Pr Zaštita Životne Sredine

8/10/2019 Pr Zatita ivotne Sredine

1/33

ZATITA IVOTNE SREDINE

1. ZATITA I UNAPREENJE KVALITETA IVOTNESREDINE U REPUBLICI SRBIJI

1.1. Glavni u!"#i a$a%ivan&a va'u(a

zastarele tehnologije, nedostatak preiavanja dimnih gasova ili niske efikasnosti filtera, neracionalno korienje sirovina i energije, loe odravanje itd. Znaajno zagaivanje vazduha potie od neadekvatnog skladitenja i

odlaganja nusprodukata, kao to su letei pepeo iz termoelektrana i jalovina kod povrinskihkopova.

porastu je zagaenje od sao!raaja, ukljuujui koncentracije ai, naroito u velikimgradovima

"lavni izvori zagaenja vazduha su termoelektrane u #olu!arskom i #ostolakom !asenulignita i $%& &or.

'eu najznaajnije zagaivae vazduha industrijskog porekla spadaju( rafinerije nafteu )anevu i *ovom +adu cementare u &eoinu, #osjeriu i )opovcu hemijski kom!inati

u )anevu, -apcu, #ruevcu i elezara u +mederevu. *ajvee zagaivanje vazduha potie od procesa sagorevanja lignita loeg kvaliteta

termoelektrane u /!renovcu, 0azarevcu i #ostolcu1 i motornih goriva &eograd,*i, ice, 2aak i dr1

1.). O*n"vni iv"!i a$a%ivan&a v"'a netretirane industrijske i komunalne otpadne vode, drenane vode iz poljoprivrede, procedne vode iz deponija, zagaenja vezana za plovid!u rekama i rad termoelektrana.

)odaci $Z+ pokazuju da je 34,536 domainstava prikljueno na javnu kanalizacionu mreu. /d ukupne

koliine komunalnih otpadnih voda, oko 786 se !ez preiavanja isputa u recipijente.*ajvei gradovi u zemlji, &eograd, *ovi +ad i *i, isputaju nepreiene otpadne vode u recipijente.*eka od postojeih postrojenja su zaputena, dok veliki !roj prua samo primarno mehaniko1preiavanje, pri emu veina njih ne radi neprekidno.


2/33

Kvalitet voda u

+r!iji je lo i dalje se pogorava. *ajzagaeniji vodotokovi su +tari i plovni &egej, kanal 9r!as:&eej, %oplica, 9eliki

0ug, 0ugomir, ;rni %imok i &orska reka. #valitet voda je pose!no ugroen nutrijentima i organskim i neorganskim zagaenjem usled

isputanja netretiranih otpadnih voda i drenanih voda iz poljoprivrede1 poredvelikih gradova &eograda, *ovog +ada i dr1,

usled prekograninog zagaenja voda koje ulaze u +r!iju.

+amo mali !roj lokalnih samouprava u +r!iji ima postrojenje za preiavanjekomunalnih otpadih voda, pri emu najvei gradovi &eograd, *ovi +ad i *i1 isputajunepreiene otpadne vode u recipijente

1.+. U!"#i a$a%ivan&a ,-l&i/a neodgovarajua praksa u poljoprivredi, ukljuujui nekontrolisanu i neadekvatnu

primenu vetakih u!riva i pesticida, odsustvo kontrole kvaliteta vode koja se koristi za navodnjavanje. +poradina pojava tekih metala u zemljitu rezultat je netretiranih procednih voda

sa deponija i rudarsko:energetskih o!jekata. *eo!raeno poljoprivredno zemljite, odnosno konverzija poljoprivrednog u graevinsko

zemljite, predstavlja pose!an pro!lem uz pitanje posledica neplanske izgradnje.

Zagaenje zemljita zastupljeno je u podrujima intenzivne industrijske aktivnosti, neadekvatnihodlagalita otpada, rudnika, kao i na mestima razliitih akcidenata

*ajvei izvori degradacije i zagaivanja zemljita su eksploatacija mineralnihsirovina, pose!no u #olu!arskom i #ostolakom !asenu i &oru i 'ajdanpeku,

nekontrolisano i neadekvatno odlaganje industrijskog otpada, pose!no u okolini velikihindustijskih centara &or, )anevo, *ovi +ad, +mederevo, &eograd, #ragujevac1.

4?takvih postrojenja, od ega je(


3/33

@A iz energetskog sektora, @? iz proizvodnje i prerade metala, 3? iz industrije minerala, >A iz hemijske industrije, B postrojenja za upravljanje otpadom i ?7 postrojenja iz ostalih aktivnosti


4/33

1.0. Na&u$!",ni&a 2"'!u3&a 4("/ *2"/*5 uR,2u6li#i

&or $%&, flotacijsko jalovite 9eliki #rivelj1, )anevo hemijska i petrohemijska industrija, rafinerija1, /!renovac %C*%, deponija pepela1, 0azarevac kopovi, %C, deponija pepela i ljake, 9reoci1, #ostolac %C, kopovi, deponija pepela i ljake1, -a!ac industrija, deponija mulja1, &eograd industrija, sao!raaj, deponija1, #ruevac hemijska industrija, deponija1, +mederevo elezara, deponija sirovina1, 0oznica industrija, Zajaa1 i 9eliki &aki kanal na delu ;rvenka:#ula:9r!as1

). PRINCIPI ZATITE I UNAPREENJA IVOTNE SREDINE

P!in#i2 "'!iv"$ !av"&a. )romovisati ravnomeran razvoj uz ekonomski rast kojio!ez!euje smanjenje siromatva, unapreenje kvaliteta ivota, i smanjenje nivoa zagaenja nanivo kapaciteta inilaca ivotne sredine, spreavanje !uduih zagaenja i ouvanje !iodiverziteta.

