eu fondovi namenjeni lokalnim samoupravama

E U f o n d o v i n a m e nj e n i l o k a ln i m s a m o u p r av a m a I

E U f o n d o v i n a m e nj e n i l o k a ln i m s a m o u p r av a m a 1

EU FONDOVI NAMENJENI LOKALNIM SAMOUPRAVAMA

E U f o n d o v i n a m e nj e n i l o k a ln i m s a m o u p r av a m a2

Naslov:EU fondovi namenjeni lokalnim samoupravama

Izdava:Stalna konferencija gradova i optina Savez gradova i optina Srbije

Za izdavaa:ore Stanii

Autor:Ognjen Miri

Lektor:Marijana Miloevi

Dizajn:Nikola Stevanovi

tampa: Alta Nova d.o.o.

Tira:500

ISBN 978-86-88459-42-6

Stvaranje ove publikacije pomogla je Kraljevina vedska u okviru programa Podrka lokalnim samoupravama u Srbiji u procesu evropskih integracija. Sadraj publikacije je iskljuivo odgovornost Stalne konferencije gradova i optina.


B e o g r a d , 2 0 1 5 . g o d i n e

EU FONDOVI NAMENJENI LOKALNIM SAMOUPRAVAMA


Sadraj

1. TA JE IPA?

2. INSTITUCIONALNI OKVIR ZA UPRAVLJANJE IPA PROGRAMIMA I PROJEKTIMA

3. KAKO DO IPA PROJEKATA?

4. PROGRAMIRANJE IPA II

5. INFRASTRUKTURNI PROJEKTI

6. GRANT EME

7. PROGRAMI EVROPSKE UNIJE ZA PERIOD 20142020

7

13

19

23

29

35

41


UVOD

Instrument za pretpristupnu pomo IPA II (Instrument for Pre-Accession Assistance IPA II 20142020) uspostavljen je Uredbom Evropskog parlamenta i Evropskog saveta br. 231/2014 od 11. marta 2014. godine, a koja se primenjuje retroaktivno od 1. januara 2014. godine. IPA II je blie povezana sa prioritetima proirenja Evropske unije (EU) i usmerena na dostizanje rezultata i strateki pristup kljunim reformama u dravama kandidatima i potencijalnim kandidatima za lanstvo u EU.

Iskustva steena tokom prethodnih proirenja EU pokazala su da su se mnoge drave kandidati za lanstvo u EU, naroito tokom prvih godina po pristupanju, suoavale sa tekoama da apsorbuju sredstva izdvojena iz budeta EU. Institucije i ljudski resursi koji treba da se bave upravljanjem, programiranjem i sprovoenjem fondova EU u odreenoj dravi, kako na centralnom tako i na lokalnom nivou i svako u svom domenu nadlenosti, predstavljaju kljuno merilo apsorpcionih kapaciteta te drave za efikasno korienje dodeljenih sredstava EU.

Ovaj prirunik e vam ponuditi praktine informacije o IPA II od interesa za jedinice lokalne samouprave i omoguiti bolje razumevanje itavog procesa upravljanja IPA II. Nakon to ga proitate, imaete jasnu sliku odakle da krenete i koje korake da preduzmete kako biste omoguili finansiranje iz IPA II. Takoe, prirunik je zasnovan na mnogim primerima iz prakse i upozorava vas na mnoge preduslove i uobiajene greke.

U prvom poglavlju objanjeno je ta je IPA, razlike izmeu IPA 20072013 i IPA 20142020 (tzv. IPA II) i predstavljene su osnove programa prekogranine i transnacionalne saradnje. U drugom poglavlju predstavljen je institucionalni okvir za upravljanje IPA programima i projektima. U treem i etvrtom poglavlju objanjeno je kako jedinice lokalne samouprave mogu da dou do IPA finansiranja i napravljena je razlika izmeu procesa programiranja i javnih konkursa. U petom poglavlju predstavljena je Metodologija za selekciju i prioritizaciju infrastrukturnih projekata, kao i njena praktina primena i objanjeno je ta se smatra spremnim infrastrukturnim projektom. U estom poglavlju predstavljene su karakteristike grant ema, kao najeeg oblika direktne podrke

lokalnim samoopravama kada jedinice lokalne samouprave (JLS) konkuriu svojim projektima i samostalno upravljaju finansijskim sredstvima. Pored toga, predstavljene su karakteristike dobro pripremljene projektne aplikacije, kao i najee administrativne greke prilikom podnoenja


projektnih aplikacija i nepravilnosti u sprovoenju. U sedmom poglavlju objanjeni su programi EU za periodu 20142020, a detaljno su predstavljeni programi koji su dostupni lokalnim samoupravama, Evropa za graane i graanke, Zapoljavanje i socijalne inovacije i Horizont 2020.

Ova publikacija, napisana i tampana uz podrku Kraljevine vedske u okviru programa Podrka lokalnim samoupravama u Srbiji u procesu evropskih integracija, namenjena je zaposlenima u jedinicama lokalne samouprave, ali i privatnom i civilnom sektoru, akademskoj zajednici i medijima koji rade na lokalnom nivou, kao i iroj javnosti, kako bi na koncizan i sveobuhvatan nain razumela upravljanje IPA II i solidarnost graana EU.


TA JE IPA?

Cilj Instrumenta za pretpristupnu pomo (IPA) je pruanje podrke zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za lanstvo u EU u usvajanju i sprovoenju politikih, institucionalnih, pravnih, administrativnih, socijalnih i ekonomskih reformi koje se od njih zahtevaju u cilju usaglaavanja sa vrednostima Evropske unije i postepenog usklaivanja sa pravilima, standardima, politikama i praksama radi dostizanja punopravog lanstva u EU. IPA predstavlja bespovratnu pomo Evropske unije (EU), to znai da se primljeni i uspeno potroeni novac ne mora vraati niti plaati bilo kakava kamata. Vano je istai da se IPA zasniva na tzv. principu dodavanja, to znai da IPA predstavlja dodatnu pomo opsenim i sveobuhvatnim reformskim zahvatima Vlade Srbije. Ona je dodatak na ve izdvojena sredstva iz budeta Srbije namenjena refomama i cilj joj je da se smanji teret trokova poreskih obveznika Srbije, ali i izrazi solidarnost graana EU prema zemljama koje ele da joj pristupe i dele njihove demokratske i socijalne vrednosti. Planiranje IPA budeta prati budetski ciklus EU, to znai da se IPA planira za period od sedam godina. U prethodnom budetskom ciklusu EU, koji je obuhvatio period od 2007. do 2013. godine (IPA), Srbiji je bilo namenjeno 1,4 milijardi evra od ukupno 10,5 milijardi evra. U novom budetskom periodu, koji obuhvata period od 2014. do 2020. godine (IPA II), budet namenjen Srbiji iznosi 1,5 milijardi evra, od ukupno 11,5 milijardi evra. Kako bi se IPA sredstva bolje planirala i poveao efekat finansijske pomoi EU IPA sredstva su usmerena na odreene prioritete definisane u osam sektora, kao i na programe

prekogranine i transnacionalne saradnje.

Indikativna raspodela IPA II sredstava po sektorima za period 20142020 (u milionima evra):

Demoktratija i javna uprava: 278 Vladavina prava i osnovna prava: 265 ivotna sredina i klimatske promene: 160

Saobraaj: 175 Energetika: 125 Konkurentnost i inovacije: 105 Obrazovanje, zapoljavanje i socijalne politike: 88

Poljoprivreda i ruralni razvoj: 130

1.


Tabela 1: Kljune novine koje donosi IPA II u odnosu na IPA

1 Sektorski pristup podrazumeva: definisane nacionalne politike/strategije za svaki od definisanih osam sektora; jasno odreen i funkcionalan institucionalni okvir sa vodeom institucijom na nivou sektora; uspostavljen mehanizam koordinacije nacionalnih institucija i donatora; postojanje srednjorone budetske perspektive i povezanost prioriteta sa izvorima finansiranja i uspostavljen mehanizam praenja sprovoenja sektorskih strategija i projekata, kao i ocenjivanja njihove uspenosti.

Kljune novine IPA II Prednosti novina Slabosti novina

Nema razlike izmeu drava kanditata i potencijalnih kandidata za lanstvo u EU

Sve drave imaju pristup svim oblicima podrke. Meutim, uslov za korienje sredstava namenjenih poljoprivredi i ruralnom razvoju ostaje akreditovan indirektni sistem upravljanja IPA.

Uvodi se sektorski pristup1Bolja koordinacija izmeu institucija i vea koncentracija sredstava (znaajniji efekti).

Izmene u institucionalnom okviru

Ukidanje suvinih struktura (dravni slubenik za sertifikaciju i strateki koordinator).

Nejasan oblik operativnih struktura.

Promena uloge generalnih direktorata (GD) Evropske komisije

GD za regionalnu politiku i GD za zapoljavanje vie nisu ukljueni u IPA (do odgovarajueg trenutka u odnosu na pristupanje u EU). GD za susedsku politiku i pregovore o proirenju je nadlean za IPA II.

Budetska sektorska pomo namenjena budetima drava korisnica IPA

Mogunost ograniene podrke kljunim reformama u pojedinim sektorima

Odstupanje od prakse postpristupnih fondova i mogu negativan uticaj na njihovu apsorpciju. Mogue dodatne procedure.

Srednjorona procena funkcionisanja IPA II u 2017. godini.

Mogunost za unapreenje IPA II. Poklapa se sa poetkom razgovora o novoj finansijskoj perspektivi.

Dodatna sredstva zbog uspenog procesa evrointegracija i iskorienosti IPA sredstava

Mogunost dobijanja veeg iznosa sredstava.

Nejasni kriterijumi za dodelu dodatnih sredstava.


esto moe da se uje da IPA ima za cilj da pomogne Srbiji u ispunjavanju evropskih standarda u raznim oblastima (vladavine prava, trgovine, finansijske kontrole, poljoprovrede, i mnogih drugih) koje zahteva lanstvo u EU. To se, pre svega, odnosi na usklaivanje propisa sa evropskim, odnosno usvajanje, ali i primenu zakona koji vae u EU. Ovaj proces zahteva jaanje kapaciteta organa koji te zakone donose i sprovode.2 Na primer, u EU je standard da student nakon zavretka fakulteta stekne diplomu i siguran je koje poslove moe da obavlja. Meutim, u dravama koje pristupaju EU, ukljuujui i Srbiju, ovakva pravila, ako i postoje, slabo funkcioniu. Nije, dakle, dovoljno samo doneti zakon ili propis, potrebno je da on deluje u stvarnom ivotu. IPA pomae da se takav sistem uspostavi. Tako recimo, neki od projekata koji su finansirani iz IPA sredstava su: uspostavljanje nacionalnog okvira kvalifikacija, rekonstrukcija dravnih fakulteta i nabavka opreme za njihove potrebe, jaanje kapaciteta Direkcije za oduzimanje bespravno steene imovine, jaanje kapaciteta Agencije za borbu protiv korupcije, rekonstrukcija eeljevog mosta, jaanje kapaciteta ministarstva zaduenog za poslove poljoprivrede u vezi sa zatitom bilja i kontrolom pesticida itd.

Iz navedenih primera jasno se vidi da su najvei i najznaajniji korisnici dravni organi, jer oni donose i primenjuju najvei deo reformskih zakona i propisa. Isto tako, deo sredstava se izdvaja i za lokalnu samoupravu i organizacije civilnog drutva, koje su pored Vlade najvaniji akteri i partneri u procesu evropske integracije. Neki od odobrenih projekata namenjenih lokalnim samoupravama su: aktivne mere za zapoljavanje koje e se sprovoditi preko Nacionalne slube za zapoljavanje, grant ema u okviru programa Exchange IV, grant ema za lokalne usluge u oblasti obrazovanja i socijalne zatite, grant eme za stambeno zbrinjavanje izbeglica, pomo u otklanjanju posledica poplava itd.

