoda. U savremenom svetu dovodi do velikog traumatizma: - saobraćajni traumatizam-u mnogim zemljama na prvom mestu , - industrijski-u našoj zemlji poljoprivredni zbog neadekvatnog rukovanja mašinama - sportski traumatizam zbog
boljeg postizanja rezultata- traumatizam u domaćinstvu - ratni traumatizam
Fizički traumatizam Posledica je delovanja toplote, sunčeve svetlosti, jonizujućeg zračenja. . .Dovode do pojedinačnih ili masovnih oštćenja. 1958. u Vinči su akcidentalno ozračeni šest naučnika sa visokim dozama gama zračenja -> radijaciona bolest -> smrt.- havarija u Černobilju - napad na Hirošimu i Nagasaki
Hemijski traumatizam - brojni, putem hrane i napitaka, akcidentalno se mogu ingestijom uneti mnoge supstance koje su otrovi - lekovi ako se ne upotrebljavaju adekvatno, u velikim dozama, i duže nego što je potrebno, u neadekvatno vreme (talidomid u trudnoći ---> oštećenje ploda)- pesticidi-nekontrolisana upotreba u poljoprivredi - otrovne gljive- često fatalni ishod, porodične epidemije - putem vazduha inhalacija otrovnih gasova : CO, SO2, nitrozni gasovi, otrovne pare (živine), otrovni dimovi, čvrste materije u obliku sitnih čestica (azbest, Ca++) kod profesija koje rade sa tim materijama - polen-polenska groznica kod preosetljivih osoba
Preko kože i sluznica: 1. alergijske manifestacije 2. toksoalergijske manifestacije- profesionalno u industriji boja i lakova, ulja, farmaceutskoj industriji, i kod frizera.
Pojedinačni ili epidemijski slučajevi:- epidemija 1951. novembar do januara 1952. , obolelo 150 vojnika u garnizonu u Nišu od poliomijelitisa i 6 civilnih lica u Kragujevcu u garnizonu ---> ista klinička slika bez infektivnog sindroma, ---> nije biološki agens već toksin (intendant je nabavljao alevu papriku od seljaka koji je stavio u nju tri orto krezil fosfat- nervni otrov)
Biološki traumatizam
- virusi, bakter., gljivice, protozoe, helminti => zarazne bolesti -osobine u odnosu na coveka
1.patogenost 2. virulencija 3. atenuacija 4.imunogenost 5. Ag 6.selektivnost 7. tropizam 8. interferencija 9. egzaltacija Patogenost - sposobnost infektivnog agensa da u organizmu domaćina izaziva patogeni proces, tj. zarazno oboljenje. Genetska, fiziološka i nepromenjiva osobina patogenih agenasa.Sposobnost patogenosti
ima samo oko 300 vrsta od 10000 vrsta patogenih agenasa. -
- neki su fakultativno patogeni (oportunisti)
- kada su u velikoj količini
- kada je smanjena otpornost domaćina
- kombinacija prethodna dva slučaja
Ispoljavanje - izlučivanje toksina - razmnožavanje u tkivima - neki deluju mehanički
većina produkuje metaboličke proizvode
---> oštećuju metabolizam ćelija i tkiva domaćina
Virulencija - je stepen patogenosti.Patogenost je kvalitativna osobina infektivnog agensa, a virulencija je kvantitativna osobina. Virulencija je promenjiva (može se smanjiti ili povećati zavisno od uslova)
- u laboratorijskim uslovima se smanjuje toplotom, hemijskim agensima ili držanjem na nepodesnim podlogama ili pasažom kroz neprijemčive domaćine
- u prirodnim uslovima se povećava prenošenjem sa osetljive osobe na osetljivu osobu, a smanjuje prenošenjem na neosetljivu osobu
Pomeranje virulencije nije ireverzibilan proces : na endemskim terenima virulencija opada zato što je stanovništvo otporno, ali ako tu migrira neotporno stanovništvo virulencija raste.Merenje virulencije se izvodi na laboratorijskim životinjama, a u prirodnim uslovima na osnovu : inkubacije, težine kliničke slike i veličine epidemijskog procesa. Virulencija je jako velika ako je kratka inkubacija, teška klinička slika ili ako je povećan morbiditet i mortalitet. Atenuacija - trajan gubitak virulencije mikroorganizma (primena kod vakcina). Imunogenost - stimulacija stvaranja specifične otpornosti u organizmu domaćina. Antigenost - stimulacija stvaranja specifičnih antitela na antigene prisutne u organizmu domaćina. Selektivnost - sposobnost izbora domaćina, neki samo kod ljudi izazivaju oboljenja-antroponoze (osipne groznice), samo kod životinja-zoonoze,oboljenje
životinja koje se može preneti na čoveka-antropozoonoze. (LJ groznica, trihineloza, leptospiroza)Tropizam - histološka selektivnost, patogeni mikroorganizam u organizmu domaćina ima afinitet samo prema određenim tkivima:
- hepatotropni virusi
- neurtropni virus besnila, toksin tetanusa
- dermatotropni
Interferencija - pod određenim uslovima infekcija jednim virusom može spečiti infekciju istog domaćina nekim drugim srodnim virusom (potisnuti virus), npr. enterovirus kod polio vakcine. Egzaltacija - infekcija jednim virusom može povećati patogeno dejstvo nekog drugog virusa koji je prisutan u organizmu istog domaćina, npr. neurotropni virusi, neki influenca virusi. . .
9.EPIDEMIOLOSKI VAZNE KARAKTERISTIKE OKOLINE
Sveukupnost žive i nežive prirode koji deluju na jedinku i određuju njen razvoj iopstanak. Čovekovo zdravlje je vezano za sredinu koju čini sve ono što okružuje čoveka od rođenja pa do smrti. A) Abiotska (geofizička) sredina - sve neživo što nas okružuje: vazduh (atmosfera), voda (hidrosfera), zemlja (litosfera).
- u umerenom klimatskom pojasu je ciklično kretanje zaraznih bolesti direktno vezano za promene u fizičkoj sredini : jesen-zima respiratorne bolesti. . .
- malarija, žuta groznica, denga ---> vezano za tropske oblasti
- poremećaji u fizičkoj sredini (poplave, zemljotresi) ---> crevne bolesti.
- nedovoljno joda i fluora ---> struma, karijes- povećana emanacija radona iz tla---> rak
pluća B) Biološka sredina - živa sredina koja okružuje čoveka: Uzročnici zaraznih bolesti (virusi, bakterije, rikecije)Životinje mogu biti rezervoar zaraze. Vektori. Otrovne biljke. C) Socijalna sredina - okružuje čoveka kao člana ljudske zajednice:
- ekonomski uslovi - stepen zaposlenosti - mogućnost korišćenja zdravstvene zaštite
- uslovi rada - higijenski uslovi stanovanja - način snabdevanja higijenski ispravnom vodom za piće
-otklanjanje otpadnih materija -smrtnost odojčadi ---> mera kvaliteta zdravstvene službe u nekoj zemlji.
2 vrste poremećaja: 1.bolesti koje su povećane zbog loših socio-ekonomskih uslova: - TBC -crevne zarazne bolesti - delimično transmisivne bolesti - hronični bronhiotis 2. bolesti koje su povećane zbog dobrih socio-ekonomskih uslova:
- KV bolesti - šećerna bolest - multipla skleroza
Temperatura je naročito važna kod transmisivnih zaraznih bolesti. Vektori (insekti i arahnoidea) za svoj razvoj zahtevaju određenu temperaturu. Za razvoj komaraca je potrebno 20-25 C, a za razvoj aedes egypti od 25-30 C. A komarci i flebotomusi bodu za vreme tihih noći bez vetra.Pegavi tifus je bio često oboljenje planinskih predela u Etiopiji (zbog odela), dok ga u nižim delovima nije bilo.Najveća učestalost raka kože je u Australiji, zbog velike izloženosti suncu.
10. UZROČNA I NEUZROČNA POVEZANOST POJAVA
Osnov zad prakt epid je da pronalazi uzročne veze između nastanka, frekv i distribucije neke bol i faktora Tek kada se znaju uzročne veze mogu da se primene th i prevent mere. Uzročne veze se u epid zovu asocijacije. Kada se nađu , stvaraju se uslovi za sprečavanje, suzbijanje, eliminisanje i eradikaciju određenih bol. Međusobna povezanost između pojava:A) statistički nepovezani - nezavisni B)statistički povezani :neuzročno povezani a) lažno povezani b) sek povezani 2. Uzročno povezani Statistička nepovezanost Kod stat nepovezanosti hipoteza se može odbaciti. Statistička povezanost Određivanje stat povezanosti ima značaja samo onda ako se ne posmatra u okviru pojedinačnih sluč, već ako se može izraziti kvantitat u odnosu na kategorije događaja.. Neuzročna povezanost Stat povezanost ne podrazumeva da je zapažena veza i uzročna.a) lažna povezanost Zapažena veza je posled sluč ili sistem greške.Sistem greška je rezultat neujednačenog kriterijuma pri izboru ispitanika (selektivna greška) ili greška u merenju (prikupljanje podataka). b) sek povezanost – povez 2 pojava sa nekom 3. Ne zadovoljava uslov kauzalnosti da promene u jednoj pojavi izazivaju i promene u drugoj pojavi. Uzročna povezanostPojave, događaji i
obeležja su uzročno povezani samo onda ako promene u frekv i kvalitetu jednih izazivaju promene u kvalitetu i frekv drugih :KRITERIJUMI ZA UTVRĐIVANJE UZROČNIH ASOCIJACIJA 1. Vremenski redosled2.Postojanost 3. Čvrstina povezanosti4 Slaganje sa postojećim poznavanjem bolesti5. Specifičnost međusobne povezanosti Vremenski redosled - ako vremenski slede jedna za drugom u određenom vrem periodu, a ne ako se dešavaju istovremeno ili u različitim vrem odnosima.. Očigledan kod ak inf bol.Npr.pre HBV, krv je davana nepregledana => HBV (posttransfuzioni) posle određenog vremena (50-180 dana) od transfuzije (inkubacija).Ako se javlja HBV istovremeno ili van ovog intervala transfuzija nije uzrok.Teško je utvrditi kod nezaraznih bol ili hr bol. Čvrstina povezanosti Stopa obolevanja kod izloženih treba da bude što veća nego stopa obolevanja kod neizloženihSlaganje sa postojećim poznavanjem bolesti -Asocijacija otkrivena u jednoj studiji treba da je prihvatljiva u odnosu na stepen poznavanja kauzalnih faktora i bol.Npr:epid tifusa koja je povezana sa zagađ vodom za piće iz određenog objekta:- traženje S. typhi u vodi- inkubacija 21. dan Specifičnost međusobne povezanosti -Specifičnost je kompletna ako je jedna bolest posledicna samo jednog uzroka. npr. beta hemolitički streptokok grupe A može da da više bolesti-nema ni jedne pojave u svetu, pa ni bolesti, koja je posledica samo jednog uzroka već je to multikauzalno.- Precenjivanje samo jednog uzroka je posledica procvata bakteriološke ereNpr. M. tuberculosis izaziva TBC, ali samo uz dejstvo:- loših socio-ekonomskih uslova (pothranjenost) - dob osobe- otpornost Kod inf bol inf agens je neophodan faktor, a faktori od strane domaćina i spolj sred su dodatni faktori.Ul vratima se prilikom infe može stvoriti prim afekt.
10. UZROČNA I NEUZROČNA POVEZANOST POJAVA
Osnovni zadatak praktične epidemiologije je da pronalazi uzročne veze između nastanka, frekvencije i distribucije neke bolesti i faktora koji dovode do takvog nastanka. Tek kada se znaju uzročne veze mogu da se primene terapija i preventivne mere. Uzročne veze se u epidemiologiji zovu asocijacije. Kada se nađu takve uzročne veze, stvaraju se uslovi za sprečavanje, suzbijanje, eliminisanje i eradikaciju određenih bolesti.
Međusobna povezanost između pojava:
A) statistički nepovezani - nezavisni
B) statistički povezani :
1. Neuzročno povezani
a) lažno povezani
b) sekundarno povezani
2. Uzročno povezani
Statistička nepovezanost
Kod statističke nepovezanosti hipoteza se može odbaciti.