P!in#i2 in/,$!a#i&, 2"li/i7, a/i/, iv"/n, *!,'in, i "*/ali( *,7/"!*7i( 2"li/i7a.)romovisati integraciju ekonomskih, socijalnih i ekolokih pristupa, naroito korienje instrumentakao to je strateka procena uticaja na ivotnu sredinu politika, planova i programa.

P!in#i2 2!,'"*/!"n"*/i. +vaka aktivnost mora !iti planirana i sprovedena na nain daprouzrokuje najmanju moguu promenu u ivotnoj sredini. sluaju moguih i znaajnih uticaja naivotnu sredinu, preduzimati preventivne aktivnosti, naroito podrati korienje instrumentaprocene uticaja na ivotnu sredinu.

P!in#i2 a$a%iva38 u7l&u3,n&, /!"7"va v,ani( a iv"/nu *!,'inu u #,nu 2!"iv"'a.%rokove degradacije ivotne sredine i prostora ukljuiti u ekonomske trokove zagaivaa

primenom ovog principa. P!in#i2 in9"!-i*an&a i u3,:a &avn"*/i. +vako ima pravo da !ude o!aveten o stanju

ivotne sredine i da uestvuje u postupku donoenja odluka ije !i sprovoenje moglo da utie naivotnusredinu.

).1. OSNOVNI CILJ

Za/i/a i una2!,%,n&, iv"/n, *!,'in, 7a" "*n"va u!avn"/,,n"$ !av"&a8 7"!i:,n&a i u!,%,n&a2!"*/"!a R,2u6li7, S!6i&, ; zaustavljanje dalje degradacije, preventivna zatita od svih planiranihaktivnosti koje mogu ugroziti postojei kvalitet prirodne i ivotne sredine, uz sanaciju irevitalizaciju ugroenih podruja.

).). OPERATIVNI CILJEVI /uvanje postojeih prirodnih vrednosti i prirodnih resursa u cilju postizanja racionalne

organizacije i korienja prostora Daanje sistema zatite ivotne sredine preduzimanjem preventivnih mera i

smanjenjem zagaenja vazduha, vode i zemljita


5/33

).+. KONCEPCIJA ZATITE I UNAPREENJA IVOTNE SREDINE

Ouvanje prirodnih vrednosti, to podrazumeva kvalitetnu ivotnu sredinu ist vazduh,kvalitetna voda za pie i ostale potre!e, ouvano poljoprivredno zemljite, postojanost ekosistema i!iodiverziteta1, zatita prirodnih vrednosti i nepokretnih kulturnih do!ara krozdelotvorno upravljanje zatienim podrujima.

Planiranje na osnovama odrivog razvoja( planiranje racionalnog korienja prirodnih resursa :zemljita, vode, sirovina i drugih prirodnih resursa uvaavajui FekolokiF kapacitet prostora,poveanje korienja o!novljivih izvora energije.

Prevencija i sanacija, primena principa predostronosti za aktivnosti koje mogu da izazovu veiekoloki rizik ili neizvesnost, primena sanacionih mera u degradiranim i zagaenim podrujima.

Procena uticaja planova, programa, ojekata i aktivnosti na ivotnu sredinu, kao osnov zaplaniranje mera zatite. =ntegrisanje zatite ivotne sredine u sektore planiranja, projektovanja iizgradnje, kroz instrumente procene uticaja +) za planove i programe, ) za projekte1.

!atitne zone i zatitna rastojanja, oko o!jekata sa poveanim zagaivanjem i rizikom zaivotnu sredinu i zdravlje ljudi koristiti sistem zona i zatitnih rastojanja.

).+.1. P!"*/"!na 'i9,!,n#i&a#i&a iv"/n, *!,'in,

P"'!u3&a a$a%,n, i ',$!a'i!an, iv"/n, *!,'in, lokaliteti sa prekoraenjem graninihvrednosti zagaivanja, ur!ana podruja, podruja otvorenih kopova lignita, jalovita, deponije,termoelektrane, koridori autoputeva, vodotoci =9 EEvan klaseEE1 sa negativnim uticajima na oveka,!iljni i ivotinjski svet i kvalitet ivota.

P"'!u3&a u$!",n, iv"/n, *!,'in, lokaliteti sa povremenim prekoraenjem graninihvrednosti, su!ur!ane zone naselja najugroenijih podruja iz = kategorije, seoska i vikendnaselja, turistike zone sa prekomernim optereenjem prostora, podruja eksploatacije mineralnihsirovina, dravni putevi = i == reda, eleznike pruge, velike farme, zone intenzivne poljoprivrede,aerodromi, rena pristanita, vodotoci === klase1 sa manjim uticajima na oveka, ivi svet i kvalitetivota

P"'!u3&a 7vali/,/n, iv"/n, *!,'in, umska podruja, turistike zone kontrolisanograzvoja, poljoprivredne voarske i vinogradarske zone, podruja sa prirodnom degradacijom,livade i panjaci, lovna i ri!olovna podruja, vodotoci == klase1 sa preovlaujuim pozitivnimuticajima na oveka, ivi svet i kvalitet ivota

P"'!u3&a v,"-a 7vali/,/n, iv"/n, *!,'in, podruja zatienih prirodnih do!ara,movarna podruja, podruja zatiena meunarodnim konvencijama, planinski vrhovi i tekopristupani tereni, vodotoci = klase1 u kojima dominiraju pozitivni uticaji na oveka i ivi svet.