Iako ne mogu biti predlagai IPA projekata prilikom planiranja namene sredstava, privatna preduzea mogu biti korisnici raznih programa obuke za mala i srednja preduzea, primera radi, o tome kako da sprovode donete propise. Potom, ona mogu biti korisnici manjih grantova za ulaganja u oblastima koje su oznaene kao razvojni cilj u samom predlogu projekta npr. ulaganja u projekte koji doprinose inovacijama.3 Ovu navedenu mogunost, kada su preduzea korisnici pomoi, potrebno je potpuno razlikovati od toga da preduzea, sa svrhom zarade, mogu uestvovati u realizaciji nekih projekata kao izvoai i/ili podizvoai.

U okviru IPA znaajan segment predstavljaju i programi prekogranine i transnacionalne saradnje (Interreg). Programi prekogranine saradnje su instrument EU za pruanje podrke saradnji institucija u pograninim oblastima susednih drava, dok su programi transnacionalne saradnje instrument saradnje izmeu nekoliko drava u oblastima od zajednikog stratekog

2 Ministarstvo finansija Republike Srbije, projekat IPA Programming and Project Preparation Facility, IPA za poetnike.

3 Tako je u okviru programa IPA 2013 namenjeno 4,4 miliona evra za projekte koji e podstai saradnju izvozno orijentisanih preduzea i javnog sektora u oblasti istraivako-razvojnih projekata. Ovim sredstvima upravljae Fond za inovacionu delatnost, koji e istovremeno i raspisivati konkurse za dostavljanje projektnih ideja.


znaaja. U okviru IPA II Srbija e uestvovati u est programa prekogranine saradnje, i to sa: Maarskom, Rumunijom, Bugarskom, Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom i dva programa transnacionalne saradnje, i to u Dunavskom i Jadransko-jonskom programu.

Tabela 2: Prioriteti u okviru programa prekogranine i transnacionalne saradnje za period 20142020

Prioriteti Programi

ZapoljavanjeSrbijaCrna Gora, SrbijaBiH, RumunijaSrbija, HrvatskaSrbija

ivotna sredina i upravljanje rizicima Svi programi

Saobraaj MaarskaSrbija, RumunijaSrbija, Dunavski

Turizam, kultura i prirodno naslee Svi programi

Mladi i obrazovanje BugarskaSrbija

Lokalno i regionalno upravljanje Dunavski, Jadransko-jonski

Konkurentnost privrede HrvatskaSrbija, MaarskaSrbija

Inovacije Dunavski, Jadransko-jonski

Jedna od specifinosti programa prekogranine i transnacionalne saradnje je i geografski obuhvat programa. Svaki program prekogranine i teritorijalne saradnje ima teritoriju koja je obuhvaena programom, i to:

Sredstva namenjena programima prekogranine i transnacionalne saradnje 20142020 (u milionima evra):

SrbijaBiH: 14SrbijaCrna Gora: 8,4HrvatskaSrbija: 34MaarskaSrbija: 65RumunijaSrbija: 75BugarskaSrbija: 28Dunavski program: 222Jadranskojonski program: 99,1


SrbijaBiH: sa srpske strane: Sremski, Mavanski, Zlatiborski i Kolubarski okrug, odnosno sa bosanskohercegovake: Posavina, Brko, Bijeljina, Tuzla, Doboj, Vlasenica, Sokolac, Sarajevo, PodrinjeGorade i Srbinje (Foa);

SrbijaCrna Gora: sa srpske strane: Nova Varo, Priboj, Projepolje i Sjenica u Zlatiborskom okrugu, optine Vrnjaka Banja, Kraljevo, Novi Pazar, Raka, Tutin u Rakom okrugu i Ivanjica u Moravikom okrugu, odnosno sa crnogorske: Pljevlja, Bijelo Polje, Petnjica, Roaje, Pluine, abljak, Mojkovac, Berane, avnik, Niki, Kolain, Andrijevica, Plav i Gusinje;

HrvatskaSrbija: sa srpske strane: Severnobaki, Zapadnobaki, Junobaki, Sremski i Mavanski okrug, odnosno sa hrvatske: upanije Poeko-slavonska, Osjeko-baranjska, Brodsko-posavska i Vukovarsko-srijemska;

MaarskaSrbija: sa srpske strane: Zapadnobaki, Severnobaki, Severnobanatski, Junobaki i Srednjebanatski, Sremski i Banatski okrug, odnosno sa maarske: Bacs Kiskun i Csongrad;

RumunijaSrbija: sa srpske strane: Severnobanatski, Srednjebanatski, Junobanatski, Branievski, Borski i Podunavski okrug (u odnosu na Program prekogranine saradnje 20072013. ukljuen je Podunavski okrug), odnosno sa rumunske: Timis, Caras-Severin i Mehedinti;

Bugarska Srbija: Borski, Zajearski, Niavski, Pirotski, Jablaniki, Pinjski i Topliki okrug (u odnosu na Program prekogranine saradnje 20072013 ukljuen je Topliki okrug), odnosno sa bugarske strane: Vidin, Montana, Vratsa, Sofia, Sofia stolitsa, Pernik i Kyustendil;

Dunavski program: 14 drava koje su obuhvaene i Dunavskom strategijom (Nemaka drave Baden-Virtenberg i Bavarska, Austrija, Slovaka, eka Republika, Maarska, Slovenija, Hrvatska, Srbija (izuzev teritorije Kosova i Metohije), Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Rumunija, Bugarska, Moldavija i Ukrajina Zakarpatska, Ivano-Frankivska, ernivaka i Odeska oblast);

Jadransko-jonski program: 8 drava koje su obuhvaene i Jadransko-jonskom strategijom (Hrvatska, Grka, Italija, Slovenija, Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Srbija).

Programi prekogranine i transnacionalne saradnje sprovode se u vidu javnog konkursa ili tzv. grant eme4. Vrste projekata koji se finansiraju u okviru ovih programa zavise od prioriteta definisanih u programskim dokumentima5, kao i od Uputstva za aplikante koji se priprema za svaki od poziva posebno. U zavisnosti od programa projekti koji se finansiraju su mali infrastrukturni prekogranini projekti, nabavka opreme, projekti ekonomske saradnje, kao i aktivnosti vezane za zatitu ivotne sredine, turizam, kulturu, poljoprivredu, obrazovanje, istraivanje i razvoj, zapoljavanje, institucionalnu saradnju itd. Sredstva su bespovratna, sa obavezom da korisnik donacije sufinansira svoj projekat u iznosu koji je definisan Uputstvom za aplikante. Projekte mogu da podnesu sve neprofitne institucije (npr. ministarstva, organi pokrajinske vlade i lokalne samouprave, javna

4 Vie o grant emama moete proitati u poglavlju 6. 5 Vie o programskim dokumentima moete proitati u poglavlju 4.


preduzea, univerziteti, kole, bolnice, agencije, udruenja, komore, organizacije civilnog drutva itd.) koje su registrovane na teritoriji obuhvaenoj programom, sa pojedinim izuzecima.

IPA sredstva, iako ograniena, postaju sve znaajnija zbog predstojeih pregovora o pristupanju Srbije EU. Samo u oblasti ivotne sredine (poglavlje 27) prema preliminarnim procenama potrebno je 10,5 milijardi evra da bi Srbija primenila evropske standarde u ovoj oblasti. IPA je znaajna i zbog injenice da priprema drave kandidate za korienje evropskih strukturnih i investicionih fondova namenjenih za sprovoenje kohezione politike EU (predmet poglavlja 22: regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata).

Kada je u pitanju IPA, u narednom periodu glavni izazovi (koji e opredeliti da li e Srbija biti uspena u korienju EU fondova nakon pristupanja EU ili krenuti stranputicom kao neke drave lanice) su: kompleksan institucionalni okvir, nedovoljna spremnost urbanistike, planske i tehnike dokumentacije, nepostojanje politike zadravanja dravnih slubenika koji se bave poslovima projektnog upravljanja na centralnom i lokalnom nivou, nepostojanje sistema praenja i vrednovanja programa i projekata koji se finansiraju iz dravnog budeta i nerazvijen sistem interne finansijske kontrole u javnom sektoru.


INSTITUCIONALNI OKVIR ZA UPRAVLJANJE IPA PROGRAMIMA I PROJEKTIMA

Sprovoenje IPA programa i projekata zahteva odgovarajui institucionalni okvir i procedure na strani drave korisnice IPA sredstava. Institucionalni okvir i procedure za upravljanje IPA sredstvima se uspostavljaju u okviru tzv. sistema indirektnog upravljanja koji podrazumeva imenovanje odreenih lica i uspostavljanje odreenih institucija koje se bave upravljanjem IPA programima i projektima. U praksi indirektno upravljanje podrazumeva prebacivanje nadlenosti za sve faze upravljanja IPA sredstvima (planiranje i programiranje, sprovoenje (pripremanje tenderske dokumentacije, tenderski postupak i sprovoenje projektnih aktivnosti), praenje, evaluacija i revizija) sa Evropske komisije (EK) na dravu korisnicu IPA. Sistem indirektnog upravljanja IPA sredstvima podlee akreditaciji od strane EK. Srbija je u martu 2014. godine dobila akreditaciju sistema indirektnog upravljanja za program IPA 2013. Ova akreditacija e morati dodatno da se potvrdi i za IPA II, jer se radi o novoj budetskoj perspektivi i novom pravnom okviru.

Kljune funkcije i institucije za indirektno upravljanje IPA sredstvima su: Nacionalni IPA koordinator NIPAK (eng. National IPA Coordinator NIPAC). NIPAK je visoko rangirani predstavnik vlade zemlje korisnice, a koji je nadlean za celokupan proces stratekog planiranja, koordinacije programiranja, nadzora nad sprovoenjem, procene i izvetavanja o IPA II pomoi. NIPAK obezbeuje koordinaciju sa dravnom upravom zemlje korisnice i drugim donatorima i blisku povezanost IPA II pomoi i sveukupnog procesa pristupanja EU; obezbeuje koordinaciju uea zemlje korisnice u relevantnim programima teritorijalne saradnje; obezbeuje da su ciljevi akcija ili programa zemlje korisnice koherentni sa ciljevima definisanim u Stratekom dokumentu, koordinira pripremu dokumenata i predaje ih EK; priprema godinji izvetaj o sprovoenju IPA II; u saradnji sa drugim dravama obezbeuje da su ciljevi prekograninih programa saradnje koherentni sa ciljevima stratekih dokumenata IPA II; u toku sprovoenja obezbeuje orijentaciju akcija i programa prema ciljevima; koordinira pripremu plana procene u konsultaciji sa EK.

U Srbiji ulogu Nacionalnog IPA koordinatora obavlja ministar ili potpredsednik Vlade zaduen za evropske integracije ili direktor Kancelarije za evropske integracije.

2.


Nacionalni slubenik za odobravanje NAO (eng. National Authorising Officer NAO). NAO je visoko rangirani predstavnik vlade zemlje korisnice koji snosi celokupnu odgovornost za finansijsko upravljanje IPA II pomoi i obezbeuje legalnost i regularnost transakcija. NAO je posebno odgovoran z: a) upravljanje IPA II raunima i finansijskim operacijama i b) efektivno funkcionisanje internih sistema kontrole za sprovoenje IPA II pomoi. NAO uspostavlja upravljaku strukturu koja obavlja operativne poslove finansijskog upravljanja IPA II i sastoji se od Nacionalnog fonda i Kancelarije za podrku. U Srbiji ulogu nacionalnog slubenika za odobravanje obavlja dravni sekretar Ministarstva finansija, dok ulogu Nacionalnog fonda obavlja Sektor za nacionalni fond za upravljanje sredstvima Evropske unije Ministarstva finansija.

