EUROBANK EFG A.D. BEOGRAD FINANSJSKI · PDF fileFinansijski instrumenti po fer vrednsoti kroz bilans uspeha mere se po fer vrednosti, i Obaveze iz aktivnsoti trgovanja mere se po fer

EUROBANK EFG A.D. BEOGRAD FINANSJSKI IZVEŠTAJI ZA GODINU ZAVRŠENU 31. DECEMBRA 2008. I IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

EUROBANK EFG A.D. BEOGRAD Finansijski izveštaji za godinu završenu 31. decembra 2008. godine Svi iznosi su izraženi u 000 RSD osim ako nije drugačije naznačeno

Sadržaj: Izveštaj nezavisnog revizora Bilans stanja Bilans uspeha Izveštaj o tokovima gotovine Izveštaj o promenama na kapitalu Statistički aneks Napomene uz finansijske izveštaje 1-57

EUROBANK EFG A.D. BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ZA GODINU ZAVRŠENU 31. DECEMBRA 2008.

EUROBANK EFG A.D. BEOGRAD Napomene uz finansijske izveštaje za godinu završenu 31. decembra 2008. godine Svi iznosi su izraženi u 000 RSD osim ako nije drugačije naznačeno

Sadržaj:

1. ......................................................................................................................................1 Opšte informacije o Banci2. ..................................................................................................2 Pregled značajnijih računovodstvenih politika3. ...........................................................................................14 Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja4. ........................................................................................15 Finansijska sredstva prema kategorijama i klasama5. ................................................................................................................................15 Politike upravljanja rizikom6. ................................................................................................................................32 Prihodi i rashodi od kamata7. ...........................................................................................................32 Prihodi i rashodi od naknada i provizija8. ....................................33 Neto dobitak po osnovu hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha9. .....................................................................................................33 Neto prihodi / (rashodi) od kursnih razlika10. ........................................................................................................................................33 Ostali poslovni prihodi11. ................................................................................34 Neto rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja12. ...................................................................................34 Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi13. ...........................................................................................................................................34 Troškovi amortizacije14. ...................................................................................................................35 Operativni i ostali poslovni rashodi15. ...........................................................................36 Prihodi i rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza16. ........................................................................................................................................................36 Porez na dobit17. .....................................................................................................................................................37 Zarada po akciji18. .......................................................................................................................38 Gotovina i gotovinski ekvivalenti19. .....................................................................................................................................38 Opozivi depoziti i krediti20.

...........................................................................................................................................................39 Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja

21. ...........................................................................................................................................40 Dati krediti i depoziti22. .....................................................................................................41 Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija)23. ........................................................................................................................................................41 Udeli (učešća)24. ......................................................................................................................................................42 Ostali plasmani25. ........................................................................................................................................42 Nematerijalna ulaganja26. ..................................................................................................................................................43 Osnovna sredstva27. ..................................................................................................................................44 Odložena poreska sredstva28. ......................................................................................................................................................45 Ostala sredstva29. ...........................................................................................................................................46 Transakcioni depoziti30. .......................................................................................................................................................47 Ostali depoziti31. ....................................................................................................................................................48 Primljeni krediti32. .....................................................48 Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene fer vrednosti derivata33. ................................................................................................................................................48 Obaveze za poreze34. ...........................................................................................................................................................48 Rezervisanja35. ...............................................................................................................................................49 Obaveze iz dobitka36. .......................................................................................................................................................50 Ostale obaveze37. ....................................................................................................................................................................51 Kapital38. .............................................................................................................................................53 Vanbilansne pozicije39. .............................................................................................................................................55 Potencijalne obaveze40. .....................................................................................55 Usaglašenost sa pokazateljima Narodne banke Srbije41. ...............................................................................................................................56 Odnosi sa povezanim licima42. .....................................................................................................................................................57 Devizni kursevi43. .........................57 Usaglašavanje potraživanja po osnovu kredita, depozita i ostalih obaveza sa klijentima44. .......................................................................................................................................................57 Upravni odbor45. ..............................................................................................................57 Događaji nakon datuma bilansa stanja


1

1. Opšte informacije o Banci

Eurobank EFG a. d. Beograd nastala je procesom spajanja uz pripajanje Eurobank EFG a.d. Beograd i Nacionalne Štedionice Banke a.d. koji je okončan 20. oktobra 2006. godine. Skupština akcionara Nacionalne Štedionice Banke a.d. Beograd i Skupština akcionara EFG Eurobanke a.d. Beograd održane 28. jula 2006. godine usvojile su Odluku o spajanju Nacionalne Štedionice Banke a.d. Beograd EFG Eurobanci a.d. Beograd. Agencija za provredne registre je 20. oktobra 2006. godine izdala Rešenje o spajanju uz pripajanje Nacionalne Štedionice Banke a.d. Beograd, EFG Eurobanci a.d. Beograd čime je okončan proces spajanja uz pripajanje. Istog datuma Agencija za privredne registre je izdala rešenje o promeni naziva Banke u Eurobank EFG Štedionica a.d. Beograd. Banka je registrovana u Republici Srbiji za obavljanje platnog prometa i kreditnih i depozitnih poslova u zemlji i inostranstvu. Banka posluje u skladu sa Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama na principima likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti. Dana 31. marta 2007. godine, Banka je promenila sedište i nalazi se u Kolarčevoj 3. Prethodno sedište Banke bilo je u Durmitorskoj 20 u Beograd. Dana 31. decembra 2008. godine, Banka je promenila svoj naziv u „Eurobank EFG A.D. Beograd“. Prethodni naziv Banke bio je „Eurobank EFG Štedionica A.D. Beograd“. Na dan 31. decembar 2008. godine, Banka je imala 1.535 zaposlenih (na dan 31. decembar 2007: 1.369 zaposlenih). Banka u svom sastavu ima 123 ekspoziture i filijale (31. decembar 2007. godine: 103 ekspoziture i filijale). Matični broj banke je 17171178. Poreski identifikacioni broj banke je 100002532. Upravni odbor Banke Odobrio je finansijske izveštaje 26. februara 2009. godine.


2

2. Pregled značajnijih računovodstvenih politika

Osnovne računovodstvene politike primenjene za sastavljanje ovih finansijskih izveštaja navedene su u daljem tekstu. Ove politike su dosledno primenjene na sve prikazane godine, osim ako nije drugačije naznačeno.

2.1. Osnove za sastavljanje finansijskih izveštaja

Banka je sastavila ove finansijske izveštaje u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji koji zahteva da finansijski izveštaji budu pripremljeni u skladu sa svim MSFI kao i računovodstvenom regulativom Narodne banke Srbije. Navedeni propisi su: Pravilnik o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 74/2008 i 3/2009), Pravilnik o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za banke („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 98/2007, 57/2008 i 3/2009), Zakon o računovodstvu i reviziji („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 46/2006).

Imajući u vidu razlike između ove dve regulative, ovi finansijski izveštaji odstupaju od MSFI u sledećem:

1. Banka nije izvršila određena obelodanjivanja u skladu sa MRS 1- Prikazivanje finansijskih izveštaja budući da je forma sačinjavanja bilansa stanja, bilansa uspeha, bilansa tokova gotovine i izveštaja o promenama na kapitalu definisana od strane Narodne banke Srbije.

2. „Vanbilansne pozicije“ su prikazane na obrascu bilansa stanja (Napomena 38). Ove stavke

po definiciji MSFI ne predstavljaju ni sredstva ni obaveze.

U skladu sa propisima Narodne banke Srbije, prikaz finansijskih izveštaja za godinu završenu 31. decembra 2008. godine je promenjen. Uporedni podaci za 2007. godinu su reklasifikovani u skladu sa ovim promenama. Priprema finansijskih izveštaja u skladu sa MSFI zahteva upotrebu određenih ključnih računovodstvenih procena. Takođe, od rukovodstva Banke se očekuje da se osloni na svoje procene prilikom primene računovodstvenih politika Banke. Oblasti koje su kompleksnije ili u kojima se u većoj meri oslanja na takvu vrstu prosuđavanja, ili oblasti u kojima su pretpostavke i procene značjne za finansijske izveštaje, obelodanjene su Napomeni 3. a) Dopune objavljenih standarda i tumačenja koji se primenjuju na periode koji počinju na dan 1.januar 2008. godine

Dopune objavljenih standarda i novi standardi i tumačenja koji se primenjuju na period koji počinje 1. januara 2008. godine, navedeni u daljem tekstu, nisu relevantni za poslovne aktivnosti Banke i i stoga nisu rezultirali u promeni računovodstvenih politika Banke: IFRIC 16 - Zaštita od rizika neto ulaganja u inostrane entitete IFRIC 13 - Programi nagrada za lojalne kupce IFRIC 12- Ugovori o koncesiji za pružanje usluga Tumačenje IFRIC 14, MRS 19—Ograničenja na Definisanim Sredstvima, Minimalni Zahtevi

za Finansiranjem i njihova Međuzavisnost.

Primena promena u Reklasifikaciji Finansijskih sredstava: Dopune MRS 39 - Finansijski instrumenti: Priznavanje i odmeravanje i MSFI 7 Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja, na snazi od 1. jula 2008. godine, nisu imali materijalno značajniji efekat na finansijske izveštaje Banke.


3

b) Standardi i interpretacije koje su objavljeni ali nisu još uvek u primeni

Banka nije prevremeno usvojila sledeće standarde i tumačenja standarda koji su objavljeni, ali nisu u primeni za obračunske periode koji počinju od 1. januara 2008. godine:

MRS 27 (Revidiran) – Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji (stupa na snagu 1. jula

2009. godine) MSFI 2 (Dopuna) – Plaćanja akcijama – uslovi sticanja i ukidanja prava (stupa na snagu 1. jula

2009. godine) MSFI 5 (Dopuna) - Stalna sredstva namenjena prodaji i poslovanja koja se obustavljaju (i

konsekventna dopuna MSFI 1 - Prva primena međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja) (stupa na snagu 1. jula 2009. godine)

MSFI 3 (Revidiran) – Poslovne kombinacije (stupa na snagu 1. jula 2009. godine) MSFI 8 – Segmenti poslovanja (stupa na snagu 1. janura 2009. godine) MRS 23 (Dopuna) – Troškovi pozajmljivanja (stupa na snagu 1. januara 2009. godine) MRS 28 (Dopuna) - Ulaganja u pridružena preduzeća i konsekventne dopune MRS 32 -

Finansijski instrumenti: Prikazivanje i MSFI 7 - Finansijski instrumenti: obelodanjivanje (stupa na snagu 1. jula 2009).

MRS 36 (Dopuna) – Obezvređenje sredstava (stupa na snagu 1. januara 2009. godine) MRS 38 (Dopuna) – Nematerijalna ulaganja (stupa na snagu 1. januara 2009. godine) MRS 19 (Dopuna) – Primanja zaposlenih (stupa na snagu 1. januara 2009. godine) MRS 37 – Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva MRS 39 (Dopuna) – Finansijski instrumenti: Priznavanje i odmeravalje (stupa na snagu 1. januara

2009. godine) MRS 1 (Dopuna) – Prezentacija finansijskih izveštaja (stupa na snagu 1. januara 2009. godine) Postoji izvestan broj manjih dopuna MSFI 7 - Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja, MRS 8 -

Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške, MRS 10 - Događaji nakon perioda izveštavanja, MRS 18 - Prihodi i MRS 34 - Periodično finansijsko izveštavanje, koje predstavljaju deo godišnjeg projekta poboljšanja, Odbora za međunarodne računovodstvene standarde objavljenog u maju 2008. godine (o kojima nije bilo reči u tekstu gore). Pomenute dopune verovatno neće imati uticaja na izveštaje Banke te stoga nisu bile predmet detaljne analize.

MRS 16 (Dopuna) - Nekretnine, postrojenja i oprema i konsekventna dopuna MRS 7 - Izveštaj o tokovima gotovine (stupa na snagu 1. januara 2009. godine)

MRS 27 (Dopuna) - Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji (stupa na snagu 1. januara 2009. godine)

MRS 28 (Dopuna) - Ulaganja u pridružena preduzeća i konsekventne dopune MRS 32 - Finansijski instrumenti: Prikazivanje i MSFI 7 - Finansijski instrumenti: obelodanjivanja (stupa na snagu 1. januara 2009. godine)

MRS 29 (Dopuna) - Finansijsko izveštavanje u hiperinflatornim privredama (stupa na snagu 1. januara 2009. godine)

IAS 31 (Dopuna) - Učešća u zajedničkim poduhvatima i konsekventne dopune MRS 32 i MSFI 7 (stupa na snagu 1. januara 2009. godine)

MRS 38 (Dopuna) - Nematerijalna ulaganja, (stupa na snagu 1. januara 2009. godine) MRS 40 (Dopuna) - Investicione nekretnine i konsekventne dopune MRS 16 (stupa na snagu 1.

januara 2009. godine) MRS 41 (Dopuna) - Poljoprivreda (stupa na snagu 1. januara 2009. godine) IAS 20 (Dopuna) - Računovodstveno obuhvatanje državnih davanja i obelodanjivanje državne

pomoći (stupa na snagu 1. januara 2009. godine) IFRIC 15 - Ugovori o izgradnji nekretnina (stupa na snagu 1. januara 2009. godine) IFRIC 17 – Raspodela nenovčanih sredstava vlasnicima (stupa na snagu 1. jula 2009. godine), IFRIC 18 – Prenos sredstava od klijenata (stupa na snagu 1. jula 2009. godine)


4

Ovi finansijski izveštaji nisu usaglašeni sa svim zahtevima Međunardnih standarda finansijskog izveštavanja. Shodno tome ovi finansijski izveštaji nisu pripremljeni sa namerom da prikažu finansijski položaj i rezultate poslovanja i tokove gotovine Banke u skladu sa računovodstvenim principima opšteprihvaćenim izvan jurisdikcije Republike Srbije. c) Osnov za merenje Finansijski izveštaji su pripremljeni na bazi istorijskih vrednosti izuzev u sledećim slučajevima: Derivati se mere po fer vrednosti, Finansijski instrumenti po fer vrednsoti kroz bilans uspeha mere se po fer vrednosti, i Obaveze iz aktivnsoti trgovanja mere se po fer vrednosti.

2.2. Uporedni podaci

Uporedne finansijske informacije za godinu završenu na dan 31. decembra 2007. godine reklasifikovni su u skladu sa promenama u predstavljanju Finansijskih izveštaja koje je donela Narodna banka Srbije.

Finansijski izveštaji za godinu završenu 31. decembra 2007. godine pripremljeni su u skladu sa Pravilnik o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke i druge finansijske organizacije („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 18/2007), Pravilnik o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za banke i druge finansijske organizacije („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 133/2003 i 4/2004) i Zakon o računovodstvu i reviziji („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 46/2006)

Finansijski izveštaju za godinu završenu 31. decembra 2008. godine pripremljeni su u skladu sa Pravilnikom o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 74/2008 i 3/2009), Pravilnik o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za banke („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 98/2007, 57/2008 i 3/2009) i Zakonom o računovodstvu i reviziji („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 46/2006).

2.3. Preračunavanje sranih valuta

a) Transakcije i stanja Transakcije u stranoj valuti se preračunavaju u funkcionalnu valutu primenom deviznih kurseva važećih na dan transakcije. Pozitivne i negativne kursne razlike nastale iz vršenja takvih transakcija i iz preračuna monetarnih sredstava i obaveza izraženih u stranim valutama na kraju godine, priznaju se u bilansu uspeha. Sredstva i obaveze izražene u stranoj valuti se preračunavaju u funkcionalnu valutu primenom deviznih kurseva važećih na datum bilansa stanja, a kursne razlike se priznaju u bilansu uspeha.

b) Funkcionalna valuta i valuta prikazivanja Stavke uključene u finansijske izveštaje se vrednuju korišćenjem valute primarnog privrednog okruženja u kom Banka posluje (’’funkcionalna valuta’’). Finansijski izveštaji su prikazani u dinarima (RSD) koji predstavlja funkcionalnu valuti i valutu prikazivanja.


5

2.4. Derivati Banka koristi derivate kao što su valutni derivati u cilju zaštite od rizika (hedžing) u vezi sa promenom kurseva stranih valuta.

Derivati, uključujući valutne ugovore, valutne svopove i druge izvedene finansijske instrumente, prvobitno se priznaju po fer vrednosti u bilansu stanja na datum sklapanja ugovora i naknadno se ponovo mere po fer vrednosti. Informacije o fer vrednost se pribavljaju na tržištu, uključuju informacije o skorašnjim transakcijama na tržištu ili se utvrđuju metodom diskontovanih novčanih tokova. Svi derivati se iskazuju kao sredstva kada je fer vrednost pozitivna, tj. kao obaveze kada je negativna. Najbolji izvor procene fer vrednosti derivata prilikom inicijalnog priznavanja je transakciona cena (tj. fer vrednost date ili primljene naknade) osim ukoliko za fer vrednost instrumenta nije reprezentativnije poređenje sa drugim tekućim tržišnim transakcijama koje uključuju isti instrument (tj. bez modifikacija ili prepakivanja) ili zasnovana na tehikama procene čije varijable uključuju isključivo podatke sa postojećih tržišta sa kojih su podaci dostupni. Ugrađeni derivati Banka ugovara sa svojim klijentima valutnu klauzulu i promene stope rasta cena na malo. Ugovoreno indeksiranje potraživanja primenom stope rasta cena na malo predstavlja ugrađene derivate koji nisu blisko povezani sa osnovnim ugovorom i koji se evidentiraju odvojeno od osnovnog ugovora. Ugrađeni derivati se vrednuju po tržišnoj vrednosti, dok se promena njihove vrednosti iskazuje u bilansu uspeha tekućeg perioda. Vrednost ugrađenih derivata utvrđuje se na osnovu zvanično objavljenih stopa rasta cena na malo koja se primenjuje na neotplaćeni deo potraživanja. Valutna klauzula predstavlja ugrađeni derivat koje se ne evidentira odvojeno od osnovnog ugovora, s obzirom da su ekonomske karakteristike i rizici ugrađenog derivata usko povezani sa osnovnim ugovorom. Dobici/gubici po ovoj osnovi evidentiraju se u bilansu uspeha kao prihodi/rashodi od kursnih razlika. Prebijanje finansijskih intrumenata Finansijska sredstva i obaveze se prebijaju a razlika između njihovih suma se priznaje u bilansu stanja kada postoji zakonom omogućeno pravo da se izvrši prebijanje priznatih iznosa i postoji namera da se poravnaju na neto bazi, ili da se istovremeno proda sredstvo i namiri obaveza.

