Milorad Radoj~i}

publicista

Vaqevo

DR SELIMIR \OR\EVI] (1866-1915)

fizikus Okruga vaqevskog

Apstrakt: Po~etkom maja 2006. navr{ilo se 140. godina od ro|ewa

dr Selimira \or|evi}a, fizikusa Okruga vaqevskog. Mnogo je u~inio na

razvoju i unapre|ewu zdravstvene slu‘be u vaqevskom kraju, a naro~ito

na le~ewu rawenih i obolelih tokom oslobodila~kih ratova od 1912. do

1915. godine. Zato je jo{ za ‘ivota, postao je simbol herojske borbe

protiv epidemije tifusa. Povodom ove zna~ajne godi{wice napisana je

biografija, na osnovu neobjavqenih i objavqenih izvora, da bi se potpu-

nije i svestranije osvetlio wegov ‘ivotni put i doprinos vaqevskom,

i uop{te, srpskom zdravstvu.

Kqu~ne re~i: porodica, zdravqe, lekar, Vaqevo, epidemija tifusa,

po‘rtvovawe, patriotizam, po{tewe, humanizam.

Tek u drugoj polovini 19. veka u Vaqevu i okolini dolazi dosna‘nijeg razvoja zdravstvene slu‘be. Tome su zna~ajno doprine-li: radikalnija promena dru{tveno-ekonomskih odnosa, zapo-{qavawe {kolovanih medicinskih kadrova, obrazovawe {pi-tiqskog fonda, osnivawe i izgradwa zgrade bolnice, otvaraweprve apoteke, podizawe nivoa zdravstvene kulture, promena hi-gijenskih prilika i sli~no. Posebno krupan doga|aj u razvojuzdravstvene slu‘be u vaqevskom kraju predstavqa zavr{etakizgradwe bolni~kog objekta i wegovo opremawe 1885. i 1886. go-dine1. To je omogu}ilo da se u ovom gradu na Kolubari zaposli iradno anga‘uje ~itava plejada istaknutih zdravstvenih radnika

27

UDK = 929:614.2 \or|evi}, S.

1 Miroslav Peri{i}: Vaqevo grad u Srbiji krajem 19. veka, Beograd – Va-qevo 1998, str. 149.

Srbije s kraja 19. i u prvoj polovini 20. veka. Me|u wima veomazapa‘eno mesto pripada dr Selimiru \or|evi}u okru‘nom fi-zikusu.

Wegovo ime i prezime podse}a na tragi~ne i istorijske napo-re male Srbije u Prvom svetskom svetskom ratu; na slavnu Cer-sku i Kolubarsku bitku; na pale junake i heroje, na ogromne ‘r-tve jednog malog seqa~kog naroda. U vreme najve}e epidemije,kao upravnik ~etiri rezervne bolnice, nije {tedeo svoju snagu.Za wega nije dovoqno re}i da je bio narodni lekar, veliki pa-triota, izuzetni humanista i sli~no. Po{to se ove godine navr-{ilo 140. godina od wegovog ro|ewa u~estala su razmi{qawa dali smo dovoqno u~inili da ga za{titimo od zaborava i obezbe-dili se da nam se krvava istorija vi{e ne ponavqa.

U ~lanku su dati najva‘niji biografski podaci dr Selimira\or|evi}a, ali i higijensko-epidemiolo{ke, ekonomske i vojneprilike u Vaqevu i okolini na po~etku XX veka, naro~ito u to-ku epidemije pegavog tifusa, kao veliki napori i ‘rtve koje suulo‘eni da se suzbije ta opaka bolest. A ona je bila toliko stra-{na kao nekada kuga u Napuqu ili Indiji. Hiqade i hiqade bo-lesnika nije imalo gde da se smesti. Broj bolesni~kih posteqa jeneobi~no mali, lekara jo{ mawe a sredstava i lekova najmawe.Oboleti zna~ilo je biti osu|en na smrt bez nade na ozdravqeweili kakvu pomo}.

I pored solidno organizovane zdravstvene slu‘be, po~etkom20. veka, zdravstvena situacija u Vaqevu i okolini bila je veomate{ka. Povremeno su se javqale razne zarazne bolesti: {arlah,tifus, skrofuloza, a najrasprostrawenija je bila tuberkulozakoja je odnosila mnoge ‘ivote. Takvom stawu pre svega doprino-silo je nepostojawe vodovodne i kanalizacione mre‘e; nehigi-jenski i veoma te{ki uslovi ‘ivota i rada, naro~ito uTe{waru. Okru‘na bolnica, koja je primala bolesnike iz svihnaseqenih mesta sa podru~ja tada{wih pet srezova Vaqevskogokruga, vremenom je zapala u veoma te{ku krizu. Sve ~e{}a poja-va raznih zaraznih bolesti predstavqala je povod i razlog zao{tru kritiku na ra~un zdravstvene slu‘be. Kada se, 1905. godi-

Milorad Radoj~i}

28

ne, u vaqevskoj kasarni razbolelo 100 vojnikaod tifusa beogradski list „Ve~erwe novosti”su pisale: „Boqe bi bilo da se vi{e brige po-sveti narodnom zdravqu negoli kuglicama”2,verovatno aludiraju}i na rezultate izbornihaktivnosti.

Po{to je Wegovo Veli~anstvo kraq PetarI, na predlog ministra unutra{wih dela, pri-hvatio molbe dvojice iskusnih zdravstvenihposlenika, 22. septembra 1907. godine, do{loje do zna~ajne kadrovske promene na ~elu va-

qevskog zdravstva. Dotada{wi fizikus Okruga vaqevskog dr Mi-hajlo Cvijeti} postavqen je za fizikusa okruga beogradskog. Za no-vog fizikusa Okruga vaqevskog imenovan je dr Selimir \or|evi},fizikus Okruga moravskog sa sedi{tem u Jagodini3. Istovremeno,dr \or|evi} postao je upravnik Vaqevske bolnice i na toj du‘nostiostao do kraja ‘ivota. Za nepunih osam godina u~inio je dosta naunapre|ewu rada bolnice, anga‘ovao se na izgradwi hirur{kogpaviqona, starao se o ure|ewu bolni~kog okru‘ewa, uspeo unastojawu da bolni~ka slu‘ba funkcioni{e „kao sat”. Vidno se an-ga‘ovao i u dru{tvenom ‘ivotu grada, pa je pored ostalog bio ipotpredsednik Uprave Gra|anske ~itaonice (1907-1910)4. Ostalo jezabele‘eno da je bio i {kolski lekar ovda{we gimnazije i radio naprevenciji i le~ewu wenih u~enika itd.

Kao zreo ~ovek i iskusan lekar dr Selimir \or|evi} u~e-stvovao je i u oslobodila~kim ratovima od 1912. do februara1915. godine. Sa odu{evqewem je do~ekao oslobo|ewe ju‘nihkrajeva Srbije i Makedonije od petovekovnog terora Turaka, asa gnu{awem primio vest o mu~kom napadu Austrougarske na na-{u ratovima iznurenu zemqu. Bio je svestan da je na pomolu novoveliko isku{ewe za ceo srpski narod a naro~ito wegovu umornuvojsku, malobrojan i slabo opremqen vojni sanitet.

Dr Selimir \or|evi} (1866-1915)...

29

Dr Selimir

\or|evi}

2 Milan Tripkovi}: Vaqevo 1900-1941, Vaqevo 1980, str. 85.

3 „Policijski glasnik” br. 41, Beograd, od 7. oktobra 1907, str. 1.

4 Z(oran) Joki}: \or}evi} Selimir, Biografski leksikon Vaqevskog kraja,Vaqevo 1908, I kw., V sv., str. 349.

Koliko je bio u pravu pokazuje i ~iwenica da se posle slavneKolubarske bitke, masa zarobqenika na{la u na{oj pozadini.U Vaqevu je buknula epidemija pegavog tifusa koja je vladalaod oktobra 1914. do maja 1915. godine. Ova „balkanska kuga” bi-la je uzrokovana na{om zaostalo{}u i nehigijenskim prilika-ma ali i brojnim ratnim posledicama.

U kakvom stawu je Vaqevo bilo dosta govori i ova ratna re-porta‘a istori~ara kwi‘evnosti i dramati~ara Vojislava M.Jovanovi}a koji pored ostalog pi{e: „Ulazio sam u austrijskestanove, vojni~ke i oficirske. Oni su bili jednaki: od |eneralado posledweg redova, svako je pusto{io po istom sistemu. Sve subrave izvaqene, sve fijoke preturene, }ilimi izvu~eni sa pato-sa i odneti. Slike sa zidova, polupane vaze, razlistane muzika-lije, nojeva pera sa ‘enskih {e{ira zga‘ena kaqavom ~izmom,kore i ostaci od ma|arske slanine posute tucanom crvenom pa-prikom, kutije od pudera i mideri posuti mastilom, prqavi ja-stuci, prqavi du{eci na kojima su spavali u obu}i – sve je torazbacano po podu, iskaqano i opogaweno. Gadan zadah tvoraili vuge di‘e se iz tih stvari... Obi{ao sam i dosta vaqevskihku}a od udobnih stanova advokata Luki}a, doktora \or|evi}a,in‘ewera Kova~a, do skromnih gra|anskih ku}a u Gracu. Svudaisti lom, ista prqava vowa, isti trag no}nih obi~aja”5.

Otuda je i razumqivo {to ta epidemija nije zahvatila samovojnike i oficire ve} i civilno stanovni{tvo, a naro~itostarce, decu i ‘ene. Prema nekim podacima, posle Kolubarskebitke, u Vaqevu je bilo sakupqeno oko 60.000 austrougarskihzarobqenika6. Austrijanci su u gradu na Kolubari ostavilipreko 3.000 svojih rawenika i obolelih od tifusa. Iz Vaqeva seepidemija {irila na sve strane. Sve kasarne, {kole, hoteli, ka-fane, magacini, pa ~ak i podesne {tale bile su pretvorene ubolnice ili skloni{ta za rawenike i bolesnike. U gradu je bo-

Milorad Radoj~i}

30

5 Dr @arko Jovanovi}: Vaqevo sredi{te Prvog svetskog rata u Srbiji

1914. godine u Zborniku radova sa nau~nog skupa „Vaqevo 1912-1918”,Vaqevo 2000, str. 90.

6 Milorad Mitra{inovi}: Sanitetske prilike i pojava epidemije pegavog

tifusa u vaqevskom kraju (1914-1915), Zbornik radova „Vaqevska bolni-ca 1914-1915”, Vaqevo 1992, str. 37.

ravilo preko 8.000 qudi, a Vaqevo je u{lo u rat sa oko trihiqade stanovnika. Te, 1915. godine, Vaqevo je bilo jedina va-ro{ na svetu koja je imala dvostruko vi{e bolesnih i rawenihnego zdravih ‘iteqa7.

Energi~nu borbu za iskorewavawe epidemije pegavca povelaje malobrojna ekipa lekara, uz pomo} bolni~ara, pomo}nog me-dicinskog osobqa i dobrovoqnih bolni~arki, predvo|ena drSelimirom \or|evi}em. Prema na{im saznawima, u to vreme, uovom gradu radilo je 26 lekara, od kojih je umrlo ~ak 21. Dr Se-limir \or|evi} je bez odmora i predaha, neumorno obavqao svo-ju lekarsku du‘nost. Vr{io je nadzor nad radom ~etiri rezervnebolnice, koje su se me|usobno nalazile na velikoj udaqenosti.Jedna je bila u kasarni Petog pe{adijskog puka, gde je sada isto-imeno vaqevsko naseqe; druga u kasarni XVII puka na Jadru, tre-}a u Drinskom artiqerijskom skladi{tu kod Qubostiwe a ~e-tvrta u artiqerijskim kasarnama (gde je sada Medicinska {ko-la). Mo‘e se samo pretpostaviti koliko mu je samo trebalo vre-mena da ih obi|e, pogotovo kada se ima na umu da tada nije biloautomobilskog prevoza. I pored toga ovaj hrabri i savesni le-kar sa nesebi~nom energijom stizao je da obi|e mnogobrojne pa-cijente8. Istovremeno, trebalo je organizovati rad u wima,obezbediti snabdevawe, le~iti obolele i povre|ene, izve{tava-ti nadle‘ne, sinhronizovati rad sa drugima i sli~no.

Po{to nije bilo dovoqno lekova i opreme radio je „vi{e te-{e}i no le~e}i, naoru‘an znawem i iskustvom, potpuno razo-ru‘an u pogledu lekova i opreme”. I tako sa o~ajem i gor~inom usrcu danima, nedeqama, mesecima gledao je kako svet bespo-mo}no umire. Nije strahovao za sebe, nije se bojao, bio je ~ak isvestan {ta ga ~eka i {ta je neminovnost9. Kad ga je jedanprijateq upozorio na opasnosti u kojima se nalazi on je, sleg-

Dr Selimir \or|evi} (1866-1915)...