Statistička povezanost
Određivanje statističke povezanosti ima značaja samo onda ako se ne posmatra u okviru pojedinačnih slučajeva, već ako se može izraziti kvantitativno u odnosu na kategorije događaja. Pod kategorijom događaja se podrazumevaju svi pojedinačni slučajevi čije karakteristike opravdavaju zajedničku klasifikaciju.
Neuzročna povezanost Statistička povezanost ne podrazumeva da je zapažena veza i uzročna.
a) lažna povezanost
Zapažena veza je posledica slučajne ili sistematske greške.
Sistematska greška je rezultat neujednačenog kriterijuma pri izboru ispitanika (selektivna greška) ili greška u merenju (prikupljanje podataka).
b) sekundarna povezanost - povezanost dvaju pojava sa nekom trećom.
Ne zadovoljava uslov kauzalnosti da promene u jednoj pojavi izazivaju i promene u drugoj pojavi.
Salvarzan - nekada lek za sifilis → kod određenog broja bolesnih izazivao je tzv. "salvarzansku žuticu" . Žutica se javljala i kod primene penicilina. Kasnije je
utvrđeno da je žutica izazvana uzročnicima koji su se nalazili u nesterilnim iglama.
Uzročna povezanost
Pojave, događaji i obeležja su uzročno povezani samo onda ako promene u frekvenciji i kvalitetu jednih izazivaju promene u kvalitetu i frekvenciji drugih.Promene u jednoj pojavi izazivaju i promene u drugoj pojavi. Najsigurnija provera postavljenih uzročnih veza je izvođenje kontrolisanog eksperimenta. U njegovom nedostatku koriste se:
KRITERIJUMI ZA UTVRĐIVANJE UZROČNIH ASOCIJACIJA
1. Vremenski redosled
2. Postojanost
3. Čvrstina povezanosti
4. Slaganje sa postojećim poznavanjem bolesti
5. Specifičnost međusobne povezanosti
Vremenski redosled - ako vremenski slede jedna za drugom u određenom vremenskom periodu, a ne ako se dešavaju istovremeno ili u različitim vremenskim odnosima.. Očigledan kod akutnih infektivnih bolesti.
Npr. pre hepatitisa B, krv je davana nepregledana => hepatitis B (posttransfuzioni) posle određenog intervala vremena (50-180 dana) od transfuzije (inkubacija).
Ako se javlja hepatitis B istovremeno ili van ovog intervala transfuzija nije uzrok.
Teško je utvrditi kod nezaraznih bolesti ili hroničnih bolesti.
Postojanost povezanosti
Asocijacija otkrivena u jednoj studiji treba da se pojavi i u kasnijim ispitivanjima pod drugim okolnostima i populacionim grupama.
Čvrstina povezanosti
Stopa obolevanja kod izloženih treba da bude što veća nego stopa obolevanja kod neizloženih. Povećanje smrtnosti od raka pluća kod pušača do 16 puta, je mnogo jača potvda uzročnog odnosa od 10 puta manjeg porasta obolevanja pušača od renalnog kancera u istim studijama.
Slaganje sa postojećim poznavanjem bolesti -
Asocijacija otkrivena u jednoj studiji treba da je prihvatljiva u odnosu na stepen poznavanja kauzalnih faktora i bolesti.
Primer: epidemija tifusa koja je povezana sa zagađenom vodom za piće iz određenog objekta:
- traženje S. typhi u vodi
- inkubacija 21. dan
Specifičnost međusobne povezanosti -
Specifičnost je kompletna ako je jedna bolest posledicna samo jednog uzroka.
Specifičnost manje zadovoljava od ostalih kriterijuma zbog multikauzalne prirode oboljenja i činjenice da jedan uzrok može da da više oboljenja.
npr. beta hemolitički streptokok grupe A može da da više bolesti
- nema ni jedne pojave u svetu, pa ni bolesti, koja je posledica samo jednog uzroka već je to multikauzalno.
- Precenjivanje samo jednog uzroka je posledica procvata bakteriološke ere
Npr. M. tuberculosis izaziva TBC, ali samo uz dejstvo:
- loših socio-ekonomskih uslova (pothranjenost) - dob osobe - otpornost
Kod infektivnih bolesti infektivni agens je neophodan faktor, a faktori od strane domaćina i spoljašnje sredine su dodatni faktori.Ulaznim vratima se prilikom infekcije može stvoriti primarni afekt.
11.EPIDEMIOLOŠKI MODELI
Dinamičan odnos između zdravlja i bolesti se objašnjava epidemiološkim modelima:
1. Ekološki (Gordonov) trijas 2.Vogralikov lanac 3.Model točka 4.Mreža uzročnosti
12.REZERVOARI I IZVORI INFEKCIJE
REZERVOARI INFEKCIJE je zivo biće u kome patogeni infektivni agensi žive i razmnožavaju se i od kojih zavisi njihova egzistencija u prirodi.
IZVORI INFEKCIJE
Izvor zaraze je osoba, životinja, stvar ili supstancija sa koje infektivni agens prelazi na domaćina. Izvor zaraze treba jasno razlikovati od izvora kontaminacije, kakva je izlivena septička jama koja zagađuje sistem vodosnabdevanja (izvor je voda) ili zaraženi kuvar koji zagađuje hranu (izvor hrana).
REZERVOARI INFEKCIJE
A) Čovek B) Životinja
A) Čovek kao rezervoar
1. Bolesnici sa : a) tipičnom kliničnom slikom b) atipičnom kliničkom slikom c)nemanifestnim oblicima
2. Kliconoše : a) Zdrave ili asimptomatske kliconoše
b) Inkubaciono kliconoštvo
c) Rekonvalescentno ili akutno kliconoštvo
d) Hronično kliconoštvo
Bolesnici sa tipičnom kliničnom slikom
- nije toliko epidemiološki značajan jer su znaci tipični te se preduzimaju mere prevencije.
- difterija
- dizenterija u tipičnim oblicima najinfektiviji
- kolera
Bolesnici sa atipičnom kliničnom slikom
- mogu biti teži, fulminantni ili fudroajantni i lakši, ambulantni ili abortivni.
Kod fulminantnih često se javlja smrtni ishod, a da dijagnoza nije postavljena.
U ovoj formi bolesnici izlučuju veliku količinu agenasa.
- Primer: maligni oblici difterije i šarlaha, algidna forma kolere.
Laki, ambulantni oblici : simptomi u obliku koji osobi ne predstavlja problem ---> ne dolazi kod lekara ---> šire bolest. Ako dođu kod lekara ---> teško se i postavlja dijagnoza (veliki epidemiološki značaj).
Bolesnici sa nemanifestnim oblicima
subklinički, latentni, inaparentni oblici, asimptomni ---> ne postavlja se dijagnoza
- šire infekciju
- stimulišu imuni sistem ---> ”tiha imunizacija”
Kliconoša je osoba koja u odsustvu vidljive kliničke bolesti nosi specifični infektivni agens i predstavlja mogući izvor infekcije.
Zdrave ili asimptomatske kliconoše
Kod osoba sa inaparentom infekcijom tokom celog njenog toka. Javljanje serokonverzije je dokaz zaražavanja. Izlučivanje klica je obično kratkotrajno (2-3 nedelje). Pri epidemijama najveći broj ovih kliconoša je u neposrednom okruženju bolesnika.
Inkubaciono kliconoštvo
Najbrojnija su oboljenja u kojima inkubacija nije zarazna:
- varičela, pertusis, tifus, grip;
Kod virusnih hepatitisa HAV, HBV, HCV zarazna je druga polovina inkubacije;
Oboljenja u kojima je zarazan kraj inkubacije:
- parotitis, poliomijelitis, akutne virusne respiratorne infekcije.
Rekonvalescentno ili akutno kliconoštvo
- ako lučenje traje do 3 meseca posle preležane bolesti.
Ako je izostalo adekvatno lečenje, češće se javlja.
Hronično kliconoštvo
- ako lučenje traje više od 3 meseca, godina, decenija ili doživotno
- permanentno lučenje - stalno
- intermitentno lučenje - povremeno
Javlja se kod :
1. bacilarna dizenterija - najduže do 1 godine;
2. trbušni tifus, 2-5% preležanih tifusara; i više od 1 godine;
3. salmoneloze, 1% odraslih i 5% dece; i više od 1 godine;
4. streptokokne infekcije, više meseci;
5. HBV , više godina ili doživotno
6. Malarija : Falciparum - do 1 godine;
Vivax - 1 -2 godine;
Kvartana - više od 3 godine.
Ne javlja se kod: morbili, varicella, grip, rubella,
B) Životinja kao rezervoar
Najčešće ne pokazuju nikakve znake bolesti, a izlučuju ogromnu količinu klica u spoljnju sredinu. Infekcije se među životinjama često održavaju enzootski, te postoje prirodna žarišta.
Podela antropozoonoza prema etiologiji:
1. bakterijske: antraks, brucela, bovina tuberkuloza, tularemija, leptospiroze,
sakagija, kuga
2. virusne: besnilo, psitakoza, slinavka ili šap, žuta groznica, VHG
3. rikecijske: LJ groznica, pegavac
4. protozooalne: toksoplazmoza, lajšmanijaza, tripanozomijaza
5. helmintoze: trihineloza, ehinokokoza
6. gljivične: trihofitija
PUTEVI PRENO[ENJA
Zavise od
izvora
otpornosti patogenih mikroorganizama
A) Kontakt direktni
indirektni
B) 1. hrana 2. voda 3. zemlja 4. bioloski produkti
V) Vazduh G) Vektori
A1 Direktni kontakt - fizicki dodir izmedju rezervoara i osetljive osobe, znacajan posebno za prenos MO koji nisu otporni u spoljašnjoj sredini
1. rukovanje - crevne zarazne bolesti, ”bolesti prljavih ruku” (dizentrija, HA), kontaminacija ruku posle defekacije (naročito deca) - fekooralne infekcije
- stafilokokne respiratorne infekcije
- skabijes
2. poljubac - dodir dve sluzokože, ”vlažni poljubac”, ”kissing desease” - infektivna mononukleoza
3. polni odnos - kontakt dve sluzokože
- venerične bolesti: gonoreja, sifilis
- HIV infekcije
- Hlamidije
4. infekcija novoro|enčeta kada prolazi kroz poro|ajni put majke - VERTIKALNA TRANSMISIJA
- dodir 2 sluznice
- dodir sluznice majke i kože deteta
5. ujed besne zivotinje, dodir koze i sluzokoze
A2 Indirektni kontakt - izmedju rezervoara i osetljive osobe je umetnut predmet koji je kontaminiran. Znacajan za prenos MO koji su otporni u spoljašnjoj sredini, osim ako je u pitanju sveža kontaminacija, tada je mogu}e i za neotporan MO.
