EZBEDNOST APADNOG ALKANA - files.ethz.ch · Centar za civilno-vojne odnosedoprinosi javnom i odgovornom učestvovanju civilnog društva u povećanju bezbednosti građana i države

BEZBEDNOSTBEZBEDNOST

ZA P A D N O GZA P A D N O G

B A L K A N AB A L K A N A

TEMA BROJA:

Strateška kulturai reforma sektora

bezbednosti

GODINA 4 • BROJ 14JUL – SEPTEMBAR 2009.

Beograd

BEZBEDNOSTZAPADNOG BALKANAČasopis Beogradske školeza studije bezbednosti

GODINA 4 BROJ 14JUL-SEPTEMBAR 2009.Izdavač:Centar za civilno-vojne odnoseGlavni i odgovorni urednik:Miroslav Hadžićredovni profesor Fakulteta političkih naukaIzvršni urednici:Sonja Stojanovićsaradnik u nastavi naFakultetu političkih naukaUniverziteta u BeograduFilip Ejdusasistent na Fakultetu političkih naukaUniverziteta u Beogradu

Kontakt podaci uredništvaGundulićev venac [email protected]/fax: +381 11 3287 226Uređivački odborBari RajanBogoljub MilosavljevićDragan SimićDušan PavlovićIvan VejvodaKenet MorisonKornelius FrizendorfMarjan Malešič Nadež RagaruSvetlana Đurđević-LukićTimoti Edmunds

Prevod:Nevena RadoševićTeodora BorićVesna PodgoracZorica Savić-NenadovićLektura i korektura:Tatjana HadžićDizajn:Saša JanjićKompjuterska priprema:Časlav Bjelica

Štampa:GORAGRAF, BeogradTiraž:400 primeraka

Časopis indeksira bibliografska baza CEEOL

Beogradska škola zastudije bezbednostiotvorena je zahvaljujućipodršci Kraljevine Norveške.

SadržajREČ UREDNIKA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1

STRATEŠKA KULTURA I REFORMA SEKTORA BEZBEDNOSTI

Asle TojeSTRATEŠKA KULTURA KAO ANALITIČKI ALAT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

Stiven EkovičKULTURA DEMOKRATSKE JAVNE UPRAVE I VOJNA KULTURA . . . 24

Stojan SlaveskiMAKEDONSKA STRATEŠKA KULTURA I INTERNACIONALNI IZBOR:INTEGRACIJA ILI IZOLACIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

Nilufer NarliPROMENE U TURSKOJ BEZBEDNOSNOJ KULTURI I CIVILNO-VOJNIM ODNOSIMA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56

Zvonimir MahečićDOMINANTNI KULTRNI ASPEKTI U REFORMI HRVATSKOG BEZBEDNOSNOG SEKTORA. . . . . . . . . . 84

Dag Ole HusebiKATOLIČKA CRKVA I EVROPEIZACIJA OBLASTI ZAŠTITE OD DISKRIMINACIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102

Nebojša NikolićKULTURA RAZVOJA KARIJERE I RANGIRANJE I ODABIR OFICIRA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120

PRIKAZ KNJIGE

Vuk VuksanovićASLE TOJE „AMERIKA, EU I STRATEŠKA KULTURA– PREISPITIVANJE TRANSATLANSKE NAGODBE“. . . . . . . . . . . . . . 142

UPUTSTVO AUTORIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148

Centar za civilno-vojne odnose doprinosi javnom iodgovornom učestvovanju civilnog društva upovećanju bezbednosti građana i države na principi-ma modernog demokratskog društva, kao iunapređenju bezbednosne saradnje sa susedima iuključenju Srbije u evroatlantsku zajednicu.

Beogradska škola za studije bezbednosti predstavljaposebno odeljenje Centra za civilno-vojne odnoseosnovano radi toga da, sistematskim istraživanjima iakademskim usavršavanjem mladih istraživača,doprinese razvoju studija bezbednosti u Srbiji.

Kontakt

Centar za civilno-vojne odnose

Gunduli}ev venac 48

11000 Beograd

tel/fax 381(0)11-32 87 226

381(0)11-32 87 334

www.ccmr-bg.org

[email protected]

Radove objavljene u ovom časopisu nije dozvoljeno preštam-pavati, bilo u celini, bilo u delovima, bez izričite saglasnostiUređivačkog odbora.

Ocene izrečene u člancima lični su stavovi autora i neizražavaju nužno mišljenje Uređivačkog odbora ili Centra zacivilno-vojne odnose.

BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

1

STRATEŠKA KULTURA IREFORMA SEKTORABEZBEDNOSTI

Reč urednika

R eforma sektora bezbednosti predstavlja jedan od central-nih preduslova svake demokratske tranzicije. Ona se, pre

svega, odnosi na institucionalni preobražaj koji vodi u pravcudemokratske kontrole, kao i na bezbednosnu saradnju i usa-glašavanje politike nacionalne bezbednosti sa drugim demo-kratskim društvima. Međutim, kako teorija, tako je i praksareforme sektora bezbednosti do sada u velikoj meri ignorisalaveoma važno pitanje kulturnog nasleđa. S obzirom na to dakultura, bilo da se radi o političkoj, strateškoj, vojnoj, admi-nistrativnoj, ili o nekoj drugoj vrsti kulture, bez sumnje obli-kuje institucije i ponašanje ljudi, ovaj propust je često dovodiodo problema u stvaranju i implementaciji reforme sektora bez-bednosti. Upravo vođen idejom da ovaj akademski problembude jasnije sagledan Centar za civilno-vojne odnose organi-zovao je od 7. do 10. maja 2009. godine u Sremskim Karlov-cima međunarodnu konferenciju pod nazivom „Kultura i re-forma sektora bezbednosti: politička, strateška i vojna kultu-ra u tranzicionim državama“.

Cilj ovog broja Bezbednosti Zapadnog Balkana, u komeštampamo jedan deo radova inspirisanih raspravom na pome-nutoj konferenciji, jeste da se u široj akademskoj zajedniciotvori diskusija o odnosu kulture i reforme sektora bezbedno-sti. Broj počinjemo tekstom Aslea Tojea u kome je pojam stra-teške kulture predstavljen kao analitička alatka. Tojeov radposebno je zanimljiv, pošto predstavlja redak primer realistič-ke analize koja se uspešno uhvatila u koštac sa pojmom stra-teške kulture. On pruža objašnjenje porekla i problema aktu-elne strateške kulture EU i ukazuje na razloge zbog kojih EU„ne uspeva da ostvari svoj sistemski potencijal velike sile“. Sti-ven Ekovič svoju pažnju usmerava na odnos demokratije, kul-ture i bezbednosne politike. Iako je vojska hijerarhijska orga-nizacija, Ekovič pokazuje da ona nije imuna na demokratskevrednosti društva poput „vere u suštinsku jednakost svih lju-di, visok stepen poverenja u drugoga, poštovanje osnovnihljudskih prava, kao i u poštovanje zakona i prava na pravič-no suđenje“. On svoj esej završava odvažnim rečima u kojimanam saopštava da je „za odbranu liberalne demokratije neo-phodna izvesna liberalizacija odbrane“.

REČ UREDNIKA BZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

2

STRATEŠKA KULTURAI REFORMA SEKTORA

BEZBEDNOSTI

Tekst Stojana Slaveskog ne bavi se toliko konceptualnomraspravom, koliko pojam strateške kulture primenjuje nakonkretan slučaj Makedonije. On pokazuje na koji način jestrateška kultura ove države doživela transformaciju i od„kulture zavisnosti“ iz ranih devedesetih godina prerasla u„kulturu aktivnog aktera“. Turska je zbog svojih kulturnihspecifičnosti uvek predstavljala zanimljiv slučaj za istraživačecivilno-vojnih odnosa. U ovom broju Bezbednosti ZapadnogBalkana Nilufer Narli još jednom dokazuje ovu trvdnju, po-kazujući nam kako se u Turskoj pod uticajem evropeizacije„rađa nova bezbednosna kultura, u kojoj građani vojsku višene smatraju privilegovanom i nedodirljivom institucijom”.Dag Ole Husebi i Zvonimir Mahečić pokazuju kako evropei-zacija utiče na jednog drugog kandidata za učlanjenje u EU,Hrvatsku. Konačno, broj završavamo tekstom Nebojše Niko-lića koji analizira administrativnu kulturu vojske i njen uticajna napredovanje oficira Vojske Srbije. Nadamo se da će ponu-đeni tekstovi inspirisati osvajanje novih polja susretanja izme-đu studija kulture i studija bezbednosti.

Filip Ejdus i Jelena Radoman

Strateška kultura kao analitički alatIstorija, mogućnosti, geopolitika i vrednosti: primer EUAsle Toje

gostujući predavač u Nobel Institutu u Oslu, Norveška

Kategorija: Originalan naučni rad

UDK: 327.56::351.88(4-672EU) ; 355.02(4-672EU)

Sažetak

Ovaj rad osporava ideju da je Evropska unija nepodobna darazvije startešku kulturu iz kulturnih ili strukturalnih razloga ilida mora da se menja kako bi omogućila razvoj te kulture. Ume-sto toga, rad postavlja suprostavljajuću hipotezu: strateška kul-tura Evropske unije se već razvila a njene osnove nisu osnovestrateške kulture velike sile. U ovom radu strateška kulturaEvropske unije prati se kroz istoriju EU, izvore njene moći, nje-no geopolitičko okruženje i kroz ponašanje njenih lidera. Ovajrad pokazuje kako koncepti „strateške kulture“ potencijalnoimaju mnogo da ponude u spoznavanju spoljno-političkog sta-novišta kompleksnih aktera.

Ključne reči: Evropska bezbednost, strateška kultura, istori-ja, kapaciteti za formulisanje i sprovođenje spoljne politike, geo-politika, vrednosti

Uvod

Od kada ga je 1977. godine Džek Snajder prvi put upotrebiou istraživačkom radu o sovjetskoj i američkoj nuklearnoj strate-giji, termin „strateška kultura“ polako je postao sastavni deo ter-minologije međunarodnih odnosa. Snajder je stratešku kulturudefinisao kao „ukupni zbir ideala, uslovnih emotivnih odgovorai obrazaca uobičajenog ponašanja koje su pripadnici jedne naci-onalne strateške zajednice usvojili učenjem ili oponašanjem i ko-ji su im zajednički onda kada je reč o [nuklearnoj] strategiji“.1

STRATEŠKA KULTURA KAO ANALITIČKI ALAT ISTORIJA, MOGUĆNOSTI...

BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

1 Videti: Snyder, J. (1977) „TheSoviet Strategic Culture: Impli-cations for Limited Nuclear Op-tions.“ A project Air Force reportprepared for the United States,Santa Monica, CA, RAND Cor-poration R-2154-AF: 5.

3


ASLE TOJEBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

4

Tridesetak godina kasnije, Keri Longhurst je poslednja međuuglednim akademicima koja ovaj koncept koristi kao analitičkialat. Ona daje širu definiciju strateške kulture kao „specifičnogskupa uverenja i stavova o upotrebi sile, te prakse vezane za upo-trebu sile, koji postoje u okviru jedne grupe i koji se vremenomrazvijaju kroz jedinstveni produženi istorijski proces“. Strateškakultura je vremenski postojana i teži tome da nadživi eru u kojojje nastala iako nije reč o nepromenljivoj ili statičnoj pojavi. Onase oblikuje i stvara tokom formativnih perioda i može da prome-ni, suštinski ili postepeno, ključne odrednice u datom kolektiv-nom iskustvu (Longhurst, 2000: 200).

Nastala na raskršću istorije, mogućnosti, geopolitike i vred-nosti, strateška kultura predstavlja zbir dominantnih stavova ioblika ponašanja. Ona ukazuje na to koje su alternative i koji sepravci delovanja smatraju mogućim, ali nema presudan uticaj nato šta se očekuje od aktera. Kao fleksibilan pojam, strateška kul-tura obuhvata na izgled nepomirljive pojave. Tradicionalno, po-jam „strategija“ podrazumeva način na koji moć sile može bitiupotrebljena da bi bili ostvareni politički ciljevi. Naglasak koji jestavljen na politiku kao na izvor ciljeva strategije ukazuje na toda ne govorimo o preduzimanju strateških aktivnosti zarad njihsamih. Cilj ovog rada je relativno jednostavan. On, s jedne stra-ne, teži tome da pruži proučavaocima razloge koji govore u pri-log upotrebi strateške kulture kao analitičkog alata, kao i onekoji govore protiv te upotrebe. S druge strane, rad teži tome dapredstavi ključne elemente koji oblikuju stratešku kulturu i da,na kraju, ilustruje način na koji ovakav okvir može biti prime-njen na slučaj Evropske unije. Ovako postavljen cilj trebalo bi ida odredi spoljašnju strukturu ovog rada.

Ponašanje i kultura

Najveći broj proučavalaca slaže se sa tim da se strateška kul-tura sastoji od bihejviorističkog faktora, koji se može pronaći usprovođenju aktuelne politike, i od suptilnijeg kulturološkogfaktora, koji obuhvata direktne i implicitne izraze ideja, očekiva-nja, vrednosti i stavova. Nameće se pitanje u kakvoj međusob-noj vezi stoje ova dva faktora. En Svindler kulturu vidi kao„zbirku alata“, koja akterima omogućava da definišu strategijedelovanja (Swindler, 1986: 273–286). Ona značaj kulture ne vi-di u definisanju ciljeva aktivnosti, već u tome što pruža kulturne


BEZBEDNOSTI

komponente koje se koriste prilikom konstruisanja strategije de-lovanja (Swindler, 1986: 273).

Kulturološki i bihejvioristički elementi ovog pojma predmetsu brojnih rasprava (Johnston, 1995I: 33–64). Džon Marč i Jo-han P. Olsen ističu da je „oživljavanje poddržave i nadnacional-nih identiteta dovelo do pojave ponovnog interesovanja za kon-cepte kulture i identiteta kao suštinskih za razumevanje međuna-rodnih odnosa“ (March, Olsen, 1998: 946). Ronald Džeferson,Aleksander Vent i Piter Kacenstajn kulturu vide kao „niz stan-darda ocenjivanja, poput normi ili vrednosti, odnosno kao nizkognitivnih standarda, poput pravila ili modela koji određuju tokoji entiteti i akteri postoje u jednom sistemu, kako oni funkcio-nišu i u kakvim su međusobnim odnosima“ (Jefferson, Wendt,Katzenstein, 1996: 33–75). Naravno, strateška kultura ne posto-ji odvojeno od realnih mogućnosti. Na kraju, bez stvarnih mo-gućnosti svaka priča o strategiji bi, u velikoj meri, bila čisto teo-rijska. Mogućnosti ne moraju biti iskorišćene ili pomenute, alimoraju biti realne. Imajući to u vidu, možemo reći da će se ukontekstu istih mogućnosti različiti akteri ponašati različito. Ge-opolitika, vrednosti i istorijsko iskustvo, očigledno, imaju važneuloge u oblikovanju strateške kulture (Kincade, 1990: 16).

Kao što Kolin S. Grej tvrdi, „na svako strateško ponašanjeutiču ljudska bića koja, htela to ili ne, jesu kulturni činioci“(Grey, 1999: 49-69). Ukoliko ljudi imaju zajedničke životne sta-vove i vrednosti, verovatno će i efikasno međusobno sarađivati.Kultura je kontekst koji, ako je integrisan i koordiniran, može dapomogne akterima da prevaziđu čak i ozbiljne prepreke u sarad-nji. Nasuprot tome, kultura može biti odlučujući izvor strateškeneusaglašenosti. Strateška kultura često se koristi da bi bilo ob-jašnjeno šta je to što sputava strateške aktere da donesu određe-ne odluke. Proučavanje aktivnosti, kao i proučavanje diskursa,omogućava nam da opišemo pitanja na koja akteri reaguju, ali iuticaj tog iskustva na njihove politike. Moglo bi se tvrditi da for-mativni proces počinje onda kada političke elite prihvate to daupotreba moći sile nije ništa drugo do „nastavak politike drugimsredstvima“, da parafraziramo poznatu definiciju fon Klauzevi-ca. Pod tim se podrazumeva da vojno i ekonomsko nagrađivanjei prinuda predstavljaju sredstva za ostvarivanje političkih ciljeva.Dejvid Vajtal s pravom ističe da je važan kriterijum za merenjesnage ili slabosti nekog aktera „kapacitet […] da, s jedne strane,izdrži pritisak, a, sa druge strane, njegova sposobnost da sledisopstvenu politiku (Vital, 1967).


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

5


ASLE TOJEBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

6

Sada ćemo potražiti neke od najvažnijih odrednica koje po-stoje u tradiciji. Kako je strateška kultura ušla u terminologijumeđunarodnih odnosa, tako je Snajderova definicija počela datrpi kritiku zbog mešanja zavisnih i nezavisnih varijabli, jer je ukoncept uključila bihejviorističke elemente. Prema mišljenju Ali-stera Iana Džonstona, konceptualna polemika o strateškoj kul-turi odvijala se u tri faze, koje su vremenski odvojene i koje surazličite po onome na šta je stavljen naglasak. Uvođenje ovogpojma predstavljalo je deo reakcije s kraja sedamdesetih godinaXX veka na dominaciju teorije igara i modela racionalnog akte-ra u strateškim studijama. Kritika je dovela do pomeranja ka di-jahronom, narativno usmerenom pristupu, u kome se prošlostposmatra kao nešto što utiče na sadašnjost i na budućnost. Ra-ni izučavaoci strateške kulture bili su uglavnom usko usmerenina vezu između supersila i nuklearne strategije. Za Džonstona,snaga prve generacije leži u njihovoj moći predviđanja i objašnja-vanja. Ako se strateška kultura postepeno razvija i prožima svenivoe bezbednosne politike, od pitanja rata i mira do pitanja ge-opolitike, onda je ona, sasvim sigurno, koristan koncept za izu-čavaoce i donosioce odluka prilikom analize strateškog ponaša-nja. Džonston je najveću slabost prve generacije video u koncep-tu „mehaničkog determinizma“ koji je korišćen prilikom obja-šnjavanja odnosa između kulture i ponašanja (Johnston, 1995I:36-39).

Tokom osamdesetih godina XX veka polemika se pomerila sakulturnih predispozicija i ograničenja ka analizi manifestne, pro-klamovane doktrine bezbednosti, težeći tome da dešifruje „šifro-vane poruke“ u diskursu strateških studija. Ono što Džonstonnaziva „drugom generacijom“ teorija strateške kulture napravi-la je jasnu razliku između strateške kulture i ponašanja, kao i iz-među proklamovane i neizrečene doktrine. Bredli Klajn je, naprimer, usmerio pažnju na razliku između retorike i namere, tvr-deći da je defanzivna priroda američke vojne doktrine varka ko-ja treba da objasni američki strateški stav, dok je „realna“ stra-tegija daleko opasnija i odnosi se na spremnost da se upotrebi si-la kako bi se zaštitila hegemonija (Klein, 1988: 133-148). Dokrazlika između proklamovane i realne doktrine navodno poma-že izbegavanju slabosti teorije „prve generacije“, ona ponovootvara pitanje prirode odnosa između kulture i ponašanja, kojaje do danas ostala nejasna. Kako izbeći skretanje pažnje prokla-movanom doktrinom sa one „prave“ implicitne doktrine? Kako


BEZBEDNOSTI

izbeći sklonost naučnika da „otkriju“ ono za šta su već postavi-li pretpostavku?

Novi niz studija strateške kulture pojavio se početkom deve-desetih godina XX veka. Treći talas tražio je „rigorozniji“ pri-stup temi time što je suzio definiciju. Alister Ian Džonston sebevidi kao pripadnika „treće generacije“, koja je pokušala da kon-cept strateške kulture učini „oborivim“ u bliskopozitivističkomsmislu. Džonston tvrdi da se strateška kultura sastoji od nizapretpostavki o „ulozi rata u ljudskom delovanju“ i o „efikasno-sti upotrebe sile“, kao i da se javlja u obliku „ograničenih, hije-rarhijski poređanih velikostrateških prioriteta koji imaju prven-stvo u odnosu na aktivnosti koje su zajedničke za svaki predmetanalize i koje su postojane u vremenu“ (Johnston, 1995I: 36-39).Ovo se postiže time što se ponašanje odvaja od „strateške kultu-re“, kao i time što se ponašanje posmatra kao zavisna, a strate-ška kultura kao nezavisna varijabla. Ovakvo, suštinski kulturo-loško objašnjenje ponašanja, bilo je podvrgnuto rigoroznom is-pitivanju time što je suprotstavljano alternativnim objašnjenji-ma, kao što su, na primer, realistička i liberalna objašnjenja. Dže-fri Legro je jedan od onih koji su koristili ovakav pristup (Legro,1995). Džonstonov postojan i dosledan hijerarhijski niz strate-ških prioriteta ne odgovara na promene u nekulturološkim vari-jablama, kao što su tehnologija, pretnja ili organizacija. Tvrdećida se kultura javlja u formi merljivog hijerarhijskog niza priori-teta i ponašanja, Džonston zastupa tezu o tome da upravo to či-ni njegovu definiciju oborivom: strateška kultura je postojanaako je hijerarhijski niz prioriteta postojan, a pokazatelj snagestrateške kulture jeste stepen korelacije između hijerarhijskog ni-za prioriteta i demonstriranog strateškog ponašanja.

Na prelazu u novi vek pitanja koja se odnose na trajnost uni-polarnog poretka, kao i pojava novih aktera, pre svega Evropskeunije i Kine, dovela je do ponovnog interesovanja naučnika zaovaj koncept.2 „Četvrta generacija“ – da se držimo Džonstono-ve terminologije – iznedrila je bogat spektar istraživanja „strate-ške kulture“. Različiti izučavaoci često primenjuju vrlo različitatumačenja ovog pojma. To je jedan od razloga zbog kog, uprkosstalnom dotoku radova i članaka, postoji malo kumulativne is-traživačke tradicije o kojoj bi se moglo govoriti. Kolin S. Grej jeupozorio da pozivanje na kulturološke razlike treba da bude po-slednje objašnjenje za kojim se poseže u društvenim naukama(Grey, 1986). Kultura može da posluži kao samoobjašnjenje po-jave koja se može objasniti preko merljive varijable. Na primer,


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

2 Vidi: Cornish, P. and Edwards,G. (2001) „Beyond the EU / NA-TO Dichotomy: the beginning ofa European Strategic Culture.“International Affairs, 77(3):587–603; Rynning, S. (2003)„The European Union: Towardsa Strategic Culture?“ SecurityDialogue, 34(4): 479–496; VanStaden, A., Homan, K., Kree-mers, B., Pijpers, A. & de Wijk,R. (2000) Towards a EuropeanStrategic Concept. The Hague:Clingendael Institute. Niz ključ-nih pripadnika četvrte generaci-je proučavalaca strateške kultu-re može se naći u: Toje, A. ed.(2005a) „The EU Strategic Cul-ture“. Oxford Journal on GoodGovernance, 2(1): 3–11.

