Izdavač Nepušački edukativni centar – RP Igumana Pajsija 10, Kragujevac Copyright 2010 Nepušački edukativni centar – RP Sva prava su zaštićena Za izdavača Milisav Pajević, Nepušački edukativni centar – RP Urednik Milisav Pajević Recezent Slavka Morača Tiraž 300 Tehnička priprema rukopisa Slavka Morača Štampa SEZAM Kragujevac Ova publikacija je realizovana uz finansijsku pomoć Fonda za otvoreno društvo iz Beograda. Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost Nepušačkog edukativnog centra – RP i ne mora da odražava stavove Fonda za otvoreno društvo.

Evropske politike zaštite životne sredine na lokalu

Kragujevac 2010

SADRŽAJ I PREDGOVOR 5 II O PROJEKTU 7 III ANKETIRANJE 8

IV POKRETNI EKO PUNKOTOVI 9 V DEBATE 10 VI ZAKLJUČCI I PREPORUKE Zaključci i preporuke debate u Lapovu 11 Zaključci i preporuke debate u Batočini 11 Zaključci i preporuke debate u Kniću 12 Zaključci i preporuke debate u Rekovcu 12 Zaključci i preporuke debate u Rači 13 Zaključci i preporuke debate u Topoli 13 Zaključci i preporuke debate u Kragujevcu 14 VII PROJEKTNI TIM 15 VIII ZAHVALNOST 16 IX O ORGANIZACIJI 17 X LISTA KORISNIH SAJTOVA 18 XI LISTA SKRAĆENICA 19 XII PRILOG ISTRAŽIVANJE 20

I PREDGOVOR

Savremeni svet već je uveliko suočen sa potrebom globalne, zajedničke odgovornosti za razvoj u skladu sa potrebama ljudi i prirode, a na osnovu mogućnosti koje se pružaju – radi očuvanja planete Zemlje i njene predaje budućim generacijama u prihvatljivom stanju. Pravo sadašnje generacije na iskorišćavanje resursa i zdravu životnu sredinu ne sme ugroziti isto takvo pravo narednim generacijama. Jedan od nacionalnih prioriteta za dostizanje održivog razvoja u Republici Srbiji odnosi se na zaštitu i unapređenje životne sredine i racionalno korišćenje prirodnih resursa. Ostvarivanje dugoročnih ciljeva održivog razvoja životne sredine u Republici Srbiji podrazumeva integraciju i usaglašavanje ciljeva i mera svih sektorskih politika, harmonizaciju nacionalnih propisa sa zakonodavstvom EU i njihovu punu primenu. Proces evropeizacije Srbije podrazumeva ne samo usvajanje standarda EU, odnosno prilagođavanje domaćih standardima EU, već i usvajanje i dosledno sprovođenje evropskih razvojnih principa. Lokalne zajednice, kao i centralne vlasti , moraju imati sopstvenu viziju održive budućnosti svoje zajednice u strategijama i politikama koje se temelje na principima državne politike i politike EU, čiji je put Srbija odabrala. Lokalne zajednice moraju ojačati administrativne kapacitete tela nadležnih za planiranje, izdavanje dozvola, kontrolu i praćenje kao i upravljanje projektima. Posebno je važno obezbediti koordinaciju u radu lokalnog i centralnog nivoa i nastaviti unapređivanje i sprovođenje planova za upravljanje otpadom i početi izgradnju objekta za preradu i bezbedno odlaganje otpada. Opštine Rekovac, Knić, Lapovo, Rača, Batočina i Topola geografski, administrativno, ekonomski, kulturološki i socijalno decenijama su vezane za Kragujevac, kao grad lider centralne Srbije. Svi društveni procesi, politička i ekonomska događanja koji se dešavaju u Kragujevcu neminovno se refrektuju i na ove opštine. S druge strane i opštine Rekovac, Knić, Lapovo, Rača, Batočina i Topola su infrastrukturno, kadrovski i institucijalno nedovoljno razvijene sa tipično ruralnim stanovništvom i zbog toga su najčešće usmerene na najbliži administrativni, univerzitetski, industrijski, geografski, ekonosmki i kulturni centar – grad Kragujevac. Često se dešava da navedene opštine budu izopštene iz javnih rasprava i dešavanja od nacionalnog značaja, pa se to odražava na kvalitet života njihovih građana. Iz tog razloga uključili smo ove opštine i grad Kragujevac kao regionalni centar u diskusiju o primeni EU standarda u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja. Nepušački edukativni centar – RP iz Kragujevca je uz podršku Fonda za otvoreno društvo iz Beograda projektom „Evropske politike zaštite životne sredine na lokalu“ imao je za cilj da građanima i donosiocima odluka u Kragujevcu, Rekovcu, Kniću, Lapovu, Rači, Batočini i Topoli ukaže zašto je važno usklađivanje, donošenje i primena evropskih standarda, normi i zakona u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja. Projekat je pokazao da samo adekvatno, efikasno i brzo rešavanje problema u životnoj sredini na samom izvoru, nije moguće bez većeg učešća građana, organizacija civilnog društva i lokalnih zajednica. Svaka lokalna zajednica treba da preuzme ovlašćenja da planira svoj održivi razvoj, usvaja, finansira i implementira ekološke programe da bi imala kapacitete da adekvatno i brzo odreaguje u slučaju eventualnih akcidenata, zbog čega se na prvom mestu mora obezbediti razvijanje 5

efikasnog i pravovremenog sistema informisanja i povećanje dostupnosti informacija u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja u skladu sa evropskim standardima i važećim domaćim zakonima, uz široko razumevanje lokalne zajednice. Publikacija „Evropske politike zaštite životne sredine na lokalu“ donosi rezultate terenskog istraživanja koje je Nepušački edukativni centar – RP sproveo sa namerom da utvrdi kakva je, prema mišljenju građana, trenutna situacija u oblasti zaštite životne sredine u ovim sredinama. U njoj su, takođe, mišljenja, zaključci i preporuke koje su građani prepoznali kao bitne za rešavanje problema u životnoj sredini. Publikacija „Evropske politike zaštite životne sredine na lokalu“ predstavlja model za lakše snalaženje kod usklađivanja, donošenja i primene evropskih standarda, normi i zakona u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja. 6