2.5. Bilans uspeha

a) Prihodi i rashodi od kamata Prihodi i rashodi od kamata za sve kamatonosne finansijske instrumente, osim onih koji se klasifikuju kao raspoloživi za prodaju, ili su određeni po fer vrednost kroz bilans uspeha se priznaju u okviru ’prihoda od kamata’ i ’rashoda od kamata’ u bilansu uspeha koristeći metod efektivne kamatne stope.


6

Metod efektivne kamatne stope je metod kojim se računaju troškovi otplate finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza kao i troškovi dodeljivanja prihoda ili rashoda od kamata u određenom periodu. Efektivna kamatna stopa je stopa koja tačno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja kroz očekivani životni vek finansijskog instrumenta ili, kada je to prikladno, u kraćem vremenskom periodu na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza. Kada se računa efektivna kamatna stopa, Banka procenjuje tokove gotovine uzimajući u obzir sve ugovorene uslove finansijskog instrumenta (na primer, mogućnost plaćanja unapred) ali ne uzima u obzir buduće kreditne gubitke. Kalkulacija uključuje sve naknade i iznose plaćene ili primljene između dve ugovorne strane koje su sastavni deo efektivne kamatne stope, troškove transakcija i sve druge premije ili diskonte. Kad se finansijsko sredstvo, ili grupa sličnih finansijskih sredstava otpiše kao rezultat gubitka od obezvređenja, prihod od kamate se priznaje korišćenjem kamatne stope kojom je diskontovan budući tok gotovine da bi se odmerio gubitak od obezvređenja.

b) Prihodi i rashodi od provizija i naknada Prihodi i rashodi od naknada i provizija priznaju se na principu fakturisane realizacije kada je usluga pružena. Naknade i provizije prevashodno čine naknade za usluge platnog prometa, izdate garancije i druge bankarske usluge. Naknade po osnovu odobrenih kredita se razgraničavaju i amortizuju kao prihod od kamata na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja kredita. Proporcionalno razgraničavanje naknada se ne razlikuje materijalno od primene metode efektivne kamatne stope. Naknade po osnovu odobrenih kredita prikazane su u okviru Prihoda od kamata (Napomena 6).

2.6. Osnovna sredstva

Osnovna sredstva iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti i obezvređenje po osnovu umanjenja vrednosti. Nabavna vrednost uključuje izdatke koji se direktno pripisuju nabavci osnovnog sredstava. Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstva ili se priznaju kao posebno sredstvo, samo kada postoji verovatnoća da će Banka u budućnosti imati ekonomsku korist od tog sredstva i ako se njegova vrednost može pouzdano utvrditi. Svi drugi troškovi tekućeg održavanja terete bilans uspeha finansijskog perioda u kome su nastali. Zemljište se ne amortizuje. Amortizacija drugih sredstava se obračunava primenom proporcionalne metode kako bi se rasporedila njihova nabavna ili revalorizovana vrednost do njihove rezidualne vrednosti tokom njihovog procenjenog veka trajanja: Godine Građevinski objekti 75 Kompjuterska oprema 2-4 Nameštaj i druga oprema 6-9 Motorna vozila 5

Rezidualna vrednost sredstva je procenjeni iznos koji bi u sadašnjem trenutku Banka mogla ostvariti prodajom sredstva, umanjen za procenjeni trošak prodaje. Rezidualna vrednost sredstva je nula ukoliko Banka očekuje da pomenuto sredstvo koristi do kraja njegovog fizičkog veka trajanja. Rezidualna vrednost i korisni vek upotrebe sredstva se revidiraju, i po potrebi koriguju, na datum svakog bilansa stanja.


7

Dobici i gubici po osnovu otuđenja sredstva utvrđuju se iz razlike između novčanog priliva i knjigovodstvene vrednosti i iskazuju se u bilansu uspeha u okviru ostalih operativnih prihoda/rashoda.

2.7. Nematerijalna ulaganja

Licence Stečene licence iskazuju se po istorijskoj nabavnoj vrednosti. Licence imaju ograničen vek trajanja i iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju. Amortizacija se obračunava primenom proporcionalne metode kako bi se troškovi licenci raspodelili u toku njihovog procenjenog veka upotrebe (od 3 do 10 godina). Računarski softver Troškovi računarskih softvera kapitalizuju se u iznosu troškova nastalih u sticanju i stavljanju u upotrebu softvera. Ovi troškovi se amortizuju tokom njihovog procenjenog veka upotrebe (od 5 do 10 godina). Izdaci vezani za razvoj ili održavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao trošak u periodu kada nastanu. Izdaci direktno povezani sa identifikovanim i unikatnim softverskim proizvodima koje kontroliše Banka i koji će verovatno generisati ekonomsku korist veću od troškova duže od godinu dana, priznaju se kao nematerijalna ulaganja. Direktni troškovi obuhvataju troškove radne snage tima koji je razvio softver, kao i odgovarajući deo pripadajućih režijskih troškova. Troškovi razvoja računarskog softvera priznati kao sredstvo amortizuju se tokom njihovog procenjenog korisnog veka upotrebe (koji nije duži od 10 godina).

2.8. Finansijska sredstva Banka klasifikuje svoja finansijska sredstva u sledeće kategorije: finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha; krediti i potraživanja; sredstva koja se drže do dospeća; i sredstva raspoloživa za prodaju. Rukovodstvo Banke pri inicijanom priznavanju određuje klasifikaciju sredstava.

a) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha Ova kategorija sadrži dve pod kategorije: finansijska sredstva koja se drže radi prodaje, i ona koja se vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Finansijska sredstva se klasifikuju kao sredstva za trgovanje ako su pribavljena radi prodaje ili ponovne kupovine u kratkom roku, ili ako je deo portfolija identifikovanih finansijskih instrumenata koji se vode zajedno i za koje postoji dokaz skorašnjeg stvarnog kratkoročnog ostvarenja profita. Derivati su takođe klasifikovani kao hartije koje se drže radi prodaje osim ako su određeni kao instrumenti zaštite od rizika. Finansijska sredstva se svrstavaju u kategoriju finansijskih sredstava po fer vrednosti kroz bilans uspeha kada: - klasifikacija u navedenu kategoriju značajno smanjuje nekozinstentnosti u vrednovanju koje bi

nastale kada bi finansijska sredstva bila vrednovana po amortizovanoj vrednosti a derivati povezani sa finansijskim sredstvima bili svrstani u kategoriju finansijskih sredstava koja se drže radi dalje prodaje;


8

- se određena ulaganja, kao što su akcije drugih pravnih lica, procenjuju i njima se upravlja na bazi fer vrednosti a u skladu sa dokumentovanim procedurama za upravljanje rizicima ili dokumentovanom strategijom investicionog ulaganja i ako se o njima rukovodstvo izveštava na ovoj bazi;

- odredjeni finansijski instrumenti, kao što su dužničke hartije, koji sadrže jedan ili više ugrađenih derivata, značajno menjaju tokove gotove.

b) Krediti i potraživanja Krediti i potraživanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koja nisu kotirana na aktivnom tržištu. c) Finansijska sredstva koja se drže dospeća Ulaganja koja se drže do dospeća su nedirivativna finansijska sredstva sa fiksnom ili odredivom isplatom i fiksnim dospećima za koje rukovodstvo Banke ima pozitivnu nameru i mogućnost da ih drži do dospeća. Ako Banka odluči da proda više od beznačajne sume ovih sredstava koja se drže do dospeća, cela kategorija će biti reklasifikovana kao raspoloživa za prodaju. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća iskazuju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metode efektivne kamatne stope. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir sve diskonte i premije ostvarene pri kupovini. d) Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju su ona sredstva za koja postoji namera da se drže neodređeni vremenski period, koja mogu da se prodaju prema potrebama za likvidnošću ili zbog promena kamatne stope, promena deviznog kursa ili promena cene kapitala. e) Ulaganja u povezana preduzeća

Povezana preduzeća su pravna lica u kojima Banka poseduje značajan uticaj a koji nisu ni zavisna lica ni zajednička ulaganja. Ulaganja u povezana preduzeća se inicijalno priznaju po nabavnoj vrednosti. Na dan bilansa stanja, ulaganja u povezana preduzeća su vrednovana po nabavnoj vrednosti. f) Računovodstveni tretman i obračun Redovna kupovina i prodaja finansijskih sredstava po fer vrednosti kroz bilans uspeha, sredstava koja se drže do dospeća i sredstava raspoloživih za prodaju se priznaje na dan transakcije, a to je dan kada se Banka obavezala da će kupiti ili prodati sredstvo. Ulaganja se inicijalno priznaju po fer vrednosti uvećanoj za transakcione troškove za sva finansijska sredstva koja se ne vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Finansijska sredstva se isknjižavaju u trenutku kada je Banka prenela sve rizike i prava po osnovu vlasništva ili kada je isteklo pravo Banke da primi tokove gotovine po osnovu finansijskih sredstava. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju i finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha konsekventno se iskazuju po fer vrednosti. Krediti i potraživanja i sredstva koja se drže do dospeća iskazuju se po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metode efektivne kamatne stope. Prihodi i rashodi od promene fer vrednosti finansijskih sredstava po fer vrednosti kroz bilans uspeha, se priznaju u bilansu uspeha u periodu u kom su nastali. Prihodi i rashodi od promene fer vrednosti finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju iskazuju se direktno u kapitalu, sve do isknjižavnja ili gubitka usled obezvređenja, kada se kumulirani prihod ili rashod, prethodno priznat u okviru kapitala knjiži u bilansu uspeha. Međutim, kamata izračunata korišćenjem


9

metode efektivne kamatne stope priznaje se u bilansu uspeha. Dividende se priznaju u bilansu uspeha kada se uspostavi pravo datog lica da primi isplatu. Fer vrednost hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućim cenama ponude. Ukoliko tržište nekog finansijskog sredstva (i tržište hartija od vrednosti koje se ne kotiraju na berzi) nije aktivno, Banka utvrđuje fer vrednost tehnikama procene. To uključuje primenu nedavnih transakcija između nezavisnih strana, pozivanje na druge instrumente koji su suštinski isti, analizu diskontovanih novčanih tokova i i druge tehnike vrednovanja.

2.9. Obezvređenje finansijskih sredstava

a) Sredstva koja se vode po amortizovanoj i nominalnoj vrednosti Banka procenjuje, na svaki izveštajni datum, da li postoji objektivan dokaz da je vrednost finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava umanjenja tj. da li je sredstvo obezvređeno. Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstva je obezvređena i gubici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postoji objektivan dokaz o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog priznavanja sredstva (slučaj gubitak) i kada slučaj gubitka utiče na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji može biti pouzdano procenjen. Kriterijumi koje Banka koristi da odredi da li postoji objektivan dokaz o obezvređenju uključuju: • Kašnjenja u plaćanju ugovorene otplate glavnice ili kamate. • Da dužnik ima poteškoće sa novčanim tokovima. • Kršenje ugovornih obaveza. • Započinjanje postupka stečaja. • Pogoršanje konkurentske pozicije dužnika. • Smanjenje vrednosti instrumenata obezbeđenja. Procenu perioda između pojavljivanja gubitka i njegove identifikacije vrši rukovodstvo, posebno za svaku vrstu portfolia. Ovaj period se u načelu kreće od tri do dvanaest meseci, mada u izuzetnim slučajevima period može biti i duži. Banka prvo procenjuje da li postoji objektivan dokaz o obezvređenju za pojedinačno finansijsko sredstvo koje je pojedinačno značajno, i pojedinačno ili grupno za finansijska sredstva koja nisu pojedinačno značajna. Ako Banka utvrdi da ne postoji objektivan dokaz o pojedinačnom obezvređenju za finansijsko sredstvo, bilo da je značajno ili ne, to sredstvo uključuje u grupu finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika i grupno procenjuje obezvređnje. Sredstva kod kojih se pojedinačno procenjuje obezvređenje i za koja se gubitak pri obezvređenju priznaje ili nastavlja da se priznaje, nisu uključena u grupno procenjivanje obezvređenja. Iznos gubitka se utvrđuje kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstava i sadašnje vrednosti procenjenih budućih novčanih tokova (isključujući buduće kreditne gubitke koji nisu nastali), diskontovanih po prvobitnoj kamatnoj stopi primenjivoj za dato finansijsko sredstvo. Iznos knjigovodstvene vrednosti sredstava se smanjuje upotrebom računa ispravke vrednosti i iznos gubitka se priznaje u bilansu uspeha. Ako kredit ili ulaganje koje se drži do dospeća ima varijabilnu kamatnu stopu, diskontna stopa za utvrđivanje bilo kog gubitka zbog obezvređenja je trenutna kamatna stopa. Kalkulacija sadašnje vrednosti procenjenih budućih novčanih tokova finansijskih sredstava koja su obezbeđena instrumentuma obezbeđenja, odražava novčani tok koji može proisteći iz instrumenta


10

obezbeđenja umanjenog za troškove pribavljanja i prodaje instrumenta obezbeđenja, bez obzira na to da li je ili nije aktiviranje instrumenta obezbeđenja verovatno. Za potrebe grupne procene obezvređenja, finansijska sredstva se grupišu na osnovu sličnih karakteristika kreditnog rizika (na primer, na osnovu interne klasifikacije Banke koja uzima u obzir vrstu sredstva, industrijsku oblast, geografsku lokaciju, tip jemstva, status dospelih a nenaplaćenih kredita i druge relevantne faktore). Ove karakteristike su relevantne za procenu budućih novčanih tokova navedenih sredstava jer ukazuju na sposobnost dužnika da plati sve iznose u skladu sa ugovorenim uslovima sredstva koje se procenjuje. Budući novčani tokovi, za grupu finansijskih sredstava kod kojih se vrši grupno utvrđivanje obezvređenja, se procenjuju na bazi ugovorenih novčanih tokova sredstva i iskustva Banke u ostvarivanju gubitaka kod sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika. Iskustvo u ostvarivanju gubitaka se koriguje za efekte tekućih uslova koji nisu uticali na period u kojem je iskustvo u ostvarivanju gubitaka stečeno i otklanjaju se efekti uslova iz prethodnog perioda koji trenutno ne postoje. Procene promena u budućim novčanim tokovima za grupe sredstava trebalo bi da odraze i da budu direktno povezane sa promenama koje nastaju iz perioda u period (na primer, promene u stopi nezaposlenosti, cenama nekretnina, uslovima plaćanja, ili druge promene koje ukazuju na promene u verovatnoći ostvarivanja gubitaka u Banci i njihove razmere). Metodologija i pretpostavke korišćene za procenu budućih novčanih tokova, Banka redovno kritički preispituje da bi smanjila razlike između procenjenih gubitaka i stvarno ostvarenih gubitaka. Kada je kredit nenaplativ vrši se otpis kredita, isknjižavanjem kredita i odgovarajuće ispravke vrednosti. Takvi krediti se otpisuju nakon što se završe sve neophodne procedure i utvrdi iznos gubitka. Ako se u narednom periodu iznos gubitka zbog umanjenja vrednosti smanji i smanjenje se može objektivno povezati sa bilo kojim događajem nakon što je umanjenje priznato (kao što je poboljšanje dužnikovog kreditnog položaja), prethodno priznati gubitak zbog umanjenja vrednosti se koriguje promenama na računu ispravke vrednosti. Iznos ukidanja rezervsanja se priznaje u bilansu uspeha kao prihod od ukidanja rezervisanja. b) Sredstva klasifikovana kao raspoloživa za prodaju Banka na svaki izveštajni datum procenjuje da li postoji objektivan dokaz da je finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava obezvređena. U slučaju hartija od vrednosti koje su klasifikovane kao sredstva raspoloživa za prodaju, značajan pad ili nastavak pada fer vrednosti hartije ispod njene nabavne vrednosti ukazuje da je takva hartija od vrednosti obezvređena. Ako postoji dokaz obezvređenja za finansijska sredstva raspoloživa za prodaju, kumulirani gubitak – utvrđen kao razlika između troškova sticanja i trenutne fer vrednosti – se priznaje u bilansu uspeha. Ako se, u narednom periodu, poveća fer vrednost dužničkih instrumenata priznatih kao rasploživi za prodaju a povećanje može biti objektivno povezano sa događajem koji je nastao nakon što je gubitak zbog obezvređenja priznat u bilansu uspeha, gubitak zbog obezvređenja se ukida kroz bilans uspeha. c) Refinansirani krediti Pod refinansiranim kreditima se smatraju krediti za koje je ugovoren produženi period otplate, izmena ili odlaganje otplate. U slučaju da u periodu od godinu dana nakon refinansiranja plasmana, ne dolazi do kašnjenja u otplati ili drugog kršenja ugovorenih uslova refinansiranog kredita, status kredita se iz kredita u kašnjenju vraća u normalan status.


11

2.10. Procena potencijalnih gubitaka finansijskih sredstava u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije

U skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikacija aktive i vanbilansnih stavki prema stepenu naplativosti, Banka je dužna da klasifikuje krеdite, plasmane i druge bilansne i vanbilansne izlоžеnоsti Bankе riziku u katеgоriје A, B, C, D i E u skladu sa prоcеnоm naplativоsti krеdita i drugih plasmana na osnovu urednosti izmirenja obaveza dužnika, finansijskog položaja dužnika i instrumenata obezbeđenja naplate potraživanja. Prоcеnjеni iznоs rеzеrvе za pоtеnciјalnе gubitkе је оbračunat primеnоm sledećih prоcеnta: 1 - 2% na plasmanе klasifikоvanе u katеgоriјu A, 5% - 15% na plasmanе katеgоriје B, 20% - 35% na plasmanе katеgоriје C, 40 - 75% na plasmanе katеgоriје D i 100% na plasmanе katеgоriје E. Razlika izmedju ispravke vrednosti utvrđene na način obelodanjen u Napomeni 2.9. i prоcеnjеne rеzеrve za pоtеnciјalnе gubitkе na plasmanе svrstanе u katеgоriје, evidentira se na računu rezervi u okviru kapitala a izdvajanje ovih rezervi se vrši na teret neraspoređene dobiti do visine neraspoređene dobiti. Banka koja ostvaruje gubitke u poslovanju ne vrši izdvajanje ovih rezervi već se nedostajući iznos procenjenih rezervisanja obelodanjuje u okviru ukupnog kapitala Banke (Napomena 37).