Revizorsko telo (eng. Audit Authority). Revizorsko telo je ekspertsko telo koje odredi zemlja korisnica fondova, potpuno nezavisno od drugih struktura u sistemu, koje je odgovorno za verifikaciju funkcionisanja sistema upravljanja i kontrole. U Srbiji je kao revizorsko telo uspostavljena Kancelarija za reviziju sistema upravljanja sredstvima Evropske unije.

Pored nabrojanih funkcija, postoje i operativne strukture koje su odgovorne za sprovoenje, informisanje, vidljivost, praenje, izvetavanje i procenu programa u skladu sa principima dobrog finansijskog upravljanja.

Pored navedenog, predviena su dva nivoa odbora za praenje u cilju obezbeivanja koherentnosti i koordinacije u sprovoenju IPA i ukljuivanja svih relevantnih aktera:

Odbor za praenje IPA (eng. IPA Monitoring Committee IPA MC). Odbor za praenje IPA obezbeuje delotvornost, kvalitet i koherentnost sprovoenja svih programa i operacija u smislu ostvarivanja ciljeva postavljenih u finansijskim sporazumima i stratekim dokumentima. Svoj rad zasniva na izvetajima Sektorskih odbora za praenje. Odbor ukljuuje predstavnike EK i NIPAK, kao kopredsedavajue, kao i predstavnike drugih relevantnih nacionalnih institucija, a moe ukljuivati i predstavnike meunarodnih finansijskih institucija i zainteresovanih strana poput jedinica lokalnih samouprava, civilnog drutva i organizacija privatnog sektora. Tehniki sekretarijat nacionalnog IPA koordinatora obavlja poslove sekretarijata Odbora za praenje IPA programa i odgovoran je za pripremanje i dostavljanje svih materijala koje Odbor razmatra i o kojima raspravlja.

Sektorski odbori za praenje (eng. Sectoral Monitoring Committees SMCs). Sastoje se od predstavnika relevantnih nacionalnih institucija, EK i drugih zainteresovanih strana, ukljuujui i meunarodne finansijske institucije. Svaki sektorski odbor obezbeuje: delotvornost, efikasnost, kvalitet, koherentnot, koordinaciju i usaglaenost sprovoenja projekata u odreenoj oblasti politike ili programu. Sektorski odbori podnose izvetaje Odboru za praenje IPA.


IPA sektorska operativna struktura (izuzev sektora poljoprivrede i ruralnog razvoja)

Operativna struktura (eng. Operating structure)

Skup osoba i slubi u okviru dravne uprave odgovornih za obavljanje poslova upravljanja IPA sektorima, a to su: Tehniki sekretarijat nacionalnog IPA koordinatora, koji koordinira

proces programiranja IPA sredstava, kao i identifikaciju i utvrivanje prioriteta za finansiranje iz IPA komponente I (Sektor za programiranje, praenje i izvetavanje o sredstvima EU i razvojnoj pomoi);

Slubenik za odobravanje programa, koji je odgovoran za organizaciju i realizaciju poslova koji su u nadlenosti Tela za ugovaranje, za poslove Operativne strukture koji se odnose na sprovoenje ugovora kroz koje se realizuju sektorski programi i/ili projekti, kao i za obezbeivanje zakonitosti i regularnosti aktivnosti koje su u njegovoj nadlenosti (pomonik ministra koji rukovodi Sektorom za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU Ministarstva finansija);

Slubenici za programe pomoi, koji pruaju podrku slubeniku za odobravanje programa u pripremi i tehnikom sprovoenju ugovora i odgovorni su nacionalnom IPA koordinatoru za postizanje ciljeva sektorskih programa, mera za sprovoenje ciljeva i/ili projekata u okviru njegove nadlenosti (dravni sekretari ili pomonici ministara u resornim ministarstvima);

Telo za ugovaranje, koje je odgovorno za poslove sprovoenja postupka javnih nabavki, ugovaranja, vrenja plaanja, raunovodstva, praenja sprovoenja ugovora i finansijskog izvetavanja u vezi sa nabavkom usluga, robe, radova i grantova koji se finansiraju iz pretpristupne pomoi EU u okviru IPA komponente I (Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU Ministarstva finansija);

IPA unutranje jedinice u resornim ministarstvima, koje pruaju operativnu podrku slubeniku za programe pomoi u procesima programiranja, sprovoenja i praenja sektorskih programa, mera u okviru sektorskih programa i/ili projekata i za svoj rad odgovaraju slubeniku za programe pomoi. Vano je napomenuti da se poslovi programiranja i poslovi sprovoenja i praenja sektorskih programa, mera u okviru sektorskih programa i/ili projekata obavljaju odvojeno u okviru IPA unutranje jedinice.

Operativna struktura za programe prekogranine i transnacionalne saradnje

Tehniki sekretarijat nacionalnog IPA koordinatora (eng. National IPA Coordinator Technical Secreteriat NIPAC TS)

Telo koje prikuplja i analizira redovne i godinje izvetaje o sprovoenju programa u okviru IPA komponente II, u smislu postizanja cilja i ostvarivanja rezultata, a koje odreuje Vlada.

Tabela 3: Operativne strukture u Srbiji


Operativna struktura za programe prekogranine i transnacionalne saradnje

Zajedniki odbor za praenje programa pretpristupne pomoi u okviru IPA komponente IIb (Joint Monitoring Committee JMC)

Tela koja se obrazuju posebno za svaki program prekogranine saradnje i odgovorna su za donoenje odluka na nivou programa i za praenje sprovoenja programa.

Zajedniki tehniki sekretarijat (Joint Technical Secretariat JTS)

Posebna tela, bez statusa pravnog lica, koja obrazuju operativne strukture drava uesnica u programu, za svaki program prekogranine saradnje. Obavljaju strune i administrativno-tehnike poslove za potrebe Zajednikog odbora za praenje programa pretpristupne pomoi i operativnih struktura za sprovoenje programa pretpristupne pomoi u okviru IPA komponente II.

Operativna struktura za upravljanje programima prekogranine saradnje sa IPA dravama

Skup lica i tela u okviru dravne uprave koji je odgovoran za obavljanje poslova upravljanja i sprovoenja pretpristupne pomoi EU u okviru IPA komponente IIb, a to su: Slubenik odgovoran za poslove operativne strukture, upravlja

programima pretpristupne pomoi u okviru IPA komponente IIb, odgovara za obezbeivanje regularnosti i legalnosti tekuih transakcija i odgovorno finansijsko upravljanje nacionalnom slubeniku za odobravanje i nacionalnom IPA koordinatoru za postizanje ciljeva i rezultata (zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije i koordinator za EU fondove);

Slubenik za odobravanje programa, kog imenuje nacionalni slubenik za odobravanje, upravlja Telom za ugovaranje. Odgovoran je za organizaciju i obavljanje poslova koji se odnose na sprovoenje ugovora kroz koje se realizuju programi prekogranine saradnje u okviru IPA komponente IIb, kao i obezbeivanje zakonitosti i regularnosti aktivnosti;

Odgovorno lice za poslove Tela za programe prekogranine saradnje koje je zadueno za poslove programiranja i praenja sprovoenja programa prekogranine saradnje u okviru IPA komponente II (pomonik direktora Kancelarije za evropske integracije koji rukovodi Sektorom za programe prekogranine i transnacionalne saradnje);

Telo za ugovaranje koje je odgovorno za sprovoenje postupaka javnih nabavki, ugovaranje, vrenje plaanja, raunovodstvo, praenje sprovoenja ugovora i finansijsko izvetavanje (Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU Ministarstva finansija);

Telo za programe prekogranine saradnje koje je odgovorno za programiranje i praenje programa prekogranine saradnje na programskom nivou, u saradnji sa nadlenim telima partnerskih zemalja, uestvovanje u izradi kriterijuma i procedura za prikupljanje projektnih predloga, kao i za ocenu projekata (Sektor za programe prekogranine i transnacionalne saradnje Kancelarije za evropske integracije).


Kada su u pitanju projekti u sektoru poljoprivrede i ruralnog razvoja, specifine funkcije i institucije indirektnog upravljanja sainjavaju posebnu Operativnu strukturu. Operativnu strukturu ovog sektora sainjavaju:

Upravljako telo, koje deluje na nacionalnom nivou i zadueno je za pripremu i sprovoenje IPARD programa (IPA Rural Development), ukljuujui odabir mera i promociju, koordinaciju, organizaciju procesa evaluacije, nadzor i izvetavanje o Programu, kojim upravlja vii slubenik sa iskljuivim odgovornostima. U sluaju Republike Srbije to je jedinica u okviru Sektora za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede i zatite ivotne sredine.

Agencija za ruralni razvoj u okviru instrumenta IPA s funkcijama slinima agenciji za plaanja u dravama lanicama, a koja je odgovorna za promociju, odabir projekata kao i za odobrenje, kontrolu i knjienje obaveza i plaanja, kao i za izvrenje plaanja. U Republici Srbiji to je Uprava za agrarna plaanja Ministarstva poljoprivrede i zatite ivotne sredine.6

Tabela 4: Uloga institucija na operativnom nivou

Planiranje i programiranje

Priprema tenderske

dokumentacije i tenderski postupak

SprovoenjePraenje i

izvetavanjeOcenjivanje Revizija

Sektorski projekti (izuzev IPARD programa)

NIPAK tehniki sekretarijat i IPA unutranje jedinice

Telo za ugovaranje i IPA unutranje jedinice odgovorne za projekat

IPA unutranje jedinice odgovorne za projekat

IPA unutranje jedinice odgovorne za projekat, Telo za ugovaranje i NIPAK tehniki sekretarijat

Nezavisni eksperti

Interni revizori i Revizorsko telo

Programi prekogranine i transnacionalne saradnje

Telo za programe prekogranine saradnje

Telo za ugovaranje u konsultacijama sa Telom za programe prekogranine saradnje

Telo za ugovaranje i krajnji korisnici

Krajnji korisnici, Telo za ugovaranje i Telo za programe prekogranine saradnje

Nezavisni eksperti

Interna revizija i Revizorsko telo

6 Evropski pokret u Srbiji i Friedrich Ebert Stiftung, Vodi kroz IPA II, 2014.


Planiranje i programiranje

Priprema tenderske

dokumentacije i tenderski postupak

SprovoenjePraenje i

izvetavanjeOcenjivanje Revizija

IPARD program

Upravljako teloAgencija za plaanje

Agencija za plaanje i krajnji korisnici

Krajnji korisnici, Agencija za plaanje i Upravljako telo

Nezavisni eksperti

Interna revizija i Revizorsko telo


KAKO DO IPA PROJEKATA?

ta jedinice lokalne samouprave mogu da dobiju?

IPA sredstva mogu da obezbede direktnu i indirektnu podrku jedinici lokalne samouprave (JLS), ali i odreeni projekti na centralnom nivou mogu direktno da utiu na JLS. Pod direktnom podrkom podrazumevaju se grant eme namenjene JLS kada JLS konkuriu svojim projektima i samostalno upravljaju finansijskim sredstvima i projektom (npr. program Exchange). Pod indirektnom podrkom podrazumevaju se projekti kojima upravljaju dravni organi na centralnom nivou, a iji su korisnici JLS (npr. European Progress ili nabavka opreme za kole ili bolnice itd.). Pod projektima na centralnom nivou koji direktno utiu na JLS se smatraju projekti u okviru kojih se pripremaju odreene strategije (npr. izrada Studije o trokovima usklaivanja sa pravnim tekovinama EU u oblasti ivotne sredine), priprema novo zakonodavstvo u skladu sa pravnim tekovinama EU (npr. javne nabavke) i sl.