- i ntrahospitalne infekcije, kontaminirani medicinski instrumenti, mnogi predmeti
- krevetsko i posteljno rublje, lični predmeti, kvake, sanitarije, igračke, predmeti u školama
- crevne zaarazne bolesti
- skabijes posebno pri zajedničkom spavanju
- ocne bolesti zbog kontaminiranog ubrusa
B1 Hrana - pogodan medijum i za razvoj i za razmnožavanje ako ima dovoljno belančevina, še}era, ako nije previše slatka, slana, kisela
- kontaminirana MO - konrtaminirana egzotoksinima - kontaminirana i jednim i drugim
Uzroci širenja bolesti hranom:
1. primarna kontaminacija
2. sekundarna kontaminacija
3. nedovoljna termička obrada
4. stvaranje uslova za razmnožavanje MO i lučenje njihovih egzotoksina
1. Primarna kontaminacija - animalna hrana od obolelih životinja ili životinja kliconoša
- mleko, meso, jaja
- antropozoonoze : animalna salmonela,bovina TBC,crevni antraks,bruceloza,tuleremija,LJ groznica
Sekundrana kontaminacija - primarno hrana bila nekontaminirana, pa se sekundarno kontaminirala
- covek pri pripremi hrane, ukrstanje prljave i ciste strane
- koriscenje uredjaja za pripremu hrane koji nisu ocisceni
- neadekvatan prevoz namirnica
- nezasticena hrana od vazduha, glodara, insekata
3. Nedovoljna termicka obrada - ako se dobro termicki obradi i primarno sekundarno kontaminirana hrana se moze koristiti
- salmonela, jaja nedovoljno termicki obradjena
- piletina
4. Stvaranje uslova za razmnozavanje MO i lucenje njihovih egzotoksina
5. - 3-4 sata na temperaturi 20-400C uslovi potrebni za razvoj MO u sekundrano kontaminiranoj hrani
- ranije nije bilo epidemija jer nije bilo kolektivne ishrane
Klinicke manifestacije:
a) Alimentarne infekcije (crevne) :
- trbusni tifus, dizenterija, kolera, HA, Poliomijelitis, Antropozoonoze
b) Alimentarne toksoinfekcije : onose se MO ---> želudac ---> kiselina ---> osloba|a se endotoksin + neka kolicina MO ---> crevo ---> infekcija
- animalne salmonele
v) Alimentarne intoksikacije : MO u hranu izluci egzotoksin
- stafilokokne intoksikacije
- Clostridium botulini
- Clostridium perfrigens
g) Alimentarne invazije : paraziti
- trihineloza
- tenijaza
B2 Voda
- Hipokrat ”prokuvavati vodu”
1. Atmosferske : kiša, sneg, nema patogenih MO dok ne padne na tlo
2. Povrsinske :reke, jezera, potoci, bare, sadrze MO
3. Podzemne vode plitke, bunari,
Duboke, arteske vode
Duboke vode nisu pogodne za razvoj i razmnožavanje patogenih MO jer dolazi do:
- talozenja MO - negativnog uticaja sunceve svetlost
- dezinfekciono dejstvo kiseonika pri fotosintez
- antagonisticko dejstvo drugih zivih bica - razrs|eno
Samo voda sa ogromnom kolicinom organskih materija može biti medijum.
Nacin snabdevanja vodom:
- cisterne - nesigurno
- površinske vode nesigurne jer su kontaminirane
- podzemne vode kopani bunari, nesigurni, previše blizu površine
arteški (bušeni) bunari, sigurni, duboki
- vodovod najsigurniji
Bolesti:
- crevne zarazne bolesti, mesanje vode za pice i fekalnih materija
- kolera na prvom metu
- TT
- Dizenterija
- HA
- Poliomijelitis
Ako se kontaminiraju izvori jedne porodice ---> infekcija jedne porodice
Ako se kontaminiraju javni bunari ---> ograničena epidemija
Ako se kontaminira vodovod ---> zavisi od načina i mesta zaga|enja vodovoda
- koriš}enje vode iz otvorenog vodotornja bez prečiš}avanja i hlorisanja
- koriš}enje vode zaga|ene na izvoru
- prekid u radu vodovoda (vakuum)
- dvojno snabdevanje
- veza kanalizacije i vodovoda
- ukrštanje vodovodnih i kanalizacionih cevi
- diverzija
B3 Zemlja
- sporogeni anaerobni (mikroaerofilni) MO
- neki patogeni MO čoveka i životinja
- spore tetanusa, gasne gangrene, Clostridium botulini, bakterije GIT-a coveka i zivotinja, geohelminti, leptospire u mulju
B4 Biološki produkti
- danas se krvlju i krvnim preparatima ne mogu prenositi jer se oni kontolisu
V Vazduh
1. Primarni aerosol:
- Flugeove kapljice
- Velsovi nukleusi
1. sekundrani aerosol:
- prasina
Respiratorne zarazne bolesti-bolesti urbanizacije, na sluznici gornjeg respiratornog trakta razmnozavanje ---> kataralna upala sluznice ---> velika kolicina sluzi . . .
1. Flugeove kapljice : kijanje, kašljanje, glasana govor ---> izbacuju se kapljice sluzi iz gornjih disajnih puteva gde se odigrava kataralni stadijum
- značajno za neotporne MO<jer se oni kratko zadržavaju u vazduhu
- ubrajaju se u direktbe kontakte
- ve}e se izbacuju na manju daljinu, brze padaju na tlo, promer 1 mm
- male su promera 15-100 mikrometara
- dominantne bolesti na mestima kolektivnog smeštaja ljudi
2. Velsovi nukleusi : kada ispare Flugeove kapljice ostaju cestice od 1-10 mikrometara, otporni MO : C. diphteriae, stafilokoki
3. Prasina - mnogo manji znacaj, resuspenzija Flugeovih kapljica na cestice prasine, jako otporni MO :TBC, uzrocnik Q groznice (najotporniji)
- da bi se sluz izbacila potrebno je kretanje vazduha od najmanje 4 m/s
- kijanjem se izbaci 1 000 000 cestica sluzi, kasljem 5 000, glasnim govorom 250/minuti
od velicine cestica zavisi do kog nivoa respiratornog sistema }e se
19. ULAZNA VRATA INFEKCIJE
Podela zaraznih bolesti prema ulaznim vratima:
1. Crevne
2. Respiratorne
3. Transmisivne
4. Infekcije rana
5. Kožne
6. Očne
7. Polne
8. Antropozoonoze
Koja od ulaznih vrata će biti korišćena zavisi od izvora zaraze, agensa, puteva širenja.
Samo jedna ulazna vrata imaju:
Treponema palidum - sluznica genitalnog trakta
Kolera - sluznica digestivnog trakta
Više ulaznih vrata imaju: Difterija - tonzile i povređena koža
Sva ulazna vrata koriste: Antraks, Rikecija burneti
Vrata : Glavna ( polio , glavna: sluznica dig.tr. ; sporedna: respiratorni trakt)
Sporedna
Na ulaznim vratima se prilikom infekcije može stvoriti primarni afekt.
20. VIRULENCIJA I KOLIČINA KLICA
VIRULENCIJA je promenjiva kvantitativna osobina koja predstavlja stepen patogenosti. U zavisnosti od uslova spoljne sredine i domaćina može da slabi ili da se pojačava. U laboratorijskim uslovima se postiže menjanje virulencije gajenjem na podlogama, multiplim pasažama, izlaganjem hemijskim sredstvima ili zračenju, genetskim inžinjeringom. Znači najviše se radi na atenuaciji, ali u vojne svrhe moguće je i povećanje virulencije. Pojačavanje i slabljenje virulencije je reverzibilan proces. Virulencija
se na endemskim područjima usled prelaska agensa na otporne osobe smanjuje, ali migracijama u neendemske terene virulencija se pojačava.
KOLIČINA KLICA koja prodire u organizam kroz ulazna vrata i izaziva infekciju predstavlja inokulin ili infektivnu dozu. Potrebna količina klica zavisi od virulencije. Kod indirektnog prenošenja predmetima zbog izloženosti uslovima spoljne sredine, potrebna je veća količina klica.
Za različite bolesti potrebne su i različite infektivne doze : za koleru - preko 1 000 000 klica; za trbušni tifus - preko 1 000 klica; za bacilarnu dizenteriju - preko 100 klica. Inkubacija će biti toliko kraća, a klinička slika teža, koliko je veća količina klica.
Uticaj virulencije i infektivnosti na oboljenje:
1. Velika virulencija, velika infektivnost : smrtonosne velike epidemije: (kuga, varilola)
2. Velika virulencija, mala infektivnost : smrtonosne male epidemije: (besnilo, antraks);
3. Mala virulencija, velika infektivnost : velike bezazlene epidemije: (varicela);
4. Mala virulencija, mala infektivnost : male bezazlene epidemije: (erizipel) .
21. ZNACAJ DISPOZICIJE I EKSPOZICIJE U EPIDEMIOLOGIJI ZARAZNIH BOLESTI
Dispozicija je sklonost domaćina da oboli od pojedinih bolesti. Dispozicija je odsustvo prirodnog i veštačkog imuniteta. Ako ne postoji dispozicija ne postoji ni bolest. Dispozicija je različita kod različitih bolesti. Apsolutna dispozicija znači da se oboljenje uvek javlja. Za procenu dispozicije se koriste:
1. Indeks kontagioznosti - koliko od 100 izloženih ljudi nekoj zarazi oboli;
2. Indeks kliničke manifestacije - koliko od 100 izloženih ljudi pokazuje kliničke znake. kod apsolutne dispozicije iznosi 1. kod šarlaha iznosi 40% - visoka kl. manifestacija; kod difterije iznosi 15% - srednja kl. manifestacija; kod poliomijelitisa iznosi 0,5% - niska kl. manifestacija.
Fenomen ledenog brega
- postojanje velikog broja osoba sa klinički nemanifestnim oblicima. 90% zaraženih poliomijelitisom i meningokoknim meningitisom ima inaparentnu infekciju.
Faktori dispozicije domaćina:
Uzrast - deca su najviše izložena crevnim bolestima zbog neizgrađenih higijenskih navika. Pol - žene zu podložnije infekcijama za vreme trudnoće i menstruacija Zanimanje , Rasa, Etnička pripadnost, Socijalno-ekonomsko stanje, Način ishrane ; Druge bolesti - morbili i pertusis aktiviraju TBC žarišta; Umor - meningitis kod vojnika nakon iscrpnog marša; Stres
Ekspozicija predstavlja izloženost infekcijama . Veća ekspozicija znači i češće javljanje infekcija. Medicinsko osoblje koje radi sa krvlju bolesnika izloženo je virusnim hepatisima B i C : stomatolozi, laboranti, hirurzi, ginekolozi.
22. PERIODICNE VARIJACIJE U KRETANJU BOLESTI
Dnevne varijacije Tokom 24 h, suicid pokušaji su najčešći između 00h i jutra, osećaja izolovanosti Infarkt miok je najčešći ujutru kada se zbog procesa hronološkog buđenja, iz nadbub luči noradren koji izaziva vazokonstrikciju. Saob traumatizam je najviše izražen u periodu od 8 sati ujutru do 20h. Sezonske varijacije Mnoge bolesti se regularno javljaju u pojedinim god dobima i sezonama.Porast resp inf postoji krajem jeseni, tokom zime i početkom proleća. Porast crev inf postoji tokom leta. Papatači groz se kod nas javljala samo tokom 4 meseca u godini. Leptosp se javljaju u leto. Poljop traumatizam, polen
groz takođe u leto. Anualne (ciklične varij)se odnose na oscilacije tokom nekoliko godi. Ciklične varij postoje kod : gripa A - svake ili svake druge godine gripa A-2 Hong Kong svake 7. ili 10. god;gripa B - svake 3 ili 4 god.Male boginje su se do 72. godine javljale svake druge god. Sekularne varijacije ( secula=vek )se odnose na varij tokom 100 i više god Najpoznatije su sek varij difterije IX i XX vek) i kolere ( XIX i XX vek). Sekularne varijacije su odraz soc fakt.
23. TIPOVI EPIDEMIJA
Bolesti se javljaju sporadično, endemično, pandemično. Ekvivalenti u životinjskom svetu su enzootija, epizootija i panzootija.
Sporadičnost je pojava pojedinačnih slučajeva neautohtone bolesti unete sa neke druge teritorije na tu virginalnu teritoriju.
Endemija je odomaćenost (učestalost iznad normalne) nekog oboljenja među populacijom na određenoj teritoriji.
Epidemija je neobično učestala pojava nekog oboljenja među populacijom na određenoj teritoriji.
Pandemija je epidemija širokih razmera koja obuhvata više zemalja, ceo kontinent, pa i ceo svet nekada.
Dominirajući trijas u današnjoj epidemiologiji su:
1. transmisivne bolesti 2. polne bolesti 3. intrahospitalne infekcije.
Sporadičnost je ekdemsko ili egzotično oboljenje koje bilo kada može da se importuje. Pojava variole vere u Jugoslaviji 1972. godine: 175 obolelih, 35 umrlih.
Endemija je prostorno ograničena ali ne i vremenski. Prema stepenu učestalosti dele se na: hipo-, mezo-, hiper- i holoendemije (najviši stepen učestalosti za
malariju). Najpoznatije endemije: balkanska endemska nefropatija, endemična gušavost, endemična pojava malarije, endemični karijes.
Epidemija ne mora da bude samo zarazna epidemija. Nije uslov da broj obolelih bude veliki - i pojava samo 2 slučaja neke bolesti u celoj Jugoslaviji može da znači epidemiju ako tog oboljenja nema kod nas (npr. malarije čija je eliminacija u Jugoslaviji bila 1973.). Porast broja obolelih ne mora da se javi naglo (npr.epidemija raka pluća).