31

7 Dr Zoran Joki}: Dr Selimir \or|evi}, lekar Vaqevske bolnice, „Napred”br. 2307, Vaqevo, od 9. aprila 1993, str. 20.

8 Dragana Lazarevi} – Ili}: Srpski sanitet u uslovima epidemije pegavog

tifusa u vaqevskom kraju 1914. i 1915. godine, u zborniku radova sa na-u~nog skupa „Vaqevo 1912-1918”, Vaqevo 2000, str. 105.

9 Dr Milivoje Milenkovi}: Izvod iz biografije dr Selimira C. \or|evi}a

u kwizi Srbija u ratovima 1912-1918, sa osvrtom na vaqevski kraj, Va-qevo 1972, str. 153.

nuv{i ramenima i s osmehom, odgovorio: „Ja poznajem sebe; sve-stan sam potpuno da }u i ja ovoj zarazi podle}i ali duga~ije nemogu. @alim samo {to ne}u do~ekati da vidim na{e ujediweweu koje verujem”10.

Krajem januara 1915. godine i dr Selimir \or|evi} je te{kooboleo. Posle kratkog ali te{kog bolovawa umro je u Vaqevu 6.februara 1915. godine. Wegova smrt je te{ko pogodila sve kojisu ga znali. Mnogi listovi {irom Srbije objavqivali su vestio wegovoj smrti „sa velikim po{tovawem i pijetetom”. Iskrenoje o‘aqen od mnogobrojnih gra|ana Vaqeva, pa iako je bilazabraweno svako masovnije okupqawe gra|ana zbog epidemijetifusa on je sve~ano ispra}en od pove}e grupe najhrabrijih inajprivr‘enijih sugra|ana do svoje ve~ne ku}e na Bairu iznadVaqeva.

Zahvaquju}i svom upornom i po‘rtvovanom radu dr Selimir\or|evi} za nepunih osam godina ‘ivota i rada u Vaqevu stekaoje i u‘ivao nepodeqene simpatije mnogih ‘iteqa ovog grada.Svi koji su ga poznavali, jo{ dosta godina kasnije, pomiwali suga samo po dobrom, jer su mnogi od wih u bolesti samo u wemu vi-deli spas. Mada je ‘iveo nepunih 48 godina dosta toga je uradioi ostavio lep trag o sebi. Mogao je i hteo mnogo vi{e ali ga je

Milorad Radoj~i}

32

Po‘arevac – rodno mesto

10 Dr Vojislav Suboti}: Pomenik poginulih i pomrlih lekara i medicinara u

ratovima 1912-1918, redovnih, dopisnih i po~asnih ~lanova, osniva~a,

dobrotvora i zadu`binara Srpskog lekarskog dru{tva 1872-1922 (u daqemtekstu: Pomenik...), Beograd 1922, str. 33.

prerano pokosila opaka bolest. Bio je svestrano obrazovan,kulturan, vredan, posve}en poslu i drag ~ovek. Isticao se rev-no{}u, ta~no{}u, odgovorno{}u i po{tewem. Pored toga bio jeizuzetno dobar organizator zdravstvene slu‘be. Uz sve to bio jejako skroman i ~estit, veliki patriota i humanista.

Imaju}i sve to u vidu, kao i ~iwenicu da je bio izuzetno inte-resantna i zanimqiva li~nost, ali nedovoqno prou~ena i po-znata ne samo u ovom kraju, ve} i {ire, smatramo da zaslu‘uje daga detaqnije predstavimo i na taj na~in trajno sa~uvamo od za-borava.

Poreklo

Dr Selimir \or|evi} rodio se, 4. maja 1866. godine, u Po‘a-revcu, u staroj gradskoj porodici, sa dosta dece, iz koje je poneomnoge lepe osobine. Wegovi preci su bili vredni i ~estitiqudi. Negovali su tradicije svog naroda i bili veoma pobo‘ni.Pored redovnih odlazaka u svoju parohijsku crkvu u Po‘arevcu,svake godine na Preobra‘ewe kolektivno su odlazi na pri~e-{}e u sredwovekovni manastir Rukumiju, na levoj obali rekeMlave, u blizini Brodarca, udaqen oko 20 km od Po‘arevca.[ta je za wih zna~io taj odlazak u manastir dosta govore i sle-de}e ~iwenice: da su tamo kolektivno svi odlazili, da su se zataj doga|aj posebno pripremali, sve~ano obla~ili te da su za tupriliku specijalno anga‘ovali po‘areva~ke fijakere i fijake-riste da ih odvezu i vrate. Nije to bio obi~an porodi~ni izlet uokolinu ve} veliki crkveni praznik i izuzetan do‘ivqaj.

Selimirov otac, Cvetko M. \or|evi}, ro|en je oko 1832. go-dine u Po‘arevcu. Oskudna su saznawa o wemu. Zna se jedino da jeu Be~u nau~io Morzeovu azbuku i decenijama radio kao telegra-fista u vi{e mesta. Kao iskusan, stru~an i odgovoran radnikneko vreme bio je i rukovodilac Telegrafske {tacije u Po‘a-revcu11 i verovatno u jo{ nekim mestima. Ako se zna da je tele-grafski saobra}aj u Srbiji uspostavqen tek 1855. godine lako jezakqu~iti da je on bio jedan od prvih srpskih telegrafista. Pripopisu stanovni{tva u Po‘arevcu 1862. godine zabele‘eno je da

Dr Selimir \or|evi} (1866-1915)...

33

11 Dr`avni kalendar Kne`evine Srbije za 1870. godinu, str. 57.

nije imao svog imawa a da je prihod, od wegove plate, iznosio370 talira godi{we ili 31 talir mese~no. Po prihodima spadaoje u petu klasu.

Prema kazivawu Cvetkove unuke Qubice Mari}12, kompozi-tora iz Beograda, Cvetkov otac13 bio je znamenita li~nost iz do-ba srpskih ustanaka a kasnije sudija u okru‘nim sudovima. Uko-liko se zaista radi o Milisavu \or|evi}u za wega znamo da jero|en 1762. godine u Su{ici ispod Jastrepca, odakle je saroditeqima pred Turcima prebegao u Crnu Reku i nastanio se uLasovu ispod Tupu‘nice. Uo~i ustanka bio je narodni prvak. UPrvom srpskom ustanku branio je prelaz na ^estobrodici odTuraka koji su dolazili iz pravca Morave i Beogradskog pa{a-luka i u~estvovao u bojevima na Ivankovcu, Malajncu kod Alek-sinca, u Gurgusovcu, Kuli{tu, Vidinu i drugim, Bivao je stare-{ina svrqi{ke, bawske, crnore~ke i pirotske nahije 1808. go-dine. Tri godine kasnije imenovan je za crnore~kog vojvodu14.Umro je u Svilajncu 26. marta 1832. godine.

Prema istom izvoru Cvetkova majka, Ana, bila je k}i vojvode

Antonija Simeunovi}a, poznatijeg kao ^olak Ante. Zna se da je

Ante ^olak ro|en 1788. godine u Prizrenu a da je u Beograd do-

{ao jo{ pre Prvog srpskog ustanka, gde je obavqao }ur~ijski za-

nat. Od po~etka ustanka u~estvovao je u akcijama na jugu Srbije

odakle je doneo tovar oru‘ja Kara|or|u. Potom je postao jedan

od wegovih momaka i anga‘ovao se u mnogim bojevima. Tokom

1809. godine, kao Kara|or|ev deputat, boravio je u Crnoj Gori

odakle je u srpsku vojsku doveo oko 300 Vasojevi}a. Po~etkom

1811. godine postavqen je za kru{eva~kog vojvodu. Po propasti

ustanka pre{ao je u Austrougarsku a odatle u Besarabiju. U Sr-

Milorad Radoj~i}

34

12 Iz razgovora sa Qubicom Mari} kompozitarom iz Beograda, u wenomstanu u Beogradu, u Ulici Xorxa Va{ingtona br. 36, obavqenim 29.januara 1996. godine.

13 Zanimqivo je da je u tom razgovoru Qubica o tom svom pradedi ~asgovorila kao Milisavu a ~as kao Jovanu \or|evi}u. S obirom na wenegodine i stawe sluha ta dilema se, u razgovoru sa wom, nije moglaotkloniti.

14 Srpska porodi~na enciklopedija, Beograd 2006, kw. 8, str. 138.

biju se vratio tek 1831. godine a onda je

postavqen za ~lana Okru‘nog suda15 u

^a~ku. Penzionisan je 23. februara 1835.

godine i kao penzioner ‘iveo je u Kru{ev-

cu i Kragujevcu. Umro je, 1853. godine, u

Kragujevcu.

Cvetko \or|evi} bio je o‘ewen So-fijom k}erkom Grka Dimitrija Kapari-sa (1805-1875) vi{egodi{weg op{tinskogi vojnog lekara u Po‘arevcu i jo{ nekimmestima. Prema jednim podacima16, Dimi-trije je ro|en u Kraniji u Makedoniji, a po

drugim17 u Makrenici u Tesaliji. Wegova unuka Qubica Mari}kazivala je da je on bio usvojenik jednog Grka koji se starao owegovom izdr‘avawu i {kolovawu.

Dr Dimitrije Kaparis po~eo je da radi, 26. februara 1837. go-dine, kao vojni lekar sa platom od 150 gro{a godi{we. Iako jebio lekar bez diplome o zavr{enim medicinskim studijama, bioje vredan i sposoban lekar, kome je bio naklowen i knez Milo{.Proizveo ga je za poru~nika da bi mu dao zvawe i oja~ao ugled18.Za wega Radoslav Markovi} pi{e da je zavr{io „normalne pro-cesne {kole, a uz to i na gr~kom jeziku i pet ~asti doktorija”.Prema Dimitrijevim re~ima {to nije diplomirao kriv je pro-fesor koji je prerano umro19.

Iz wegove konduit liste vidi se da je ro|en oko 1808. godine umakedonskoj varo{ici Kraniji, da je zavr{io normalne gr~ke{kole i izu~avao anatomiju, fiziologiju, patologiju, simolo-giju i farmakologiju. U Srbiju je do{ao jo{ 1837. godine i do1844. godine radio kao vojni lekar, hirurg okruga po‘areva~kog

Dr Selimir \or|evi} (1866-1915)...

35

Selimirov deda –

dr Kaparis

15 Dr Branko Peruni~i}: Kru{evac u jednom veku 1815-1915, Kru{evac1971, str. 58.

16 Radosav Markovi}: Vojska i naoru`awe Srbije kneza Milo{a, Beograd1957, str. 267 i 268.

17 Prim. dr Du{an S. Kastratovi}: Istorija medicine po`areva~kog okruga

1822-1914, Po‘arevac 1991, str. 148.18 Miroqub Manojlovi}: Brani~evski almanah, Po‘arevac 2002, str. 115.

19 Radosav Markovi}: Vojska i naoru`awe Srbije kneza Milo{a, Beograd1957, str. 267 i 268.

i fizikus okruga crnore~kog20. Tako se svrstao u red prvih {ko-lovanih lekara Srbije. Najdu‘e je radio u Po‘arevcu kao vojni,op{tinski i okru‘ni lekar. Zna se da je govorio gr~ki, turski isrpski jezik a slu‘io se i latinskim. Bio je solidno materijal-no obezbe|en i odr‘avao kumovske veze sa starim Po‘arev-qanima. O‘enio se Katarinom, iz banatske Bele Crkve, za kojuznamo da poti~e iz veoma imu}ne porodice i da se {kolovala uRusiji. Umro je u Po‘arevcu 23. juna 1875. godine.

Bra~ni par Katarina i dr Dimitrije Kaparis, pored Sofije,imali su jo{ jednu k}i i sina. Wihova k}er Marija bila je udataza Jevrema unuka Milutina Petrovi}a (H)Ere, mla|eg brataHajduk Veqka21, koji je bio veoma bogat i ugledan ~ovek. Wihovsin dr Milivoje Petrovi} (1877-1938), bio je sanitetski pukov-nik, poznati lekar, zubar i publicista22. Zna se da je, MilutinaPetrovi}a ro|en 1791. godine u Lenovcu kod Zaje~ara, da je u~e-stvovao u srpskim ustancima, imao zvawe vojvode i da je umro 21.februara 1861. godine u Po‘arevcu. Wemu je podignut spomenikkraj isto~nog zida Milo{eve crkve u Po‘arevcu. Prema Ka-stratovi}u, Milutin Petrovi} umro je 4. maja 1826. godine aprema drugom izvoru23, on je u vreme krize ustavobraniteqskogre‘ima (1838-1842) bio ~lan Sovjeta, najvi{eg organa vlastikoji je brojao sedamnaest ~lanova. Nagla{avamo sve ovo jerMladen Vladimirovi}24 pi{e da je Milutin Petrovi} Era,brat Hajduk Veqka, bio o‘ewen mr{avom ‘enom Marijom, k}er-kom po‘areva~kog Grka Kaparisa, dakle ne wegov sin ve} on.