2.11. Obezvređenje nefinansijskih sredstava Sredstva koja imaju neograničen korisni vek upotrebe ne podležu amortizaciji već se na godišnjem nivou vrši provera da li je došlo do umanjenja njihove vrednosti. Za sredstva koja podležu amortizaciji provera da li je došlo do umanjenja vrednosti vrši se kada događaji ili izmenjene okolnosti ukažu da knjigovodstvena vrednost možda neće biti nadoknađena. Gubitak zbog umanjenja vrednosti se priznaje u visini iznosa za koji je knjigovodstvena vrednost sredstva veća od njegove nadoknadive vrednosti. Nadoknadiva vrednost je vrednost veća od, fer vrednosti sredstva umanjene za troškove prodaje, i vrednosti u upotrebi. Za svrhu procene umanjenja vrednosti, sredstva se grupišu na najnižim nivoima na kojima mogu da se utvrde odvojeni prepoznatljivi novčani tokovi (jedinice koje generišu gotovinu). Nefinansijska sredstva (osim goodwill-a), kod kojih je došlo do umanjenja vrednosti se revidiraju na svaki izveštajni period zbog mogućeg ukidanja umanjenja vrednosti.

2.12. Ugovori o prodaji i ponovnoj kupovini Ugovori o prodaji hartije od vrednosti radi njihove ponovne kupovine (’repo’), se reklasifikuju u finansijskim izveštajima kao založena imovina kada oni koji je prenose imaju pravo po ugovoru ili mogućnost da je prodaju ili ponovo založe kao jemstvo; obaveza druge ugovorne strane uključuje se u iznose depozita ili ostalih obaveza, u skladu sa potrebama. Hartije od vrednosti po ugovoru o ponovnoj prodaji (obrnuti repo) se evidentiraju kao krediti i pozajmice drugim bankama. Razlika između prodajne cene i cene ponovne kupovine se tretira kao kamata i obračunava za vreme trajanja ugovora primenom metoda efektivne kamatne stope.

2.13. Obaveze po kreditima

Obaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti umanjenoj za nastale transakcione troškove. Obaveze po kreditima se naknadno prikazuju po amortizovanoj vrednosti. Obaveze po kreditima se klasifikuju kao tekuće obaveze, osim ukoliko Banka nema bezuslovno pravo da odloži izmirenje obaveza za najmanje 12 meseci nakon datuma bilansa stanja.


12

2.14. Lizing

Banka kao zakupac Lizing koji Banka koristi je prevashodno operativni lizing. Kod operativnog lizinga značajan deo rizika i koristi od vlasništva ostaje na zakupodavcu. Ukupne isplate učinjene po osnovu operativnog lizinga se evidentiraju u bilansu uspeha na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja lizinga. Kada se operativni lizing okonča pre nego što je istekao period zakupa, svaka isplata, koju zahteva zakupodavac kao kaznu, se priznaje kao trošak u periodu u kojem se desio prestanak zakupa.

2.15. Porez na dobit i odloženi porezi Tekući porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa poreskim propisima u Republici Srbiji. Poreski organi utvrđuju procenjeni mesečni akontacioni iznos poreza na dobit koji se plaća unapred, mesečno. Porez na dobit u iznosu od 10% plaća se na osnovu godišnje dobiti iskazane u Poreskom bilansu. Računovodstvena dobit se, da bi se došlo do iznosa oporezive dobiti, usklađuje za određene trajne razlike i umanjuje za određena ulaganja u toku godine, kao što je prikazano u godišnjem poreskom bilansu koji se predaje u roku od 10 dana po isteku roka za podnošenje finansijskih izveštaja, odnosno do 10. marta naredne godine. Odloženi porez na dobit se obračunava i evidentira na privremene razlike između poreske osnove sredstava i obaveza i njihovih iznosa iskazanih u finansijskim izveštajima Banke. Odložene poreske obaveze priznaju se za sve oporezive privremene razlike između poreske osnove sredstava i obaveza na dan bilansa stanja, i iznosa iskazanih za svrhe izveštavanja, a što će rezultirati oporezivim iznosima budućih perioda. Odložena poreska sredstva priznaju se za sve odbitne privremene razlike, neiskorišćena poreska sredstva i neiskorišćene poreske gubitke, do iznosa za koji je verovatno da će budući oporezivi dobici biti dovoljni da omoguće realizaciju (iskorišćenje) odbitnih privremenih razlika, neiskorišćenih poreskih sredstava i neiskorišćenih poreskih gubitaka. Tekući i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi i uključeni su u neto dobit perioda. Odloženi porez na dobit se obračunava na privremene razlike nastale na finansijskim ulaganjima u zavisna i povezana pravna lica osim u slučaju kada vremensko usklađivanje ukidanja privremenih razlika kontroliše Banka i kada je verovatno da privremene razlike neće biti ukinute u doglednoj budućnosti.

2.16. Primanja zaposlenih

a) Naknade zaposlenima Kratkoročne naknade zaposlenima uključuju zarade, naknade zarada i doprinose za socijalno osiguranje. Kratkoročne naknade zaposlenima priznaju se kao rashod u periodu u kome su nastale. Banka i njeni zaposleni su u zakonskoj obavezi da vrše plaćanja u skladu sa definisanim planovima doprinosa penzionom fondu Republike Srbije. Banka nije u obavezi da zaposlenima isplaćuje naknade koje predstavljaju obavezu Fonda. Porezi i doprinosi koji se odnose na definisane planove naknada po osnovu zarada, evidentiraju se kao rashod perioda na koji se odnose.


13

b) Ostala primanja zaposlenih Banka obezbeđuje primanja zaposlenima nakon penzionisanja. Pravo na ove naknade je obično uslovljeno ostajanjem zaposlenog lica u službi do starosne granice određene za penzionisanje i do ostvarenja minimalnog radnog staža. Očekivani troškovi za pomenute naknade se akumuliraju tokom perioda trajanja zaposlenja. Definisana penziona obaveza se procenjuje na godišnjem nivou od strane nezavisnih, kvalifikovanih aktuara, primenom metode projektovane kreditne jedinice. Sadašnja vrednost obaveze po osnovu definisanih primanja utvrđuje se diskontovanjem očekivanih budućih gotovinskih isplata primenom kamatnih stopa visokokvalitetnih obveznica koje su iskazane u valuti u kojoj će obaveze za penzije biti plaćene i koje imaju rok dospeća koji približno odgovara rokovima dospeća obaveze za penzije. c) Otpremnine Otpremnine se isplaćuju pri raskidu radnog odnosa pre datuma redovnog penzionisanja, ili kada zaposleni prihvati sporazumni raskid radnog odnosa kao višak radne snage u zamenu za otpremninu. Banka priznaje otpremninu pri raskidu radnog odnosa kada je evidentno da je obavezna da: ili raskine radni odnos sa zaposlenim radnikom, u skladu sa detaljnim zvaničnim planom, bez mogućnosti odustajanja; ili da obezbedi otpremninu za prestanak radnog odnosa kao rezultat ponude u nameri da se podstakne dobrovoljni raskid radnog odnosa u cilju smanjenja broja zaposlenih. Otpremnine koje dospevaju u razdoblju dužem od 12 meseci nakon dana bilansa stanja svode se na sadašnju vrednost.

2.17. Oduzeta imovina Zemljište i građevinski objekti nad kojima je preuzeto vlasništvo u procesu povraćaja obezvređenih kredita, uključeni su u „Ostala sredstva“ osim ukoliko nije drugačije naglašeno. Takva sredstva se privremeno drže u svrhu likvidacije i iskazuju po nižoj od nabavne i prodajne cene umanjene za troškove prodaje. Svi prihodi ili rashodi iz likvidacije uključeni su u „Ostale operativne prihode.

2.18. Transakcije sa povezanim licima

Povezana lica uključuju saradnike, ćerke-kompanije, direktore, njihovu najbližu rodbinu, kompanije koje oni poseduju ili kontrolišu i kompanije na čije finansijske i operativne politike mogu da utiču. Transakcije slične prirode obelodanjuju se agregatno. Sve bankarske transakcije sa povezanim licima se ostvaruju u uobičajenom toku poslovanja i na principu transakcija između nezavisnih strana.

2.19. Rezervisanja

Rezervisanja se priznaju kada Banka ima važeću zakonsku ili ugovorenu obavezu koja je rezultat prošlih događaja; kada je u većoj meri verovatno da će izmirenje obaveze iziskivati odliv sredstava; i kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze.

2.20. Akcijski kapital a) Troškovi emisije akcija Troškovi izdavanja akcija koji se mogu direktno pripisati emisiji akcija, direktno umanjuju kapital.


14

b) Dividende na akcije Dividende na akcije evidentiraju se kao obaveze u periodu u kojem je doneta odluka o njihovoj isplati. Dividende odobrene za godinu nakon datuma bilansa stanja se obelodanjuju u napomeni o događajima nakon datuma bilansa stanja.

2.21. Finansijske garancije Finansijske garancije su ugovori koji obavezuju izdavaoca garancije da isvrši plaćanje ili nadoknadi gubitak primaocu garancije, nastao ukoliko određeni poverilac blagovremeno ne izmiri svoje obaveze u skladu sa uslovima predviđnim ugovorom. Takve finansijske garancije Banka daje bankama, finansijskim institucijama i drugim organizacijama, za račun svojih klijenata, radi obezbeđenja kredita, prekoračenja po tekućem računu, i drugih bankarskih usluga. Finansijske garancije se inicijalno priznaju u finansijskim izveštajima po fer vrednosti na datum kada je garancija data. Nakon početnog priznavanja, Bančine obaveze po garancijama se odmeravaju kao veće od: inicijalno priznate vrednosti umanjene za amortizaciju obračunatu da bi se u bilansu uspeha na pravolinijskoj osnovi tokom trajanja garancije, priznao prihod od naknade i najbolje procene izdataka da bi se izmirila svaka eventualna finansijska obaveza postojeća na dan bilansa stanja. Neophodne procene u vezi sa odmeravanjem se utvrđuju na bazi iskustva iz sličnih transakcija i prošlih gubitaka, uz odgovarajuću procenu rukovodstva Banke. Svako povećanje obaveza u vezi garancije se priznaje u bilansu uspeha.

2.22. Gotovina i gotovinski ekvivalenti

Za potrebe izveštaja o novčanim tokovima, gotovina i gotovinski ekvivalenti obuhvataju stanja sa rokom dospeća kraćim od tri meseca od dana pribavljanja, uključujući i novac i novčana sredstva koja nisu pod ograničenjima centralne banke, blagajničke zapise i ostale odgovarajuće hartije od vrednosti, kredite i pozajmice date bankama, dospela potraživanja drugih banaka i kratkoročne državne hartije od vrednosti.

2.23. Poslovi u ime i za račun trećih lica

Sredstva i prihodi proistekli iz poslovnih aktivnosti, gde Banka obavlja poslove agenta koji obuhvataju držanje ili čuvanje sredstava u korist pojedinaca, poverilaca i drugih institucija, ne uključuju se u finansijske izveštaje Banke. Banka obavlja poslove u vezi obveznica stare devizne štednje izdate od strane Republike Srbije, a u ime Republike Srbije u ulozi agenta u tim poslovima.

3. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja

Banka vrši procene i pretpostavke o efektima koje će vrednosti sredstava i obaveza iskazani u finansijskim izveštajima imati u narednoj finansijskoj godini. Procene i prosuđivanja se kontinuirano vrednuju i zasnivaju se na istorijskom iskustvu i drugim faktorima, uključujući očekivanja budućih događaja za koje se veruje da će u datim okolnostima biti razumna. Procene i prosuđivanja koje bi mogle da izazovu materijalne promene računovodstvenih iznosa sredstava i obaveza u toku sledeće finansijske godine izneta su u daljem tekstu.

a) Gubici zbog obezvređenja potraživanja

Banka vrši analizu kreditnog portfolia najmanje kvartalno u cilju procene obezvređanja potraživanja. U procesu utvrđivanja da li u bilansu uspeha treba priznati gubitak zbog obezvređanja vrednosti, Banka prosuđuje da li postoje pouzdani dokazi koji pokazuju merljivo smanjenje u procenjenim budućim novčanim tokovima od kreditnog portfolia, pre obezvređenja


15

koji se može identifikovati na pojedinačnim kreditima u portfoliu. Dokazi mogu uključivati raspoložive podatke koji ukazuju na nepovoljne promene u statusu dužnika u pogledu plaćanja obaveze prema Banci, ili na nacionalne ili lokalne okolnosti koji imaju veze sa negativnim uticajima na aktivu Banke. Rukovodstvo vrši procene na bazi iskustva o ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za sva sredstva sa karakteristikama kreditnog rizika i objektivnim dokazima o umanjenju vrednosti sličnom onom kreditnom portfoliu koji je postojao u vreme planiranja budućih novčanih tokova. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu iznosa i vremena budućih novčanih tokova su predmet redovne analize s ciljem da se smanje razlike između procenjenih i ostvarenih gubitaka. b) Porez na dobit

Banka je obveznik poreza na dobit u Republici Srbiji. Utvrđivanje poreske obaveze zahteva primenu određenih procena. U situaciji kada je finalna poreska obaveza različita od inicijalno priznate poreske obaveze, navedena razlika utiče na poresku obavezu perioda u kome je razlika utvrđena. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza Fer vrednost investicija kotiranih na aktivnim tržištima zasniva se na tekućim cenama ponude (finansijska sredstva) ili tražnje (finansijske obaveze). Ukoliko tržište nekog finansijskog sredstva nije aktivno, Banka utvrđuje fer vrednost tehnikama procene. To uključuje primenu nedavnih transakcija između nezavisnih strana, analizu diskontovanih novčanih tokova i druge tehnike procene koje koriste učesnici na tržištu. Modeli procene odslikavaju trenutno stanje na tržištu na datum merenja i ne moraju predstavljati uslove na tržištu pre ili posle datuma merenja. Na datum bilansa uspeha, rukovodstvo Banke je revidiralo modele kako bi se postaralo da na odgovarajući način odslikavaju tekuće tržišne uslove, uključujući relativnu likvidnost tržišta i kamatne marže.

4. Finansijska sredstva prema kategorijama i klasama

Finansijska sredstva prema katergorijama i klasama prikazana su u tabeli:

2008 2007 Krediti i potraživanja 92.075.597 51.887.418 Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha 141.070 73.620 Investicije koje se drže do dospeća 1.525.220 4.299.570 Ukupno 93.741.887 56.260.608

5. Politike upravljanja rizikom

Aktivnosti Banke su izložene različitim finansijskim rizicima i te aktivnosti zahtevaju analizu, procenu, prihvatanje i upravljenje određenim stepenom rizika ili kombinacijom izloženosti riziku. Upravljanje rizicima Banka ostvaruje preko posebnog Odeljenja za upravljanje rizicima. Banka svojim aktima propisuje procedure za identifikovanje, merenje, procenu rizika kao i upravljanje rizicima u skladu sa propisima, standardima i pravilima struke. Politike upravljanja rizicima su dizajnirane tako da identifikuju i analiziraju ove rizike, da postave adekvatna ograničenja rizika i kontrole kao i da ostvare nadzor nad rizicima i pridržavanje ograničenja pomoću pouzdanog i ažurnog informacionog sistema.


16

Banka je izložena sledećim najvažnijim vrstama rizika: 5.1. Kreditni rizik 5.2. Tržišni rizik 5.3. Rizik likvidnosti 5.4. Operativni rizici

Tržišni rizici uključuju:

devizni rizik rizik promene kamatnih stopa ostale tržišne rizike

5.1. Kreditni rizik

Kreditni rizik je rizik od gubitka u slučaju da dužnici nisu u mogućnosti da ispune svoje ugovorne obaveze prema Banci, i proističe u najvećoj meri iz kredita i plasmana klijentima i bankama i investicionih hartija od vrednosti. U svrhu izveštavanja o upravljnju rizicima, Banka uzima u obzir i konsoliduje sve elemente izloženosti kreditnom riziku (kao što je izloženost riziku od neispunjenja obaveza pojedinačnog dužnika, rizik delatnosti, rizik otplate itd).

5.1.1. Upravljanje kreditnm rizikom

Banka odobrava kredite u skladu sa svojom poslovnom politikom usaglašavajući rokove dospeća odobrenih kredita i kamatne stope sa namenom kredita, tipom kredita ili klijenta i kreditnom sposobnošću svojih klijenata.

U procesu upravljanja kreditnim rizikom, nezavisno se upravlja kreditnim rizikom koji proizilazi iz hartija od vrednosti kojima se trguje, ali se izveštavanje o ovim rizicima vrši u okviru izloženosti tržišnom riziku.

Upravni odbor Banke je delegirao odgovornost za odobravanje kreditnih izloženosti na nekoliko različitih nivoa u saglasnosti sa limitima koje je Odbor odredio. U osnovi procesa kreditiranja je princip „dva para očiju“, koji sa jedne strane primenjuju sektori, a sa druge Sektor za upravljanje rizikom za sve rizike koji koji prevazilaze odobrene limite. U slučaju plasmana koji odobrava sektor u skladu sa svojim ovlašćenjima, dati sektor je odgovoran da obezbedi primenu principa „dva para očiju“.

Poslovne jedinice, u okviru Sektora za poslove sa privredom uključuju sledeća odeljenja:

Odeljenje za poslove sa velikim preduzećima Odeljenje za poslove sa malim i srednjim preduzećima

Poslovne jedinice, koje se bave poslovima kreditiranja stanovništva uključuju sledeća odeljenja:

Sektor za poslove sa stanovništvom Sektor za hipotekarne kredite Sektor za preduzetnike i mala preduzeća

Sektor za upravljanje rizicima uključuje sledeća odeljenja koja se bave kreditnim rizikom:

Odeljenje za kreditni rizik Odeljenje za kreditnu kontrolu Odeljenje za problematične kredite


17

Odeljenje za kontrolu kredita i Odeljenje za kreditni rizik nadgledaju kreditni rizik Banke i obavljaju sledeće poslove:

U konsultaciji sa sektorima formuliše kreditne politike koje definišu sredstva obezbeđenja

kredita, procenu kreditne sposobnosti, gradiranje rizika i izveštavanje, dokumentarne i pravne procedure, i usaglašenost sa propisima i statutornim zahtevima. Ove zadatke obavlja Odeljenje za kreditnu kontrolu.

