1

Uvođenje rodne perspektive i pristupa zasnovanog na

ljudskim pravima u komponente programa „Podrška lokalnim

samoupravama u Srbiji na putu ka EU – Druga faza“

Procena polaznog stanja sa preporukama

Pripremila:

Višnja Baćanović,

članica ekspertskog tima SKGO

2016

Pripremu ove analize pomogla je Vlada Švedske u okviru programa „Podrška lokalnim

samoupravama u Srbiji na putu ka EU – Druga faza“. Sadržaj dokumenta je isključivo

odgovornost SKGO.

2

Sadržaj

Skraćenice .......................................................................................................................................................................... 3

Cilj i metodologija procene ......................................................................................................................................... 4

Kontekst uvođenja rodne perspektive u javne politike na lokalnom nivou ........................................ 4

Rezultati .............................................................................................................................................................................. 5

Dosadašnje aktivnosti ................................................................................................................................ 6

Evropska povelja za rodnu ravnopravnost .............................................................................................. 9

Participacija ................................................................................................................................................. 9

Konsultacije u SKGO ................................................................................................................................. 12

Rodna ravnopravnost u programskim komponentama ................................................................................ 13

Zaštita životne sredine ............................................................................................................................. 14

Upravljanje vanrednim situacijama ........................................................................................................ 14

Lokalni ekonomski razvoj i podrška poslovanju ................................................................................... 15

Zaključci i preporuke za primenu principa rodne ravnopravnosti i pristupa zasnovanog na

ljudskim pravima .......................................................................................................................................................... 16

3

Skraćenice

CEMR – Saveze evropskih gradova i regiona

FGD – Fokus grupna diskusija

KLER – Kancelarija(e) za lokalni ekonomski razvoj

LER – Lokalni ekonomski razvoj

JLS – Jedinice lokalne samouprave (odnosi se i na gradove, opštine i gradske opštine)

HRBA – Human Rigts Based Approach – pristup zasnovan na ljudskim pravima

OCD – Organizacije civilnog društva

SIDA – Švedska agencija za međunarodni razvoj

SKGO – Stalna konferencija gradova i opština

RR – Rodna ravnopravnost

UN Women – Agencija ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena

4

Cilj i metodologija procene

Cilj ove procene je da pruži smernice za kreiranje aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti i

pristupa zasnovanog na ljudskim pravima (engl. Human Rights Based Aproach – HRBA) u

okviru programa „Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji na putu pridruživanja EU:

unapređenje kvaliteta usluga, dijaloga zainteresovanih strana i efikasnosti lokalne

administracije“ (skraćeni naziv programa „Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji na putu

ka EU – Druga faza“) koji SKGO realizuje uz finansijsku podršku Vlade Švedske. Sačinjene

preporuke odnose se na aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti ali i na aktivnosti u drugim

komponentama projekta (zaštita životne sredine, unapređenje poslovnog okruženja,

unapređenje upravljanja vanrednim situacijama, i evropske integracije i međunarodna

saradnja). Analiza je takođe obuhvatala i rezultate sprovođenja prethodnog programa i

preporuke za dalje urodnjavanje aktivnosti SKGO, posebno u delu usluga članstvu

(opštinama i gradovima).

Da bi se ove preporuke sačinile sprovedeno je prikupljanje i analiza podataka sa lokalnog

nivoa, u svim oblastima, ali i konsultativni proces u samoj SKGO, uključujući i fokus grupne

diskusije (FGD). Upitnik za prikupljanje podataka dat je na kraju ovog izveštaja kao Annex 1.

Analizirani su i podaci iz upitnika za ostale četiri komponente programa.

Analiza podataka stavljena je u širi kontekst uvođenja rodne perspektive u javne politike u

Srbiji, posebno na lokalnom nivou, imajući u vidu rezultate i postignuća prethodnog SKGO

projekta, procenu i iskazane potrebe JLS, ali i nacionalne politike u ovoj oblasti. U skladu sa

tim, izveštaj je organizovan tako da prikazuje aktivnosti koje su do sada realizovane na

lokalnom nivou i ključne pomake koji su ostvareni; prioritete koje prepoznaju lokalne

samouprave; prioritete u kontekstu nacionalne politike, ali i analize procesa i rezultata na

osnovu drugih procena. Nakon preporuka u oblasti HRBA i rodne ravnopravnosti, date su

preporuke za aktivnosti na uvođenju rodne perspektive u druge komponente projekta, opet

na osnovu upitnika, ali i sagledavanja postignuća iz prethodnog perioda; i na kraju, dat je

pregled mogućih aktivnosti na daljoj izgradnji kapaciteta i razvijanju alata za sistemsko

uvođenje rodne perspektive u SKGO kao organizaciju i njene tekuće i projektne aktivnosti.

Ovaj izveštaj takođe predstavlja studiju polaznog stanja, koja će biti jedna od osnova za

formulisanje indikatora, ali i praćenja napretka i ciljanih promena do kojih projektne

aktivnosti mogu da dovedu.