Pandemije su AIDS (početak 1981.), grip i ne tako davno kolera ( sedma pandemija počela 1961, a završila se 70-tih)
24. EPIDEMIJSKI PROCES
Def: javljanje, održavanje i nestajanje bolesti u humanoj populaciji. Mehanizam održavanja neke bolesti u humanoj populaciji. Uslov za održavanje: stalno širenje uzroka zaraze sa obolele na osetljivu osobu kao deo opšte dinamičnosti pojava u prirodi i društvu. Kao posledica neprekinutog lanca infekcije se javljaju novi slučajevi obolelih u tipičnom ili atipičnom obliku. Kod bolesti sa visokim nivoom kliničke manifestacije svi članovi lanca infekcije su vidljivi, a kod niskog indeksa kl. manifestacije izgledaće prekinuto. Žarište je mesto gde živi rezervoar infekcije i odakle se bolest širi na okolinu. Epidemiološki proces je niz sekvencijalno povezanih žarišnih infekcija. Uzrok pojave epidemija: pojava novootkrivenih agenasa ili novih agenasa za koji ne postoji kolektivni imunitet, pad imuniteta domaćina i pojava elementarnih nesreća i pad socijalne moći. Epidemija svake bolesti počinje od pojedinačnih slučajeva - račva se od jedne osobe. Na epidemičnoj krivi , ushodni deo talasa predstavlja period širenja infekcije sve do maksimuma, nakon toga opada zbog razvoja imuniteta ili preduzimanja protivepidemijskih mera. Suština : međusobna uslovljenost dejstva faktora vezanih za domaćina, agense i spoljnu sredinu. Epidemijski proces se tradicionalno vezuje samo za zarazne bolesti. Agens međutim ne mora biti živi organizam. Epidemijsko kretanje saobraćajnog traumatizma ne može da se posmatra van zakonitosti koje važe za epidemijski proces i svode se na međudejstvo agensa-vozila, čoveka i sredine. Širenje epidemija: 1. progresivno - sporo nastaju i nestaju 2. eksplozivno (momentalno) - brzo nastaju i brzo nestaju.
29. PRIRODNA ŽARIŠTA
Pavlovski: Prirodno žarište je životno stanište ili biotop u kome živi određena životna zajednica ili biocenoza koju čine donor, prenosilac i akceptor patološkog mikroorganizma čime akceptor postaje donor odnosno rezervoar zaraze. Biotop i biocenoza su povezani u sistem višeg ranga tzv. ekosistem ili geobiocenozu.
Donori i akceptori su životinje, vektori su hematofagni insekti i svi zajedno su povezani lancima ishrane. Čovek slučajno biva izložen infekciji u prirodnom žarištu. Zaražavanje je najčešće putem vektora.
Podele prirodnih žarišta
U odnosu na nastanak žarišta:
1. Autohtona - primarna, klasična, divlja 2. Antropopurgična - privremena
U odnosu na uzročnike: 1. jednouzročna (jednoinfektivna) 2. višeuzročna (višeinfektivna)
U odnosu na vektore: 1. jednovektorska 2.viševektorska
U odnosu na domaćine 1. jednohostalna 2. višehostalna
U odnosu na veličinu:1. lokalizovana ( pukotine u zemlji, jazbine, pećine) 2. difuzna ( šume, livade, pašnjaci ) Postoji oko 200 prirodnožarišnih infekcija. Učestalost nekih bolesti npr. hemoragične groznice i kuge se povećava tokom tzv. mišjih godina kada je drastično povećan broj glodara. U Jugoslaviji su isključivo dokazana antropopurgična žarišta.
31. PRIJAVA I EVIDENCIJA ZARAZNIH BOLESTI
Savezna skupština SRJ je donela Savezni Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti koje ugrožavaju celu zemlju (Sl. List SRJ, 46/96). Savezna vlada SRJ je donela Odluku o načinu sprovođenja imunizacije i zaštite lekovima protiv određenih zaraznih bolesti (Sl. List SRJ, 27/97).
Obavezno prijavljivanje zaraznih bolesti postoji u svim zemljama sveta, samo što je broj bolesti koje se prijavljuju različit. Zakonom iz 1984.godine u Jugoslaviji je bilo obavezno prijavljivanje 44 bolesti, a danas je taj broj povećan na 67.
Obaveznoj prijavi Saveznom ministarstvu za rad, zdravstvo i socijalna pitanja podleže prijava oboljenja ili sumnja na oboljenje od kolere, kuge, žute groznice, hemoragičnih groznica ili zaraznih bolesti čiji je uzrok nepoznat. Zatim Ministarstvo najbržim putem obaveštava Svetsku zdravstvenu organizaciju (NJHO).
Obaveznoj prijavi podleže i lučenje uzročnika zaraznih bolesti. Obaveznoj prijavi podleže i smrt od bilo koje zarazne bolesti.
Bolest se prijavljuje na osnovu kliničke (u roku od 24h) ili laboratorijske dijagnoze. Ako oboljenje ili smrt utvrdi lekar van vršenja dužnosti dužan je da obavesti najbližu zdravstvenu ustanovu. Polne bolesti se prijavljuju pod oznakom "poverljivo".
Prijava se popunjava u 2 primerka - jedan se dostavlja Regionalnom, a drugi Republičkom zavodu za zaštitu zdravlja. Prijavni list ima sudsko-medicinski značaj.
Prijava epidemija- većeg broja oboljenja od uobičajenog broja mora se izvšiti u roku od 3 dana. U slučaju veće opasnosti, hitno se obaveštavaju i sredstva javnog informisanja.
Odjava epidemije se vrši po isteku maksimalne inkubacije za tu bolest. Evidencija zaraznih bolesti se vrši vođenjem registara zaraznih bolesti.
32,33 VRSTA DE ZINFEKCIJE I SAVREMENA DEZINFEKCIONA SREDSTVA
Dezinfekcija predstavlja skup mera i postupaka kojima se uništavaju ili uklanjaju vegetativni oblici mikroorganizama u spoljnoj sredini. Na bolničkim odeljenjima neophodno je sprovoditi postupke antisepse i asepse i to naročito na odeljenjima za zarazne bolesti, hirurškim, ginekološkim i dečjim odeljenjima. Dezinfekcijom se broj mikroorganizama svodi na bezopasne vrednosti po zdravlje.
Indikaciona područja dezinfekcije su:
koža (operativno polje, ruke hirurga) sekreti i ekskreti (sputum, urin, feces)
prostorije (vazduh, površine, veš) voda za piće.
Uništavanje mikroorganizama postiže se:
1. mehaničkim oštećenjima (nadzvučne vibracije, hipo i hipertoni rastvori);
2. promenom DNK (jonizujuće zračenje, UV zračenje);
3. denaturacijom belančevina ( kiseline i baze, alkoholi, visoka T);
4. delovanjem na ćelijsku opnu (deterdženti, fenoli);
5. delovanjem na reaktivne grupe proteina (oksidansi, soli teških metala):
6. delovanjem na prostetičke grupe enzima (cijanidi, vodonik sulfid) .
Prema vremenu kada se obavlja deli se na:
1. preventivnu - pre pojave oboljenja radi njegovog sprečavanja;
2. u toku bolesti - tekuća, stalno za sve vreme oboljenja; obuhvata sekrete i ekskrete bolesnika i predmete sa kojima je dolazio u kontakt;
3. završna - neposredno po ozdravljenju ili smrti bolesnika; jednokratna dezinfekcija prostorije i predmeta sa kojima je dolazio u kontakt.
Sterilizacija za razliku od dezinfekcije, ima za imperativ potpuno uništavanje i vegetativnih oblika i spora bakterija. Primenjuje se u pripremi pribora za hirurške i dijagnostičke zahvate. Suva sterilizacija: žarenje i paljenje Vlažna sterilizacija: kuvanje, grejanje ispod 100 °C (pasterizacija i tindalizacija), autoklaviranje (Kochov lonac) Svojstva idealnog dezinficijensa: baktericidnost i virucidnost, brzo inicijalno dejstvo, degradabilnost, netoksične rezidue, selektivna toksičnost, otporan na spoljne činioce, ne oštećuje podlogu, bez neugodnog mirisa, ekološki prihvatljiv, jeftin, proizvodi se u zemlji. Jačina dezinfekcionog sredstva se vrši upoređivanjem sa fenolom - fenolni koeficijent.
Kao dezinfekciona sredstva služe:
1. kiseline : jaka sredstva,ali nagrizaju; anorganske :sumporna i borna kiselina; organske : mlečna kiselina; 2. baze: više se koriste od kiselina, dezinfekciona moć im zavisi od OH- jona; krečno mleko, NaOH, KOH 3. oksidaciona sredstva: deluju na bazi nascentnog kiseonika; ozon, vodonik peroksid (H2O2) i kalijum permanganat. 4. halogeni elementi: Hlor (hlorni kreč i hlorno mleko), jodna tinktura 5. "atomizeri" - aparati za dezinfekciju vazduha aerosolima; etil i metil alkohol, formaldehid 6. aromatična organska jedinjenja: fenol, lizol i karbolna kiselina 7. soli teških metala: sublimat -živin hlorid (HgCl2); bakar sulfat 8. Kvaterna amonijuma jedinjenja : cetavlon, dezol
Asepsol je dezinfekcioni rastvor koji sadrzi kvaternerno amonijumovo jedinjenje - benzalkonijum hlorid(alkil dimetil benzil amonijum hlorid).
9. Deterdženti 10. Ceđ - baze od pepela.
Najviše se koriste kvaterna amonijuma jedinjenja i beta propiolakton.
34. DEZINSEKCIJA
Dezinsekcija je skup mera kojima se uništavaju artropode i prema Saveznom zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti koje ugrožavaju celu zemlju (Sl.List SRJ br. 46/96) obavezna je pri pojavi pegavog tifusa, povratne groznice, kuge, žute groznice i malarije. Vrši se dezinsekcija stambenih prostorija, naselja i okolina naselja.
Može biti: 1. profilaktička 2.protivepidemijska
Sprovodi se:
1. mehaničkim (zaštitna odela i mreže, muholovke; trešenje odeće)
2. fizičkim (vreli vazduh, voda, metalni predmeti-pegla; jon. zračenje; spaljivanje)
3. hemijskim sredstvima (kontaktni, crevni i respiratorni insekticidi)
4. biološkim sredstvima ( upotreba virusa i bakterija -"živi insekticidi"; genetički inžinjering- da preovlađuje samo jedan pol )
Svojstva idealnog insekticida: brzo inicijalno dejstvo, degradabilnost, netoksične rezidue, selektivna toksičnost, ne oštećuje podlogu, bez neugodnog mirisa, ekološki prihvatljiv, jeftin, proizvodi se u zemlji. DDT- najpoznatiji insekticid, deluje preko hitinskog omotača insekata i uzrokuje grčeve, paralize i smrt insekata. Zbog rezistencije i kancerogenosti se ne upotrebljava. Rezidualno prskanje je prskanje sa produženim dejstvom. Repelentna sredstva služe za odbijanje i koriste se na otkrivenim delovima tela. Depedikulacija je uništavanje vaši. Postoje sledeće vrste insekticida: organohlorni, organofosforni, karbamati i drugi.
Rezistencija artropoda može biti:
1. selektivna - zbog česte upotrebe jednog istog sredstva; 2. fiziološka- razgrađuju insekticid na neotrovne sastojke;
2. morfološka - automatsko zatvaranje stigmi; 3. odbojna - izbegavaju kontakt.
35. DERATIZACIJA
Deratizacija je skup mera u borbi protiv onih glodara koji su značajni za čoveka sa epidemiološkog gledišta. Prema Saveznom zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti koje ugrožavaju celu zemlju (Sl.List SRJ br. 46/96) obavezna je u naseljima, okolini naselja, u lukama, pristaništima, aerodromima, brodovima i drugim prevoznim sredstvima, skladištima pri pojavi kuge ili po drugim epidemiološkim indikacijama.