Wihov sin dr Teodor Kaparis zavr{io je studije medicineali je veoma mlad umro u Rusiji od sepse, koju je dobio posekav{ise prilikom secirawa jednog le{a.

Milorad Radoj~i}

36

20 Dr Vojislav Mihailovi}: Iz istorije saniteta u obnovqenoj Srbiji od

1804-1860. godine, Beograd 1951, str. 441.21 Dimitrije C. \or|evi}: Moje uspomene, Beograd 1934.

22 Prim dr. Du{an S. Kastratovi}: Istorija medicine po`areva~kog okruga

(1822-1914), Po‘arevac 1991, str. 85-89.23 Milan V. Petkovi}: Srpski obave{tajci, Beograd 2003, str. 189 i 190.

24 Mladen Vladimirovi}: Zapisi o Po`arevcu, Po‘arevac 1969, str. 24i 25.

Selimirova bra}a i sestre

Sofija i Cvetko \or|evi} izrodili su ~ak trinaestoro dece.Dvoje im je umrlo jo{ dok su bili sasvim mali – bebe. Tre}e seutopilo u Dunavu kad je imalo desetak godina. Po{to je samoCvetko zara|ivao ‘ivelo se skromno i u mnogo ~emu se oskudeva-lo. Me|utim, Sofija je racionalno raspolagalo sa onim {to jeimala, a i deca su im bila skromna i me|usobno solidarna. Onimla|i preuzimali su ode}u, obu}u i kwige starije bra}e i sesta-ra, a stariji su vodili brigu o wima i pomagali im da lak{e re-alizuju sve svoje obaveze. Ne retko su pomagali i roditeqima uobavqawu svakodnevnih poslova a oni su se trudili da im decane oskudevaju u hrani i da uvek budu uredna. Posebnu pa‘wupoklawali su wihovom vaspitawu i obrazovawu i slu‘ili su zaprimer drugima.

Brat Dimitrije – Mita (Po‘arevac, 11. oktobra 1861 – Beo-grad, 25. februar 1941), kao telegrafista u~estvovao je u ratovi-ma 1877/78; balkanskim i Prvom svetskom ratu. Znao je istovre-meno da prima i otprema telegrame na Morzeovom specijalnomaparatu o ~emu je objavio prikaz u „Po{tansko-telegrafskomvesniku” za 1894. i 1895. godinu. Sara|ivao je u vi{e stru~nihlistova i ~asopisa, ali i kao dopisnik „Politike”. Sem repor-terskih, pisao je i publicisti~ke tekstove o istoriji „Beogra-da”. Pisao je o poznatim li~nostima, davao svoja zapa‘awa ise}awa o zna~ajnim istorijskim zgradama, kao i o pojedinim ma-lim du}anima i wihovim gospodarima25. Objavio je i kwige:„Uspomene” (Beograd, 1904) i „Moje uspomene” (Beograd, 1924)26.Umro je u Beogradu, 24. februara 1941. godine.

Katarina (1875-1964) je nakon {kolovawa u zemqi godinu da-na provela u Pragu, gde je u~ila umetni~ki vez. Neko vreme radi-la je i kao stru~na u~iteqica, predavaju}i ru~ni rad u po‘are-va~koj gimnaziji. Udala se za dr Pavla Mari}a, zubnog lekara ipe{adijskog majora, ro|enog 24. juna 1863. godine, a poginuo jena Vraternici 25. juna 1913. godine. Bio je jedan od osniva~a iaktivnijih ~lanova nacionalne organizacije „Narodna odbra-

Dr Selimir \or|evi} (1866-1915)...

37

25 Dimitrije C. \or|evi}, „Politika”, Beograd, 25. februar 1941, str. 16.

26 Enciklopedija Jugoslavije, Zagreb 1984, tre}a kwiga, str. 735.

na”. Wihova k}er je Qubica Mari}, ro|ena 18. marta 1908. godi-ne u Kragujevcu, na{ ~uveni kompozitor, redovni profesor Fa-kulteta muzi~kih umetnosti u Beogradu i akademik. Ostalo je za-bele‘eno da je ona u Vaqevu poha|ala ni‘e razrede gimnazije ida je u sve~anoj sali te ugledne vaspitno-obrazovne ustanoveimala svoj prvi javni nastup sviraju}i violinu27. Za wu se tvr-dilo da je bila najistaknutija umetnica u istoriji savremenemuzike. Istra‘ivala je srpsku narodnu i drevnu pravoslavnumuziku a saznawa do kojih je dolazila ve{to je ugra|ivala u svojekompozicije. Zato mnoga wena dela karakteri{e ve{ta „speci-fi~na sinteza nasle|a izvorne muzike, sredwovekovnog vizan-tijskog muzi~kog nasle|a i moderne zvu~ne osetqivosti”. Do-bitnik je mnogih doma}ih i me|unarodnih nagrada, odlikovawai drugih priznawa, me|u kojima su i Oktobarska nagrada gradaBeograda i Sedmojulska nagrada za ‘ivotno delo. Do‘ivela jeduboku starost i bila aktivna i u poodmaklim godinama. Umrlaje u Beogradu 17. septembra 2003. godine.

\urica je zavr{io Pravni fakultet i najdu‘e je radio kaoadvokat. Zatim je stupio u dr‘avnu slu‘bu i obavqao vi{e odgo-vornih du‘nosti. Po~etkom XX veka izgleda da je bio i na~el-nik Okruga vaqevskog. Kasnije je bio i veliki ‘upan.

Nismo uspeli da saznamo {ta je zavr{io Milan. Me|utim,prema kazivawu sestri~ine Qubice Mari} radio je kao ~inov-nik i bio poznat kao veliki humanista.

Sva na{a nastojawa da i o Mihailu ne{to saznamo ostala subez bilo kakvog uspeha.

Dragutin, zv. Ceta, ro|en je 1881. godine u Golupcu a zavr{ioje Vojnu akademiju i radio kao aktivni oficir srpske vojske.Bio je odli~an gimnasti~ar i poznat po ta~nom i odgovornomvr{ewu poverene slu‘be i jako izra‘enom vojni~kom dr‘awu.U~estvovao je u oba balkanska rata i suzbijawu arnautske pobu-ne kao komandir ~ete u XVII pe{adijskom puku, stacioniranom uVaqevu. Tokom Prvog svetskog rata borio se kao komandantbataqona u legendarnom V pe{adijskom puku „Kraqa Milana”

Milorad Radoj~i}

38

27 Dr Zoran Joki}: Dr Selimir \or|evi}, lekar Vaqevske bolnice, Zbornikradova „Vaqevska bolnica 1914-1915”, Vaqevo 1992, str. 84.

Drinske divizije II poziva. Posebno se istakao u borbama naDrini, a hrabro je poginuo na polo‘aju Eminove vode, kota708, na planini Gu~evo nedaleko od Loznice 6. oktobra 1914.godine. Kad je poginuo imao je ~in pe{adijskog majora srpskevojske28. Odlikovan je Srebrnom medaqom za hrabrost a imao jeSpomenice za u~e{}e u balkanskim ratovima i Spomenicukraqa Petra I.

Milica (1880-1956) je bila udata za za dr Dimitrija Mari}a,lekara i sanitetskog oficira u Beogradu, ro|enog 31. januara1868. godine u Rajevom Selu u Slavoniji. Tokom Prvog svetskograta radio je kao fizikus Okruga kosovskog, sa sedi{tem u Pri-{tini. Tih i povu~en bio je neumoran radnik, veliki patriotaali i vatreni pristalica nacionalnih ideja. Bio je me|u prvimlekarima koji su oti{li da slu‘buju u tek oslobo|ene krajeve.Umro je 5. februara 1915. godine u Beogradu, le~e}i bolesnike29.Milica i Dimitrije imali su sina Qubivoja.

Danica, zv. Danka, bila je udata za Dobrivoja Dimitrijevi}aporeskog ~inovnika.

Qubica je bila veoma talentovana, uspe{no se bavila sli-karstvom pa je i dobijala neke vredne nagrade. Nije se udavala aumrla je u 56 godini.

Sva Sofijina i Cvetkova deca bila su vrlo komunikativna iimala dosta prijateqa. Svi oni su svirali po neki od muzi~kihinstrumenata ali i znali da lepo pevaju. Kao takvi bili su radoprihvatani u svakoj sredini30.

[kolovawe

Ni saznawa o Selimirovom detiwstvu i mladosti nisu pot-puna. Zna se da je osnovnu {kolu i ni‘u gimnaziju u~io i zavr-{io u rodnom Po‘arevcu, kao jedan od najboqih u~enika u svojojgeneraciji. Kako u to vreme tamo nije imao uslova za daqe

Dr Selimir \or|evi} (1866-1915)...

39

28 „Pijemont”, br. 256, Beograd, od 12. oktobra 1914. godine, str. 3 i „Narod-na odbrana”, br. 20, Beograd, od 13. marta 1941, str. 3.

29 „Balkan”, Beograd, 16. februar 1915. godine, str. 2.

30 Ve}inu podataka o sestrama i bra}i dr Selimira \or|evi}a dobili smood wegove sestri~ine Qubice Mari}.

{kolovawe, Vi{u gimnaziju je u~io i zavr{io u Beogradu i ve-liku maturu polo‘io je sa odli~nim uspehom31.

Malo je pisanih podataka o wegovom {kolovawu u na{emglavnom gradu. Bio je vrlo miran i vredan u~enik, veomamarqiv, pa samim tim i veoma zapa‘en. Po{to roditeqi nisuimali dovoqno sredstava da zadovoqe narasle potrebe svojebrojne dece koja su htela da se {koluju Selimir je bio prinu|enda se izdr‘ava daju}i honorarne ~asove deci iz imu}nijih beo-gradskih porodica. Zbog toga je morao da radi znatno vi{e negowegovi vr{waci, ali ni to mu nije smetalo da se dru‘i sa wimai da ostvaruje izuzetne rezultate. Istine radi treba naglasitida je dr Vojislav Suboti}32 zabele‘io da je Selimir \or|evi}pored davawa kondicija |acima dobijao i blagojewae i tokom{kolovawa i u gimnaziji i na Velikoj {koli.

Kao i ve}ina mladih qudi na zavr{etku gimnazijskog {ko-lovawa na{ao se na ‘ivotnoj prekretnici i u dilemi kuda daqe.Prvo mu se u~inilo da }e najvi{e znawa ste}i ako upi{e studijefilozofije. Po{to nije imao dovoqno informacija o nastav-nim planovima i programima te studijske grupe, uradio je to ne-kako i po svom unutra{wem nagonu i ose}awu. Studirao je dvegodine na Filozofskom fakultetu Liceja u Beogradu. Mada je ina studijama filozofije bele‘io odli~ne rezultate, ubrzo jezakqu~io da filozofi i nastavnici u na{oj sredini nisudovoqno po{tovani, ceweni i pla}eni, da od ste~enih znawa ne-}e imati o~ekivane koristi i odlu~io je da promeni fakultet.

Kako je Srbija tada oskudevala sa lekarima Srez goluba~kiraspisao je konkurs za izbor stipendiste na studijama medici-ne. Imaju}i mnogo vi{e informacija o tom napornom ali izu-zetno ~asnom pozivu, preko dede i ujaka, odmah je konkurisao zaponu|enu stipendiju. S obzirom na rezultate koje je ostvario udotada{wem {kolovawu nije imao pravog konkurenta. Zato ~imje primio informaciju o izboru za blagodejanca odmah se upu-tio u Francusku da studira na Medicinskom fakultetu u Pari-

Milorad Radoj~i}

40

31 ^etiri decenije u slu`bi higije – Spomenica ~etrdesetogodi{wegrada Medicinske {kole „Dr Mi{a Panti}” u Vaqevu, Vaqevo 1998,str. 15 i 16.

32 Dr Vojislav Suboti}: Pomenik..., Beograd 1922, str. 32.

zu. Tamo ne samo da je vredno i temeqno u~io, ve} je nastojao da{to vi{e sazna o ovoj prijateqskoj zemqi. Istovremeno, dru‘e-}i se sa kolegama iz raznih zemaqa nastojao je da {to potpunijeupozna wihove obi~aje i kulturu. Spoznaju}i wihove vrednostinau~io je da jo{ vi{e po{tuje i ceni sopstvene.