Kontekst uvođenja rodne perspektive u javne politike na lokalnom nivou

U analizi se polazi od toga da „rodno odgovorno upravljanje na lokalnom nivou znači

osigurati da svi procesi, procedure i sistemi budu razvijeni i implementirani na način da

uzimaju u obzir različite potrebe muškaraca i žena i stvaraju jednake mogućnosti“ (Goetz,

5

2004. prema Spehar 2015.). U teoriji, ali i u analizi prakse, su izdvojeni neki od preduslova za

osiguravanje ovakvog pristupa odnosno, pristup je operacionalizovan kroz procedure, alate i

metode, ali i institucionalna rešenja koja treba da garantuju njegovu održivost i doslednost.

Kada se posmatraju postignuti rezultati, ali i ono što su ključni naredni koraci ni kojima je

potrebno raditi, okvir predstavlja uvođenje rodne perspektive u javne politike na lokalnom

nivou, ili još šire, reforma javne uprave koja treba da uključi perspektivu rodne

ravnopravnosti, socijalnog diverziteta i pristupa zasnovanog na ljudskim pravima.

U januaru 2016. usvojena je Strategija za ostvarivanje rodne ravnopravnosti i akcioni plan za

njeno sprovođenje. Strategija ima tri opšta cilja, od kojih je jedan uvođenje rodne

perspektive u sve politike na svim nivoima.

U Srbiji je započet proces prelaska sa linijskog na programsko budžetiranje, što je

prepoznato kao odlična prilika za uvođenje rodno odgovornog budžetiranja. Uz podršku UN

Women, u okviru aktivnosti Ministarstva finansija, ali i drugih aktera (uključujući i SKGO)

pružena je podrška za uvođenje rodno osetljivih indikatora i ciljeva u budžetske programe

(projektne aktivnosti i projekte) za 16 budžetskih korisnika. Svi budžetski korisnici imaju

obavezu do 2020. da u potpunosti pređu na programsko i rodno odgovorno budžetiranje i

lokalnim samoupravama će biti potrebna podrška u ovoj oblasti.

Analize sprovedene u Srbiji (Bacanovic, 2014.), ali i za region zapadnog Balkana (Spehar,

2012.) pokazale su da su pomaci učinjeni u oblasti usvajanja akata (potpisivanje Evropske

povelje za rodnu ravnopravnost, izrade lokalnih akcionih planova za rodnu ravnopranvost,

usvajanje lokalnih Odluka za rodnu ravnopravnost), ali da je njihova primena ostala u

domenu „pseudo akcija“ odnosno pojedinačnih aktivnosti, koje nisu suštinski tranformisale

način donošenja i sprovođenja lokalnih politika, a time ni uticale na svakodnevni život žena i

muškaraca. Praksa je pokazala da zapravo nedostaju dva ključna elementa: proces kreiranja

javnih politika, koji bi uključio i analize i podatke, ali i participacija građana/ki, koja je

ujedno jedna od osnovnih dimenzija HRBA. To su polazne tačke u ovoj analizi.

Rezultati

Na poslat upitnik odgovorilo je 72 JLS sa teritoriji čitave Srbije1. Na FGD u SKGO učestvovalo

je: u prvoj grupi šestoro zaposlenih, od toga 2 muškarca i 4 žene: nacionalna direktorka

Programa i koordinatori/ke po oblastima: vanredne situacije, zaštita životne sredine,

komunikacije i administrativna asistentkinja; u drugoj grupi bilo je 12 zaposlenih: 7

muškaraca i 5 žena, od toga devetoro prisutnih iz sektora za zastupanje, troje iz sektora za

usluge članstvu i jedna osoba iz sektora informisanja.

1 Na upitnik u oblasti zaštite životne sredine 52, vanrednih situacijama 101 i podrške poslovanju i lokalnom

ekonomskom razvoju 35

6

Prikaz rezultata je organizovan tako da su prvo prikazani podaci dobijeni iz opština i gradova

kroz upitnik, zatim nalazi iz FGD u SKGO i na kraju, analiza pitanja iz upitnika za četiri

programske komponente. Preporuke na osnovu analize su prikazane istim redosledom.

Dosadašnje aktivnosti

Većina opština koje su dostavile popunjen upitnik je učestvovala u aktivnostima koje je SKGO

sprovodila – 88% odnosno, 64 od 72 JLS. Od toga je 60% usvojilo lokalne dokumente u

oblasti rodne ravnopravnosti, dok 30% nije. Od ukupnog broja opština koje su usvojile

lokalne dokumente i propise 97.5% je bilo uključeno u aktivnosti SKGO i možemo zaključiti

da su aktivnosti u prethodnoj fazi projekta imale uticaj na ove rezultate JLS.

Najviše uticaja prethodni program imao je u oblasti rodne analize i rodno odgovornog

budžetiranja, jer su ovu aktivnost sprovodile samo JLS uključene u SKGO aktivnosti, iako ne

sve, nego 23% odnosno 20% ovih opština i gradova. Isto je i sa organizovanjem seminara i

kreiranjem specifičnih mera za ostvarivanje rodne ravnopravnosti i unapređenje položaja

žena.