Odeljenje za kreditni rizik procenjuje svaku izloženost kreditnom riziku koja prevazilazi usvojene limite, pre nego što pojedinačni sektori stupe u pravno obavezujuće odnose sa klijentom, i pruža nezavisno mišljenje o plasmanu. Obnavljanje plasmana podleže istom procesu provere.

Ograničava sektorsku i geografsku koncentraciju izloženosti riziku, kao i izloženosti prema jednom komitentu za plasmane bankama i komitentima a takođe i izloženost prema keditnom rejtingu i tržišnoj likvidnosti za investiciona ulaganja.

Razvoj i ažuriranje politike ragniranja rizika kako bi se izvršila kategorizacija izloženosti prema stepenu rizika od finansijskog gubitka i kako bi se upravljanje rizikom usredsredilo na rizike koji iz toga proizilaze. Odeljenje za kreditnu kontrolu zaduženo je za sistem rangiranja rizika. Sistem rangiranja se koristi prilikom utvrđivanja obezvređenja koja mogu biti neophodna u odnosu na specifične izloženosti kreditnom riziku. Trenutno rangiranje rizika za plasmane privredi sastoji se iz jedanaest nivoa, a za plasmane stanovništvu iz četrnaest nivoa (zasnovanih na kašnjenju u izmirivanju obaveza) koji odslikavaju različite stepene rizika od neispunjavanja obaveza, nedostupnosti sredstava obezbeđenja ili drugih sredstva za umanjenje kreditnog rizika. Nivoi rizika se redovno revidiraju.

Praćenje usaglašenosti sektora sa odobrenim limitima izloženosti, uključujući limite za odabrane industrijske sektore, rizik zemlje i tip proizvoda, odgovornost je Odeljenja kontrole rizika. Izveštaji o kreditnom kvalitetu portfolia i preduzetim odgovarajućim korekcijama redovno se podnose različitim organima Banke. Jedan od osnovnih zadataka je pružanje saveta, uputstava i stručne pomoći sektorima kako bi se u celoj Banci promovisao model dobrog poslovanja u smislu upravljanja kreditnim rizikom.

Svaka poslovna jedinica ima obavezu da implementira kreditnu politiku i procedure Banke, na osnovu svojih ovlašćenja za odobravanje kredita delegiranih od strane Upravnog Odbora. Svaka poslovna jedinica odgovorna je za kvalitet i uspeh svog kreditnog portfolia, kao i za nadgledanje i kontrolu svih kreditnih rizika u svojim portfolijima, uključujući i one koji podležu centralom odobrenju.

Banka je razvila i usvojila kreditnu politiku za svaki sektor koji se bavi kreditiranjem. Svaka kreditna politika Eurobank EFG Štedionice a.d. (u daljem tekstu: Kreditna politika) definiše osnovne koncepte, uputstva i pravila koji obezbeđuju pravilno upravljanje procesom odobravanja, isplate, nadgledanja i naplate kredita i duge izloženosti riziku.

Kreditna politika definiše:

Ciljeve kreditne politike, Osnovne koncepte kreditne politike, Principe kreditiranja, Organizaciju kreditnog poslovanja, Odgovornosti i donošenje odluka, Procedure za odobravanje kredita i drugih plasmana, Kreditni rizik, Instrumente obezbeđenja, Proceduru za naplatu neizmirenih dugovanja.


18

U cilju implementiranja relevantne Kreditne politike, Banka je takođe donela druga neophodna akta, odluke, pravila, procedure itd.

Prilikom preuzimanja kreditnog rizika, Banka primenjuje sledeće osnovna pravila:

Preduslov svake finansijske transakcije je razumevanje ekonomske pozadine date transakcije. Kredit se odobrava jedino kada Banka poseduje dovoljno informacija o kreditnoj sposobnosti dužnika. Banka ne odobrava kredit (odnosno ne povećava iznos već postojećeg kredita) klijentu koji nije voljan ili nije u mogućnosti da obezbedi dovoljno informacija. Sredstva obezbeđenja se prihvataju jedino u smislu umanjenja izloženosti kreditnom riziku i ne mogu služiti kao zamena za sposobnost dužnika da ispuni svoje obaveze (izuzeci: lombard krediti, krediti sa gotovinskim sredstvima obezbeđenja, itd). Velika i najveća izloženost riziku prema svakom dužniku (ili grupi povezanih dužnika), izloženost riziku prema povezanim licima kao i ukupna izloženost Banke (i bilansna i vanbilansna), održava se u okviru limita propisanih Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije. Banka odobrava novi kredit ili odlučuje da produži ili ne produži postojeći kredit na osnovu rejtinga i promena rejtinga dužnika, kao i na osnovu detalja i karakteristika date transakcije. Svi plasmani Banke se zasnivaju na relevantnim odobrenjima, koja određuju odredbe i ostale uslove njihove implementacije. Relevantnom Odlukom Upravnog odbora o nivoima odobrenja definišu se nivoi i limiti za odobravanje plasmana. Za plasmane privredi, postoji pet nivoa ovlašćenja za odobravanje plasmana, od kojih je najviši Upravni odbor (ili druga ovlašćena instanca) u slučajevima visokog rizika i rizika prema povezanim licima. Za plasmane stanovništvu takođe postoje različiti nivoi ovlašćenja u zavisnosti od sektora (krediti stanovništvu, hipotekarni krediti ili krediti preduzetnicima i malim preduzećima), pri čemu je najviša instanca specifični Kreditni odbor svakog od navedenih sektora. Sektor upravljanja rizicima ima pravo glasa u svakom odboru. Sve odluke moraju biti jednoglasne osim u veoma specifičnim i ograničenim slučajevima (ograničenim u smislu iznosa) plasmana privredi koje detaljno reguliše relevantna procedura. Pored kreditne sposobnosti klijenta, limiti rizika se takođe određuju na osnovu različitih instrumenta obezbeđenja. Izloženost riziku prema pojedinačnom dužniku, uključujući banke, ograničen je i uključuje i bilansne i vanbilansne izloženosti riziku. Ukupna izloženost riziku prema pojedinačnom klijentu (ili grupi povezanih lica) po pitanju limita izloženosti, razmatra se i analizira pre izvršavanja transakcije. Sistem rangiranja privrednih klijenata

Sistem rangiranja koji se sastoji iz 11 nivoa bazira rejting dužnika (a ne rejting pojedinačnog kredita) na ponderisanom proseku sledećih parametara rizika:

Finansijski rezultati Sektor Upravljanje Poslovanje


19

Pored toga, i drugi faktori kao što je redovnost izmirivanja obaveza, promena vlasničke strukture dužnika i slično, mogu da utiču na krajnji rejtig klijenta. Kreditni rejting se zasniva na detaljnoj analizi kvalitativnih i kvantitativnih faktora: Kvalitativni faktori su oni koji uzimaju u obzir upravljanje, obasti poslovanja dužnika, uslove u kojima se posluje i slično.

Kvantitativni faktori su oni koji se odnose na niz različitih pokazatelja (glavni pokazatelji: profitabilnost, leveridž, likvidnost) koji proizilaze iz finansijskih izveštaja dužnika (bilans stanja, bilans uspeha, napomene uz finansijske izveštaje, itd).

Preuzete i potencijalne obaveze Osnovna svrha obaveza koje proizilaze iz nepovučenih kredita je da se osigura brza i jednostavna dostupnost sredstava klijentima. Garancije i akreditivi nose isti kreditni rizik kao i krediti.

5.1.2. Obezvređenje i politika rezervisanja

Obezvređni krediti i hartije od vrednosti su oni krediti i hartije od vrednosti za koje Banka utvrdi da nije verovatno da će moći da naplati svu dospelu glavnicu i kamatu prema odredbama ugovora o kreditu / hartijama o vrednosti. Pojedinačno obezvređena sredstva su ona sredstva za koja je pojedinačno procenjena da su obezvređena i za koja su priznati procenjni gubici. Za pojedinačno procenjene stavke, krediti se tretiraju kao obezvređeni čim postoji objektivan dokaz da je nastao procenjeni gubitak. Stavke u portfoliu homogenih kredita tretiraju se kao obezvređene u slučaju kašnjenja od 90 ili više dana za preduzetnike, mala preduzeća, potršačke i gotovinske kredite, a 180 ili više dana za hipotekarne kredite.

Neobezvređena dospela potraživanja

Pod neobezbeđenim dospelim potraživanjima podrazumevaju se krediti i hartije od vrednosti za koje je dospela ugovorena kamata ili glavnica a za koje Banka veruje da ne podležu obezvređivanju s obzirom na nivo obezbeđenja i/ili na osnovu postignutog istorijskog stepena naplate dugovanja. Termin „dospelo finansijsko sredstvo“ definiše se kao „zakašnjenje od 1 dana“. To je slučaj kada komitent nije izršio uplatu prema ugovorenom roku dospeća. Grupe koje Banka koristi u ovom obelodanjivanju su sledeće: Krediti stanovništvu: 1 – 89 dana po dospeću Hipotekarni krediti: 1 – 179 dana po dospeću Krediti preduzetnicima i malim preduzećima: 1– 89 dana po dospeću (plasmani za koje su

priznati rashodi po osnovu pojedinačnog obezvređenja nisu uključeni) Plasmani privredi: 1 – 359 dana po dospeću i interno rangirani ocenom manjom od osam

(plasmani za koje su priznati rashodi po osnovu pojedinačnog obezvređenja nisu uključeni).


20

Restruktuirani i refinansirani krediti Restruktuirani i refinansirani krediti su krediti koji su restruktuirani ili refinansirani usled pogoršanja finansijske pozicije dužnika i više se ne smatraju za kredite u docnji već se tretiraju kao novi krediti. Ukoliko u narednom periodu dođe do kašnjenja u otplati, kredit se klasifikuje kao neobezvređano dospelo potraživanje ili kao obezvređeno dospelo potraživanje u skladu sa situacijom.

Ispravka vrednosti potraživanja kao posledica obezvređenja

Banka vrši ispravku vrednosti potraživanja koja predstavljaju procenu Banke o nastalim gubicima u svom kreditnom portfoliu. Glavne komponente ove ispravke su pojedinačne ispravke koje proizilaze iz pojedinačno značajnih izloženosti i opšte ispravke na nivou portfolia koji sadrži homogene izloženosti, a za gubitke koji su nastali, ali nisu identifikovani na pojedinačnom nivou.

Ispravka vrednosti potraživanja kao posledica obezvređenja plasmana privredi

Za izloženosti prema dužnicima sa rejtingom 7 ili lošijim, u skladu sa zahtevima MRS 39, obračunava se neto sadašnja vrednost procenjenih novčanih tokova za konkretni plasman. Ova vrednost se dodaje iznosu rezervisanja obračunatom u skladu sa odgovarajućom stopom ispravke, a ta suma predstavlja ukupnuo rezervisanje.

Ispravka vrednosti potraživanja kao posledica obezvređenja plasmana stanovništvu Klasifikacija potraživanja od stanovništva se zaniva na analizi kašnjenja u izmirivanju obaveza. Neophodne ispravke vrednosti se izračunavaju primenom odgovarajuće stope ispravke na neto izloženost po svakoj grupi proizvoda i po svakoj grupi kašnjenja u izmirivanju obaveza. U slučaju pojedinačne ispravke vrednosti kredita, budući procenjeni tokovi gotovine se diskontuju u skladu sa zahtevima MRS 39, kako bi se došlo odgovarajućeg iznosa ispravke vrednosti.

Posebne rezerve za procenjene gubitke Za plasmane privredi i stanovništvu, a u skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Banka takođe obračunava posebne rezerve za procenjene gubitke kao što je definisano Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki i drugim relevantim propisima Narodne banke Srbije.

Politika otpisa potraživanja Banka otpisuje kredite / hartije od vrednosti (i sve ispravke vrednosti i rezervisanja za procenjene gubitke u vezi sa njima) kada utvrdi da se krediti / hartije od vrednosti ne mogu naplatiti. Ovakav stav se zauzima nakon razmatranja informacija kao što je značajna promena finansijske pozicije dužnika / izdavaoca i to na način da dužnik / izdavalac ne može da izmiri obaveze, ili da prilivi od sredstava obezbeđenja neće biti dovoljni da pokriju celu izloženost. Za standardizovane plasmane u manjim iznosima, odluka o otpisu je obično zasnovana na kašnjenju u izmirenju obaveza. Relevantni organ Banke odobrava svaki otpis, a u skladu sa odlukom Upravnog odbora.

5.1.3. Instrumenti obezbeđenja

Za većinu plasmana odobrenih klijentima, Banka zateva sredstva obezbeđenja. Obezbeđenje se obično ne uzima za plasmane bankama. Obezbeđenje se najčešće sastoji od sledećih instrumenata:

Gotovinski depoziti u dinarima ili stranoj valuti; Garancije izdate od strane države, državnih fondova ili banaka prve klase; Garancije izdate od strane matične kompanije, drugih pravnih i fizičkih lica Pismo podrške izdato od strane matične kompanije,


21

hipoteka nad nekretninom, zalog nad pokretnom imovinom, sopstvene blanko menice, zalog nad akcijama i vlasničkim udelima zalog nad drugim hartijama od vrednosti (npr. obveznice) ili plemenitim metalima, prenos potraživanja (sa ili bez obaveštenja), preuzimanje prava iz polise osiguranja.

Banka zadržava pravo da zatraži bilo koju drugu vrstu instrumenta (ili varijacije gore navedenih instrumenata) koju smatra neophodnim.

Procena fer vrednosti sredstva obezvređenja je zasnovana na vrednosti instrumenta obezbeđenja procenjenog u trenutku zaduživanja, i ažurira se periodično u skladu sa relevantnom kreditnom politikom, izuzev kada se kredit proceni kao pojedinačno obezvređen. U tom slučaju vrši se nova procena ukoliko se to smatra neophodnim.

5.1.4. Praćenje plasmana

Banka je u svakom trenutku upućena u poslovanje dužnika i svaku promenu njegove kreditne sposobnosti. S tim u vezi, pored redovne procene finansijksih izveštaja, odgovorni sektori sprovode redovne provere poslovanja dužnika. Praćenje dužnika je institucionalizovano kroz redovne izveštaje o kreditima. Izveštaje o kreditima pripremaju sektori, a odobravaju relevantne ovlašćene instance Banke. Kada su u pitanju dužnici iz privrede, frekventnost izveštaja zavisi od njihovog ranga rizičnosti.

5.1.5. Maksimalna izloženost kreditnom riziku bez uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja:

2008 Reklasifikovana

2007 Bilansna aktiva

Potraživanja za kamatu i naknadu 344.940 141.819 Plasmani bankama 29.126.676 3.270.873 Plasmani komitentima

- Preduzeća 5.418.568 8.124.980 - Stanovništvo (uključujući kreditne kartice) 21.525.390 20.136.421 - Hipotekarni krediti 17.024.654 10.875.387 - Preduzetnici i mala preduzeća 18.980.309 9.479.757

Hartije od vrednosti (izuzev sopstevnih akcija) 141.070 73.620 Udeli (učešća) 20.479 20.479 Ostala sredstva 30.700 5.761

Bilansna aktiva 865.189 494.312 93.477.975 52.623.409 Vanbilansne stavke

Finansijske garancije 32.199.838 16.958.132 Nepovučena sredstva i ostale neopozive obaveze 12.386.143 47.632.114

44.585.981 64.590.246 Stanje na dan 31. decembar 138.063.956 117.213.655


22

5.1.6. Plasmani

Pregled plasmana prikazan je u tabeli:

31. decembar 2008. Reklasifikovano

31. decembar 2007.

Plasmani

komitentima Plasmani bankama

Plasmani komitentima

Plasmani bankama

Neobezvređena potraživanja bez kašnjenja 50.077.478 29.126.676 38.952.511 3.270.873 Neobezvređna dospela potraživanja 12.353.180 - 9.550.543 - Obezvređena potraživanja 2.470.895 - 1.407.200 - Ukupni bruto plasmani 64.901.553 29.126.676 49.910.254 3.270.873

a) Neobezvređena potraživanja bez kašnjenja Procena kvaliteta kreditnog portfolia neobezvređenih potraživanja bez kašnjenja na dan 31. decembar 2008. godine može se izvršiti primenom standardnog sistema rangiranja koji je u upotrebi u banci, kao što sledi:

31. decembar 2008. Reklasifikovano

31. decembar 2007.