Mada je nastavu slu{ao na stranom – francuskom jeziku naMedicinskom fakultetu Univerziteta u Parizu, Selimir \or-|evi} je u redovnom roku polo‘io sve predvi|ene ispite i di-plomirao. Po zavr{enim osnovnim studijama u glavnom graduFrancuske ostao je jo{ dve godine, od 1893. do 1895. godine, radiprodu‘etka {kolovawa i stru~nog usavr{avawa. Prakti~no tovreme proveo je na specijalizaciju iz ginekologije i aku{er-stva, tako da je zavr{io specijalizaciju i pre nego {to je zapo-~eo lekarsku praksu.

Istori~ar Milan Tripkovi} je uo~io i zabele‘io da je igraslu~aja htela da dr Selimir \or|evi} svoja prva znawa stekneod francuskih lekara i da svoje skoro posledwe intervencijeobavi opet u dru{tvu francuskih kolega koji su u okviru huma-nitarne misije do{li da pomognu Srbiji.

Radna karijera

Kao svr{eni lekar, i ne mawe aku{er, dr Selimir \or|evi}se vra}a u zemqu, u kojoj }e silom prilika i gowen raznim doga-|ajima biti primoran da ~esto mewa mesta slu‘bovawa, {to muje u zna~ajnoj meri komplikovalo ionako te‘ak ‘ivot ali i ome-talo wegovu stru~nu i svaku drugu afirmaciju. Prema saz-nawima, do kojih smo do{li po~eo je slu‘bovati u Golupcu, gdeje radio od 1895. do 1897. godine. Nakon toga preme{ten je za le-kara sreza para}inskog. Me|utim, zanimqivo je da se te iste go-dine pojavquje i kao lekar Kaznenog zavoda u Beogradu.

Zanimqivo je da ga je „Dnevni list”33 tim povodom optu‘ivaoda ga prote‘ira brat Andra \or|evi} (Kragujevac, 1854-1914).Prema pisawu tog lista on je prerano uveden u rang okru‘nogfizikusa „i to posle nepune godine dana lekarske prakse u Srbi-ji i u srezu ~ije pare nije tro{io dok se {kolovao”. Andra \or-

Dr Selimir \or|evi} (1866-1915)...

41

33 „Dnevni list”, Beograd, 28. januar 1898. godine.

|evi} bio je pravnik i politi~ar, u vreme napisa u novinama,ministar prosvete i crkvenih dela. Kasnije je bio i profesorprava na Velikoj {koli u Beogradu, koji je posebno zna~ajan poradu i reformama u prosveti. Objavio je i vi{e stru~nih ras-prava i nekoliko uxbenika iz gra|anskog, trgova~kog i rimskogprava a najva‘nije delo mu je „Sistem privatnog (gra|anskog)prava u Kraqevini Srbiji u vezi sa me|unarodnim privatnimpravom”. Na{a nastojawa da ustanovimo eventualni stepensrodstva ove dvojice \or|evi}a nisu dala o~ekivane rezultate.Verujemo da bi nam Qubica Mari} rekla da su bili bra}a, aline treba iskqu~iti mogu}nost da su bili bra}a od stri~eva ilidrugi srodnici.

Potom slede novi preme{taji. Ve} 1898. godine postavqen je zaokru‘nog fizikusa u Smederevu. Od 1900. godine radi u Kwa-‘evcu, a od 1902 godine i u Jagodini34. Gdegod je bio na slu‘biostavio je za sobom svetlo ime dobrog i plemenitog lekara, a nijeodnosio gotovo ni{ta. Uvek skroman, gotov za ‘rtvu, u materi-jalnom smislu bio je i ostao siromah. Tokom 1907. godine dr Se-limir \or|evi} bio je preme{ten za fizikusa u u‘i~kom okru-gu35, a na wegovo mesto do{ao je dr Markovi}.

Milorad Radoj~i}

42

Hiru{ki paviqon Vaqevske bolnice

34 Dragoqub Divqanovi}: Lekari pomrli u toku epidemije pegavca u Vaqevu

1914-1915. godine (u daqem tekstu: Lekari pomrli...), Arhiv za istorijuzdravstvene kulture Srbije, Beograd 1985, br. 1-2, str. 74.

35 „Policijski glasnik” br. 18, Beograd, od 29. aprila 1907. godine, str. 1.

Poput mnogih drugih lekara, sudija, prosvetnih radnika idr‘avnih slu‘benika dosadili su mu ti preme{taji, {etawa ipotucawa. Nikad nije imao mira i spokoja. Uvek je morao mnogotoga po~iwati iz po~etka. Nigde da se trajnije zaustavi, daizgradi dugogodi{wa prijateqstva, da sagradi sopstveni dom,da nabavi svoj name{taj, oformi li~nu biblioteku, da se posve-ti ne samo poslu ve} i porodici, da oseti zadovoqstvo tog na-pornog rada, li~ne i porodi~ne sre}e. Uvre|en ~estim i nepo-trebnim preme{tajima, podneo je ostavku na dr‘avnu slu‘bu izatra‘io penziju posle samo 12 godina rada. Ukazom Wegovog ve-li~anstva Kraqa Petra I, a na predlog Ministarstva unutra-{wih dela, po saslu{awu Ministarskog saveta, 30. aprila 1907.godine re{eno je da mu se ta ostavka uva‘i36. Kako se od skromnepenzije nije moglo ‘iveti re{io je da ipak na|e neku novuslu‘bu. Me|utim, nadle‘ni su bili veoma zadovoqni wegovimradom pa su mnogo toga ~inili da ga i daqe zadr‘e u dr‘avnojslu‘bi. Ubrzo, potom, dr Markovi} je iz Jagodine preme{ten uKwa‘evac a dr \or|evi} ponovo je postavqen za fizikusaOkruga moravskog u Jagodini.

Kao {to se vidi ne samo da je promenio vi{e radnih mesta,ve} je i slu‘bovao u vi{e gradova. Navodno, po potrebi slu‘biodlazio je tamo gde ga je slu‘ba tra‘ila. Ostalo je nejasno da lije samo potreba slu‘be zahtevala te mnogobrojne preme{taje ilisu po sredi i drugi interesi. S obzirom da dr \or|evi} nijeispoqavao zapa‘eniju politi~ku aktivnost nismo mogli do}i dozakqu~ka {ta bi jo{ moglo biti uzrok tako ~estih primena rad-nih mesta, osim ako nije bio prepreka za zapo{qavawe srodnika,prijateqa ili politi~kih istomi{qenika lokalnih mo}nikana mestima gde je ve} radio. No, bilo kako bilo, dr \or|evi} jesvakoj du‘nosti i svakoj radnoj obavezi prilazio savesno i od-govorno i u svakoj sredini gde je ‘iveo i radio bio je po{tovan,cewen i omiqen. A zar je i moglo i trebalo biti druga~ije, kadse zna koliko je napora ulagao u obavqawu poverenih poslova.

Tako je prilikom odlaska iz Jagodine, zbog preme{taja zaVaqevo, cela varo{ ga je ispratila sa muzikom do voza, a

Dr Selimir \or|evi} (1866-1915)...

43

36 Isto, br. 19, od 6. maja 1907. godine.

sirotiwa koja je najboqe ose}ala wegovu hri{}ansku, altrui-sti~ku du{u, sa suzama u o~ima klicala mu je – Ostani nam, majkona{a.

Slu~aj je hteo da je istim vozom putovao i kraq Petar I, vra-}aju}i se iz Ribarske Bawe, i kako je ‘eleo da se narod ne potr‘esa poqskih radova, naredio je pre polaska da ‘eli da putuje pot-puno bez parada i do~eka. Videv{i tu masu sveta na stanici u Ja-godini i muziku, qutnuo se malo na svoju pratwu i, po svom obi-~aju zapitao za{to ga nisu poslu{ali. Kad su mu objasnili da tonije zbog wega, ve} da svet ispra}a svog omiqenog doktora Seli-mira, jako se obradovao, pozvao ga je sebi u kupe i dugo ostao swim u razgovoru. Izrazio mu je svoje zadovoqstvo {to je bioprisutan izlivima po{tovawa celog jednog grada

Nekom drugom prilikom kraq je tra‘io od dr Selimira damu bude li~ni lekar, {to ovaj nije prihvatio sa obrazlo‘ewemda je medicinu zavr{io da le~i sav svoj narod, a ne samo jednog~oveka. Nije mu bilo zamereno!”37

Slu‘ba u Vaqevu

Dr Selimir \or|evi} je bio od onog soja qudi koji su neiz-merno voleli svoj poziv i maksimalno mu se pose}ivali. ^estonije pitao za radno vreme, ni za nov~anu nadoknadu za pru‘enuuslugu. Od 1907. do 1915. godine bio je okru‘ni fizikus uVaqevu. Na toj du‘nosti zamenio je dr Mihaila Cvijeti}a kojije, kao {to smo ve} zabele‘ili, po li~noj molbi oti{ao u Beo-grad. Istovremeno je obavqao i du‘nost upravnika okru‘nebolnice. Nasledio je zapu{tenu bolni~ku zgradu bez dovoqnoprostora, opreme i bolni~kog materijala. Izgarao je je na poslui za nepunih osam godina u~inio je mnogo na unapre|ewu zdrav-stvene slu‘be u ovom kraju, {to su mu svi priznavali i smatraliga neumornim radnikom i sjajnim organizatorom.

Pored svakodnevnog anga‘ovawa na le~ewu obolelih i po-vre|enih dosta je uradio na unapre|ewu rada ovda{we bolnice.Za wegovo vreme bolni~ko dvori{te je pro{ireno, ogra|eno zi-

Milorad Radoj~i}

44

37 Dr Zoran Joki}: Dr Selimir \or|evi}, lekar Vaqevske bolnice, Zbornikradova „Vaqevska bolnica 1914-1915”, Vaqevo 1992, str. 84.

dom i poplo~ano, a kuhiwa preure|ena Wegova je posebna zaslu-ga {to je vaqevska bolnica dobila ~etvrto odeqewe – hirur{kipaviqon. Starao se i o ure|ewu bolni~kog okru‘ewa, kako bi sepacijenti i zaposleni {to prijatnije ose}ali. Prema pisawanekih wegovih kolega uspeo je u nastojawu da bolni~ka slu‘bafunkcioni{e „kao sat”38. Nakon toga mnogi su konstatovali dase svud ose}alo prisustvo jedne pametne glave, pune smisla za or-ganizaciju i qubavi za posao. Wemu su svi prilazili kao nekomsvom, da ga ne{to obaveste, pitaju ili konsultuju i qubazno seophodio sa svima koji su mu se obra}ali bilo kojim povodom.

On nije samo gradio objekte ve} se brinuo i o kadrovima.U starim spisima ostalo je zapisano da je li~no predlo‘ioDragiwu Dragu Babi}, ro|enu 1886. godine u Vaqevu, odli~nuu~enicu i trgova~ku k}i da dobije stipendiju op{tine vaqevskeza studije medicine. Prema tom izvoru tada je pored ostalog re-kao „Uzmite jednu ‘enu”39. Poznato je da ona medicinu studira-la u Cirihu i Berlinu i, 1911. godine, postala prva Srpkiwakoja je diplomirala na tamo{wem medicinskom fakultetu. Po-

Dr Selimir \or|evi} (1866-1915)...

45

Dr Selimir \or|evi} sa lekarima i bolni~arima nekoliko meseci pred smrt

38 Z(oran) Joki}: \or|evi} Selimir, Biografski leksikon Vaqevskog kraja,Vaqevo, 1908, I kw., V sv., str. 349.

39 Qubica Trajkovi}: Kazivawa o starom Vaqevu, Vaqevo 1980, str. 24.

red toga {to se odu‘ila brzim zavr{etkom studija ona je odbilaponudu da se zaposli u Nema~koj, gde je imala mnogo boqe usloveza rad i ‘ivot. Iako je bilo signala da }e Srbija ubrzo morati urat, ona se nije kolebala ve} je odlu~ila da se vrati i pomognesvom narodu. Ostala je zapam}ena kao lekarka, koja je svojim neu-mornim i po‘rtvovanim radom, le~ila obolele od tifusa i sa-ma podlegla toj opasnoj bolesti, krajem januara 1915. godine.