Grafikon 1 Aktivnosti sprovedene u oblasti rodne ravnopravnosti u prethodne tri godine

55.6

47.2

20.8 18.1 19.4

27.8

76.4

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

% JLS

usvajanje dokumenata i lokalnihpropisa

sprovođenje kampanja iorganizovanje događaja

sprovođenje rodne analize

rodno odgovorno budžetiranje

organizovaje seminara i drughvrsta obuka za zaposlene u JLS

kreiranje i sprovođenje meraza unapređenje položaja žena

učešće na obukama ikonferencijama koje jeorganizovala drugainstitucija/organizacija

7

Rodne analize

Pod rodnom analizom ispitanici/e podrazumevaju prikupljanje i analizu podataka razvrstanih

po polu. Ovakve analize urađene su za oblast političke participacije i zaposlenih u javnoj

upravi; socijalne zaštite i socijalnih usluga; sprovedena je analiza budžetskih izdvajanja za

sport i stipendije za srednjoškolce, a u Leskovcu, za potrebe izrade strategije ostvarivanja RR,

prikupljena rodno osetljiva statistika.

U rodnim analizama nedostaje: šira sektorska analiza, koja bi ukazala na ključne trendove i

oblike neravnopravnosti u određenom sektoru i konsultacija sa korisnicima/cama usluga i

građanima/kama koja bi omogućila dublje sagledavanje uzroka i obrazaca neravnopravnosti,

ali i omogućila sagledavanja potreba građana i građanki, a time informisala kreiranje politika.

Samo je u jednoj opštini u pisarnici softver prilagođen rodno osetljivoj evidenciji, pa se svi

zahtevi razvrstavaju po polu podnosioca/teljke.

Na pitanje da izdvoje tri oblasti u kojima prepoznaju neravnopravnost u svojoj lokalnoj

samoupravi, ispitanici su u najvećem broju naveli učešće žena u odlučivanju, zapošljavanje i

ekonomski položaj, odnosno položaj žena na tržištu rada (uključujući i preduzetništvo i

poljoprivredu), kao i sport

1. Prva izdvojena oblast (broj odgovora)

Učešće žena u odlučivanju 16

Zapošljavanje i ekonomski položaj 14

Sport (izdvajanja za sport, bavljenje sportom) 11

Nasilje prema ženama 5

Obrazovanje 3

U budžetima 1

2. Druga izdvojena oblast (broj odgovora)

Zapošljavanje i ekonomski položaj 11

Učešće žena u odlučivanju 9

Sport (izdvajanja za sport, bavljenje sportom) 5

Porodični kontekst (roditeljstvo, neplaćeni

rad)

3

Socijalne usluge 2

Bezbednost 2

Kultura 1

3. Treća izdvojena oblast (broj odgovora)

Porodični kontekst (roditeljstvo, neplaćeni

rad)

6

8

Učešće žena u odlučivanju 6

Sport (izdvajanja za sport, bavljenje sportom) 4

Zapošljavanje i ekonomski položaj 2

Zdravstvo 2

Bezbednost 1

Socijalna zaštita 1

Iako su ekonomski položaj žena i neravnopravnost globalno prepoznati kao oblast

neravnopravnosti, o učešću žena u odlučivanju se govori naročito u poslednjih nekoliko

godina, kroz uvođenje kvota, dok je sport visoko na agendi zahvaljujući rodnim analizama

koje su sprovedene (još 2007. u Novom Pazaru) i predstavljene na seminarima. Ovo pokazuje

i značaj seminara i drugih događaja za kreiranje agende, ali i značaj analiza i njihove

promocije. Oblasti u kojima su predstavnici/e opština prepoznaju neravnopravnost ujedno

mogu biti i smernice za oblasti u kojima je moguće sprovoditi sektorske analize i planirati

konkretne mere.

Kada se saberu svi odgovori, oblasti neravnopravnosti su rangirane na sledeći način.

Grafikon 2 Oblasti u kojima se prepoznaje rodna neravnopravnost

27

24

19

9

5

3

3

3

2

1

1

0 5 10 15 20 25 30

Category 1

budžet

kultura

zdravstvo

bezbednost

obrazovanje

socijalne usluge

nasilje prema ženama

porodični kontekst (roditeljstvo Ineplaćeni rad)

sport

učešće u odlučivanju

zapošljavanje I ekonomskipoložaj

9

Na pitanje ne osnovu čega procenjuju da postoji neravnopravnost, svi ispitanici/e su naveli

podatke, za određene oblasti, kao što su odlučivanje, ili nasilje, ali ne detaljne i konkretne za

svoju opštinu, niti su podaci navedeni za sve oblasti.

Evropska povelja za rodnu ravnopravnost

Ukupno 34 opštine2 u Srbiji je potpisalo Evropsku povelju o ravnopravnosti žena i muškaraca

na lokalnom nivou. Sve opštine, potpisnice Povelje, su odgovorile na upitnik.

Od 34 JSL potpisnice, 13 je usvojilo lokalni akcioni plan, a 10 obavestilo CEMR opservatoriju

o tome. Najmanji broj opština, samo 5, je radio na usaglašavanju lokalnih propisa sa

načelima Evropske povelje (Pirot, Sečanj, Varvarin, Vranje i Žitište), dok je 6 (Aranđelovac,

Ivanjica, Leksovac, Veliko Gradište, Vladičin Han i Žitište) uskladilo neke interne procedure sa

načelima Povelje.

