1. UVOD

U ovom seminarskom radu upoznacemo se sa evropskom centralnom bankom,njenim nastankom,razvojem,ulogom u evropskoj uniji,njenim poslovanjem,zakonodavstvom i takodje cemo da se upoznamo sa evrom. Evropska centralna banka zasniva se na modelu Bundesbanke to znai da je potpuno nezavisna u svom radu. Osnovni cilj joj je odravanje stabilnosti cijena, odnosno kontrola inflacije. Ukupna korist monetarne unije morala bi biti vea od trokova odnosno gubitaka usljed formiranja. Optimalna monetarna unija je samo ona koja inflaciju svodi na nivo najnie a ne srednje u uniji.Ova njena osnovna funkcija proistie iz injenice da su porast cijena I inflacija stalne opasnosti za ekonomski rast i stabilnost. Pored osnovnog cilja ECB podrava optu ekonomsku politiku koja se vodi u Uniji. Evropski sistem centralnih banaka sastoji se od Evropske centralne banke i nacionalnih centralnih banaka.

2. EVROPSKA CENTRALNA BANKA2.1 NASTANAK EVROPSKE CENTRALNE BANKEEvropska centralna banka (eng. European central bank) je pravno lice,koje je u svakoj drzavi clanici ima najsira pravna ovlascenja koja nacionalno zakonodavstvo priznaje pravnim licima. Ona je osnovana 30.juna 1998.godine,po modelu nemacke Bundesbanke,u skladu sa Ugovorom o osnivanju Evropske zajednice,i nasledila je Evropski monetarni institut.Ona je zvanicno osnovana odlukom sefova drzava i vlada EU da predju na treci stepen ekonomsko-monetarne unije.Njeno glavno sediste je u Frankfurtu,Tacno godinu dana od osnivanja ona je preuzela sve nadleznosti za primenu evropske monetarne politike koja je odredjena od strane evropskog sistema centralnih banaka.

2.2 EVROPSKA CENTRALNA BANKA I NACIONALNE BANKE

Evropska centralna banka ima kontrolnu funkciju,jer kontrolise izvrsavanje zadataka poverenih evropskom sistemu centralnih banaka i nacionalnim centralnim bankama.Evropska centralna banka uskladjuje propise,utvrdjuje metode i prikuplja,odredjuje i distribuira statisticke podatke(podake prikupljene preko nadleznih nacionalnih organa ili direktno od ekonomskih subjekata iz svoje nadleznosti).Ona istovremeno odredjuje koja fizicka i pravna lica imaju obavezu podnosenja izvestaja,rezim poverljivosti i odgovarajuce kaznene odredbe.Nacionalne banke su u odnosu na evropsku centralnu banku samostalne i nezavisne jer evropska centralna banka ima savetodavnu ulogu u odnosu na EZ i nacionalni autoritet svake banke ponaosob.Proces odlucivanja je centralizovan i sprovodi se preko saveta guvernera i izvrsnog odbora,a dok sve clanice ne prihvate evro,postoji i opsti savet kao trece telo.Savet guvernera cine svi clanovi izvrsnog odbora i guverneri nacionalnih centralnih banaka drzava clanica onih zemalja koje su prihvatile evro.Sastanci se odrzavaju najmanje deset puta godisnje i imaju karakter poverljivosti,a javnosti se iznose rezultati dogovaranja koje opredeli savet.Odluke se donose prostom vecinom,a u slucaju jednakog broja glasova,odlucuje glas predsednika.Osnovne nadleznosti saveta guvernera su:izdavanje dozvola za emitovanje novcanica u zajednici;utvrdjivanje smernica i donosenja odluka neophodnih za ostvarivanje usvojenih zadataka eurosistema.;formulisanje monetarne politike euro zone,ukljucujuci odluke koje se odnose na srednjorocne monetarne ciljeve,kljucne kamatne stope i odredjivanje rezervu eurosistema;stvaranje neophodnih pretpostvki za ispunjenje zadataka;odredjenje savetodavne funkcije i donosenje internog pravilnika o unutrasnjoj organizaciji ECB i njenim organima odlucivanja.2.3 ORGANI UPRAVLJANJA EVROPSKE CENTRALNE BANKE