Tokom svog boravka u Vaqevu dr Selimir \or|evi} aktivno jeu~estvovao i i u dru{tvenom ‘ivotu grada. Na ‘alost nema pisa-nih podataka o tome jer se on svojski trudio da se tome ne pridajeneki naro~iti zna~aj. Bio je {kolski lekar u ovda{woj gimnazi-ji40. Pored redovnog pra}ewa zdravqa wenih u~enika ~esto jedr‘ao predavawa o higijeni, ali i na mnoge druge teme iz oblastizdravstvenog prosve}ivawa. Zna se da je voleo dosta da ~itakwige, pa je kao kwigoqubac biran za potpredsednika UpraveGra|anske ~itaonice u Vaqevu. Sara|ivao je i u pojedinim listo-vima i ~asopisima. Imali smo pravo zadovoqstvo da u “Srpskimnovinama”, od 26. jula 1913. godine, ~itamo wegov feqton o zara-znim bolestima. Tako je, za samo osam godina rada u Vaqevu, osta-vio je zaista neizbrisiv trag.

Za wega u~iteq @ivorad Ne{ovi} u „Glasu Vaqeva”41 poredostalog pi{e da on „nije imao li~nog ‘ivota ve} da je sav pripa-

dao onom ucveqenom, bolesnom Vaqevu, za koga je on bio ne lekar ~i-

je su usluge ta~no taksirane, ve} brat i roditeq. ^udnovato je,

odista, koliko je on bio privla~an, koliko se duhovno mogao srodi-

ti sa takozvanom sredinom i ni‘im stale‘om. Vaqda zbog toga

{to na wegovom ozbiqnom i misaonom licu niko nije mogao pro~i-

tati gospodstvo, onu odvratnu nadmenost koja je uvek bila maska

za prazne glave.

Wemu su svi pristupali sa verom, predano, govorili mu kao ne-

kom svom. U wegovom mekom glasu i pametnim o~ima imao je mnogo

neiskazane dobrote. I ta velika, skoro detiwska dobrota, bila je

wegova slabost i wegova snaga. Nije se umeo odupreti ni onda kada

Milorad Radoj~i}

46

40 D. Nedeqkovi}, M. Tripkovi}: Sto godina Vaqevske gimnazije, Vaqevo1970, str. 88.

41 @. Ne{ovi}: Dr Selimir \or|evi}, „Glas Vaqeva”, Vaqevo, od 2. decem-bra 1928. godine.

je umorno telo tra‘ilo odmora. Dizali su ga katkada po nekoliko

puta u toku jedne no}i. Ustajao je odmah, bez srxbe, ne pitaju}i da

li je to blizu ili daleko, imaju li novca ili ne, da li ga zove ~ovek

od polo‘aja ili neki obi~an rab bo‘ji. Ovo visoko poimawe

du‘nosti i savremeno nekoristoqubqe stvorili su mu i kod

Vaqevaca neobi~an ugled i po{tovawe. Jer ~ak i ono glupo, pred-

ratno vreme, kada je lekarstvo bilo poziv a ne zanat ovakvih leka-

ra nije bilo mnogo".

Bio je o‘ewen Darinkom (sestrom ili k}erkom poznatog vaja-ra Aramba{i}a) sa kojom se upoznao neposredno po povratku izFrancuske. Prema svedo~ewu Qubice Mari}, ona je bila tuber-kulozni bolesnik i rano je umrla. Imali su jedno ‘ensko detekoje je preminulo ve} posle godinu dana. Nakon prerane smrtisupruge i }erke dr Selimir \or|evi} bio je te{ko razo~aran.Ali ipak nije pao u depresiju, ve} kao da mu je wihov gubitak daonovu snagu da sa jo{ vi{e energije radi. Vi{e se nije ‘enio. Ti-me se prakti~no odrekao privatnog ‘ivota i potpuno se posve-tio svom humanom pozivu.

U Vaqevu je stanovao u ku}i Dare Ivkovi}, supruge @ivkaIvkovi}a biv{eg sudije i advokata, u Kara|or|evoj ulici broj112. Tokom balkanskih ratova wegova majka i po neka od sestra‘ivele su sa wim u zajedni~kom doma}instvu. Tako su tokom oku-pacije u Prvom svetskom ratu pored majke u Vaqevu su ‘ivele iwegove sestre udovice Milica i Katarina. Me|utim, dr Seli-mir \or|evi} nije imao mnogo vremena za privatni ‘ivot pa niza bilo kakav hobi.

U vrtlogu epidemije

U vreme neposredno pred balkanske ratove u Vaqevu je ra-dilo samo devet lekara: pet civilnih i ~etiri vojna. Tokom1912. godine Vaqevo je bilo prihvatili{te i oporavili{teza sve rawene i bolesne koji su se vra}ali sa fronta. Sme{ta-ni su u improvizovanim bolnicama: u zgradi osnovne {kole,kasarni V puka i zgradi Gimnazije. Bilo je oko 400 rawenika abolesni~kih kreveta, opreme i lekova dovoqno. Ve} slede}egodine, kao posledica rata, pojavquje se kolera koja je dva me-

Dr Selimir \or|evi} (1866-1915)...

47

seca dr‘ala ovda{we stanovni{tvo u neizvesnosti i odnelavi{e ‘rtava.

Posle uspe{no zavr{ene Kolubarske bitke, Vaqevo je posta-lo steci{te velikog broja austrougarskih zarobqenika42, me|ukojima se pojavio pegavi tifus koji se brzo preneo i na jedinicesrpske vojske i mesno stanovni{tvo. Pred vaqevsku bolnicupristizali su rawenici sa fronta kod Vaqeva, naj~e{}e na vo-lujskim kolima, pa su ~itavi redovi kola ~ekali pred bolni-com. Vaqevo je postalo najve}a bolnica u Srbiji i ameri~ki no-vinar Xon Rid, u svojoj kwizi „Rat u Srbiji 1915", opisao jeVaqevo slede}im re~ima: ”Vaqevo je bilo jedno od najgorih ‘a-ri{ta epidemije tifusa u celoj Srbiji. ^ak i onda kad je zarazavidno opala, ulice Vaqeva bile su samo avenija bolnica".

Kwi‘evnik Veqko Petrovi} to ovako opisuje: „...Qudi suve} s kraja Pauna osetili taj nepojmqivi, ku‘ni zadah. A u sa-moj varo{i prosto smo morali da za~epimo noseve. I ulice, idvori{ta, i sobe, ~ak i one u kojima su oficiri stanovali, bi-le su prepune |ubreta i izmeta. Svi na{i divizijski i pukov-ski vozovi i hiqade kola, danima su izvla~ili naslaganogwilo sme}e.”43

Epidemija tifusa se brzo pro{irila na Kolubaru, Podriwe,Jadar, Ra|evinu, Azbukovicu a zatim zahvatila i skoro celu Sr-biju. Bolest je nanela ogromne qudske i materijalne gubitke ionako osiroma{enom narodu. Veruje se da je tada u bolnicama uVaqevu bilo sme{teno oko 8.000 bolesnika i rawenika a one suzajedno raspolagale sa samo 2.500 posteqa. Usled toga mnogi sule‘ali na golom podu, slami ili kakvoj bednoj slamarici. Mno-gi su sme{tani i pod {atore, a sneg i lapavica koji su tih danapadali dodatno su ote‘avali i onako slo‘enu situaciju.

Tako je Vaqevo od po~etka borbenih dejstava do wihovog zavr-{etka 15. decembra 1914. godine, bilo najve}i bolni~ki centar,naizmeni~no, za obe ratuju}e strane u zapadnoj Srbiji. Srpska, apotom i austrougarska vojska, prikupqale su rawene i obolele,

Milorad Radoj~i}

48

42 Isidor \ukovi}: Pegavi tifus u Srbiji 1914-1915, Beograd 2006, str. 29.

43 Velibor Vidi}: Vaqevske bolnice u ratu sve do povla~ewa 1915. godine,Zbornik radova „Vaqevska bolnica 1914-1915”, Vaqevo 1992, str. 33.

le~ile ih u Vaqevu ili su ih evakuisale u unutra{wost Srbije,odnosno Austrougarsku44.

U bolnicama nije bilo dovoqno lekova, zavojnog materijalapa ni vate i pamuka. Umesto wih na rane je stavqana prokuvanaslama. ^ak nije bilo ni dovoqno sapuna a kamoli bilo kakvihdrugih sredstava za prawe rubqa. A svakodnevno su pred vaqev-ske bolnice stizale nove kolone rawenika i bolesnika sa fron-ta45. Vaqevo je bilo „dolina smrti”, gde su pomrle qude od ti-fusa tovarili u kola kao drva i zakopavali u masovne grobnice,izgledalo je jadno. Svi koji nisu morali biti u wemu be‘ali sudaqe. Jedino su ostali bolesnici i wihovi lekari46.

U Vaqevu se umiralo na svakom mestu i na svakom koraku. DrSelimir \or|evi}, s malom grupom svojih kolega i dobrovoq-nih bolni~ara anga‘ovao se na suzbijawu pegavca. Koliko je taborba bila naporna i neizvesna pokazuje i podatak da je posleCerske i Kolubarske bitke u Vaqevo bilo dopremqeno 12.000rawenika, od kojih su mnogi kasnije raspore|eni po drugim bol-nicama u Srbiji. Ceo grad je bio bolnica jer je obolelo je jo{nekoliko hiqada gra|ana, rawenika i veliki broj zarobqenihaustrougarskih vojnika. Wihov broj je svakodnevno rastao i neznaju ta~ne cifre onih koji su le~eni u vaqevskoj bolnici1914-1915. godine. Umiralo je od 50 do 100 qudi dnevno47. Ra~unase da je tokom te epidemije umrlo vi{e od tri i po hiqada vojni-ka i sigurno vi{e od ~etiri hiqade stanovnika u Vaqevu48. Me-|u onima koji su tada umrli u Vaqevu je i poznata slikarka Na-de‘da Petrovi}, koja je radila kao dobrovoqna bolni~arka.

Dr Selimir \or|evi} (1866-1915)...

49

44 Isidor \ukovi}: n. d., str. 29.

45 Milorad Radoj~i}: Pegavac pokosio i mnoge medicinare, „Napred”,Vaqevo, od 1. novembra 1991. godine.

46 Dragoqub Divqanovi}, Bratislava Kosti} i Neboj{a Risti}: Neki

lekari `rtve pegavog tifusa u Vaqevu tokom Prvog svetskog rata,str. 97.

47 Na nau~nom skupu posve}enom Vaqevskoj bolnici u Prvom svetskom ratu~uo se podatak da je krajem decembra 1914. godine, ovde svakog danasahrawivano od 100 do 200 qudi. Videti i R(eni~ka) R(isti}): Godine

velikih pobeda i stradawa, „Napred” br. 2185, Vaqevo, 6. decembar 1990.48 Velibor Vidi}, n. d. u Zborniku, str. 33.

Svakodnevno Vaqevom su prolazila kola i kola natovarenasa 100-200 le{eva. Sahrawivani su na Bairskom grobqu u zajed-ni~kim grobnicama. Zbog epidemije bile su zatvorene mnogeradwe u gradu, a i ku}e su bile pune bolesnika. Bolovale su iumirale ~itave porodice. Crkvena zvona su u po~etku nepresta-no zvonila ogla{avaju}i umrle, a onda je to zabraweno, da se nebi dizala panika. Bili su zabraweni i pogrebi kroz grad.

Po{to grobqe na Bairu nije moglo da primi sve umrle, po na-redbi, tada |enerala, @ivojina Mi{i}a, krajem 1914. godine,obrazovano je novo u Kuzmanovi}a poqu49, danas Novo grobqe uVaqevu. Na toj istoj lokaciji formirano je prakti~no jo{ jednonovo, tzv. Vojni~ko grobqe. To je i razumqivo ako se zna da seumiralo masovno da su grobari jedva stizali da pokopaju mrtve,o ~emu svedo~i i jedan dokumenat Suda op{tine Vaqevske, od 26.jula 1914. godine, upu}en Garnizonu u Vaqevu kojem se upozoravada vojnici odre|eni za kopawe grobova, ne sti‘u da iskopajudovoqno duboke grobnice, {to mo‘e izazvati nove masovne za-raze. Sve{tenici su jedva stizali da opoje mrtve50. Poredwegove severne strane formirano je i austrougarsko vojni~kogrobqe, pored kojeg su Nemci u Drugom svetskom ratu sahra-wivali svoje poginule i umrle. Nedavno je to grobqe, kao nepo-kretno kulturno dobro obnovqeno i ure|eno51.

Po nekim ocenama bila je to jedna od najve}ih epidemija u no-vijoj istoriji a akademik Dobrica ]osi} na nau~nom skupu po-sve}enom Vaqevskoj bolnici u Prvom svetskom ratu ustvrdio jeda va{ka kao uzro~nik ove bolesti nije bila ni{ta mawe opasnaod Po}orekove armije. Ovo je i razumqivo ako se ima na umu davojne akcije na bojnom poqu obavezno, kao zla kob prati pojavainfektivnih bolesti, poput ove koja je uzela veliki danak.