Za efikasniju primenu Povelje, predstavnici/e JLS procenjuju da je najpotrebnije informisati

lokalne donosioce odluka, sprovesti edukacije i informativne kampanje, koje bi uključile

ostale aktere/ke u JLS, a ne samo telo za rodnu ravnopravnost.

Više informacija o konkretnim mogućnostima za primenu Povelje je takođe procenjeno kao

potrebno svim potpisnicama.

Participacija

Osnovni principi HRBA su participativnost, transparentnost, osnaživanje, odgovornost i

ljudska prava. Na osnovu upitnika, a drugih procena i istraživanja (Kancelarija za saradnju sa

civilnim društvom, 2014.) učešće organizacija civilnog društva, ali i neposredno učešće

građana/ki u donošenju odluka nije na zadovoljavajućem nivou u Srbiji.

Predstavnici/e većine JLS ne procenjuju da je učešće građana/ki u definisanju prioriteta

razvoja lokalne zajednice zadovoljavajuće.

2 U momentu pisanja ovog, izveštaja, novembar, 2016.

10

Grafikon 3 Zadovoljstvo učešćem građana/ki u definisanju prioriteta za razvoj lokalne zajednice

Najzastupljeniji načini za uključivanje građana/ki u definisanje prioriteta za lokalni razvoj su

sastanci sa predstavnicima/cama udruženja građana/ki i mesnih zajednica, iako su zborovi

građana/ki u mesnim zajednicama praksa koja se primenjuje u samo 16.7% opština. U

savetima mesnih zajednica su žene podzastupljene (u proseku 2014. godine je u savetima

bilo 13.9% žena3).

Iz odgovora u upitniku o načinima uključivanja građana/ki koji se primenjuju vidljivo je da se

u preko 60% JLS ne primenjuje ni jedan od načina uključivanja građana/ki. Iako Zakon o

lokalnoj samoupravi ostavlja ove mogućnosti JLS, ne obavezuje ih na konsultovanje

građana/ki i njihovo neposredno uključivanje u donošenje odluka ili definisanju prioriteta u

okviru lokalnog razvoja i kreiranja lokalnih politika i programa.

3 Bacanovic, V. Učešće žena u odlučivanju na lokalnom nivou, Uprava za rodnu ravnopranvost, 2014.

62.5

30.6

2.9

Da li ste zadovoljni koliko građani/ke učestvuju u definisanju prioriteta za

razvoj lokalne zajednice?

ne

da

delimično

11

Grafikon 4 Primena metoda i procedura za učešće građana/ki u JLS

Prethodni grafikon prikazuje % JLS u kojima se određene procedure primenjuju. Ipak,

građani/ke ne učestvuju u jednakoj meri u konsultacijama. Prema odgovoru na pitanje da

procene u kolikoj meri građani učestvuju u svakoj od tehnika konsultacija, pokazalo se da

građani/ke najmanje učestvuju u javnim raspravama i anketiranju (koje se ujedno i najređe

sprovodi u opštinama, a najviše preko društvenih mreža, portala i elektronske pošte).

Nešto više od polovine (58%) predstavnika/ce JLS koji su popunjavali upitnik smatraju da

lokalne politike donose jednaku dobrobit svim građanima i građankama. Kada je u pitanju

budžet, procenti odgovora su obrnuti: 43.1% smatra da svi građani/ke imaju jednaku korist

od budžetskih prihoda/ulaganja u JLS, dok 54.2% smatra da nemaju.

Najveće nejednakosti prepoznaju između bogatih i siromašnih, stanovništva ruralnih i

urbanih naselja, ali i među polovima.

Približno dve trećine ispitanika/ca smatra istovremeno da novac iz budžeta treba ulagati

zapošljavanje odnosno lokalni ekonomski razvoj i infrastrukturu, dok su socijalne usluge na

trećem mestu. To istovremeno odgovara prepoznatim nejednakostima. Na osnovu

sekundarnih podataka4 znamo da je rod značajna kategorija koja posreduje i ekonomski

položaj (siromaštvo), ali i potrebu za socijalnim uslugama i infrastrukturom, posebno u

ruralnim područjima.

U izboru prioriteta JLS se, na osnovu odgovora iz upitnika rukovode rešavanjem problema

nezaposlenosti, ali nema detaljnijih informacija o tome na osnovu čega se donosi odluka o

4 Na primer “Žene i muškarci u Srbiji 2014.“ ili Anketa o radnoj snazi 2015. Republičkog zavoda za statistiku.

30.6

16.7

34.7

29.2 27.8

18.1

0

5

10

15

20

25

30

35

40

% lokalnih samouprava u kojima se primenjuje:

sastanci sapredstavnicima/camaudruženja građana

zborovi građana u MZ

sastanci sapredstavnicima/cama MZ

javne rasprave

društvene mreže, portali,elektronska pošta

anketiranje građana/ki

12

izboru mera, koja vrsta analiza se sprovodi kako bi se procenile mogućnosti i kapaciteti JLS

za rešavanje problema nezaposlenosti – koji je prepoznat kao prioritet.