7


ASLE TOJEBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

3 Kagan, R. (2002) „Power andWeakness“ Policy Review, 113:3–28, rad koji je napisan o razli-kama u strateškoj kulturi EU iSAD, možda i sam upada u ovuzamku.

8

činjenica da vojno slaba Evropska unija zauzima defanzivan stav,dok vojno jaka SAD bira ofanzivniji pristup, može biti dovede-na u skoro mističnu vezu pod okriljem strateške kulture.3 Razli-ke u internim okolnostima pružaju objašnjenje za politički pri-stup „slabe evropske federacije“. Njega određuju događaji i ana-liza sprovedena pre tih događaja i posle njih, dok „jaka federa-cija“ SAD daje prostora za inicijative koje se mogu nametnutiodozgo.

Odlučno malodušni otac pojma Džek Snajder usprotivio setome da se doktrina objašnjava političkom ili nacionalnom kul-turom (Snyder, 1990: 4). On smatra da ne treba svoditi društve-ne nauke na ukazivanje na razlike među akterima i na davanjekulturološkog objašnjenja tih razlika. Prema Snajderovom mi-šljenju, pojednostavljena pretpostavka koju apstraktna teorijaigara postavlja o univerzalnoj strateškoj racionalnosti pruža višekada je reč o mogućnosti predviđanja, nego što predstavlja po-tvrdu etnocentrizma i veličine, za kojima se tragalo uvođenjemstrateške kulture. Snajder smatra da je, iako se strukturalne vari-jable, kao što su granice mogućnosti, svakako moraju uzeti u ob-zir, jasno i to da postoje različiti načini strateškog razmišljanja iponašanja koji se ne mogu objasniti modelom racionalnog akte-ra, komparativne prednosti, tehnoloških imperativa i tako dalje.Kenet But tvrdi da odlučivanje ne može da postoji nezavisno odkulturlološkog konteksta, pošto prethodna iskustva formirajustrateško ponašanje. On, takođe, pravovremeno podseća da kul-turološka objašnjenja ne isključuju druga objašnjenja. Naprotiv,modeli koji su izdržali sud vremena mogu biti unapređeni iuključivanjem kulturološke dimenzije (Booth, 1990: 123–124).Kako je čuveni Sun Cu Vu primetio pre dve i po hiljade godina,dobra antropologija jeste osnova dobre strategije. Primarna sna-ga ovog koncepta je, kao što Ken But ističe, u tome što on možepomoći da se razjasne česti nesporazumi među akterima, koji suzasnovani na kulturološkim razlikama i predrasudama.

Opredelivši se za to da pažnju usmeri na kombinaciju uočlji-vog ponašanja i diskursa, ovaj rad pripada širokom spektru ra-dova Džonstonove „navodne prve generacije“, a to se odnosi ina radove savremenih izučavalaca, kao što su Keri Longhurst iArtur Hofman (Hoffmann and Longhurst, 1999: 31–32). Timeizražavam slaganje sa mišljenjem P. M. Martinsena. On kulturudoživljava kao proizvod dinamičke igre između dva elementakoji se oslanjaju na kontinuiran proces i koji tokom tog procesautiču jedan na drugog (Martinsen, 2003: 61–66). Podrazumeva


BEZBEDNOSTI

se, verovatno, i to da se ova studija bavi ne samo stavovima iuverenjima koji proističu iz karakterističnog evropskog iskustva,već i stilom ponašanja EU. Dok se veliki deo istraživanja hladno-ratovske strateške kulture usko bavio upotrebom sile, ova studi-ja strategiju shvata kao pokušaj da se ciljevi i sredstva sila pomi-re sa ogromnim interesima i obavezama. Ona će se baviti i upo-trebom „moći sile“, koja proističe iz ekonomskih i vojnih sred-stava (Kennedy, 1991: 5). Pristup strateške kulture usredsređenje na to kako donosioci odluka shvataju i tumače glavne atribu-te međunarodnog sistema u kome funkcionišu i kako ove proce-ne utiču na njihove stavove o bezbednosnoj politici. Ovaj pristupzasniva se na pretpostavci da koncepti predstavljaju alate kojetreba primeniti, a ne da služe za deklarisanje vere. U sadašnjemkontekstu koncept možda može najbolje da se razume na načinna koji je to objasnio Rasel Ekof. Koncept je „idealizovan modelistraživanja kojim se odgovara na pitanja koja se odnose na de-finisani koncept“ (Ackoff, 1953: 8). Koncepti u međunarodnimodnosima predstavljaju vredne heurističke alate koji se moguupotrebiti kako bi se dobila objašnjenja realnih ishoda. Umestopokušaja da se opovrgne ili da se potvrdi strateška kultura EU,što samo po sebi predstavlja uzaludnu aktivnost, koncept će bitiprimenjen kako bi bila data objašnjenja studije slučaja.

Strateška kultura EU

Uopšteno govoreći, vidim četiri razloga za uvođenje koncep-ta strateške kulture u kontekst bezbednosnih politika Evropskeunije. Najpre, koncept je nedeterministički i dinamički i može selako primeniti na nedržavne aktere. Perspektiva metodološkogindividualiste može razjasniti oblast proučavanja, koja je zatrpa-na ponovnim definisanjem termina i prepuna „nevidljivih ruku“,koje su tu kao posrednici između uzroka i posledica. Kao drugo,koncept pravi razliku između reči i dela. To je korisno kada je rečo akteru koji je sklon da obećava više nego što čini i koji čini dru-gačije od onog što je obećao. Usmeravanje pažnje na proklamo-vane ideale i ishode, takođe, olakšava prevazilaženje teškog pita-nja relativne važnosti Evropskog saveta, Komisije, Predsedavaju-ćeg EU i neformalnih grupa, kao što je to, na primer, EU-3. Kaotreće, ovaj pojam nije isključiv. Veći broj strateških kultura mo-že postojati u isto vreme i biti ukorenjeno u EU, u NATO i u po-jedinačne države u bilo kom trenutku. Na kraju, ovaj pojam us-


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

9


ASLE TOJEBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

10

postavlja delotvornu vezu između strateških sredstava i prethod-no definisanih političkih ciljeva. Stepen u kome se ideje i očeki-vanja odražavaju na obrasce ponašanja, i obrnuto, predstavljamerilo efektivnosti strateške kulture.

Evropska unija, s obzirom na svoje interese, obaveze i moguć-nosti, ima preduslove za formiranje koncepta strateške kulture.Postoje, donekle pojednostavljeno rečeno, tri pristupa u analizistrateške kulture EU. Jedan pristup je teleološki i on procenjujetokove razvoja u svetlu ciljeva koje treba ostvariti. Ovo je pristupStrategije bezbednosti EU iz 2003. godine, do sada najvažnijeg,strateškog dokumenta EU. Ovaj dokument poziva EU da razvi-je specifičnu stratešku kulturu koja „podstiče ranu, brzu i, kadaje to neophodno, snažnu intervenciju“ (Solana, 2003: 597). Iz tese perspektive strateška kultura posmatra kao alat – sredstvo ko-jim se ostvaruje cilj. Drugi pristup podrazumeva praćenje strate-ške kulture EU kroz istorijska iskustva, mogućnosti, geopolitičkikontekst i vrednosti.

Identitet i strategija, evropski primer

Evropska unija očito ispunjava preduslove za sticanje strate-ške kulture time što ima ogromne interese i obaveze, kao i spo-sobnost da prisili, da iznudi ili da se suprotstavi napadima nanjih. Međutim, EU nema jasan identitet, nezavisan sistem odlu-čivanja i praktične mogućnosti da sprovede politiku koja seobično odnosi na strateške aktere (Eriksen and Fossum,2004: 435-439). Kada se suočavaju sa izazovima ili sa prili-kama da deluju, akteri ne polaze od tabula rasa situacije. Onise radije oslanjaju na već postojeće obrasce, nastale iz situa-cionih faktora koji određuju šta je to što se smatra prihvatlji-vim ponašanjem. Neki od najkorisnijih autora su evropskistrateški identitet zamislili kao oblast u kojoj se nacionalnastrateška kultura i nadnacionalni/institucionalni elementi pre-klapaju onako kako je to opisano u prvom radu. To su Kri-stofer Hil i Viljem Volis rekli u svom delu pod nazivom Akte-ri u evropskoj spoljnoj politici iz 1996. godine:

„Efektivna spoljna politika oslanja se na zajedničkoosećanje nacionalnog identiteta i položaja države u svetu,odnosno na zajedničko osećanje toga ko su prijatelji i ne-prijatelji, koji su njeni interesi i koje su njene težnje. Ove


BEZBEDNOSTI

temeljne pretpostavke ukorenjene su u nacionalnu istorijui mit, menjaju se polako u skladu sa tim kako ih političkilideri ponovo tumače i kako ih eksterni i interni događajipreoblikuju. Diskusije o spoljnoj politici odigravaju se ugranicama koje konvencionalna mudrost o nacionalniminteresima nameće prihvatljivim opcijama, simbolima i re-ferentnim tačkama, omogućujući ministrima da trenutneodluke dovedu u vezu sa poznatim idejama (Hill and Wal-lace, 1996: 8).“

Polazeći od takvog pristupa, ovaj rad traži korene strateškogidentiteta EU na raskršću istorije, mogućnosti i geopolitike, kaoi u vrednostima koje Evropa ima kao celine. Neki čitaoci će pri-likom izbora varijabli uočiti razliku u odnosu na „model zako-na, ekonomije, kulture i sile“ Stajna Rokana. Takođe, neki ćetom prilikom uočiti i sličnosti sa „kliometričkom sociologijom“Stajna Rokana (model zakona, ekonomije, kulture i sile), kojipokušava da objasni razvoj državnog sistema u Evropi (Flora etal., 1990: 135–139). Takav pristup bi, posmatrano s tačke gledi-šta koja se ovde zastupa, svakako bio koristan u detaljnoj studi-ji strateške kulture EU, ali to ja zadatak sveobuhvatnije studijenego što je ova. Ova analiza nema za cilj da potpuno opiše svefaktore koji uobličavaju pristup strategiji EU. Ona je samo po-kazatelj toga kako se mogu objasniti strateški identitet EU, a ti-me i strateška kultura. Imajući u vidu to da će primena i potvr-da vrednosti strateške kulture uvek biti više veština nego nauka,pogledajmo četiri faktora koja su izvesno uticala na evropskustratešku kulturu.

Istorija

U svom čuvenom zapažanju Ernest Renan (1882) navodi daje pogrešno shvatanje istorije nezaobilazni deo postojanja jednenacije.4 Iako određene karakteristike mogu da se protežu krozistoriju regiona, većina istorijskih sećanja odražava individualnaiskustva evropskih naroda. Ona su suviše tesno upletena u tkivoindividualnih nacionalnih država da bi mogla poslužiti kaoosnova za formiranje zajedničkog evropskog strateškog identite-ta. Dakle, ako bismo Evropu posmatrali kao celinu, postavlja sepitanje šta bi u tom slučaju bila presudna istorijska iskustva. Me-


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

4 Iz predavanja, Qu’est-cequ’une nation?, održanog 11.marta 1882. godine na Sorboni,u Parizu.

11


ASLE TOJEBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

12

đu zajedničkim panevropskim istorijskim sećanjima, hrišćan-stvo, renesansa i industrijska revolucija bi svakako bili veomaznačajni. Ne treba, takođe, potceniti ni ulogu koju je rat imao urazaranju i stvaranju moderne Evrope (Tilly, 1985: 169-186). UEvropi su, zahvaljujući stalnom procesu seciranja, dominantnesile devetnaestog veka u dvadesetom veku završile kao podređe-ni elementi. Stoga možemo pretpostaviti da je želja da se sprečiponavljanje prošlosti uticala na shvatanje politike moći i legitim-nosti upotrebe sile. Destruktivnost svetskih ratova dovela je doevropske integracije i dala joj legitimitet. Projekat integracije, ta-kođe, predstavlja manifestaciju bezbednosne nagodbe EU, ko-jom se oduzima legitimitet primeni prinude u spoljnoj politici uregionu.

Iskustvo stečeno u Drugom svetskom ratu uverilo je mnogedržave Evrope da se opredele za ulazak u savez, a ne za oslanja-nje na sopstvene snage u bezbednosnoj politici (Reiter, 1996).Dok je Hladni rat doneo spoljnu dominaciju zemljama-članica-ma EU s obe strane Gvozdene zavese, dominacija SAD u zapad-noj Evropi bila je „po pozivu“ (Lundestad, 2003). Pet decenijasu SAD čuvale status quo u Evropi, efikasno održavajući evrop-ski poredak. Tokom Hladnog rata nedostaci zavisnosti bili sunadvladani američkom rešenošću da brani svoje saveznike. Po-treba za stvaranje koncepta strateške kulture EU nastala je iz ten-zije tri međusobno povezane promene. Najpre, promene u stra-teškom okruženju pokrenule su pitanje o tome koliko dugo seEU može oslanjati na to da će SAD biti garant evropskog bez-bednosnog poretka. Nagodba, po kojoj su SAD nosile nesrazme-ran deo tereta odbrane u zamenu za dobijanje nesrazmerno veli-ke liderske uloge, bila je pod sve većim pritiskom. Drugo, isku-stva kao što su izbijanje rata na Kosovu 1999. godine i izbijanjeiračke krize 2003. godine istrošila su popularno intelektualnouverenje da „moć saradnje“ (soft power) nekako zamenjuje„moć sile“ (hard power) u posthladnoratovskim međunarodnimodnosima. Treće, kada je odlučeno da će ekonomske zajedniceprerasti u političku uniju, bezbednosna politika se nametnulakao očigledno polje u kome postoji ogroman potencijal za inte-grisanje. Evropska unija je oduvek bila najizvesniji kontekst ukome bi bilo moguće uspostaviti samostalni bezbednosni evrop-ski poredak.

Istorijsko iskustvo Evrope značajno je uticalo na njenu strate-šku kulturu, pre svega na duboko ukorenjeni skepticizam koji


BEZBEDNOSTI

postoji u odnosu na uvođenje realpolitike u unutarevropsku po-litiku. Evropska unija predstavlja zajednički strateški prostor za27 nacionalnih država, kao i za regionalnog hegemona SAD. Po-stoje očigledni razlozi zbog kojih se EU opredeljuje za zavođenje,pre nego za prisilu. Američke garancije omogućavaju spoljnojpolitici EU da ima altruistički pristup. Evropljani su voljni davojno intervenišu sve dotle dok su humanitarni dobici visoki, acena koja se plaća krvlju i bogatstvom niska, kao i dotle dok je27 država u stanju da se oko toga usaglasi. Iskustva svetskih ra-tova ostavila su trajni strah od nekontrolisane eskalacije sukoba,što s jedne strane vodi u duboko oklevanje prilikom upotrebe si-le kako bi se ostvarili nealtruistički politički ciljevi, a s druge kastavljanju naglaska na izlazne strategije. U tom kontekstu se mo-ra razumeti i to što EU koristiti svoju silu naizgled zavisno odmandata UN. Sklonost EU da snage Evropske bezbednosti i od-brambene politike tretira kao prekogranične policijske snage, ane kao snage koje su u službi nacionalnih interesa, mora se, ta-kođe, tumačiti i kao posledica istorijskih okolnosti u Evropi.

Mogućnosti

Iako mogućnosti ne određuju ponašanje, one ga ograničava-ju, a naročito kada kada ih nema. Cilj EU je da u kontekstu kri-znog menadžmenta postigne „kapacitete za autonomnu akciju,koju će podržati kredibilna vojna snaga“ (Zajednička deklaraci-ja o evropskoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici, 1998). Po-stoji raskorak između onog što Evropa radi i onog što je u sta-nju da pruži, s obzirom na resurse i instrumente koji su joj na ras-polaganju, ali i s obzirom na sposobnost da se usaglasi. Evrop-ska unija je zauzela centralno mesto u evropskoj bezbednosti,ako ništa drugo, onda bar zbog srednjih i malih država-članicakoje nisu u stanju ili koje nisu spremne da održavaju čitav spek-tar odbrane i da traže kolektivne aranžmane. Ona se, takođe, na-lazi u nezavidnom položaju u kome, usred opšteg smanjena iz-dvajanja za vojne svrhe, treba da formira nove snage (SIPRI,2004)5. Vojne snage koje EU može da okupi u kratkom roku suslabe kako brojčano, tako i kada je reč o u naoružanju i logisti-ci. Ukupno gledano, one su nedovoljne i ne mogu druge aktereda odvrate od eventualne namere ili da ih na nešto primoraju.


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

5 Ukupna evropska izdvajanjaza vojsku su sa 200 milijardi do-lara u 1994. godini pala na 195milijardi dolara u 2003. godini.Evropa je 2005. godine bila jedi-ni region u svetu u kome je do-šlo do smanjenja izdvajanja zavojne svrhe, i to za 1,7%, naro-čito zbog smanjenja izdvajanjau zapadnoj Evropi.

13


ASLE TOJEBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

14

Iako je ostvarila napredak u formiranju institucionalnogokvira za upravljanje Evropskom bezbednošću i odbrambenompolitikom, EU još uvek nema integrisanu komandnu strukturu.U stvarnosti to znači da bi vojne operacije bile izvođene kroz na-cionalne okvire, a od njih su Britanija i Francuska najkredibilni-ji kandidati. Mnogo veći nedostatak predstavlja manjkava pro-cedura odlučivanja, kojom se upravlja ovom inicijativom.Evropska unija je slaba federacija koja ima fragmentirani centar.To značajno utiče na njenu sposobnost da donosi strateške odlu-ke pod pritiskom. Zahtev da se u Savetu odluke o spoljnoj poli-tici donose jednoglasnim odlučivanjem predstavlja inherentnokonzervativni faktor u strateškom ponašanju EU. Nepostojanjeefikasne procedure donošenja politika umanjuje sposobnost EUda mobiliše ekonomske ili oružane snage u političke svrhe. Kadavremenska ograničenja onemoguće pažljivo osmišljene nejasno-će i postizanje konsenzusa, evropsko se jedinstvo urušava predsuprotstavljenim kratkoročnim interesima država-članica. Kaošto lista operacija koje stoje na Forumu zajedničke spoljne i bez-bednosne politike pokazuje, EU je mnogo sposobnija da se bavitrivijalnim pitanjima koja su nisko kotirana na međunarodnojagendi. Nezgrapne formalne procedure osuđuju EU na to da seu velikoj meri oslanja na ad hoc spoljnu politiku, koja je delo ne-formalnog trilateralnog direktorata Nemačke, Francuske i Brita-nije, kao i na to da agendu definiše predsedavajući EU, što obja-šnjava očigledan nedostatak fokusa u bezbednosnoj politici EU.

Iako je svoje mogućnosti proglasila „operativnim“ u nekoli-ko navrata, za EU 2007. godine još uvek nije moglo da se kažeda ima kapacitet za autonomno delovanje u bilo kom realnomsmislu te reči, upravo zbog nedostataka koji stalno postoje uključnim oblastima (Cornish and Edwards, 2005: 801–804).Ovo je obim operacija EU geografski ograničilo, ali je uticalo ina to da njene misije, pre svega, budu usmerene na smirivanje ne-stabilnosti koje se javljaju na evropskoj periferiji. To je bilo pra-ćeno operacijama manjeg obima u datoj oblasti. Ukoliko bi for-macije EU postale zaista operativne, njihovo usmerenje na to dabudu „lake i mobilne“ bi ih moglo učiniti veoma efikasnim sna-gama. Ovakve snage bi mogle da uravnoteže podelu transatlant-skog tereta i da EU omoguće proaktivniji pristup u spoljnoj po-litici. Sposobnost da se izreknu kredibilne pretnje može otvoritimogućnost za upotrebu taktike odvraćanja ili prinude tamo gdese EU sada pre svega koristi pozitivne podsticaje i ubeđivanje.


BEZBEDNOSTI

Ovo bi, naravno, zavisilo od sposobnosti država-članica EU dase usaglase oko mera koje treba sprovoditi. Do 2008. godine ras-korak između mogućnosti i očekivanja, o kome se mnogo disku-tovalo, zamenjen je manjim raskorakom između konsenzusa iočekivanja. Mogućnosti i okviri postoje, ali su u velikoj meri ne-iskorišćeni zbog mehanizma odlučivanja koji se oslanja na kon-senzus 27 država. Zbog načina odlučivanja koji menja efikasnostza legitimnost, EU ima ograničen kapacitet za to da efikasno od-govori u kriznim vremenima, a tako će ostati i u doglednoj bu-dućnosti (Toje, 2008b: 17–33).

Geopolitički kontekst

Kristofer Hil je istakao da su proučavaoci „Evropske unijepredugo zanemarivali geopolitiku ili zato što nisu videli njenu re-levantnost za upotrebu „civilne moći“ ili zato što im je takav dis-kurs bio neprihvatljiv iz normativnih razloga“ (Hill, 2002: 99).Ukoliko EU ne bude prihvatila strukturalni determinizam, sa-svim je jasno da će broj konstantnih varijabli suziti prostor nje-nog strateškog delovanja. Jedan od takvih faktora je geopolitika.Najvažnija geopolitička funkcija EU je samo njeno postojanje,što je pomoglo tome da se istupi oštrica rivaliteta između velikihsila – Nemačke, Francuske i Britanije. Iako EU ne predstavljasredstvo teritorijalne odbrane svojih članica, to ne znači da jepotpuno oslobođena teritorijalnosti. Prirodne granice EU na za-padu jesu Atlantski okean i Sredozemno more, dok na istoku ne-ma sličnih granica.

Strateški posmatrano, EU ima otvorenu istočnu granicu. Unedostatku neprijateljski raspoloženih suseda na istoku, EU imauspeha u učvršćivanju stabilnosti duž svojih granica primenompozitivnih mera, pre svega davanjem obećanja o učlanjenju uEU. Ipak, trenutna nesposobnost ili nedostatak volje da se po-stigne dogovor unutar EU za slučaj kada proširenje više ne budeopcija ima svoje strateške implikacije. Obećati učlanjenje kao na-gradu, a zatim to ne ispuniti predstavlja strateški rizično ponaša-nje, naročito onda kada se u EU pretvaraju da je to birokratsko,a ne strateško pitanje. Slična situacija postoji i na istoku. Neu-speh NATO u pokušaju da proširi zaštitu granica i na nove čla-nice, podstaklo je zemlje koje se nalaze na periferiji da aktivnotraže dalje proširenje kako ne bi imale status tampon zone.6 Pre-


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

6 Drang nach Osten zemalja ko-je su u graničnom pojasu došaoje do izražaja tokom uloge EU u„ Narandžastoj revoluciji” 2005.godine u Ukrajini, kada se, nazahtev Poljske, Unija uplela urusku sferu interesa, naizgledbez prethodnog promišljanja.