6/33


7/33


8/33

).+.). Inv,*/i#i&, i 9inan*i!an&,

+adanji nivo investicija u ivotnu sredinu u +r!iji je nizak u periodu @55>@557. godine je iznosio

oko 5,36 &,46 &B. godine

6% 2%6%

11%

24%

51%

11% 0%21%

12%9%


9/33

47%


10/33

+. ZAKONODAVSTVO I NOR


11/33

+.). Pa7,/ EKOLOKI> ZAKONA

ZG#/*= su doneti decem!ra @55B.god +l."lasnik $+,!r.>34H5B1

"# !akon o zatiti ivotne sredine

$# !akon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu%# !akon o proceni uticaja na ivotnu sredinu

!akon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine

+.+. Za7"n " a/i/i iv"/n, *!,'in,/dred!e vezane za planiranje i ureenjeprostora

+trateka procena uticaja na ivotnu sredinu vri se za planove, programe i osnove u o!lasti prostornog iur!anistikog planiranja ili korienja zemljita, poljoprivrede, umarstva, energetike, industrije,sao!raaja, telekomunikacija, zatite prirodnih i kulturnih do!ara....... i sastavni je deo plana, odnosnoprograma ili osnove.+trateka procena uticaja mora !iti usklaena sa drugim procenama uticaja na ivotnu sredinu, kao i saplanovima i programima zatite ivotne sredine i vri se u skladu sa postupkom propisanim pose!nimzakonom.

+.0. Za7"n " */!a/,7"& 2!"#,ni u/i#a&a na iv"/nu*!,'inu

2lan 4. definie planove, programe i osnove za koje se radi +) )redstavlja najiru prostornu analizu pro!lematike ivotne sredine 9ezana je za fazu koncipiranja mree na nivou dravnog planiranja $ezultati i izvedeni zakljuci, sa moguim planerskim merama zatite, predstavljaju o!avezu

za narednu fazu projektovanja

?AZE U POSTUPKU IZRADE SPU= )$=)$C'*G IGZG


12/33

== =Z9C-%GD / +%$G%C-#/D )$/;C*= %=;GDG=== )/+%)G# /


13/33

0. POSTUPAK IZRADE STUDIJE

Zahtev za odluivanje o potre!i procene uticaja Zahtev za odreivanje o!ima i sadraja studije o proceni uticaja Zahtev za davanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja /dluivanje o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja

0.1. Sa'!a& */u'i&, " 2!"#,ni u/i#a&a>1 podaci o nosiocu projekta@1 opis lokacije na kojoj se planira izvoenje projekta31 opis projektaB1 prikaz glavnih alternativa koje je nosilac projekta razmatrao41 prikaz stanja ivotne sredine na lokaciji i !lioj okolini mikro i makro lokacija1?1 opis moguih znaajnih uticaja projekta na ivotnu sredinu81 procena uticaja na ivotnu sredinu u sluaju udesa71 opis mera predvienih u cilju spreavanja, smanjenja i, gde je to mogue, otklanjanja

svakog znaajnijeg tetnog uticaja na ivotnu sredinuA1 program praenja uticaja na ivotnu sredinu>51 netehniki krai prikaz podataka navedenih u ta. @1 do A1>>1 podaci o tehnikim nedostacima ili nepostojanju odgovarajuih strunih znanja i vetina ili

nemogunosti da se pri!ave odgovarajui podaci.

)ri!avljeni uslovi i saglasnosti drugih nadlenih organa i organizacija u skladu sa pose!nim zakonom

0.). O*/ali Za7"ni i P!avilni#i

Zakon o javnim putevima +l. glasnik $+ !r.B?H541, Zakon o vodama +l. glasnik $+ !r. B?HA>1, Zakon o prevozu opasnih materija +l. list +I$D, !r.@8HA51,

P!avilni7 " '"v"l&,n"- niv"u 6u7, u iv"/n"& *!,'ini 4Sl.$la*ni7 RS 6!.@0)5 P!avilni7 " $!ani3ni- v!,'n"*/i-a8 -,/"'a-a -,!,n&a i-i*i&,8 7!i/,!i&u-i-a

a u*2"*/avl&an&, -,!ni( -,*/a i ,vi',n#i&i 2"'a/a7a 4Sl.$la*ni7 RS 6!.@0)5. )ravilnik o opasnim materijama u vodama +l.glasnik +$+ !r. 3>H7@1, )ravilnik o nainu odreivanja zona i pojaseva sanitarne zatite o!jekata za sna!devanje vodom

za pie +l.glasnik +$+ !r. 33H871 )ravilnik o dozvoljenim koliinama opasnih i tetnih materija u zemljitu i metodama za

njihovo ispitivanje +l. glasnik $+ !r.@3HAB red!a o kategorizaciji vodotoka +l. glasnik +$+ !r.4H?71

0.+. Za7"n*7a "$!ani3,n&a a$a%ivan&a va'u(a i niv"a 6u7,

*astojanje da se administrativnim merama pro!lematika aerozagaenja dovede u prihvatljivegranice rezultiralo je donoenjem)ravilnika o graninim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za uspostavljanje mernihmesta i evidenciji podataka +l. glasnik $+ !r.4BHA@1 kojim se propisuju granine vrednosti imisije, imisijeupozorenja, epizodno zagaenje vazduha, metode sistematskog merenja imisije, kriterijumi zauspostavljanje mernih mesta i nain evidencije podataka.