Konsultacije u SKGO

Konsultacijama sa zaposlenima u SKGO (članovima/cama tima koordinatora na Programu, ali

i zaposlenima na drugim poslovima u okviru drugih delatnosti SKGO) nastojali smo da

identifikujemo najveće pomake u prethodnom periodu, kao i prostor za moguća

unapređenja u implementaciji uvođenja rodne perspektive u rad SKGO. U cilju planiranja

budućih aktivnosti nastojali smo da identifikujemo vaninstitucionalne faktore koji utiču na

meru ostvarenosti rodno osetljivog pristupa, a posledično i rezultata, kao što je percepcija i

razumevanje koncepta rodne ravnopravnosti i HRBA, zatim prepoznavanje rodno relevantnih

pitanja u različitim oblastima; „drajvera“ odnosno faktora koji dovode do implementacije

pristupa u projektne (i druge) aktivnosti. Kroz FGD smo konsultovali članove/ce SKGO time, o

tome koji bi bili najadekvatniji alati za uvođenje rodne perspektive u njihov rad, posebno za

rodnu analizu, poželjne oblike podrške u sprovođenju rodne analize i na koji način je najbolje

raditi sa JLS sa ciljem primene konkretnih akata i dokumenata.

Pošli smo od pretpostavki za uvođenje rodne perspektive, što je razumevanje koncepta,

prepoznavanje rodnog aspekta u različitim sektorima i tematskim oblastima, dosadanje

iskustvo sa uvođenjem rodne perspektive, kao i najvećim izazovima i potrebnim alatima za

sprovođenje rodne analize, kao i preporukama za dalje promovisanje pristupa u okviru

aktivnosti SKGO.

Rodnu ravnopravnost zaposleni u SKGO prepoznaju kao pitanje ravnopravnosti žena i

muškaraca i jednakih mogućnosti, ali i razumevanjem da nemaju svi jednake šanse, odnosno

da postoje različite prepreke. Sa rodnom ravnopravnošću su se susreli u okviru prethodnog

SIDA programa. Smatraju da je to bilo veoma važno za opštine i gradove, u smislu da su se

susreli sa rodnom ravnopravnošću kao “izdvojenom temom”. Uglavnom se na rodnoj

ravnopravnosti radilo zato što „mora“ i što je to zahtev donatora, ali je posao SKGO, koja je

prvenstveno orjentisana prema članstvu, da donosiocima odluka približi pristup, kako bi se

integrisao u njihov svakodnevni rad. U radu SKGO veoma je važan i pristup „odozdo ka gore“

odnosno od lokalnog ka centralnom nivou.

Na razumevanje teme najviše su uticale obuke i treninzi, posebno u specifičnim sektorskim

oblastima, kakve su zaštita životne sredine, urbano planiranje ili vanredne situacije. Takođe i

međunarodna iskustva, na konferencijama i događajima. Značaj se posebno prepoznaje u

metodološkom smislu: 3R metoda rodne analize kao alat u kreiranju javnih politika.

Oblasti u kojima se posebno uočava neravnopravnost su zapošljavanje žena, pristup

finansijama odnosno resursima, nasleđivanje; u oblasti vanrednih situacija veće učešće žena

(dok rodna analiza i uključivanje rodne perspektive u izrade planova i mera nije prepoznata u

13

dovoljnoj meri). Prepoznaje se i rodni aspekt u energetici, posebno u energetskom

siromaštvu i istaknuto je da su potrebne detaljnije analize.

Kao najveće izazove u primeni (na lokalnom nivou) članovi/ce tima prepoznaju u tome da se

„rodna ravnopravnostmeša sa feminizmom“ i da je potrebno da ljudi razumeju šta je, da bi

moglo da se primeni, a za to je potrebno vreme. Potrebno je otvoriti dijalog sa ljudima na

lokalu o tome šta je rodna ravnopavnost, posebno sa zaposlenima u lokalnim

samoupravama, predstavnicima/cama nevladinih organizacija i donosiocima odluka.

Kao ključno pitanje pokazuje se kako uključiti temu, a da ne izgleda nametnuto i da to ne

izaziva otpor.

Što se tiče instrumenata i podrške u okviru SKGO, kao poželjne istaknute su kontrolne liste,

koje bi služile kao podsetnik. Takođe i planovi integracije rodne perspektive i teme rodne

ravnopravnosti, tako da se ona uključi, ali da ne bude predstavljena kao „velika stvar“ nego

integralni deo projektnih aktivnosti. Takođe bi bile poželjne kontinuirane obuke.