15


ASLE TOJEBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

7 Havijer Solana, Visoki pred-stavnik EU za spoljnu i bezbed-nosnu politiku, govor održan naPembruk koledžu, Kembridž,Engleska, u novembru 2005.godine

16

klapanje sfera uticaja EU i Rusije duž spoljnih granica Unijenosi u sebi određeni potencijal za nastajanje konflikta. Neod-ređena politika EU prema Turskoj i Rusiji pokazatelj je nečegvažnijeg: EU uporno ne uspeva da ostvari stratešku interakci-ju sa velikim silama. To, takođe, posmatrano sa strateške ta-čke gledišta, govori o postojanju opasnosti od preteranog obe-ćavanja i neispunjavanja tih obećanja. Evropska unija rizikujeto da protiv sebe okrene ne samo Tursku, nego i Rusiju.

Više od bilo koje druge oblasti, Afrika je izdvojena kao„prirodna pozornica“ za primenu moći sile EU.7 Daleko odtoga da je strateški značaj Afrike sam po sebi očigledan. Izve-snije je da je u pozadini geopolitičko razmišljanje: Afrika je je-dan od nekoliko regiona gde EU može da vežba korišćenjemoći sile, a da ne zalazi u interesne sfere moćnijih aktera, ma-da uzdizanje Kine kao sile ubrzano smanjuje prostor za isko-rišćavanje te prilike. Treći region koji ima strateški značaj zaEU jeste Severna Amerika. Američka dominacija u Evropiglavni je ograničavajući faktor za EU kao za strateškog part-nera. Iako je strateška samostalnost, kao što smo videli, rela-tivan pojam, EU je zavisnija od većine drugih. Teritorijalni in-tegritet većine država-članica EU štite američke bezbednosnegarancije posredstvom NATO. To je organizacija koja se za-sniva na individualnom, a ne kolektivnom članstvu i u njoj EUne nastupa kao blok država.

U prošloj deceniji predviđena je nova situacija, u kojoj EU,dok nastavlja da se oslanja na američke bezbednosne garanci-je i strateško liderstvo, formira bezbednosni okvir koji naiz-gled preslikava bezbednosnu strukturu koju SAD podržavajuu Evropi. Niz teško izvojevanih kompromisa, čiji je cilj biopribližavanje evropske i američke bezbednosne strukture, ga-rantuje da će NATO ostati primarna bezbednosna organizaci-ja u Evropi i da će EU zadržati svoju dominaciju u NATO(Betts, 2005: 13). Evropska unija uporno ne uspeva da strate-ški formira odnos sa SAD, već prepušta Vašingtonu da done-se odluku. Pošto se NATO i EU suštinski oslanjaju na iste re-surse, učestvovanje u akcijama, kao što je na primer slanjeMeđunarodnih snaga za stabilizaciju u Avganistan, značajnoograničava kapacitete EU za izvođenje sopstvenih operacija.Pretnje s kojima se Evropa suočava su latentne i odluka o to-me da li će se njima baviti ili neće predstavlja, za razliku odimperativa Hladnog rata, stvar izbora. Američke bezbednosne


BEZBEDNOSTI

garancije, zajedno sa nedostatkom jasnih teritorijalnih pretnji,daju opšti osećaj sigurnosti, koji mora imati uticaja na strate-šku kulturu EU, što ostavlja veći prostor za značaj koji imajuvrednosti.

Vrednosti

Kao što je Henri Kisindžer zapazio, vrednosti su neizrečenepretpostavke na kojima se ponašanje suštinski zasniva. Evropskaunija nije federacija, već organizacija država. U nedostatku ne-kog definisanog nacionalnog interesa, stabilnost, koherentnost,trajnost i vrednosti EU su u neuobičajenoj meri ukorenjeni u za-jedničku kulturnu i ideološko iskustvo. Za EU kao aktera vred-nosti zauzimaju onaj prostor koji obično zauzimaju nacionalniinteresi u državama. Sve dok je veza između javnog mnjenja istrategije slaba, preovlađujuća uverenja koja ima strateška elitasu nesumnjivo od ključnog značaja. Mnogi od evropskih politi-čkih lidera pohađali su univerzitete tokom burnih decenijaevropske istorije, tačnije krajem šezdesetih i početkom sedamde-setih godina XX veka. Frustracija zbog Vijetnamskog rata i Pra-škog proleća mešala se sa uticajem koji je vršila ekonomska stag-nacija. Sve manje pažnje posvećivano je evropskoj zabrinutostizbog postojanja bilateralnog američko-sovjetskog odnosa(Sloan, 2003: 79–78). Široko osećanja nemoći i razočaranostidala su podsticaj pojavi niza kontrakultura koje su obuhvatalečitav spektar reformističkih ciljeva, počev od nastajanja ekolo-ških pokreta, pa do pojave religije Novog doba, multikulturali-zma, internacionalizma i mirovnih pokreta. Ovi pokreti delili suuverenje da se svet može fundamentalno promeniti ili da je većfundamentalno promenjen novim idejama i novim pretpostavka-ma. Ovo je uzrokovalo to da intelektualna elita odbaci nacional-ne interese i nacionalni identitet. Iako akcije kao što su mirovnimarševi mogu s današnje tačke gledišta izgledati naivno, mnogisu u to vreme verovali da, u stvari, menjaju svet.8 To su bile go-dine u kojima je nastala duboko politizovana generacija, koja ječinila najveći deo evropske političke elite tokom formiranja je-zgra Zajedničke spoljne i bezbednosne politike/Evropske bez-bednosti i odbrambene politike. Rezultat toga je da se EU kao ce-lina nalazila pod dubljim uticajem internacionalnog liberalizma.


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

8 Kako se kasnije ispostavilo,Sovjetski Savez je manipulisaopacifističkim instinktima mnogihEvropljana, kao što je to ilustro-vao Andrew, C. (2000) The Mi-trokhin archive. London: Pen-guin.

17


ASLE TOJEBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

9 Dok takva osećanja redovnoispoljavaju vodeće figure, obimu kome se svetska federalistič-ka misao odrazila na razmišlja-nja o evropskoj integraciji ostajenedovoljno istražena tema.

18

Vrednosti su suštinski značajne za razumevanje evropskogpristupa strategiji, u kome je svrha postojanja Evropske bezbed-nosti i odbrambene politike često stavljena u idealistički okvir.Apstraktni pojmovi, kao što je evropeizacija – sa svojom spor-nom definicijom, neizvesnim efektima i nejasnim smernicama otome kako je podstaći ili kako je, ako je potrebno, preokrenuti –suviše su neopipljivi da bi imali stratešku primenu. Umesto toga,EU i dalje razvija liberalnu demokratiju, tj. skupinu vladavineprava, ljudskih prava, zaštite manjina i vrednosti tržišne ekono-mije (Kopenhaški kriterijumi iz 1993. godine). Jačina uverenja uispravnost ovih vrednosti odslikava se u entuzijazmu s kojim ihEU nameće drugima, pre svega budućim članicama i zemljamatrećeg sveta (Evropska strategija bezbednosti, 2003: 4-7). LideriEU jednostavno podrazumevaju to da sve države-članice imajuiste interese. Ova pretpostavka je možda idealistička, ali je tako-đe i veoma naivna. Rezultat toga je da se pokušaji EU da formu-liše strateška uverenja retko izdižu iznad opštih mesta i konsta-tovanja očiglednog. „Vrednosti“ koje upravljaju evropskom in-tegracijom su u celini neadekvatne za kalkulisane politike moći.Sticanje mogućnosti za sprovođenje politike moći nije oslabilosliku EU koju ona o sebi ima kao o civilnoj, a ne kao o vojnoj si-li. Kako evropski insajder Stiven Everts (2001) zapaža, EU je, presvega, voljna da brani svoje vrednosti tako što nudi diplomatskidijalog i ogromne sume novca (Everts, 2001: 28).

Finski premijer Pavo Liponen je u Londonu 2002. godine re-kao da „EU ne sme da izraste u vojnu supersilu, već da mora po-stati velika sila koja neće posezati za oružjem kako bi branilasopstvene interese“. Shvatanje elite je često uobličeno u poima-nje EU kao nadnacionalnog naslednika nacionalne države, što jelinearna perspektiva u kojoj su prevaziđeni ne samo nacionalnadržava, već i bezbednosni problemi te nacionalne države.9 „Mul-tilateralizam“ i „evropeizacija“ zauzimaju centralno mesto uosnivačkom mitu EU. Multilateralizam bi trebalo da ostvari ci-ljeve koji su „fer“ i „pravedni“, što je, veruje se, suprotno u od-nosu na politiku moći i unilateralizma (Evropska strategija bez-bednosti, 2003: 11). Evropeizacija se doživljava kao postizanjetolike međuzavisnosti država, u kojoj oružana prinuda više nijeopcija. Prema ovakvom objašnjenju, EU, a ne SAD, ima zaslugeza očuvanje mira u regionu. U pozadini je shvatanje da je istorij-ska misija Unije da izrodi Evropu iz realpolitike, a ne da budenjen pokretač. Federalistički podtekst takođe objašnjava visok


BEZBEDNOSTI

ugled koji UN uživaju u razmišljanjima EU. U osnovnoj pretpo-stavci da međunarodni sistem prolazi kroz suštinski istu tran-sformaciju kroz koju su prošla mnoga ljudska društva, počev odnasilne anarhije, pa do društva u kome vladaju zakoni, strateškipristup EU može se okarakterisati kao „doktrinski idealizam“.

Strateška kultura Evropske unije

Nastalo na tenziji unutarevropske suverenosti, međuzavisnostii oslanjanja na transatlantsku zaštitu, strateško ponašanje EU, presvega, karakteriše zavisnost. Multilateralistička mantra EU i na-klonjenost Ujedinjenim nacijama pokazuju to da je EU akter čijilideri smatraju da ona nikada ne može ostvariti dovoljno jak uti-caj na sistem ukoliko deluje sama. Ona zavisi od političkog lider-stva i vojne podrške SAD. Evropsko iskustvo koje se odnosi naSAD nakon završetka Hladnog rata bilo je usmereno na izbega-vanje direktne strateške interakcije. Kao što je na početku rečeno,Unija nije pokazala karakteristike koje se obično povezuju sa no-vim silama u međunarodnom sistemu.

Problem EU je u tome što ima relativno malo resursa koji semogu raspoređivati. Ako je test velike sile test njene snage za vo-đenje rata, onda EU svakako nije velika sila. Ona je ekonomskijaka i vojno slaba. Ograničena mogućnost sprovođenja moć sile,kako zbog kapaciteta, tako i zbog procedura donošenja politika,nameće Evropskoj uniji stratešku kulturu koja manju vrednostpripisuje moći i vojnoj snazi, a veću alatima komunikacije, kaošto su konstruktivno angažovanje, kritički dijalog i poslovne ve-ze. Evropljani se često pozivaju na moral i na stavove normativ-ne politike kako bi multilateralizmom opravdali politike i smanji-li troškove u spoljnoj politici. Rezultat toga je postojanje unije 27demokratskih država, koja odlučivanje o vojnom delovanju efi-kasno prenosi na Ujedinjene nacije. Strateška kultura EU naginjeka kooperativnoj strategiji kontrole štete, kao što se to vidi iz že-lje da se strateške mogućnosti ograniče samonametnutim pravili-ma uzdržavanja. Ovo je, naravno, odraz uverenja (ili nade) da suostali akteri podjednako posvećeni navodno univerzalnom pravi-lu uzdržavanja.

Operativna priroda institucionalnih struktura vidi se u pret-konfliktnim i postkonfliktnim misijama EU, koje se protežu odKavkaza do centralne Afrike, od Hind Kuša do Kosova. Do da-nas su sve vojne operacije EU bile ograničene operacije u oblasti-


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

19


ASLE TOJEBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

20

ma koje nisu bile od velikog značaja drugim velikim silama i u ko-jima su šanse da dođe do nekontrolisane eskalacije sukoba bilemale. Umesto da se evropskom pristupu strategiji jednostavnoprikači etiketa „najmanjeg zajedničkog imenioca“, preciznije bibilo reći da se traženjem zajedničkog jezika zemlje-članice usagla-šavaju oko interesa zajednice i podižu ga na nivo strategije.Ukoliko prihvatimo Vajtalovu tvrdnju da je kapacitet za spro-vođenje sopstvenih politika jedan od pokazatelja strateške sna-ge, sve veći broj operacija koje preduzima EU ukazuje na to danjena strateška kultura postaje sve jača, iako Unija ima još do-sta toga da uradi, naročito kada je reč o koherentnosti u odno-su na američki pritisak.

Dakle, ako su to obrisi evropske strateške kulture, postavlja sepitanje koje su onda implikacije koje ona ima na politike EU. Dokfaktori izneti u prethodnom tekstu svakako ograničavaju strate-šku kulturu EU, to ne znači da je EU nemoćna. Proširenje EU po-kazalo je to da Unija nema nedoumica kada je reč o nametanjusvojih vrednosti drugima i da može, pod uslovom da ostali nisu„važne države“ kako ih naziva Stiven Volt (1987: 18), mobilisatiekonomsku snagu do nivoa merljivog strateškog efekta. U oči-glednom nedostatku volje ili moći, Unija stalno proširuje svoje za-jedničke vrednosti, kako interno tako i eksterno, bez pretnje ilibez upotrebe sile. Strateški pristup EU je takav da ona teži tomeda umanji nestabilnost na evropskoj periferiji tako što integrišepotencijalne protivnike i uključuje ih u veću celinu. Evropa apsor-buje probleme i konflikte, umesto da se s njima direktno suoči.Strateška kultura EU je najvidljivija kada Unija uspostavlja bila-teralne odnose sa nevažnim silama.

Problem je u tome što se Zajednička spoljna i bezbednosnapolitika/Evropska bezbednosna i odbrambena politika proglasilaza nešto što je mnogo više od toga. Jedan od ciljeva za 2010. go-dinu glasi: „Evropska unija je globalni akter, spreman da preuzmedeo odgovornosti za globalnu bezbednost.“ Ovo je svakako zbu-njujuće. Ona se može uplitati u pitanja koja su na međunarodnojagendi, ali ne može, u svom sadašnjem obliku, biti čuvar među-narodnog poretka. To se ne može postići bez prihvatanja poten-cijala koji ovaj blok, sastavljen od 27 država, ima za to da posta-ne velika sila. Ne treba zaboraviti ni to da se Evropa smanjuje ka-da je reč o udelu u ukupnoj svetskoj populaciji i u svetskoj eko-nomiji. U senci razgovora o tome kako se svet promenio, može-mo reći da Evropa gubi korak. Srednjoročno gledano, u svetluuspona novih velikih sila, kao što su Kina i Indija, velike sile Evro-


BEZBEDNOSTI

pe će izvesno postati sile trećeg reda. Evropska unija je jedina re-alna alternativa koja bi dovela do oživljavanja Evrope. Posmatra-na kao zajednica, Evropa ima alate – mogućnosti, tehnologiju, fi-nansijska sredstva i stanovništvo – jedne velike sile, ali joj nedo-staje konsenzus.

Zašto je EU razvila ovako specifičnu stratešku kulturu? Oči-gledan odgovor na ovo pitanje leži u načinu na koji se donose od-luke u evropskoj spoljnoj politici. Može se očekivati to da Unija,koja je zasnovana na ravnopravnom članstvu i koja se, najvećimdelom, sastoji od manjih država, bude i pod uticajem njihovihstrateških pozicija. Lakoća s kojom su četiri neutralne države pri-stupile Zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici/Evropskojbezbednosti i odbrambenoj politici pokazatelj je specifične priro-de strateške kulture EU. Drugi odgovor nalazi se u slučaju Ne-mačke. Najveća evropska država je trenutno jedina velika sila ko-ja je naizgled voljna da svoje strateške ambicije kanališe kroz EU.U želji da ne ponovi greške iz prošlosti, Nemačka je prihvatila pri-stup EU da „igra na malo“.10 Na kraju, postoji i ono što Rotštajnnaziva „primamljivošću položaja nebitnog“ (1968: 27). Imajući uvidu visoke uloge u politici velikih sila, ovakva strateška kulturamože se posmatrati i kao štit EU od skupih spoljnopolitičkihavantura. Ne postoji direktna veza između naših namera i ishodanaših aktivnosti (Merton, 1936: 894–904). Zakon neplaniranihposledica je nekada surov prema onima koji favorizuju silu moći.Možda bi nespremnosti EU da „ide i traži čudovišta koja trebauništiti“ trebalo aplaudirati, a ne žaliti zbog nje.11

Rejmon Aron ovako je sažeo argument protiv: „Juče je Evro-pa zamalo izbegla uništenje zbog imperijalističkih ludosti i histe-ričnih ideologija, a sutra bi mogla da nestane u procesu istorijskeabdikacije (Aron, 1976: 5–19).“ Iako je u određenoj meri razoča-ravajuće to što udružene snage 27 država ne mogu postići više odovoga, to ne znači da je EU zarobljena u status quo situaciji. Če-tiri dimenzije koje su razmatrane u ovom radu međusobno su po-vezane i utiču jedna na drugu. Geopolitički kontekst u kome ne-ma pretnji i u kome postoje garancije SAD, istorijsko sećanje naopasnosti politike moći, raskorak između mogućnosti i očekiva-nja, kao i doktrinski idealizam pomažu nam da shvatimo zaštoEU ne uspeva da ostvari svoj sistemski potencijal velike sile. Stra-teška kultura se menja kada se promeni neka od varijabli (na pri-mer, neangažovanje SAD, pojava nove egzistencijalne pretnje, do-lazak novih odbrambenih tehnologija ili ideološki pomak napra-vljen ka doktrinskom realizmu), a to onda pokreće promenu u


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

10 Prema istraživanju RANDCorporation iz 1991. godine, ve-ćina Nemaca je smatrala Švaj-carsku adekvatnim modelom zaulogu Nemačke u međunarod-nim odnosima.11 Parafraza naslova obraćanjaDžona Kvinsija Adamsa, držav-nog sekretara SAD, 4. jula 1821:„Amerika ne ide u insotranstvou potrazi za čudovištima kojetreba da uništi.”

21


ASLE TOJEBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

22

ostalim varijablama. Položaj država u sistemu u velikoj meri uti-če na njihovo ponašanje. Izbor koji imaju je, s druge strane, ogra-ničavajući. Zbog veličine interesa veliki igrači koji opstaju u veli-koj areni preuzimaju na sebe zadatke koji okupiraju čitav sistem.Pošto je prisutna u sistemu, EU svakako može otkriti da postojeglobalni interesi o kojima treba da vodi računa, kao i globalni za-daci koje treba da obavlja.

Korišćena literatura:

1. Ackoff, R. (1953) The Design of Social Research. Chicago: ChicagoUniversity Press.

2. Aron, R. (1976) „The crisis of European idea.“ Government and Opposi-tion, 11(1), pp. 5–19.

3. Betts, R. (2005) „The political support system for American primacy“.International Affairs, 81(1), pp. 1–14.

4. Booth, K. (1990) „The Concept of Strategic Culture Affirmed.“ In Strate-gic Power USA / USSR, ed. C. G. Jacobsen, pp. 123–124. London,Macmillan.

5. Cornish, P., and Edwards, G. (2005) „The strategic strategic culture ofthe European Union: A progress report“. International Affairs, 81(4), pp.801–804.

6. Eriksen, E. O. and Fossum, J. E. (2004) „Europe in search of legitimacy:Strategies of legitimation assessed“. International Political ScienceReview, 25(4), pp. 435–459.

7. European Council. (2004a) 2010 Headline Goal. Dostupno na:http://ue.eu.int/uedocs/cmsUpload/2010%20Headline%20Goal.pdf

8. Everts, S. (2001) „A question of norms: Transatlantic divergences in for-eign policy“. International Spectator, 36(2), pp. 39–51.

9. Flora, P., Kuhnle, S., and Urwin, D. (eds.) (1999) State formation, nation-building, and mass politics in Europe: The theory of Stein Rokkan.Oxford, England: Oxford University Press.

10. Giegerich, B. (2006) European security and strategic culture: Nationalresponses to the EU’s security and defence policy. Baden-Baden, Ger-many: Nomos and Meyer, co.

11. Gray, C. S (1999) „Strategic Culture as Context: The First Generation ofTheory Strikes Back“. Review of International Studies, 25(1), pp. 49–69.

12. Hill, C. (2002) The geopolitical implications of enlargement. In Europeunbound: Enlarging and reshaping the boundaries of the EuropeanUnion, ed. J. Zielonka, pp. 95–116. London: Stoughton.

13. Jefferson, R. L., Wendt, A. and Katzenstein, P. J. (1996) „Norms, Identity,and Culture in National Security Policy“. In The Culture of NationalSecurity, ed. P. J. Kazenstain, pp. 33–75. New York: Columbia UniversityPress.


BEZBEDNOSTI

14. Johnston, A. I. (1995) „Thinking about Strategic Culture“. InternationalSecurity, 19(4), pp. 33-64.

15. Johnston, A. I. (1995) Cultural realism: Strategic Culture and GrandStrategy in Chinese History. New York: Princeton University Press.

16. Kincade, W. (1990) „American National Style and Strategic Culture“. InStrategic Power USA / USSR, ed. C. G. Jacobsen, pp. 16. London,Macmillan.

17. Klein, B. (1988) „Hegemony and Strategic Culture“. Review of Interna-tional Studies, 14(2), pp. 133-148.

18. Legro, J. W. (1995) Cooperation Under Fire: Anglo-German Restraintduring World War II. Ithaca, New York: Cornell University Press.

19. Longhurst, K. (2000) „The Concept of strategic Culture“. In Military Soci-ology, ed. G. Kummel and D. P. Andreas. Baden-Baden: Nomos Verlags-gesellschaft.

20. Lundestad, G. (2003) The United States and Western Europe: Fromempire by invitation to transatlantic drift. Oxford: Oxford University Press.

21. March, J. and Olsen, J. P. (1998) „The institutional dynamics of interna-tional political orders“. International Organization, 52(4), pp. 946.

22. Martinsen, P. M. (2003) „Forging a Strategic Culture – Putting Policy intothe ESDP“. Oxford Journal on Good Governance, 1(1), pp. 61-66.

23. Merton, R. K. (1936) „The unanticipated consequences of purposivesocial action“. American Sociological Review, 1(6), pp. 894–904.