Plasmani

komitentima Plasmani bankama

Plasmani komitentima

Plasmani bankama

Neobezvređena potraživanja bez kašnjenja - rangiranje: Zadovoljavajući rizik (rang 1 do 6) 16.680.990 29.126.676 7.885.491 3.270.873 Plasmani na listi za praćenje (rang 7) 5.242 - 9.466 - Ukupno stanovništvo 33.391.246 - 31.057.554 - Ukupni bruto plasmani 50.077.478 29.126.676 38.952.511 3.270.873

b) Neobezvređena dospela potraživanja

Na dan 31. decembar 2008. godine, neobezvređeni dospeli plasmani iznose:

Stanovništvo, preduzetnici i mala

preduzeća Privreda

31. decembar 2008. Hipotekarni

krediti Stanovništvo

Preduzetnici i mala

preduzeća Preduzeća Ukupno U kašnjenju do 29 dana 458.473 2.479.799 1.438.766 3.024.265 7.401.303 U kašnjenju 30 - 89 dana 906.217 2.330.807 1.673.031 11.761 4.921.816 U kašnjenju 90 – manje od jedne godine 29.765 - - 296 30.061 Ukupni bruto plasmani 1.394.455 4.810.606 3.111.797 3.036.322 12.353.180 Fer vrednost sredstava obezbeđenja 1.333.974 837.859 1.680.081 2.877.072 6.728.986


23

Na dan 31. decembar 2007. godine, neobezvređeni dospeli plasmani iznose:

Stanovništvo, preduzetnici i mala

preduzeća Privreda


krediti Stanovništvo

Preduzetnici i mala

preduzeća Preduzeća Ukupno

U kašnjenju do 29 dana 2.327.526 4.159.099 685.049 86.770 7.258.444 U kašnjenju 30 - 89 dana 438.053 1.601.890 234.054 3.483 2.277.480 U kašnjenju 90 – manje od jedne godine 13.097 - - 1.522 14.619 Ukupni bruto plasmani 2.778.676 5.760.989 919.103 91.775 9.550.543

Fer vrednost sredstava obezbeđenja 2.602.669 1.078.230 550.078 50.412 4.281.389

c) Pojedinačno obezvređeni plasmani Pregled bruto iznosa pojedinačno obezvređenih plasmana prema rangu, sa fer vrednošću odgovarajućeg kolaterala koje Banka drži kao instrument obezbeđenja, na dan 31. decembar 2008. godine prikazan je u tabeli koja sledi:

Stanovništvo, preduzetnici

i mala preduzeća Privreda


krediti

Preduzetnici i mala


Pojedinačno obezvređeni plasmani, bruto 24.433 900.325 512.027 1.436.786 Fer vrednost sredstava obezbeđenja 21.887 420.005 26.042 467.934

Pregled na dan 31. decembar 2007. godine je kao što sledi:

Stanovništvo, preduzetnici

i mala preduzeća Privreda


krediti

Preduzetnici i mala


Pojedinačno obezvređeni plasmani, bruto 6.513 210.624 419.552 636.689 Fer vrednost sredstava obezbeđenja 6.513 78.671 124.583 209.767

d) Refinansirani plasmani Pregled refinansiranih plasmana prikazan je u tabeli:


2007 Stanovništvo 2.470 - Preduzetnici i mala preduzeća 3.473 32.421 Preduzeća - 51.026 Ukupni bruto plasmani 5.943 83.447


24

5.1.7. Hartije od vrednosti, blagajnički zapisi i i druge obveznice

Na dan 31. decembar 2008 godine, Banka poseduje štedne zapise Narodne banke Srbije u iznosu RSD 1.525.220 hiljada (Napomena 18) i hartije od vrednosti kojima se trguje izdate od strane Republike Srbije (obveznice stare devizne štednje) u iznosu od RSD 141.070 (Napomena 22). Navedene hartije od vrednosti namaju definisan rang. Standard and Poor’s rang zemlje je BB-.

5.1.8. Materijalne vrednosti primljene po osnovu naplate potraživanja

Na dan 31. decembar 2008. godine, Banka ima sledeća sredstva koja su pribavljena po osnovu naplate potraživanja:

Vrsta sredstva Neto sadašnja vrednost


2007 Stambeni objekti 12.415 12.415

5.1.9. Koncentracija rizika finansijskih sredstava sa izloženošću kreditnom riziku

a) Geografska struktura plasmana

Struktura kreditnih izloženosti Banke, iskazanih po knjigovodstvenoj vrednosti, grupisana prema geografskim sektorima, data je u narednoj tabeli:

Srbija Grčka Zapadna

Evropa Ukupno

Potraživanja za kamatu i naknadu 336.140 8.800 - 344.940 Plasmani bankama 2.464.714 26.661.962 - 29.126.676 Plasmani komitentima

- Preduzeća 5.418.568 - - 5.418.568 - Stanovništvo 21.525.390 - - 21.525.390 - Hipotekarni krediti 17.024.654 - - 17.024.654 - Preduzetnici i mala preduzeća 18.980.309 - - 18.980.309

Hartije od vrednosti (osim sopstvenih akcija) 141.070 - - 141.070 Udeli (učešća) 20.479 - - 20.479 Ostali plasmani 30.700 - - 30.700 Ostala sredstva 845.295 1.642 18.252 865.189

Stanje na dan 31. decembar 2008. 66.787.319 26.672.404 18.252 93.477.975 - - - - Stanje na dan 31. decembar 2007. 51.774.057 799.362 49.990 52.623.409

EUROBANK EFG A.D. BEOGRAD Napomene uz finansijske izveštaje za godinu završenu 31. decembra 2008. godine S nvi iz i s rugačije naznačeno

os u izraženi u 000 RSD osim ako nije d

25

b) Sektorska struktura plasmana

Struktura kreditnih izloženosti Banke, iskazanih po knjigovodstvenoj vrednosti, grupisana prema industrijskim sektorima, data je u narednoj tabeli:

Trgovina i uslužne

delatnosti Građevina Finansijske

usluge Proizvodnja Privatna lica Ostalo UKUPNO

Potraživanja za kamatu i naknadu 98.907 9.974 16.051 24.199 180.731 15.078 344.940 Plasmani bankama - - 29.126.676 - - - 29.126.676 Plasmani komitentima

- Preduzeća 4.000.184 548.677 60.549 600.964 - 208.194 5.418.568 - Stanovništvo - - - - 21.525.390 - 21.525.390 - Hipotekarni krediti - - - - 17.024.654 - 17.024.654 - Preduzetnici i mala preduzeća 6.153.072 784.905 22.593 3.061.223 8.600.849 357.667 18.980.309

HoV (izuzev sopstvenih akcija) - - - - - 141.070 141.070 Udeli (učešća) - - 20.479 - - - 20.479 Ostali plasmani - - - - - 30.700 30.700 Ostala sredstva 65.212 7.968 87.316 - 424.738 279.955 865.189 Stanje na dan 31. decembar 2008. 10.317.375 1.351.524 29.333.664 3.686.386 47.756.362 1.032.664 93.477.975 Stanje na dan 31. decembar 2007. 8.583.723 234.476 4.350.996 1.029.318 35.737.879 2.687.017 52.623.409


26

5.2. Tržišni rizik Banka je izložena tržišnim rizicima, koji predstavljaju rizik da će fer vrednost budućih tokova

gotovine finansijksih instrumenata fluktuirati zbog promene tržišnih cena. Tržišni rizici proizilaze iz otvorene pozicije po osnovu kamatnih, valutnih i kapitalnih proizvoda, koji su izloženi generalnim i specifičnim promenama na tržištu i promenama kamatnih stopa, kurseva stranih valuta i cenama kapitalnih proizvoda.

5.2.1. Devizni rizik

Izloženost deviznom riziku se redovno prati kroz usaglašavanje sa limitima propisanim od strane Narodne banke Srbije. Banka održava deviznu poziciju pomoću odobravanja kredita sa deviznom klauzulom. Banka takođe, ima aktivan pristup u upravljaju deviznim rizikom kroz oprezno procenjivanje otvorene devizne pozicije i pridržavanjem limita rizika propisanim od strane NBS kao i limita sadržanim u internim aktima donesenim od strane rukovodstva i Odbora za upravljanje rizicima.

5.2.2. Rizik od promene kamatnih stopa

Rizik od promene kamatnih stopa je izloženost riziku finansijske pozicije Banke usled nepovoljnih kretanja kamatnih stopa. Opšte posmatrano, dva su načina na koji promene kamatnih stopa mogu da utiču na banku. Kao prvo, promene kamatnih stopa utiču na vrednost sredstava, obaveza i vanbilansnih stavki banke; potom, promene kamatnih stopa utiču na buduće tokove gotovina. Rizik od promene kametnih stopa može se javiti u različitim oblicima kao rizik iz računa premija, rizik krive prihoda, i bazni rizik. Kamatne stope banke se utvrđuju uzimajući u obzir tržišne kamatne stope i druge faktore (kao što je trošak rizika, očekivani nivo ispravki vrednosti itd.) i Banka ih redovno usklađuje. Aktivnost upravljanja rizikom ima za cilj optimizaciju neto prihoda od kamate, održavanje tržišne kamatne stope na konzistentnom nivou u skladu sa poslovnom strategijom Banke. Rukovodstvo Banke upravlja ročnom uslađenošću aktive i pasive na osnovu: makro i mikro ekonomskih predviđanja, predviđanja uslova za postizanje likvidnosti i predviđanja trendova kamatnih stopa. Izloženost Banke riziku od promene kamatnih stopa prikazana je u tabeli na sledećoj strani. Tabela uključuje sredstva i obaveze klasifikovane prema ranijem datumu od: datuma moguće promene stopa ili datumu dospeća.

5.2.3. Analiza osetljivosti

Upravljanje rizikom od promene kamatnih stopa i deviznim rizikom je dopunjeno praćenjem osetljivosti bilansa uspeha Banke u odnosu na različita scenarija promene kamatnih stopa i kurseva valuta. Osetljivost bilansa uspeha je efekat pretpostavljenih promena u kamatnim stopama i deviznim kursevima na neto prihode od kamata u toku jedne godine. Analiza osetljivosti bilansa uspeha na promene u kamatnim stopama i deviznim kursevima je prikazana u sledećoj tabeli:


27

Osetljivost bilansa uspeha

Osetljivost na promenu kamatnih stopa 2008 Reklasifikovana

2007 Povećanje u procentim poenima +1 paralelna promena 1.912 10.820 Promena kurseva valuta 10% depresijacija dinara 5.513 19.124

5.3. Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti nastaje usled nemogućnosti Banke da ispunjava svoje dospele obaveze što može imati negativan efekat na finansijski rezultat i kapital Banke. Banka upravlja ovim rizikom tako što obezbeđuje različite izvore finansiranja koji obuhvataju sledeće: depozite komitenata sa različitim rokovima dospeća; depozite sa tržišta novca i kredite stranih banaka i finansijskih institucija; dostupne kredite većinskog akcionara akcijski kapital Izvori likvidnosti se stalno revidiraju kako bi se obezbedila diversifikacija u smislu valute, geografske strukture, porekla, proizvoda i trajanja. Usklađenost odnosno kontrolisana neusklađenost dospeća i kamatnih stopa sredstava i obaveza od suštinskog je zančaja za upravljanje poslovanjem. Banke obično nisu u potpunosti ročno usklađene, s obzirom da su poslovi često neizvesnog trajanja i različitih tipova. Neusklađena pozicija potencijalno povećava profitabilnost, ali takođe povećava i rizik od gubitka. Dospeća sredstava i obaveza i sposobnost Banke da zameni, po prihvatljivom trošku, kamatonosne obaveze kako dospevaju, bitni su faktori u proceni likvidnosti Banke i njenoj izloženosti riziku od promena kursa i kamtnih stopa.

Zahtevi za likvidnost neophodnu da bi se pokrilo aktiviranje garancija i stand-by akreditiva su znatno manji od iznosa obaveza jer Banka uopšteno gledano ne očekuje da će treća lica povlačiti sredstva po ovom osnovu. Ukupna ugovorena suma potencijalne obaveze, ne predstavlja neophodno buduće zahteve za gotovinom, s obzirom da će mnoge od ovih obaveza isteći ili biti otkazane bez odliva gotovine.


28

Nediskontovani tokovi gotovine Iznosi prikazani u tabeli koja sledi prikazuju nediskontovane tokove gotovine obaveza za 2008. i 2007. godinu.

Na dan 31 decembar 2008.

Do 1 meseca

1-3 meseca

3-12 meseci

1-5 godina

Preko 5 godina Ukupno

Transakcioni i ostali depoziti 43.220.675 12.960.461 27.347.934 2.630.199 988.783 87.148.052 Obaveze po kreditima 23.120 - - - - 23.120 Subordinirane obaveze - - - 443.005 - 443.005 Ostale obaveze 338.021 138.634 - - - 476.655

Ukupno 43.581.816 13.099.095 27.347.934 3.073.204 988.783 88.090.832

Na dan 31 decembar 2007.

Do 1 meseca

1-3 meseca

3-12 meseci

1-5 godina

Preko 5 godina Ukupno

Transakcioni i ostali depoziti 25.881.181 8.241.922 22.816.480 4.228.584 - 61.168.167 Obaveze po kreditima 10.152 - - - - 10.152 Subordinirane obaveze - - - 462.232 - 462.232 Ostale obaveze 265.533 - - - - 265.533

Ukupno 26.156.866 8.241.922 22.816.480 4.690.816 - 61.906.084

Na dan 31 decembar 2008. Ne duže od

1 godine 1-5 godina Preko 5 godina Ukupno

Preuzete obaveze po nepovučenim kreditima i limitima 7.657.997 4.097.959 630.187 12.386.143 Garancije i akreditivi 703.298 21.405.280 10.091.260 32.199.838 Ostale neopozive obaveze 280.708 1.309.842 - 1.590.550 Operativni lizing 97.171 - - 97.171 Obaveze iz kapitala 167.128 - - 167.128

Ukupno 8.906.302 26.813.081 10.721.447 46.440.830

Na dan 31 decembar 2007. Preuzete obaveze po nepovučenim kreditima i limitima 2.847.829 4.001.268 30.619 6.879.716 Garancije i akreditivi 6.539.885 5.438.180 4.980.066 16.958.131 Ostale neopozive obaveze 1.606.291 1.606.291 Operativni lizing 70.255 - - 70.255

Ukupno 11.064.260 9.439.448 5.010.685 25.514.393

Derivatni tokovi gotovine

Derivati sa izmirenjem na neto osnovi Derivati koji će biti izmireni na neto bazi uključuju devizne swap-ove zaključene na vanberzanskom tržištu. Donja tabela razvrstava obaveze iz derivata koje će biti izmirene na neto bazi, u odgovarajuće grupe prema vremenu dospeća, a na bazi preostalog perioda do ugovorenog konačnog roka dospeća. Iznosi obelodanjeni u tabeli koja sledi prikazuju nediskontovane tokove gotovine obaveza.


29

Finansijske obaveze na dan 31. decembar 2008.

Manje od 2

meseca Između 1 i 3 meseci

Između 3 i 12

meseci

Između 1 i 5

godina Preko 5 godina

Iznosi na

bilansu stanja

Svopovi 6.862 - - - 3.100

Ukupno 6.862 - - - - 3.100 5.4. Operativni rizik

Operativni rizik je rizk od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke prouzrokovan ljudskom greškom, neadekvatnim internim procedurama i procesima, neadekvatnim upravljanjem informacionim sistemom i drugim sistemima banke, kao i usled nepredviđenih eksternih događaja (ekonomska sredina, promene u bankarskom sistemu, tehnološki razvoj itd). Deo ovog rizika je i pravni rizik, koji proističe iz nemogućnosti banke da se usaglasi sa pravnim ili ugovornim odredbama, što može imati negativan uticaj na operacije ili status banke. Rizici se prate po poslovnim sektorima i po vrstama događaja operativnog gubitka, i redovno se analiziraju kako bi se preduzele neophodne izmene.

5.5. Upravljanje kapitalom

Banka kontinuirano upravlja kapitalom, koji predstavlja širi koncept od pozicije kapitala u bilansu stanja, sa ciljem da:

obezbedi usaglašenost sa zahtevima vezanim za kapital koji su definisani od strane

Narodne banke Srbije, da obezbedi adekvatan nivo kapitala za nastavak poslovanja po principu „nastavka

poslovanja”, da održi kapital na nivou koji će omogućiti budući razvoj poslovanja.

Adekvatnost kapitala, kao i korišćenje kapitala Banke se prati mesečno od strane rukovodstva Banke.

Narodna banka Srbije je definisala sledeća ograničenja za kapital:

Minimalni novčani iznos kapitala od EUR 10 miliona Koeficijent adekvatnosti kapitala od minimalno 12% Bruto dinarski plasmani stanovništvu u visini od maksimalno 150% osnovnog kapitala

Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala i odbitnih stavki:

Osnovni kapital čini: akcijski kapital po osnovu običnih akcija, emisona premija, rezerve iz dobiti, neraspoređeni dobitak/gubitak, kapitalna dobit/gubitak po osnovu otkupljenih sopstvenih akcija, i nematerijalna ulaganja i otkupljene sopstvene akcije kao minusne stavke osnovnog kapitala. Dopunski kapital čini: akcijski kapital po osnovu prioritetnih akcija, emisona premija po osnovu prioritetnih akcija, revalorizacione rezerve koje se odnose na osnovna sredstva i učešća u kapitalu, rezerve iz dobiti za opšte bankarske rizike do 1.25% rizične aktive, subordinirane obaveze u nivou do 50% osnovnog kapitala, i otkupljene sopstvene prioritetne akcije kao minusna stavka dopunskog kapitala. Odbitne stavke od ukupnog kapitala čini: nedostajući iznos rezervi za procenjene gubitke, učešća u kapitalu banaka ili drugih finansijskih organizacija koja prelaze 10% kapitala organizacije u koju se


30

ulaže kao i 10% kapitala banke koja vrši ulaganja i iznos dopunskog kapitala banke koji prelazi njen osnovni kapital.

Rizična bilansna i vanbilansna aktiva se utvrđuju u skaldu sa propisanim ponderima rizičnosti za sve tipove aktive. U skaldu sa propisima Narodne banke Srbije, prilikom obračuna koeficijenta adekvatnosti kapitala, ukupna rizična bilansna i vanbilansna aktiva se uvećavaju za procenjenih tržišnih rizika.

U sledećoj tabeli je prikazana struktura ukupnog kapitala Banke na dan 31. decembra 2008. godine, kao i koeficijent adekvatnosti kapitala:


2007

Osnovni kapital 30.549.535 20.264.072

Dodatni kapital 270.603 321.745

Odbitne stavke Nedostajući iznos rezervi za potencijalne gubitke (14.640.639) (7.147.817) Učešće u kapitalu preko 10% (20.479) (20.479)

Ukupno kapital 16.159.020 13.417.521

Rizična aktiva: Bilansna aktiva 70.704.500 31.918.707 Vanbilansna aktiva 29.843.621 18.346.921 Devizni rizik 72.111 93.231 Cenovni rizik 216.966 -

Ukupno rizična aktiva 100.837.198 50.358.859

Adekvatnost kapitala 16,0% 26,6% 5.6. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza

Fer vrednost predstavlja iznos za koji se neko sredstvo može razmeniti, odnosno obaveza izmiriti, u nezavisnoj transakciji između obaveštenih i voljnih strana. Tržišna cena, gde postoji aktivno tržište (kao što je proznata berza), nabolji je dokaz fer vrednosti finansijskog instrumenta. Međutim, tržišne cene nisu dostupne za niz finansijskih sredstava i obaveza koje Banka ima. Stoga, kada tržišna cena finansijskih instrumenata nije dostupna, fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza se procenjuje koristeći sadašnju vrednost ili druge tehnike procena zasnovane na trenutno preovlađujućim tržišnim uslovima. Na vrednosti dobijene upotrebom ovih tehnika značajno utiču pretpostavke koje se tiču i iznosa i vremena budućih tokova gotovine i upotrebljenih diskontnih stopa. Sledeće metode i pretpostavke ukazuju da je fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza približna njihovim neto sadašnjim vrednostima:

a) sredstva kojima se trguje, derivati i druge transakcije preduzete u svrhu trgovanja, kao i štedni zapisi, HoV raspoložive za prodaju i sredstva i obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha, mere se po fer vrednosti, oslanjajući se na kotirane cene na berzi ukoliko su dostupne. Ukoliko vrednosti kotirane na berzi nisu dostupne, onda se fer vrednosti procenjuju upotrebom tehnika procene zanovanih na postojećim tržišnim podacima.