14/33

Zakonski normativi u vezi zatite stanovnitva od tetnog dejstva !uke donose se u o!likumaksimalno dozvoljenog nivoa merodavnog parametra ili parametara koji predstavljaju polaznuo!avezu ispunjenja uslova vezanih za pro!lematiku !uke.*ajvii dozvoljeni nivoi !uke izraeni G : ponderisani nivoom u d&G1 D+ D?.@541, prema )ravilnikuonivou !uke u ivotnoj sredini +l. glasnik $+ 4BHA@1 dati su uta!eli.


15/33

Na

2"-,na

+tudija predstavlja sastavni deo projektne, tehnike i investicione dokumentacije

projektantskoj fazi iz!ora optimalnog koridora :jedino se na ovom nivou pruaju sutinske anse za zatitu ivotne sredine. *ajira prostorna analiza izrada karte sa zonama i uslovima zatite1 koja se radi u poetnim

koracima istraivanja : mora da prethodi radu na generalnom projektu, dok odluka o trasikoridoru1 iz generalnog projekta predstavlja osnovu za dalje analize u okviru studije )roceneuticaja.

IJA PLANOVAPLANSKA8 URBANISTIKA I TE>NIKA DOKU


16/33

>1 +trategija prostornog razvoja $ep. +r!ije@1 eme prostornog razvoja31 prostorni plan podruja pose!ne nameneB1 regionalni prostorni plan41 prostorni plan optine.

)lanskim dokumentima razrauju se naela prostornog ureenja i utvruju ciljevi prostornog razvoja,

organizacija, zatita, korienje i namena prostora, kao i drugi elementi od znaaja za prostornu celinuza koju se radi prostorni plan.

)rostorni plan podruja pose!ne namene donosi se za(

podruje nacionalnog parka podruje koje, z!og svojih karakteristika, ima pose!nu namenu koja zahteva pose!an

reim organizacije, ureenja, korienja i zatite prostora podruje odreeno +trategijom, odnosno regionalnim prostornim planom, podruje za koje organ nadlean za donoenje plana utvrdi da postoji potre!a planiranja

njegovog ureenja tom vrstom plana. )rostorni plan podruja pose!ne namene se po pravilu izrauje i za prostore i prostorne celine na

kojima se predvia izgradnja o!jekata ili sistema od nacionalnog interesa, kao i za o!jekte izlana7A. Zakona o planiranju i izgradnji.

=zmeu ostalih o!jekata u l.7A pod takom >31 stoji EEmagistralnih i regionalnih puteva,putnih o!jekata i sao!raajnih prikljuaka na magistrale i regionalne puteveEJ.+%$G%C-#G )$/;C*G %=;GDG *GK=9/%* +$C


17/33

@.). URBANISTIKI PLANOVI

r!anistiki planovi su(>1 opti ur!anistiki planovi: generalni plan: plan opteg ureenja

@1 regulacioni planovi.: plan generalne regulacije: plan detaljne regulacije.

r!anistikim planovima se, izmeu ostalog, definiu pravci, koridori i kapaciteti zasao!raajnu, energetsku, vodoprivrednu, komunalnu i drugu infrastrukturu.

)lan detaljne regulacije donosi se za delove naselja, u skladu sa generalnim planom, odnosnoplanom generalne regulacije.

>1 granice javnog graevinskog zemljita sa elementima za o!eleavanje na katastarskoj podlozi@1 regulacione linije ulica i javnih povrina i graevinske linije31 nivelacione kote ulica i javnih povrina nivelacioni plan1.

@.+. TE>NIKA DOKU


18/33

@.+.). S/u'i&a "2!av'an"*/i

+tudija opravdanosti sadri i idejni projekat. =dejni projekat iz pored navedenih podataka sadri i podatke o(

: mikrolokaciji o!jekta: tehniko:tehnolokim i eksploatacionim karakteristikama o!jekta

: preliminarnom proraunu sta!ilnosti i sigurnosti o!jektareenju temeljenja o!jekta

: tehniko:tehnolokim i organizacionim elementima graenja o!jekta: merama za spreavanje ili smanjenje negativnih uticaja na ivotnu sredinu: idejnom reenju infrastrukture: uporednoj analizi varijantnih tehnikih reenja sa stanovita svojstava lokacije i tla, funkcionalnosti,sta!ilnosti, proceni uticaja na ivotnu sredinu, prirodnim i nepokretnim kulturnim do!rima,racionalnosti izgradnje i eksploatacije, visini trokova izgradnje, transporta, odravanja, o!ez!eenjaenergije i drugih trokova.