Izvrsni savet cine predsednik,potpredsednik, i cetri clana zemalja clanica.Njegove nadleznosti su:priprema sastanaka saveta guvernera;sprovodjenje monetarne politike u skladu sa smernicama i odlukama donetim od saveta guvernera ECB i u skladu s tim,davanje neophodnih instrukcija nacionalnim centralnim bankama i izvrsavanje ovlascenja dobijenih od saveta guvernera ECB.Zadaci generalnog saveta(kao privremenog organa upravljanja ECB) su:savetodavna funkcija ECB;prikupljanje statistickih podataka;priprema godisnjih izvestaja ECB;donosenje neophodnih pravila o standardizaciji knigovodstva i izvestaja o operacijama preduzetim od nacionalne centralne banke;preduzimanje mera koje se odnose na upis kapitala;donosenja uslova o zaposljavanju u ECB i priprema za neopozivo fiksiranje deviznih kurseva zemalja clanica u odnosu na evro.

2.4 KAPITAL EVROPSKE CENTRALNE BANKEUpis kapitala se bazira na udeu zemalja clanica EU u GBP i stanovnistvu u zajednici.,i to:50% na osnovu ucesca drzave clanice u populaciji zajednice u godini koja prethodi osnivanju ESCB i 50% na osnovu ucesca drzave clanice u GBP,izrazeno po trzisnim cenama u toku pet godina koje su prethodile godini uoci osnivanja ECB.Nacionalne centralne banke iz euro zone moraju uplatit svoj deo u ESCB u potpunosti,dok nacionalne centralne banke zemalja koje nisu clanice uplacuju 5% kapitala ECB na ime operativnih troskova ECB.2.5 GLAVNI ORGANI EVROPSKE CENTRALNE BANKEGlavni organi Evropske centralne banke su: Izvrsni odbor ( 6 clanova )Izvrsni odbor je zaduzen za svakodnevne poslove ECB.Clanovi se biraju sporazumno od predsednika vlada drzava clanica evrozone.Clanovi se biraju jednokratno na osam godina. Upravni savet( clanovi izvrsnog odbora i guverneri centralnih banaka evrozone;6+13=19 clanova )Upravni savet je najvazniji organ ECB.Upravni savet odluke donosi jednostavnom vecinom glasova clanova.ECB je zaduzena da upravlja kolicinom novca u opticaju,da sprovodi menjacke poslove,nadzire i upravlja deviznim rezervama drzava clanica i ima zadatak da promovise nesmetano delovanje platnog prometa na teritoriji EU. Generalni savet( predsednik i potpredsednik ECB i guverneri svih zemalja clanica Evropske unije,2+27=29 clanova )Generalni savet je savetodavno telo,koordinira poslove i priprema buduca prosirenja evrozone.ECB zaposljava 1.350 sluzbenika iz 25 zemalja EU zemalja.2.6 CILJEVI EVROPSKE CENTRALNE BANKECilj Evropske centralne banke je da formira i implementira evropsku monetarnu politiku,upravlja operacijama medjunarodne razmene i omogucuje nesmetan rad platnih sistema.Njen je takodje cilj i odrzavanje platne moci i inflacije manje od 2% u evrozoni.ECB kontrolise ponudu novca na trzistu kao i statistike cena trgovackih proizvoda i usluga prema kojima ocenjuje riziko monetarne stabilnosti.Poznata je po tome sto odredjuje i kamatu u evrozoni.Koncept evrosistema je da ni ECB niti nacionalne centralne banke u evrozoni ne dozvoljavaju nikakva politicka mesanja u monetarnu politiku.Evrosistem cine mreza nacionalnih centralnih banaka.ECB deluje u skladu sa nacelom otvorene trzisne privrede zasnovane na slobodnoj konkurenciji uz podrsku efikasnom rasporedu resursa i uz postovanje nacela utvrdjenih osnovnim pravnih aktima evropske unije.Da napomenemo da je sadasnji predsednik ECB Zan Klod Trise ( Jean-Claude Trichet ) iz Francuske.Izabran je u novembru 2003.godine.A prvi predsednik ECB je bio Vim Dujzenberg ( Wim Duisenberg ).3. EVROPSKA VALUTA EVRO3.1 UVOD U EVROEvro je uveden 1. januara 1999. godine iako se odmah nije pojavio u vidu novanica. U odnosu na dolar kurs je bio 1 EUR = 1,17 USD, to je bio tada zvanini kurs za eki. U EMU je ulo 11 zemalja. Velika Britanija i Danska nisu ule, Grka i vedska nisu ispunile kriterijume iz Mastrihta. Grka je kriterijume ispunila naknadno i prikljuila se grupi 1. 1. 2001. godine. Za zemlje koje nisu ule u EMU, Amsterdamskim ugovorom iz 1997. godine uspostavljen je novi mehanizam deviznih kurseva, ERM II koji uspostavlja vezu izmeu evra i valuta zemalja EU koje ne uestvuju u radu EMU. Raspon mari oscilacija kursa utvren je na +/-15% a Danci su za svoju krunu suzili ovaj raspon na +/-2,25%.Potpuno uvoenje evra, uvoenje u platni promet, bilo je predvieno 1. 1. 2002. godine. U est prvih mjeseci iste godine zemlje su trebale povui nacionalne valute iz upotrebe to je uinjeno do 28. februara 2002., od kada je evro jedina valuta 12 zemalja koje ine EMU.

