EKONOMSKI, EKOLOŠKI I

ERGONOMSKI ASPEKTI

KONSTRUISANJA

Faktori koji utiču na

ekonomičnost mašinskog

sistema

• Maksimalnu ekonomičnost definišu dva osnovna pokazatelja: troškovi rada i čist dohodak.

• Kriterijumi tehnoekonomske optimizacije su: ekonomičnost, produktivnost, rentabilnost i kvalitet.

• Metode optimizacije: određivanje funkcije cilja prema jednom od ovih kriterijuma.

• Osnovne metode optimizacije: matematičko programiranje i analitičke metode.

• Ekonomičnost (E): pokazuje ekonomski

smisao i cilj proizvodnje. Definiše se odnosom

proizvedene vrednosti i minimalno utrošenih

vrednosti.

• Izražava se naturalno i vrednosno.

RSM

KE

K – količina proizvoda

M – utrošeni materijal

S – utrošena sredstva za

rad

R – utrošeni rad

p

p

T

UE

Up – ukupan prihod

Tp – troškovi proizvodnje

• Produktivnost rada (P) definiše se

odnosom sume upotrebljenih vrednosti u

određenom vremenu i sume jednog

elementa ili više njih u istom vremenskom

periodu.

PT

K

K –količina proizvoda

T –vreme potrebno za proizvodnju

R –broj radnika angažovanih na proizvodnji date količine proizvoda

PR

K

• Rentabilnost (R) određuje konačan efekat procesa rada proizvodnog sistema.

• Predstavlja tendenciju da se ostvari maksimalni dohodak minimalno angažovanim sredstvima.

• Nivo rentabilnosti nekog radnog procesa direktno zavisi od rentabilnosti pojedinih faza u procesu rada, koje predstavljaju tehnološke celine u stukturi procesa rada.

%100A

DR

S

D – dobit

As – angažovana

sredstva

• Kvalitet: povećanje kvaliteta i istovremeno

sniženje troškova proizvodnje.

Integralna kontrola kvaliteta, sve manje

tolerancije, a sve veći kvalitet. Mere se parametri

proizvodnog procesa, a ne svojstva proizvoda.

• Osiguranje kvaliteta ostvaruje se u svim fazama

proizvodnog procesa:

istraživanje tržišta i prodaja (marketing);

projektovanje, konstruisanje i izrada tehnološke

dokumentacije;

proizvodnja (izrada delova, montaža...);

upotreba i održavanje mašinskog sistema.

• Efektivnost sistema definiše se kao

verovatnoća da će sistem uspešno stupiti

u dejstvo i raditi bez otkaza, uspešno se

prilagođavajući uslovima okoline u

predviđenom vremenu rada i pod

određenim radnim uslovima.

• Pouzdanost predstavlja verovatnoću da

će sistem (ili element sistema) raditi bez

otkaza u predviđenom vremenu, pod

određenim uslovima okoline.

• R(t) – pouzdanost sistema u vremenu rada (t);

• f(t) – gustina intervala

vremena rada do pojava otkaza;

• (t) – intenzitet otkaza.

Zakonitost funkcija R(t),

f(t), (t)

Periodi rada sistema

I period – otkazi izazvani

greškama u izradi, greškama u

materijalu;

II period – različiti slučajevi

otkaza,najčešće izazvani

preopterećenjem;

III period – otkazi usled

slabljenja materijala izazvanog

zamorom, habanjem ...

Načelni izgled funkcije pouzdanosti – ciklična

funkcija - otkazi mogu da se popravljaju

• Raspoloživost predstavlja verovatnoću

da će sistem u trenutku upotrebe biti u

stanju da stupi u dejstvo, tj. da će propisno

da radi. Zavisi od pouzdanosti i od sistema

održavanja (“brzine” vraćanja sistema iz

stanja otkaza u stanje u radu).

• Gotovost je karakteristika efektivnosti sistema, koja takođe određuje njegovu raspoloživost.

uour

uru

TT

T)t(G

(tu) – vreme za koje se definiše gotovost, predstavlja zbir

vremena u radu i vremena u otkazu;

Tur – ukupno vreme koje sistem provede u radu do

vremena (tur);

Tuo – ukupno vreme koje sistem provede u radu do

vremena (tuo);