UREDBA" u/v!%ivan&u Li*/, 2!"&,7a/a a 7"&, &, "6av,na 2!"#,na u/i#a&a i Li*/, 2!"&,7a/aa 7"&, *, -", a(/,va/i 2!"#,na u/i#a&a na iv"/nu *!,'inu

LISTA I

) r oj ekt izakoj ejeo!a vez napr oc enaut ica janaivot nusr edinu

a1 =zgradnja autoputeva

!1 =zgradnja novog puta sa etiri ili vie traka, ili rekonstrukcija iHili proirenje postojeeg puta sa dvetrake ili manje, sa ciljem do!ijanja puta sa etiri ili vie traka, u sluaju da takav novi put ili rekonstruisanaiHili proirena deonica imaju neprekinutu duinu od preko >5 km.

LISTA II

) r oj ekt izakoj es emo eza ht eva t ipr oc enaut ica janaivot nusr edi nu

>@.?. 'agistralni i regionalni putevi sa prateim sadrajima : +vi projekti koji nisu o!uhvaeni 0istom =

>@.>5. 9ijadukti, tuneli, mostovi, nadvonjaci i drugi putni o!jekti : 55 metara ili vie

>3.>. Gutomo!ilske staze za trke ili ispitivanje motornih vozila : )odruje na kome se prostire ne prelazi5,4ha

>3.>3. /!jekti za sna!devanje motornih vozila gorivom !enzinske pumpe1 +vi o!jekti


19/33

PROCENA UTICAJA NA IVOTNU SREDINU

?a, u i!a'i 2lan*7, i /,(ni37, '"7u-,n/a#i&, a in9!a*/!u7/u!n, *i*/,-,


20/33


21/33

F. PROCENA UTICAJA IZGRADNJE IEKSPLOATACIJE SAOBRA=AJNICE NA IVOTNUSREDINU

PROCENA UTICAJA NA IVOTNU SREDINU

+tudija o proceni uticaja je s a s t a v ni d e o dokumentacije potre!ne za pri!avljanje dozvole ili odo!renja zapoetak izvoenja projekta izgradnja, izvoenje radova, promena tehnologije, promena delatnosti i drugeaktivnosti1.U 2 " / ! , 6 n a ' " v " l a ne moe se izdati ako nisu ispunjeni uslovi iz odluke o davanju saglasnosti na studijuo proceni uticaja.P!"#,na u/i#a&a v!i *, a 2!"&,7/, iz o!lasti industrije, rudarstva, energetike, sao!raaja, turizma,poljoprivrede, umarstva, vodoprivrede, upravljanje otpadom i komunalnih delatnosti, kao i za sve projektekoji se planiraju na zatienom prirodnom do!ru i u zatienoj okolini nepokretnog kulturnog do!ra.

*osilac projekta n, -", 2!i*/u2i/i iv"%,n&u 2!"&,7/a !ez sprovedenog postupka procene uticajai saglasnosti nadlenog organa na studiju o proceni uticaja.

Zahtev za odluivanje o potrebi procene uticaja na ivotnu sredinu*osilac projekta za koji se moe zahtevati procena uticaja podnosi zahtev za odluivanje o potre!iproceneuticaja u daljem tekstu( zahtev o potre!i procene uticaja1 nadlenomorganu.

Zahtev o potre!i procene uticajasadri(

: opis lokacije: opis karakteristika projekta: opis karakteristika moguih uticaja projekta na ivotnu sredinu: druge podatke i dokumentaciju.

Zahtev za odreivanje obima i sadraja studije o proceniuticaja*osilac projekta za koje se o!avezno vri procena uticaja i za koje je nadleni organ utvrdioo!avezuprocene uticaja podnosi zahtev za odreivanje o!ima i sadraja studije o proceniuticaja.Za(/,v *a'!i


22/33

: podatke o nosiocu projekta: opis projekta: prikaz glavnih alternativa koje su razmatrane: opis inilaca ivotne sredine koji mogu !iti izloeni uticaju: opis moguih znaajnih tetnih uticaja projekta: opis mera predvienih u cilju spreavanja, smanjenja i otklanjanja znaajnih tenih uticaja: netehniki rezime podataka navedenih od @1 do ?1

: podaci o moguim tekoama na koje je naiao nosilac projekta u prikupljanju podatakai dokumentacije: druge podatke i dokumentaciju.

(adraj studije o proceni uticaja

S/u'i&a " 2!"#,ni u/i#a&a "6av,n" *a'!i

: podatke o nosiocu projekta: opis lokacije na kojoj se planira izvoenje projekta: opis projekta: prikaz glavnih alternativa koje je nosilac projekta razmatrao: prikaz stanja ivotne sredine na lokaciji i !lioj okolini mikro i makro lokacija1

: opis moguih znaajnih uticaja projekta na ivotnu sredinu: procenu uticaja na ivotnu sredinu u sluaju udesa: opis mera predvienih u cilju spreavanja, smanjenja i otklanjanja svakog znaajnijeg

tetnog uticaja na ivotnu sredinu: program praenja uticaja na ivotnu sredinu: netehniki krai prikaz podataka.


23/33

z studiju o proceni uticaja prilau se pri!avljeni uslovi i saglasnosti drugih nadlenih organa iorganizacija u skladu sa pose!nim zakonom.

!ahtev za davanje saglasnosti na studiju o proceni uticajaOvla)enje za izradu studije o proceni uticaja

Odluivanje o davanju saglasnosti na studiju o proceni

uticaja

*adleni organ donosi odluku o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja ili o od!ijanju zahtevazadavanje saglasnosti, na osnovu sprovedenog postupka i izvetaja tehnikekomisije. Za ocenu studije o proceni uticaja nadleni organ o!razuje tehnikukomisiju./dlukom o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja utvruju se naroito uslovi i mereza spreavanje, smanjenje i otklanjanje tetnih uticaja na ivotnu sredinu.