3.2 EVRO KAO VALUTA ZEMALJA EUEvro je valuta Austrije, Belgije,Finske,Francuske,Njemacke,Grcke,Irske, Italije, Luksemburga ,Holandije,Portugala,Slovenije i Spanije.Trinaest od dvadeset i pet zemalja koje cine Evropsku uniju (i cetvero izvan EU,kao sto su Crna Gora i Kosovo ),koje cine Ekonomski i Novcani Savez (EMU).Takodje malo je poznato da se evro koristi i u francuskim prekomorskim teritorijama,pa se moze reci da je evro nova zamjenska valuta dolara,koja sve vise dobija na znacaju.Mozemo da kazemo da se evro i kuje u Vatikanu,San Marinu i Monaku,ali novcice tih zemalja je gotovo nemoguce naci u opticaju jer se prodaju samo u specijaliziranim trgovinama.Ishod je najznacajnijeg novcanog preustrojstva u Evropi od doba Rimskog carstva.Iako se introdukcija evra moze smatrati jednostavno kao nacin zausavrsavanje zajednickog evropskog trzista.,podrzavajuci slobodnu trgovinu izmedju clanova evrozone,evro je takodje znacajan dio evropskog projekta za politicku integraciju.3.3 ORGANI UPRAVLJANJANad Evropom upravlja Evropski sistem centralnih banaka (ESCB),koji se sastoji od Evropske centralne banke (ECB) i Eurozonskih centralnih banaka koje upravljaju u drzavama.ECB (smjestena u Frankfurtu,Njemacka) ima iskljucivu moc da uspostavi novcanu policu;ostali clanovi ESCB-a sudjeluju u stampanju,kovanju, i raspodeli novcanica i kovanica,i delovanju Eurozonskom sistemu isplate.Sve clanice unije mogu prihvatiti evro ako ispune odredjene (ekonomske) uslove,koji su definisani po ugovoru iz Mastrihta 1992.godine (gde je potpisan ugovor o Evropskoj uniji): stabilnost cena finansijski polozaj u javnom sektoru (finansijski deficit manji od 3% BDP-a) visoka stabilnost domace valute konvergencija prosecnih domacih kamata u odnosu na prosek troje zemalja clanica sa najmanjim kamatama pravni propisi o finansijskim institucijama koji garantuju nezavisnost nacionalne centralne banke i prilagodjenost njenom ukljucenju u sistem evropske centralne banke (ECB) realna konvergencija nacionalne ekonomijeU izvestaju srpskih dnevnih ne-ekonomskih glasila se ekonomsko finansijski Mastriht kriterijumi za uvodjenje evra ne spominju i time se stvara pogresan utisak,da je uvodjenje evra iskljucivo politicka stvar.Pakt stabilnosti (Dablin. 1996.godine) regulise nacionalne ekonomsko finansijske mere u zemljama clanicama evrozone.Namenjen je odrzavanju ekonomske stabilnosti valute (evra).4. EVROPSKA VALTUA, NJEN DIZAJN, KOVANICE, NOVCANICE4.1 DIZAJNNa prednjoj strani novcanica nalaze se kapije koje predstavljaju otvorenost i gostoprimstvo zemalja clanica EU,dok se na poledjini nalaze mostovi koji simbolizuju zajednistvo i medjusobnu saradnju zemalja.Znak evra je stilizovano slovo E (latinicno E) koje podseca na slovo S (latinicno C) sa dve crte na sredini.4.2 NOVCANICEPostoji sedam evro novcanica,sve su razlicite velicine i boje. 5 evra siva boja na njoj je predstavljen stil vizantike 10 evra crvena boja na njoj je predstavljen stil romantike 20 evra plava boja na njoj je predstavljen stil gotike 50 evra smedja boja na njoj je predstavljen stil baroka 100 evra zelena boja na njoj je predstavljen stil rokokoa 200 evra zuta boja na njoj je predstavljen moderni stil gradnje 500 evra ljubicasta boja na njoj je predstavljena savremena evropska arhitektura