II O PROJEKTU

Projektat „Evropske politike zaštite životne sredine na lokalu“ realizovan je u periodu od 15. maja do 30. novembra 2010. godine. Osnovni cilj projekta bio je da se građanima i donosiocima odluka na lokalnom nivou ukaže zašto je važno usklađivanje, donošenje i primena evropskih standarda, normi i zakona u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja na nacionalnom i lokalnom nivou. Specifični ciljevi projekta bili su: - Jačanje kapaciteta lokalne administracije u oblasti zaštite životne sredine i održivog

razvoja. - Uključivanje građana u proces donošenja odluka na lokanom nivou u oblasti zaštite

životne sredine i održivog razvoja. Projekat je bio fokusiran na sledeće ciljne grupe: građani, fakulteti, sindikati, predstavnici lokalne samouprave, verske organizacije, NVO, privreda , mediji, novinari. Tokom realizacije projekta realizovane su sledeće aktivnosti: - Anketirano je 175 osoba ( po 25 u svakoj lokanoj sredini (Kragujevac, Rekovac, Knić,

Lapovo, Rača, Batočina i Topola)) predstavnika lokalne samouprave, organizacija civilnog društva (OCD) i građana.

- Održano je sedam pokretnih eko punktova u Kragujevcu, Rekovcu, Kniću, Lapovu, Rači, Batočini i Topoli i na njima predstavljene evropske politike zaštite životne sredine građanima ( primer dobre prakse: Policy-Zaštita životne sredine uslov za održivi razvoj) koji je izdat od strane Fonda za otvoreno društvo i Centra za primenjene evropske studije u okviru projekta „Šta donosi Evropska unija – studija slučaja o efektima pridruživanja Srbije Evropskoj uniji u oblastima ekologije, poljoprivrede i prekogranične saradnje“ a podržan od strane Delegacije Evropske komisije u Srbiji.

- Održano je sedam debata u isto toliko lokalnih zajednica (Lapovo, Batočina, Knić, Rekovac, Rača, Topola i Kragujevac) sa temom: „Evropske politike zaštite životne sredine na lokalu“.

- Zajedno sa građanima na debatama usvojeni su zaključci i preporuke. - Urađena je publikacija „Evropske politike zaštite životne sredine na lokalu“.

7

III ANKETIRANJE

Nepušački edukativni centar – RP iz Kragujevca uz podršku Fonda za otvoreno društvo iz Beograda je u periodu od 24. maja do 16. jula 2010. godine na teritoriji grada Kragujevca i opština Batočina, Lapovo, Knić, Rekovac, Topola i Rača sproveo terensko anketiranje sa namerom da utvrdi kakva je, prema mišljenju građana, trenutna situacija u oblasti zaštite životne sredine u ovim sredinama. Ukupno je anketirano 175 građana ( u svakom gradu/opštini po 25 građana). Izrada anketnog upitnika, statistička i metodološka analiza bili su povereni Zoranu Gavriloviću, sociologu iz Biroa za društvena istraživanja iz Beograda (www.birodi.rs ). Ovako opširna anketa koja je obuhvatila ceo region nikada pre nije rađena. Obuhvaćene su sve strukture, lokalne vlasti i donosioci odluka, JKP, privrednici, verske organizacije, OCD i lokalni ekološki inspektori i obični građani. Najzanimljiviji su bili razgovori sa običnim ljudima, koji su se otvorili tek na pomen konkretnih problema. Istraživanje je pokazalo da u Šumadiji postoje ozbiljni ekološki problemi: od nedostatka vode za piće i nepostojanja kanalizacione mreže do divljih smetlišta, otpadnih voda i pojava glodara. Glavni faktori koji utiču na stanje životne sredine na lokalu su po ispitivanjima građani i njihova ekološka svest, nizak nivo upoznatosti građana sa posledicama ovakvog stanja životne sredine po njih i nedostatak stručnjaka u nadležnim institucijama. Zanimljivo je da ispitanici u najvećem procentu sebe, odnosno građane, smatraju odgovornim i za nastanak ekološkog problema i za njegovo nerešavanje. Knić tokom letnjih meseci često ostaje bez pijaće vode, restrikcije traju i po sedam-osam sati dnevno, a Gružansko jezero, akumulacija sa koje se vodom za piće napaja ceo Kragujevac i pola Šumadije, nalazi se na području te opštine. U Lapovu su problem otpadne vode koje se zbog loše kanalizacione mreže slivaju direktno u bunare, Batočinci su se, na primer, žalili na pojavu pacova u centru te varoši. Meštani Rekovca imaju problema sa divljim smetlištima po seoskim sokacima, stanovnici Topole sa nedovoljnim angažoavanjem republičkih organa za zaštitu životne sredine, a Račani sa odlaganjem opasnog ambalažnog otpada u poljoprivredi. Zagađenost vazduha tokom grejne sezone ozbiljan je problem Kragujevčana. Mere koje bi trebalo preduzeti su jačanje ekološke svesti edukacijom, poboljšanje rada komunalnih inspekcija, uvođenje stroge kazne za prekršioce i dr. O stanju životne sredine najviše bi trebalo da brine nadležna lokalna samouprava, nadležne inspekcije kao i sami građani. Detaljnije rezultate istraživanja pogledajte u prilogu ove publikacije. 8