24. Sloan, S. R. (2003) NATO, the European Union and the Atlantic com-munity. New York: Rowman & Littlefield.

25. Snyder, J. (1990) „The Concept of Strategic Culture: Caveat Emptor“. InStrategic Power USA / USSR, ed. C. G. Jacobsen, pp. 4. London:Macmillan.

26. Solana, J. (2003) „A Secure Europe in a Better World – EuropeanSecurity Strategy“. The ESS was presented at the European Councilmeeting on 12 December 2003 in Brussels (15895/03, PESC787).

27. Swindler, A. (1986) „Culture in Action: Symbols and Strategies“. Ameri-can Sociological Review, 51, pp. 273-286.

28. Tilly, C. (1985) „War making and state making as organized crime“. InBringing the state back, eds. P. Evans, D. Rueschemeyer, and T.Skocpol, pp. 169–191. Cambridge: Cambridge University Press.

29. Toje, A. (2008b) „The consensus–expectations gap: Explaining Europe’sineffective foreign policy“. Security Dialogue, 39(1), pp. 17–33.

30. Vital, D. (1967) The inequality of States. A study of Small Power in Inter-national Relations. Oxford: Oxford University Press.

31. Walt, S. M. (1987) The origins of alliances. Cornell studies in securityaffairs. Ithaca, New York: Cornell University Press.

32. Zajednička deklaracija o evropskoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici.(1998). Francuska: Sen Malo. Dostupno na:www.fco.gov.uk/resources/en/news/2002/02/joint-declaration-on-eu-new01795


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

23


STIVEN EKOVIČ BZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

24

Kultura demokratske javne uprave i vojna kulturaStiven Ekovič

profesor na Odeljenju za međunarodnu i uporednu politiku, AmeričkiUniverzitet u Parizu

Kategorija: Naučna polemika

UDK: 355.1.072.6/.7

Sažetak

Ovaj rad se bavi suštinskom napetošću između demo-kratskog uređenja i vojske. Taj odnos je predstavljen krozprikaz odnosa vojne organizacije i ključnih karakteristikademokratskog političkog sistema – vladavine prava, pode-le vlasti, uloge civilnog društva i dobrog upravljanja. Iakovojne organizacije nisu demokratske u demokratskim dru-štvima, one imaju demokratsku vojnu kulturu koja takođeima odlike poštovanja vladavine prava, prava pojedinca,tolerancije i kompromisa. Zahtevi za odgovornim upravlja-njem, političkom, ekonomskom, finansijskom i pravnomodgovornošću primenjljivi su i na vojsku, kao i na bilo ko-ji drugi deo državne uprave.

Ključne reči: vojska, demokratija, vladavina prava, vojnakultura, državna uprava

***

Vojni sistemi nisu demokratski uređeni, ali vojske demokrat-ski uređenih država imaju karakteristike koje, ne samo da nepredstavljaju pretnju, već i potpomažu demokratiju. Specifičnapriroda vojnih organizacija u demokratskim uređenjima uobliče-na je njihovim odnosom prema liberalnim vlastima, otvorenomgrađanskom društvu i tržišnoj privredi. Vojne sisteme u demo-kratskim uređenjima prožima demokratska kultura, te se na tajnačin stvara demokratska vojna kultura. Vojne kulture su tesnopovezane sa kulturama javne uprave. Kultura javne uprave je


BEZBEDNOSTI

opet povezana sa uređenjem države. Demokratska uređenja pre-nose na javnu upravu temeljne vrednosti, u koje se obično ubra-ja i vera u suštinsku jednakost svih ljudi, u visok stepen povere-nja u drugog, u poštovanje osnovnih ljudskih prava, kao i u po-štovanje zakona i prava na pravično suđenje. Demokratska kul-tura, takođe, podrazumeva nenasilje i mogućnosti nalaženjakompromisnih rešenja na osnovu postizanja zajedničkog nacio-nalnog konsenzusa. To opet podrazumeva kulturu političke neu-tralnosti u upravljanju javnim sektorom i sektorom bezbednosti.Ne samo građani i njihovi predstavnici, već i vojne ustanove mo-raju da shvate da u politici često postoji više od jedne istine, te dastoga prihvate legitiman politički poraz i mirnu predaju vlasti.Upravo zbog toga civilne vlasti, kako izvršna vlast tako i zakono-davna, moraju imati poslednju reč kada je u pitanju korišćenjevojne sile. Takođe, civilne vlasti upravo iz tih razloga u demokra-tijama imaju poslednju reč kada je u pitanju donošenje izuzetnoznačajnih strateških odluka koje mogu uticati na sudbinu države.Te strateške odluke, međutim, uvek se donose u dogovoru sa pro-fesionalnim pripadnicima vojne službe. Demokratske vrednostikoje oblikuju dobru upravu moraju, kada je u pitanju javna upra-va, istovremeno da oblikuju i upravu u sektoru bezbednosti. Na-čela demokratske dobre uprave podrazumevaju prijemčivo upra-vljanje javnim sektorom, postojanje političke, ekonomske, fi-nansijske i pravne odgovornosti, kao i postojanje najveće meretransparentnosti koju dozvoljava sektor bezbednosti. Među-tim, i u demokratskom uređenju odgovorni i savesni civilni or-gani moraju imati nadzor nad tim šta sve predstavlja tajnu. Ustarijim demokratijama ovaj nadzor vrši i poseban odbor zako-nodavaca, čiji se izabrani članovi i zaposleni odgovorno odno-se prema onome što je označeno kao tajna. Pri tome, oni zadr-žavaju opredeljenost sektora bezbednosti ka poštovanju demo-kratskih vrednosti i institucija. Na primer, američki Kongreszahteva da CIA obaveštava nadležne kongresne odbore o svo-jim aktuelnim i budućim operacijama.

Vojni i pravosudni sistem

Opšte je mesto to da demokratsko uređenje ne podrazu-meva samo izbore, čak ni samo poštene izbore u kojem jenadmetanje slobodno. Ono podrazumeva i vladavinu prava,

KULTURA DEMOKRATSKE JAVNE UPRAVE I VOJNA KULTURA

BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

25


STIVEN EKOVIČ BZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

26

a zakon se primenjuje na sve, podjednako i bez obzira na tokoliko su moćni. Međutim, očigledno je i to da, čak i akoimaju prava, prava vojnika ne mogu biti ista kao prava kojaimaju njihovi civilni sunarodnici. Ovo je tako zbog toga štose u vojsci zahteva posebna disciplina i poslušnost. S drugestrane, to ne znači da vojniku može sve biti naređeno, kao naprimer da izvrši bilo kakav akt nasilja. U poslednjih trista go-dina, oružani sukobi između suverenih i civilizovanih državakodifikovani su i ograničeni međunarodnim pravom (Greni-er, 2005). Ponašanje vojnika ne ograničavaju samo domaćizakoni njihovih država, već i sve složeniji i opširniji korpusmeđunarodnog prava i običaja, pa i više od toga. U dana-šnjem svetu i neprijatelj ima prava. Armije u demokratijamaizgradile su posebnu osetljivost na prava neprijateljskih bora-ca. Neadekvatno ponašanje se kažnjava, a karijere odgovor-nih oficira dovode se u pitanje čak i ako ti oficiri nisu nepo-sredno umešani. Očigledno je onda da svi oni koji nisu borci,odnosno da svi civili u ratnoj zoni imaju šira prava. S drugestrane, borci koji ne pripadaju legalnoj vojsci imaju manjeprava iako se u današnjem svetu sukoba očekuje da oni dobi-ju neke osnovne garancije života i psihološkog integriteta.Istina je da vojna pravda ima sopstveno polje primene, ali pri-padnike vojske u demokratskim društvima mogu u nekimslučajevima da ograničavaju i civilni sudovi.

U armiji demokratske države vojnici se vaspitavaju u du-hu demokratske kulture, pa je njihov odnos prema autoritetutakav da su, u poređenju sa borcima u drugim kulturama,manje podložni tome da postanu žrtve nadređenih koji zlou-potrebljavaju svoju vlast. Iako demokratska kultura sputavavojnike da odstupe od ratnog kodeksa koji ih obavezuje dapoštuju zahteve međunarodnog humanitarnog prava, to nepodriva borbenu delotvornost demokratskih armija. Upravoje suprotno. Armije demokratskih država su po pravilu veo-ma uspešne u borbi. Vojni istoričar Viktor Dejvis Hanson ka-že da je vojna prevlast zapadne civilizacije, počevši od stareGrčke, rezultat određenih fundamentalnih aspekata zapad-njačke kulture, kao što su dogovorna vlast i individualizam.Prema Hansonovom mišljenju, zapadnjačke vrednosti, kaošto su na primer politička sloboda, kapitalizam, individuali-zam, demokratija, naučno istraživanje, racionalizam, kao iotvorena debata predstavljaju posebnu smrtonosnu kombina-


BEZBEDNOSTI

ciju onda kada se primene na rat. Hanson je napisao da dru-štva koja nisu zapadna mogu s vremena na vreme odneti po-neku pobedu ratujući protiv društva koje ima ove zapadnja-čke vrednosti, ali da „zapadni način ratovanja”, dugoročnogledano, odnosi prevagu (Hanson, 2001).

Vojska i zakonodavna grana vlasti

Uz izbore i vladavinu prava, demokratske države odlikujui sistemi podele vlasti. Najznačajniji primer podele vlasti jestepodela na izvršnu i zakonodavnu vlast. Vojska institucional-no pripada izvršnoj grani vlasti. Bez obzira na to, i ona pod-leže nekolicini kontrola kojima zakonodavna vlast obuzdavasva izvršna tela, a ne samo vojsku. U slučajevima kada sesmatra da je potrebno preduzeti oružanu intervenciju, izvr-šnoj vlasti neophodni su odobrenje i podrška zakonodavnegrane vlasti. Kada su u pitanju veoma velike operacije, obič-no je potrebno da rat bude u skaladu sa ustavom objavljen ilida zakonodavna grana vlasti donese neku vrstu odluke kojaje, u funkcionalnom smislu, politički ekvivalent objavi rata. Sobzirom na to da je u demokratskim državama predsednikkao najviši civilni rukovodilac ujedno i glavnokomandujućioružanih snaga, ceni se da on ima izvesnu slobodu odlučiva-nja, određenu ustavom utvrđeni prostor za manevrisanje, uvezi sa oružanim snagama države. Koje su političke i ustavnegranice ovog prostora nije sasvim jasno, te je to neprestanopredmet demokratske debate i tumačenja sudskih organa. Unekim slučajevima, zakonodavna grana vlasti daje predsedni-ku relativno odrešene ruke u korišćenju sile, dok u drugim,predsednik tumačeći ustavna ovlašćenja koja su data glavno-komandujućem sam zaključi da se nalazi u takvom položaju.Međutim, jasno je da čak ni manje i kraće vojne intervencije nesmeju biti preduzete potpuno tajno, odnosno one moraju u od-ređenoj meri biti pod nadzorom zakonodavaca. Opet, treba is-taći da je teško utvrditi granicu između tajnih operacija u koji-ma se koristi sila i manjih vojnih intervencija. To znači da nijeuvek lako odrediti nivo zakonodavnog nadzora i nivo neophod-ne tajnosti. Bez obzira na to, demokratske države su ponekadsklone tome da teže preteranoj transparentnosti. To, međutim,ne znači da izvršne i zakonodavne vlasti nisu raspravljale o neo-


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

27


STIVEN EKOVIČ BZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

28

phodnom stepenu tajnosti. Bitno je da takve debate postoje, jerpreterana tajnost ugrožava demokratiju.

S obzirom na to, donošenje odluka o upotrebi sile uslovlje-no je ravnotežom odnosa izvršne i zakonodavne vlasti, uz po-vremeno uključivanje i sudske vlasti. Vojska u demokratskojdržavi to razume i poštuje. Međutim, iz sistema podele vlastine proizlaze samo konkretne odluke o upotrebi oružane sile.Odbrambena politika je uglavnom proizvod demokratskihmehanizama uravnotežene i podeljene vlasti. Politika se u de-mokratskim državama rađa iz „navlačenja konopca” izmeđuzakonodavne vlasti, izvršne vlasti i građanskog društva ili,preciznije, između izvršne vlasti, parlamentarnih odbora i or-ganizovanih interesnih grupa građanskog društva. To su ak-tivni akteri politike, pri čemu javno mnenje iscrtava realistič-ne granice u borbi za ostvarenje političkih želja.

Vojna kultura, država i građanska društvo

Politika u demokratskim državama proizlazi iz sadejstvaministarstava i agencija u izvršnoj grani vlasti, odbora i zapo-slenih u zakonodavnoj grani vlasti i organizovanih interesnihgrupa u građanskom društvu. U američkoj politikologiji ovosadejstvo nazvano je „trougao politike”. Društva i njihove in-stitucije obično su podeljeni na tri sektora: javni ili državnisektor, profitni sektor ili privredu i neprofitni ili nezavisnisektor. Ovo se ponekad svodi na javni i pivatni sektor. U jav-ni sektor spadaju državne institucije, a u privatni sektor spa-daju i profitne i neprofitne organizacije. Institucije koje po-stoje u okviru neprofitnog ili nezavisnog sektora često nazi-vamo i nevladinim organizacijama (NVO). Ovaj izraz u izve-snoj meri obmanjuje, jer navodi na zaključak da obuhvatamnogo više organizacija, to jest da se odnosi na sve organiza-cije izvan državnog sektora. Po pravilu, ovaj izraz odnosi sesamo na neprofitne subjekte i ne obuhvata organizacije kojepripadaju privrednom sektoru.

Akteri u svakom od uglova trougla politike čine političkuzajednicu: izabrani predstavnici i njihovi zaposleni; državnislužbenici u javnoj upravi; konsultanti i zastupnici interesnihgrupa i think tanks, kao i zaposleni u privrednim subjektima(posebno u velikim preduzećima). Kada je u pitanju politika


BEZBEDNOSTI

nacionalne bezbednosti, lica koja se nalaze na svakom odkrajeva trougla čine bezbednosnu zajednicu. Oni posedujuslična stručna znanja, studirali su na istim univerzitetima istručnim školama i svi su posvećeni nacionalnoj bezbednostiiako mogu imati različita mišljenja o tome kako je treba po-stići. Bezbednosna zajednica čini osnovu demokratskih odno-sa vojske, države i građanskog društva. Istraživački instituti,koji se često nazivaju i think tanks, imaju veoma važnu, čaki suštinsku ulogu u izradi nacionalne strategije, pa i u izradivojne taktike. Oni često zastupaju određenu ideologiju ili op-štu političku orijentaciju. Međutim, kada se građanskom dru-štvu pruži prilika da se organizuje, onda bude predstavljen či-tav niz različitih izbora koji su međusobno konkurentni. Toonda predstavlja materijal za vođenje zdrave debate i za poli-tičko nadmetanje. Think tanks organizacije ovu intelektualnuaktivnost organizuju na sličan način na koji to rade istraži-vački univerziteti, a neki čak smatraju da to rade i bolje.1

I strane države koriste prednosti otvorenosti građanskogdruštva u demokratskom uređenju. One unajmljuju lobiste ilipak osnivaju institucije koje pred Kongresom i izvršnim vla-stima iznose stanovište svojih država. Imajući u vidu to dastanovništvo SAD čine doseljenici i potomci doseljenika, nadržavnu politiku utiče i dijaspora. Najpoznatiju ovakvu orga-nizaciju formirala je jevrejska dijaspora, koja je, između osta-log, osnovala i Američko-izraelski odbor za javne poslove(AIPAC). Međutim, AIPAC je samo jedna organizacija u čita-vom sazvežđu organizacija koje su različite dijaspore osnova-le kako bi uticale na američku spoljnu politiku. Da navedemosamo mali broj ovakvih organizacija: Arapsko-američki insti-tut (AAI), koji vrši politička ispitivanja i angažuje se u obla-sti političkog zastupanja arapsko-američke zajednice, Ame-ričko-libanski odbor za spoljne poslove (ALPAC), Grčko-američki helenski institut za javne poslove (AHIPAC) i Jer-menski nacionalni američki odbor (ANCA) (Ekovich,2006/2007). Naravno, da bi očuvao odgovarajući nivo demo-kratske transparentnosti, američki zakon predviđa da sva li-ca koja lobiraju u ime neke strane zemlje (izuzimajući diplo-matsko osoblje) moraju da budu registrovana u Ministarstvupravde.


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

1 Videti, na primer, DeMuth, C.(2007) „Think Tank Confiden-tial.“ The Wall Street Journal,October 11, 2007. Članak jedostupan na: http://www.opin-ionjournal.com/extra/?id=110010718. O ulozi think tanks uameričkoj politici videti u Abel-son, D. E. (2006) A CapitolIdea: Think Tanks and US For-eign Policy. McGill-Queen’sUniversity Press; Abelson, D.E. Do Think Tanks Matter?McGill-Queen’s UniversityPress.

29


STIVEN EKOVIČ BZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

2 Literatura Svetske banke odobroj upravi je sada priličnoobimna. Neki kraći primerimogu se videti u: The WorldBank, „What is Governance?“na: http://go.worldbank.org/G2CHLXX0Q0; i „What Arethe Main Dimensions ofGovernance?“ na http://go.worldbank.org/ WA0I2A8VS0;ili „The Worldwide Gover-nance Indicators (WGI) proj-ect“ na http://info.worldbank.org/governance/wgi/index.asp.

30

Uprava i vojna kultura

Analiza koncepta dobre uprave nužno zahteva da pojam„uprava“ bude definisan pre nego što se pokuša utvrditi štabi se moglo podrazumevati pod „dobrom“ upravom. Upravumogu činiti četiri dimenzije: a) administracija ili oblast upra-vljanja, b) oblast donošenja i sprovođenja politike, c) oblastdržavnih funkcija i d) vrsta uređenja. Nadograđujući definici-ju dobre uprave koju je predložila Svetska banka, možemo re-ći da je uprava dobra onda kada podrazumeva valjano upra-vljanje javnim sektorom. Takvo upravljanje podrazumeva od-govornost, pravni okvir koji obezbeđuje predvidivost, kao itransparentnost informacija koje su odgovarajuće i pouzda-ne. Pored toga, u literaturi o odgovornosti govori se o neko-liko vrsta odgovornosti: finansijskoj, pravnoj, ekonomskoj,javnoj, profesionalnoj, političkoj i demokratskoj.2 Analizaovog odnosa navodi nas na to da istražimo kakav je odnosdržave prema društvu. To nas opet dovodi do toga da posta-vimo pitanje u kojoj meri je demokratska država neophodnaza postojanje dobre uprave i dobrog javnog sektora, kao i zaupravljanje sektorom bezbednosti. S obzirom na to da je zademokratiju neophodna solidna mera demokratske političkekulture, bilo bi korisno videti i to koliko je demokratska po-litička kultura potrebna kulturi javne uprave koja odolevakorupciji.

Institucija ne mora da bude demokratska da bi sprovodiladobru upravu, ali ipak postoji jaka veza između dobre upra-ve i demokratskog političkog uređenja. Iako vojska nije de-mokratska institucija, ona može da prihvati običaje dobreuprave ukoliko dobru upravu vidimo kao dobru administra-ciju ili dobro upravljanje, ne osvrćući se na politiku ili poli-tički sistem u koji je smeštena. Međutim, još uvek nismo de-finisali to šta podrazumevamo pod „dobrom“ upravom. Ustudijama Svetske banke, dobro upravljanje javnim sektoromanalizirano je u nekoliko dimenzija. Te dimenzije se ovde mo-gu primeniti na vojsku. Prema studijama Svetske banke, do-bra uprava podrazumeva postojanje: 1) odgovornosti, 2)pravnog okvira koji obezbeđuje predvidivost i stabilnost i 3)transparentnosti informacija. Uz to, postoji nekoliko vrstaodgovornosti. O demokratskoj odgovornosti, političkoj od-govornosti, javnoj odgovornosti i pravnoj odgovornosti smoveć ponešto rekli u prethodnom delu teksta.


BEZBEDNOSTI

Demokratska odgovornost predstavlja pristupačnost poli-tičkog sistema, njegovih institucija, njegovih izabranih ruko-vodilaca i njegove administracije svim građanima. Ponekad sekaže da u demokratiji građani imaju „glas“, odnosno utičuna formulisanje određene politike. To uključuje i pravo gra-đana da učestvuju u institucijama i da ih na miran način me-njaju. Vojne kulture u demokratskim uređenjima smeštene suu ovaj sistem vrednosti. Politička odgovornost zahteva da ru-kovodioci i nosioci vlasti poštuju ustavnu i političku ravnote-žu institucija. To podrazumeva odnose grana vlasti, kao i nji-hov odnos prema neutralnoj i profesionalnoj karijeri javneuprave. Već smo videli da u demokratskom uređenju vojskauvek funkcioniše u sadejstvu sa zakonodavnom, izvršnom ipravosudnom granom vlasti, kao i da poštuje njihove granicemoći. Javna odgovornost predstavlja zadovoljavajuću isporu-ku roba i usluga javnosti, kao i pristupačnost javne uprave ijavnih preduzeća. Istina je da vojska može dosta da učestvu-je u ekonomskom i društvenom životu. Takav je slučaj u Sje-dinjenim Američkim Državama. Vojska predstavlja moćnuinteresnu grupu, ne samo zato što ima kontrolu nad velikimfinansijskim sredstvima, već i zato što predstavlja ogromnoglasačko telo koje ne čine samo vojnici u uniformi, već i veli-ki broj zaposlenih civila i njihove porodice. U nekim kongre-snim okruzima vojna potrošnja i zapošljavanje imaju presu-dan značaj za funkcionisanje lokalne privrede. Međutim, voj-ska po pravilu malo učestvuje u privredi, izuzev u ratnim vre-menima. Danas vojna potrošnja u SAD ne prelazi 6% brutodomaćeg proizvoda, čak ni u trenutku kada se odvijaju dvevelike vojne intervencije u Iraku i u Avganistanu. Vojna po-trošnja u demokratskim uređenjima treba da bude isključivoposvećena vojnim pitanjima. Vojska ne treba da bude vla-snik, niti da upravlja civilnim privrednim granama, već sa-mo da se na njih oslanja. Isto tako, vojska ne treba da bu-de vlasnik, niti da upravlja komunikacijskim i saobraćaj-nim mrežama, kao ni drugom logističkom infrastrukturom.Pravna odgovornost podrazumeva postupanje u skladu sazakonom i upravnim uredbama. Za vojsku to prevashodnoznači poštovanje ustava. To podrazumeva postupanje uskladu sa zakonima i svim pravilima i propisima koji se od-nose na odbrambene strukture.