U odnosu na to ta JLS mogu da dobiju, neophodno je praviti razliku izmeu procesa programiranja, u okviru kog se definiu srednjoroni prioriteti za finansiranje, od procesa konkurisanja za pojedinane pozive u okviru grant ema. Da bi se dolo do grant eme, sredstva za te namene moraju da budu isprogramirana.

Korak 1. Informiite se

Da bi bilo koji potencijalni korisnik sredstva bio uspean u konkurisanju za IPA sredstva, potrebno je da je upoznat sa osnovama procesa programiranja, a naroito sa EU pravilima prilikom konkurisanja, odnosno sprovoenja projekata. Ovo znanje e omoguiti svakom potencijalnom korisniku da razume: da li njegova organizacija spada u kategoriju onih organizacija koje mogu da budu korisnici finansijske pomoi EU; da li moe finansijski i vremenski da podnese proces konkurisanja; da li ima neophodne resurse da se posveti projektu ili mora dodatno da ih angauje itd. Poznavanje pravila o sprovoenju omoguava svakom potencijalnom korisniku da projekat

sprovede i ostvari oekivane rezultate, a da ne bude u situaciji da vri povraaj nepravilno ili nenamenski utroenog novca.

3.


Kroz IPA sredstva finansiraju se samo projekti koji su u skladu sa razvojnim prioritetima EU i Republike Srbije. Razvojni prioriteti koji se mogu finansirati definisani su u odgovarajuim programskim dokumentima7. Bitno je prihvatiti injenicu da nije mogue finansirati ba svaki projekat IPA sredstvima, ma koliko on dobar bio i ma koliko odreeni problem bio veliki.

Da biste vie saznali o razvojnim prioritetima prouite programska dokumenta8 na internet stranici www.evropa.gov.rs i raspitajte se kod Stalne konferencije gradova i optina (SKGO) o statusu procesa programiranja IPA9. S druge strane, raspitajte se kod SKGO o planiranim pozivima za dostavu projektnih predloga (tzv. grant eme)10 kako biste utvrdili da li vaa jedinica lokalne samouprave i/ili organizacija formalno pravno moe da konkurie i da li planirani poziv odgovara vaim potrebama, ali i finansijskim i drugim mogunostima.

Pozivi se raspisuju u odreenom broju dnevnih novina, kao i na internet stranicama nadlenih organa:

Evropska komisija/EuropeAid, za sve tendere koji se finansiraju iz budeta EU: https://webgate.ec.europa.eu/europeaid/online-services/index.cfm?ADSSChck=1396508544506&do=publi.welcome&userlanguage=en;

Delegacija EU u Beogradu za sve tendere na teritoriji Repubilke Srbije, izuzev programa prekogranine saradnje sa dravama lanicama i programa transnacionalne saradnje: www.europa.rs;

Ministarstvo finansija, Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU, za sve tendere na teritoriji Republike Srbije, izuzev programa prekogranine saradnje sa dravama lanicama i programa transnacionalne saradnje: www.cfcu.gov.rs;

Kancelarija za evropske integracije za sve programe prekogranine i transnacionalne saradnje: www.seio.gov.rs i/ili www.evropa.gov.rs;

Upravljaka tela u dravama lanicama EU za programe prekogranine i transnacionalne saradnje za koje su nadleni.

Korak 2. Pripremite se

Ukoliko se potrebe vae JLS uklapaju u dinamiku i zahteve procesa programiranja velika je verovatnoa da samostalno neete mnogo uraditi. Iz tog razloga konsultujte se sa susednim i drugim otinama koje imaju iste potrebe, kao i sa SKGO, i pripremite se za zajedniki nastup ka nadlenom ministarstvu i/ili Kancelariji za evropske integracije.11

7 Vie o programskim dokumentima moete proitati u poglavlju 4. 8 Vie o programskim dokumentima moete proitati u poglavlju 4. 9 O programiranju vie moete proitati u delu poglavlja 4. 10 O grant emama moete vie proitati u poglavlju 6. 11 Vie o nadlenostima dravnih organa moete proitati u poglavlju 2.


S druge strane, ukoliko je neki od poziva ve raspisan, proverite da li se prioriteti poziva uklapaju u ciljeve vaeg projekta, kao i da li su JLS ovlaene da konkuriu (npr. poziv je samo za NVO) i pod kakvim uslovima (npr. samo kao partneri). Isto tako, mogue je da poziv ima i odreeno teritorijalno usmerenje, te je neophodno proveriti da li se vaa JLS nalazi na teritoriji obuhvaenoj pozivom. Posebnu panju treba obratiti na prouavanje tenderske dokumentacije i priloenih obrazaca, jer predlog projekta mora da se dostavi u skladu sa zadatim kriterijumima. U suprotnom va predlog projekta bi mogao da bude odbijen zbog administrativnih ili tehnikih razloga poput nepotpune dokumentacije, nedostatka originalnih ili nepotpisanih/nepeatiranih dokumenata.


PROGRAMIRANJE IPA II

Programska dokumenta

Projekti koji se mogu finansirati iz sredstava EU proizilaze iz prioriteta definisanih programskim dokumentima.

Na Grafikonu 1 prikazana je hijerarhija IPA programskih dokumenata:

Indikativni strateki dokument za Srbiju za period 20142020 sadri prioritetne dugorone i

srednjorone ciljeve koji su definisani za pojedinane sektore. Ovaj dokument definie i oekivane mere za sprovoenje prioritetnih ciljeva. Dokument se moe preuzeti sa sledeeg linka: http://ec. europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2014/20140919-csp-serbia.pdf. Pored ovog doku-

4.

Godinji Akcioni dokument na osnovu kojih se priprema

tenderska dokumentacija

Uputstvo za aplikante na osnovu kog se raspisuje

javni poziv

Uputstvo za aplikante na osnovu kog se raspisuje

javni poziv

Sektorski planski dokument 20142017 i 20182020 (za svaki od sektora posebno)

Operativni program 20142020 za svaki od

programa prekogranine i transnacionalne saradnje

IPARD program 20142020

Indikativni strateki dokument za Srbiju

20142020


menta postoji i Indikativni strateki dokument 20142020 za sve zemlje korisnice IPA sredstava koji sadri regionalne prioritete i koji se moe preuzeti sa sledeeg linka: http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2014/20140919-multi-country-strategy-paper.pdf

Sektorski planski dokumenti za period 20142017.12 godina i kasnije 20182020. godina pripremaju se za svaki od sektora posebno i definiu sektorske prioritete i akcije za njihovo sprovoenje. Pored toga, sektorski planski dokumenti definiu i institucionalni okvir za programiranje i sprovoenje projekata i indikativne alokacije sredstava. Ovi dokumenti se izrauju godinu dana pre poetka IPA budetskog ciklusa i prve godine budetskog ciklusa (20132014. godina) i zatim ponovo na polovini budetskog perioda (20172018. godina).

Operacionalizacija Sektorskih planskih dokumenata se vri kroz pripremu predloga projekata (tzv. Akcionih dokumenata) za finansiranje iz godinje alokacije. Akcioni dokumenti sadre opis oekivanih ciljeva, rezultata i aktivnosti, institucionalni okvir za sprovoenje, vrste ugovora i budet.

Operativni programi za programe prekogranine i transnacionalne saradnje 20142020 predstavljaju dokumenta kojima se opisuju pitanja koja e se reavati na teritoriji obuhvaenoj programom, ciljevi, nastojanja, metode finansiranja i sprovoenja intervencija koje se finansiraju. Operativni programi su viegodinja dokumenta i dele se na prioritetne ose koje se dalje dele na mere. Na osnovu Operativnih programa pripremaju se Uputstva za aplikante za svaki od poziva posebno.

IPARD program 20142020 predstavlja vrstu operativnog programa namenjenog poljoprivredi i ruralnom razvoju.

S druge strane, na Republici Srbiji je da obezbedi odgovarajui strateki okvir koji e predstavljati osnovu za pripremu programskog okvira. U sluaju Republike Srbije takav dokument je Potrebe Republike Srbije za meunarodnom pomoi u periodu 20142017, sa projekcijama do 2020. godine, kao i ostale strategije. Pomenuti dokument se moe preuzeti sa sledeeg linka: ht tp://www.evropa.gov.rs/Documents/Home/DACU/5/21/NAD%202014-2017%20sa%20projekcijama%20do%202020%20(srpski).pdf

Koraci u izradi godinjih akcionih dokumenata

Procesom programiranja IPA rukovodi Kancelarija za evropske integracije (KEI) koja istovremeno koordinira i ostala sredstva meunarodne razvojne pomoi. KEI utvruje dinamiku programiranja, rukovodi fazama programiranja, daje sugestije za izradu i izmenu programskih dokumenata, organizuje sastanke sektorskih radnih grupa itd.

12 Zbog kanjenja u usvajanju IPA II pravnog okvira SPD e obuhvatiti period 20152017.


Formulacija predloga projekata se vri na sektorskoj13 osnovi, pri emu su kljuni partneri ovlaeni predlagai projekata, odnosno, ministarstva i posebne organizacije osnovane Zakonom o ministarstvima, slube Vlade, Narodna banka Srbije i Narodna skuptina. Ministarstva su u obavezi da obezbede koordinaciju i konsultacije sa svim zainteresovanim stranama (organizacijama, institucijama, JLS, javnim preduzeima, organizacijama civilnog drutva) u okviru njihove nadlenosti, kao i da formalno odobre predloge projekata koje iniciraju zainteresovane strane.

Godinje programiranje, u okviru kog se definiu projekti koji e biti finansirani, obino poinje poetkom kalendarske godine i traje do kraja iste kalendarske godine. Bitno je napomenuti da godinje programiranje obuhvata projekte iji se poetak realizacije oekuje tokom naredne dve godine.14

Tabela 5: Indikativni kalendar godinjeg programiranja

Identifikacija Formulacija Razrada Odobrenje

januarfebruar martmaj junoktobar novembardecembar

Analiza programskih dokumenata i sastanci sektorskih radnih grupa ( jedan koji ukljuuje i SKGO) radi identifikacije prioriteta u procesu programiranja.

Priprema nacrta Akcionih dokumenata

Interne konsultacije i konsultacije sa Delegacijom EU

Unapreenje kvaliteta Akcionih dokumenata

Sastanci sektorskih radnih grupa ( jedan koji ukljuuje i SKGO krajem aprila, poetkom maja)

Izrada konanih Akcionih dokumenata

Interne konsultacije i konsultacije sa Delegacijom EU i Evropskom komisijom

Unapreenje kvaliteta Akcionih dokumenata

Sastanci sektorskih radnih grupa (po potrebi uz uee i SKGO)

Dostavljanje Akcionih dokumenata na odobrenje

Odobrenje Akcionih dokumenata od strane EK

Napomene: 1. Nakon odobrenja Akcionih dokumenata od strane EK poinje faza pripreme Finansijskog sporazuma koji

predstavlja pravni osnov za poetak faze sprovoenja projekata. Faza pripreme Finansijskog sporazuma traje do 3 meseca.

2. Predstavljeni kalendar je indikativan i podloan je promenama, pre svega probijanjem rokova, u zavisnosti od kvaliteta prvih nacrta Akcionog dokumenta, politikih i drugih okolnosti (npr. vanredni izbori).

13 Sektori su: javna uprava, pravosue, unutranji poslovi, konkurentnost, ivotna sredina i klimatske promene, saobraaj, energetika, ljudski resursi i socijalna inkluzija i poljoprivreda i ruralni razvoj.