IV POKRETNI EKO PUNKOTOVI

Uporedo sa anketiranjem u Kragujevcu, Rekovcu, Kniću, Lapovu, Rači, Batočini i Topoli predstavljene su evropske politike zaštite životne sredine građanima ( primer dobre prakse : Policy-Zaštita životne sredine uslov za održivi razvoj) koji je izdat od strane Fonda za otvoreno društvo i Centra za primenjene evropske studije u okviru projekta „Šta donosi Evropska unija – studije slučaja o efektima pridruživanja Srbije Evropskoj uniji u oblastima ekologije, poljoprivrede i prekogranične saradnje“ a podržan od strane Delegacije Evropske komisije u Srbiji. To je urađeno organizovanjem sedam pokretnih eko punktova. ( Kragujevac - 14. juna, Knić - 24. juna, Batočina - 5. jula, Lapovo - 7. jula, Rekovac - 13. jula , Topola - 14. jula i Rača - 16. jula 2010. godine ). Na najprometnijim mestima u opštinama bio je postavljen štand sa imenom i vizuelnim znacima projekta na kojima su Milisav Pajević, koordinator i Radmilo Kostić, asistent na projektu razgovarali sa meštanima i delili im publikaciju : Policy-Zaštita životne sredine uslov za održivi razvoj. Ukupno je podeljeno 140 kopija ove edukativne i korisne publikacije. Pokretni eko punktovi organizovani su sa namerom podizanja i razvoja ekološke svesti kod građana i usmeravanja pažnje na uključivanje građana u proces donošenja odluka na lokanom nivou u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja. Kad građane pitate šta su najveći ekološki problemi u njihovoj opštini, oni vrte glavom i, uglavnom, ćute, ali kada im pomenete vodu za piće, kanalizaciju, smetlišta, septičke jame i otpadne vode, oni se odmah sete i počnu da pričaju šta ih sve muči. Građani su na pokretnim eko punktovima govorili o priličnoj zatvorenosti opštinskih organa za njihove ekološke probleme. Čak i onda kad ih opštinski funkcioneri saslušaju, izostaje akcija na terenu, da se problem reši. U dijalogu sa stanovnicima opština moglo se saznati da ne postoji dovoljno transparentnosti od strane lokalnih vlasti, da se građanima kaže, gde odlaze finansijska sredstva sakupljena na ime ekoloških taksi. Saznalo se da, sa izuzetkom Kragujevca, ne postoje ekološke NVO u ovim opštinama koje bi vodile računa o stanju zaštite životne sredine. Meštani su sa zadovoljstvom prihvatali razgovor o životnoj sredini i u velikom broju iskazali spremnost da se uključe u proces donošenja odluka na lokanom nivou u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja.. 9

V DEBATE

U okviru projekta „Evropske politike zaštite životne sredine na lokalu“ održano je sedam debata i to: u Lapovu - 24. septembra, Batočini - 27. septembra , Kniću - 4. oktobra, Rekovcu - 11. oktobra, Rači - 18. oktobra, Topoli - 22. oktobra i Kragujevcu - 26. oktobra 2010. godine na kojima su predstavnici lokalne samouprave, organizacije civilnog društva (OCD) i građani upoznati sa rezultatima anketiranja u njihovim sredinama i saznali nove reakcije, mišljenja i stavove i dobili komentare i preporuke za promenu zatečenog stanja. Svaka pojedinačna debata trajala je 60 minuta. Slavka Morača, kao uvodničar predstavljala je projekat i metodološku analizu anketnih upitnika lokalne zajednice, nakon čega su učesnici iznosili mišljenja i stavove o problemima u njihovoj opštini. Koordinator projekta Milisav Pajević je predstavljao učesnicima sadržaj evropskih politika zaštite životne sredine (primer dobre prakse : Policy-Zaštita životne sredine uslov za održivi razvoj) koji je izdat od strane Fonda za otvoreno društvo i Centra za primenjene evropske studije u okviru projekta „Šta donosi Evropska unija – studije slučaja o efektima pridruživanja Srbije Evropskoj uniji u oblastima ekologije, poljoprivrede i prekogranične saradnje“ a podržan od strane Delegacije Evropske komisije u Srbiji. Učesnici su imali priliku da daju komentare i razmišljanja u vezi sa studijom. Na kraju svake debate koordinator i uvodničar zajedno sa učesnicima sumirali bi utiske i doneli zaključke i preporuke sa debate. Opšti zaključak sa održanih debata je: da je nizak nivo ekološke svesti građana, da postoji obilje ekoloških problema, da su na niskom nivou tehnički, kadrovski i finasijski kapaciteti opština i JKP, da ne postoje ekološke OCD ( sa izuzetkom Kragujevca), da nedostaju obrazovni programi iz oblasti zaštite životne sredine na svim nivoima, da je slabo informisanje građana o stanju životne sredine na nivou lokalne zajednice, da je slabo razvijen privredni sektor u ovoj oblasti, da nedostaju finansijska sredstva za podizanje kapaciteta lokalne zajednice u oblasti zaštite životne sredine, ali i da se postojeća netransparentno koriste. 10

VI ZAKLJUČCI I PREPORUKE

Zaključci i preporuke debate u Lapovu

Prva debata „Evropske politike zaštite životne sredine na lokalu“ u Lapovu održana je 24. septembra 2010.godine u prostorijama Kulturno turističkog centra „Stefan Nemanja“. Prisutni na debati složili su se da je ekološka svest građana na dosta niskom nivou i da je suviše malo informacija iz oblasti zaštite životne sredine, jer u Lapovu nema medija koji bi izveštavali o tome. Potvrđen je podatak iz istraživanja da je glavni problem u opštini nepostajanje kanalizacione infrastrukture. Poražavajući je podatak da je preko 200 bunara, koji se više ne koriste, pretvoreno je u septičke jame. Problem je utoliko veći što mnoga domaćinstva još uvek koriste bunare da bi se snabdevali vodom za piće. Septičke jame su crna ekološka tačka Lapova, istakli su građani na debati. Veliki problem predstavlja korišćenje azbestne vodovodne infrastukture. Evidentan je i problem buke. Železnica prolazi kroz naselje, a, s druge strane, u blizini se nalazi auto put. U Lapovu je problem i nepostojanje javnog WC-a. Lokalna samouprava ne poseduje dovoljno kapaciteta za izradu projekata kojima bi konkurisala kod predpristupnih fondova Evropske unije za dobijanje sredstava za izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže, zelenih površina kao i za rešavanje drugih infrastrukturnih pitanja. Zaključeno je da je neophodno organizovati veći broj predavanja i debata iz ove oblasti kako bi građani stekli određena znanja koja će im pomoći da promene svoj stav prema sopstvenom okruženju i kako bi ga učinili zdravijim i pogodnijim za život. Potrebno je više učiniti da regionalne radio u televizijske kuće, posebno iz Kragujevca, budu više prisutne na ovom području i izveštavaju o temama iz oblasti zaštite životne sredine. Neophodno je veće prisustvo nacionalnih i regionalnih organizacija civilnog društva (OCD) iz oblasti zaštite životne sredine u opštini, kao i podsticaj da se osnivaju lokalna udruženja koja bi se bavila životnom sredinom na lokalu.