Kada se ocenjuje vojna kultura, kao i kultura čitave javneuprave treba u obzir uzeti i druge vrste odgovornosti. Finan-


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

31


STIVEN EKOVIČ BZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

32

sijska odgovornost, na primer, podrazumeva poštovanje pri-hvaćenih pravila i postupaka u računovodstvu i u reviziji.Zloupotrebe u potrošnji i neprozirno računovodstvo nisu pri-hvatljivi nigde u javnog upravi, pa ni u sektoru bezbednosti.Međutim, potreba da se sačuva tajna, u nacionalnim bezbed-nosnim strukturama može podrazumevati to da samo ograni-čen broj izabranih predstavnika i njihovi zaposleni imaju sa-znanja o pojedinostima dodeljenog budžeta. Ekonomska od-govornost predstavlja postizanje proklamovanih ekonomskihciljeva, kao i uspešno razvijanje projekata. Prekomerna voj-na potrošnja može biti sankcionisana, kako pravno, tako ipolitički, ili na oba ova načina. U demokratskim uređenjimaočekuje se da potrošnja za odbranu ne opterećuje previšeostatak privrede kako ne bi omela rast i razvoj. Profesional-na odgovornost podrazumeva poštovanje standarda i pravi-la ponašanja struke. Ti standardi se uče u stručnim školama.Kad je vojska u pitanju, oni se usvajaju u vojnim akademi-jama i drugim institucijama koje pripremaju strukture naci-onalne bezbednosti.

Transparentnost i informacije

Odgovarajuće i pouzdane informacije podrazumevaju toda postoji raspoloživost i pristup informacijama iz javnih iprivatnih izvora. Transparentnost podrazumeva postojanjeotvorenog postupka donošenja odluka. Transparentnost iobim odgovarajućih i pouzdanih informacija, kao i njihov re-lativno neometan protok, pomažu u utvrđivanju stepena do-bre uprave. Međutim, ako je ugrožen opšti nacionalni interes,informacije i transparentnost mogu se ograničiti isključivo nadonosioce odluka čak i u demokratskom uređenju. Transpa-rentnost informacija koje se odnose na odbrambene struktu-re predstavlja, naravno, poseban slučaj. Vojne operacije mo-raju ostati tajna kako neprijatelju ne bi bila data prednost.Očigledno je da čak ni u demokratskom uređenju ova vrstataktičkih, operativnih informacija koje su neophodne za bor-bu ne može biti predmet široke razmene. Zato vojska ograni-čava to koje će informacije dati medijima za vreme borbenihoperacija, što odgovorni mediji, naravno, shvataju. Međutim,mediji istovremeno moraju sve vreme budno da motre kakovojska ne bi prikrila informacije koje se ne odnose direktno


BEZBEDNOSTI

na taktiku i koje je neophodno otkriti kako bi i civili shvatilikakva je vojna intervencija koja je u toku. Čak i u ratu, voj-ska mora da ostane dovoljno pristupačna javnosti. Međutim,nije uvek lako povući crtu između taktičkih informacija i op-štih informacija koje je potrebno obelodaniti da bi građani udemokratskom uređenju bili informisani. Očigledno je davojska mora čvrsto da drži neke vrste strateških informacija.U takve informacije spadaju šifre, tehničke mogućnosti vojneopreme i druge vrste informacija koje su potrebne da bi seodržalo preimućstvo nad neprijateljem. Jasno je, međutim, dau demokratskom uređenju svi građani moraju da budu upo-znati sa strateškim doktrinama vojske. Kada je reč o nacio-nalnoj bezbednosti, građani treba da imaju pravo da se infor-mišu o opštim opredeljenjima svojih država.

U SAD, na primer, Kongres obavezuje izvršne vlasti da pe-riodično pripreme i objave Strategiju nacionalne bezbednostiSjedinjenih Američkih Država, u kojoj se opisuju aktuelniproblemi koji postoje u nacionalnoj bezbednosti, kao i nači-ni na koje vlasti misle da ih rešavaju. Sadržaj ovog dokumen-ta je uglavnom opšteg karaktera, a sprovođenje strategije vr-ši se na osnovu podrobnijih smernica datih u pratećim doku-mentima, od kojih su takođe mnogi dostupni javnosti. Jedanod takvih dokumenata je i dokument pod nazivom Quadren-nial Defense Review. To je studija američkog Ministarstvaodbrane u kojoj se analiziraju strateški ciljevi i potencijalnevojne pretnje. On predstavlja glavni javni dokument u kojemse opisuje vojna doktrina Sjedinjenih Država. Ovaj doku-ment, koji odobrava Kongres, upućuje Ministarstvo odbraneda preduzme sveobuhvatno preispitivanje strategije, progra-ma i resursa. Od njega se posebno očekuje da prikaže strate-giju nacionalne odbrane u skladu sa Strategijom nacionalnebezbednosti, definišući strukturu vojnih snaga, planove zamodernizaciju i plan budžeta koji omogućava vojsci da uspe-šno obavi čitav spektar misija predviđenih u okviru te strate-gije. Javni dokument pod nazivom Nacionalna vojna strategi-ja SAD (NMS) ima viši operativni nivo i poseduje više deta-lja. Ovaj dokument objavljuje predsedavajući Generalštaba idostavlja ga ministru odbrane. U njemu su strateški ciljevioružanih snaga predstavljeni u skladu sa najnovijom Strategi-jom nacionalne bezbednosti. Izveštaj NMS obavezno sadržiopis strateškog okruženja, kao i mogućnosti i izazove kojimogu uticati na nacionalne interese i nacionalnu bezbednost


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

33


STIVEN EKOVIČ BZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

34

SAD. Danas ovaj Izveštaj obavezno sadrži i opis najznačajni-jih regionalnih pretnji američkim nacionalnim interesima ibezbednosti, kao i opis međunarodnih pretnji koje sobom no-se terorizam, oružje za masovno uništavanje i asimetrični iza-zovi. Ti dokumenti oblikuju konkretnija operativna doku-menta, kao što su: Zajednički planski dokument, Strateškiplanski vodič, Koncepti zajedni-čkih operacija i drugi. U de-mokratskom uređenju pristup vojnim informacijama možebiti shvaćen kao raspoloživost sve širih krugova informacijasve širim krugovima lica kojima bi one mogle da zatrebaju.Pristup nekim informacijama mora se pažljivo i odgovornoograničiti. Objavljivanje doktrine ne kompromituje operativ-ne sposobnosti. Ona mora biti objavljena kako bi bila održa-na demokratska debata i razmatranje, ali i da bi se osiguraloto da vojska ostane privržena demokratskim institucijama ivrednostima.

Na kraju, za dobro upravljanje javnim sektorom i, narav-no, za dobro upravljanje sektorom bezbednosti, neophodnoje da postoji valjan pravni okvir. Takav okvir formuliše cilj ilegitimna pravila, kao i funkcionalne institucije koje obezbe-đuju to da se ta pravila pravilno primenjuju. Isto tako, onomogućava predvidivost. Predvidivost podrazumeva postoja-nje standardnih operativnih procedura, institucionalizovanihpravila, depersonalizovanog odlučivanja i umerenog nivoadiskrecionih prava, kao i postojanje regularizovanih postupa-ka za donošenje i sprovođenje politika. Sukobi se moraju re-šavati shodno obavezujućim odlukama nezavisnog pravosud-nog organa ili arbitražom. Treba da postoje poznati postupciza donošenje izmena i dopuna zakona kada ovi više ne služesvojoj svrsi. Kada se ovo načelo primeni na političko ustroj-stvo, onda se podrazumeva da postoji vladavina prava, kojaje jedan od temelja demokratije.

Slučaj američke vojne kulture

Razmatranje američke vojne kulture može biti prilika dase nešto nauči, jer je ona deo jedne od najstarijih liberalnihdemokratija. To ne znači da tvrdimo da je u Sjedinjenim Dr-žavama odnos vojske, ostatka društva i vlasti savršen. Među-tim, s obzirom na to da se radi o starijoj demokratiji, onanam može poslužiti kao vodič. Jedna od osnovnih karakteri-


BEZBEDNOSTI

stika američkog društva jeste to što je ono, gotovo tokom či-tave svoje istorije, bilo liberalno. Jedna istaknuta karakteristi-ka istorijskog liberalizma, posebno njegove američke varijan-te, bila je postojanje dubokog nepoverenja, čak neprijatelj-stva, prema vojnoj profesiji. Najveći broj osnivača Amerikeverovao je da stajaće vojske u mirnodopsko vreme odudara-ju od načela republikanske vladavine, da su opasne po slobo-de ljudi, da predstavljaju pretnju ekonomskom rastu i razvo-ju, te da se uglavnom preobražavaju u instrumente despoti-zma i da zato predstavljaju pretnju miru. Stalne, profesional-ne armije su služile samo razonodi kralja, a ne i interesimagrađana. Smatralo se da je rat atavizam kraljevine. Američ-ki osnivači, pozajmljujući ideje od Adama Smita i škotskogprosvećenja, verovali su da su „civilizovani narodi” oni ko-ji trguju, a ne oni koji ratuju. Članovi Kontinentalnog kon-gresa su 1776. godine pokušali da ova načela prosvećenjaugrade u jedan model sporazuma, koji bi se primenjivao naFrancusku, a zatim i na druge nacije. Ovaj model sporazu-ma, koji je uglavnom napisao Džon Adams, obećavao je po-stojanje najvećeg mogućeg stepena slobode trgovanja i jed-nakosti naroda.

Ako bi načela ovog modela sporazuma „jednom zaistauhvatila koren i ako bi se iskreno sledila”, tvrdio je DžonAdams, „više nikada ne bi bilo rata na moru, pa bi sve vojnemornarice bile nepotrebne”. Čak i tokom ratnih vremena,međutim, trgovina bi morala i dalje da se odvija. Neutralnenacije imale bi pravo da trguju i da prenose robu zaraćenihstrana.

Na kraju, Amerikanci nisu dobili mnogo od onoga što suželeli svojim „modelom sporazuma”, i to počevši od sporazu-ma koji su potpisali sa Francuskom 1778. godine. Iako je tr-govinski sporazum koji su sklopili sa Francuskom sadržaonačela slobodne trgovine, i Patriote su na kraju morale daprihvate stvaranje tradicionalnog političkog i vojnog saveza,koji je neophodan pragmatični ustupak realpolitici.3

U Sjedinjenim Državama je strah od postojanja profesio-nalne armije doveo do stvaranja institucija koje još uvek ima-ju uticaj na civilno-vojne odnose. Najpre, odbranu su u prvojliniji osiguravale lokalne, državne milicije koju su sačinjavaligrađani-vojnici. Vojni ideal za Amerikance predstavlja legen-


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

3 Istoriografija o ovoj ranoj faziistorije američke diplomatije ivojske je ogromna. Jedandobar kratak prikaz se možepronaći u Dull, J. R. (1985)Diplomatic History of theAmerican Revolution. Yale:Yale University Press.

35


STIVEN EKOVIČ BZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

36

da o Cincinatu, koji se ostavio pluga da bi spasio Rimsku re-publiku, a kada je taj posao bio obavljen, skinuo mač i vra-tio se svom raoniku. Vojna odbrana, kao i pravo glasa, treba-lo je da bude odgovornost svakog građanina. Etika građana-vojnika možda objašnjava to zašto je, uprkos tradicionalnojantipatiji Amerikanaca prema profesionalnom vojniku, neko-liko vojnih heroja izabrano za predsednike. Ti vojni heroji ilinisu bili profesionalni vojnici ili su, ukoliko su to bili, ostavi-li po strani svoje direktne vojne veze. Predsednici koji su ra-nije bili oficiri visokog ranga više ne iznose na videlo svoj ne-kadašnji čin i vojna postignuća. U stvari, kada obilaze vojnesnage i obuku vojničko odelo, oni ga nose bez ikakvih obe-ležja čina. Time predsednik SAD obilazi čitav krug i, što sevojne uniforme tiče, vraća se na položaj koji je ispod položa-ja vojnika sa najnižim činom.

Tradicija lokalnih milicija preobražena je u današnju insti-tuciju Nacionalne garde – armije građana-vojnika sa nepu-nim radnim vremenom, koja je pod dvostrukom, i državnomi nacionalnom, kontrolom u miru, a koja za vreme trajanjarata može biti stavljena pod isključivu nacionalnu kontrolu.Baš kao što američki federalizam održava vlast „blizu na-roda”, Nacionalna garda „blizu naroda” drži odbranu ivojne strukture. Naravno, posle osamnaestog veka, a naro-čito posle Drugog svetskog rata, SAD su formirale veliku,veoma profesionalnu stalnu nacionalnu vojsku, pokušava-jući da očuvaju ono što im je dugo bila tradicija. Iza ovogdržanja vojnih struktura „blizu naroda” stoji namera davojska postane „civilna”, a ne da građansko društvo posta-ne militantno.

Drugu trajnu posledicu straha od postojanja profesionalnevojske predstavlja prevlast civilne kontrole nad vojskom i po-dela ratnih ovlašćenja između predsednika i Kongresa koja jedata u Ustavu. Zakonodavna vlast diže vojsku i objavljujerat, a izvršna vlast vodi rat. U okviru izvršne vlasti, ratnaovlašćenja se dalje dele između predsednika, njegovih civilnihministara i profesionalnog vojnog rukovodstva. Ova igra po-dele vlasti je, međutim, mnogo složenija.

Pisci Ustava učinili su to da Kongres i predsednik budu ne-zavisni jedan od drugog, da vuku ovlašćenja iz odvojenih kla-uzula Ustava, a da moć i uticaj stiču u odvojenim glasačkim


BEZBEDNOSTI

telima kroz različite izborne sisteme. Međutim, Ustavom jepredviđeno da i funkcije budu zajedničke. Kongresu su dateneke izvršne funkcije, a predsedniku neke zakonodavne. Kon-gres svoje dužnosti obavlja u odborima. Vudro Vilson je, prenego što je postao predsednik, rekao u svojoj studiji: „Kon-gres u radu jeste Kongres u njegovim odborima.“ Sve intere-sne grupe koje žele da „proguraju“ svoj program moraju dabudu u dobrim odnosima sa odborima i profesionalcima ko-ji su u njima zaposleni. To je sasvim sigurno tako kad je u pi-tanju vojna struktura, jedna od najmoćnijih interesnih grupau Americi. Kontakt između vojske i oba Kongresna domaostvaruje se posredstvom odbora koji su posebno zaduženi zaodbranu, spoljnu politiku, informativne poslove i raspodelusredstava (vojni budžet je najvažniji godišnji ugovor izmeđuvojske i Kongresa). Međutim, zbog složenosti vojnih zbivanjadanas i zbog njihovih preklapanja sa drugim privrednim idruštvenim aktivnostima, vojska mora da sarađuje i sa dru-gim odborima, koji imaju tek posredne veze sa vojnim poslo-vima. Time vojska ulazi u demokratsku politiku iako se,uglavnom, ne opredeljuje za političke partije.

Zaključak

Liberalno demokratsko uređenje uokviruje i kontrolišesvoje vojne strukture tako da one ne ugrožavaju demokratskeinstitucije. One, u stvari, štite i brane demokratiju iako voj-ska kao institucija nije demokratska. Vojne kulture u demo-kratskim uređenjima odlikuje demokratska kultura njihovihokruženja. To podrazumeva poštovanje demokratske podelevlasti i vladavine prava, kao i mogućnost učestvovanja gra-đanskog društva. Javna uprava, takođe, mora biti profesio-nalna i neutralna, ali se u liberalnoj demokratiji neutralnostposebno zahteva od vojske. U načela profesionalne demo-kratske dobre uprave u javnom sektoru spadaju i pristupač-no upravljanje, politička, ekonomska, finansijska i pravnaodgovornost, kao i druge vrste odgovornosti. Za strukturenacionalne bezbednosti i vojsku to znači postojanje najvećemere transparentnosti koju dopušta bezbednosni sektor. Zaodbranu liberalne demokratije neophodna je izvesna liberali-zacija odbrane.


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

37


STIVEN EKOVIČ BZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

38


1. Abelson, D. E. (2002) Do Think Tanks Matter? McGill-Queen’sUniversity Press.

2. Abelson, D. E. (2006) A Capitol Idea: Think Tanks and US ForeignPolicy. McGill-Queen’s University Press.

3. DeMuth, C. (2007) „Think Tank Confidential“. The Wall Street Jour-nal, October 11, 2007. Dostupno na:http://www.opinionjournal.com/extra/?id=110010718.

4. Dull, J. R. (1985) Diplomatic History of the American Revolution.Yale: Yale University Press.

5. Ekovich, S. (2006) „La géosociologie de la diaspora arménienne“.Géostratégiques, 12, avril 2006. Dostupno na: http://www.strategic-sinternational.com/12_article_14.pdf.

6. Ekovich, S. (2007) „Les ONG et la Politique Étrangère des États-Unis“. Géostratégiques, 16, avril 2007. Dostupno na:http://www.strategicsinternational.com/16_06.pdf.

7. Grenier, J. (2005) The First Way of War. Cambridge: CambridgeUniversity Press.

8. Hanson, D. V. (2001) Carnage and Culture: Landmark Battles in theRise of Western Power. Doubleday.


BEZBEDNOSTI

Makedonska strateška kultura i institucionalni izbor:integracija ili izolacija?Stojan Slaveski

vanredni profesor na Fakultetu za detektive i krminalistiku, Evropskiuniverzitet Republike Makedonije.


UDK: 327.56::351.88(497.7)

Sažetak

Dok politička kultura utiče na političko ponašanje, strateškakultura deluje u domenu bezbednosne politike. Ona pomaže dase identifikuje okvir raspoloživih opcija koje imaju donosioci od-luka u jednoj zemlji. U slučaju Makedonije, pošto je država mir-nim putem ostvarila nezavisnost, političko vođstvo otpočelo jeproces izgradnje bezbednosne politike, koja bi obuhvatila sveaspekte kompleksnog pristupa bezbednosti. Prema Nacional-nom konceptu bezbednosti i odbrane, trajni interes RepublikeMakedonije je „održanje i unapređenje nacionalnog identiteta“,dok su vitalni interesi, kojima se unapređuje bezbednosna situa-cija u zemlji i stvaraju uslovi za bolji život građana, „politička iekonomska integracija u Evropsku uniju, kao i političko-od-brambena integracija u NATO“. Stoga se učlanjenje u EU iNATO svrstavaju u nekolicinu projekata oko kojih su saglasne ivećinska i manjinska zajednica. Međutim, „pitanje imena“ opte-rećuje državne odnose sa Grčkom (a time i sa EU i NATO) jošod početka devedesetih godina XX veka. Odluke donete na sa-mitu u Bukureštu, kojima je blokiran ulazak Makedonije u NA-TO, izazvale su veliko razočaranje makedonskih građana svihetničkih pripadnosti. Nepristupanje NATO savezu posebno jerazočaralo Albance koji, pored toga što u Alijansi, na čijem se če-lu nalaze SAD, vide odbrambeni potencijal, prema njoj gaje isentimentalan odnos. Mnogima od njih se sada ne sviđa to štomoraju da plaćaju cenu zaštite imena koje „njima ne znači ništa,ali većini znači sve“. Razočaranje u proces pristupanja NATO

MAKEDONSKA STRATEŠKA KULTURA I INSTITUCIONALNI IZBOR: INTEGRACIJA ILI IZOLACIJA?

BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

39


STOJAN SLAVESKIBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

40

ima neposredan uticaj na kredibilitet evropske perspektive, štovodi ka „razaranju mita o evroatlantskoj integraciji“, koja jeodržala nestabilni Ohridski mir. Postoji realna opasnost od jača-nja nacionalizma i etnocentrizma. U takvoj situaciji Makedonijase suočava sa strateškim izborom da li da napravi kompromispovodom imena i integracije u evroatlantske strukture ili da na-stavi vođenje čvrste politike po „pitanju imena“, što može dove-sti do izolacije zemlje i odvajanja od evroatlantskih tokova.

Ključne reči: Makedonija, strateška kultura, EU, NATO,bezbednosne politike

Koncept strateške kulture

Kulturu ili političku kulturu čine zajedničke pretpostavke ipravila odlučivanja koji postoje u okviru jedne zajednice. Ovikulturni obrasci se u društvu prenose procesom socijalizacije po-jedinca, koji ima antropološke korene (npr. jezik, religija, običa-ji), ili zajedničkim istorijskim iskustvom (Lantis, 2002). Ovakavproces kod svakog pojedinca stvara određeni „način razmišlja-nja“. On služi kao vodič u društvu, jer pomaže pojedincu da seponaša u skladu sa očekivanjima okruženja. Posledica takvoguticaja jeste to da „način razmišljanja“ pojedinca neće biti isto-vetan, ali će biti veoma sličan „načinu razmišljanja“ ostalih.„Način razmišljanja“ ili kulturni obrasci jednog društva ne od-ređuju ponašanje, ali utiču na njega (Johnston, 1995: 45). Me-đutim, izbor modela ponašanja je ograničen kulturnim obrasci-ma na broj manji od ukupnog broja raspoloživih modela pona-šanja. Ova činjenica omogućava da se u određenoj meri predvi-de budući postupci.

Ovakvo shvatanje političke kulture će nam pomoći da defini-šemo stratešku kulturu. Dok politička kultura utiče na političkoponašanje, strateška kultura deluje u domenu bezbednosne poli-tike. Ona pomaže tome da se identifikuje okvir raspoloživih op-cija koje imaju donosioci odluka u jednoj zemlji, a koji je ogra-ničen na broj manji od postojećeg broja logičnih opcija. Kada sestrateška kultura odredi, ona omogućava da se napravi izbor izokvira raspoloživih opcija i da se predvidi buduće ponašanje jed-ne države. Tako nam strateška kultura pomaže da razumemo za-što se države u sličnim situacijama ponašaju različito.


BEZBEDNOSTI

Stratešku kulturu čine dva nivoa, koji povezuju „način razmi-šljanja“, tj. sklop zajedničkih pretpostavki i normi koji postoje uokviru jedne zajednice, sa mogućim i adekvatnim raspoloživimmodelima ponašanja. Struktura „načina razmišljanja“ može seopisati na sledeći način: na prvom nivou nalaze se temeljni ele-menti. Njih čine norme koje predstavljaju osnovna uverenja obezbednosnoj politici i koje potiču iz formativne faze strateškekulture (Longhurst, 2000: 58). Ove osnovne norme određujuproces u kome se definišu apstraktni ciljevi u oblasti bezbedno-sti. Temeljni elementi povezani su sa stanovištima bezbednosnepolitike na drugom nivou. Ova stanovišta predstavljaju opšteprihvaćena tumačenja normi sa prvog nivoa, koja daju političkeelite jedne zajednice. Stanovišta bezbednosne politike, zatim, od-ređuju proces definisanja strategija i instrumenata kojima bi tre-balo ostvariti ciljeve bezbednosne politike. Na taj način ova sta-novišta iz mnoštva raspoloživih opcija izdvajaju „kulturno pri-hvatljive opcije“. Štaviše, stanovišta bezbednosne politike pruža-ju informaciju o tome kako politička elita vrednuje određene te-meljne elemente i na koji način određuje one koji imaju prioritet.