Predstavlja preventivnu i protivepidemjsku meru u suzbijanju zoonoza. Sprovodi se mehaničkim, fizičkim i hemijskim sredstvima.
Može biti:
1. defanzivna - profilaktička; hig.-sanitarne mere( hig. depozicija otpadnih materija);
2. ofanzivna - uništavajuća.
Svojstva idealnog rodenticida: brzo inicijalno dejstvo, degradabilnost, netoksične rezidue, selektivna toksičnost, ne oštećuje podlogu, bez neugodnog mirisa, ekološki prihvatljiv, jeftin, proizvodi se u zemlji.
Rodenticidi uništavaju glodare. Mogu biti :
1. respiratorni (fumigantni) 2. digestivni (akutni i kumulativni)
Raticidi uništavaju pacove.
Uspeh deratizacije smanjuju osobine sinantropnih glodara:
1. adaptibilnost 2. socijalna inteligencija
3. sposobnost savladavanja rastojanja 4. odsustvo njihovih prirodnih neprijatelja.
Deratizacija može biti : 1.sistematska 2. parcijalna
Uobičajeno je da se preventivna sistemska deratizacija obavlja 2 puta godišnje.
36. KARANTINSKE BOLESTI I MERE ZA NJIHOVO SPRECAVANJE
Karantin predstavlja ograničavanje slobode kretanja i stalnu medicinsku kontrolu zdravih lica koja su mogla biti zaražena nekom karantinskom bolešću. Sprovodi se nad kontaktima prvog reda koje čine lica koja su bila u kontaktu sa izvorom zaraze.
Karantin traje onoliko dugo koliko traje maksimalna inkubacija za datu bolest. Mogu biti kućni, seoski i paviljonski. Odluku o uvođenju karantina donosi nadležni Savezni organ uprave.
Saveznom ministarstvu za rad, zdravstvo i socijalna pitanja obaveznoj prijavi podležu oboljenja ili sumnja na oboljenje od kolere, kuge, žute groznice, virusnih hemoragičnih groznica ili zaraznih bolesti čiji je uzrok nepoznat. Zatim Ministarstvo najbržim putem obaveštava Svetsku zdravstvenu organizaciju (NJHO).
Obaveznoj izolaciji podležu osobe za koje se sumnja da boluju od kolere, kuge, žute groznice, virusnih hemoragičnih groznica, poliomijelitisa i difterije. Prevoz obolelih je samo sanitetskim vozilima. Zdravstveni nadzor se sprovodi nad kontaktima drugog reda -lica koja su bila u kontaktu sa kontaktima prvog reda. Ta lica mogu slobodno da se kreću sa obavezom svakodnevnog javljanja zdravstvenoj ustanovi. Zdravstveni nadzor traje u trajanju maksimale inkubacije za datu bolest.
Za što ranije otkrivanje izvora zaraze u žarištu, koristi se epidemiološko ispitivanje i izviđanje na terenu kojim se vrši anketiranje, merenje temperetature i uzimanje uzoraka biološkog materijala.
Protivepidemijske mere u žarištu su:
1. zaštita stanovništva imuno-, sero- i hemioprofilaksom;
2. dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija;
3. sanitarno- higijenske mere;
4. zdravstveno vaspitanje;
5. ostale mere: obustava rada u školama i radnim organizacijama;
zabrana javnih manifestacija, rada bioskopa, pozorišta ;
zabrana prodaje određenih namirnica.
Posebne mere zaštite zemlje od unošenja i širenja karantinskih bolesti koje donosi Savezni organ uprave su:
1. zabrana putovanja u zemlju u kojoj vlada epidemija;
2. zabrana kretanja u zaraženom području; 3. zabrana uvoza pojedinih vrsta robe.
37. MERE ZA SPREČAVANJE ZARAZNIH BOLESTI
Regulisane su Saveznim Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti koje ugrožavaju celu zemlju (Sl.List SRJ br. 46/96) .
Mere sprečavanja zaraznih bolesti se sprovode nad obolelim osobama, osobama koje su bile u kontaktu sa obolelima i njihovoj okolini.
Mere prema obolelima su: 1. Dijagnoza bolesti 2. Prijavljivanje bolesti i smrti 3. Izolacija i lečenje bolesnika 4. Prevoz bolesnika 5. Kontrola kliconoštva
Pored karantina i zdravstvenog nadzora protivepidemijske mere u žarištu su: 1. zaštita stanovništva imuno-, sero- i hemioprofilaksom; 2. dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija; 3. sanitarno- higijenske mere; 4. zdravstveno vaspitanje; 5. ostale mere: obustava rada u školama i radnim organizacijama; zabrana javnih manifestacija, rada bioskopa, pozorišta ; zabrana prodaje određenih namirnica.
Posebne mere zaštite zemlje od unošenja i širenja karantinskih bolesti koje donosi Savezni organ uprave su:
1. zabrana putovanja u zemlju u kojoj vlada epidemija;
2. zabrana kretanja u zaraženom području;
3. zabrana uvoza pojedinih vrsta robe.
Za što ranije otkrivanje izvora zaraze u žarištu, koristi se epidemiološko ispitivanje i izviđanje na terenu kojim se vrši anketiranje, merenje temperetature i uzimanje uzoraka biološkog materijala.
Na osnovu epidemiološkog ispitivanja , epidemiološka situacija može biti:
1. povoljna - zarazne bolesti se javljaju pojedinačno bez tendencije širenja; 2. nesigurna - ukoliko se naselje nalazi na endemskom području; 3. nepovoljna - zarazne bolesti se javljaju učestalo sa tendencijom širenja; 4. opasna - epidemija velikih razmera sa sumnjom na upotrebu biološkog oružja.
Karantin predstavlja ograničavanje slobode kretanja i stalnu medicinsku kontrolu zdravih lica koja su mogla biti zaražena nekom karantinskom bolešću. Sprovodi
se nad kontaktima prvog reda koje čine lica koja su bila u kontaktu sa izvorom zaraze.
Zdravstveni nadzor se sprovodi nad kontaktima drugog reda -lica koja su bila u kontaktu sa kontaktima prvog reda. Ta lica mogu slobodno da se kreću sa obavezom svakodnevnog javljanja zdravstvenoj ustanovi. Kontrola na kliconoštvo se obavezno vrši za trbušni tifus, bacilarnu dizenteriju i salmonelozu. Potvrda da osoba više ne izlučuje klice su tri uzastopna negativna nalaza. Lica koja izlučuju klice duže od 1 godine smatraju se hroničnim kliconošama i uvode se u Registar kliconoša.
38 PROTIVEPIDEMIJSKE MERE
Regulisane su Saveznim Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti koje ugrožavaju celu zemlju (Sl.List SRJ br. 46/96) .
Pored karantina i zdravstvenog nadzora protivepidemijske mere u žarištu su:
1. zaštita stanovništva imuno-, sero- i hemioprofilaksom;
2. dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija; 3. sanitarno- higijenske mere; 4. zdravstveno vaspitanje;
5. ostale mere: obustava rada u školama i radnim organizacijama; zabrana javnih manifestacija, rada bioskopa, pozorišta ; zabrana prodaje određenih namirnica.
Posebne mere zaštite zemlje od unošenja i širenja karantinskih bolesti koje donosi Savezni organ uprave su:
1. zabrana putovanja u zemlju u kojoj vlada epidemija; 2. zabrana kretanja u zaraženom području;
3. zabrana uvoza pojedinih vrsta robe.
Za što ranije otkrivanje izvora zaraze u žarištu, koristi se epidemiološko ispitivanje i izviđanje na terenu kojim se vrši anketiranje, merenje temperetature i uzimanje uzoraka biološkog materijala.
Na osnovu epidemiološkog ispitivanja , epidemiološka situacija može biti:
1. povoljna - zarazne bolesti se javljaju pojedinačno bez tendencije širenja;
2. nesigurna - ukoliko se naselje nalazi na endemskom području;
3. nepovoljna - zarazne bolesti se javljaju učestalo sa tendencijom širenja;
4. opasna - epidemija velikih razmera sa sumnjom na upotrebu biološkog oružja.
Karantin predstavlja ograničavanje slobode kretanja i stalnu medicinsku kontrolu zdravih lica koja su mogla biti zaražena nekom karantinskom bolešću. Sprovodi se nad kontaktima prvog reda koje čine lica koja su bila u kontaktu sa izvorom zaraze. Zdravstveni nadzor se sprovodi nad kontaktima drugog reda -lica koja su bila u kontaktu sa kontaktima prvog reda. Ta lica mogu slobodno da se kreću sa obavezom svakodnevnog javljanja zdravstvenoj ustanovi. Kontrola na kliconoštvo se obavezno vrši za trbušni tifus, bacilarnu dizenteriju i salmonelozu. Potvrda da osoba više ne izlučuje klice su tri uzastopna negativna nalaza. Lica koja izlučuju klice duže od 1 godine smatraju se hroničnim kliconošama i uvode se Registar kliconoša.
40. INTRAHOSPITALNE INFEKCIJE
Nozokomijalne infekcije su manifestne infekcije koje ni u inkubaciji nisu bile prisutne u vreme prijema bolesnika u zdravstvenu ustanovu. Infekcije postooperativnih rana se smatraju nozokomijalnim ako su se razvile unutar 30 dana od operacije ili unutar 1 godine od ugradnje implantata. Mogu se javiti: 1. kao pojedinačni slučajevi 2. kao epidemije Doprinoseći faktori:
1. nepovoljna arhitektonska rešenja bolničkih prostorija :opšta odeljenja treba da imaju- 15% zasebnih soba, ginekološko-akušerska - 30% infektivna i dečja - 50% preporučene su prostorije sa po 4-6 kreveta na udaljenosti od 1,5 - 2 metra.
2. nepoštovanje higijenskih navika i nestručnost bolničkog osoblja: Najviše se javljaju na odeljenjima za zarazne bolesti, hirurškim, ginekološkim i dečjim
odeljenjima, urološkim, psihijatrijskim i odeljenjima za hemodijalizu.
Kao prouzrokovač puerperalne sepse u prošlosti je bio poznat hemolitički streptokok. Danas je streptokok zamenjen stafilokom i češće oboljevaju novorođenčad nego majke. Najzastupljenije su gram negativne bakterije (koli, salmonele, klebsijele). Pseudomonas aeruginosa je čest na hirurškim i urološkim odeljenjima. Najpoznatija intrahospitalna infekcija u Jugoslaviji je epidemija variole 1972.godine. Mlađa deca treba da budu raspoređena sa starijom decom koja poseduju veću imunološku otpornost. Za smeštaj novorođene dece koristi se kohortna izolacija - bebe rođene u istom intervalu (24-48 č) se ne mešaju sa starijom decom sa kojih postoji mogućnost prenošenja infekcije. Najosetljiviji su prematurusi. Nozokomijalnim se smatraju i infekcije nastale prolaskom novorođenčeta kroz porođajni kanal.
Najviše značaja u prenošenju infekcija imaju ruke osoblja i Fluggeove kapi, a manji kontakt preko instrumeneta i prašine. Opsežne i komplikovane hirurške intervencije i mnogo imunosupresivnih lekova olakšavaju razvoj infekcije. Značaj : 1. komplikuju osnovno oboljenje 2. izvestan broj se završava letalno 3. "derivirane bolničke infekcije" - ako se prošire na populaciju van bolnice.
Aktivan epidemiološki nadzor: posebno obučeno osoblje aktivno traži pacijente sa bolničkom infekcijom.
Pasivan epidemiološki nadzor: bilo ko od osoblja ko uoči infekciju.
Prospektivan nadzor - za vreme boravka u bolnici.
Retrospektivan nadzor - pregled dokumentacije nakon otpuštanja.
Izolacija izvora -pravovremeno izlovanje bolesnika koji bi predstavljali izvor infekcije za ostale
Preventivna izolacija Bolesnike sa smanjenim imunitetom treba zaštiti od okoline.
Pri prijemu trudnica u porodilište potrebno je izvšiti pregled na kliconoštvo salmonela. Potrebno da svaka bolnička ustanova ima pisana uputstva postupaka za sprečavanje infekcija.Komisiju za sprečavanje intrahospitalnih infekcija čine: direktor ustanove, epidemiolog, mikrobiolog i glavna medicinska sestra.