Zaključci i preporuke debate u Batočini U prostorijama Osnovne škole „Sveti Sava” u Batočini 27. septembra 2010. godine održana je druga debata „Evropske politike zaštite životne sredine na lokalu“. Stanovnici Batočine su na debati izrazili nezadovoljstvo stanjem zaštite životne sredine u svojoj opštini. Žalili su se na visok nivo buke u centru, prisustvo glodara, komaraca i ambrozije, a konstatovan je i nedostatak informacija i nepostajanje ekoloških udruženja. Kao glavne preporuke predloženo je da se poveća nivo edukacije u oblasti zaštite životne sredine održavanja tribina, seminara, debata. Potrebno je uložiti više napora na podizanju ekološke svesti, kako u centralnom delu opštine tako i u seoskim mesnim zajednicama. Posebnu pažnju trebalo bi pokloniti mladim naraštajima od obdaništa, preko osnovne do srednje škole. Ukazano je na potrebu većeg prisustva regionalnih medija iz Kragujevca, koji bi u prilozima novinara ukazivali na loše ali i na dobre primere odnosa prema životnoj sredini. Treba inicirati osnivanje lokalnih ekoloških udruženja za zaštitu prirode. 11

Zaključci i preporuke debate u Kniću

Prostorije Opštinske biblioteke “Dr Dragiša Vitošević” u Kniću, 4. oktobra 2010. godine, bile su mesto održavanja treće po redu debate „Evropske politike zaštite životne sredine na lokalu“. Građani ovog mesta imaju velike probleme u vodosnabdevanju. Problem je naročito izražen u letnjem periodu kada su meštani bez vode i po nekoliko sati dnevno. Nedostaje kanalizaciona mreža i prisutne su otpadne vode i fekalni izlivi iz štala i obora. Veliki broj meštana primoran je da koristi septičke jame koje se izlivaju u vreme obilnih kiša. Česte su poplave i izlivanja reke Gruže i lokalnih rečica potoka. Svake godine opština donosi plan zaštite od poplava. Prisutan je veliki broj smetlišta širom opštine, a naročito po selima. Teritorija opštine obuhvata 36 sela, a u svakom je formirana najmanje jedna, a u nekima i po nekoliko divljih deponija. Postolji ozbiljan problem divlje gradnje koji je naričito izražen duž obala Gružanskog jezera. Kako bi se stanje popravilo neophodno je izgraditi vodovodnu i kanalizacionu infrastrukturu koja će obezbediti pouzdano snabdevanje kvalitetnom vodom za piće. Neophodno je obezbediti sredstva za sanaciju i rekultivizaciju postojeće deponije, kao i dovoljan broj kontejnera za seoska područja. Rešiti problem divlje gradnje na lokalnom nivou. Inicirati osnivanje ekoloških nevladinih organizacija (NVO) Podići kapacite opštinskih službi i JKP.

Zaključci i preporuke debate u Rekovcu

Četvrta debata „Evropske politike zaštite životne sredine na lokalu“ održana je Rekovcu, 11.oktobra 2010. godine. Istaknuto je da je debata dobar i koristan model upoznavanja građana sa značajem zaštite životne sredine. Opština Rekovac usvojila je dokumente iz oblasti zaštite životne sredine, imaju Lokalni ekološki akcioni plan (LEAP), Plan upravljanja otpadom (PUO), kao i Strategiju održivog razvoja ( SOR) od 2010. do 2015. godine, tako da je neophodno da zaposleni u lokalnoj samopravi budu angažovani na implementaciji ovih dokumenata. Po mišljenju građana koji su učestvovali u radu debate, najveći problem u rekovačkoj opštini su divlje deponije. Problem u ovoj oblasti u velikoj meri je rešen, jer se smeće sakuplja sa teritorije cele opštine. Naime, jedan deo posla obavlja javno komunalno preduzeće, a drugi deo je poveren ovdašnjem privatnom preduzeću. Međutim, i pored toga, stvaraju se divlje deponije i to posebno na nepristupačnim terenima - zaseocima. Neophodno je izvršiti detaljnu reguacija sadašnjeg smetlišta, s obzirom na to da ne zadovoljava zahteve iz oblasti zaštite životne sredine. Treba izgraditi i postrojenja za reciklažu što bi znatno smanjilo ukupan otpad koji se slaže na smetlištu. Edukacija građana iz oblasti zaštite životne sredine i bolje informisanje o ekološkim problemima najvažnija su pitanja kojima se treba baviti u naredom periodu. Potrebno je organizovati više skupova i događaja na kojima bi se promovisala oblast zaštite životne sredine na lokalnom nivou. Neophodna su sredstva za podizanje kapaciteta JKP i opštinskih službi. Poželjno je osnivanje lokalnih ekoloških organizacija. 12