Kontekst, definisan kao spoljna očekivanja ostalih aktera ka-da je reč o ponašanju, takođe predstavlja faktor koji može da ob-likuje stratešku kulturu. U mirnom periodu, kada je ponašanjenacionalne države jednako spoljnim očekivanjima, uticaj strate-ške kulture na ponašanje možda nije vidljiv, jer izgleda kao da sunačinjeni izbori (odluke) u vezi sa očekivanjima konteksta. Stra-teška kultura postaje očiglednija u burnijim periodima, kada seizbori (odluke) koje traže spoljni akteri razlikuju od onih kojiproističu iz stanovišta bezbednosne politike date strateške kultu-re. Tada okruženje vrši pritisak na donosioce odluka da strate-šku kulturu prilagode spoljnim očekivanjima. Pre nego što se de-se prilagođavanja i promene, data strateška kultura će ponašanjeusmeravati gotovo kao ideologija (Longhurst, 2000: 65), jer po-litičke elite nisu u stanju da sagledaju alternativne opcije kojeprevazilaze njihov trenutni „način razmišljanja“. Tada se i stra-teška kultura shvata kao otporna na promene, pa će tek nakondugih debata i temeljnog sagledavanja biti odabrane alternativneopcije. One zatim utiču na nova iskustva koja menjaju postoje-ću stratešku kulturu.

Međutim, možemo se zapitati kako dolazi do promene. Pret-postavljamo da do nje dolazi na dva načina: finim prilagođava-njem ili fundamentalnom promenom. Fino prilagođavanje se ja-


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

41


STOJAN SLAVESKIBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

42

vlja onda kada postoje kontradiktornosti između spoljnih očeki-vanja u oblasti bezbednosne politike, s jedne strane, i strateškekulture, s druge strane. To se može prevazići prilagođavanjima uoblasti stanovišta bezbednosne politike. Ove promene morajubiti u skladu sa temeljnim elementima. Samim tim, elite treba po-novo da protumače suštinske norme strateške kulture. Tokomperioda promena veoma je nejasno koja će stanovišta biti usvo-jena. U javnim debatama se razgovara o potpuno različitim pred-lozima koji nude rešenje za to kako spoljne i unutrašnje okolno-sti pomiriti sa temeljnim elementima. Iako fino prilagođavanjeomogućava da suštinske vrednosti strateške kulture ostanu ne-taknute, ono može da utiče na to da se, u zavisnosti od vredno-sti stanovišta bezbednosne politike koju definišu elite, promeniredosled prioriteta. S druge strane, fundamentalna promena do-vodi do kolapsa i do ponovnog definisanja postojeće strateškekulture. Nagla promena spoljnih okolnosti stoji u potpunoj su-protnosti sa osnovnim elementima strateške kulture, i to u toli-koj meri da čak ni ponovno tumačenje suštinskih vrednosti nećebiti dovoljno da pomiri te razlike. Stoga se formira nova strate-ška kultura koja je u skladu sa novim spoljašnjim zahtevima. Re-zultat ovog procesa jeste to da se i stanovišta bezbednosne poli-tike koja su u vezi sa temeljnim elementima takođe menjaju. Me-đutim, fundamentalna promena dešava se daleko ređe od finogpodešavanja.

U ovom radu usredsrediću se na dve bezbednosne instituci-je – Severnoatlantski savez (NATO) i Evropsku uniju (EU) –koje predstavljaju ciljeve makedonske bezbednosne politike.Rad identifikuje značaj koji NATO i EU imaju za RepublikuMakedoniju. Međutim, veto stavljen na samitu u Bukureštu iodlaganje početka pregovora o pristupanju mogu izazvati pro-mene u makedonskoj strateškoj kulturi. Da li će biti reč o „fi-nom prilagođavanju“ ili o „fundamentalnoj promeni“, jošuvek je neizvesno.

Proširivanje vrednosti zajednice – proširenje EU i NATO

Pre nego što ovom studijom počnemo da opisujemo specifič-ne funkcije, potrebno je definisati pojam bezbednosnih funkcijau odnosu na bezbednosne institucije koje su predmet analize.Bezbednosna institucija najčešće nastaje onda kada grupa drža-


BEZBEDNOSTI

va deli zajedničke norme rešavanja nekog bezbednosnog proble-ma. Države koje pripadaju ovoj grupi uviđaju da svaka od njihželi da postigne isti cilj i da je potrebno da reše pitanje saradnje.Tako opšta funkcija jedne institucije postaje rešavanje pitanja sa-radnje, koje se vrši odabirom i koordinacijom mera koje se pred-uzimaju da bi se ostvario zajednički cilj. Kolektivni odgovor dr-žava ima jači efekat od zbira mera koje preduzimaju pojedinač-ne nacionalne države. Specifična funkcija jedne institucije jeste utome da ostvari određeni cilj zbog kog je implicitno ili eksplicit-no osnovana. Kako su predmet analize bezbednosne institucije,ova studija bavi se specifičnim funkcijama koje garantuju terito-rijalni integritet, političko samoodređivanje i ekonomski prospe-ritet država članica ovih institucija.

I NATO i EU sebe vide kao zajednice vrednosti, što znači daje njihova saradnja zasnovana na zajedničkom sistemu vrednostikoji čine: demokratija, tržišna ekonomija, vladavina prava i po-štovanje ljudskih prava. Promovisanje i jačanje ovih vrednosti uokviru NATO i EU ne samo da je instrument postizanja bezbed-nosti, već je i samo sebi svrha, jer uspešno promovisanje ovihvrednosti na međunarodnom nivou, povećava njihovu legitim-nost na nacionalnom nivou. Međutim, kada je reč o stabilnosti,pokazalo se da su predvidivosti i pouzdanosti jednog aktera ve-oma važni.

Okončanje Hladnog rata pružilo je jedinstvenu priliku za iz-gradnju bolje bezbednosti u Evropi koja bi bila postignuta pro-širivanjem ovakve zajednice vrednosti. I Evropska unija i NATOshvatili su da se za to ukazala prilika i reagovali su veoma slično– doneli su odluku o proširenju koje će biti sprovedeno tako štoće različitim državama srednje i istočne Evrope biti ponuđenoučlanjenje u njihov savez.

Zbog sličnosti pristupa i svrhe proširivanja NATO i EU, na-metnulo se pitanje o tome da li se ove dve organizacije ponašajukao konkurenti ili kao saveznici. Proširenje EU obuhvatilo je pet-naest država-kandidata, uglavnom centralnoevropskih zemalja.Kako bi pristupile EU, ove države su morale da ispune niz krite-rijuma, koji su očito obuhvatali i pomenute temeljne vrednosti.Pored toga, niz kriterijuma je obuhvatio i postojanje funkcional-ne tržišne ekonomije, koja se definiše različitim ekonomskim in-dikatorima i standardima. Kada je reč o proširenju EU, socijal-no-ekonomska pitanja imaju jasan prioritet u odnosu na pitanjavojne integracije, pre svega zato što Zajednička spoljna i bezbed-


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

43


STOJAN SLAVESKIBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

44

nosna politika (ZSBP) EU nije dostigla stepen razvoja koji bi jojomogućio da stvori odgovarajući okvir za integrisanje. Među-tim, vojna integracija predstavlja vrhunski prioritet proširenjaNATO, što bi značilo da treba ispuniti preduslove i kada je reč opoštovanju temeljnih vrednosti i kada je reč o vojnim kriteriju-mima, koji obuhvataju pitanja poput civilne i demokratske kon-trole vojnih snaga. Programom NATO „Partnerstvo za mir“ iAkcionim planom za učlanjenje, kandidati se usmeravaju i podr-žavaju u naporima da prilagode svoje vojne kapacitete zahtevi-ma integracije u NATO.

Nasuprot pitanju kriznog menadžmenta, pitanje proširenjaNATO i EU može biti definisano razlikom u prioritetima kojipostoje u okviru date zajednice. To se može posmatrati kao ide-alna situacija za povezivanje dve organizacije, pošto NATOuravnotežava deficit koji EU ima u obezbeđivanju vojnog okvi-ra integrisanja, a EU uravnotežava deficit koji NATO ima u ba-vljenju socijalno-ekonomskim komponentama bezbednosti i sta-bilnosti. Kombinacija napora koje obe organizacije ulažu razlogje za transfer stabilnosti u zemlje srednje i istočne Evrope.

Okvir makedonske strateške kulture: integracija u evroatlantske strukture

Strateška kultura jednog naroda sastoji se od niza vrednosti itemeljnih elemenata, ali i određivanja prioriteta među njima. Ko-načno, ona se sastoji i od procesa njihovog prevođenja u stano-višta bezbednosne politike, uključujući u to i promišljanje strate-gije i postavljanje ciljeva nacionalne politike bezbednosti.

Pošto je mirnim putem ostvarila svoju nezavisnost, Republi-ka Makedonija je započela proces izgradnje bezbednosne politi-ke koja bi obuhvatila sve aspekte kompleksnog pristupa pitanjubezbednosti. Bezbednosna politika je građena bez istorijskog na-sleđa, koje je proisteklo iz članstva u istočnoevropskim struktu-rama, kao što je Varšavski pakt. S druge strane, taj proces se od-vijao uz ozbiljne probleme, koji su nastali usled nestabilnosti uneposrednom okruženju.

Republika Makedonija je na raspolaganju imala određene al-ternative u izgradnji sopstvene bezbednosne politike, od kojih jesvaka imala svoje pozitivne i negativne posledice. Trebalo je daizgradi svoje oružane snage i da zavisi od zajedničkog sistema


BEZBEDNOSTI

bezbednosti Ujedinjenih nacija. Takođe, trebalo je da proglasipolitiku „neutralnosti“ i da od velikih sila i suseda zahteva dapoštuju njenu neutralnost i, na kraju, da potpiše odbrambenesporazume sa drugim zemljama i da uđe u proces evroatlantskihintegracija. Mogla je, takođe, da izabere i kombinaciju nekih odnavedenih alternativa.

Političko rukovodstvo Republike Makedonije opredelilo seza izbor kombinacije navedenih alternativa, težeći da time isko-risti pozitivne efekte svake od njih. Odlučeno je da budu osno-vane sopstvene oružane snage i da budu primenjeni preventivnimehanizmi svetske organizacije. Kada je reč o ratu u bivšoj Ju-goslaviji, proglašena je „neutralnost“, dok je u državnoj politicibezbednosti proklamovana jednaka spremnost za saradnju sasvim susedima, kao i želja za ulazak u proces evroatlantskih in-tegracija, uz istaknute konkretne korake koji bi vodili ka učlanje-nju u EU1 i NATO2.

Razlozi ovakvih opredeljenja su različiti. Pre svega, želelo seizbeći prelivanje konflikta sa prostora bivše Jugoslavije. Međurazlozima su bili i vojna inferiornost Republike Makedonije, pri-stupanje novoj evropskoj bezbednosnoj strukturi, uz mogućnostekonomske integracije. Takođe, to je učinjeno i da bi se ostvariodirektan uticaj na proces odlučivanja, kao i na shvatanje da sa-mo NATO može uspešno da pruži odbranu od spoljnih pretnji.

Koncept nacionalne bezbednosti i odbrane3 osnovni je doku-ment Republike Makedonije u oblasti bezbednosti i odbrane.Utemeljen je na „nacionalnim vrednostima i interesima“ Repu-blike Makedonije. Stoga su, u skladu sa Ustavom, demokratskitemelji države: postojanje vladavine prava, poštovanje ljudskihprava i sloboda, uspostavljanje tržišne ekonomije i socijalnepravde, kao i poštovanje međunarodnog prava i međunarodnihsporazuma i ugovora. Strateški cilj Republike Makedonije i nje-nog Koncepta nacionalne bezbednosti i odbrane jeste „njena bu-dućnost u okviru evropske porodice i učlanjenje u NATO i EU“.

Učlanjenje u NATO, uz „jezik“ makedonskog Koncepta na-cionalne bezbednosti i odbrane, stvara uslove za „očuvanje i ja-čanje demokratije, očuvanje nezavisnosti, kao i za neograniče-ne mogućnosti ekonomskog napretka“. Prednost učlanjenja uNATO može se sagledati i posmatranjem iskustava i dostignuća„novih“ zemalja članica. Na osnovu uspeha koji su postigle ze-mlje u tranziciji, bez obzira na to da li je reč o pokazateljima eko-nomskog rasta, poštovanju ljudskih prava i sloboda ili o razvo-


45

BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

1 Kako bi bio ubrzan proces inte-gracije u EU, Republika Makedo-nija je 22. marta 2004. godinepodnela kandidaturu za pristupa-nje članstvu EU, čime je izrazilaspremnost da pređe iz procesastabilizacije u proces pridruživa-nja. Posle toga, Republika Make-donija je odgovorila na Upitnik Ko-misije i dobila pozitivan odgovor,sa preporukom Komisije SavetuEU da joj se dodeli „status kandi-data“. U ranim jutarnjim satima17.decembra 2005.godine, poslevođenja intenzivne rasprave o bu-džetskim pitanjima i pitanjima pro-širenja, šefovi država i vlada ze-malja-članica EU doneli su u Bri-selu odluku o tome da se Republi-ci Makedoniji dodeli „status kandi-data“. Datum otpočinjanja prego-vora o pristupanju još uvek nijeodređen i u vezi je sa postizanjemdovoljnog napretka u ispunjava-nju kriterijuma za učlanjenje. Po-red Mišljenja, zemlja je dobila i no-vo Evropsko partnerstvo, u komesu identifikovani prioriteti koje dr-žava treba da ispuni pre nego štobude otvorena procedura za ot-počinjanje pregovora o učlanje-nju. Pregovori o pristupanju obič-no traju tri do četiri godine, a posletoga se donosi odluka o upućiva-nju poziva za učlanjenje, tj. odre-đuje se datum učlanjenja, štopraktično znači da su potrebnejoš dve godine pre nego što drža-va postane punopravni član. Ovajperiod može biti kraći ili duži, štozavisi od kapaciteta same zemljekandidata. Međutim, i nakon trigodine, Republika Makedonija jejoš uvek „zemlja kandidat“ i nijeotpočela pregovore o pristupanju.2 Put ka učlanjenju u NATO otpo-čeo je u decembru 1993. godine,kada je Skupština Republike Ma-kedonije donela Odluku o učla-njenju u NATO. Kao zemlja kojateži postizanju članstva u NATO,Republika Makedonija je 15. de-cembra 1995. godine ušla u pro-gram „Partnerstvo za mir“, čime jezvanično postala dvadeset i sed-ma država članica ove inicijative.Pored toga, Makedonija je članicaSaveta evroatlantskog partner-stva još od njegovog osnivanja1997. godine, kao i članica Akcio-nog plana članstva od 1999.godi-ne. Do sada je Republika Make-donija pripremila devet godišnjihnacionalnih programa članstva uNATO i dobila osam izveštaja onapretku, koji se odnose na refor-me načinjene na putu učlanjenjau Savez. Makedonija je očekivalapoziv za učlanjenje u Savez nasamitu NATO u Bukureštu 2008.godine, ali je Grčka blokirala ovajproces zbog „spora oko imena“.3 Skupština Republike Makedoni-je, Koncept nacionalne bezbed-nosti i odbrane Republike Make-donije, 2003.


STOJAN SLAVESKIBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

4 Potvrdivši da će sve zemljeZapadnog Balkana ući u Evrop-sku uniju čim ispune definisanekriterijume, Evropski savet je uSolunu (jun 2003) vladajućimpartijama u Makedoniji daoključni podsticaj za to da održetempo unutrašnjih reformi. Ma-kedonija je bila prva zemlja Za-padnog Balkana koja je u aprilu2001. godine potpisala Spora-zum o stabilizaciji i pridruživanju(SSP) i koja je 22. marta 2004.godine podnela kandidaturu zaučlanjenje u EU. U decembru2005. godine zemlja je dobilastatus kandidata, što je pre sve-ga bio znak priznavanja hrabreimplementacije reformi definisa-nih Ohridskim sporazumom.Međutim, još uvek nije određendatum otpočinjanja pregovora oulasku u EU. Evropska unija in-sistira na strogom ispunjavanjuKopenhaških političkih kriteriju-ma (definisanih u junu 1993. go-dine) i na ostvarivanju daljeg na-pretka u implementaciji odreda-ba SSP.

46

ju i stabilnosti demokratske prakse i demokratskih institucija,može se zaključiti da su sve „nove“ članice, po pravilu, dobileznačajan položaj u Savezu.

Učlanjenje Republike Makedonije u NATO ima ogromneprednosti. Pored garancija koje će dobiti za očuvanje nacionalnebezbednosti i jačanje mogućnosti i kapaciteta nacionalnog siste-ma bezbednosti, učlanjenje u Savez danas predstavlja i privilegi-ju, te zemlja koja se učlanila uživa veliko poštovanje međunarod-ne zajednice. Shodno tome, to će ojačati položaj Republike Ma-kedonije na međunarodnom planu i u međunarodnim instituci-jama, kao i stvoriti mogućnosti za učestvovanje u procesu odlu-čivanja, a samim tim i za uticanje na regionalnu i širu međuna-rodnu politiku.

U javnom mnjenju Evropska unija se obično povezuje sa ide-jom o boljem životu i o višem životnom standardu. Za one Ma-kedonce koji poznaju situaciju u Bugarskoj i Rumuniji s početkadevedesetih godina XX veka i koji su nedavno putovali u ove ze-mlje, drastične socijalne i ekonomske promene koje su se desile,kao i modernizacija infrastrukture, dokaz su da je učlanjenje uEU važno.4 Istovremeno, pozivi EU na preduzimanje odlučnijihekonomskih reformi, primenu vladavine prava i ravnopravnostibez obzira na etničku pripadnost, imaće kredibilitet samo ako lo-kalni akteri budu imali jaku motivaciju da nastave socijalno bol-ne i politički osetljive procese promene. Određivanje datuma ka-da će otpočeti pregovori o učlanjenju, kao i prelazak sa vizniholakšica na potpunu viznu liberalizaciju, pokazali bi da je EUvoljna i sposobna da poboljša život građana Makedonije i dasvaka makedonska vlada kao svoj vrhunski prioritet treba da od-redi pristupanje EU. Ukoliko bi Makedonija, u kojoj su socijal-na pitanja i dalje glavni izazov stabilnosti, imala mogućnost dakoristi veće pretpristupne fondove EU, to bi u znatnoj meri oja-čalo njenu socijalnu i etničku koheziju.

S druge strane, jasno je da su značajni i zahtevi EU da budeostvareni demokratizacija i zaštita ljudskih prava u Makedoniji.U stvari, učlanjenje u EU predstavlja jedini podsticaj za sprovo-đenje reformi. Država je formalno usvojila nove zakone, uvelanacionalne strategije kako bi sinhronizovala odgovornosti i ulo-ge različitih institucija u zaštiti određenih ranjivih grupa ili u za-štiti niza prava, ali neefikasnost sudstva dovodi do toga da seovih zakoni ograničeno primenjuju. Uopšteno uzevši, u zemljipostoji nedovoljna kultura poštovanja ljudskih prava, u čemu bi


BEZBEDNOSTI

civilno društvo trebalo da ima značajnu ulogu. Međutim, civilnisektor se, pre svega, bavi praćenjem trendova kada je reč o me-đunarodnim donacijama, bez ikakvog iniciranja javnih raspravai bez kapaciteta da se iznesu socijalne promene. Ukoliko EU želida usmerava Makedoniju na putu ka konsolidaciji demokratije isistema zaštite ljudskih prava, trebalo bi konačno da pomogne iu stvaranju živog i koherentnog civilnog sektora, što bi svakakoproces od formalnog ispunjavanja kriterijuma EU pomerilo kaevropeizaciji makedonskog društva (Novakova, 2006).

Međunarodna zajednica i makedonski konflikt: razvoj kulture zavisnosti

Uopšteno govoreći, dok se spoljni akteri angažuju na rešava-nju onoga što definišu kao problem, grupne nesigurnosti kojepotiču od konflikta mogu u postkonfliktnom periodu ostati ne-promenjene, pa čak i dobiti na značaju. Tako se može desiti da,umesto kretanja ka željenoj samoodrživosti, budu „zacementira-ne“ postojeće etničko-nacionalne nesigurnosti, te da čitava ze-mlja potone u neodređeno stanje „ni rata, ni mira“. U slučajuMakedonije, rana međunarodna intervencija sprečila je to da seoružani sukob pretvori u građanski rat širokih razmera. PremaOkvirnom sporazumu „strane pozivaju međunarodnu zajednicuda nadgleda i pomogne implementaciju odredaba potpisanogsporazuma“ i traže da te napore koordinira EU, u saradnji sa Sa-vetom za stabilizaciju i pridruživanje.5 Drugim rečima, imple-mentacija Ohridskog sporazuma predstavlja preduslov za inte-graciju zemlje u evroatlantske strukture.

Zato su makedonske vladajuće elite, pod budnim međuna-rodnim nadzorom, morale da veći deo svoje energije ulože u re-šavanje pitanja prava manjina i međuetničkih odnosa. Međutim,ovakvo međunarodno angažovanje ima i negativne aspekte. Osvim pitanjima koja se odnose na primenu Okvirnog sporazumadiskutuje se pod okriljem međunarodnih garanata Sporazuma,predstavnika SAD i EU i uz njihovo direktno angažovanje, a ta-ko se postižu i sporazumi. To doprinosi razvoju „kulture zavi-snosti“ od treće strane, odnosno od međunarodnih aktera. Šta-više, nema prostora za ostale aktere u društvu (NVO, građane,akademsku zajednicu, eksperte itd.), odnosno njima nije osta-


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

5 Odatle EU u okviru Izveštaja onapretku zemlje redovno dajeocene nivoa implementacijeOkvirnog sporazuma.

47


STOJAN SLAVESKIBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

6 Za više detalja videti: Slaveski,S. (2003) The National Securityof the Republic of Macedoniaand the Euro Atlantic Integrati-ons. Skopje: Digiprint, str.206–226.

48

vljeno dovoljno prostora da učestvuju u donošenju odluka kojenameću političke elite ili da na te odluke utiču.