59. HEMIOPROFILAKSA
Hemioprofilaksa je zaštita zdravih lica od pojedinih zaraznih bolesti specifičnim lekovima. U našoj zemlji hemioprofilaksa je obavezna kod malarije, dizenterije i tuberkuloze. Hemioprofilaksa predstavlja davanje antibakterijskih i antivirusnih i drugih medikamenata u cilju individualne i kolektivne zaštite od zaraznih bolesti. Primenjuje se kada su zdrave osobe bile ili su još uvek u kontaktu sa obolelima ili su koristile kontaminiranu vodu i hranu.
Primenjuje se:
1. jednokratno (udarne doze) 2. kontinuirano (depopenicilin doze) 3. intermitentno (povremeno)
Koristi se:
1. profilaktički 2. protivepidemijski
Izbor leka, doza, i dužina davanja zavise od karakteristika bolesti. Kod tuberkuloze se koriste antituberkulitici (izonijazid, rifampicin). Kod bacilarne dizenterije i kolere se koriste tetraciklini. Hemioprofilaksa malarije: 7 dana pre odlaska, sve vreme boravka i 3-6 nedelje nakon povratka. U malaričnim hiperendemičnim krajevima koriste se duplo veće koncentracije antimalarika. Hemioprofilaksa se primenjuje i za sprečavanje sekundarnih bakterijskih infekcija kod virusnih oboljenja.
KALENDAR OBAVEZNIH IMUNIZACIJA
I PREPORUKE UNICEF-a
IMUNIZACIJA ŠTITI DECU OD NAJOPASNIJIH DEČIJIH BOLESTI
Dete koje nije imunizovano lako može da se razboli od tuberkuloze, difterije, tetanusa, dečje paralize, malih boginja, dizenterije i velikog kašlja. Ove bolesti mogu biti smrtonosne. Ali i
deca koja prežive ostaju oslabljena tim bolestima i docnije mogu biti podložnija neuhranjenosti ičestom obolevanju.
Dete se imunizuje vakcinama koje se daju injekcijom ili oralno. Vakcine deluju takošto snaže detetovu odbranu od bolesti. Ako se pak dete, pre negošto je imunizovano, razboli od neke bolesti koja se može sorečiti imunizacijom, za imunizaciju je tada već kasno.
Neke vakcine je potrebno dati samo jednom. Druge vakcine moraju da se daju više puta u toku prve godine, a za neke je potrebna ponovna vakcinacija (revakcinacija) koja će se vršiti do navršenih 18. godina. Bitno je da dete prođe ceo proces imunizacije. U protivnom, već primljene vakcine mogu ostati bez dejstva.
Dojenje predstavlja prirodnu imunizaciju protiv nekoliko bolesti. Nešto od majčine otpornosti prema bolesti prenosi se na dete mlekom, a naročito gustimžutim mlekom koje se luči prvih nekoliko dana po porođaju.
DETE VAKCINIŠITE ŠTO PRE a prema Programu obaveznih imunizacija stanovništva protiv odredjenih zaraznih bolesti na teritoriji SRJ, koje je donelo Savezno Ministarstvo za rad, zdravstvo i socijalnu politiku i REVAKCINIŠITE REDOVNO kada je to predvidjeno ovim Programom. Ovaj Program u celosti možete odavde download-ovati)
OBAVEZNE IMUNIZACIJE:
BCG vakcina (vakcina protiv TBC-a) - i vakcina i revakcina - po jedna doza.
o vakcinacija odmah po rodjenju deteta,
o revakcinacija u desetoj godini života, odnosno u četvrtom razredu osnovne škole.
Polio (vakcina protiv dečje paralize) - vakcina - tri ili dve doze zavisno od indikacija, revakcina - jedna doza
• Vakcina se daje: o deci od navršena dva meseca
života deteta u tri doze u razmacima koji ne smeju biti kraći od 6 nedelja i mora se obaviti do navršenih 12 meseci života.
o Deci od navršenih 12 meseci do navršenih 14 godina života, ako ranije nisu vakcinisana ili su nepotpuno vakcinisana, ili nema dokaza o izvršenoj vakcinaciji.
• Revakcinacija obuhvata: o decu u drugoj godini života
potpuno vakcinisanu i to po isteku jedne godine od dana završetka potpunog vakcinisanja,
o decu pri upisu u prvi razred osnovne škole (7 godina) koja su ranije potpuno vakcinisana i revakcinisana,
o decu u 14. godini života (završni razred osnovne škole), koja su ranije potpuno vakcinisana i revakcinisana,
o decu rođenu posle 1.1.1983. godine, koja su prvi put potpuno vakcinisana u toku 1996 god. Revakcinisanje ove dece se vrši po isteku jedne godine od dana završenog potpunog vakcinisanja.
Di-Te-Per-Al (protiv difterije, tetanusa, i velikog kašlja) -vakcina - tri doze (razmak izmedju doza ne sme biti kraći od jednog niti duži od tri meseca, a izuzetno do pet meseci), revakcina - jedna doza.
• Vakcina obuhvata: o decu od navršena dva meseca do
navršenih 12 meseci života o decu od navršenih 12 meseci
života do navršenih 5 godina
života, ako ranije nisu vakcinisana ili su nepotpuno vakcinisana ili ako nema dokaza o vakcinisanju.
• Revakcina obuhvata: o decu u drugoj godini života
potpuno vakcinisanu, i to po isteku jedne godine od potpunog vakcinisanja.
o decu rodjenu posle 1.1.1992. god. koja su prvi put potpuno vakcinisana u toku 1996. god., i to po isteku jedne godine od potpunog vakcinisanja.
o decu u ćetvrtoj godini, a najdocnije do navršene pete godine života, koja su prethodno vakcinisana i revakcinisana Di-Te-Per-Al vakcinom - revakcinisanje ove dece se vrši jednom dozom Pertussis vakcine.
Di-Te-Al (protiv difterije i tetanusa) - vakcinisanje se vrši davanjem dve doze Di-Te-Al vakcine u razmaku od jednog do tri meseca, a vakcinisanje dece posle navršene 7. do navršene 14. godine života vrši se davanjem dve doze Di-Te-Al pro adulitis vakcine u razmaku od jednog do tri meseca. Revakcinisanje protiv difterije i tetanusa vrši se davanjem jedne doze Di-Te-Al ili Di-Te-Al pro adulitis vakcine.
• Vakcina obuhvata: o decu od navršenih 5 do navršenih
14 godina života, ako ranije nisu vakcinisana ili su nepotpuno vakcinisana ili ako nema dokaza o izvršenoj vakcinaciji.
o decu od navršenih 5 do navršenih 7 godina života .
• Revakcina obuhvata:
- Revakcinisanje Di-Te-Al vakcinom:
o a) decu pri upisu u prvi razred osnovne škole do navršenih 7
godina života koja su ranije uredno vakcinisana i revakcinisana Di-Te-Per-Al vakcinom,
o b) decu od navršenih 5 do navršenih 7 godina života koja su prvi put potpuno vakcinisana u toku 1996 godine Di-Te-Al vakcinom i to po isteku jedne godine od dana završenog potpunog vakcinisanja.
- Revakcinisanje Di-Te-Al pro adulitis vakcinom:
o a) decu u završnom razredu osnovne škole, odnosno u 14.godini života koja su ranije uredno vakcinisana i revakcinisana Di-Te-Per-Al i Di-Te-Al ili Di-Te-Al pro adulitis vakcinom,
o b) Decu od navršenih 7 do 14 godina života koja su prvi put potpuno vakcinisana u toku 1996 godine Di-Te-Al pro adulitis vakcinom i to po isteku jedne godine od dana završenog potpunog vakcinisanja.
Te-Al (vakcina protiv tetanusa). Vakcinisanje se vrši davanjem dve doze vakcine protiv tetanusa (Te-Al) u razmaku od jednog do tri meseca. Revakcinisanje se vrši davanjem jedne doze Te-Al vakcine.
• Vakcinisanjem se obuhvataju: o a) deca i omladina od navršenih
14 do navršenih 18 godina, ako nisu ranije potpuno vakcinisana protiv tetanusa Di-Te-Per-Al, Di-Te-Al ili Di-Te-Al pro adulitis vakcinom, ako je proteklo više od 10 godina od poslednjeg vakcinisanja, odnosno
revakcinisanja i ako nema dokaza o izvršenoj imunizaciji,
o b) povredjena lica, bez obzira na uzrast, ako ranije nisu vakcinisana protiv tetanusa ili su nepotpuno vakcinisana, ako nema dokaza o vakcinisanju, ili ako je proteklo više od 10 godina od poslednjeg potpunog vakcinisanja, odnosno revakcinisanja.
• Revakcinisanje obuhvata: o a) lica u završnom razredu srednje
škole, odnosno u 18.godini života, koja su ranije potpuno vakcinisana i revakcinisana protiv tetanusa Di-Te-Per-Al, Di-Te-Al i Di-Te-Al pro adulitis vakcinom,
o b) lica od navršenih 14 do navršenih 18 godina života koja su prvi put potpuno vakcinisana protiv tetanusa Te-Al vakcinom u toku 1996.godine i to godinu dana nakon vakcinisanja,
o c) lica koja su vakcinisana zbog povrede i to godinu dana nakon vakcinisanja,
o d) povredjena lica, ako je od potpunog vakcinisanja, odnosno revakcinisanja prošlo više od jedne, a manje od 10 godina.
o
MMR (vakcina protiv malih boginja, zaušaka i crvenke). Vakcinisanje i revakcinisanje se vrši davanjem po jedne doze MMR vakcine.
• Vakcinisanjem se obuhvataju: o a) deca od navršenih 12 meseci
života, s tim što se mora obaviti najkasnije do navršenih 18 meseci života,
o b) deca od navršenih 18 meseci do navršenih 14 godina života, koja iz bilo kog razloga nisu ranije vakcinisana.
• Revakcinisanjem se obuhvataju:
o Deca u 12.godini života, odnosno u šestom razredu osnovne škole.
I BOLESNO DETE SE MOŽE VAKCINISATI
Jedan od glavnih razlogašto roditelji ne dovode decu na vakcinisanje jeste tošto dete ima temperaturu, kašlje, prehladjeno je, ima proliv ili neku lakšu bolest na dan kada treba da bude imunizovano.Čak i zdravstveni radnici mogu biti protiv davanja injekcija detetu ako dete ima neku lakšu bolest ili je pothranjeno. To je pogrešno. Danas se zna da je bezbedno imunizovati dete koje pati od lakše bolesti ili pothranjenosti.
U takvim slučajevima obavezno se javiti na kontrolu kod svog dečjeg lekara.
Posle dobijanja injekcije dete može da plače, da dobije temperaturu ili da mu se na koži pojavi osip ili manja ranica. Kao i kod svake druge bolesti, detetu treba davati dosta hrane i tečnosti. Dojenje je naročito korisno. Ako problem izgleda ozbiljan ili takvo stanje potraje duže od tri dana, dete treba odvesti u zdravstvenu ustanovu.
SVAKA ŽENA U REPRODUKTIVNOM DOBU TREBA DA BUDE VAKCINISANA PROTIV TETANUSA
Svakažena u drugom stanju treba da proveri da li je imunizovana protiv tetanusa.
Ako nije, prvu dozu vakcine protiv tetanusa joj treba datičim zatrudni. Drugu dozu treba datičetiri nedelje posle prve, a svakako pre poslednje dve nedelje trudnoće.
Treću dozu treba datišest do dvanaest meseci posle druge doze ili tokom naredne trudnoće.
Ako je devojka iližena vakcinisana pet puta protiv tetanusa, zaštićena je od ove bolesti tokom celog plodnog periodaživota. Sva deca koju bude rodila biće takodje zaštićena tokom prvih nedeljaživota.
UVEK SE ODAZOVITE NA POZIV ZA VAKCINACIJU
Uvek kada odvedete dete na vakcinaciju, proverite da li je datum vakcinacije i tip vakcine upisan u detetov karton. Vodite i sami evidenciju o svakoj vakcinaciji vašeg deteta. Datum vakcinacije i tip primljene vakcine osnovni su zdravstveni podaci.
Uvek pitajte vašeg lekara kada sledeći put treba da dovedete dete na vakcinaciju. Zapamtite taj datum i pridržavajte se svih uputstava koje vam daje lekar.