Procena uticaja zateenog stanja na ivotnu sredinu*osilac izvedenog projekta za koji se po odred!ama Zakona vri procena uticaja, a koji do dana stupanjanasnagu Zakona nije pri!avio odo!renje za izgradnju ili upotre!nu dozvolu, duan je da podnese zahtev za

do!ijanje saglasnosti na */u'i&u a/,3,n"$ */an&a na ivotnu sredinu, odnosno zahtev zaodreivanje potre!e izrade studije zateenog stanja.

+tudija zateenog stanja izrauje se na osnovu projekta izvedenog o!jekta i merenja i ispitivanjainilaca ivotne sredine i ima sadraj propisan Zakonom za studiju o proceni uticaja(

+G. )/.>. )odaci o nosiocu projekta

@. /)=+ 0/#G;=DC@.> +ituacija pregledna karta i katastarskeparcele@.@ Zauzimanje [email protected] )edoloke, geomorfoloke, geoloke, hidrogeoloke i seizmoloke [email protected] Lidrografske i hidroloke [email protected] #limatske karakteristike@.? Ilora i fauna i zatiena prirodna [email protected] )ejsa

@.7 *epokretna kulturna [email protected] #arakteristike naseljenosti@.>5 =nfrastruktura i suprastruktura

3. /)=+ )$/DC#%G3.> )rethodni radovi3.@ #arakteristike o!jekta3.3 Cnergija i resursi3.B )rikaz emisija3.4 %ehnologija tretiranja otpadnihmaterija3.? ticaj razmatranih tehnolokih

reenja

B. )$=#GZ "0G9*=L G0%C$*G%=9GB.> )rikaz glavnih alternativa

4. )$=#GZ +%G*DG K=9/%*C +$C #arakteristike stanovnitva


24/33

4.@ Ilora i fauna4.3 #valitet zemljita4.B Gnaliza i ocena stanjavoda4.4 Gnaliza i ocena stanjavazduha


25/33

4.? *ivo !uke4.8 'ikroklimatske karakteristike4.7 )ostojanje nepokretnih kulturnih do!ara4.A /cena pejzanih vrednosti podruja4.>5 )ostojee stanje infrastrukture4.>> 'euso!ni odnosi navedenih inilaca

?. /)=+ '/"M=L Z*G2GD*=L %=;GDG *G K=9/%* +$C 9azduh?.@ 9ode?.3 %lo?.B &uka?.4 9i!racije?.? +tanovnitvo?.8 'ikroklima?.7 Ckosistemi?.A *amene povrina?.>5 #omunalna infrastruktura?.>> )rirodna i kulturna do!ra?.>@ )ejsa

8. )$/;C*G /)G+*/+%= /<


26/33

. UTICAJ SAOBRA=AJNICE NA IVOTNU SREDINUOSTALI UTICAJI

.1. UTICAJ NA VODE I TLOticaj eksploatacije sao!raajnice na zagaivanje voda ogleda se u koliini zagaujuih materija koje semogu nai u vodama oteklih sa kolovoza.

vodama koje se slivaju sa kolovoznih povrina moe !iti prisutan niz tetnih materija u koncentacijamakoje su esto iznad maksimalno dozvoljenih prema vaeim normama./dreeni uticaji na vode se mogu iz!ei pravilno izvrenim aktivnostima u fazi projektovanja ito odgovarajuim projektnim reenjima sistema za odvodnjavanje.*ajee se pojavljuju jedinjena goriva kao to su ugljovodonici, organski i neorganski ugljenik i jedinjenjaazota.)ose!nu grupu elemenata predstavljaju teki metali a znaajan deo predstavljaju i vrste materijerazliite strukture i karakteristika koje se javljaju u o!liku talonih, suspendovanih i rastvornih materija.)roces zagaenja voda kod sao!raajnica karakteriu dve osnovne etape(

zagaenja u toku izgradnje zagaenja u toku eksploatacije

)ri izvoenju graevinskih radova, postoji odreeni !roj aktivnosti, koje mogu prouzrokovati

negativne posledice na reim povrinskih i podzemnih voda.Zagaenja u fazi izgradnje su privremenog karaktera, po o!imu i intenzitetu ograniena, madau sluajevima pojedinih havarija mogu doneti oz!iljne posledice.

$azlikujemo dva vida uticaja koje prouzrokuje izgradnja putnog o!jekta( Zagaenje voda )romena reima povrinskih i podzemnih voda.