Zaključci i preporuke debate u Rači Peta debata „Evropske politike zaštite životne sredine na lokalu“ održana je 18. oktobra 2010. godine u Rači. Građani su kao probleme naveli dotrajalu vodovodnu mrežu, još uvek se koriste azbestne cevi u kojima se pogoršava kvalitet vode za piće. S druge strane, iako u celom naselju postoji kanalizacija, još uvek nije rešen problem prečišćavanja otpadnih voda. Preko 90 odsto stanovnika bavi se poljoprivredom. U ratarskoj i povrtarskoj proizvodnji, ali i u voćarstvu, koriste se razni hemijski preparate za zaštitu bilja. Mnogi poljoprivrednici ne znaju pravilno da rukuju ambalažnim otpadom već ambalažu u kojoj su bili hemijski preparati, nekontrolisano razbacuju po polju i pored reka, čime zagađuju okolinu. Od problema navedeni su još veliki broj divljih smetlišta, paljenje strnjišta, zagađenje vazduha iz dimnjaka i buku u centru varoši. Zaključeno je da je potrebno zameniti sve azbestne cevi i izgraditi postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Mora se obaviti edukacija poljoprivrednika o pravilnom korišćenju, sakupljanju i odlaganju ambalaže koja se koristi u poljoprivredi. Važno je podići svest o korišćenju biomase i sprečiti paljenja strnjišta posle žetve, osnažiti kapacitete opštinskih ekoloških organa i JKP-a. Pokrenuti inicijative za osnivanje udruženja koja bi se bavila zaštitom prirode. Češće organizovati ekološka predavanja i skupove, kako u opštini , tako i po seoskim sredinama. Tražiti od televizija iz Kragujevca da u svoje informativne programe bar jednom nedeljno uvrste priloge iz života Rače.

Zaključci i preporuke debate u Topoli Debata „Evropske politike zaštite životne sredine na lokalu“ u Topoli održana je 22. oktobra 2010. godine. Stanovnici Topole prisutni na debati naveli su da je glavni uzrok lošeg stanja u životnoj sredini njihove lokalne zajednice proistekao usled nedovoljnog angažovanja republičkih organa za zaštitu životne sredine. Loš je inspekcijski nadzor, prisutna su velika razmimoilaženja između donetih zakona i primene pravilnika na terenu. Nije uređen sistem prikupljanja ambalaže, pa se zato, po rečima meštana Topole, plastične flaše mogu naći pokraj puta, u dvorištima, potocima i sličnim mestima. I u Topoli problem je neizgrađena kanalizacija, otpadne vode, divlja smetlišta po seoskim sredinama, ambrozija, korovske biljke, buka u centru opštine. Rešenje problema građani Topole vide u zapošljavanju stručnjaka u opštinskim službama . koji bi svojim znanjem i zalaganjem podigli kapacitete opštine i napisali kvalitetne projekte za konkurse kod predpristupnih evropskih fondova. Predlaženo je da se kulturno-turističke manifestacije (Oplenačka berba npr.) iskoriste, pored ostalog, i za promociju ekoloških aktivnosti i podizanje nivoa svesti u oblasti zaštite životne sredine. Potrebno je stvoriti uslove za sprovođenje akcija sakupljanja sekundarnih sirovina i povezivanje sa preduzećima koja obavljaju reciklažu. Organizovati ekološke skupove i podstaći građane da se udružuju ka zajedničkom delovanju na zaštiti životne sredine. 13

Zaključci i preporuke debate u Kragujevcu

Poslednja, sedma u nizu debata „Evropske politike zaštite životne sredine na lokalu“ održana je 26. oktobra u prostorijama Restorana Crvenog krsta „Italija“ u Kragujevcu. Kragujevčani su sa zadovoljstvom istakli da su tokom septembra odbornici u Skupštini grada Kragujevca usvojili Lokalni ekološki akcioni plan (LEAP) od 2010. -2014. godine kao glavni strateški dokument iz oblasti zaštite životne sredine.Lokalni ekološki akckioni plan grada Kragujevca, bazira se na potrebi da se životna sredina oslobodi negativnih posledica ubrzanog ekonomskog razvoja. Cilj je da potpomogne budući razvoj grada, ali bez štetnih uticaja na životni standard i zdravlje ljudi. Akcionim planovima je predviđena realizacija ovog važnog strateškog dokumenta u oblasti zaštite životne sredine, po principu korak po korak. LEAP je urađen u saradnji sa javnim preduzećima i drugim institucijama i veliki deo sistematizovane problematike se realizuje kroz njihove planove i programe. Građani Kragujevca su na debati među najvećim problemima u gradu istakli aerozagađenje u zimskom periodu, otpad, zagađenje voda ( posebno reke Lepenice ), buka kao i nedovoljno ekološko obrazovanje i informisanje sugrađana. Kao najveće zagađivače učesnici debate naveli su preduzeće „Energetika d. o. o. “ ali i izduvne gasove iz motora automobila. Prisutnima se posebno dopao sadržaj studije ( primer dobre prakse : Policy-Zaštita životne sredine uslov za održivi razvoj) koji je izdat od strane Fonda za otvoreno društvo i Centra za primenjene evropske studije u okviru projekta „Šta donosi Evropska unija – studija slučaja o efektima pridruživanja Srbije Evropskoj uniji u oblastima ekologije, poljoprivrede i prekogranične saradnje“ a podržan od strane Delegacije Evropske komisije u Srbiji. Kragujevčani predlažu da „Energetika d. o. o. “ sa čvrstog goriva za zagrevanje kotlova u što skorije vreme pređe na gas, čime bi bili eliminisani uzroci aerozagađenja iz ove fabrike. Potrebno je uložiti maksimalne napore na implementaciji LEAP-a, jer će doprineti stvaranju zdravije životne sredine. Očekuje se što intenzivniji rad postojećih ekoloških NVO i podsticaj građana da se okupljaju i osnivaju nove organizacije za zaštitu životne sredine. Potrebno je zapošljavati mlade stručnjake (ekologe, biologe, tehnologe, inženjere zaštite životne sredine) u svim sektorima ( državni, biznis, civilni) i na taj način podići stručne kapacitete zajednice. 14