14 U izuzetnim sluajevima, u zavisnosti od hitnosti/prioritetnosti, pripremljenosti projektne dokumentacije, kao i mogunosti da se donatorska sredstva obezbede i budu brzo raspoloiva za finansiranje tih projekata, ovaj proces moe obuhvatiti i projekte ija e realizacija otpoeti tokom tekue programske godine.


Kljune faze tokom godinjeg programiranja su identifikacija i formulacija jer:

se u fazi identifikacije utvruju prioriteti za godinje finansiranje; se u fazi formulacije definiu pojedinani projekti i njihova sadrina.

Iz tog razloga od sutinskog znaaja je da SKGO i JLS svake godine spremno doekaju poetak godinjeg programiranja IPA.

Tabela 6: Indikativni kalendar sprovoenja projekata

Godine od momenta potpisivanja Finansijskog sporazuma

1 2 3 4 5 6 7

Period ugovaranja svih projekata je 3 godine. Rok za sprovoenje projekata od momenta ugovaranja je 3 godine.

Rok za poslednja plaanja

Napomene:

1. Da bi se jedan projekat ugovorio u skladu sa PRAG tederskom procedurom potrebno je minimum 912 meseci.

Iz indikativnog kalendara sprovoenja projekata moe se zakljuiti da:

1. Projektne aktivnosti poinju da se sprovode bar godinu dana od potpisivanja Finansijskog sporazuma, odnosno bar dve godine od faze identifikacije. To istovremeno znai da tokom faze identifikacije i formulacije treba voditi rauna o trenutku kada e projekat poeti sa sprovoenjem.

2. Ukoliko se projekti ne ugovore u roku od 3 godine od momenta potpisivanja Finansijskog sporazuma sredstva se nepovratno vraaju EK.

Imajui u vidu komplikovan proces programiranja i veliki broj institucija i zainteresovanih strana ukljuenih u ovaj proces15, u cilju efikasnog i koordiniranog procesa programiranja IPA, formirano je 10 sektorskih radnih grupa (u daljem tekstu: radne grupe):

Sektorska radna grupa za pravdu; Sektorska radna grupa za unutranje poslove; Sektorska radna grupa za reformu javne uprave;

15 U radu sektorskih radnih grupa uestvuju: ministarstva, agencije, slube, civilno drutvo, SKGO koji predstavlja jedinice lokalnih samouprava, donatori itd.


Sektorska radna grupa za konkurentnost; Sektorska radna grupa za ljudske resurse i drutveni razvoj; Sektorska radna grupa za saobraaj; Sektorska radna grupa za energetiku; Sektorska radna grupa za ivotnu sredinu i klimatske promene; Sektorska radna grupa za poljoprivredu i ruralni razvoj; Sektorska radna grupa za graansko drutvo, medije i kulturu.

Zadaci radnih grupa su: davanje preporuka o dugoronim i srednjoronim prioritetima, prioritetima za godinje programiranje IPA, identifikacija predloga projekata u toku programiranja IPA, identifikovanje nedostataka i problema tokom procesa programiranja IPA i predlaganje mera nadlenoj/nadlenim institucijama za njihovo otklanjanje, razmatranje mogunosti za nacionalno sufinansiranje predloenih projekata, analiza projekata u procesu realizacije i njihove povezanosti sa ranije odobrenim projektima i projektima koji se predlau za realizaciju u budunosti itd. U radu radnih grupa uestvuju svi dravni organi ije nadlenosti su u vezi sa odreenim sektorom, kao i organizacije civilnog drutva koje su predstavljene kroz SEKO mehanizam16, jedinice lokalne samouprave koje predstavlja SKGO i AP Vojvodina. Pored toga, radne grupe obavljaju i funkciju sektorskih odbora za praenje u okviru sistema indirektnog upravljanja.

Uee SKGO u sektorskim radnim grupama od kljunog je znaaja za zastupanje interesa JLS, odnosno predstavljanje potreba JLS, prioriteta i potencijalnih projekata.

16 Sektorske organizacije civilnog drutva (SEKO) predstavljaju mehanizam saradnje civilnog drutva i javnog sektora prilikom programiranja i korienja sredstava meunarodne razvojne pomoi.


INFRASTRUKTURNI PROJEKTI

Razume se da JLS imaju velika oekivanja od IPA sredstava kada su u pitanju infrastrukturni projekti17 za koje se proceni da e doprineti odrivom ekonomskom razvoju, porastu zaposlenosti i podizanju standarda graana. Meutim, sredstva za ove namene su ograniena. Procena je da na investicione projekte (infrastrukturni projekti (izvoenje radova i/ili nadzor nad izvoenjem radova) i nabavka opreme) otpada oko 55% ukupne godinje alokacije IPA sredstava, to ukazuje na potrebu jasne prioritizacije infrastrukturnih projekata.

S druge strane, neodgovarajua i nepotpuna dokumentacija, esta neusklaenost izmeu prostorno--planske dokumentacije i tehnike dokumetacije, znaajni su inioci koji dovode do neefikasnog korienja raspoloivih sredstava. Konkretno, problemi sa kompletiranjem projektno-tehnike dokumentacije dovode do kanjenja tenderskih postupaka, naknadnog sporog sprovoenja i slabe apsorpcije raspoloivih sredstava. Takoe, trokovi izgradnje infrastrukturnih projekata esto premauju iznos projektovanih sredstava zbog znaajnog broja zahteva za nadoknadu nepredvienih trokova koji nastaju tokom realizacije infrastrukturnih projekata. esto su razlozi za navedene zahteve vezani za neadekvatno pripremljenu projektno-tehniku dokumentaciju. S obzirom na to da trokovi pripreme velikih infrastrukturnih projekata mogu da predstavljaju ak 10% ukupne vrednosti projekta, selekcija projekata sa neodgovarajuom dokumentacijom takoe dovodi do neefikasne i nedelotvorne upotrebe budeta za ove namene. Za problem slabog kvaliteta dokumentacije vezan je i problem slabih kapaciteta resornih ministarstava i javnih komunalnih preduzea za praenje pripreme i sprovoenje infrastrukturnih projekata.

Metodologija za selekciju i prioritizaciju infrastrukturnih projekata

Svrha Metodologije za selekciju i prioritizaciju infrastrukturnih projekata, koja je sastavni deo dokumenta Nacionalni prioriteti za meunarodnu pomo 20142017, sa projekcijama do 2020. godine, je da uspostavi standardizovan i objektivan mehanizam identifikacije, strateke procene, selekcije i prioritizacije infrastrukturnih projekata koji e se finansirati iz sredstava meunarodne

razvojne pomoi, ukljuujui IPA. Oekuje se da ova metodologija bude i osnova za finansiranje

17 Ovde se ne misli na manje infrastrukturne radove koje je mogue realizovati kroz grant eme koje su posebno predstavljene kao oblik podrke u poglavlju 6.

5.


infrastrukturnih projekata iz drugih izvora finansiranja, a pre svega dravnog budeta. Metodologija predstavlja osnovu za uspean proces programiranja IPA tokom kojeg se vri odabir projekata za finansiranje i utvruje finansijska konstrukcija za finansiranje pojedinanih projekata i usmeravanje raspoloivih sredstava na strateki znaajne infrastrukturne projekte, odnosno one projekte koji e najvie doprineti (uticati) ostvarenju nacionalnih stratekih ciljeva. Kroz sistematizovan metodoloki pristup trebalo bi osigurati sinergiju razliitih izvora sredstava, posebno imajui u vidu da neki izvori sredstava ne mogu biti korieni u pojedinim fazama pripreme projekata. Konkretno, IPA sredstva ne mogu biti koriena za eksproprijaciju zemljita, isto kao ni sredstva obezbeena kroz zajmove meunarodnih finansijskih institucija, te je u tom smislu neophodno usklaeno planiranje ovih izvora sa planiranjem nacionalnog budeta.

Kriterijumi za prioritizaciju su razvijeni odvojeno za sledee sektore i podsektore: energetika, saobraaj, ivotna sredina (upravljanje otpadom, voda/otpadne vode) i poslovna infrastruktura (industrijske zone, poslovni parkovi, inkubatori). Metodologija se zasniva na dvema celinama, na proceni strateke relevantnosti i proceni nedostataka projekata, koje sadre meusobno povezane korake i to:

Korak 1: Na osnovu razliitih strategija i akcionih planova i SLAP baze podataka18 ministarstva i druge nadlene institucije, ukljuujui i JLS, identifikuju razliite infrastrukturne projekte.

Korak 2: Kako bi se ustanovio minimalan stepen informacija potrebnih za proces prioritizacije projekti se rezimiraju na standardizovanom Obrascu za identifikaciju projekta, za svaki od sektora posebno.19 Projekti se kanaliu preko resornog ministarstva i na ovaj nain se formira tzv. ira lista projekata.

Koraci 3 i 4: Projekti sa ire liste se ocenjuju u pogledu strateke relevantnosti (korak 3)20prema

utvrenim kriterijumima i formira se ua lista projekata (korak 4). Ocenu strateke relevantnosti projekata vre KEI i nadlena ministarstva u formatu sektorske radne grupe.

18 Videti na: http://www.slap.skgo.org/ 19 Navedeni obrazac je razvijen za svaki od sektora i sadri tri skupa osnovnih informacija: a) opte podatke i

informacije, ukljuujui informacije o institucionalnoj postavci sektora i vlasnitvu nad politikama/strategijama; b) kvalifikovanost usklaenost projekata sa politikama EU IPA prioriteti/Strategija EU za zemlju korisnika opti nacionalni strateki okvir pojedinane sektorske strategije; c) pitanja za ocenu strateke relevantnosti zasnovana na kriterijumima za strateku relevantnost dogovorenim sa ministarstvima, i na osnovu kojih se projekti ocenjuju tokom narednog koraka u procesu prioritizacije.

20 Razvijeni su specifini kriterijumi za strateku relevantnost (uz odgovarajua pitanja) za ocenjivanje procenjene strateke relevantnosti/uticaja predloenih projekata, a informacije i podaci dostavljeni u obrascu iz koraka 2 koristie se za ocenu strateke relevantnosti identifikovanih projekata.


Identifikovanje liste relevantnih infrastrukturnih projekata sprovode resorna ministarstva na osnovu razliitih strategija, akcionih planova i SLAP baze podataka korak 1

Formiranje ire liste potencijalnih stratekih projekata popunjavanjem Obrazaca za identifikaciju projekata. Obrazac se popunjava, a resorna ministarstva ga podnose NIPAK tehnikom sekretarijatu unoenjem u bazu podataka ISDACON korak 2

Procena strateke relevantnosti (korak filtriranja) korak 3

Analiza procene nedostataka korak 5: Identifikacija projekta (ciljevi, vrste ulaganja, utvrivanje opcija) Tehniki elementi (prostorno planiranje + tehnika dokumentacija) Spremnost institucija (institucionalni okvir i kapaciteti) Finansijski/ekonomski elementi (pokrivanje trokova pristupanost) Drutveni/ekoloki elementi (procena uticaja na ivotnu sredinu,

socio-ekoloki uticaj)

Ua lista relevantnih projekata korak 4

Priprema projekata u skladu sa propisima Republike Srbije i procedurama EU

Konana lista prioritizovanih projekata (unosi se u ISDACON) korak 6

Grafikon 3: Metodologija za prioritizaciju infrastrukturnih projekata

Obrazac za identifikaciju

projekata korak 2

Kriterijumi ocene strateke relevantnosti

zasnovani na OIP korak 3

Upitnik o proceni nedostataka/ Izvetaj o proceni nedostataka

Upitnik + projektna dokumentacija daju podatke za

korak 5

1

3

5

2

4

6


Korak 5: Analiza procene nedostataka kako bi se dalje proverio obuhvat projekta, analizirale alternativne opcije i korienje tehnikih, institucionalnih, finansijskih kriterijuma, kao i kriterijuma ivotne sredine. U ovom koraku od predlagaa projekata sa ue liste zahteva se da dostave dodatne detaljne informacije o infrastrukturnim projektima u formi specifinih Upitnika za procenu nedostataka (po sektoru i podsektoru) i da za KEI obezbedi svu postojeu projektnu dokumentaciju. Proces tehnike ocene koordinira KEI21 dok samu tehniku ocenu vre nezavisni strunjaci. Takoe, oni u procesu analize odlaze na teren i na sastanke sa predlagaima projekata kako bi utvrdili odnos dostavljene dokumentacije i stanja na terenu. Na osnovu analize priprema se tzv. projektni paso koji daje jasnu sliku spremnosti projekta i neophodnih koraka za njegovu uspenu realizaciju.