(Služba za dečju zaštitu Doma zdravlja)
ПРОГРАМ ИМУНИЗАЦИЈЕ СТАНОВНИШТВА ПРОТИВ ОДРЕЂЕНИХ ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ НА ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ
У години се спроводи:
I. Програм обавезне систематске имунизације лица одређеног узраста против следећих заразних болести:
туберкулозе дечије парализе дифтерије
тетануса великог кашља малих богиња
заушака црвенке хепатитиса Б
II. Програм обавезне имунизације лица експонираних одређеним заразним болестима:
хепатитиса Б беснила тетануса
III. Програм имунизације лица по клиничким индикацијама против:
грипа
oбољења изазваних heamophyllus-om influenzae tipa b
менингококног менингитиса
oбољења изазваних streptococcus-om pneumoniae (pneumococcus-om)
других заразних болести.
IV. Програм имунизације путника у међународном саобраћају против:
• жуте грознице • менингококног менингитиса • хепатитиса Б • трбушног тифуса • колере • тетануса • дифтерије • и других заразних болести
I. ПРОГРАМ ОБАВЕЗНЕ СИСТЕМАТСКЕ ИМУНИЗАЦИЈЕ ЛИЦА ОДРЕЂЕНОГ УЗРАСТА
1) Имунизација против туберкулозе
Имунизација против туберкулозе спроводи се вакцинисањем BCG вакцином.
Вакцинисањем се обухватају:
а) Новорођенчад и одојчад (деца у првој години живота). Вакцинисање деце рођене у породилишту спроводи се приликом отпуштања из породилишта, а деце рођене ван породилишта, одмах или најкасније до навршеног другог месеца живота. Уколико деца нису вакцинисана у породилишту, односно до навршеног другог месеца живота, морају се вакцинисати до краја прве године живота.
б) BCG вакцина даје се интрадермално у предео доњег дела делтоидног мишића, на споју спољне и задње стране леве надлактице.
2) Имунизација против дечије парализе
Имунизација против дечије парализе спроводи се вакцинисањем и ревакцинисањем живом оралном тритипном вакцином (ОPV), а у случајевима имунодефицијенције, имунизација се врши мртвом вакцином (IPV).
Вакцинисање живом оралном тритипном вакцином спроводи се давањем три дозе у размацима који не смеју бити краћи од 6 недеља, укапавањем две капи вакцине у уста.
Вакцинисaње мртвом вакцином у сличајевима имунодефицијенције, спроводи се давањем три дозе у размаку који не сме бити краћи од 4 недеље.
Ревакцинис a ње против дечије парализе спроводи се увек давањем једне дозе живе оралне тритипне вакцине.
Вакцинисањем се обухватају:
а) деца од навршена 2 месеца до навршених 6 месеци живота, а најкасније до навршених 12 месеци живота;
б) деца од навршених 12 месеци до навршених 14 година живота, ако раније нису вакцинисана, или ако нема доказа о извршеној вакцинацији. Вакцинација се спроводи давањем једне дозе IPV вакцине, а наставља се са три дозе ОPV вакцине.
Ревакцинисањем се обухватају:
а) деца у другој години живота, која су потпуно вакцинисана са три дозе ОPV вакцине. Ову децу треба вакцинисати по истеку једне године од дана завршеног вакцинисања;
б) деца при упису у први разред основне школе, односно 7/8. години живота, која су раније потпуно вакцинисaна и ревакцинисана;
в) деца у завршном разреду основне школе, односно у 14/15. години живота, која су раније потпуно вакцинисaна и ревакцинисана .
Додатне активности у постсертификационом периоду, спроводиће се у складу са планом активности за одржавање статуса земље без полиомијелитиса.
3) Имунизација против дифтерије, тетануса и великог кашља
Имунизација против дифтерије, тетануса и великог кашља спроводи се вакцинисањем и ревакцинисањем DTP вакцином.
Вакцинисањем се обухватају:
а) деца од навршена 2 месеца до навршених 6 месеци, а најкасније до навршених 12 месеци живота;
б) деца од навршених 12 месеци до навршених 5 година живота, ако раније нису вакцинисана или нису потпуно вакцинисана или ако нема доказа о извршеној вакцинацији.
Вакцинисање се спроводи давањем три дозе DTP вакцине, интрамускуларно у делтоидни мишић. Размак између доза не сме бити краћи од једног месеца.
Ревакцинисањем се обухватају:
деца у другој години живота која су потпуно вакцинисана са три дозе DTP вакцине. Ову децу треба ревакцинисати по истеку једне године од дана завршеног вакцинисања, а најраније по истеку 6 месеци у случају потребе.
Ревакцинисање се спроводи давањем једне дозе DTP вакцине.
4) Имунизација против дифтерије и тетануса
Имунизација против дифтерије и тетануса спроводи се вакцинисањем и ревакцинисањем DТ и dТ вакцином.
Вакцинисање обухвата:
а) децу од навршених 5 до навршених 14 година живота, ако раније нису вакцинисана или нису потпуно вакцинисана или ако нема доказа о извршеној вакцинацији;
б) децу од навршена 2 месеца до навршених 5 година живота, са контраиндикацијом на пертусис компоненту DTP вакцине.
Вакцинисање деце од навршених 5 до навршених 7 година живота спроводи се давањем две дозе DТ вакцине у размаку од једног до 5 месеци, а вакцинисање деце после навршених 7 до навршених 14 година живота спроводи се давањем две дозе dТ вакцине у размаку од једног до пет месеци.
Деца са контраиндикацијом на пертусис компоненту, од два месеца до 12 месеци живота, вакцинишу се са три дозе DТ вакцине, а од 12 месеци до 5 година живота вакцинишу се са две дозе DТ вакцине у размаку од једног до пет месеци.
Ревакцинисање DТ вакцином обухвата:
а) децу при упису у први разред основне школе до навршених 7 година живота, која су раније уредно вакцинисана и ревакцинисана DTP вакцином;
б) децу од навршених 5 до 7 година живота која су потпуно вакцинисана DТ вакцином и то по истеку једне године од дана завршеног вакцинисања.
Ревакцинисање dТ вакцином обухвата:
а) децу у завршном разреду основне школе, односно у 14/15. години живота која су раније уредно вакцинисана и ревакцинисана DTP, DТ или dТ вакцином;
б) децу од навршених 7 до навршених 14 година живота која су потпуно вакцинисана dТ вакцином и то по истеку једне године од дана завршеног вакцинисања.
Ревакцинација против дифтерије и тетануса спроводи се давањем једне дозе DТ или dТ вакцине.
Вакцина против дифтерије и тетануса апликује се интрамускуларно у делтоидни мишић.
5) Имунизација против тетануса
Имунизација против тетануса спроводи се вакцинисањем и ревакцинисањем анатоксинском вакцином против тетануса (ТТ). Вакцинисањем се обухватају деца и омладина од навршених 14 до навршених 18 година, ако нису раније потпуно вакцинисана против тетануса DTP, DТ или dТ вакцином и ако нема доказа о извршеној имунизацији.
Bакцинисање се спроводи давањем две дозе вакцине против тетануса у размаку од једног до три месеца.
Ревакцинисање обухвата:
а) лица у завршном разреду средње школе, односно 18/19. години живота, која су раније потпуно вакцинисана и ревакцинисана против тетануса DTP, DТ, dТ вaкцином;
б) лица од навршених 14 до навршених 18 година живота која су први пут потпуно вакцинисана против тетануса у току претходне године и то годину дана након вакцинисања.
Ревакцинисање се спроводи давањем једне дозе вакцине против тетануса.
Вакцина против тетануса апликује се интрамускуларно у делтоидни мишић.
6) Имунизација против малих богиња, заушака и црвенке
Имунизација против малих богиња, заушака и црвенке спроводи се вакцинисањем и ревакцинисањем комбинованом живом атенуираном вакцином против малих богиња, заушака и црвенке (ММR).
Вакцинисањем се обухватају:
а) деца од навршених 12 месеци живота, а најкасније до навршених 18 месеци живота;
б) деца од навршених 18 месеци до навршених 14 година живота, која из било ког разлога нису раније вакцинисана.
Вакцинисање се спроводи субкутаним давањем jедне дозе ММR вакцине.
Ревакцинисањем се обухватају деца у шестом разреду основне школе, односно у 12/13. година живота. Ревакцинисање се спроводи давањем једне дозе ММR вакцине.
7) Имунизација против хепатитиса Б
Имунизација против хепатитиса Б спроводи се вакцином против хепатитиса Б произведеном методом генетског инжињеринга.
Вакцинисањем се обухватају:
a) деца од навршена 2 месеца до навршених 15 месеци живота;
б-новорођенчад HBsAg позитивних мајки унутар 2-12 часова, а најкасније 24 часа по рођењу .
Вакцинисање деце од навршена 2 до навршених 15 месеци живота спроводи са давањем три дозе вакцине против хепатитиса Б. Прва и друга доза вакцине дају се истовремено са првом и другом дозом DTP вакцине у размаку који не сме бити краћи од једног нити дужи од 3 месеца. Трећа доза вакцине даје се истовремено са ММR вакцином (у супротни екстремитет), а најраније 6 месеци од давања прве дозе вакцине.
Вакцинисање новорођенчади HBsAg позитивних мајки спроводи се давањем четири дозе вакцине против хепатитиса Б. Прва доза даје се у породилишту унутар 2-24 часа по рођењу. Друга доза даје се након месец дана од прве дозе, трећа доза након месец дана од друге дозе, а четврта доза када дете напуни 12 месеци, односно истовремено са ММR вакцином.
Новорођенчад и одојчад добијају педијатријску дозу вакцине (0,5ml) дубоко интрамускуларно у антеролатерални део натколенице. Вакцина се може апликовати истовремено или у било ком размаку са свим осталим вакцинама из Програма обавезних имунизација, као и са имуноглобулинима.
1- Имунизација против хепатитиса Б
Имунизација против хепатитиса Б се спроводи вакцинисањем вакцином против хепатитиса Б произведеном методом генетског инжињеринга.
Обавезној имунизацији против хепатитиса Б подлежу:
а) сва лица у здравственим и другим организацијама која у вршењу својих послова долазе у непосредан контакт са инфицираним лицима и инфективним материјалом (крв, екскрети, секрети);
b) oстале ризичне групе:
1) хемофиличари,
2) болесници на хемодијализи,
3) полни партнери HBsAg позитивних лица,
4) штићеници завода за ментално ретардиране,
5) интравенски наркомани
6) инсулин зависни болесници од шећерне болести.
Вакцинација против хепатитиса Б се спроводи са три дозе вакцине против хепатитиса Б по шеми: првог, 30. и 180. дана од утврђивања инфекције (0,1,6 месеци).
Вакцинација лица која су имала акцидент са инфективним материјалом спроводи се са четири дозе по шеми: 0, 1, 2, 12 месеци.
Вакцинација пацијената пре ступања на хемодијализу спороводи се са четири дозе по шеми: 0, 1, 2, 6 месеци.
За вакцинацију деце млaђе од 10 година даје се дечија доза (0,5ml), а за вакцинацију лица старијих од 10 година доза за одрасле (1ml). За вакцинацију пацијената на хемодијализи даје се двострука доза за одређени узраст.
Ревакцинација се спроводи у случајевима имунодефицијенције и код болесника на хемодијализи, давањем једне дозе поменуте вакцине пет година после вакцинације.
2) Имунизација против беснила
Обавезна имунизација против беснила спроводи се давањем вакцине против беснила произведене на култури ћелија.
A) Постекспозициона заштита
Обавезна имунизација против беснила обухвата свако лице изложено инфекцији вирусом беснила и то:
a) лице које је угризла или на други начин озледила бесна или на беснило сумњива дивља или домаћа животиња;
б) лице које је угризао пас или мачка непознатог власника, који се не могу држати под десетодневном ветеринарском контролом;
в) лице које је угризао пас или мачка који у току 10 дана од дана озледе лица покажу знаке беснила, угину, буду убијени или одлутају;
г) лице које се могло заразити вирусом беснила преко слузокоже или оштећене коже.