VII PROJEKTNI TIM

Na realizaciji aktivnosti projekta „Evropske politike zaštite životne sredine na lokalu“ radili su: Milisav Pajević - koordinator projekta , Radmilo Kostić - asistent na projektu i Slavka Morača- uvodničar. Slede kraće biografije: Milisav Pajević - koordinator projekta Ima 33 godine. Rođen u Kragujevcu u kojem živi i radi. Po obrazovanju je medicinar, ali se već deset godina bavi novinarstvom i aktivizmom u nevladinom sektoru. Trenutno je urednik Ekološkog biltena *Eko-NEC*, javnog glasila iz oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja. Zaposlen je u Nepušačkom edukativnom centru - RP u kojem obavlja funkciju predsednika Upravnog odbora. Radmilo Kostić - asistent na projektu Rođen u Kruševcu. Živi i radi u Kragujevcu. Po obrazovanju je profesor srpskog jezika i književnosti. Radio kao novinar u fabričkom listu „Zastava“. Danas piše i uređuje tekstove u Ekološkom biltenu *Eko-NEC*, javnom glasilu iz oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja. Član je Nepušačkog edukativnog centra - RP. Slavka Morača - uvodničar Rođena u Kragujevcu. Živi i radi u Batočini. Profesor je srpskog jezika i knjževnosti. Stalno zaposlena u Osnovnoj školi „Sveti Sava“ u Batočini. Član je Nepušačkog edukativnog centra - RP od njegovog osnivanja i sve vreme obavlja funkciju generalnog sekretara. 15

VIII ZAHVALNOST

Projektnom timu Nepušačkog edukativnog centra-RP tokom realizacije projekta „Evropske politike zaštite životne sredine na lokalu“ podršku i pomoć pružili su sledeći pojedinci, ustanove i organizacije: Fond za otvoreno društvo - Beograd Anja Hemon, Fond za otvoreno društvo Beograd Rajka Opančina , inspektorka Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja Repunlike Srbije Dragan Zlatković, predsednik opštine Lapovo Dr Srđan Matović, član Gradskog veća Kragujevca za životnu sredinu, održivi razvoj i saradnju sa udruženjima mr Dragan Marinković, šef Službe za zaštitu životne sredine grada Kragujevca Kata Stojković, ekološka inspektorka opštine Rekovac Vesna Barjaktarević, ekološka inspektorka opštine Batočina Marina Spasojević, ekološka inspektorka opštine Lapovo Silvana Ilić, ekološka inspektorka opštine Knić Dušica Ilić Nedić ekološka inspektorka opštine Topola Dragana Živanović, ekološka inspektorka opštine Rača Gordana Mrkalj, direktorka Kulturno turističkog centra „Stefan Nemanja“ - Lapovo Snežana Đorđević, direktorka Osnovne škole „Sveti Sava“ - Batočina Tomislav Ilić, Agencija za turizam i marketing „OP TOP TURS“ - Gornja Trnava Regionalna televizija „Kanal 9“ - Kragujevac Radio televizija Kragujevac Brane Kartalović, dopisnik iz Kragujevca dnevnog lista „POLITIKA“ Jelica Pecelj, Gradska organizacija Crvenog krsta - Kragujevac Saša Jakovljević, novinar Regionalne televizije „Kanal 9“ - Kragujevac Nataša Govedarica, Građanske inicijative - Beograd Branislava Pavićević, regionalna koordinatorka Kancelarije za mlade Branko Ratković, koordinator Kancelarije za mlade Kragujevac Slavica Savković, direktorka Dečije ustanove „Knić“ - Knić Marija Milojević, koordinatorka Kancelarije za mlade u Rekovcu Mihajlo Maričić, direktor NVO „Ekoforum“ - Beograd Jadranka Marčok, direktorka NVO „Zeleni krug“ - Bački Petrovac Zorica Savić, direktorka Udruženja građana „Stakleno zvono“ - Kragujevac Bojan Rankoviću, slikar i umetnik Projektni tim Nepušačkog edukativnog centra-RP im se neizmerno zahvaljuje. 16

IX O ORGANIZACIJI

Nepušački edukativni centar - RP je nevladina organizacija osnovana 2003. godine u Kragujevcu. Cilj Nepušačkog edukativnog centra - RP je zaštita i unapređenje zdravlja građana i zaštita životne sredine, informisanje, obaveštavanje i edukacija građana, posebno dece i omladine o značaju zdrave životne sredine i elementima održivog razvoja, izdavanje i objavljivanje informativnih, obrazovnih, zdravstvenih, ekoloških, vaspitnih sadržaja i organizovanje aktivnosti javnog zagovaranja namenjenih promeni loših navika i buđenju svesti građana u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja. Najznačajniji realizovani projekti Nepušačkog edukativnog centra - RP bili su : „Istraživanje duvanskog tržišta u Kragujevcu“ (2003.-2004. godine); „Nepušački bilten NEC za afirmaciju građana i NVO sektora“ (2004. godine); „Okrugli sto *Nepušenje i srpska tranzicija*“ (2004. godine ); „ Crtežom i stihom protiv pušenja i alkoholizma“ (2005. godine); „Opušak građanske nekulture „ (2005. godine); „ Nepušenjem do Evropske unije“ (2005/2006. godina); „Informisanje i ekološke NVO“ (2007. godina); „Nepušački bilten *NEC*“ http://nbnec.wetpaint.com ( 2004, 2005, 2006, 2007, 2008,2009. godina); „Ekološki bilten *Eko-NEC*“ http://ekonec.wordpress.com (2005,2006, 2007,2008, 2009. godina), „JKP u Srbiji u službi zaštite životne sredine“; ( 2008. godina); Projekat „Kampanja prevencije pušenja, zdravlja i zaštite životne sredine i Ciklus tribina „Zabranjeno pušenje, zdravlje i životna sredina““ (2008/2009).„Zdravstveno elektronski bilten *NVO ZeB*“ ( 2008. godine); „ E-mail baza zdravstvenog, nevladinog i ekološkog sektora bivše SFRJ“ ( 2007, 2008, 2009. godina). Nepušački edukativni centar - RP izdaje elektronski dvonedeljnik Ekološki bilten *Eko-NEC* - http://ekonec.wordpress.com - javno glasilo iz oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja. *Eko-NEC* je Rešenjem Agencije za privredne registre Republike Srbije broj IN000004 od 10.11.2009. godine registrovan kao javno glasilo za oblast zaštite životne sredine i održivog razvoja. Pored regionalnog projekta „Evropske politike zaštite životne sredine na lokalu“ u 2010. godini Nepušački edukativni centar – RP radi na realizaciji lokalnih projekata „Kragujevačka ekološka jesen“ i „ Ekološke mesne zajednice“. Više informacija o Nepušačkom edukativnom centru – RP možete saznati na http://nec-rp.wetpaint.com . 17