.1.1. ?aa ,7*2l"a/a#i&, *a"6!a:a&ni#,)ri eksploataciji gradskih sao!raajnica glavni izvori zagaivaa su vozila, padavine i praina.

fazi eksploatacije puta zagaenje voda prvenstveno je posledica sledeih procesa( taloenje izduvnih gasova, ha!anje guma, destrukcija karoserije i proceivanje tereta, prosipanje tereta, od!acivanje organskih i neorganskih otpadaka, taloenje iz atmosfere, donoenje vetrom, i razvejavanje usled prolaska vozila

POLUTANTI IZVORI ZAGAENJA2vrste estice La!anje kolovoza, vozila, atmosfera i odravanje putevaGzot i fosfor Gtmosfera i primena vetakih u!riva/lovo /lovo u o!liku tetrametil olova iz izduvnih gasova vozila, ha!anje guma;ink La!anje guma, motorna ulja i maziva"voe $a sa vozila, metalne konstrukcija na autoputu mostovi,od!ojnici1, pokretni delovi motora&akar 'etalne zatitne prevlake, ha!anje leajeva i etkica na motoru, pokretni delovi motora,

ha!anje koionih o!loga,fungicidi i insekticidi#admijum La!anje guma i korienje pesticidaLrom 'etalne zatitne prevlake, pokretni motorni delovi,ha!anje koionih o!loga*ikl


27/33

.1.). Za$a%,n&a 2" v!,-,n*7i- 7a!a7/,!i*/i7a-a

Stalna zagaenja vezana su za o!im, strukturu i karakteristike sao!raajnog toka. )osledicaje permanentno taloenje tetnih materija na kolovoznoj povrini i prateim elementima proprenogprofila, koje padavine spiraju. $adi se pre svega o taloenju tetnih materija iz izduvnih gasova,ulja i maziva, ha!anju guma i kolovoza i sl.

Sezonska zagaenja su vezana za odreeni godinji period. %ipian primer je upotre!a soliza odravanje puta u zimskim mesecima. /va vrsta zagaenja karakteristina je po tome to se uvrlo kratkom vremenskom periodu, koji o!uhvata soljenje kolovoza i posledice otapanja, javljajuvelike koncentracije natrijum hlorida.

Sluajna akcidentna! zagaenja najee nastaju z!og transporta opasnih materijala. *ajeese radi o nafti i njenim derivatima. $adi se o trenutnim vrlo visokim koncentracijama koje seni vremenski ni prostorno ne mogu predvideti

O*n"vni */av"vi a *a$l,'avan&, a$a%ivan&a v"'a "/,7li( *a 7"l"v"a -"$u *, *i*/,-a/i"va/i uvi'u *l,',:i( a7l&u3a7a

najvee koncentracije zagaivaa registrovane su u vodama koje otiu sa kolovoza u tokuzimskih meseci kada je najintenzivnije posipanje solju,

koncentacije veine zagaivaa direktno zavise od trajanja perioda suvog vremena pre kie iod sao!raajnog optereenja. *ajvee koncentracije se postiu u prvih 4 : >5 minuta trajanjakie a zatim naglo opadaju,

koncentracije suspendovanih estica proporcionalne su intenzitetu kie i najvee koncentracijese do!ijaju u toku najveeg protoka,

gu!ici vode z!og prskanja prilikom prolaska vozila ne prelaze >56 ukupnih koliina, rasipanje materijala sa kolovoza u toku suvog perioda usled vazdunih strujanja z!og prolaska

vozila ne utie !itnije na smanjenje koncentracije, havarijska zagaenja predstavljaju pose!an fenomen i nisu o!uhvaena prethodno

iznetim stavovima. /dnos prema ovim pojavama pose!no se analizira u okviru poglavlja omoguim hemijskim udesima.

.1.+. U/i#a& na 2!i!"'na i 7ul/u!na '"6!a /dreivanje uticaja sao!raajnice u domenu prirodnog naslea podrazumeva mogue uticaje koji

se odnose na zatiena prirodna do!ra ili o!jekte prirodnog naslea koji nemaju ovu kategorizacijualisvojim karakteristikama zasluuju pose!ne mere zatite. slove daje nadlena institucija.

/dreivanje uticaja sao!raajnice na zatiena kulturna do!ra odnose se na !lizinu do!ra ivrstu uticaja. slove daje nadlena institucija.

.1.0. U/i#a& na 2,&an, 7a!a7/,!i*/i7,)romena pejzanih i vizuelnih karakteristika prostora je posledica promene vizuelne slike( odstranjivanje ilidodavanje pojedinih pejzanih elemenata, koji naglaava vizuelne kvalitet, sakrivanje ili isticanjenajvanijih pejzanih elemenata promene reljefa, promene pejzanog modela upotre!a zemljita1.

#od postavljanja nove sao!raajnice u prostor e se sa gledita pejzanih i vizuelnih o!lika pre svegaocenjivati(

o!im zahvata u reljefu izmena mikroreljefnih o!lika1 o!im uklonjene vegetacije vizuelna eksponiranost sao!raajnice iz postojeeg okruenja izmena karakteristinih, retkih tj. vrednih pejzanih modela


28/33

H. BENZINSKE STANICEEKOLOKI ASPEKT PLANIRANJA I VREDNOVANJA BENZINSKI> STANICA

)rilikom redovnog rada !enzinske stanice, o!zirom da se na njoj manipulie naftnimderivatima, potencijalna opasnost na ivotnu sredinu se moe manifestovati kroz(N zagaenje poreklom iz motornih vozila,

N isticanje naftnih derivata,N isparavanje naftnih derivata, iN povean nivo !uke i vi!racija.

*a !enzinskoj stanici mogu se identifikovati etiri meuso!no povezana sistema (N doprema i pretakanje naftnih derivata iz autocisterniN skladitenje naftnih derivata u rezervoarimaN sistem za razvod goriva iN sistem za izdavanje goriva u vozila.