Имунизација се спроводи одмах по утврђивању индикације интрамускуларним давањем пет доза вакцине у делтоидни мишић, наизменично у наспрамну руку, по шеми 0, 3, 7, 14. и 28. дана.
Истовремено са давањем прве дозе вакцине против беснила, обавезно се спроводи серопофиликса против беснила, давањем озлеђеном лицу одговарајуће дозе хуманог антирабичног имуноглобулина (20 i.ј. на 1 kg телесне тежине). За време имунизације против беснила (постекспозиционо) лица се не смеју имунизовати против других заразних болести, осим против тетануса.
Б) Преекспозициона заштита
Преекспозиционој имунизацији против беснила подлежу лица која су професионално угрожена инфекцијом вирусом беснила, као што су: лабораторијски радници, ветеринарски хигијеничари, ветеринари, ловочувари и препаратори. Имунизација се спроводи давањем три дозе вакцине и то: нултог, 7. и 21. дана. Имунитет се одржавa давањем једне дозе вакцине сваке три године.
3) Имунизација против тетануса повређених лица
Имунизација против тетануса повређених лица спроводи се вакцинисањем и ревакцинисањем ТТ вакцином у следећем поступку:
а) лица која су ревакцинисана а од ревакцинације до повреде је прошло мање од 5 година, не добијају ни вакцину ни TIg.
b) повређена лица која су ревакцинисана против тетануса пре више од 5 година а мање од 10 година oд повреде, добијају само једну дозу вакцине (booster);
в) повређена лица код којих је од ревакцинације до повреде прошло више од 10 година добијају једну дозу ТТ вакцине (booster) и ТIg у дози од 250 i.ј.
г) повређена лица која нису вакцинисана, непотпуно вакцинисана или немају доказа о имунизацији против тетануса, добијају две дозе ТТ вакцине у размаку од 1 до 5 месеци и једну дозу (booster) годину дана после друге дозе ТТ вакцине. Ова лица добијају и ТIg са првом дозом вакцине.
Вакцина против тетануса и антитетанусни имуноглобулин (ТIg) апликује се интрамускуларно у делтоидни мишић.
III. ПРОГРАМ ИМУНУЗАЦИЈЕ ПО КЛИНИЧКИМ ИНДИКАЦИЈАМА
1) Имунизација против грипа
Имунизација против грипа се спроводи са инактивисаном вакцином против грипа справљеном од целих вируса или SPLIT вакцином која садржи делове вируса одговорне за имунитет.
Према епидемиолошким и клиничким индикацијама, имунизација се спроводи:
a) код свих лица старијих од 6 месеци са хроничним поремећајима плућног (посебно код астме) и кардиовскуларног система и са метаболичким поремећајима (шећерна болест, бубрежне дисфункције, хемоглобинопатије и др);
b) код хронично оболелих лица у стационарима;
в) код особа старијих од 65 година у колективном смештају;
г) код здравственог особља, а нарочито у одељењима интезивне неге, неонаталне неге, стационарима за хронично оболела лица и др.
За заштиту деце узраста од 6 месеци до навршенх 8 година користи се искључиво SPLIT вакцина. Ако се први пут вакцинишу, добијају две дозе вакцине у размаку од 30 дана, а наредних година само по једну дозу вакцине.
Деца од 6 месеци до 3 године добијају 0,25 ml SPLIT вакцине, а деца узаста 3 до 8 година добијају дозу за одрасле (0,5ml).
Сва лица старија од 8 година вакцинишу се само једном дозом целовирусне или SPLIT вакцине (0,5ml).
Вакцина се апликује интрaмускуларно или дубоко супкутано у делтоидну регију.
2) Имунизација против обољења изазваних heamophyllus-om influenzae tipa b
Вакцина против обољења изазваних heamophyllus-om influenzae tipa б спроводи се коњугованом HIб вакцином, према клиничким индикацијама, код деце узраста до 5 година по следећој шеми:
а) вакцинација деце узраста од 2-6 месеци врши се давањем три дозе вакцине са размаком од једног до два месеца.
б) вакцинација деце узраста од 7-12 месеци врши се давањем две дозе вакцине са размаком од једног до два месеца.
в) вакцинација деце од навршених годину до 5 година живота врши се давањем једне дозе вакцине.
Ревакцинисањем се обухватају:
Деца која су до навршене прве године живота потпуно вакцинисана.
Ревакцинисање се врши давањем једне дозе HIб вакцине, годину дана после потпуно завршене вакцинације.
Клиничке индикације за примену HIб вакцине су:
1) трансплатација органа и ткива,
2) спленектомија и српаста анемија,
3) хемиотерапија и терапија зрачењем код малигних тумора,
4) имунодефицијенција,
5) симптоматска и асимптоматска HIV инфекција.
Коњугована HIb вакцина даје се интрамускуларно истовремено или у било ком размаку са вакцинама из Програма обавезних имунизација .
3) Имунизација против обољења изазваних streptococcus-om pneumoniae (pneumococcus-om)
Имунизација против обољења изазваних streptococcus-om pneumoniae (pneumococcus-om) врши се полисахаридном вакцином по клиничким индикацијама. Вакцинација се спроводи давањем једне дозе вакцине лицима старијим од две године живота.
Ревакцинација се спроводи давањем једне дозе вакцине после 3-5 година након вакцинације за децу до 10 година старости, а за старија лица после 5 година.
Клиничке индикације за примену пнеумококне вакцине су:
1) oсобе са хроничним кардиоваскуларним и плућним болестима, дијабетичари, особе са хроничним обољењем јетре и бубрега, алкохоличари;
2) oсобе са извршеном спленектомиjом и са српастом анемиjом;
3) имунодeфициjенције због малигних обољења, нефротског синдрома и трансплатације органа и ткива;
4) симптомaтска и асимптомaтска HIV инфекција;
5) oсобе старије од 65 година у колективном смештају (домови за стара лица, лечилишта и др).
Ова вакцина се даје интрамускуларно или супкутано у дози од 0,5ml.
4) Имунизација против менингококног менингитиса
Имунизација против менингококног менингитиса спроводи се полисахаридном вакцином по клиничким индикацијама код особа старијих од две године.
Клиничке индикације за примену вакцине против менингококног менингитиса су:
1) анатомска и функционална аспленија ( спленектомија, српаста анемија);
2) имунодефицијенција комплемента (C5-C9).
Имунизација се спроводи давањем једне дозе вакцине против менингококног менингитиса одмах по утврђивaњу индикације.
Ревакцинација се спроводи после три године од извршене вакцинације.
Вакцина против менингококног менингитиса даје се супкутано у дози од 0,5ml.
5) Имунизација против великог кашља ацелуларном вакцином
Вакцинација деце од 2 месеца до 5 година живота аcелуларном вакцином против великог кашља (DТаP) спроводи се на основу клиничких индикација.
Клиничке индикације за давање ацелуларне вакцине (DТаP) против великог кашља су:
1) температура (ректална) 40º C и већа од 40º C унутар 48 часова од претходне дозе корпускуларне (DТP) вакцине, а која није у вези са другим могућим узроком;
2) упоран неутешан плач који траје три сата и дуже, а јавља се унутар 48 часова од претходне дозе DТP вакцине;
3) колапс или стање слично шоку (хипотоничне епизоде) унутар 48 часова од претходне дозе DТP вакцине;
4) конвулзије, фебрилне или афебрилне, које се јавља унутар три дана од претходне дозе DТP вакцине. Пре апликације DТаP прибавити мишљење дечијег неуролога о неуролошком стању детета.
Ацелуларна вакцина апликује се на начин који је предвиђен актуелним програмом имунизације за корпускуларну вакцину.
Ацелуларна (DТаP) вакцина контраиндикoвaна је код еволутивних обољења CNS-а као и корпускуларна (DТP).
IV. ПРОГРАМ ИМУИЗАЦИЈЕ ПУТНИКА У МЕЂУНАРОДНОМ
САОБРЋАЈУ
Путници у међународном саобраћају имунизују се и против следећих заразних болести, ако путују у зeмље које захтвају имунизацију или према епидемиолошким индикацијама од следећих болести:
1) жуте грознице,
2) менингококног менингитиса
3) хепатитиса Б,
4) трбушног тифуса,
5) колере,
6) тетануса,
7) дифтерије,
8) других заразних болести.
1) Имунизација против жуте грознице
Обавезној имунизацији против жуте грознице подлежу лица која путују у зeмљу у којој постоји болест или у зeмљу која захтева имунизацију против те болести, а спроводи се давањем једне дозе вакцине најкасније 10 дана пре поласка на путовање. Ревакцинација се спроводи после 10 година.
2) Имунизација против менингококног менингитиса
Спроводи се код лица која путују у земље са епидемиjским јављањем менингитиса групе А и Ц и код лица која иду на хаџилук у Меку, најкасније 15 дана пре пута.
Ревакцинација се врши после три године. Код особа које иду на хаџилук спроводи се имунузација вакцином против менингококног менингитиса према препорукама СЗО.
3) Имунизација против трбушног тифуса
Имунизација против трбушног тифуса спроводи се вакцинисањем и ревакцинисањем вакцином против трбушног тифуса, оралном живом или Vi полисахараидном вакцином. Орална жива вакцина се даје у три дозе са два дана размака. Vi полисахаридна вакcина се даје у једној дози интрамускуларно, код лица старијих од две године.
4) Имунизација против колере
Имунизација против колере спроводи се код лица која путују у земљу која захтева вакцину против те болести, давањем две дозе оралне вакцине у размаку од недељу дана. Поновна вакцинација спроводи се после шест месеци.
5) Имунизација против дифтерије
Обавезној имунизацији против дифтерије подлежу лица старија од 25 година која путују у земљу у којој постоји та болест у епидемиjском облику, или према захтеву земље у коју путују. За лица од 25-45 година имунизација се спроводи давањем једне дозе dТ вакцине. За лицa старија од 45 година имунизација се спроводи давањем две дозе вакцине у pазмаку од 1-3 месеца и давањем треће дозе 6-12 месеци након апликовања друге дозe вакцине.
Имунизација против хепатитиса Б и тетануса спроводи се на начин наведен у претходним поглављима.
СПРОВОЂЕЊЕ ПРОГРАМА
Програм обавезне имунизације лица одрђеног узраста против туберкулозе, дечије парализe, тетануса, великог кашља, дифтерије, малих богиња, заушака, црвенке и хепатитиса Б, спроводи се континуирано током cеле године. Имунизација се спроводи све док не буду обухваћена сва лица која подлежу обавезној имунизацији, осим лица код којих постоје трајне медицинске контрадикције.
КАЛЕНДАР ПРОГРАМА ОБАВЕЗНЕ СИСТЕМАТСКЕ ИМУНИЗАЦИЈЕ ЛИЦА ОДРЕЂЕНОГ УЗРАСТА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ ЗА 2004. ГОДИНУ
ДОБНЕ ГРУПЕ ВАКЦИНЕ
На рођењу BCG
Хеп.Б*
HBsAg
+
1 месец
Хеп.Б*
HBsAg
+
2 месеца DTP Полио Хеп.Б
Хеп.Б*
HBsAg
+
3,5 месеца DTP Полио Хеп.Б
5 месеци DTP Полио
2. година DTP Полио ММR Хеп.Б
Хеп.Б*
HBsAg
+
7. година DT Полио
12. година ММR
14. година dТ Полио
18. година ТТ
• Хепатитис Б вакцина код новорођенчади чије су мајке HBs антиген позитивне.
![3UDüHQMHLQDG]RUQDG]DUD]QLP bolestima u Hrvatskoj s …...EPIDEMIOLOGIJA Zavoda za javno ]GUDYVWYRå XSDQLMH EPIDEMIOLOGIJA HZJZ ODSJEK ZA HIV/AIDS CST CENTRI ,=9,-(âû$ svi sudionici](https://img.pdfslide.tips/doc/110x75/5e4c3b07723fa2573f686858/3udhqmhlqdgruqdgdudqlp-bolestima-u-hrvatskoj-s-epidemiologija-zavoda-za.jpg)
![EPIDEMIOLOGIJA deskriptivni metod [Read-Only]](https://img.pdfslide.tips/doc/110x75/61a85e238ce18d5a68417aad/epidemiologija-deskriptivni-metod-read-only.jpg)