Korak 6: Formira se konana lista prioritetnih projekata, a projekti se, u zavisnosti od spremnosti, klasifikuju u etiri grupe: a) projekat sa tehnikom dokumentacijom, spreman za pripremu tenderske dokumentacije ili sprovoenje tendera; b) projekat za koji se priprema tehnika dokumentacija i spreman je za tenderisanje kada se ona zavri ili nedostaju finalna odobrenja ili dozvole; c) projekat sa zavrenom urbanistikom dokumentacijom i reenim imovinsko-pravnim preduslovima i d) projekat sa nedostacima u urbanistikoj dokumentaciji sa nereenim imovinsko-pravnim preduslovima.

Ovakav redosled koraka trebalo bi da funkcionie kao filter kvaliteta kojim se projekti sa ire liste prioritizuju u skladu sa stratekom relevantnou, a potom se projekti koji su dokazano strateki relevantni sistematski analiziraju, ime se osigurava pravovremena priprema onih projekata ija realizacija u datom momentu moe najznaajnije da doprinese ostvarenju stratekih ciljeva. Ovo bi, zauzvrat, trebalo da jasno utvrdi nivo (ne)spremnosti projekata, redosled koraka da bi projekat postao spreman za sprovoenje i smanji obim problema prilikom sprovoenja.

ta je spreman infrastrukturni projekat za finansiranje?

Jedini ispravan pristup je posmatrati infrastrukturni projekat kao spreman za finansiranje iz IPA sredstava ukoliko takav projekat sadri kompletnu plansku i urbanistiku dokumentaciju, kao i tehniku dokumentaciju u skladu sa vaeim Zakonom o planiranju i izgradnji.22 Ovo naroito vai kada je u pitanju finansiranje infrastrukturnih projekata u okviru grant ema.

21 Analiza nedostataka svih projekata na uoj listi vri se putem analize popunjenih upitnika o proceni nedostataka i odgovarajue tehnike dokumentacije, ukljuujui: a) identifikaciju projekata (ciljeve, tip ulaganja, utvrivanje opcija); b) tehniku zrelost (prostorno planiranje + tehnika dokumentacija); c) institucionalnu spremnost (institucionalni okvir i kapacitete); d) finansijsku/ekonomsku zrelost (pokrivenost trokova pristupanost) i e) drutvenu/ekoloku zrelost (procenu uticaja ivotne sredine, drutveno/ekoloki uticaji).

22 Slubeni glasnik RS, br. 72/2009, 81/2009-ispr., 64/2010-odluka US, 2004/2011, 121/2012, 42/2013-odluka US, 50/2013-odluka US, 98/2013-odluka US, 132/2014 i 145/2014.


Meutim, kako proces programiranja i sprovoenja IPA projekata u praksi podrazumeva srednjorono planiranje, neophodno je ipak utvrditi minimum imenitelja da bi jedan infrastrukturni projekat bio razmatran, odnosno odobren tokom procesa programiranja. Dalje u tekstu je dat pregled osnovne planske i tehnike dokumentacije.

Prostorni planovi su: Prostorni plan Republike Srbije; Regionalni prostorni plan; Prostorni plan jedinice lokalne samouprave;23 Prostorni plan podruja posebne namene.24 Izvetaj o stratekoj proceni uticaja na

ivotnu sredinu je sastavni deo dokumentacione osnove planskog dokumenta. Izuzetno za linijske infrastrukturne objekte prostorni plan podruja posebne namene moe se izraivati paralelno sa izradom idejnog projekta, koji sadri sve potrebne tehnike podatke.

Urbanistiki planovi su: Generalni urbanistiki plan; Plan generalne regulacije; Plan detaljne regulacije.

Lokacijski uslovi se izdaju na osnovu:25 prostornog plana podruja posebne namene i prostornog

plana jedinice lokalne samouprave, za delove teritorije u obuhvatu plana za koje nije predviena izrada urbanistikog plana;

plana generalne regulacije, za delove teritorije za koje nije predviena izrada plana detaljne regulacije;

plana detaljne regulacije.

23 Prostorni plan jedinice lokalne samouprave donosi se za teritoriju jedinice lokalne samouprave i odreuje smernice za razvoj delatnosti i namenu povrina, kao i uslove za odrivi i ravnomerni razvoj na teritoriji jedinice lokalne samouprave.

24 Prostorni plan podruja posebne namene donosi se za podruja koja zahtevaju poseban reim organizacije, ureenja, korienja i zatite prostora, projekte od znaaja za Republiku Srbiju ili za podruja odreena Prostornim planom Republike Srbije, ili drugim prostornim planom, a naroito za: 1) podruje sa prirodnim, kulturno-istorijskim ili ambijentalnim vrednostima; 2) podruje sa mogunou eksploatacije mineralnih sirovina; 3) podruje sa mogunou korienja turistikih potencijala; 4) podruje sa mogunou korienja hidropotencijala; 5) realizaciju projekata za koje Vlada utvrdi da su projekti od znaaja za Republiku Srbiju; 6) izgradnju objekata za koje graevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva ili nadleni organ Autonomne Pokrajine.

25 Uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova podnosi se idejno reenje budueg objekta, odnosno dela objekta (skica, crte, grafiki prikaz i sl.). Lokacijski uslovi vae 12 meseci od dana izdavanja ili do isteka vaenja graevinske dozvole izdate u skladu sa tim uslovima, za katastarsku parcelu za koju je podnet zahtev.

Projektne ideje koje nemaju utemeljenje u prostornim i/ili urbanistikim planovima nee biti ni razmatrane. Priprema prostorne i urbanistike dokumentacije se finansira iz sopstvenih izvora finansiranja.


Prethodnom studijom opravdanosti utvruje se naroito prostorna, ekoloka, drutvena, finansijska, trina i ekonomska opravdanost investicije za varijantna reenja definisana generalnim projektom, na osnovu kojih se donosi planski dokument, kao i odluka o opravdanosti ulaganja u prethodne radove za idejni projekat i izradu studije opravdanosti. Prethodna studija opravdanosti sadri generalni projekat.

Studijom opravdanosti odreuje se naroito prostorna, ekoloka, drutvena, finansijska, trina i ekonomska opravdanost investicije za izabrano reenje, razraeno idejnim projektom, na osnovu koje se donosi odluka o opravdanosti ulaganja, za projekte koji se finansiraju sredstvima iz budeta. Studija opravdanosti sadri idejni projekat.

Tehnika dokumentacija izrauje se kao: generalni projekat (podlee strunoj kontroli od strane

revizione komisije); idejno reenje (podlee strunoj kontroli od strane

revizione komisije); idejni projekat (podlee strunoj kontroli od strane

revizione komisije); projekat za graevinsku dozvolu (podlee tehnikoj

kontroli); projekat za izvoenje; projekat izvedenog objekta.

Graevinska dozvola se izdaje na ime investitora i finansijera ako je uz zahtev za izdavanje priloen ugovor izmeu investitora i finansijera, overen u skladu sa zakonom koji ureuje overu potpisa, u kome se investitor saglasio da nosilac prava i obaveze iz graevinske dozvole bude i finansijer. U praksi, ukoliko se priprema tehnika dokumentacija za projekat, a investitor u tom trenutku nije poznat (npr. ne postoji javno preduzee koje bi upravljalo regionalnom deponijom) realno je oekivati da projekat bude odbijen.

Graevinska dozvola prestaje da vai ako se ne otpone sa graenjem objekta, odnosno izvoenjem radova, u roku od dve godine od dana pravnosnanosti reenja kojim je izdata graevinska dozvola. Ovo je izuzetno bitno za finansiranje infrastrukturnih projekata iz IPA sredstava, jer je period ugovaranja ovih projekata minimum 12 meseci (za projekte manje vrednosti koji se finansiraju u okviru grant ema i manje).

Projekat na nivou prethodne studije opravdanosti, koja sadri generalni projekat, a koja je odobrena od strane revizione komisije i za koji su ve opredeljena sredstva za izradu preostale dokumentacije trebalo bi da bude razmatran u okviru faze identifikacije, ali nee biti odobren za finansiranje iz IPA dok se ne realizuje nedostajua dokumentacija za dobijanje graevinske dozvole.

Projekat na nivou studije opravdanosti, koja sadri idejni projekat, a koja je odobrena od strane revizione komisije i za koji se planira uti FIDIC ili su ve opredeljena sredstva za izradu preostale dokumentacije mogao bi da bude odobren u okviru faze razrade Akcionih dokumenata.


GRANT EME

Najei oblik direktne podrke lokalnim samouopravama su grant eme namenjene JLS kada JLS konkuriu svojim projektima i samostalno upravljaju finansijskim sredstvima.

Put dobre projektne aplikacije

Nakon to se otvori poziv na koji vaa JLS moe da konkurie i iji prioriteti se uklapaju u potrebe vae JLS, neophodno je dobro prouiti tendersku dokumentaciju i priloene obrasce i pripremiti predlog projekta prema zadatim obrascima. Najvaniji dokument je Uputstvo za aplikante, koje sadri sve informacije potrebne za prijavu projekata: aktivnosti koje se finansiraju, potencijalne aplikante (npr. da je registrovan u podruju obuhvaenom pozivom), rokove i ostale uslove. Kroz dokumente sadrane u paketu tenderske dokumentacije, zainteresovane strane mogu se upoznati sa uslovima sprovoenja, u sluaju da se projekat odobri. Isto tako, prilikom identifikacije i formulacije predloga projekata, bitno je imati na umu da od roka za prijavu do donoenja odluke o dodeli bespovratnih sredstava i potpisivanja ugovora moe da proe i 12 meseci.

Pre nego to se upustite u pisanje projektne aplikacije utvrdite da li:

vaa JLS moe samostalno da pripremi projektnu aplikaciju; vaa JLS ima neophodno vreme i resurse da se posveti sprovoenju projekta (npr.

upravljanje finansijama, izvetavanje itd.) i obezbedi finansijsko uee u sprovoenju projektnih aktivnosti (predfinansiranje i/ili sufinansiranje);

imate plan da se izborite sa nedostacima (npr. ukljuivanje drugih JLS ili NVO kao partnera, budetiranje odreenih trokova).

Idealan scenario bi bio da se navedeno utvrdi i partnerstvo potvrdi i pre nego to je poziv raspisan. U suprotnom postoji rizik da predlog projekta bude slabog kvaliteta (i samim tim slabo ocenjen) ili ako kojim sluajem bude odobren da ima tekoe u sprovoenju. Ovo je posebno bitno jer se

ta je korist za JLS od konkurisanja? Razvoj, novih proizvoda,

usluga i procesa; Razvoj poslovnih odnosa i

mree partnera; Razvoj infrastrukture i nabavka

opreme; Jaanje uloge JLS u drutvu; Podrka u radu ili

aktivnostima; Unapreenje znanja i iskustva.

6.


dobijena sredstva moraju troiti namenski i u skladu sa odgovarajuim procedurama i rokovima. Ukoliko se odstupi od toga korisnik je u obavezi da izvri povraaj sredstava.