31

b) sva ostala sresdstva i obaveze Banke su iskazana po varijabilnim kamatnim stopama, kojima se u redovnim intervalim ponovo određuje cena. Stoga Banka nije značajnije izložena riziku promene fer vrednosti, a sadašnja vrednost finansijskih sredstava i obaveza je u značajnoj meri ista kao i njihova fer vrednost, osim ako nije drugačije naznačeno.

5.7. Finansijska kriza

Nedavna kretanja na svetskom finansijskom tržištu i finansijskom tržištu u Srbiji Tekuća globalna kriza likvidnosti koja je počela sredinom 2007. godine rezultirala je, između ostalog, smanjenim finansiranjem tržišta kapitala, smanjenom likvidnošću bankarskog sektora, i povremeno, većim kamatnim stopama na međubankarskom tržištu i veoma visokim stepenom promenljivosti na berzama. Prvi znaci finansijske krize u Srbiji postali su očigledni početkom oktobra 2008. godine, prvenstveno u oblasti štednih depozita stanovništva gde je na tržištu zabeležen značajan pad tokom oktobra 2008. godine. Smanjenje štednih depozita stanovništva je rezultiralo usporavanjem kreditnih aktivnosti banaka. Dolazi do depresijacije lokalne valute nakon što su se strani investitori delimično povukli sa srpskog tržišta, a strane direktne investicile počele da opadaju. Učinak na likvidnost Kao što je navedeno ranije, štedni depoziti stanovništva značajno su se smanjili tokom oktobra 2008. godine. Procenjuje se da je 15% ukupne štednje građana povučeno iz sistema. Istovremeno, likvidnost međubankarskog tržišta takođe se značajno smanjila. Takve okolnosti uticale su na sposobnost banaka da pribave nove i zadrže postojeće štedne depozite građana pod uslovima sličnim onima koji su bili primenjeni u ranijim transakcijama. Iz tog razloga, banka je preduzela raznovrsne mere da bi povećala depozitnu bazu i povratila poverenje klijenata. Učinak na dužnike Na dužnike Banke može uticati smanjena likvidnost i deprecijacija lokalne valute što bi za posledicu moglo uticati na njihovu sposobnost da otplate uzete kredite. Pogoršanje uslova za dužnike takođe može uticati na prognozu rukovodstva o tokovima gotovine i procenu obezvređenja finansijskih i nefinansijskih sredstava. U onoj meri u kojoj su informacije dostupne, rukovodstvo Banke je adekvatno revidiralo procene budućih tokova gotvine u svojim procenama obezvređenja sredstava. Učinak na kolateral (posebno nekretnine) Iznos rezervisanja za kredite usled obezvređenja zanovan je na proceni ovih sredstava od strane rukovodstva na datum bilansa stanja nakon što se u obzir uzmu tokovi gotovine koji mogu biti posledica zaplene sredstava umanjene za troškove pribavljanja i prodaje kolaterala. Tržište u Srbiji za mnoge vrste kolaterla, pogotovo kada su pitanju nekretnine, još uvek nije pogođeno nedavnim kretanjima na svetskim finansijskim tržištima. Međutim, očekuje se da će cena nekretnina donekle opasti što za posledicu može imati da će se realna realizovana vrednost zaplenjenog kolaterala razlikovati od vrednosti pripisane prilikom procene obezvređenja.


32

6. Prihodi i rashodi od kamata


2007 Prihodi od kamata Prihodi od kamata po osnovu sredstava u dinarima Krediti 9.703.339 5.350.383 Depoziti 33.873 73.535 Hartije od vrednosti 282.424 647.627 Ostali plasmani 1.843.672 753.878 Prihodi od kamata od sredstava u stranoj valuti Krediti 21.011 2.508 Depoziti 186.923 64.073 Hartije od vrednosti 86.908 118.257 Ostali plasmani 4.111 5.066 12.162.261 7.015.327 Rashodi kamata Rashodi kamata po osnovu sredstava u dinarima Krediti - (38) Depoziti (700.273) (432.733) Hartije od vrednosti (47.550) (105.050) Rashodi kamata po osnovu sredstava u stranoj valuti Krediti (27.104) (307.159) Depoziti (2.918.772) (1.486.585) Hartije od vrednosti - - (3.693.699) (2.331.565) Dobitak po osnovu kamata 8.468.562 4.683.762

7. Prihodi i rashodi od naknada i provizija


2007 Prihodi od naknada i provizija Naknade za bankarske usuge 1.146.234 834.573 Provizije po izdatim garancijama i drugim jemstvima 351.039 179.577 Ostale naknade i provizije 245.467 130.272 1.742.740 1.144.422 - - Rashodi od naknada i provizija - - Naknade za usluge platnog prometa u zemlji (25.924) (24.939) Naknade za usluge platnog prometa u inostranstvu (15.833) (16.206) Provizije za primljene garancije i jemstva (11.637) (8.832) Ostale naknade i provizije (126.461) (139.431) (179.855) (189.408) - - Dobitak po osnovu naknada i provizija 1.562.885 955.014


33

8. Neto dobitak po osnovu hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha


2007 Dobici po osnovu HoV 45.472 35.952 Gubici po osnovu HoV (1.197) (5.069)

Neto (gubici)/dobici 44.275 30.883 9. Neto prihodi / (rashodi) od kursnih razlika


2007 Pozitivne kursne razlike 59.960.467 22.727.523 Negativne kursne razlike (65.780.471) (22.353.881) Neto prihodi / (rashodi) od kursnih razlika (5.820.004) 373.642

U skladu sa propisima Narodne banke Srbije, promenjeni su kontni okvir i predstavljanje finansijskih izveštaja za godinu završenu 31. decembra 2008. godine. Shodno tome, u 2008. godini, prihodi i rashodi od kursnih razlika po osnovu dinarskih kredita i depozita indeksiranih u stranoj valuti, reklasifikovani su sa neto prihoda/rashoda od kursnih razlika, na prihode i rashode od promene vrednosti imovine i obaveza (Napomena 15).

10. Ostali poslovni prihodi


2007 Prodaja potraživanja 50.544 - Naplaćeni otpisani plasmani 814 20.041 Odžavanje neaktivnih računa 180.507 279.224 Dobici od prodaje osnovnih sredstava 1.292 3.814 Prihodi po osnovu iznajmljivanja sefova 379 2.711 Prihodi od naplaćenih šteta i sudskih sporova 97 1.127 Ostali prihodi 4.336 5.935

Ukupno 237.969 312.852

Na dan 31. decembar 2008. godine, prihodi po osnovu održavanja nekativnih računa u iznosu od RSD 180.507 hiljada (31. decembar 2007. godine: RSD 279.224 hiljade) odnose se na naplaćene naknade za održavanje nekativnih računa klijenata. Neaktivni računi su računi na kojima nije bilo prometa od 2002. godine i čiji pojedinačni saldo iznosi manje od EUR 30. Budući da je Banka u navedenom periodu održavala bazu datih računa i nije izvršila zatvaranje računa, Organi upravljanja banke su doneli Odluku, u skladu sa internim procedurama, da se izvrši naplata naknade po osnovu održavanje računa u navedenom periodu. Naplata naknade je izvršena zaduživanjem neaktivnih računa.


34

11. Neto rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja

2008 2007 Prihodi od ukidanja indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja Ukidanje indirektnih otpisa plasmana bilansnih pozicija

Potraživanja po osnovu kamata i naknada (Napomena 20) 784 10.361 Dati krediti i depoziti (Napomena 21) 52.317 138.241 Ostala sredstva (Napomena 28) 11 1.530 53.112 150.132

Ukidanje rezervisanja za penzije (Napomena 34) 1.507 - Ukidanje rezervisanja za sudske sporove (Napomena 34) 7.474 - Ukidanje rezervisanja za vanbilansne pozicije (Napomena 34) - 8.231

Ukupno 62.093 158.363 Rashodi indirektnih otpisa plasmana, rashodi rezervisanja i rashodi po osnovu suspenzije kamate Indirektni otpisi plasmana bilansnih pozicija

Potraživanja po osnovu kamata i naknada (Napomena 20) (75.400) (37.791) Dati krediti i depoziti (Napomena 21) (1.180.422) (668.692) Ostala sredstva (Napomena 28) (7.965) (9.414)

(1.263.787) (715.897) Rezervisanja za vanbilansne stavke (Napomena 34) (65.580) (28.131) Rezervisanja za sudske sporove (Napomena 34) (36.823) (31.139) Rezervisanja za penzije (Napomena 34) - (11.527) Ostala rezervisannja (Napomena 34) (12.948) -

Ukupno (1.379.138) (786.694) Neto prihodi/(rashodi) po osnovu indirektnih optisa plasmana i rezervisanja (1.317.045) (628.331)

12. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi


2007 Zarade 1.269.602 943.301 Porezi na zarade i naknade zarada 189.126 145.418 Doprinosi na zarade i naknade zarada 278.749 216.995 Naknade za privremene i povremene poslove 2.279 - Ostali lični troškovi 41.270 5.279 Ukupno 1.781.026 1.310.993

13. Troškovi amortizacije


2007 Nematerijalna ulaganja (Napomena 25) 196.988 137.296 Osnovna sredstva (Napomena 26) 407.116 356.362 Ukupno 604.104 493.658


35

14. Operativni i ostali poslovni rashodi


2007 Administrativni troškovi 1.525.197 1.323.413 Nematerijalni troškovi (bez poreza i doprinosa) 924.195 763.726 Doprinosi 286.659 223.427 Materijali 190.420 169.098 Porezi 80.736 57.197 Otpis potraživanja 7.151 15.314 Otuđenja i otpisi nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava 10.745 27.233 Ostali troškovi 11.502 46.832 Ukupno 3.036.605 2.626.240

Detaljan pregled administrativnih troškova prikazan je u tabeli:


2007 Transportne usluge 48.584 28.599 PTT usluge 130.665 89.909 Telefon 71.317 92.878 Održavanje softvera 299.792 217.997 Održavanje hardvera 40.063 31.398 Održavanje osnovnih sredstava 35.260 39.786 Održavanje mreže bankomata 10.126 6.162 Reklama i propaganda 346.489 325.520 Donacije 36.607 76.950 Zakupnina 489.195 400.002 Ostale usluge 17.099 14.212

Ukupno 1.525.197 1.323.413

Na dan 31. decembar 2008. godine, nematerijalni troškovi u iznosu od 924.195 hiljade obuhvataju sledeće značajne kategorije troškova: troškovi usluga EFG Retail Services u iznosu od RSD 293.357 hiljada, troškovi osiguranja depozita u iznosu od RSD 167.131 hiljada, troškovi obezbeđenja u iznosu od RSD 73.545 hiljade, troškovi intelektualnih usluga u iznosu od RSD 40.931 hiljada, troškove čišćenja u iznosu od RSD 35.851 hiljada, troškovi informatičkih usluga u iznosu RSD 20.195 hiljada kao i ostali nematerijalni troškovi.


36

15. Prihodi i rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza


2007 Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza Plasmani i potraživanja – kursne razlike 49.383.167 5.942.239 Revalorizacija kredita stopom rasta cena na malo 655 4.005 Obaveze – kursne razlike 65.807 - Povećanje tržišne vrednosti derivata 1 - 49.449.630 5.946.244 Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza Plasmani i potraživanja – kursne razlike (42.924.612) (5.816.926) Obaveze – kursne razlike (82.655) - Smanjenje tržišne vrednosti derivata (3.100) - (43.010.367) (5.816.926) Neto prihodi/(rashodi) od promene vrednosti imovine i obaveza 6.439.263 129.318

Na dan 31. decembar 2008. godine, prihodi od promene vrednosti sredstava i obaveza u iznosu od RSD 655 hiljada odnosi se na prihode po osnovu revalorizacije kredita stopom rasta cena na malo (2007. godina: RSD 4.005 hiljada). U skladu sa propisima Narodne banke Srbije, promenjeni su kontni okvir i predstavljanje finansijskih izveštaja za godinu završenu 31. decembra 2008. godine. Shodno tome, u 2008. godini, prihodi i rashodi od kursnih razlika po osnovu dinarskih kredita i depozita indeksiranih u stranoj valuti, reklasifikovani su sa neto prihoda/rashoda od kursnih razlika, na prihode i rashode od promene vrednosti imovine i obaveza (Napomena 9).

16. Porez na dobit

Porez na dobit sastoji se od sledećih poreza:


2007 Tekući porez (217.060) (10.807) Odloženi poreski prihod/(rashod) (Napomena 27) 95.499 (96.746)

Ukupno (121.561) (107.553)


37

Porez na dobit Banke pre oporezivanja se razlikuje od teorijskog iznosa koji bi nastao primenom prosečne ponderisane poreske stope i bio bi kao što sledi:


2007 Dobit/(Gubitak) pre oporezivanja 4.194.170 1.426.249 Obračunati porez po stopi 10% (419.417) (142.625) Troškovi koji se ne priznaju u poreskom bilansu (14.702) (19.041)

Poreski efekat rezultata tekućeg perioda (434.119) (161.666)

Poreski efekat prenetih gubitaka i neiskorišćenih kredita - (197) Poreski efekat privremenih razlika 3.594 (7.102) Priznavanje odloženih poreskih sredstava po osnovu poreskih kredita 91.905 50.606 Iskorišćeni ranije nepriznati poreski krediti 217.060 10.806 Ukupan poreski (rashod)/prihod iskazan u bilansu uspeha (Napomena 16) (121.560) (107.553)

Obaveza za tekući porez na dobit na dan 31. decemabr 2008. godine iznosi RSD 207.154 i sastoji se od obaveze za porez u iznosu od RSD 217.060 hiljada za dobit ostvarenu u 2008. godini umanjene za ranije pretplaćene poreze u iznosu od RSD 9.906 hiljada kao što je prikazano u sledećoj tabeli:


2007 Obaveza za tekući porez po poreskom bilansu za 2008. godinu 217.060 10.807 Potraživanja po osnovu pretplaćenih poreza na dobit (9.906) (4.569)

Ukupno obaveza za porez (Napomena 35) 207.154 6.238 17. Zarada po akciji

Osnovna zarada po akciji izračunava se deljenjem neto dobiti sa ponderisanim prosečnim brojem običnih akcija u toku godine.


2007 Dobitak 4.072.609 1.318.696 Prosečan broj običnih akcija u toku godine 244.982 158.608

Zarada po akciji (izražena u RSD po akciji) 16.62 8.31


38

18. Gotovina i gotovinski ekvivalenti


2007 U dinarima Žiro račun 11.054.885 676.412 Gotovina u blagajni 774.835 463.373 Gotovinski ekvivalenti 1.525.220 4.299.570 Ostala novčana sredstva 46.967 13.868 U stranoj valuti Devizni računi 156.836 175.576 Gotovina u blagajni 1.775.055 960.803 Ostala novčana sredstva 11.429 13.551 Ukupno 15.345.227 6.603.153

U skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 116/2006, 3/2007, 31/2007, 93/2007, 35/2008, 94/2008, 100/2008, 107/2008, 110/2008, 112/2008), obavezna rezerva u dinarima se izdvaja na žiro račun, te se stoga knjigovodstveno posebno ne iskazuje. Na dan 31. decembar 2008. godine, obračunata obavezna rezerva u dinarima iznosila je RSD 7.239.166 hiljada (2007. godine: RSD 852,940 hiljada). Banka može da koristi obaveznu rezervu da održi likvidnost.

19. Opozivi depoziti i krediti


2007

Krediti po REPO transakcijama sa NBS - 6.215.374 Obavezna rezerva kod Narodne banke Srbije u stranoj valuti 9.860.633 13.869.509

Ukupno 9.860.633 20.084.883

U skladu sa Odlukom o obaveznoj rezervi banaka Narodne banke Srbije („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 116/2006, 3/2007, 31/2007, 93/2007, 35/2008, 94/2008, 100/2008, 107/2008, 110/2008, 112/2008), Banka je dužna da obračuna i izdvoji obaveznu rezervu u stranoj valuti na posebnom račun kod Narodne banke Srbije. Rezerva se obračunava u procentima na iznos prosečnog mesečnog stanja depozita u stranoj valuti. Obavezna rezerva se obračunava po stopi od 40% - 45% na iznos prosečnog stanja depozita u stranoj valuti i indeksiranih depozita. Iznos obračunate obavezne rezerve umanjen je za iznos dugoročnih stambenih kredita osiguranih kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita. 40% izračunate obavezne rezreve izdvaja se u dinarima. Obavezna rezerva se obračunava na depozite lizing kompanija po stopi od 100%, i po stopi od 20% na iznos stanja deviznih subordiniranih obaveza.