Koliko je u to vreme u Vaqevu bila slo‘ena situacija pokazu-je i podatak da je u gradu samoinicijativno obrazovan „Odbor zado~ek i pomo} rawenicima”. U tom odboru bili su: Milan Ma-ti} (predsednik), Risto Topalovi}, Kosta Markovi}, Milutin

Milorad Radoj~i}

50

49 J. Vuji} i drugi: Vaqevo grad ustanika, Beograd 1967, 154.

50 MIAV, Fond: Op{tina rada Vaqevo, kut. 119, pr. br. 71.

51 Mil~a Madi}: Vaqevska varo{ka (gradska) grobqa, „Glasnik” MIAV br.39, Vaqevo 2005, str. 19.

Doj~inovi}, Milan Zari} i Dimitrije Mili} (~lanovi)52. Iodboru pripadaju velike zasluge za suzbijawe zaraze. A kad ve}wega pomiwemo nije suvi{no podsetiti i na anga‘ovawe ve}egbroja dobrovoqnih bolni~arki, poput: Anke \urovi}, NatalijeVojteh, Milice Stoj{i}, Katarine Popovi}, Cvete Avramovi},Kasije Mileti}, Smiqke Cvetojevi}, Kose Kora}, Perke Ara-povi}, Dragane Stamenkovi}, sestre Dabi}, Leposave Tomi}, Z.Zari}, D. ]urani}, k}eri: vojvode Mi{i}a, gospodina Bir~ani-na, V. Popovi}a, Save Nikoli}a i mnogih drugih. Spisak ‘ena idevojaka koje su se anga‘ovale kao dobrovoqne bolni~arke uvaqevskim bolnicama je daleko ve}i ali wihova imena i prezi-mena nisu zapisana pa su one ve} poodavno pale u zaborav. Ni-{ta nije boqi slu~aj koje se samo pomiwu pod imenima: Radojka,Nade‘da, Vojka, Qubica, Jela, Mara i sli~no kad vi{e niko nezna ko se krije iza tih imena.

Od prvih dana rata pa do svoje smrti sa malom ekipom lekarai drugog medicinskog osobqa suprostavio se toj opakoj bolesti

Dr Selimir \or|evi} (1866-1915)...

51

Kasarna V pe{adijskog puka u Vaqevu, gde je bila Tre}a rezervna

vojna bolnica u kojoj je umro dr \or|evi}

52 Velibor Vidi}, n. d. u Zborniku, str. 30.

i wihov rad i pona{awe stigli su u legendu. U toj malobrojnojekipi posebno se istakao dr Selimir \or|evi} koji je bioupravnik nad ~etiri bolnice koje su se nalazile gotovo na ~eti-ri strane Vaqeva. Tra‘e}i obolele, bez poziva, zalazio je u mno-ge vaqevske ku}e, ukazivao im pomo}, davao savete. Tako je nai-{ao na Radovana Radu Dra{kovi}a, koji je mnogo godina kasnijepostao upravnik Istorijskog arhiva u Vaqevu i hroni~ar sta-rog Vaqeva, i ostavio nam zanimqivo svedo~anstvo53: „Po Kolu-

barskoj bici i ja sam iznuren i iznemogao, te{ko oboleo od tifu-

sa. Negovali su me roditeqi kod ku}e. A obilazio me nadle‘ni voj-

ni lekar.

Jednog dana u|e iznenada kod nas dr Selimir \or|evi}. On

pri|e mom krevetu i uze me za ruku. Ja se obradovah: „Kako ste

znali, doktore, da sam bolestan”. – „Izvinite” – re~e – „ni-

sam ni znao da ste se i vi razboleli. Ali epidemija je uzela toli-

ko maha da vi{e nije mogu}e evidentirati sve pozive za pomo},

te kad iza|em iz bolnice krenem iz ku}e u ku}u jednom ulicom da

vidim gde ima bolesnika, pa tako u|oh i u va{u ku}u”.

Tim povodom Dra{kovi} je zapisao da ga je znao kao blagog au isti mah veoma vedrog i ‘ivahnog ~oveka. Tada mu se u~iniloda se te{ko kretao a na licu mu se pokazivao strahovit zamor ituga. Da je bio u pravu pokazuje i ~iwenica da je par dana kasnijei on pao u postoqu i da se iz we nikad vi{e nije podigao.

Sa retkom energijom, strpqivo i savesno, on ide od bolnicedo bolnice, od ku}e do ku}e, od bolesnika do bolesnika, vi{e te-{e}i ih nego le~e}i, naoru‘an bogatim znawem i solidnim is-kustvom, bez najnu‘nijih lekova i opreme. I tako sa o~ajawem igor~inom u srcu, danima, nedeqama, mesecima, gleda kako svetbespomo}no umire. Nije strahovao za sebe, nije se bojao i u ta-kvim okolnostima on najboqe mogu}i na~in obavqao te{ku le-karsku du‘nost, sagorevaju}i u radu, i ostavqaju}i po vaqev-skom blatu deli} po deli} svoga zdravqa i snage. Najzad je ipao54. On nije umeo ili nije hteo druga~ije. Zato je tih te{kih

Milorad Radoj~i}

52

53 Kopija tog se}awa nalazi se u posedu autora ovog teksta.

54 ^etiri decenije u slu`bi higije – Spomenica ~etrdesetogodi{weg radaMedicinske {kole „Dr Mi{a Panti}” u Vaqevu, Vaqevo 1998, str. 15 i16.

dana wegovo ime lebdelo je na usnama mnogih Vaqevaca a wegovoprisustvo i re~ ulivali su im nadu i veru u mogu}e ozdravqewe.

Saradwa sa stranim humanitarnim misijama

Po{to je srpski sanitet bio slab i ve} desetkovan na pozivsrpske vlade stigla je dobrovoqna pomo} dru{tava Crvenog kr-sta savezni~kih zemaqa. Najve}a pomo} stigla je preko Srpskogpotpornog fonda u Londonu i to zauzimawem supruge tada{wegengleskog ambasadora u Beogradu, Ledi Pexet. Tako|e zna~ajnapomo} do{la je preko Udru‘ewa {kolskih ‘ena u Edinburgu, izSrpskog potpornog fonda u Americi, organizovanog zauzima-wem supruge ambasadora Srbije u Va{ingtonu, Mabel Gruji}itd. Ni{ta mawe zna~ajna pomo} stigla nam je i iz Francuske,Rusije, Holandije, [vedske i jo{ nekih prijateqskih zemaqa.Ove misije obrazovale su bolni~ke i ambulantne ustanove u mno-gim gradovima i bawama Srbije. Svi strani dobrovoqci bilisu raspore|eni po bolnicama {irom Srbije i veoma ~esto po`r-tvovano i hrabro su negovali obolele od tifusa, a po neki odwih i sami obolevali od te zaraze.

Holandski lekar i ratni hirurg dr Arijus Van Tienhoven,koji je u sklopu medicinske misije svoje zemqe do{ao u Vaqevoda u~estvuje u suzbijawu tifusa, za izuzetne zasluge u suzbijawuepidemije tifusa i le~ewu obolelih progla{en je za po~asnoggra|anina Vaqeva. U svojoj kwizi „Sa Srbima u Srbiji i Alba-niji 1914-1918” opisao je prilike u ovom kraju i kako se on le~iood te opasne bolesti. Tim povodom pored ostalog pi{e i ovo:

„...Lebdeo sam izme|u ‘ivota i smrti 16 dana. Le~io me je drSelimir \or|evi}, stavqaju}i mi hladne obloge, daju}i miiwekcije komfora, uz obilnu hidrataciju vodom, kafom ili ~a-jem. Uz ovo davali su mi mleko sa kowakom i 0,25 mg. kinina...”

Tim povodom naglasio je da je u Holandskoj medicinskoj mi-siji, koja je radila u Vaqevu, od ~etrnaest lekara koliko ih jebilo, od pegavca obolelo devet i da su svi le~eni na isti na~in.Istovremeno nagla{ava da je u samoj bolnici u to vreme smrt-nost bila preko 90% i da je me|u lekarima vladalo mi{qewe „daje pegavac u Srbiju donet sa ruskog fronta, odakle su austrijsketrupe preba~ene na granicu Srbije”.

Dr Selimir \or|evi} (1866-1915)...

53

U ‘eqi da se suzbije epidemija u celini {ef Engleske vojnemisije do{ao je na ideju da paru nastalu kuvawem vode u jednommetalnom buretu, preko cevi odvodi do drugog bureta napuwenogode}om, u kojoj }e visoka temperatura uni{titi prisutne va{i.Model originalnog tzv. „srpskog bureta” dugo je stajao ispredglavne vojnomedicinske nastavne ustanove u Velikoj Britaniji.Rasprostraweno je uverewe da je taj pronalazak u~inio da se epi-demija suzbije u rekordnom roku, ve} u leto iste godine. Me|utim,pukovnik Strongf, {ef Ameri~ke misije, smatrao je da glavna za-sluga za uspeh pripada visokoj motivisanosti stanovni{tva iwihovoj ‘eqi da se u ciqu efikasnog otpora neprijatequ, {topre oslobode pegavca, pa navodi primere inventivnosti protive-pidemijske borbe u selima do kojih „srpsko bure” nije stiglo.

Isidor \ukovi}55, autor ve} pomiwane kwige „Pegavi tifus

u Srbiji 1914-1915.”, dokazuje da je epidemija pegavog tifusa do

maja 1915. godine suzbijena po‘rtvovanom borbom srpskog sani-

teta i strnih sanitetskih misija, uz pomo} me|unarodne javno-

sti i saveznika. Po wegovom mi{qewu epidemija je suzbijena

planiranim sprovo|ewem mera na uni{tavawu va{ki kao pre-

nosioca zaraze, nizom mera na podizawu li~ne i kolektivne hi-

gijene, zdravstvenim prosve}ivawem stanovni{tva i primenom

terapije u le~ewu.

Dr Selimir \or|evi} nije le~io samo obolele pripadnike

stranih medicinskih misija u vaqevskom kraju odmah po

wihovom dolasku i oboqevawu ve} je sa wima prisno sara|ivao.

Davao im je po~etne informacije, pomogao da {to pre postave

adekvatnu organizaciju i uvek bio na usluzi. Sve to nije mu te-

{ko padalo jer se i sam {kolovao na zapadu a dobro je znao fran-

cuski jezik, pa se lako sa mnogima sporazumevao. Dobrim delom

zahvaquju}i wegovom radu dr Tienhoven je imao dobro

mi{qewe o srpskim kolegama a ugu{ewe zaraze pripisivao je u

prvom redu organizaciji i vaqanosti srpske sanitetske slu‘be,

pa tek onda pomo}i stranih sanitetskih misija.

Milorad Radoj~i}

54

55 Isidor \ukovi}: n. d., str. 250.

Prerana smrt

Usred najve}e epidemije tifusa dr Selimir \or|evi} je biojunak u pravom smislu te re~i. Kao sr~ani i hrabri borac svako-dnevno se kretao u masi tifusnih bolesnika, koji su od wegatra‘ili pomo}i56. Razboleo se januara 1915. godine od tifusa iposle prvih tifusarskih muka, kratkog i te{kog bolovawa traj-no su se zatvorile wegove plemenite i ‘ivahne o~i. Umro je 6.februara 1915. godine, u bolnici sme{tenoj u kasarni Petog pe-{adijskog puka57. Zanimqivo je da ni wegova smrt nije upisana ucrkvene umrlih iz tog perioda58.

Dr Selimir \or|evi} bio je tre}i lekar iz Vaqeva koji je

umro od pegavog tifusa (posle dr Pavla Vojteha i dr Dragiwe

Babi}). Tim povodom profesor Milorad \eri} je govorio:

„Mo‘e li im se odre}i da nisu bili divovi?... Koliko su

Vaqevaca otrgli od smrti, Selimir, Pavle i Draga, ne mogav{i

da se od we otrgnu sami.”59 Umro je u 48 godini ‘ivota, u

najboqim godinama i sa bogatim iskustvom i tako se pridru‘io

onoj legendarnoj i istorijskoj ~eti na{ih lekara koje je pokosi-

la „balkanska kuga”, u vreme kada su nam bili najpotrebniji i i

kada ih je bilo tako malo.