Najveći izazov je kako predstaviti temu predsednicima/cama opština, jer je za njih potreban

poseban pristup, a najčešće se nedostaci i implementaciji politika u oblasti rodne

ravnopravnosti vide u nedostatku političke volje. Ono što je je od strane SKGO prepoznato

kao problem je i to da se delovanje u oblasti rodne ravnopravnosti svodi na entuzijazam

pojedinaca i pojedinki. Potrebno je temu uvoditi sistematičnije, na primer u LER, kroz

evidencije ili u pripremi projektne dokumentacije. Neki priručnici, recimo za sprovođenje

lokalnih izbora i dalje ne uključuju temu rodne ravnopravnosti. Osim toga, u FGD je istaknuto

da ima dosta „malih nadležnosti“ odnosno oblasti u kojima je moguće sprovesti relativno

jednostavno, rešenja koja su usmerena ka povećanju ravnopravnosti.

Diskutovano je i pitanje komunikacije, informisanja i planiranja u okviru SKGO, pa su izneti

predlozi o kolegijumima, kreiranju neke vrste gender task force ili slično. Ispostavilo se da bi

najoperativniji bili povremeni tematski sastanci i analize i preporuke za svaki pojedinačni

program.

Rodna ravnopravnost u programskim komponentama

Kako bi se identifikovale aktivnosti koje će doprineti integrisanju HRBA i rodne perspektive u

programske komponente (zaštita životne sredine, podrška lokalnom ekonomskom razvoju,

upravljanje vanrednim situacijama i evropske integracije), u upitnike za procenu stanja

uključena su pitanja koja su informativna za planiranje aktivnosti na uvođenju HRBA i rodne

perspektive. U nastavku su prikazani nalazi iz odgovora dobijenih putem upitnika, i zaključci,

dok su preporuke date u narednom poglavlju.

14

Zaštita životne sredine

U okviru prethodnog Programa, značajne i pionirske analize i aktivnosti su realizovane u

okviru ove sektorske komponente: rodne analize u oblasti energetske efikasnosti, trening za

zaposlene na poslovima zaštite životne sredine. U ovoj fazi akcenat je stavljen na učešće

građana i građanki u planiranju, praćenju i doprinosu građana/ki zaštiti životne sredine, kao i

uvođenju rodne perspektive u sve relevantne politike na lokalnom nivou.

Na upitnik je odgovorilo 52 JLS. U oblasti zaštite životne sredine iz perspektive HRBA i GM su

najznačajnija pitanja transparentnosti, učešća u donošenju odluka i partcipativni monitoring,

ali i osnaživanje različitih grupa da učestvuju u rešavanjima pitanja zaštite životne sredine.

Najveći broj JLS građane/ke informiše o pitanjima zaštite životne sredine na web stranici.

Istraživanje sprovedeno u okviru GIZ Impact projekta u opštini Arilje, pokazalo je da 20%

žena više nego muškaraca, uopšte nije informisano o aktivnostima lokalne samouprave. Iako

su ovi podaci dostupni samo za jednu opštinu, možemo pretpostaviti da je situacija slična i u

drugim JLS, te da je potrebno kreirati posebne i dodatne mehanizme za informisanje žena, i

generalno atraktivnije mehanizme za uključivanje građana/ki.

Komunalna preduzeća imaju mehanizme za komunikaciju sa građanima/kama. Bilo bi važno

sagledati koliko su žene, a koliko muškarci zadovoljni kvalitetom komunalnih usluga i ukoliko

nije moguće realizovati posebno ispitivanje, moguće je podatke o pritužbama razvrstavati po

polu podnosioca.

Neke JLS su ustanovile savete i radne grupe za ekologiju/zaštitu životne sredine, u kojima bi

trebalo da bude najmanje 30% manje zastupljenog pola. Neke analize su pokazale da su

često žene zastupljenije na poslovima zaštite životne sredine. Imajući u vidu kontekst,

potrebno je dodatno motivisati i uključiti muškarce u ova tela i aktivnosti. Da bi to bilo

moguće potrebno je voditi evidenciju segregiranu po polu za sva radna i druga tela na

lokalnom nivou u ovoj oblasti.

Opštine procenjuju podršku organizacijama civilnog društva (OCD) koje su aktivne u oblasti

zaštite životne sredine kao dobru (u 55.8% odgovora). Ipak, postavlja se pitanje kapaciteta

ženskih organizacija za učešće u odlučivanju u oblasti zaštite životne sredine, i na osnovu

mapiranja na nivou Srbije, ovakvih organizacija nema mnogo, niti su kompetitivne i uključene

u značajne nacionalne procese – pregovore o poglavlju 27. i slično.

Upravljanje vanrednim situacijama

Na upitnik u ovoj oblasti odgovorilo je najviše – 101 JLS.

Od svih obaveza i koraka na izgradnji i unapređenju sistema zaštite i prevencije vanrednih

situacija, najmanji broj opština/gradova je formirao jedinice civilne zaštite opšte namene je -

15

samo 26%. Malo JLS – 35% ima doneto Rešenje gradonačelnika/predsednika opštine o

formiranju tima za izradu Procene ugroženosti i Planova zaštite i spasavanja. Nema regulative

koja se odnosi na sastav timova ili polnu strukturu timova.