U takvim okolnostima integracija u EU i učlanjenje u NATOdobijaju još veći značaj, jer spadaju u nekolicinu projekata okokojih se pripadnici većinske zajednice i pripadnici ostalih zajed-nica slažu. U manjoj ili većoj meri etnički Makedonci i etnički Al-banci ubeđeni su u to da samo Atlantski savez može zaštiti Ma-kedoniju od spoljnih i unutrašnjih pretnji. Još je jači konsenzuskada je reč o učlanjenju u Evropsku uniju. Većina građana Ma-kedonije smatra da je to ključ značajnog unapređenja socijalno-ekonomskih standarda i bolje budućnosti. U „Evropi bez grani-ca“ Albanci će biti bliži svojim sunarodnicima koji žive u drugimdržavama, a etnički Makedonci će uspostaviti bliže veze sa Ma-kedoncima koji žive u susednim zemljama. Tako će evropskaperspektiva, dugoročno gledano, umanjiti značaj zahteva zaostvarivanje etničkog zajedništva.

Bez obzira na njihovo kulturološko poreklo, građani Make-donije osećaju potrebu da budu deo šire bezbednosne organiza-cije kako bi unutar zemlje bili očuvani mir i stabilnost. Takođe,to što Savez efikasno upravlja postkonfliktnom situacijom ube-dilo je pripadnike makedonske političke elite da je NATO pouz-dan i efikasan partner, čiji lideri znaju šta žele i kako to da po-stignu. U tom kontekstu, uverljiva rešenost Makedonije da se in-tegriše u EU i NATO, ostaje najbolji garant toga da će se Make-donija okrenuti budućnosti, a ne da će dopustiti sebi da bude od-vučena u prošlost.

Fino prilagođavanje makedonske bezbednosne kulture – od „kulture zavisnosti“ do „kulture aktivnog aktera“

Na makro nivou postoji pojačano interesovanje svih akterana međunarodnoj sceni (UN, NATO, EU, OEBS i SAD) za bez-bednost u Republici Makedoniji, počev od sticanja nezavisnosti,pa do danas. To interesovanje se manifestovalo uvođenjem pre-ventivne misije NATO i angažovanjem NATO, EU, OEBS i SADprilikom rešavanja konflikta 2001. godine.6 U postkonfliktnomperiodu i tokom implementacije Okvirnog sporazuma, EU jeimala posebnu ulogu koju je, posredstvom Sporazuma o stabili-zaciji i pridruživanju, ostvarivala savetodavnim misijama u obla-sti reforme policije. Prisustvo NATO i zainteresovanost za refor-


BEZBEDNOSTI

me sektora bezbednosti manifestovali su se u radu Savetodavnogtima NATO i u vezama sa KFOR prilikom rešavanja pitanja bez-bednosti granica. S druge strane, SAD su u reformu vojske bileaktivno uključene posredstvom „Buz-Alen-Hamiltonovog“ sa-vetodavnog tima. Nakon konflikta 2001. godine i stabilizacijebezbednosne situacije, Republika Makedonija je postepeno re-formisana i iz „korisnika bezbednosti“ prešla u njenog „pružao-ca“. Učestvovanjem u misiji ISAF koju predvodi NATO i u mi-siji EU ALTHEA, ona stiče iskustvo koje je potrebno za učestvo-vanje u operacijama kriznog menadžmenta, što će biti jedna ododgovornosti koja proističe iz učlanjenja u EU i NATO. Poredtoga, strateško partnerstvo sa SAD izgrađeno je i potvrđeno uče-stvovanjem u misiji u Iraku. Mozaik je upotpunjen učestvova-njem Makedonije u UNFIL misiji UN i Libanu.

Srednjoročno gledano, zanimljivo je to da je tokom prvih de-set godina svoje nezavisnosti Republika Makedonija bila „skep-tična“ prema regionalnom pristupu NATO i EU, pre svega zbog„istorijskih razloga“, ali i zbog uverenja da je u reformskim pro-cesima odmakla dalje od ostalih zemalja, tj. da će se lakše inte-grisati u evroatlantsku zajednicu ako bude „išla samostalno“.Konačno je Republika Makedonija shvatila da je „regionalna sa-radnja“ u Jugoistočnoj Evropi komplementarna njenim napori-ma da uđe u Evropsku uniju i u Atlantski savez i da bi, umesto„jabuke razdora“, mogla da bude „most saradnje“ među zemlja-ma regiona. Zato se i istakla kao pokretač i promoter mnogihaktivnosti u oblasti regionalne saradnje i dobila epitet „lidera“ uovoj saradnji.

Ukratko, ako je u prvim godinama svoje nezavisnosti bila me-sto na kome su međunarodni globalni akteri testirali svoje kapa-citete za sprovođenje preventivne diplomatije i krizni menadž-ment, Republika Makedonija je kasnije izrasla u lidera regional-ne saradnje i u zemlju koja aktivno doprinosi očuvanju mira.Drugim rečima, doživela je transformaciju i od „kulture zavisno-sti“ prerasla u „kulturu aktivnog aktera“.

„Pitanje imena“ i strateški izbor

Međutim, pitanje imena otežava odnose zemlje sa Grčkom (atime i sa EU i NATO) još od početka devedesetih godina XX ve-ka.7 Makedonija je već ranije jasno stavila do znanja da se slaže


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

7 Za više detalja videti: Roudo-mentof, V. (2002) Collective Me-mory, National Identity, and Et-hnic Conflict. London: Praeger.

49


STOJAN SLAVESKIBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

8 NATO. (1999) The Alliance'sStrategic Concept. WashingtonSummit. Dostupno na:http://www.nato.int/docu/pr/1999/p99-065f.htm.9 Odgovarajući na pitanje „kolikoimate poverenja u NATO danas,posle samita u Bukureštu“, 30%ispitanika odgovorilo je da imaviše poverenja, 23% da jenjihovo poverenje manje, dokje 28% ispitanika reklo da imaisto poverenje (9% nije odgo-vorilo). Važno je istaći da je m-eđu Makedoncima poverenjeporaslo među 30% ispitanika,smanjilo se među 6%, a ostalonepromenjeno među 37%, dok27% nije odgovorilo na ovopitanje. Stav etničkih Albanacaje prilično jednoglasan, jer 96%njih ima veće poverenje u NATOposle samita u Bukureštu.(Izvor: www.crpm.org.mk, pris-tupljeno 20. maja 2008).

50

sa tim da uđe u NATO pod prelaznim imenom „Bivša Jugoslo-venska Republika Makedonija“, kao što je i određeno Prelaznimsporazumom. Štaviše, pred održavanje samita u Bukureštu, apod pritiskom SAD da bude nađeno rešenje, Makedonija je prviput pristala na drugačije ime pod kojim bi nastupala na među-narodnoj sceni. Prihvatila je „konačni predlog“ medijatora UNMetjua Nimeca da naziv „Republika Makedonija (Skoplje)“ ko-risti kao ime na internacionalnom nivou. Međutim, Grčka je od-bacila taj predlog i prekršila Prelazni sporazum. Ovaj zastoj na-nosi štetu svim stranama i podriva ostvarivanje proklamova-nog cilja Saveza: „jačanje mira i stabilnost u Evropi“8. Ovim jeNATO u Bukureštu indirektno ojačao poziciju Grčke (Edward,2008: 78-81).

Podržavanjem grčkog nacionalizma i sugerisanjem Makedo-niji da treba da pronađe rešenje za „spor o imenu“ Makedonci-ma se, između ostalog, poručuje da prihvate promenu imena iidentiteta. Takođe, postoji opasnost i da će se javno mnjenjeokrenuti protiv EU i NATO. Postoji i realna opasnost da dođedo rasta nacionalizma i etnocentrizma. U ovoj situaciji etničkiMakedonci i etnički Albanci imaju dijametralno suprotne stavo-ve o pitanjima koja su ključna za budućnost zemlje.9

Odluke koje su donete na samitu u Bukureštu izazvale su ve-liko razočaranje makedonskih građana svih etničkih grupa. Ne-pristupanje NATO savezu je posebno razočaralo Albance, za ko-je je Savez, na čijem se čelu nalazi Amerika, nije samo bezbedno-sna komponenta. Oni prema njoj imaju veoma emotivan odnos.Mnogima od njih se ne sviđa to što moraju da plaćaju cenu od-brane imena zemlje „koje njima ne znači ništa, ali većini stanov-ništva znači sve“ (Edward, 2008: 83-85). Razočaranost u procesulaska u članstvo NATO neposredno utiče i na kredibilitet pro-cesa pristupanja EU, što vodi ka „dezintegraciji mita o evroa-tlantskim integracijama“, koji održava klimavi Ohridski mir.

Problem je u tome što uticaj EU na makedonsku politiku opa-da zbog podrške grčkom protivljenju imenu Makedonije, a mo-guće je da će nestati i mogućnosti daljeg indirektnog posredova-nja u makedonsko-albanskim političkim razmiricama. Prisutanje rizik da će doći do porasta i makedonskog i albanskog nacio-nalizma. Radikalnije struje među Albancima svakako su ohra-brene nedavnim proglašenjem i priznavanjem nezavisnosti Koso-va. Podrška grčkom stavu šalje nacionalistima na Balkanu signal


BEZBEDNOSTI

da Makedonija još uvek nije „normalna“ zemlja, zemlja kojeima sigurnu i prosperitetnu budućnost u EU.

Zbog ozbiljno narušene bezbednosne situacije tokom prošlegodine biće potrebno preduzeti dodatne mere kako bi se preva-zišla polarizacija makedonskog društva. Ove mere će morati dabudu usmerene na osmišljavanje strategija za jačanje osnovnihatributa makedonske državnosti, na usmeravanje međunarodnedonatorske pomoći ka razvojnoj saradnji (pre nego ka humani-tarnoj pomoć kojom se podstiču industrijski kapaciteti zemlje),kao i na realno uključivanje političkih elita iz obe etničke grupeu velike procese evropskih integracija. Važno je podvući i to daje prevazilaženje trenutnih ključnih nestabilnosti na Balkanu – naKosovu i u Makedoniji – od vitalnog značaja za Evropsku uniju,NATO i SAD.

Drugim rečima, ne samo da to što Makedonija u Bukureštunije dobila poziv da uđe u NATO predstavlja razlog za žaljenje,već dovodi u pitanje i čitav proces kohezije u Makedoniji. Ukrat-ko, svaki trend dezintegracije u Makedoniji imaće direktne i ne-izbežne posledice na Kosovu. Ukoliko bi Makedonija ponovoskliznula u konflikt, on se gotovo sigurno ne bi zadržao unutarnjenih sadašnjih granica.

Uz konflikt koji nastaje zbog proglašenja nezavisnosti Koso-va, što komplikuje situaciju na Balkanu, EU ne želi izbijanje jošjedne krize. Makedonska stabilnost je od ključnog značaja, jer bisvaki novi konflikt u Makedoniji izazvao širi konflikt, koji bi ob-uhvatio Bugarsku, Tursku i Albaniju. U ovom se trenutku čini daSAD imaju razumevanja za ovakvu situaciju i da zato obećavajuda će pružiti podršku Makedoniji. Međutim, potrebno je uradi-ti više od toga. Negiranje postojanja Makedonaca i njihove dr-žave nije doprinelo rešavanju makedonskog problema, kao nistabilnosti Balkana u prošlosti, a neće ni u budućnosti. Samo ćerešenje kojim se priznaju Makedonci i poštuju njihova nacional-na prava imati trajnu vrednost i doprineti stabilnosti Jugoistoč-ne Evrope.

U regionu postoje istinski zajednički interesi, ali i opasnost oddestabilizacije do koje može doći ukoliko ne bude brzo pronađe-no rešenje spora između Republike Makedonije i Grčke. Kakomnoge države članice NATO sada zagovaraju pauzu u prošire-nju, Makedonija ne sme da propusti to da uhvati voz za učlanje-nje. Pitanje koje se nameće je da li Republika Makedonija imarealne izglede da uskoro uđe u NATO (Kosanic, 2009: 5).


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

51


STOJAN SLAVESKIBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

10 Problem je asimetričan i kadje reč o grčkom protivljenju iden-titetu Makedonije i kada je reč omoći koju Grčka ima u odnosuna Makedoniju. Samo uvođe-njem pune dimenzije problema,uključujući u to i pitanje make-donske manjine u Grčkoj, Atinaće imati veću motivaciju da nači-ni kompromis i spreči nastanakdodatnih nestabilnosti.

52

Jačanje nacionalnog ponosa: politika nove vlade

Onda kada kao odgovor na spoljašnju pretnju nekoj državi ra-ste etnički nacionalizam, raste i etnički identitet različitih grupa utoj državi kako bi nadomestio „gubitak“ dela identiteta. Što je ve-ći intenzitet spoljašnje pretnje, to je intenzivniji i etnički nacionali-zam, a dolazi i do jače mobilizacije etničkih grupa. Okvirnom spo-razumu nedostaju sredstva za „izgradnju društvenog mira“, naro-čito kada je reč o društvenim bezbednosnim potrebama etničkihMakedonaca. Povrh svega, identitet etničkih Makedonaca dovodise u pitanje na međunarodnom nivou.

Do sada su se i Makedonija i Grčka ponašale neodgovorno, azvanična Atina pribegavala je onome što grčka intelektualka AnaTriandafilidu naziva „strateškom manipulacijom grčkih političaranacionalnim osećanjima“ (Triandafillidou, Calloni, and Mikrakis,1997). Oslanjajući se na tesnu većinu i pažljivo koketirajući sakrajnjom desnicom, konzervativna Vlada predvođena premijeromKostasom Karamanlisom bila je veoma glasna kada je bilo reči oimenu Makedonije. Međutim, činjenice ukazuju da je, bez obzirana to ko je na vlasti u Atini, pozicija Vlade izuzetno dosledna. UMakedoniji pak Vlada desnog centra Nikole Gruevskog drskoeksploatiše nacionalno osećanje, tako što preduzima provokativnekorake, kao što je na primer nazivanje aerodroma i autoputa poAleksandru Velikom. Međutim, postoji fundamentalna razlika upristupu koje imaju ove dve države: Grčka se protivi makedon-skom pravu na legat Aleksandra Velikog, a Makedonija se ne pro-tivi istom grčkom pravu (Edward, 2008: 78–81).

Štaviše, Grčka zahteva promenu imena države čak i za unutra-šnju upotrebu i dovodi u pitanje postojanje makedonske nacije injenih društvenih i bezbednosnih odlika (kao što su makedonskijezik, makedonska kultura itd.). Za etničke Makedonce takav stavje neprihvatljiv. Veliki broj etničkih Makedonaca smatra da je imedržave neophodno za očuvanje nacionalnog identiteta. Pored to-ga, zbog regionalnog konteksta albanskog pitanja (nezavisnostKosova i poziv Albaniji da uđe u NATO), Albanci imaju sve ma-nje strpljenja i sve više zahteva. Sve u svemu, pitanje imena je u ve-likoj meri asimetrično, a u okviru njega Grčka polaže isključivopravo na makedonski identitet. Pogoršavanje ovog pitanja je jošjedan primer asimetrije: Grčka kao članica EU i NATO daleko jebogatija i moćnija od Makedonije.10

U teoriji etničkih odnosa, logičan odgovor na ugrožavanjeidentiteta jeste jačanje društvenih kapaciteta. To se može postićikulturnim sredstvima kojima se jača društvena kohezija i individu-


BEZBEDNOSTI

alnost unutar grupe i kojima se društvu omogućava da se efikasnoreprodukuje. U tom kontekstu kultura postaje bezbednosna poli-tika. Upravo je ovo polazna tačka nove makedonske strategije zaočuvanje ugroženog nacionalnog identiteta etničkih Makedonaca.Ova politika sumirana je u govoru premijera Nikole Gruevskog uRimu: „Ne možemo se odreći svog identiteta, kulture i pismeno-sti, jer su oni među ključnim preduslovima prosperitetne, trajnebudućnosti svakog naroda... ne postoji administrativni mehani-zam koji će izbrisati sećanje o tome ko smo i šta smo... ne postojizamena za identitet... zato ćemo ući u Evropu samo pod imenomMakedonci... Iako jedna država članica EU i NATO pokušava daspreči proces naših evroatlantskih integracija negiranjem našeg na-cionalnog identiteta i individualnosti, mi smo čvrsto rešeni da uđe-mo u ove institucije na dostojanstven način, kao nacija čiji su kul-tura i jezik jedan od stubova evropske kulture.“11

U takvim okolnostima, „makedonski nacionalizam raste ne to-liko iz ponosa, koliko iz očajničke borbe za opstanak“.12 PobunaAlbanaca 2001. godine mogla je samo da intenzivira osećanje Ma-kedonaca da im je nacionalni opstanak ugrožen. Ovakvo osećanjeojačalo je među Makedoncima kada je Grčka blokirala integraci-ju države u NATO.

Okvirni sporazum je obuhvatio većinu problema koji su deoidentiteta albanske manjine, ali je makedonskoj većini malo togaponuđeno kao kompenzacija, osim (obećanog) mira za koji sestrahovalo da neće potrajati. Po dominantnom shvatanju Make-donaca, Albanci su uživali široka prava tokom devedesetih godinaXX veka i većina običnih građana nije se slagala sa tvrdnjom dasu manjine bile izložene diskriminaciji i segregaciji. Malo njih seuključivalo u otvorenu debatu o makedonskom identitetu i make-donskom nacionalizmu. U takvim okolnostima bilo je očekivanoda će doći do nekih posledica, kao što su sada nova potraga za sa-mopouzdanjem i ponosom. Međutim, pravo pitanje je koliko du-go Makedonci mogu ostati na toj poziciji, kao i kakve posledicemože proizvesti ovakva politika, integraciju ili izolaciju zemlje.Makedonija se suočava sa strateškim izborom i promenama ustrateškoj kulturi. Da li će doći do „finog prilagođavanja“, kom-promisa i integracije u evroatlantske strukture ili do „fundamen-talne promene“ ciljeva bezbednosne politike, još uvek je neizvesno.Imajući u vidu tu činjenicu, makedonski Parlament je 3. novembra2008. godine usvojio rezoluciju kojom se Vlada poziva da defini-še strategiju o sporu oko imena. Tom prilikom, on je upozorio Vla-du da ne sme „ugroziti makedonsku naciju i njen jezik, istoriju,kulturu i identitet“. Ovaj dokument još uvek nije potvrđen.13


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

11 Govor premijera Nikole Gru-evskog u italijanskom Ministar-stvu kulture, koje je bilo pokrovi-telj Godine makedonskog jezikapod nazivom „Kultura, pisme-nost – preduslovi trajne prospe-ritetne budućnosti”, Rim, 25.maj2008, (http://www.vlada.mk/english/Speeches/May2008/Obrakanje%20na%20PVRM%20-%20, pristupljeno 5. juna2008).12 Loomis A., Davis L. andBroughton, S., Politics & Identit-y in Macedonia. Intrinsic versusExtrinsic Understandings, Radpredstavljen na konferenciji„Macedonia – Macedonians:Changing Contexts in the Ch-anging Balkans”, London,14–16 June, 2001, str. 12, ci-tirao Ulf Brunnbauer, „The Im-plementation of the OhridAgreement: Ethnic MacedonianResentments”, Centre for theStudies of the Balkan Societiesand Cultures, Vol. 1, Universityof Graz, (2002), 9.13Дневник, 4. novembar 2008.

53


STOJAN SLAVESKIBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

14 Shvatanje građana sedrastično promenilo u odnosuna stavove koje su izneti preSamita NATO u Bukureštu,kada je 83% građana bilo protivpromene imena zemlje kako bise pristupilo NATO. Poslednjeistraživanje pokazuje da sumakedonski Albanci promenilimišljenje. Dok se pre mesecdana 52% etničkih Albanacaslagalo sa promenom imenazemlje kako bi Makedonija dobi-la članstvo u NATO, sada njih 9-4% pristaje na tu promenu. U su-štini, dve trećine ispitanika koji bipromenili ime Makedonije kakobi ona postala članica NATOčine etnički Albanci. S drugestrane, broj etničkih Makedona-ca koji su protiv promene imenau zamenu za učlanjenje u NATOopao je sa 95% na 80%. (Izvor:www.crpm.org.mk, pristupljeno20. maja 2008).

54

Korak napred: pravedan kompromis uz međunarodno učestvovanje

Postoje samo tri moguća ishoda ovog spora: produženje zasto-ja, makedonska kapitulacija ili spremnost Grčke na kompromis.Najizvesnije je da će doći do produžetka zastoja, jer se Grčka, uko-liko bude zadržala svoj stav, neće suočiti ni sa kakvim spoljnim po-sledicama. Pristup koji ima zvanična Atina sugeriše da ona ne vidivelike nedoslednosti u tome što ima značajne privatne investicije uMakedoniji, a što pri tome održava status te zemlje nerešenim.Makedonska kapitulacija pred grčkim stavom značila bi negiranjemakedonskog identiteta. Kao što je već rečeno, to bi dovelo doznačajnih komplikacija daljeg unapređivanja mirovnog sporazu-ma sa Albancima. Time bi, takođe, bili ohrabreni i napadi na ma-kedonski identitet koji dolaze iz susednih zemalja, što dalje naru-šava koheziju u zemlji. Samo pravedan kompromis14, i to onaj ko-ji štiti makedonski identitet, dok u isto vreme udovoljava grčkomzahtevu da se definiše ime koje će biti u internacionalnoj upotrebi,može pomoći održavanju evropske stabilnosti. Imajući u vidu ne-ravnopravan odnos snaga Makedonije i Grčke, ovakav kompro-mis neće biti postignut samo posredovanjem UN. Takođe, imaju-ći u vidu to da evropske države nisu spremne da na sebe preuzmusebe teret konfrontacije sa zvaničnom Atinom, američka inicijati-va u rešavanju ovog pitanja opet postaje značajna. Drugim rečima,rešenje spora nastalog zbog imena treba da obuhvati ozbiljnostproblema, njegove korene i uzroke. Takođe, treba hitno pronaćitransatlantsku strategiju koja će se ovim pozabaviti.

Urgentan zadatak Evrope i SAD jeste da definišu strategiju ko-ja će se baviti sporom nastalim oko imena. Zato mnogi stručnjacipozivaju na „bliže uključivanje EU, što podrazumeva i posredova-nje u sporu između dve strane“ (Batt, 2008). Neki čak zagovarajustav da je „budućnost Makedonije od elementarnog značaja zastrukturu evropske bezbednosti... Makedonija možda predstavljanajveći izazov, kao i poslednju šansu Balkana“ (Liotta and Cindy,2002: 96–112). Odgovor na to da li će buduća Evropa biti oka-rakterisana kao jedna od stalnih bezbednosnih dilema ili kao me-sto gde se objedinjuju bezbednosni identiteti, možda i leži u odgo-voru na pitanje o sudbini Makedonije.