Prilikom pisanja projektne aplikacije treba imati na umu i ko ocenjuje vae projekte. To su nezavisni ocenjivai (osobe koje se angauju za potrebe ocenjivanja projekata) koji su eksperti za odreene sektore. Meutim, to ne znai da jedan ekspert koji ocenjuje predlog projekta ima svo neophodno znanje za temu/problem koji obrauje predlog projekta. Iz tog razloga, od sutinske vanosti je prilikom pisanja predloga projekta koristiti jednostavne i razumljive formulacije i izbegavati strune termine i skraenice koji su poznati samo uskom krugu strunjaka.

Ukoliko va predlog projekta jasno odgovara sledeim karakteristikama vrlo je verovatno da ste uspeli da napravite dobar predlog projekta:

problem(i) koji elite reiti projektom je opisan tako da je jasno da postoji potreba za vaim projektom tamo gde ga treba sprovesti;

opis trenutne situacije i problema utemeljen je na zvaninim dokumentima i statistikim podacima;

niko drugi ve ne radi to to planirate kroz va projekat; opis problema ukazuje na ciljeve i rezultate koje je potrebno ostvariti i obrnuto, ciljevi i

rezultati projekta reflektuju probleme koji su opisani u projektnoj aplikaciji; ciljevi projekta su usklaeni sa ciljevima poziva i ciljevima iz odgovarajuih stratekih

dokumenata tj. opisano je kako ciljevi projekta doprinose ostvarenju ciljeva iz poziva, odnosno odgovarajuih stratekih dokumenata ili zakonskih odredaba;

jasno su definisane ciljne grupe i krajnji korisnici tj. tano se zna na koga e projekat neposredno uticati. Idealno bi bilo da precizirate i broj obuhvaenih;

jasno je koje rezultate planirate postii i koje ete aktivnosti sprovesti da biste do njih doli. Ako sprovedete rezultate i odreene pretpostavke se ostvare, ispuniete svrhu vaeg projekta;

predloene aktivnosti su sprovodljive (npr. niste predloili aktivnosti koje utiu na netrpeljivost prema odreenim ciljnim grupama, koje vremenski nije mogue sprovesti u okviru predvienog vremena trajanja projekta, ili takve da obuhvat aktivnosti ne odgovara procenjenim trokovima);

iz numerisanja rezultata i aktivnosti jasno je da svaki rezultat ima svoju grupu aktivnosti (npr. rezultat 1 odnosno aktivnosti 1.1; 1.2; 1.3 u okviru rezulatata 1 itd.);

aktivnosti su iskazane kao proces (priprema), a ne kao realizovano stanje (pripremljen); rezultati su iskazani kao eljeno promenjeno stanje, a ne kao proces; rezultati/results/outcomes nisu pomeani sa ishodima/outputs (npr. aktivnost: izrada veb-

-portala za sprovoenje postupka elektronskih javnih nabavki; output (ishod aktivnosti): objavljivanje javnih nabavki na veb-portalu; outcome (promena koju smo ostvarili aktivnostima): ubrzana tenderska procedura i smanjeni trokovi u postupku javnih nabavki);


uzeli ste u obzir spoljne faktore koji mogu da utiu na projekat (pretpostavke) i formulisali ste ih kao pozitivno stanje. Nevane pretpostavke su izostavljene;

ciljevi i rezultati su objektivno merljivi kroz pokazatelje/indikatore koji su formulisani kao SMART26;

izvori verifikacije za svaki od indikatora su dostupni, pouzdani i ukoliko zahtevaju odreene trokove u granicama su razumnih trokova;

iz plana aktivnosti vidi se da projekat ima svoj poetak i svoj kraj u roku koji je predvien uslovima poziva, kao i da postoji meusobna povezanost odreenih aktivnosti. Svrha projekta i aktivnosti e se ostvariti tokom perioda trajanja projekta;

uloga svakog od partnera je precizno definisana i utvrene su upravljake odgovornosti; budet projekta je pripremljen prema odreenim kategorijama trokova projekta (npr.

nabavka opreme), jasno su utvreni predmet (npr. kompjuteri) jedinice mere (komada), njihova koliina (pet) i jedinina cena (npr. 500 evra) i nedvosmisleno je utvreno koliko vlastitih sredstava planirate da uloite u sprovoenje aktivnosti i iz kojih izvora.

Grafikon 4: Ilustracija izrade projektne aplikacije

26 SMART Specific, Measurable, Avaiable, Relevant, Timely (specifini, merljivi, dostupni, relevantni i vremenski odreeni).

Uputstvo za aplikante

Strateka dokumenta, zakoni, izvetaji itd.

Matrica logike projekta i redosled popunjavanja

Projektna aplikacija

1 9 10

2 11 12 8

3 13 14 7

4 15 16 6

5


Najee administrativne greke prilikom podnoenja projektnih aplikacija i nepravilnosti u sprovoenju

Pre nego to dostavite projektnu prijavu ugovorakom organu u utvrenom roku, dodatno proverite da li je sve ispravno popunjeno i da je dokumentacija potpuna. Na taj nain ete osigurati da va predlog projekta ne bude odbijen zbog administrativnih i tehnikih razloga poput nepotpune dokumentacije, nedostatka originalnih ili nepotpisanih dokumenata. Uobiajene administrativne greke27prilikom podnoenja projektnih aplikacija koje se najee javljaju kao razlog odbijanja projekta:

Aplikacija nije stigla u propisanom roku; Nije potovan obavezan format aplikacionog formulara; Izjava podnosioca predloga projekta nije popunjena i nije potpisana; Projekat i aneksi nisu na engleskom jeziku; Nije dostavljena elektronska verzija projekta na CD-u; Nedostaju neki od osnovnih dokumenata (budet, logiki okvir, itd); Izjave o partnerstvu nisu potpisane i nisu ukljuene izjave; Iznosi u budetu nisu iskazani u evrima; Trajanje projekta se razlikuje od zahteva konkursa; Sredstva koja se trae od EU nisu u skladu sa pravilima konkursa (vea su ili manja, procenti

su neodgovarajui); Dostavljen samo jedan deo budeta, nedostaju ostali drugi izvori finansiranja, obrazloenje; Partnerstvo nije prihvatljivo; Organizacija je aplicirala sa dva ili vie projekat, a to nije dozvoljeno konkursom.

S druge strane, sprovoenje projekata podlee strogoj primeni pravila definisanih u odgovarajuem zakonodavnom i proceduralnom okviru. Nepravilnosti u upravljanju i sprovoenju IPA projekata ukljuuju svako naruavanje zakonskih odredbi Evropske unije i dravnih zakona, nastalo aktivnou ili izostankom aktivnosti pravnih ili fizikih lica, koje ima ili bi za posledicu moglo imati nepovoljan uticaj po finansijski interes Evropske unije.

Nepravilnosti mogu biti tehnike (npr. isporuka materijala slabijeg kvaliteta od ugovorenog), ugovorne (neprimenjivanje ili pogrena primena propisa na ugovor o sprovoenju), finansijske (nenamensko korienje sredstava, ukljuujui i korupciju) ili administrativne (neusklaenost sa pravilima EU koja se primenjuju).

27 Na primer, u Exchange programu 2005. godine, najee administrativne greke bile su: nepotpisana izjava o partnerstvu od strane nosioca predloga projekta, potpis na deklaraciji podnosioca nije bio originalan, ve faksimil; nepopunjen (ili delimino popunjen) Prilog B Budet, nedostatak statuta optine, nedostatak prevoda nekih od dokumenata na engleski jezik, izbor neodgovarajueg partnera, trajanje projekta je due od maksimalno propisanog itd.


Namerne nepravilnosti ini izdavanje fiktivnih rauna za neisporuenu robu, kao i rauna za neobavljene usluge, izdavanje rauna od strane nepostojeeg izvoaa, izdavanje rauna u duplikatu, izdavanje rauna u iznosu viem od ugovorenog, falsifikovanje dokumenata/podataka itd. Nenamerne nepravilnosti ine nenamerne greke, poinjene iz nehata. Nepravilnosti s finansijskim efektom rezultiraju plaanjima neopravdanih trokova, dok su nepravilnosti bez finansijskog efekta nepravilnosti koje se identifikuju pre naknade neopravdanih trokova. U sluaju nepravilnosti s finansijskim efektom korisnik je duan da izvri povraaj sredstava i nadoknadi eventualnu tetu.

Sumnja na prevaru je nepravilnost za koju ima osnova za pokretanje upravnog ili sudskog postupka kako bi se utvrdila namera u postupanju.

Prevara znai sluaj sumnje na prevaru za koji je sud doneo konanu presudu potvrujui postojanje prevare/kriminalne radnje/korupcije.

Svaki pojedinac, lino ili anonimno, moe da prijavi nadlenim organima svaku poinjenu nepravilnost ili sumnju da je poinjena, bez obzira na veliinu i njen znaaj i bez obzira da li su poinjene namerno ili iz nehata. U skladu sa lanom 56. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije (Slubeni glasnik RS, br. 97/2008, 53/2010 i 66/2011) lice na osnovu ije prijave je pokrenut postupak, odnosno drugo lice koje daje izjavu u postupku, ne moe zbog toga da snosi tetne posledice.

Sa primerima najeih greaka do kojih se dolazilo u sprovoenju projekata, a upravo u vezi sa postupcima javnih nabavki, ugovaranja, plaanja i izvetavanja, moete se upoznati u brouri KEI koju moete preuzeti sa sledeeg linka: http://www.evropa.gov.rs/CBC/PublicSite/NewsAndEvents.aspx


PROGRAMI EVROPSKE UNIJE ZA PERIOD 20142020

ta su to programi EU?

Svrha programa EU je da podri drave lanice u sprovoenju unutranje politike EU u razliitim oblastima, od poljoprivrede do obrazovanja i kulture, od zatite potroaa do konkurencije, od ivotne sredine, energetike i transporta do trgovine. Programi EU se finansiraju bespovratnim sredstvima iz budeta EU, pa su planirani u okviru budetskog ciklusa EU u trajanju od sedam godina. Od 2003. godine, u skladu sa Agendom iz Soluna za zemlje Zapadnog Balkana, veina programa EU je otvorena i dravama Zapadnog Balkana pod istim uslovima koji vae za drave lanice EU (programu se pristupa potpisivanjem odgovarajueg sporazuma i plaa se odreeni doprinos za uee u programu tzv. ulazna karta).

Uee u programima EU ostvaruje se prijavljivanjem na otvorene pozive za dostavljanje projektnih predloga (tzv. grant eme). Sredstva koja zemlja uplauje za ulaznu kartu ne garantuju da e prijavljeni projekti biti finansirani, osim ukoliko isti zadovolje kriterijume za odabir i budu konkurentni u odnosu na ostale aplikante. Projekti podrani u sklopu programa EU obino zahtevaju uee vie partnera iz vie drava, lanica programa, kao i sufinansiranje projekata od strane podnosioca projektnih predloga.

Za uee u programima EU obino se predvia uspostavljanje kontakt take za program u dravi koja uestvuje u programu, radi pruanja informacija o programu i davanja podrke podnosiocima projektnih predloga, te unapreenja uea zemlje u programu od interesa.

Tabela 7: Osnovne razlike izmeu IPA i EU programa

IPA EU programi

Nemenjena dravama koje pristupaju EU Namenjeni dravama lanicama, ali i drugim dravama van EU

7.


IPA EU programi

Korisnici su uglavnom dravne institucije i postoji snana veza izmeu projekata sa usklaivanjem i sprovoenjem pravnih tekovina EU.

Korisnici su dravne institucije, mala i srednja preduzea, jedinice lokalne samouprave, nevladine organizacije itd. Projekti su namenjeni sprovoenju politika EU.