4.3 KOVANICELica kovanica evra su iste za sve drzave,dok se nalicja razlikuju od drzave do drzave.Kovanice postoje u sledecim apoenima: 1 cent 2 centa 5 centi 10 centi 20 centi 50 centi 1 evro 2 evra5. ZAKLJUCAK Evropska centralna banka je stavljena na prvu veliku probu. Ocene finansijskih strunjaka su protivrene i, to je najgore, niko se ne usuuje da predvia dokle e evro padati. Nil Parker, funkcioner Kraljevske banke kotske, predvia katastrofu: "Ako Evropska centralna banka ne preduzme udotvornu spasilaku misiju, oni koji se uzdaju u evro bie sigurni koliko i putnici na palubi Titanika." Predsednik Evropske centralne banke Vim Duizenberg nastojao je da umiri duhove: "Graani Evrope mogu biti uvereni da je budunost evra kao jake valute zasnovana na stabilnosti i snazi evropske privrede."Strunjaci priznaju da se suoavaju sa zagonetkom. Tano je da evro nastavlja da posre, ali je tano i to da su upravo zemlje iz evrozone ostvarile u poslednje vreme znatne privredne uspehe. One imaju solidnu stopu godinjeg rasta od tri do etiri odsto, nisku stopu inflacije i smanjenu nezaposlenost. Privreda Evropske unije u celini je u ekspanziji, a zemlje u tranziciji jedva ekaju da "uu u Evropu".Jedan od uslova za lanstvo u Evropskoj uniji jeste i sposobnost drave kandidata da sledi ciljeve Ekonomske i monetarne unije (EMU), tj. da se obavee da e prihvatiti zajedniku valutu - evro. Ekonomska i monetarna unija je zajednica koja usmerava drave lanice EU da usklade ekonomsku i monetarnu politiku (da bi se osigurala stabilnost cena i javnih finansija) i usvoje evro kao zajedniku valutu. Predvien je vremenski okvir u kojem bi sve drave lanice EU trebalo da prihvate zajedniku valutu. Evro je od 1. januara 1999. godine prihvatilo 11 zemalja lanica, a neto kasnije i Grka. Danska, vedska i Velika Britanija iskoristile su pravo da ne pristupe "evrozoni", prema Ugovoru iz Mastrihta, ali se u tim zemljama vodi kampanja da se to u dogledno vreme uini. Kada je re o SCG, posle ulaska u Evropsku uniju, a pre uvoenja evra, znaajno je da ona pokae da zadovoljava ekonomske i druge uslove za uee u Ekonomskoj i monetarnoj uniji, to je opet preduslov za uvoenje evra.

LITERATURA

1. http://www.nin.co.yu/2. http://bs.wikipedia.org/wiki/Europska_monetarna_unija_EMU3. http://www.b92.net/link/index.php?view=764.http://www.ekonomist.co.yu 5. http://www.setimes.com/cocoon/setimes/print/

8