Umro je kao siromah. Kao {to napisasmo iza sebe nije osta-

vio potomstvo, ni ku}u, a kamoli bilo kakav luksuz. Wegova

smrt potresla je Vaqevo i rastu‘ila sve koji su ga poznavali. I

pored anga‘ovawa drugih na{ih malobrojnih lekara, pa i onih

iz stranih misija, wegova smrt izazivala je bezna|e. Mnoge je na-

pustila nada i hrabrost saznawem da je iz wihove sredine i{~e-

zao ~ovek koji im je svojim znawem, dr‘awem i po‘rtvovawem

ulivao nadu i odr‘avao gra|anski moral.

Dr Selimir \or|evi} (1866-1915)...

55

56 Dr Vojislav Suboti}: Pomenik..., Beograd 1922, str. 33.

57 Dragoqub Divqanovi}: Lekari pomrli..., Beograd 1985, str. 75, i Katalog„Vaqevska bolnica 1914/15, Vaqevo 1990, str. 15.

58 Borislav Bora Vuji}: Zapisi o starom Vaqevu, Vaqevo 1987, str. 121.

59 Dragoqub Divqanovi}: Pegavi tifus u Srbiji. Nau~ni skup „Srbija1915. godine”, Beograd 1986, str. 108.

Ne{to vi{e svetla na wegovo le~ewe i sahranu baca tekstsaop{tewa60, koji su povodom prerane smrti, 20. aprila 1915. go-dine, iz Leskovca uputili javnosti neute{na majka, sestre ibra}a. Napisali su da je on le‘ao daleko od wih okru‘enpa‘wom mnogobrojnih kolega i prijateqa, ali i ovo: „Mi ih sve

molimo da prime na{u duboku zahvalnost, ali se veoma ose}amo

obaveznim svima lekarima grada Vaqeva, g. g. pukovniku dr \oki

Vladisavqevi}u, dr A. Vinaveru, dr Vladi Popovi}u operatoru,

dr Radakovi}u i dr Ba}evi}u koji su neprekidno bdili uz postequ

dobrog na{eg Selimira i ulagali sav svoj trud da ga spasu od te-

{ke bolesti i koji su wegovu smrt objavili zasebnim plakatama

u kojima su izneli visoko priznawe i qubav prema svome kolegi.

Osobitu zahvalnost dugujemo Kasiji Mileti} bolni~arki, ko-

ja je kao sestra negovala i dawu i no}i bdila nad na{im dragim bo-

lesnikom i najve}e nam usluge u~inila prilikom opela i sahrane

wegove, uz pripomo} Gavrila Gaji}a ekonoma, koji se i za ‘ivota i

prilikom sahrane dragog na{eg Selimira neprestano nalazio uz

wega a kome smo jako zahvalni.

Milorad Radoj~i}

56

Spomen-bista dr Selimira \or|evi}a pred upravnom zgradom

Zdravstvenog centra Vaqevo

60 „Politika”, Beograd, 24. maj 1915, str. 4

Gospo|i i Gospodinu Vukosavqevi}u advokatu, naro~ito smo

zahvalni na velikim prijateqskim uslugama koji su ~inili svome

prijatequ i drugu i pre i za vreme bolesti, kao i nama docnije.

G. Milo{u \or|evi}u, na~. okr., iskreno zahvaqujemo na mnogim

uslugama u~iwenim dragom na{em Selimiru i nama.

Sve{tenicima: g. g. proti Stanku Ivanovi}u, Milo{u Jero-

ti}u i Bogoqubu Milo{evi}u koji su ~inodejstvovali i pri opelu

i pogrebu, jako smo zahvalni, kao i ~inovnicima policijske i svih

ostalih struka i mnogobrojnom gra|anstvu koji su plemenitog

pokojnika ispratili do ve~ne ku}e.

Srda~no zahvaqujemo li~nim prijateqima i gra|anima grada

Jagodine koji su smrt ranijeg svoga „dobroga doktora objavili

oglasom i plakatima sa izrazima punim po{tovawa i qubavi”.Potom slede re~i zahvalnosti vojvodi Mi{i}u koji je poslaoprvi pismeni dokaz svoje iskrene ‘alosti za wim, a potom isvim drugima koji su im poslali izraze sau~e{}a i svim ostali-ma koji su ga iskreno o‘alili.

Uprkos zabrani javnih pogreba i povorki (kao i svakog dru-gog okupqawa gra|ana) ispra}en je i sahrawen u prisustvu neko-liko desetina okupqenih gra|ana na grobqu na Bairu. Pokopanje pored mla|eg brata Dragutina. ^etiri godine kasnije tu jesahrawena i wihova oja|ena majka.

Pisali su o wemu

O po{tovawu i uva‘avawu dr Selimira \or|evi}a, kao leka-ra i humaniste dosta govori i ~iwenica da su vesti ili kakavdrugi prilog o wegovom odlasku sa ovog sveta objavqivali mno-gi tada{wi listovi. Skoro da nije bilo zna~ajnijeg lista kojibar nije registrovao wegovu smrt. A ne mali broj wih je i obja-vio nekrologe ili ~ituqe.

Tako je beogradski list „Pijemont”61 pored ostalog pisao: „UVaqevu je preksino} umro od tifusa fizikus Okruga vaqevskogdr Selimir \or|evi}. Ovo je jedanaesta ‘rtva zaga|enih vaqev-skih bolnica.

Dr Selimir \or|evi} (1866-1915)...

57

61 \or|evi} dr Selimir, „Pijemont”, Beograd, od 9. februara 1915, str. 2.

Pokojni \or|evi} je bio jedan od najuspe{nijih i naj~o-ve~nijih lekara u Srbiji, a uz to retko obrazovan i blagorodan~ovek. Vaqevci nisu nikad imali du{evnijeg i zauzimqivijeglekara od pok. Selimira. Zbog toga je on u‘ivao simpatije ipo{tovawe svih slojeva vaqevskog gra|anstva.

^estitu i rodoqubivu porodicu wegovu rat je sasvim zavio ucrno. U septembru mu je poginuo brat Ceta; pre nekoliko danamu je umro i zet dr Mari} lekar, a sad u borbi sa epidemijom sru-{io se i on, glava i hranilac porodice.”

Ve} u sutra{wem broju ovog lista objavqena je i porodi~na~ituqa u kojoj pi{e: „Dr Selimir \or|evi}, okr. fizikus uVaqevu, do krajnosti ne‘an sin, do krajnosti ne‘an brat, ispu-stio je svoju du{u 6. februara 1915. godine u 4 sata i 30 minuta popodne u Vaqevskoj bolnici. I on je pao kao ‘rtva svoje du‘nosti,koja mu je bila jevan|eqe kroz ceo wegov ‘ivot; pao je isto onakokao i wegov mla|i brat Dragutin Ceta \or|evi}, pe{adijski ma-jor pro{le godine na Gu~evu, na koti 708...”

O dr \or|evi}u u listu „Balkan”62 M. N. Bogi}evi} je objavioslede}i tekst: „Ho}u da pripalim sve}u se}awa, na jedan ranopreminuli ‘ivot na jednu dobru, plemenitu i blagorodnu du{u,da dignem kraji~ak zavese zaborava, koji pokriva, ~uvenog po do-broti, svesti i qubavi, jednog retkog ~oveka po~. dr Selimira\or|evi}a iz Vaqeva”. Tekst se zavr{ava apelom da se na „vidaneklatantan na~in da izraza qubavi i blagorodnosti prema drSelimiru \or|evi}u”.

Beogradska „Samouprava”, u broju od 25. februara 1915. godi-ne, pi{e o dr \or|evi}u i ovo: „To je bio dobar ~ovek. Tako }ere}i svi wegovi poznanici. On je bio skroman, vredan i save-stan lekar. To }e re}i svi wegovi mnogobrojni pacijenti. On jebio plemenita du{a, lepe inteligencije, ~vrsta karaktera,iskren drug i pouzdan prijateq. To }e sa uzdahom iskrenog bolai topla sau~e{}a re}i svi wegovi sugra|ani me|u kojima je ‘i-veo, radio i drugima dobro ~inio.”

Milorad Radoj~i}

58

62 M. N. Bogi}evi}: Jedna nezaboravna uspomena, „Balkan” br. 897, Beo-grad 1915.

„Radni~ke novine”63, u broju 54. za 1915. godinu, isti~u: „DrSelimir je bio jedan od onog malog broja na{ih lekara koji presvega znaju samo svoju du‘nost. U niske, memqive izbice siroma-{ake, razbacane po periferiji varo{i, ulazio je isto tako radokao i u bogato name{tene salone gazda{a vaqevskih. Tr~ao je sajednog kraja varo{i na drugi i nije znao za odmor. Kao upravnik~etiri vaqevske bolnice radio je do posrtawa. Svuda je on mo-rao sti}i i sve pregledati, kontrolisati. Nikada nije imao nitoliko vremena da se ~estito prihvati i odmori i pred ovakvimistinskim napornim radom morali su se postideti svi oni„dvorski” i „jako u~eni” lekari. Wegovo silno po‘rtvovawei{lo je do fanatizma, kome hiqade imaju zahvaliti {to i daqegami‘u ovom zemqom. Savestan i retko po{ten rad u~inili suga najpopularnijim ~ovekom u Vaqevu".

Povodom smrti dr Selimira \or|evi}a wegovoj porodici sti-gli su brojni telegrami sau~e{}a. Legendarni srpski vojvoda i ne-ponovqivi strateg – vojvoda @ivojin Mi{i} u obra}awu wegovojmajci napisao je:

Po{tovana gospo|o,

Molim Vas da verujete da sam iznena|en ve{}u o smrti Va{eg

milog sina i na{eg jedinstvenog, savesnog i neumornog lekara dok-

tora Selimira, koji je sa neobi~nom savesno{}u i sa

samopregorevawem jurio u pomo} svima koji behu pali u ~equsti

zaraze. Molim Vas, po{tovana gospo|o, ute{ite se tom stra-

{nom sudbinom koja Vas je zadesila i verujte da smrt po~. dr Seli-

mira oplakuju i ‘ale svi koji su i samo ~uli za wegovo ime, jer je

‘ivot svoj zalo‘io za spas svoga naroda i vojske, koje je voleo ‘a-

rom celokupnog svog bi}a.

Neka mu milostivi Bog podari potpuno zaslu‘eno Rajsko

naseqe.

S osobitim po{tovawem

@ivojin Mi{i},

vojvoda".64

Dr Selimir \or|evi} (1866-1915)...

59

63 N. N.: Pod ratnom kosom, „Radni~ke novine” br. 54, Ni{, od februara1915. godine.

64 Velibor Berko Savi}: Vojvoda @ivojin Mi{i} – Spomenica, Vaqevo 1989,str. 223 i 224.

Lekari grada Vaqeva objavili su u plakatima, {tampa-nim u {tampariji Dimitrija A. Slavuja, wegovu smrt slede-}im re~ima.

„I na Okru‘noj bolnici i na Na~elstvu viju se danas crne za-stave. Umro je dr Selimir!... Umro je od pegavog tifusa!... Kakavje gubitak za Vaqevo smrt ovog plemenitog ~oveka i velikog le-kara – to ne zna samo Vaqevo, to zna Srbija. Veliki pokojni~e!Ti si nam bio primer, kako se radi za zemqu. Ti si nam i primerkako se za zemqu umire! Laka ti srpska zemqa.... Lekari gradaVaqeva, 7. II 1915. god.”

Druga posmrtna lista od{tampana je i obelodawena 15. marta1915. godine. Na woj su ispisana imena dr Selimira \or|evi}afizikusa okruga vaqevskog, dr Dimitrija Mari}a, fizikusaokruga kosovskog (zeta dr Selimirova) i Dragutina C. \or|evi-}a (brata Selimirovog). Ona je {tampana povodom wihovog para-stosa odr‘anog u Jagodini.

Desetak i vi{e godina kasnije

Ni decenijama kasnije dr Selimir \or|evi} u Vaqevu, pa i uSrbiji, nije zaboravqen. O wemu se i daqe govori i pi{e. Naprvi pogled reklo bi se i dosta. Me|utim, ako se pa‘qivije pro-~itaju pa i analiziraju objavqeni tekstovi lako }e se uo~iti dase naj~e{}e ponavqaju ve} poznati detaqi iz wegovog ‘ivota irada. Ipak, izdvajamo nekoliko novih detaqa objavqenih u na-{oj {tampi.

Deset godina kasnije beogradski dnevni list „Politika”, usvom broju od 26. februara 1925. godine, objavio je tekst Dr ^ed.M. Mihailovi}a pod naslovom „Desetogodi{wica lekarskogpomora u Velikom Ratu”. U wemu doslovno pi{e: „Dugo bi bilosve ih nare|ati, ali nam je srcu drago pomisliti na jednog odwih, koji je kao wihov predstavnik, oli~avao savesnost i preda-nost te{koj lekarskoj slu‘bi dobrotom svoga srca i svojom spo-sobno{}u. Kakav je bio dr Selimir \or|evi}”. Istovremeno jesaop{tio: „Plemenitim i milosrdnim svojim neumornim ra-dom stekao je dr Selimir qubav Vaqevaca, te su re{ili da mupodignu nadgrobni spomenik”.