X LISTA KORISNIH SAJTOVA

http://evropskepzzsnl.blogspot.com (Evropske politike zaštite životne sredine na lokalu) www.fosserbia.org (Fond za otvoreno društvo) http://nec-rp.wetpaint.com (Nepušački edukativni centar – RP) http://ekonec.wordpress.com (Ekološki bilten *Eko-NEC*) www.seio.gov.rs (Kancelarija za evropske integracije Republike Srbije) www.ekoplan.gov.rs (Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja RS) www.sepf.gov.rs (Fond za zaštitu životne sredine RS) http://www.odrzivi-razvoj.gov.rs (Grupa za održivi razvoj potpredsednika Vlade Srbije ) www.ekoforum.org (EKOFORUM) www.staklenozvono.rs ( Ekološki magazin „Stakleno zvono“) www.ekolist.rs (Ekološki časopis „Ekolist“) www.kragujevac.rs (Grad Kragujevac) www.lapovo.org (Opština Lapovo) www.sobatocina.org.rs (Opština Batočina) www.topola.com (Opština Topola) www.raca.rs (Opština Rača) www.knic.rs (Opština Knić) www.gradjanske.org (Građanske inicijative) www.politika.rs (Dnevni list „POLITIKA“) www.birodi.rs (Biro za društvena istraživanja) 18

XI LISTA SKRAĆENICA

SOR - Strategija održivog razvoja LEAP - Lokalni ekološki akcioni plan PUO - Plan upravljanja otpadom JKP - Javno komunalno preduzeće OCD - organizacije civilnog društva NVO - nevladina organizacija RS – Republika Srbija 19

XII PRILOG ISTRAŽIVANJE

IstraživanjeIstraživanjeIstraživanjeIstraživanje

„Evropske politike zaštite životne sredine na lokalu“

Projekat realizovao

Nepušački edukativni centar – RP uz finansijsku podršku Fonda za otvoreno društvo

20

21

Mesta anketiranja

14.3

14.3

14.314.3

14.3

14.3

14.3

Kragujevac

Rekovac

Knić

Lapovo

Rača

Batočina

Topola

22

Polna struktura ispitanika

42,9

53,1

Muškarci

Žene

23

Identitet ispitanika

12

65,1

4

9,7 2,3

Građanina koji je malo ili ni malozainteresovan za pitanje životne sredine

Građanina koji puno zainteresovan zapitanje životne sredine

Aktivista u oblasti životne sredine

Osoba koja je svojim poslom/funkcijomvezana za pitanje životne sredine

Stručnjak u oblasti životne sredine

24

Starost ispitanika

0

5

10

15

20

25

30

do 18 godina od 19 do 25godina

26 do 35 godina od 36 do 45godina

od 46 do 55godina

od 56 do 65godina

preko 65 godina

25

Radni status ispitanika

12

6,35,76,91,1

9,7

10,9

244,6

1,1

13,7

U organima lokalne samouprave U Javno komunalnom preduzećuU organima državne uprave U privatnom preduzećuPreduzetnik U NVOU obrazovanju PoljoprivrednikNezaposlen PenzionerMedijski radnik

26

Da li su ispunjena očekivanja ispitanika u pogledu ankete

80

16

2,9

da delimično ne

Zakonima u oblasti zaštite životne sredine 27,40%

Obavezama Srbije u oblasti zaštite životne sredine na putu ka EU 21,10% Nacionalnim strategijama u oblasti zaštite životne sredine 20,00%

Koje su sve institucije nadležne za oblast zaštite životne sredine u Srbiji 27,40% Postignutim rezultatima u oblasti zaštite životne sredine u poslednjih pet godina u Srbiji 19,00% Postignutim rezultatima u oblasti zaštite životne sredine u poslednjih pet godina u vašem

gradu/opštini 22,30% Radom nadležnih institucija u oblasti zaštite životne sredine u vašem gradu/opštini 21,20%

Radom NVO u oblasti zaštite životne sredine u vašem gradu 17,10% Visinom sredstava koja su u opštinskom budžetu izdvojena za zaštitu životne sredine 15,50% Koje su sve institucije nadležne za oblast zaštite životne sredine u vašoj opštini/gradu

21,10%

27

Procenat ispitanika koji je potpuno ili uglavnom upoznat sa:

28

Izvori negativnog uticaja na zdravlje

10.40%

8.70%

16.50%

11.00%13.60%

15.90%

8.50%

9.10%6.40%

Industrijski objekti

Lokalne kotlarnice

Kućni dimnjaci

Neredovan odvozsmećaOdlagališta otpada

NepostojanjekanalizacijeLoš kvalitet pitkevodeOtpadne vode

Izduvni gasovi

29

Ocena zadovoljstva informisanjem o stanju zaštite životne sredine

4,60%

12,00%

31,40%

28,00%

8,60%

11,40%

2,30%

4,60%

11,40%

34,30%

26,30%

8,60%

8,60%

2,90%

0,00% 5,00% 10,00%

15,00%

20,00%

25,00%

30,00%

35,00%

40,00%

Odlično

Vrlo dobro

Dobro

Loše

Veoma loše

Nezadovoljavajuće

Ne mogu da ocenim

Republika

Grad/opština

Veoma dobro Dobro Osrednje Loše

Veoma Loše

Nemam stav

Odvoženje čvrstog otpada 8,60% 27,40% 30,90% 12,00% 18,90% 1,70% Odvojeno sakupljanje i reciklaža otpada 2,30% 16,00% 27,40% 25,70% 24,60% 2,90% Kvalitet pitke vode 1,70% 18,90% 33,10% 21,70% 20,00% 2,90% Uređenost rečnih obala 0 10,30% 23,40% 35,40% 25,10% 5,10% Promovisanje važnosti štednje vode 1,70% 8,60% 19,40% 33,70% 31,40% 3,40% Informacije o kvalitetu vazduha 0 6,30% 14,30% 38,90% 33,70% 6,30% Promovisanje važnosti efikasnog korišćenja energije 0 4,60% 10,90% 35,40% 38,90% 9,10% Podsticajne mere za upotrebu obnovljivih izvora energije 1,10% 2,30% 11,40% 28,60% 39,40% 16,60% Zelene površine i parkovi 3,40% 18,30% 33,10% 25,10% 15,40% 2,30% Biljni i životinjski svet /BIodiverzitet 2,90% 17,70% 36,60% 22,30% 16,00% 2,30% Kvalitet poljoprivrednog zemljišta 2,90% 14,90% 40,60% 18,90% 12,60% 7,40% 30