Veliki broj JLS - 81.2% je uključivalo građane/ke odnosno širu zajednicu u upravljanje

vanrednim situacijama, u najširem smislu. Najviše u javne rasprave u mesnim zajednicama, a

najmanje u vežbe u okviru civilne zaštite, izradu planova zaštite i spasavanja, edukativne

radionice ili tribine. Građani/ke su bili uključeni tokom i neposredno nakon vanrednih

situacija u prikupljanju humanitarne pomoći, evakuaciji, uzbunjivanju, asanaciji terena,

zbrinjavanju. Analize rađene u Srbiji, nakon poplava 2014. (Un Women, Bacanovic, 2014,

2015) su pokazale da postoji jasna rodna segregacija zaduženja, pri čemu su „ženske

aktivnosti“ manje formalizovane i manje institucionalno podržane iako direktno utiču na

svakodnevni život ugroženog stanovništva u toku, i neposredno nakon vanredne situacije.

U desetak opština su telo/lice za ravnopravnost polova bili uključeni u izrade Procena rizika i

Planova zaštite i spasavanja. U 17.8% su bile uključene OCD, a samo u nekoliko opština

ženske organizacije, iako postoje u oko 15% opština.

Kada je u pitanju prepoznavanje ranjivih grupa u procenama rizika i planovima zaštite i

spasavanja, u 30% JLS ocenjuju da je položaj pripadnika/ca ranjivih grupa u potpunosti uzet

u obzir dok u 20% JLS nije uopšte. Pod ranjivim grupama predstavnici/e vide pre svega one

koje su definisane kao prioritetne za evakuaciju, ili samo staro stanovništvo, Rome,

stanovništvo u područjima koja bi bila posebno pogođena vanrednom situacijom ili

korisnike/ce usluga socijalne zaštite, pa je navedeno da CSR imaju sve podatke i faktički su

zaduženi za sagledavanje položaja ranjivih grupa i planiranje.

To pokazuje da je potrebno procene ranjivosti, a prvenstveno definisanje osnova ranjivosti,

potrebno uvrstiti u metodologiju za procenu rizika.

Lokalni ekonomski razvoj i podrška poslovanju

Na upitnik u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja odgovorila je 71 JLS. Pitanja relevanta za

HRBA i GM su ona koja se tiču integrisanja rodne perspektive u lokalni ekonomski razvoj,

uključujući i kapacitete zaposlenih, kao i integracija drugih principa održivosti; participacija

građa/ki u pripremi infrastrukturnih projekata i definisanju prioriteta, ali i privredni sektori

koji su procenjeni kao konkurentni, jer se za njih može raditi makro rodna analiza, kako bi se

sagledale eventualne aktivnosti u okviru podrške opštinama.

Više od polovine 66.7% je procenilo da je zaposlenima u KLER potrebno usavršavanje u

oblasti uvođenja rodne perspektive, 18.2% smatra da im ne treba, dok 15.2% nije moglo da

proceni.

16

U do sada usvajane/važeće dokumente u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja, princip

rodne ravnopravnosti je najređe integrisan – u 57.1% kao i princip socijalno odgovornog

poslovanja – 60%, naspram recimo principa zaštite životne sredine koje je integrisan u 97.2%

strateških dokumenata u oblasti LER.

Saradnju sa licem/telom za rodnu ravnopravnost oko 40% KLER procenjuje kao dobru dok

preko polovine 51% ne može da proceni, što upućuje na to da saradnje do sada nije ni bilo.

Sa kancelarijama Zaštitnika građana, dobru saradnju ima oko 20% KLER, a najveći procenat

55% ne može da proceni.

Zaključci i preporuke za primenu principa rodne ravnopravnosti i pristupa

zasnovanog na ljudskim pravima

Analiza sprovođenja politika rodne ravnopravnosti i rodno odgovornog budžetiranja u Srbiji

(i zemljama Zapadnog Balkana), pokazala je da su ključne prepreke ne toliko nedostatak

političke volje, koliko nedostatak kapaciteta, demokratskih procedura i političke

odgovornosti (usled nedovoljne participacije građana/ki i pritisaka javnosti) (Spehar, 2015.).

Ovo su potvrdila i iskustva iz saradnje sa lokalnim samoupravama, ali i odgovori iz upitnika, a

to je da je ključna prepreka pokušaj uključivanja rodne perspektive u nedovoljno razrađene i

primenjene procedure donošenja, sprovođenja i monitoringa javnih politika, gde su osnovni

nedostaci procesa nedovoljna participacija građana/ki, kao i nedovoljno jasne analize. JLS

nemaju kapaciteta za proces planiranja koji bi bio zasnovan na podacima.

Inicijative često dolaze „odozgo“, posredstvom međunarodnih i donatorskih zahteva i tema

se doživljava kao „nametnuta“, a kada je u pitanju razumevanje, ili senzibilizacija

predstavlja se kao pitanje ženskih ljudskih prava i kao takva nailazi na ideološke otpore.

S druge strane, donatorske i druge međunarodne organizacije ne uključuju rodnu

ravnopravnost u neke programe, kao što su infrastrukturni projekti, ili kao što su obuke za

unapređenje kapaciteta zaposlenih u drugim oblastima (strateško planiranje, upravljanje

ljudskim resursima isl.).