39

20. Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja


2007 Potraživanja u dinarima Kamata 349.751 193.576 Naknada 54.086 8.949 Prodaja 7.941 7.068 Fer vrednost derivata 1 - Potraživanja u stranoj valuti Kamata 2.362 2.181 Naknada 4.419 618 Prodaja 474 821 Potraživanja za kamatu i naknadu, bruto 419.034 213.213 Minus: Ispravka vrednosti (74.094) (71.394)

Potraživanja za kamatu i naknadu, neto 344.940 141.819

Promene na ispravkama vrednosti prikazane su u sledećoj tabeli:


2007

Početno stanje 71.394 40.204

Nove ispravke vrednosti (Napomena 11) 75.400 37.791 Ukidanje ispravki vrednosti (Napomena 11) (784) (10.361) Neto kursne razlike (9.847) 140 Otpis (62.069) (3.434)

Ostalo - reklasifikacija (Napomena 28) - 7.054

Stanje na dan 31. decembar 74.094 71.394

EUROBANK EFG A.D. BEOGRAD Napomene uz finansijske izveštaje za godinu završenu 31. decembra 2008. godine Svi nosi su izraženi u 0

iz 00 RSD osim ako nije drugačije naznačeno

40

21. Dati krediti i depoziti

2008 Reklasifikovana 2007

Bankarski sektor u

zemlji

Finansijske organizacije Preduzeća Preduzetnici Stanovništvo Strana lica Ukupno Ukupno

Depoziti dati u dinarima Ostali dati depoziti 1.180.000 - - - - - 1.180.000 1.050.000 Depoziti dati u stranoj valuti Ostali dati depoziti 1.284.715 - - - - 17.861.962 19.146.677 3.014.937 Ostali namenski depoziti - - - - - 88.268 88.268 33.791

Krediti dati u dinarima Investicioni krediti - - 1.330.147 901.980 - - 2.232.127 1.246.592 Dozvoljena prekoračenja - 12.789 763.493 768.306 588.778 - 2.133.366 1.807.340 Krediti za obrtna sredstva - - 8.596.305 7.031.437 - - 15.627.742 7.244.234 Stambeni krediti - - - - 16.867.310 - 16.867.310 10.734.876 Ostali krediti - - 5.571.984 180.617 22.142.432 8.800.000 36.695.033 27.789.560

Krediti dati u stranoj valuti 258.982 Ostali krediti - - 57.706 - - - 57.706 -

Dati krediti i depoziti, bruto 2.464.715 12.789 16.319.635 8.882.340 39.598.520 26.750.230 94.028.229 53.180.312

Minus: Ispravka vrednosti - - (671.073) (233.081) (1.048.477) - (1.952.631) (1.292.894)

Dati krediti i depoziti, neto 2.464.715 12.789 15.648.562 8.649.259 38.550.042 26.750.230 92.075.597 51.887.418


41

Kamatne stope na indeksirane kredite pravnim licima kreću se od 4% do 36% na godišnjem nivou i od 16% do 25,5% godišnje na dinarske kredite. Banka fizičkim licima odobrava dinarske kredite sa valutnom klauzulom, pri čemu se kamata kretala u rasponu od 7% - 26% na godišnjem nivou i dinarske kredite sa kamatom of 17,5% do 33,5%.

Promene na ispravkama vrednosti za kredite i depozite klijenata predstavljene su u sledećoj tabeli:

Privreda Stanovništvo Hipotekarni

Preduzetnici i mala

preduzeća Ukupno

Početno stanje 1.1.2007. 271.706 430.955 23.494 46.306 772.461 Nove ispravke vrednosti (Napomena 11) 87.115 404.517 16.792 160.268 668.692 Ukidanje ispravki vrednosti (Napomena 11) (79.020) (55.732) - (3.489) (138.241) Neto kursne razlike (2.075) 3.707 (5) (589) 1.038 Ostalo - - - (11.056) (11.056)

Stanje na dan 01.01. 2008. 277.726 783.447 40.281 191.440 1.292.894 Nove ispravke vrednosti (Napomena 11) 19.794 581.505 - 579.123 1.180.422 Ukidanje ispravki vrednosti (Napomena 11) (31.277) (195) (20.845) - (52.317) Neto kursne razlike 55.851 179.399 8.484 (133.238) 110.496 Otpis - (526.199) - (52.665) (578.864)

Stanje na dan 31.12.2008. 322.094 1.017.957 27.920 584.660 1.952.631 22. Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija)


2007 Obveznice stare devizne štednje 141.070 73.620 141.070 73.620

Obveznice stare devizne štednje se odnose na hartije od vrednosti koje je izdala Republika Srbija na osnovu Zakona o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po osnovu devizne štednje građana („Službeni list SRJ“ br. 36/2002). Obveznice su emitovane bez kupona, glase na ime i prenosive su. Obveznice glase na evro a mogu se isplaćivati u dinarima ili u evrima i registrovane su u Centralnom registru. Navedenim hartijama od vrednosti se aktivno trguje na Beogradskoj berzi.

23. Udeli (učešća)


2007 Udeli (učešća) 20.479 20.479

20.479 20.479

Na dan 31. decembar 2008. godine, Banka ima učešće u kapitalu EFG Lesing-a od 25,56% (31. decembar 2007. godine: 25,56%).


42

24. Ostali plasmani


2007 Ostali plasmani u dinarima Plasmani po osnovu akceptiranja, avaliranja i izvršenih plaćanja po garancijama 7.680 2.439 Ostali plasmani 1.545 - Ostali plasmani u stranoj valuti Ostali obavezni depoziti 3.544 3.169 Ostali plasmani 21.240 1.369 Ostali plasmani, bruto 34.009 6.977 Minus: Ispravka vrednosti (3.309) (1.216) Ostali plasmani, neto 30.700 5.761

25. Nematerijalna ulaganja

Licence i

softver Sredstva u

pripremi Ukupno

Stanje na dan 1. januar 2007. Nabavna vrednost 676.358 256.955 933.313 Ispravka vrednosti i obezvređenje (216.148) - (216.148)

Neotpisana vrednost 460.210 256.955 717.165

Godina zavšena na dan 31.decembar 2007 Početno stanje neotpisane vrednosti 460.210 256.955 717.165 Nove nabavke 59.466 324.007 383.473 Prenosi 522.635 (522.635) - Prenos sa /na osnovna sredstva (Napomena 26) 5.265 (658) 4.607 Ostalo 1.218 (3.387) (2.169) Amortizacija (Napomena 13) (137.296) - (137.296)

Neotpisana vrednost na dan 31.decembar 2007 911.498 54.282 965.780

Na dan 31.decembar 2007 Nabavna vrednost 1.259.676 54.282 1.313.958 Ispravka vrednosti i obezvređenje (348.178) - (348.178)

Neotpisana vrednost 911.498 54.282 965.780

Godina završena 31. decembra 2008. Početno stanje neotpisane vrednosti 911.498 54.282 965.780 Nove nabavke - 338.601 338.601 Prenosi 289.975 (289.975) - Amortizacija (Napomena 13) (196.988) - (196.988)

Neotpisana vrednost na dan 31.decembar 2008. 1.004.485 102.908 1.107.393

Na dan 31. decembar 2008 Nabavna vrednost 1.549.651 102.908 1.652.559 Ispravka vrednosti i obezvređenje (545.166) - (545.166)

Neotpisana vrednost 1.004.485 102.908 1.107.393 Neotpisana vrednost nematerijalnih ulaganja ne razlikuje se materijalno of fer vrednosti.


43

26. Osnovna sredstva

Zemljište i građevinski objekti

Oprema i ostala

osnovna sredstva

Osnovna sredstva u pripremi i

avansi Ukupno Stanje na dan 1. januar 2007. Nabavna vrednost 893.077 1.180.629 162.548 2.236.254 Ispravka vrednosti i obezvređenje (194.843) (376.190) - (571.033) Neotpisana vrednost 698.234 804.439 162.548 1.665.221 Godina završena na dan 31. decembar 2007. Početno stanje neotpisane vrednosti 698.234 804.439 162.548 1.665.221 Nove nabavke 5.852 84.568 2.409.658 2.500.078 Prenos sa avansa 188.966 228.817 (417.783) - Prenos sa/na nematerijalna ulaganja (Napomena 25) (4.607) - - (4.607) Preknjižavanje na nematerijlna ulaganja (Napomena 25) (1.048) 1.048 - - Prenos na ostalu aktivu (10.171) (6.873) - (17.044) Smanjenja (19.166) (7.960) - (27.126) Ostalo - - - - Amortizacija (Napomena 13) (105.925) (250.437) - (356.362) Neotpisana vrednost na dan 31. decembar 2007. 752.135 853.602 2.154.423 3.760.160 Na dan 31.decembar 2007. godine Nabavna vrednost 1.031.153 1.453.097 2.154.423 4.638.673 Ispravka vrednosti i obezvređenje (279.018) (599.495) - (878.513) Neotpisana vrednost 752.135 853.602 2.154.423 3.760.160 Godina završena na dan 31. decembar 2008. Početno stanje 752.135 853.602 2.154.423 3.760.161 Nove nabavke - - 706.727 706.727 Prenos sa avansa 271.087 344.386 (615.473) - Prenos sa avansa uključen u Ostala sredstva - 27.369 - 27.369 Prodaja - (5.137) - (5.137) Rashodovanje (4.517) (6.983) - (11.501) Ostalo - (282) 14 (268) Amortizacija (Napomena 13) (142.362) (264.754) - (407.116) Neotpisana vrednost na dan 31.decembar 2008 876.343 948.201 2.245.691 4.070.235 Na dan 31.decembar 2008 Nabavna vrednost 1.294.135 1.737.974 2.245.691 5.277.801

Ispravka vrednosti i obezvređenje (417.792) (789.773) (1.207.566) Neotpisana vrednost 876.343 948.201 2.245.691 4.070.235

Neotpisana vrednost osnovnih sredstva ne razlikuje se materijalno od fer vrednosti.

Troškovi zakupnine u iznosu od RSD 489.195 hiljada (2007. godina: RSD 400.002 hiljada) koji se odnose na zakup nekretnina, uključeni su u operativne troškove (Napomena 14). Na dan 31. decembar 2008. godine Banka nema tereta na osnovnim sredstvima.


44

27. Odložena poreska sredstva

Odloženi porezi su obračunati na privremene razlike, prenete poreske gubitke i neiskorišćene poreske kredite.


2007 Odložena poreska sredstva na osnovu neiskorišćenih poreskih kredita - iz 2007. godine 160.499 45.018 - iz 2006. godine - 5.588 - iz 2004. godine - 9.815 - iz 2003. godine - 8.173 Odložena poreska sredstva po osnovu privremenih razlika 7.304 3.710

167.803 72.304

Promene odloženih poreskih sredstava:


2007

Početno stanje odloženih poreskih sredstava 72.304 169.050 Promene u toku godine:

Smanjenje/(Povećanje) odloženih poreskih obaveza i (smanjenje)/povećanje odloženih poreskih sredstava po osnovu privremenih razlika 3.594 (7.102) Odložena poreska sredstva po osnovu prenetih gubitaka iz prethodnih perioda - (139.310) Ukidanje odloženih poreskih sredstava po osnovu poreskih kredita koji se ne mogu više koristiti - (940) Priznavanje odloženih poreskih sredstava po osnovu poreskih kredita 91.905 50.606

Ukupan odloženi poreski (rashod)/prihod za godinu 95.499 (96.746)

Odložena poreska sredstva 167.803 72.304

Odloženi poreski prihod u bilansu uspeha sastoji se od sledećih stavki:


2007 Amortizacija 3.594 (7.102) Preneti poreski gubici - (139.310) Poreski krediti 91.905 49.666

95.499 (96.746)

Na dan 31. decembar 2008. godine, Banka ima nepriznata odložena poreska sredstva po osnovu poreskih kredita u iznosu od RSD 409.276 hiljade. Poreski krediti su iz godina od 2003. do 2007. godine, i isteći će 10 godina nakon datuma nastanka. Rukovodstvo veruje da nije sigurno da će buduća dobit omogućiti korišćenje ovih poreskih kredita.


45

28. Ostala sredstva


2007 Aktivna vremenska razgraničenja u dinarima Razgraničena potraživanja za obračunatu kamatu 526.102 213.001 Razgraničena potraživanja za ostale obračunate prihode 9.637 6.006 Razgraničeni ostali troškovi 78.995 101.720 Ostala aktivna vremenska razgraničenja 31.361 35.965 Aktivna vremenska razgraničenja u stranoj valuti Razgraničena potraživanja za obračunatu kamatu 2.009 2.926 Razgraničena potraživanja za ostale obračunate prihode - 99 Razgraničeni rashodi kamata - 447 Ostala aktivna vremenska razgraničenja 2.668 2.534 650.772 362.698 Ostala potraživanja u dinarima Od zaposlenih 603 755 Po osnovu avansa datih za obrtna sredstva 32.138 26.219 Po osnovu avansa datih za osnovna sredstva 51.089 9.836 Po osnovu pretplaćenih poreza i doprinosa 1.682 4.297 Potraživanja po osnovu kartica 18.111 31.316 Prolazni i privremeni računi (4.342) (16.353) Ostala potraživanja u dinarima 100.424 51.274 Ostala potraživanja u stranoj valuti Od zaposlenih 1 32 Po osnovu avansa datih za obrtna sredstva 2.987 2.362 Prolazni i privremeni računi 1.483 2.924 Ostala potraživanja 25.386 21.932 229.562 134.594 Zalihe Inventar u upotrebi 13.343 13.343 Sredstva stečena naplatom potraživanja 13.490 13.500 Zalihe materijala 1.094 1.607 27.927 28.450

Ostala sredstva, bruto 908.261 525.742 Minus: Ispravka vrednosti potraživanja (28.654) (17.596) Minus: Ispravka vrednosti sitnog inventara (14.418) (13.834) Ostala sredstva, neto 865.189 494.312


46

Promene ispravke vrednosti prikazane su u tabeli:


2007

Početno stanje 17.596 22.554

Nova rezervisanja (Napomena 11) 7.965 9,414 Ukidanje rezervisanja (Napomena 11) (11) (1,530) Neto kursne razlike 3.103 (166) Isknjižavanje - (5.622) Ostalo - reklasifikacija (Napomena 20) - (7.054) Stanje na dan 31. decembar 28.653 17.596

29. Transakcioni depoziti


2007 Transakcioni depoziti u dinarima Banke i druge finansijske organizacije 1.654 22.362 Preduzeća 1.338.024 1.635.278 Preduzetnici 547.561 380.255 Stanovništvo 796.613 900.466 Strana lica 89.199 5.911 Drugi komitenti 222.054 246.000 Transakcioni depoziti u stranoj valuti Banke i druge finansijske organizacije 185.870 309.450 Preduzeća 2.014.828 2.181.742 Preduzetnici 23.252 32.095 Stanovništvo 2.527.457 3.693.985 Strana lica 234.621 274.516 Drugi komitenti 31.387 1.469

Ukupno 8.012.520 9.683.529

EUROBANK EFG A.D. BEOGRAD Napomene uz finansijske izveštaje za godinu završenu 31. decembra 2008. godine Svi nosi su izraženiz i u 000 RSD osim ako nije drugačije naznačeno

47

30. Ostali depoziti

2008

Reklasifikovana

2007

Bankarski sektor u

zemlji

Javni sektor Preduzeća Preduzetnici Stanovništvo Strana lica

Drugi komitenti Ukupno Ukupno

Ostali depoziti u dinarima Štedni depoziti - - - - 51.941 - - 51.941 60.810 Namenski depoziti - - 18.542 - 25.401 21.947 - 65.890 144.864 Depoziti kao sredstvo obezbeđenja datih kredita - 22.324 23.400 - 9.769 - - 55.493 35.353 Ostali depoziti 1.213.555 565.001 2.224.455 16.158 - - 63.300 4.082.469 2.471.448 Ostali depoziti u stranoj valuti Štedni depoziti - - - 40.984.861 1.127.401 - 42.112.262 17.337.438 Namenski depoziti - - 385.959 - 209.769 299.774 8.175 903.677 11.344.195 Depoziti kao sredstvo obezbeđenja datih kredita - - 95.220 17.058 3.166.879 363 - 3.279.520 3.207.135

Ostali depoziti 1.291.870 - 1.785.864 - 4.266 23.379.240 155.779 26.617.019 15.360.563

Ukupno 2.505.425 587.325 4.533.440 33.216 44.452.886 24.828.725 227.254 77.168.271 49.961.806

Godišnja kamatna stopa od 3% do 6% se obračunava na depozite po viđenju kompanija u dinarima, dok kamatna stopa na depozite u stranoj valuti varira od 1,5% do 2,25%. Oročeni depoziti nose kamatnu stopu od 16% do 18%. Godišnja kamatrna stopa na depozite po viđenju stanovništva iznosi od 0,75% do 9,5%, u zavisnosti od valute i dospeća, dok kamatna stopa na oročene depozite varira od 2,5% do 10,6%. Najniža kamatna stopa se plaća na depozite u CHF. Godišnja kamatna stopa na oročene depozite u dinarima stanovništva kreće se u rasponu od 9% do 15,77%.


48

31. Primljeni krediti


2007 Ostale finansijske obaveze u dinarima 1.197 4.468 Ostale finansijske obaveze u stranoj valuti 21.923 5.684 Ukupno 23.120 10.152

32. Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene fer vrednosti derivata


2007 Obaveze u dinarima Za kamate 9 4.646 Za naknade i provizije 3.021 1.818 Fer vrednost derivata (Napomena 5.3) 3.100 - Obaveze u stranoj valuti Za kamate 559 6.996 Za naknade i provizije 17 2.992 6.706 16.452

Obaveze po osnovu derivata:


2007 Fer vrednost Fer vrednost

Derivati

Ugovorni/nominalni

iznos Sredstva Obaveze

Ugovorni/nominalni

iznos Sredstva Obaveze Valutni deriavti zaključeni na vanberzanskom tržištu Valutni swap-ovi 11.402.949 1 3.100 - - - Ukupno 11.402.949 1 3.100 - - -

33. Obaveze za poreze


2007 Porez po odbitku na kamate 19.115 15.917 Porez na dodatu vrednost 7.286 9.159 Drugi porezi i doprinosi 21.327 7.477 Ukupno 47.728 32.553

34. Rezervisanja


2007 Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi 104.258 26.288 Rezervisanja za sudske sporove (Napomena 39 b) 75.441 42.494 Rezervisanja za penzije 24.415 27.297 Ostala rezervisanja 12.948 -

Ukupno 217.062 96.079


49

Ostala rezervisanja u iznosu od RSD 12.980, na dan 31. decembar 2008. godine, odnose se na rezervisanje formirano u vezi potencijalnog neovlašćenog povlačenja sredstava sa računa vezanih za obveznice stare devizne štednje.