+vaka od ovih aktivnosti predstavlja potencijalnu opasnost za naruavanje ivotne sredine usledzagaivanja ugljovodonicima poreklom iz derivata poari, eksplozije, isparavanja i sl1

H.1. KRITERIJU.


29/33

Analiu u/i#a&a "6&,7/a 6,nin*7, */ani#, na iv"/nu *!,'inu (: nema A5: ima B5: !ez podataka ?

Ti2 !,,!v"a!a koji je ugraen na !enzinskoj stanici (: sa jednostrukim platom >54: sa dvostrukim platom @4: !ez podataka ?

Tan7vana u kojoj su smeteni rezervoari (: ne postoji >@@

: postoji 7: !ez podataka ?


30/33

O'v"%,n&, "/2a'ni( v"'a sa !enzinske staniceP(: u septiku jamu >7: u kanalizaciju >58: !ez podataka >>

P sa separatorom 3B

0okacija !enzinske stanice u odnosu na v"'"iv"!i/,P (: u uoj zoni zatite 5: ira G zona zatite B>: ira & zona zatite 37: van zona zatite 48P 7 !enzinskih stanica se nalazi na kontaktu ue i ire G zone zatite

U'al&,n"*/ naj!lieg o!jekta od !enzinske stanice (: do 3 m B: od 3 do >5 m 3>


31/33

: od >5 do >4 m >B: od >4 do 35 m B>: preko 35 m 3A: !ez podataka ?

vidom u postojeu !azu podataka, prilikom vrednovanja !enzinskih stanica sa ekolokogaspekta, evidentirano je(

N da je na etiri !enzinske stanice prisutno skladitenje i izdavanje 6u/an 6"#a to dodatnopoveava ugroenost ivotne sredine i rizik,N ela!orat "'$"v"!a na a7#i',n/n, *i/ua#i&, ima B4 !enzinskih stanica

$CZ0%G%= 9$C>N slovno povoljni ..................................8?N )ovoljno ................................................>3

N 9rlo povoljno ........................................ @3N &ez podataka ..........................................?

'C$C ZG-%=%C cilju spreavanja potencijalnih opasnosti i zatite ivotne sredine, na !enzinskim stanicama su uprimeni tehniki i organizacioni sistemi zatite.N sistemi za zatitu od poara ieksplozija,

N sistemi za zatitu voda i zemljita,N sistemi za zatitu vazduha.


32/33

. UTICAJ JAVNI> GARAA NA IVOTNU SREDINU

PLAN DETALJNE REGULACIJE GARAA NA TERITORIJI GUPABEOGRADA

)rilikom odreivanja i planiranja lokacija na kojima se predvia izgradnja javnih garaa potre!no

je potovati ekoloke norme i ur!anistikim i drugim reenjima podii ur!anu,

sao!raajnu,

ekoloku i ekonomsku vrednost.)oznato je da u gradu odreeni naini parkiranja, a u &eogradu je najzastupljenije parkiranje na trotoarimai kolovozu, pokazuju znatne nepovoljnosti po pitanju ugroavanja ivotne sredine.Dedna od glavnih EEekolokihEE prednosti javnih garaa je uteda goriva i vremena a odnosi se na vonju pogradskoj mrei prilikom traenja slo!odnog mesta za parkiranje, to ima za posledicu poveanuemisiju tetnih materija iz vozila.*e ulazei u detalje, moe se rei da glo!alna analiza uticaja ovakvih o!jekata naivotnu sredinu pokazuje da se svi efekti mogu ispoljiti u dva osnovna vida uticaja.

.1. P!i7a */an&a

N r!anististiki parametriN +ao!raajni parametriN )rirodne karakteristikeN )rikaz stanja zagaenostivazduha

#ao osnova za prikaz stanja moe posluiti analiza prostorne raspodeleaerozagaenja.#ao zakljuak se moe rei da je postojee stanje kvaliteta vazduha u &eogradu nepovoljno, pa samimtim to se lokacije garaa uglavnom nalaze u zoni #@ i centralnoj gradskoj zoni, one nee uticati napoveanje zagaenosti vazduha.

.). K!i/,!i&u-i a v!,'n"van&, $a!aa *a a*2,7/a iv"/n,*!,'in,

/snovni kriterijumi o!uhvataju uticaje na ivotnu sredinu koji nastaju kao posledicaparkiranjamotornih vozila u garae. koliko se o!jekti garaa posmatraju kao izvori zagaivanja oni svojomemisijom deluju na elemente ivotne sredine.

Zagaivanje vazduhaZagaivanje vodaZagaivanje zemljita

&uka*aruavanje am!ijenta

drugoj fazi istraivanja izvrino je detaljnije ispitivanje konkretnih lokacija javnih garaa i datipreporukemere1 u cilju zatite ivotnesredine.$azlog za to je to javne garae, ukoliko se ne preduzmu odgovarajue mere zatite, mogu negativnouticatina ivotnu sredinu.*a osnovu analize ekolokih pro!lema koji se mogu javiti na potencijalnim lokacijama javnih garaa imogueg ugroavanja ivotne sredine, za potre!e vrednovanja na ovom nivou, mogu se izdvojiti i sledei

pose!ni kriterijumi.

'ogunost o!ez!eivanja adekvatnog sistema provetravanja ventilacije)ostojanje kapaciteta u sadanjem sistemu gradske atmosferske kanalizacije1 za prijem otpadnih vodaizjavnih garaa


33/33

Documents

Pr Zaštita Životne Sredine