Milorad Radoj~i}

60

Tri godine kasnije, u~iteq @ivorad Ne{ovi}, u „GlasuVaqeva” podse}a {ta je sve dr Selimir \or|evi} radio i ura-dio slu‘buju}i u Vaqevu. Potom sa gor~inom konstatuje da su seVaqevci omiqenom lekaru odu‘ili time {to su jednu zaba~enui jednostranu uli~icu, sa svega nekoliko ku}a, ~ijom drugomstranom ide potok Qubostiwa, „kojom je za vreme rata idu}i ukasarnu Petog puka, dr Selimir bukvalno posrtao” – nazvali[etali{tem dr Selimira \or|evi}a.

Istori~ar starog Vaqeva Rad. M. Dra{kovi} u ovda{wemnedeqniku „Napred”, od 22. januara 1965. godine, tako|e je pose-tio na neke detaqe iz wegove biografije i konstatovao da je drSelimir \or|evi} upravnik Okru‘ne bolnice u Vaqevu bio je-dan od najpo{tovanijih qudi u Vaqevu svoga vremena. Zbog togaje, po wegovim re~ima, Selimoirova smrt februara 1915. godinebolno odjeknula u javnosti.

U svojoj rukopisnoj zaostav{tini dr Milivoje Milenkovi},nekada i sam o~ni lekar u Vaqevu, pored ostalog ostavio je i bi-ografiju dr Selimira \or|evi}a koju je sa~inio 1965. godine.Tamo pored ostalog pi{e: „Uspomena na wega ‘ivi i danas ugradu koji nije uspeo za pedeset godina da tom ~oveku, oli~ewudobrote i po‘rtvovawa, podigne spomenik zahvalnosti. Para-doksalno, zar ne?” Daqe dr Milenkovi} pi{e i ovo: „...bio jeskroman i neuo~qiv u ‘ivotu, nenametqiv i povu~en, pristu-pa~an i uzdr‘qiv i tragovi te plemenitosti i dobrote i danas‘ive u gradu Vaqevu, gde ne ugasle uspomene na dr Selimira idanas ‘ive, kao kakav veli~anstveni spomenik, iako spomeni-ka nigde nema”65.

Po~asti

Za svoju predanu slu‘bu pokojni dr Selimir \or|evi} bio jeodlikovan ordenom Svetog Save III stepena, Takovskim krstomIV stepena, Medaqom za revnosnu slu‘bu i Ordenom CrvenogKrsta66.

Dr Selimir \or|evi} (1866-1915)...

61

65 Dragoqub Divqanovi}: Lekari pomrli..., Beograd 1985, str. 76 i 77.

66 Dr Vojislav Suboti}: Pomenik..., Beograd 1922, str. 32.

Na prostoru gde je bilo Bairsko grobqe 1960. godine podig-nut je Spomenik borcima revolucije i narodnooslobodila~kograta u liku narodnog heroja Stevana Filipovi}a pod ve{alima,sa spomen parkom. Na tom prostoru ostala su jo{ samo dva spo-men-obele‘ja67. Jedno je podignuto ameri~kom lekaru jevrejskogporekla dr Samjuelu Kuku, koji je odbio da ubrizga sebiposledwu vakcinu i spasi ‘ivot ve} je to u~inio srpskom vojni-ku. Drugo obele`je je skroman i jednostavan spomenik, koji isada stoji u senci borova, i na wemu jednostavno pi{e „DoktorSelimir \or|evi}”, a pored wegovog imena utisnuto je i „maj-ka Sofija”. Ovaj neobi~an spomenik simbolizuje li~nost drSelimira \or|evi}a, wegovu snagu voqe, skromnost i jedno-stavnost, a uklesano ime wegove majke kao da svedo~i o wegovomprvom u~itequ koji ga je u~io o qubavi prema ~oveku i svojojdomovini.

Plemenitim i milosrdnim svojim radom stekao je dr Seli-mir qubav Vaqevaca a tako je bilo svuda gde je ‘iveo i radio. Dase wegovo delo visoko ceni i po{tuje u gradu na Kolubari govo-ri negovawe tradicija na wega. Pre svega da je sa~uvan wegovgrob i nadgrobni spomenik na Bairu iako je Bairsko grobqe iz-me{teno. Ona ulica {to vodi od Du{anove do Sin|eli}eve uli-ce (ili Ulice vojvode Mi{i}a) pokraj Qubostiwe i daqe nosiwegovo ime i prezime. Ispred upravne zgrade Zdravstvenog cen-tra (dvori{te nekada{we [kolske poliklinike) u Vaqevu na-lazi se wegova spomen-bista68, rad Nikole Jankovi}a, poznatogakademskog vajara iz Beograda. Wu je izgleda poklonila dokto-rova porodica, kojoj pripada i akademik Qubica Mari}.

Povodom pedesetogodi{wice smrti dr Selimira \or|evi}au Vaqevu je boravila wegova sestri~ina – kompozitor QubicaMari}. Donela je na poklon Narodnom muzeju delove narodneno{we koju je dr Selimir \or|evi} kupio na Kosovu. Tom pri-likom posetila je na Bairu grob u kome je sahraweni dr Selimir

Milorad Radoj~i}

62

67 Mil~a Madi}: Vaqevska varo{ka (gradska) grobqa, „Glasnik” MIAV br.39, Vaqevo 2005.

68 Pre neku godinu ta bista dr Selimira \or|evi}a bila „skinuta” sapostamenta i sklowena ali je, brzom i uspe{nom intervencijomnadle‘nih organa, prona|ena i vra}ena na svoje mesto.

\or|evi}, wegov brat Dragutin (poginuo 1914. na Gu~evu) iwihova majka69.

Pri Sredwoj medicinskoj {koli u Vaqevu, na zajedni~kojsednici Radne zajednice i Nastavni~kog ve}a {kole, kome suprisustvovali i predstavnici svih u~eni~kih organa, organi-zacija i sekcija, odr‘anoj 31. maja 1968. godine, doneta je odlukada se osnuje Fond „Dr Selimir \or|evi}” sa ciqem da ~uvauspomenu na wegov lik i po‘rtvovan rad. Inicijativu zawegovo osnivawe pokrenula je wegova sestri~ina Qubica Ma-ri}, koja je i prilo‘ila milion dinara dobijenih uz Sedmojul-sku nagradu, za wegov rad.

U skladu sa ~lanom 24. Zakona o zadu‘binama, fondacijama ifondovima ovaj fond je registrovan kod Ministarstva kultureRepublike Srbije, pod brojem 022-2176/91-09, od 10. oktobra1991. godine. Sredstvima fonda raspola‘e Odbor sastavqen od{est ~lanova, u koji po tri ~lana delegiraju Savet {kole i[kolska zajednica u~enika. ^lanovi tog odbora biraju se nadve godine. Pored osniva~kog priloga, prihode fonda ~ine: no-va ulagawe osniva~a, sredstva napla}ena izdavawem duplikatasvedo~anstva, diploma, uverewa, potvrda, zave{tawa i dobro-voqnih priloga pojedinaca, preduze}a, radnih i dru{tvenihorganizacija, prihoda od organizovawa priredbi, kulturnih ijavnih manifestacija, upisnine u~enika. Sredstva fonda se vo-de na redovnom ‘iro-ra~unu {kole, na posebnom kontu i ne ula-ze u ukupan prihod {kole a tro{e se za pomo} siroma{nim u~e-nicima radi nabavke {kolskog materijala (kwiga, sveski i dru-gog pribora), le~ewa i oporavak u~enika70. U~enicima koji u to-ku ~etvorogodi{weg {kolovawa u ovoj {koli, postignu odli-~an uspeh, dodequje se nagrada u visini od 50 do 100% iznosa ce-ne maturske stru~ne ekskurzije71. Odbor Fonda o svom celokup-nom radu, aktivnostima i finansijskom poslovawu podnosi iz-ve{taj Savetu {kole.

Dr Selimir \or|evi} (1866-1915)...

63

69 Radovan M. Dra{kovi}: Pedeset godina od smrti dr Selimira \or|evi}a,„Napred” br. 836, Vaqevo, od 22. januara 1965, str. 7.

70 Re{ewe Ministarstva kulture Republike Srbije, br. 022-2176/91-09, od10. oktobra 1991. godine.

71 Iz arhive Sredwe medicinske {kole u Vaqevu.

U ovoj {koli nalazi se i vitrina u kojoj se pored ostalih ~uva-ju predmeti koji su pripadali dr \or|evi}u i dokumenta kojiverno odslikavaju wegov ‘ivot i rad. Wegov portret se nalazi uMuzeju Srpskog lekarskog dru{tva u Beogradu. Treba pogledatisamo taj portret ili kakvu wegovu drugu fotografiju i uveriti sekako sa wih zra~i apostolski sme{ak, oli~ewe dobrote i samari-}anstva. Upravo, takav je bio dr Selimir \or|evi} skroman ineuo~qiv u ‘ivotu, nenametqiv i povu~en, pristupa~an a su-zdr‘an, predan do krajnosti svom pozivu.

Rezime

[estog februara 1915. godine u Vaqevu umro je dr Selimir \or-|evi}, do rata okru‘ni fizikus u Vaqevu. Mada je ‘iveo samo 48 go-dina mnogo je uradio na razvoju i unapre|ewu zdravstvene slu‘be uvaqevskom kraju. Pored toga vidno se anga‘ovao i u javnom ‘ivotugrada na Kolubari. U~estvovao je u oba balkanska i Prvom svetskomratu a umro je le~e}i obolele i rawene s najve}im po‘rtvovawem.Mnoge novine {irom Srbije objavile su vest o wegovoj smrti.

Selimir \or|evi} rodio se 4. maja 1866. godine u Po‘arevcu, ubrojnoj i uglednoj gra|anskoj porodici. Osnovnu {kolu zavr{io je umestu ro|ewa a gimnaziju u Beogradu. Studirao je dve godine filozo-fiju na Velikoj {koli u Beogradu a zavr{io medicinske studije u Pa-rizu, gde je i specijalizirao ginekologiju i aku{erstvo. Pre dolaskau Vaqevo slu‘bovao je u Golupcu, Beogradu, Para}inu, Smederevu,Kwa‘evcu i Jagodini. Svuda gde je radio ostavio je lepe uspomene osebi.

Mada je imao dara i za nauku ovaj vrli i plemeniti lekar, na ‘a-lost nije ostavio dubqi trag u nauci, ali je imao vrlo uspe{nu kari-jeru u struci, gde je ostavqao komad po komad svoga humanog srca svo-jim pacijentima. Za svoj predani rad zaslu`io je i dobio najvi{apriznawa.

Neugasle uspomene na dr Selimira \or|evi}a ‘ive kao veli~an-stveni spomenik – svetionik, ali i dobar putokaz sada{wim i budu-}im generacijama na slavne pretke.

Milorad Radoj~i}

64

Summary

Dr Selimir Djordjevi} died on February 6, year 1915, in Valjevo. Dr

Djordjevi} was a county psicician in Valjevo until the War. Although he was

only 48 years old when he died, in his lifetime he contributed a great deal to

development and improvement of health service in Valjevo county. He was

also engaged in public life of the town on the bank of river Kolubara. He

was active in both Balkan Wars and in World War I and he died while treat-

ing the ills and wounded ones with great devotion. Many news papers all

over Serbia reported on his death.

Selimir Djordjevi} was born on May 4, year 1866 in Po`arevac, in big

and respectful family from town. He finished his elementary school in

Po`arevac, and gimnasium in Belgrade. For two years he studied philosophy

in Great school of Belgrade, and his medical studies he finished abroad - in

Paris, where he was specialized in gynaecology and obstretics. Before his ar-

rival in Valjevo, he worked in Golubac, Belgrade, Para}in, Smederevo,

Knja`evac and Jagodina. Local people, in every one of these places, have

only good memories of him.

Although he also had a gift for science, this virtuous and noble doctor,

unfortunately, did not leave his mark in science. However, he did have a

succesfull career in the scope of his profession and he gave to every one of

his patients a piece of his heart. He deserved and won highest recognition for

his devoted work.

Vivid memories of dr Selimir Djordjevi} last as a magnificent monument

- beacon, and also they are a good place for present and future generations to

start learning about their eminent ancestors.

Dr Selimir \or|evi} (1866-1915)...

65