Nedostaju procedure koje bi obavezale JLS na uključivanje građana/ki, ali su i kapaciteti

organizacija, uključujući i ženske, niski za učešće u formulaciji, ali i monitoringu lokalnih

politika.

Pokazalo se da su za SKGO najznačajnije bile obuke i treninzi, koje su uključile praktične

primere i koristi od uvođenja rodne perspektive.

Iako je jedna od ključnih dimenzija uvođenja rodne perspektive (engl. gender mainsteraming)

jeste to da se uključi u sve javne politike, a to znači i sve faze njihovog kreiranja i

sprovođenja, sve instrumente, metodologije i procedure,U praksi se pokazalo da se i ovakav

17

pristup vidi kao nametanje teme. Zbog toga povezivanje rodne ravnopravnosti sa socijalnom

različitiošću (engl. social diversity) ili HRBA koji je više orjentisan na participaciju, dobro

upravljanje i odgovornost, omogućava da se rodna ravnopravnost jasnije argumentuje u

ovom kontekstu.

U cilju unapređenja rodne ravnopravnosti, pokazuje se da je neophodno raditi na razvijanju

kapaciteta JLS u drugim oblastima, koji će omogućiti primenu inovatvnih pristupa u kojima

će biti jednostavnije primeni rodno osetljiv pristup.

1. Preporuke za HRBA i rodnu ravnopravnost kao horizontalne teme u Programu SKGO:

- Raditi na unapređenju kapaciteta opština za strateško planiranje, participaciju

građana/ki, monitoring javnih politika, uz uključivanje rodne komponente,

predstavljene kao sastavni deo metodologije koji JLS treba da olakša primenu i

unapredi kvalitet, a ne zahtev koji je potrebno ispuniti.

- U sve materijale i programe za saradnji sa JLS uključiti rodnu perspektivu, kao

integralni deo, ne kao izdvojenu komponentu ili aspekt.

- Izabrati JLS u kojima je moguće otvoriti dijalog o prioritetima i omogućiti

sprovođenje sektorske analize u oblasti sporta, socijalne zaštite i usluga ili

podrške roditeljvstvu, uključujući i kreiranje rešenja, koja bi se dalje

operacionalizovala kroz budžetske programe (za 2018.)

- Za sve programe obezbediti trening i ToT za one koji će raditi na implementaciji

(na primer, eksperte/kinje u programu koji se realizuje u saradnji sa Savetom

Evrope).

- U cilju jednostavnije koordinacije i komunikacije unutar SKGO moguće je sačiniti

vodič i kontrolne liste za sve sektorske oblasti (po odborima), kao i tekuće

projekte (uključujući i komponente Programa).

- Na polugodišnjem nivou ili pre početka implementacije projekata i programa,

obavestiti koordinatorku za oblast rodne ravnopravnosti i uključiti preporuke u

sve aktivnosti i materijale.

2. Preporuke za HRBA i rodnu ravnopravnost u programskim komponentama: pristup i

aktivnosti

Preporuke su sačinjene kao mere za obezbeđivanje rodne perspektive i HRBA u

programske aktivnosti, ali i kao specifične aktivnosti u svakoj od komponenti. Opšte

preporuke su date kroz opšte preporuke za sprovođenje aktivnosti SKGO.

2.1. Zaštita životne sredine

U oblasti zaštite životne sredine potrebno je raditi na:

- unapređenju kapaciteta ženskih organizacija u oblasti zaštite životne sredine,

praćenja poglavlja 27. i učešća u monitoringu lokalnih politika;

- uključivanju građana i građanki u odlučivanje u oblasti zaštite životne sredine i

povećati informisanost, alternativnim načinima i kanalima informisanja;

- voditi računa i davati preporuke za ravnopravno učešće žena i muškaraca u

radnim telima i drugim organima;

18

- davati preporuke i jačati kapacitete JKP za sprovođenje rodne analize kvaliteta

usluga, uključujući i rodno osetljivu evidenciju korisnika/ca, uključujući i podatke o

pritužbama ili drugim oblicima obraćanja korisnika/ca.

2.2. Upravljanje vanrednim situacijama

- Uvođenje rodne perspektive u upravljanje vanrednim situacijama je prepoznato i

na globalnom nivou, deo je i Sendai okvira, i potrebno ga je dosledno primeniti.

Rodno osetljivu metodologiju (razvrstavanje podataka po polu, konsultacije sa

ženama i muškarcima) je potrebno primeniti u izradi lokalnih dokumenata i

planova. Ovu metodologiju potrebno je integrisati i prikazati kao sastavni deo

metodologije za sprovođenje procena rizika, a ne kao poseban aspekt ove

procene.

- Raditi na jačanju kapaciteta i osnaživanju građana/ki, OCD i ženskih organizacija

za reagovanje u vanrednim situacijama;

2.3. Lokalni ekonomski razvoj

- U programe za usavršavanje zaposlenih u KLER je uključiti principe

participativnosti, dobre uprave i HRBA, i uvođenja rodne perspektive.

- Sprovesti rodno osetljive analize stanja u sektorima koji su prepoznati kao

konkurentni;

- Uključiti građane/ke u definisanje prioriteta za infrastrukturne projekte.