Promene na rezervisanjima prikazane su u narednoj tabeli:

Rezervisanja

za penzije

Rezervisanja za sudske

sporove Ostala

rezervisanja

Rezervisanja po

vanbilansnoj evidanciji Ukupno

Stanje na dan 01.01.2007. 16.250 11.322 - 7.147 34.719 Nova rezervisanja (Napomena 11) 11.527 31.139 - 28.131 70.797 Ukidanje rezervisanja (Napomena 11) - - - (8.231) (8.231) Isplata po osnovu rezervisanja za penzije (480) - - - (480) Neto kursne razlike - 33 - (759) (726) Stanje na dan 31.12.2007. godine 27.297 42.494 - 26.288 96.079 - - - - - Nova rezervisanja - 36.823 12.948 65.580 115.351 Ukidanje rezervisanja (Napomena 11) (1.507) (7.474) - - (8.981) Isplata po osnovu rezervisanja za penzije (1.375) - - - (1.375) Neto kursne razlike - 3.598 - 12.390 15.988 Stanje na dan 31.12.2008. godine 24.415 75.441 12.948 104.258 217.062

Glavne aktuarske pretpostavke upotrebljene u obračunu rezervisanja za penzije:


2007

% % Diskontna stopa 6,5% 5,5% Povećanje prosečne zarade na nacionalnom nivou 4,0% 4,5% Stopa inflacije 3,0% 3,0%

35. Obaveze iz dobitka


2007 Obaveze iz dobitka 700 700 Obaveze za porez na dobit 207.154 6.238 Ukupno 207.854 6.938


50

36. Ostale obaveze


2007 Obaveze o po snovu zarada i naknada Za neto zarade 111.020 7 Za poreze na zarade i naknade zarada 10.548 (3) Za doprinose na zarade i naknade zarada 16.915 - Po osnovu privremenih i povremenih poslova - 69 Ostale obaveze prema zaposlenima 151 509 138.634 582 Ostale obaveze u dinarima Po komisionim poslovima 5.260 3.579 Po osnovu primljenih avansa 462 594 Prema dobavljačima 153.797 98.813 Prolazni i privremeni računi 39.589 28.108 Ostale obaveze 27.671 17.124 Ostale obaveze u stranoj valuti Po osnovu primljenih avansa 4.279 27.259 Prema dobavljačima 51.343 32.009 Prolazni i privremeni računi - 1.084 Ostale obaveze 486 438 282.887 209.008 Pasivna vremenska razgraničenja u dinarima Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu 37.676 4.612 Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode 91.507 60.986 Razgraničeni prihodi po osnovu naknada 658.202 581.558 Razgraničeni prihodi kamata 19.305 4.174 Ostala pasivna vremenska razgraničenja 41.651 59.406 Pasivna vremenska razgraničenja u stranoj valuti Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu 865.031 393.461 Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode 7.879 3.200 Ostala pasivna vremenska razgraničenja 63.374 24.519

1.784.625 1.131.916 Subordinirane obaveze u stranoj valuti Subordinirane obaveze 443.005 396.183

Ukupno 2.649.151 1.737.689 Banka je u toku 2005. godine dobila subordinirani kredit od većinskog akcionara Eurobank Ergasias u iznosu od EUR 5.000 hiljada (na dan 31. decembar 2008: RSD 443.005 hiljade). Kredit je odobren na period od 6 godina uz promenljivu kamatnu stopu.


51

37. Kapital

Kapital Banke obuhvata akcijski kapital, emisionu premiju, rezerve, revalorizacione rezerve, rezerve iz dobiti, gubitak ranijih godina i gubitak tekuće godine:


2007 Akcijski i ostali kapital Akcijski kapital obične akcije 25.422.400 19.182.900 Akcijski kapital prioritetne akcije 4.800 4.800 Emisiona premija 6.051.999 3.231.745 Ostali kapital 2.727 2.727 31.481.926 22.422.172 Rezerve banke iz dobiti 303.549 303.549 Posebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke 34.142 34.142 Ostale rezerve 230.392 230.392 568.083 568.083 Akumulirana dobit 28.556 28.556 Akumulirani gubitak (454.320) (1.773.016) Dobit tekuće godine 4.072.609 1.318.696 3.646.845 (425.764) Ukupno kapital 35.696.854 22.564.491

Broj izdatih akcija 254.272 191.877

Nominalna vrednost akcija iznosi RSD 100.000 po pojedinačnoj akciji


52

Akcionari Banke na dan 31.12.2008. godine predstavljeni su u tabeli koja sledi:

Akcionar Obične

akcije % Prioritetne

akcije % Ukupne

akcije %

EFG Eurobank Ergasias 140.366 55,21% 17 35,42% 140.383 55,21% Berberis Investments Limited 3.690 1,45% - 0,00% 3.690 1,45% EFG N.E. BV Holding Company Holland 108.666 42,74% - 0,00% 108.666 42,74% Republika Srbija, Vlada 1.502 0,59% - 0,00% 1.502 0,59% Agromerkantilija zemljoradnicka zadruga - 0,00% 3 6,25% 3 0,00% AKT - 0,00% 1 2,08% 1 0,00% Bambi Banat - 0,00% 3 6,25% 3 0,00% Buducnost - 0,00% 2 4,17% 2 0,00% Dunav AD - 0,00% 1 2,08% 1 0,00% Habit pharm - 0,00% 5 10,42% 5 0,00% Kopaonicanka ZP - 0,00% 2 4,17% 2 0,00% Saobracajni institut CIP - 0,00% 3 6,25% 3 0,00% Siemens IT solutions and service - 0,00% 2 4,17% 2 0,00% Stem - 0,00% 1 2,08% 1 0,00% TP Beogradelektro - 0,00% 6 12,50% 6 0,00% Trustex - 0,00% 1 2,08% 1 0,00% ZZ Bajina Basta - 0,00% 1 2,08% 1 0,00%

Ukupno 254.224 100,00% 48 100,00% 254.272 100,00%

Promene u broju običnih i prioritetnih akcija prikazane su u tabeli:

Obične akcije Prioritetne akcije

Stanje nadan 01.01.2007. 150.134 48 XIV emisija akcija 14.844 - XV emisija akcija 26.851 -

Stanje na dan 31.12.2007. 191.829 48 XVI emisija akcija 51.652 - XVII emisija akcija 10.743 -

Stanje na dan 31.12.2008. 254.224 48 Emisija akcija i promene strukture kapitala Eurobank EFG Banka je u toku 2008. godine imala dve emisije akcija. Na osnovu Odluke skupštine akcionara o povećanju osnovnog kapitala bez javne ponude iz novembra 2007. godine, sprovedena je XVI emisija akcija u vrednosti od RSD 7.499.870 hiljada. Emitovano je 51.652 akcija pojedinačne nominalne vrednosti od RSD 100 hiljada, dok je prodajna vrednost iznosila RSD RSD 145.200 hiljada po akciji pa je po osnovu ove emisije ostvarena emisiona premija u iznosu od RSD 2.334.670 hiljada. Emisija akcija je realizovana u januaru 2008. godine. Emisija je u celosti otkupljena od strane postojećeg akcionara EFG New Europe Holding Company Holland.


53

XVII emisija akcija je realizovana u iznosu od RSD 1.599.884 hiljada. Izdato je 10.743 akcija pojedinačne nominalne vrednosti od RSD 100 hiljada, dok je prodajna vrednost iznosila RSD 145.200 hiljada po akciji pa je po osnovu ove emisije ostvarena emisiona premija u iznosu od RSD 485.584 hiljada. Emisija je u celosti otkupljena od strane postojećeg akcionara EFG New Europe Holding Company Holland.

Donacija akcija Republici Srbiji

U skladu sa Ugovorom o prodaji i kupovini Nacionalne štedionice banka a.d. Beograd, koji je potpisan od strane Republike Srbije i EFG Eurobank Ergasias Atina, EFG Eurobank Ergasias je u obavezi da donira Republici Srbiji 1% običnih akcija Banke određenih na datum završteka procesa pripajanja Nacionalne štedionice banke a.d. Beograd Eurobanci EFG a.d. Beograd. Donacija akcija je izvršena u martu 2008. godine. Broj akcija doniranih Republici Srbiji iznosi 1.502 akcija.

Emisiona premija Emisiona premija obuhvata pozitivnu razliku između postignute prodajne vrednosti akcija i njihove nominalne vrednosti. Na dan 31.12.2008. godine emisona premije Banke iznosila je RSD 6.051.999 hiljada (31.12.2007: RSD 3.231.745 hiljada).

Rezerve iz dobiti Rezerve iz dobiti u iznosu od RSD 533.941 hiljada formirane su u skladu sa zakonskom regulativom i statutom Banke dok rezerve u iznosu od RSD 34.142 hiljada predstavljaju rezerve izdvojene u ranijim godinama za procenjene gubitke po osnovu plasmana.

Nedostajući iznos rezervi za procenjene gubitke

Na dan 31. decembar 2008. godine nedostajući iznos rezervi za potencijalne gubitke po aktivi i vanbilansnim stavkama klasifikovanim u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije iznosi RSD 14.640.639 hiljada (31. decembar 2007. godine: RSD 7.147.817 hiljada).

Akumulirana dobit i gubitak Na dan 31. decembra 2008. godine, Banka ima nepokriveni gubitak ostvaren u ranijim godinama u iznosu od RSD 454.320 hiljada i neraspoređenu dobit iz prethodnih godina u iznosu od RSD 28.556 hiljada (31. decembar 2007. godine: nepokriveni gubitak ostvaren u ranijim godinama u iznosu od RSD 1.773.016 hiljada neraspoređena dobit iz prethodnih godina u iznosu od RSD 28.556 hiljada). Pokriće gubitka se vrši u skladu sa zakonom i u skladu sa statutom i drugim aktima Banke.

38. Vanbilansne pozicije

a) Polsovi u ime i za račun trećih lica


2007 Plasmani po poslovima u ime i za račun javnog sektora – poljoprivreda - Kratkoročni 1.407.363 1.510.035 - Dugoročni 1.051.636 1.127.210

Dugoročni krediti za mlade 144.270 100.564

Ukupno 2.603.269 2.737.809


54

b) Preuzete buduće obaveze


2007

U dinarima Date garancije i druga jemstva 643.805 418.600 Preuzete neopozive obaveze za nepovučene kredite i plasmane 7.547.580 6.796.280 Ostale preuzete neopozive obaveze 1.374.352 1.362.891 U stranoj valuti Date garancije i druga jemstva 31.556.033 16.539.532 Preuzete neopozive obaveze za nepovučene kredite i plasmane 4.838.563 83.435

Ostale preuzete neopozive obaveze 216.198 243.400

Ukupno 46.176.531 25.444.138

c) Primljena jemstva na obaveze


2007 Osiguranje stambenih kredita kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita 15.704.922 9.640.549

Ukupno 15.704.922 9.640.549

d) Derivati


2007 Derivati 69.863.421 39.116.127

Ukupno 69.863.421 39.116.127

e) Druge vanbilansne pozicije


2007 Primljene hipoteke 65.541.942 36.286.989 Primljene garancije i akreditivi 11.946.469 16.575.246 Obveznice građana u Centralnom registru 137.930.528 115.025.950 Hartije od vrednosti po osnovu REPO transakcija sa NBS 1.593.700 10.595.000 Druga vanbilansna aktiva 70.061.777 36.588.051

Total 287.074.416 215.071.236


55

39. Potencijalne obaveze

a) Neotkazive obaveze po osnovu operativnog lizinga Neotkazive obaveze po osnovu operativnog lizinga:


2007 U periodu ne dužem od 1 godine 97.171 70.255 U periodu od 1 do 5 godina - - U periodu preko 5 godina - - 97.171 70.255

b) Sudski sporovi

Na dan 31.12.2008. godine, protiv Banke se vode tri spora po osnovu isplaćenih obveznica stare devizne štednje neovlašćenim licima sa falsifikovanim dokumentima. Iako, u poslu servisiranja obveznica stare devizne štednje Banka ima ulogu agenta koji poslove servisiranja obveznica vrši u ime i za račun Vlade Repubike Srbije, Banka je izvršila rezervisanja po osnovu obveznica stare devizne štednje u iznosu od RSD 64.711 hiljada (31. decemabr 2007. godine: RSD 30.208 hiljada).

Na dan 31. decembar 2008. godine Banka je izvršila rezervisanja po osnovu sudskih sporova u ukupnom iznosu od RSD 10.730 hiljada (31. decembar 2007. godine: RSD 12.286 hiljada) – Napomena 34.

40. Usaglašenost sa pokazateljima Narodne banke Srbije

Banka je dužna da svoje poslovanje obavlja u skladu sa odredbama Zakona o bankama i drugom regulativom Narodne banke Srbije. Na dan 31. decembra 2008. godine, pokazatelji Banke bili su u propisanim okvirima:

Pokazatelji poslovanja Propisani

pokazatelji 2008 Adekvatnost kapitala min 12% 16,00% Dugoročna ulaganja max 60% 25,19% Izloženost prema licima povezanim sa bankom max 20% 8,18% Zbir velikih izloženosti banke max 400% 39,97% Pokazatelj likvidnosti: - u prvom mesecu izveštajnog perioda min 1 1,92 - u drugom mesecuizveštajnog perioda min 1 3,76 - u trećem mesecu izveštajnog perioda min 1 2,28 Pokazatelj deviznog rizika max 30% 0,37%

Počev od 30. septembra 2008. godine, Narodna banka Srbije je uvela novi metod obračuna pokazatelja adekvatnosti kapitala. Najznačajnije promene odnose se na sledeće:

Drugačiji tretman stambenih i komercijalnih kredita Uvođenje pondera rizika od 125% za indeksirane kredite za dužnike koji imaju otvorenu

deviznu pozicij, a nemaju obezbeđenje; i ponder rizika od 75% ukoliko je kredit obezbeđen kolateralom nad stambenim objektima.

Uključivanje tržišnih rizika u obračunu pokazatelja adekvatnosit kapitala

Da nije došlo do promene metodologije obračuna pokazatelja kapitala, na dan 31. decembar 2008. godine, pokazatelj adekvatnosti kapitala Banke bio bi viši za oko 8%, odnosno iznosio bi oko 24%.

Banka je na dan 31. decembra 2008. godine uskladila navedene pokazatelje sa zahtevima Narodne banke Srbije.


56

41. Odnosi sa povezanim licima

Eurobank EFG Štedionica je ćerka-komapnija EFG Eurobank Ergasias, registrovanoj na Atinskoj berzi. EFG Eurobank Ergasias je član EFG Grupe čija je krajnja matična kompanija EFG Bank European Financial Group, banka koje je registrovana u Švajcarskoj i koja poseduje 43,7% glasačkih prava. Ostalih 56,3% glasačkih prava drži veliki broj akcionara. Sva glasačka prava EFG Bank European Financial Group su u vlasništvu porodice Latsis koja je krajnji vlasnik. Banka obavlja brojne transakcije sa povezanim licima u toku svog redovnog poslovanja. Transakcije sa povezanim licima na dan 31. decembar 2008. godine prikazane su u tabeli:

Eurobank

Ergasias

EFG Retail

Services

EFG property services

EFG Leasing

EFG Asset

Fin Business exchange

Romania IT

Shared Services

RECO Real

Property

EFG New Europe

Funding BV

EFG Secu-rities

Serbia

EFG Business Services

Aktiva Devizni račun 129.492 - - - - - - - - - Potraživanja za kamatu i naknadu 10.437 397 385 - - - - - - - Plasmani komitentima 26.661.962 47.744 12.739 - - - - - - 12.805 Učešća u kapitalu - - - 20.479 - - - - - - Ostala potraživanja - - - - - - - - - -

Ukupno aktiva 26.801.891 48.141 13.124 20.479 - - - - - 12.805 -

Pasiva Obaveze prema klijentima - 12.764 32.351 1.052.831 57.142 - - 109.811 - - 17.857 Obaveze za uzete kredite i pozajmice 23.220.094 - - - - - - - - - - Subordinirani kredit 443.005 - - - - - - - - - - Obaveze za kamatu 71.764 - 324 2.845 - - - - - - 517 Ostale obaveze - - - - - - - - - -

Ukupno obaveze 23.734.863 12.764 32.675 1.055.676 57.142 - - 109.811 - - 18.374

Prihodi Prihodi po osnovu kamata 772.656 6.178 1.554 493 1.195 - - 4.751 - 276 - Prihodi po osnovu derivata 80.970 - - - - - - - - - - Prihodi po osnovu HoV 36.526 - - - - - - - - - - Prihodi od naknda - 157 100 819 363 - - 61 4.218 - -

Ukupno prihodi 890.152 6.335 1.654 1.312 1.558 - - 4.812 4.218 276 -

Rashodi Rashodi kamata 331.336 - 324 11.114 1.682 - - - - - 517 Zakup - - - - 2.196 - - - - - - Usluge - 293.357 10.132 - - 6.657 179.041 - - - -

Ukupno rashodi 331.336 293.357 10.456 11.114 3.878 6.657 179.041 - - - 517

Vanbilans Akreditivi 11.525.292 - - 143.358 60.600 - - - - - - Derivati 11.402.949 - - - - - - - - - - Ostale vanbilanse stavke - - 41 - - - - - - 3.622 -


57

Na dan 31. decembar 2008. godine, krediti zaposlenima iznosili su RSD 1.237.050 (31. decembar 2007. godine: RSD 884.516). Krediti su odobravani u skladu sa poslovnom politikom banke a kamatne stope se kreću u rasponu od 9,5% do 18% za stambene kredite, i u rasponu od 7% do 9% za potrošačke kredite.

a) Naknade ključnom osoblju


2007 Troškovi plata i drugih naknada 61.141 77.342

61.141 77.342

42. Devizni kursevi

Kursevi najznačajnijih valuta koje su korišćene prilikom preračuna deviznih pozicija bilansa stanja na dan 31. decembar u RSD prikazani su u narednoj tabeli:

31. decembar


2007 USD 62,9000 53,7267 EUR 88,6010 79,2362 CHF 59,4040 47,8422

43. Usaglašavanje potraživanja po osnovu kredita, depozita i ostalih obaveza sa klijentima

Prema odredbama Zakona o računovodstvu i reviziji, Banka je usaglasila potraživanja po osnovu kredita, depozita i ostalih obaveza sa klijentima na dan 30. novembar 2008. godine.

44. Upravni odbor

Članovi Upravnog odbora Eurobank EFG Štedionice na dan 31. decembar 2008. godine navedeni su sledećoj tabeli:

Predsednik Članovi David Watson Piergiorgio Pradelli Stavros Ioannou Nikolaos Aliprantis Evagelos Kavvalos Angelos Tsichrintzis Slobodan Slović Georgios Michelis Karakasis Theodoros

45. Događaji nakon datuma bilansa stanja

Nije bilo značajnijih događaja nakon datuma bilansa stanja koje bi bilo neophodno obelodaniti u Finansijskim izveštajima.

Predsednik Izvršnog odbora Filippos Karamanolis

Documents

EUROBANK EFG A.D. BEOGRAD FINANSJSKI · PDF fileFinansijski instrumenti po fer vrednsoti kroz bilans uspeha mere se po fer vrednosti, i Obaveze iz aktivnsoti trgovanja mere se po fer