Ocena stanja životne sredine

31

Način informisanja o stanju životne sredine na lokalnom nivou

22,70%

11,60%

4,10%

8,60%11,90%

7,70%

4,10%

3,30%

3,30%

3,60%1,10%

10,80%

7,20%TV sa nacionalnom frekvencijom

Lokalna TV

Radio sa nacionalnom TV

Lokalne radio

Dnevne novine

Lokalne novine

Stručnjaka

NVO aktivista

Zaposleni u državnim organima

Zaposleni u lokalnoj samoupravi

Žrtva ekološkog incidenta/problema

Interneta

EkoNEC

32

Način informisanja o stanju životne sredine na republičkom nivou

36,60%

3,70%

6,00%4,30%

16,60%

2,30%

3,40%

2,00%

2,00%

0,90%

1,70%

11,70%

8,90%TV sa nacionalnom frekvencijom

Lokalna TV

Radio sa nacionalnom TV

Lokalne radio

Dnevne novine

Lokalne novine

Stručnjaka

NVO aktivista

Zaposleni u državnim organima

Zaposleni u lokalnoj samoupravi

Žrtva ekološkog incidenta/problema

Interneta

EkoNEC

33

Faktori stanja životne sredine na lokalnom nivou

31,40%

7,10%10,30%13,50%

15,40%

8,60%

5,90% 5,10% 2,50%

Građani i njihova ekološka svestNiska politička volja vlasti da reše problemNeadekvatna zakonska rešenja Nedostatak stručnjaka u nadležnim institucijamaNizak nivo upoznatosti građana Neangažovanje stručnjaka Mali uticaj organizacija civilnog društvaPreduzeća i kompanije koje nepoštuju zakoneNepostojanje relevantne političke stranke

34

Faktori stanja životne sredine na republičkom nivou

27,00%

8,10%

12,30%10,20%

9,20%

4,20%11,00%

4,70%

13,10%

Građani i njihova ekološka svest Niska politička volja vlasti da reše problem

Neadekvatna zakonska rešenja Nedostatak stručnjaka u nadležnim instituci jama

Nizak nivo upoznatosti građana sa posled Neangažovanje stručnjaka

Mali uticaj organizacija civilnog društva Preduzeća i kompanije koje nepoštuju zakone

Nepostojanje relevantne političke stranke

35

Najveći ekološki problemi

23%

19%

13%8%

7%

6%

5%

5%

4% 3% 3% 2% 2%

kanalizacija

divlje deponije

kvalitet vode

ambrozija

komaci i krpelji i glodari

aero zagađenje

odvoz smeća

ekološka svet i ponašanje građana

otpadne vode iz industrije

reciklažna infrastrukura

kvalitet vazduha

otpadne vode iz domaćinstva

septičke jame

36

Odogovorni za nastanak

35,80%

15,80%18,50%

11,70% 12,10%

4,50%1,10% 0,40%

0,00%5,00%

10,00%15,00%20,00%

25,00%30,00%

35,00%40,00%

Privre

da

Loka

lna sa

moupra

vaNVO

Ne zna

m

37

Odgovorni za nerešavanje

24.70%

8.90%

24.40%

12.50%

22.10%

4.10% 2.60%0.70%

Građani

Privreda

Lokalna samouprava

Lokalno javnopreduzeće

Republička vlast

Republičko javnopreduzeće

NVO

Ne znam

38

Pokušao da reši problem

18,80%

3,90%

25,80%18,80%

12,20%

5,70%

14,40%Građani

Privreda

Lokalna samouprava

Lokalno javnopreduzeće Republička vlast

NVO

Ne znam

Jačanje ekološke svesti građana edukacijom 29,20% Poboljšanje rada komunalnih inspekcija 16,20% Uvođenje stroge kazne za prekršioce 12,80% Uvođenje taksi za zagađivače 10,60% Uvođenje sistema selektivnog odvajanja otpada 6,90% Podsticaj medija da više govore / pišu o ekološkim problemima 6,30% Podsticanje efikasnog korišćenja energije 5,60% Bolja zaštita biljnih i životinjskih vrsta / Zaštita biodiverziteta 4,30% Izgradnja prečišćivača otpadnih voda 3,50% Pošumljavanje 1,50% Informisanje građana o kvalitetu pitke vode 1,50% Podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije 0,60% Proširenje zašitćenih zona 0,20% 39

Promene koje treba uvesti

40

Koji nivo treba da bude najviše nadležan za stanje životne sredine

65,1

13,1

13,1

Lokalni nivo

Nivo regiona

Republički nivo

41

Ko treba da brine o stanju životne sredine

26,80%

21,40%18,30%

7,20%

6,20%

5,70%

2,10%

12,10%

Nadležna lokalnasamouprava

Nadležne inspekcije

Građani

Stručnjaci

Nevladine organizacije

Zagađivači

Medij i

Nadležni republičkiorgani (ministarstva)

42

Motivacija za učešće u ekološkom aktivizmu

27,20%

24,10%9,70%

8,60%

8,30%

7,20%

7,20%7,20%

Masovno uključiivanje građana

Odlučna vladina politika

Osnivanje jake organizacije

Postojanje nagrada za borce zaunapređenje stanja životne sredine

Poboljšanje propisa koji regulišuoblast

Postojanje odgovarajuće zaštitegrađana koji prijave slučaj

Porast broja prijava i sudskihpostupaka

Medijska kampanja