Sufinansiranje je obavezno na nivou projekta. Drava plaa ulaznicu za uee u programu, a sufinansiranje je obavezno na projektnom nivou.

Izbor projekata koji e biti finansirani je odgovornost dravnih institucija na centralnom nivou, uz konanu saglasnost Evropske komisije.

Izbor projekata koji e biti finansirani je odgovornost Evropske komisije ili specijalizovanih agencija koje sprovode programe (u odreenim sluajevima u konsultacijama sa dravnim institucijama).

Do projekata se dolazi procesom programiranja, kao i kroz konkurisanje u okviru grant ema.

Do projekata se dolazi konkurisanjem u okviru grant ema.

Imajui u vidu da ciljevi i prioriteti u okviru programa EU mogu da budu daleko od potreba zemalja koje pristupaju EU, na dravama kandidatima i potencijalnim kandidatima za pristupanje EU je da jasno utvrde potrebu za pojedinim programima. U ovom trenutku Republika Srbija uestvuje u sledeim programima EU:28

Horizont 2020; Evropa za graane i graanke (Europe for Citizens); Kreativna Evropa (Creative Europe); Zapoljavanje i socijalne inovacije (Employment and social innovation);29 Erasmus +; Customs.

Meutim, bitno je napomenuti da se programi EU meusobno razlikuju i po organizacijama/institucijama (tzv. aplikanti) koje mogu da konkuriu za projekte. Iz tog razloga, u nastavku dokumenta e biti detaljnije predstavljeni samo programi u kojima Republika Srbija uestvuje i koji su namenjeni jedinicama lokalne samouprave, dok e na kraju dokumenta biti predstavljeni osnovni podaci za ostale programe u cilju opteg informisanja.

28 Pokrenuta je procedura i za uee u programu COSME i Fiscalis. 29 Status u trenutku pisanja ovog dokumenta: iskazano interesovanje i dobijen je predlog sporazuma.


Programi EU u kojima uestvuje Republika Srbija i koji su namenjeni jedinicama lokalne samouprave

Program Evropa za graane i graanke

Specifini ciljevi programa su: 1. Podizanje svesti o seanju, zajednikoj istoriji, vrednostima i ciljevima Unije, odnosno promovisanje mira, vrednosti EU i blagostanja njenih naroda podsticanjem rasprava, promiljanja i razvoja mrea i 2. Podsticanje demokratskog i graanskog uestvovanja na nivou Unije razvojem graanskog razumevanja procesa kreiranja politika i promovisanje mogunosti za drutveno i meukulturno angaovanje i volontiranje na nivou Unije.

TA MOE DA SE FINANSIRA KROZ PROGRAM?

Tvining gradova podrava projekte koji povezuju graane pobratimljenih gradova kako bi diskutovali o konkretnim temama u vezi sa evropskom politikom agendom. Ova mera promovie uee graana u donoenju odluka i razvoj drutvenog ukljuivanja i volonterizma.

Mrea gradova podrava projekte optina i asocijacija koje rade na temama od zajednikog dugoronog interesa i odrive saradnje.

Projekti graanskog drutva podrava projekte koji okupljaju graane i graanke u aktivnosti koje su direktno povezane sa EU politikama, omoguavajui direktno uee u donoenju odluka.

KO MOE DA KONKURIE?

Tvining gradova gradovi/optine ili njihovi odbori za bratimljenje ili neprofitne organizacije koje predstavljaju gradove/optine. Projekat mora da ukljui gradove/optine iz najmanje dve drave obuhvaene programom, od ega bar jedna mora da je drava lanica EU.

Mrea gradova gradovi/optine ili njihovi odbori ili mree za bratimljenje, drugi nivoi lokalnih/regionalnih vlasti, udruenja/asocijacije lokalnih vlasti, neprofitne organizacije koje predstavljaju lokalne vlasti. Projekat mora da ukljui optine/gradove iz najmanje etiri drave obuhvaene programom, od ega bar jedna mora da je drava lanica EU.

Budet programa: 185,47 miliona evra

Opti cilj: Da doprinese razumevanju Unije, njene istorije i razliitosti; da promovie evropsko graanstvo i pobolja uslove za graansko i demokratsko uee na nivou EU.

Tvining gradova: maksimum 25.000 evra, do 21 dan trajanja

Mrea gradova: maksimum 150.000 evra do 24 meseca trajanja

Projekti graanskog drutva: maksimum 150.000 evra do 18 meseci trajanja


Projekti graanskog drutva neprofitne organizacije, ukljuujui nevladine organizacije, obrazovne, kulturne ili istraivake institucije. Projekat mora da ukljui organizacije iz najmanje tri drave obuhvaene programom, od ega bar jedna mora da je drava lanica EU.

KAKO KONKURISATI?

Pre nego to ponete da unosite aplikaciju:

1. Paljivo proitajte uputstvo za aplikante: https://eacea.ec.europa.eu/sites/eacea-site/files/COMM-2013-00367-00-00-EN-TRA-00.pdf

2. Aplikacije moraju da imaju nalog od European Commission Authentication Service (ECAS nalog). Ukoliko nemate nalog, moete ga otvoriti na sledeoj adresi: https://webgate.ec.europa.eu/cas/wayf?caller=%2Fcas%2Feim%2Fexternal%2Fregister.cgi.

Kada ste sproveli prethodne korake, spremni ste za proces aplikacije:

1. Svaka organizacija ukljuena u projekat (aplikant ili partner) mora da se registruje na Portalu aplikanata i dobije kod za identifikaciju aplikanata (http://ec.europa.eu/education/participants/portal/desktop/en/organisations/register.html). Da biste pristupili portalu potreban vam je va ECAS nalog (korisniko ime i lozinka).

2. Aplikanti moraju da priloe sledee dokumente u Portalu: formular za pravno lice i formular za finansijsku identifikaciju overen od strane banke.

3. Otvorite va formular za zvaninu elektronsku aplikaciju (eForm): https://eacea.ec.europa.eu/PPMT/. Nemojte zaboraviti da popunite i anekse formulara.

4. Nakon to podnesete elektronsku aplikaciju, dobiete povratni e-mail i broj aplikacije. Ukoliko se to ne desi, potraite pomo: [email protected].

5. Nemojte slati vau aplikaciju potom.

KAKO SE APLIKACIJE BIRAJU?

Aplikacije moraju da imaju dovoljno predvienih sredstava kako bi se sprovele planirane aktivnosti, kao i da aplikanti budu kompetentni da sprovedu predloeni projekat. Aplikacije se ocenjuju na osnovu:

usklaenosti sa ciljevima programa; kvaliteta projektnog plana aktivnosti; irenja prakse; uticaja i ukljuenosti graana.


DODATNE INFORMACIJE:

Zvanina internet adresa programa: http://ec.europa.eu/citizenship/about-the-europe-for-citizens-programme/future-programme-2014-2020/index_en.htm

Zvanina internet adresa agencije koja upravlja programom: http://eacea.ec.europa.eu/index_en.php

Spisak osoba za kontakt, po dravama: http://ec.europa.eu/citizenship/about-the-europe-for-citizens-programme/the-europe-for-citizens-programme-in-the-member-states/index_en.htm

Portal za aplikante (za registraciju, preuzimanje i podnoenje dokumentacije): http://ec.europa.eu/education/participants/portal/desktop/en/home.html

Nadleni organ u Republici Srbiji: Kancelarija za saradnju sa civilnim drutvom

Program za zapol javanje i soci ja lne inovaci je

Specifini ciljevi programa su: 1. Jaanje ciljeva EU i koordinacija aktivnosti EU na nacionalnom polju zapoljavanja, socijalnih pitanja i inkluzije; 2. Podrka razvoju adekvatnog sistema socijalne zatite i politike trita rada; 3. Modernizovanje evropskog zakonodavstva i obezbeivanje njegovog efikasnog sprovoenja; 4. Promovisanje mobilnosti i poboljanje zapoljivosti kroz dalja otvaranja trita rada i 5. Poboljanje raspoloivosti i dostupnosti mogunosti za mikrofinansiranjem ranjivih grupa i malih preduzea, kao i poboljanje uslova za finansiranje socijalnih preduzea.

TA MOE DA SE FINANSIRA KROZ PROGRAM?

Program ima tri prioritetne oblasti:

Modernizacija politike zapoljavanja i socijalne politike (oblast PROGRESS);

Mobilnost radne snage (oblast EURES); Pristup mikrofinansiranju i socijalnom preduzetnitvu

(oblast mikrofinansiranje i socijalno preduzetnitvo).

Budet programa: 919,47 miliona evra

Opti cilj: Program ima za cilj podrku socijalnoj politici i politici zapoljavanja u Evropskoj uniji. Program podrava napore zemalja lanica u kreiranju i sprovoenju socijalnih reformi i reformi na polju zapoljavanja na evropskom, nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou kroz identifikaciju, koordinaciju, analizu i razmenu najboljih primera iz prakse.

Uee u ukupnom budetu:

PROGRESS: 61%

EURES: 18%

Mikrofinansiranje i socijalno preduzetnitvo: 21%


Fokus oblasti PROGRESS je na zapoljavanju, naroito borbi protiv nazaposlenosti mladih, zatim socijalnoj zatiti, socijalnoj inkluziji i smanjenju i prevenciji siromatva, kao i na uslovima rada. Kroz ovu oblast projektne aktivnosti su usmerene na: razvoj i irenje komparativnog analitikog znanja, razmenu informacija, zajedniko uenje i dijalog, finansijsku podrku u cilju testiranja socijalnih inovacija i inovacija na tritu rada i finansijsku podrku organizacijama kako bi se unapredio njihov kapacitet za razvoj, promociju i podrku sprovoenju EU instrumenata i politika. Aktivnosti koje mogu da se finansiraju odobrene su u radnom programu: http://ec.europa.eu/social/keyDocuments.jsp?advSearchKey=EaSIannualworkprogramme &mode=advancedSubmit&langId=en&policyArea=&type=0&country=0&year=0

Fokus oblasti EURES je na irenju informacija, smernica i usluga kako bi se pomoglo poslodavcima i/ili zaposlenima u slobodi kretanja radne snage. Kroz ovu oblast projektne aktivnosti su usmerene na: transparentnost informacija od interesa za potencijalne aplikante i poslodavce koji trae novi posao, odnosno radnike, kao i na podrku u pruanju usluga koje omoguavaju kvalitetne i jasne podatke o radnim mestima (pomo od faze traenja posla do faze promene mesta prebivalita).

Fokus oblasti mikrofinansiranje i socijalno preduzetnitvo je na mikrofinansiranju i mikrokreditiranju ranjivih grupa i mikropreduzea, kao i na socijalnom preduzetnitvu. Kroz ovu oblast projektne aktivnosti su usmerene na: poveanje i dostupnost mikrofinansiranja ranjivih grupa koje hoe da pokrenu sopstveni biznis ili osnuju mikropreduzee, jaanje institucionalnih kapaciteta pruaoca mikrokredita i podrka razvoju socijalnog preduzetnitva, naroito kroz pomo u pristupu izvorima finansiranja.

KO MOE DA KONKURIE?

U okviru oblasti PROGRESS mogu da konkuriu: nacionalni, regionalni i lokalni organi vlasti, slube za zapoljavanje, specijalna tela osnovana zakonima o sindikalnom udruivanju, socijalni partneri, nevladine organizacije, visokoobrazovne i istraivake institucije, eksperti koji rade na ocenjivanju i proceni efekata, nacionalni zavodi za statistiku i mediji. Takoe, projekti mogu da podre i saradnju sa meunarodnim organizacijama kao to su: Savet Evrope, Organizacija za ekonomsku saradn