Postoji sve veća potreba da se makedonski identitet poveže sadrugim evropskim identitetima i organizacijama. Dobijanje član-stva u NATO savezu, na primer, sada predstavlja kulturni pokaza-telj inkluzije i ekonomske privlačnosti jednako koliko i bezbedno-


BEZBEDNOSTI

snu garanciju (Stefanova, 2003: 181). Makedonija ne može dauspe sama. Ukoliko ključni igrači koji najviše utiču na ishode naBalkanu (EU, NATO i SAD) ne mogu da pronađu zajednički jeziki slože se oko strategije koja će pomoći ovoj zemlji, onda je buduć-nost Makedonije neizvesna.


1. Batt, J. (2008) „Is the EU losing the Western Balkans?“ Papir predstavl-jen na seminaru održanom Evropskom instututu za studije bezbednosti,Pariz, 17. mart 2008. Dostuno na: www.iss.europa.eu (pristupljeno 16.maja 2008. godine).

2. Edward, J. (2008) „Averting the Next Balkan War“. Internationale Politik,str. 78–81. http://www.ip-global.org/archiv/2008/summer2008/averting-the-next-balkan-war.html (pristupljeno 1. januara 2009. godine).

3. Johnston, A. I. (1995) Cultural realism. Princeton: Princeton UniversityPress.

4. Kosanic, Z. (2009) „Obstacles to FYROM’s membership of NATO: atougher agenda than expected“.NATO Defence College Research Paper,44, 5.

5. Lantis, J. S. (2002) „Strategic Culture and National Policy“. InternationalStudies Review, 3, pp. 91.

6. Liotta, P. N. and Cindy, R. J. (2002) „Macedonia: End of the beginning orBeginning of the End?“ Parameters, pp. 96–112.

7. Longhurst, K. A. (2000) Strategic Culture:The Key to Understanding Ger-man Security Policy? Birmingham: University of Birmingham.

8. Novakova, K. (2006) „EU integrations of Macedonia: the Human RightsPerspective and the Role of the Civil Society“. U EU Accession andHuman Rights – Consequences, Tendencies and the Role of Civil Soci-ety. Yearbook of the Balkan Human Rights Network, pp. 102–131.

9. Roudomentof, V. (2002) Collective Memory, National Identity, and EthnicConflict. London: Praeger.

10. Slaveski, S. (2003) The National Security of the Republic of Macedoniaand the Euro Atlantic Integrations. Skopje: Digiprint.

11. Stefanova, R. (2003) „New Security Challenges in the Balkans“. SecurityDialogue, 34 (2), pp. 181.

12. Triandafyllidou, A., Calloni, M.and Mikrakis, A. (1997) „New Greek Nation-alism“. Sociological Research Online, 2 (1). Dostupno na:http://www.socresonline.org.uk/socresonline/2/1/7.html (pristupljeno 16.maja 2008. godine).


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

55


NILUFER NARLIBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

1 O nekim idejama u vezi samodelom usaglašenosti i civil-no-vojnim odnosima u Turskoj,kao i sa usklađivanjem sa EU,već je bilo reči u radu„Oružane snage i rešavanjekonflikata“, koji je Nulifer Narliprezentovala na skupu Istraži-vačke komisije Međunarodnogsociološkog udruženja, naNacionalnom univerzitetu uSeulu, korejskoj Vojnojakademiji i na Univerzitetu zanacionalnu odbranu Koreje, nameđunarodnoj konferenciji’Oružane snage i rešavanjekonflikata u globalizovanomsvetu’, održanoj 14–17. jula2008. godine u Seulu.

56

Promene u turskoj bezbednosnoj kulturi i civilno-vojnim odnosimaNilufer Narli

profesorka na Univerzitetu Bahcesehir


UDK: 355.1.072.6/.7(560) ; 327.56::351.88(560)

Sažetak

U ovom radu analizirani su civilno-vojni odnosi u Turskoj od2001. godine. Autor se bavi i institucionalnim i kulturnim pro-menama u toj oblasti. Primenjeni analitički model koristi četirinedeterminističke varijable: proces harmonizacije sa Evropskomunjjom je glavna varijabla, bezbednosna kultura Turske, politič-ka kultura o civilno-vojnim odnosima i bezbednosna politikaSAD. Autor tvrdi da je analiza političke kulture fundamentalnaza razumevanje civilno-vojnih odnosa u svakom kontekstu, dokse proces harmonizacije sa EU uzima kao glavna varijabla kojaobjašnjava promene u tradicionalnoj političkoj kulturi koja seodnosi na vojsku u Turskoj. Taj proces je doprineo smanjenuformalnog uticaja vojske sve do 2005. godine kada je došlo donazadovanja u tom procesu usled intervencije SAD u Iraku. Bez-bednosna politika SAD dovela je do delimične revitalizacije tur-ske tradicionalne bezbednosne kuture koja naglašava supremaci-ju vojske. Uprkos tome, u Turskoj se razvila nova politička kul-tura koja odbacuje ideju puča ili bilo koje vrste vojne intervenci-je u civilnu politiku.

Ključne reči: civilno-vojni odnosi, politička kultura, bezbed-nosna kultura, Turska, harmonizacija sa EU

Uvod i pojmovni okvir

Ovaj rad1 bavi se analizom promena u civilno-vojnim odno-sima u Turskoj od 2001. godine. Civilno-vojni odnosi posmatra-ni su u kontekstu uticaja dva spoljna faktora: procesa usklađiva-nja sa EU, koji utiče na institucionalnu i kulturnu osnovu civil-no-vojnih odnosa od 2001. godine, i bezbednosne politike koju


BEZBEDNOSTI

SAD vode prema Iraku. Oba faktora posredno i neposredno uti-ču na bezbednosnu kulturu i politiku bezbednosti Turske od2003. godine.

U pojmovnom pogledu, rad se oslanja na teoriju usaglašeno-sti Rebeke Šif (Schiff, 1995: 7-24) i na Lukamov koncept civil-no-vojne “interakcije” (Lukam, 1971: 5-35), kako bi bili anali-zirani civilno-vojni odnosi u Turskoj, u kojoj postoje nedovoljnausaglašenost i komplikovana interakcija vojnog i civilnog odlu-čivanja, kao i interakcija vojnog i civilnog društva. Usaglašenostje krha i nedovoljno razvijena, s obzirom na to da je Turska do-živela tri velika puča (1960, 1971. i 1980), kao i jedan blaži puč1997. godine. Model usaglašavanja vrlo je koristan prilikomanalize složene “interakcije civilnih i vojnih institucija” u politič-kom okruženju kao što je tursko, u kom civilne institucije čestonisu bile tako jake kao vojne. Ovo stanje počelo je da se menjauvođenjem reformi, koje su bile sprovedene radi usklađivanja saEU, a koje su civilne institucije osnažile u odnosu na vojne. Ci-vilno-vojni odnosi su komplikovani, zato što se funkcije vojnih icivilnih institucija često preklapaju. To preklapanje zasniva se nakonsenzusu koji nije uvek jak i koji zavisi od promena u politič-koj i bezbednosnoj kulturi. To su dva kulturna faktora koja uti-ču na promene u civilno-vojnoj interakciji i na održivost usagla-šenosti. Takođe, na ova dva faktora utiču i proces usklađivanjasa EU, od kada je Turska postala kandidat za učlanjenje, i bez-bednosna politika koju SAD vodi u Iraku od 2003. godine.

Konceptualni model (slika 1), koji je razvijen radi analiziranjadinamike promena u civilno-vojnim odnosima, pretpostavlja toda postoje četiri faktora koja utiču na civilno-vojne odnose uTurskoj. Ti faktori nisu nepromenljivi. Oni predstavljaju dina-mičke procese. Objašnjenje izneto u ovom radu nije proizvoljno.

Prvi i najvažniji faktor predstavlja proces usklađivanja sa EU,koji civilno-vojne odnose transformiše u tri pravca: jačanje civil-nog uticaja u civilno-vojnom odnosu snaga, veća transparent-nost u kreiranju obrambene politike i budžeta za odbranu i po-većani parlamentarni nadzor. Drugi faktor čini bezbednosna kul-tura u Turskoj. Ovaj faktor nije samostalan i na njega utiču re-forme koje prate proces usklađivanja sa EU. Reforme su, tako-đe, dovele do promene u načinu političkog mišljenja građana,kao i u načinu sagledavanja bezbednosnih pitanja. S druge stra-ne, bezbednosna kultura u Turskoj predstavlja faktor koji utičena bezbednosnu politiku u istoj meri u kojoj materijalni struktu-

PROMENE U TURSKOJ BEZBEDNOSNOJ KULTURI I CIVILNO-VOJNIM ODNOSIMA

BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

57


NILUFER NARLIBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

2 Ali Karaosmanoglu analizirauticaj bezbednosne kulture nabezbednosnu politiku Turske.Videti: rad Karaosmanoglu, A.(2008). “Bezbednosna kulturau Turskoj: Stvar evolucije ilizapisano u kamenu’’, prezen-tovan na konferenciji “Percep-cija i pogrešno sagledavanje uEU i Turskoj. Kamen spotican-ja na putu ka učlanjenju’’, kojuje organizovao Centar zaevropske studije bezbednosti(CESS) i Turkey Institute od26. Do 27 juna 2008. godine uAmsterdamu.

58

ralni faktori utiču na bezbednosnu politiku2. Takođe, ona ima idirektan i indirektan uticaj na jačanje ili slabljenje civilne demo-kratske kulture. Treći faktor predstavlja politička kultura u civil-no-vojnim odnosima. Bezbednosna politika SAD, koja posrednoi neposredno utiče na bezbednosno okruženje u Turskoj, pred-stavlja četvrti faktor. U ovom slučaju analiza se svodi na razma-tranje jednog specifičnog pitanja o tome koje je posledice imaorat u Iraku, započet 2003. godine, kako je on uticao na prome-ne u bezbednosnoj kulturi Turske, te, shodno tome, i na demo-kratizaciju civilno-vojnih odnosa u Turskoj.

Politička kultura u civilno-vojnim odnosima predstavlja slo-žen skup ideja, uverenja, ubeđenja, viđenja, simbola i očekivanjakoja imaju građani, a koja definišu civilno-vojne odnose. U ovukulturu, takođe, spadaju i norme delovanja. Turska bezbedno-sna kultura, pod kojom se ne podrazumeva samo kultura elite,obuhvata skup ideja, uverenja, vrednosti, viđenja, emocija i mi-šljenja koje društvo ima kada je reč o bezbednosti. Ona oblikujejavno mnjenje, koje je poslednjih godina postalo bitan faktor ukreiranju politike.

Interakcija koja postoji između bezbednosne i političke kultu-re utiče na bezbednosnu politiku (slika 1). S druge strane, vrlo jeverovatno da će promene u bezbednosnoj kulturi dovesti do pro-mena u demokratizaciji civilno-vojnih odnosa.

Predmet ove analize prvenstveno su institucionalne i kulturnepromene. Na institucionalnom nivou, opisane su ustavne i struk-turne promene organizacije civilno-vojnih odnosa u okviru pro-cesa usklađivanja sa EU, tako što se objašnjavaju promene na-stale u nivou formalnog uticaja vojske na civilnu politiku. Nakulturnom nivou, analiziraju se prvo vidljive promene u politič-koj kulturi vezanoj za vojna pitanja, a zatim i u bezbednosnojkulturi. Drugo, u tekstu se analizira to da li bezbednosna politi-ka SAD, nakon okupacije Iraka 2003. godine, utiče na dinami-ku promena na institucionalnom i kulturnom nivou. Treće, pro-učavaju se promene u upotrebi mehanizama koje vojska koristiza neformalno vršenje uticaja, kao što su davanje izjava za štam-pu i javnih saopštenja. Ovim putem vojska izražava svoje stavo-ve o bezbednosti i “obrazuje” javnost o unutrašnjim i spolja-šnjim pretnjama. Vojni mehanizmi neformalnog uticaja funkcio-nalni su u oblikovanju i preoblikovanju bezbednosne kulture,koja zatim oblikuje političku kulturu vezanu za vojsku i vojnapitanja.


BEZBEDNOSTI

Cilj ovog rada je da na osnovu navedenih analiza postavi hi-potezu o mogućem uticaju novog bezbednosnog kulturnog kon-teksta na dalje usklađivanje civilno-vojnih odnosa koje se odvijau Turskoj.

Slika 1. Model kojim se objašnjava dinamika usklađivanja sa EU kada je reč o bezbednosnoj kulturi, političkoj kulturi

i civilno-vojnim odnosima

Metodologija

Rad se zasniva na podacima iznesenim u intervjuima i teksto-vima, prikupljenim iz različitih izvora. Pisani podaci prikupljenisu iz belih knjiga koje je objavila turska vojska, kao i iz drugihrelevantnih dokumenata. Na osnovu njih proučena su pitanjavezana za izgradnju transparentnosti, određivanje vojnog budže-ta i potrošnju. Drugo, analizirani su govori koje su održali vode-ći ljudi turskih oružanih snaga u periodu 2007–2009. godine ka-ko bi bilo utvrđeno: (i) oblikovanje bezbednosne kulture i poli-tičke kulture kada je reč o vojsci; (ii) odgovaranje vojske na po-litičke događaje i pitanja bezbednosti i (iii) mišljenje vojske o re-formama, preduzetim radi usklađivanja sa EU, koje su vezane zabezbednosnu politiku Turske. Zabeleške sa sastanaka Parlamen-tarnog odbora i rasprava o predlozima budžeta za 2003, 2004,2005, 2006. i 2007. godinu predstavljali su treći izvor podataka.Ti podaci korišćeni su da bi bilo utvrđeno u kojoj je meri pove-


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

59


NILUFER NARLIBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

3 Važan izvor informacija uvezi sa definicijom političkekulture su Sidni Verba i LisjenPaj. Po mišljenju Verba, poli-tička kultura je “sistem empiri-jskih uverenja, ekspresivnihsimbola i vrednosti kojima sedefiniše situacija u kojoj seodvija neki politički čin”. Paj jedefiniše kao “ukupan zbirosnovnih vrednosti, osećanja iznanja koji daje oblik i suštinupolitičkom procesu”. Za defini-ciju političke kuture videti Paj,L. (1968) ‘Politička kultura“. UMeđunarodnoj enciklopedijidruštvenih nauka, 12, NewYork: Macmillan, str. 218; i u W.Pye, L. W. and Verba, S.(1965).. Politička kultura i poli-tički razvoj. New Jork: Prince-town University Press, Prince-town.

60

ćan obim parlamentarnog nadzora. Na kraju, podaci su priku-pljeni iz članaka i kolumni, koji su objavljeni u turskoj dnevnoji nedeljnoj štampi, a koji se bave pitanjima transparentnosti, od-govornosti i nadzora.

Turska politička i bezbednosna kultura pre usklađivanja sa EU

Analiza političke kulture3 od suštinske je važnosti za razume-vanje civilno-vojnih odnosa u bilo kom kontekstu. To posebnovaži za Tursku iz dva razloga: politička kultura obezbeđuje kon-tekst za kreiranje bezbednosne kulture i daje smisao političkimprocesima i pretpostavkama, vrednostima i pravilima koja utičuna političko ponašanje. U Turskoj se civilno-vojni odnosi u veli-koj meri temelje na političkoj kulturi.

Otomansko nasleđe i politička kultura

Istorijski kontekst važan je činilac u analizi bilo koje politič-ke kulture. Da bi se razumela bezbednosna kultura u Turskoj,veoma je važno razumeti otomansko nasleđe koje je uticalo nastvaranje političke kulture u Turskoj. Uticaj otomanskog nasleđana turske republikanske institucije i ličnosti još uvek je uočljiv. Uprvim danima republike, osnovane 1923. godine, mnoga suštin-ska gledišta, uverenja i osećanja koja su vladala u vreme otoman-ske države bila su, uprkos modernizaciji, vrlo prisutna u hijerar-hijskoj i birokratsko-paternalističkoj političkoj tradiciji. Ovakvopolitičko nasleđe dele i civilni i vojni sektor. Vojska otomanskedržave bila je vojska naređenja i posebnih privilegija, koja su jojdavala status glavnog stuba društva. Sultan, vojska i birokratskiaparat činili su centar države, dok je društvo bilo na periferiji.Centar je bio privilegovan i kada je reč o finansijskim i intelek-tualnim ulaganjima, dok je periferija bila zanemarena.

Iako je, zahvaljujući Ataturkovim reformama, Turska bilamodernizovana, te je prihvatila zapadne vrednosti i institucije,politička kultura ostala je paternalistička, hijerarhijska, autori-tarna, korporacijska i elitistička sve do sredine osamdesetih go-dina prošlog veka, kada je politika liberalne ekonomije počela damenja društvenu strukturu. Liberalne političke ideje TurgutaOzala, koji je postao premijer 1983. godine, dovele su do eks-


BEZBEDNOSTI

panzije građanskog društva i uvele nove političke vrednosti, ko-je se nisu uklapale u paternalističku, statističku, hijerarhijsku,autoritarnu, korporacijsku političku kulturu. Ove strukturne ikulturne promene razbile su temelje društvene i političke organi-zacije, zasnovane na odnosu centar–periferija, koja je opstala itokom republikanskog perioda, tačnije sve do sredine osamdese-tih godina prošlog veka. Nastajanje poslovne elite iz Anatolije,čiji su pripadnici uglavnom bili skromnog provincijskog porekla,i bujanje nove urbanizovane srednje klase devedesetih godinadovelo je do toga da tradicionalni centar polako počne da gubiznačaj. Tradicionalni centar se od 2000. godine suočava sa no-vom elitom koja je počela da se suprotstavlja postojećoj politič-koj i poslovnoj eliti, kao i njihovim državnim vrednostima.

Modeli tradicionalne političke kulture civilno-vojnih odnosa u okviru procesa usklađivanja sa EU

U nameri da analizira političku kulturu civilno-vojnih odno-sa, ovaj rad dekonstruiše značenje ubeđenja, uverenja, simbola inekih školskih ceremonija koje su odigrale ključnu ulogu u iz-gradnji militarizma u Turskoj. U radu se militarizam određujekao opšti stav o tome da je vojska osnov bezbednosti društva, či-me joj se daje status najvažnije institucije. To, takođe, podrazu-meva i skup određenih praksi kojima se pothranjuje i neguječvrst vojnički duh.

U Turskoj postoje određena verovanja i ubeđenja kojima seizražava jak vojnički duh i odanost vojsci. Izjave poput “SvakiTurčin je rođeni vojnik” 4 i “turski narod je vojnički narod” uka-zuju na postojanje modela junaštva i osećanja podređenosti.Uverenje da je “mučeništvo najveća radost” učvršćuje modele ju-naštva i spremnosti na žrtvovanje.5

Pored navedenih militarističkih uverenja, tradicionalno po-štovanje vojske i uverenje da “nas vojska štiti od unutrašnjeg ispoljašnjeg neprijatelja” dovelo je do toga da se vojska smatranekom vrstom mistične i nepogrešive institucije. Svetost i nedo-dirljivost vojske dodatno učvršćuje stav o tome da je vojska“dom proroka Muhameda” (Peygamber Ocagi), koji potiče jošiz političke kulture Otomanskog carstva. Ovaj stav o turskoj voj-sci izneo je i načelnik Generalštaba gospodin Bašbuu (Baţbuđ) ugovoru održanom 14. aprila 2009. godine. Obrazlažući ovu iz-


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

4 Za kulturne vrednosti u vezisa vojskom vidi: Altinay, A.(2001). Stvaramo građane,stvaramo vojnike; služenjevojnog roka, rod i nacionalniidentitet u Turskoj. Doktorskateza, Odsek za kulturnuantropologiju, Centar za post-diplomske studije na uni-verzitetu Duke.5 Aysegul Altinay dekonstruišemit o turskom narodu kao“vojničkom narodu”.

61


NILUFER NARLIBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

6 U obraćanju Godišnjemskupu održanom u KomandiVojnih akademija u Istanbulu,general Basbug je pokrenuonekoliko tema, uključujućicivilno-vojne odnose, teror-izam, suzbijanje terorizma,demokratiju, sekularizam iverska pitanja. Izjavio jeOružane snage Turske (TSK)nikada nisu bile protiv religije.Dodao je: ‘’oružane snagepostale su meta kampanjeodređenih grupa čiji je cilj daih predstave kao anti-reli-giozne”. Videti turske dnevnenovine: urkish Daily News,Hurriyet, Milliyet, and Radikalod 15.Aprila 2009.7 Vidi “Izveštaj o ljudskimpravima u udžbenicima.”(2009) objavljen u Istoriskojfondaciji Turske i Fondaciji zaljudska prava u Turskoj.8 Citirani su u članku podnaslovom: “Učenici izloženimilitarizmu u ranim fazamaobrazovanja’’, Burak Kilin,Today’s Zaman, 19. mart2009. Videti: “Izveštaj o ljud-skim pravima u udžbenicima”(2009), koji su objavile Istori-jska fondacija Turske i Turskafondacija za ljudska prava.9 Videti: “Uygun Adim Kalkti”(“marširanje ukinuto”), Hur-riyet, 19.april 2009.Međutim,narednog dana poslato jeobaveštenje školama kojimse povlači odluka o ukidanjumarširanja vojničkimkorakom na proslavamanacionalnih praznika.10 Videti Ayse Karabat,“Demilitarizacija obrazovanjaje počela i pred njom jedugačak put’’, Today’sZaman, 21. april 2009; iEngin Ardiç, “Turk degilim,egriyim, tembelim”, (NisamTurčin, nisam dobar i lenjsam) Sabah, 22. maj 2009.

62

javu, rekao je da mu je namera bila da rasprši “tvrdnje onih ko-ji oružane snage predstavljaju kao antireligioznu instituciju”.6

Militaristička politička kultura preovlađuje i u školama. Kaoprimer može da posluži marširanje učenika vojničkim korakomna proslavi nacionalnog praznika, ritual kojim se iskazuju mili-tarističke tendencije. Drugi primer ovoga bio bi značaj koji je uudžbenicima pridat vojničkom pozivu. Izveštaj o rezultatima is-traživanja militarističke kulture u turskim udžbenicima, koje jesprovela Istorijska fondacija Turske7, pokazuju da takva kulturapostoji i da se njom “ograničavaju sfera i granice civilnog razmi-šljanja”. U izveštaju se citiraju “militarističke izjave u školskimudžbenicima”:

• Vi birate poslanike ili bivate izabrani za poslanika, ali ta-kođe treba da budete i vojnici (udžbenik iz turskog jezikaza šesti razred osnovne škole)

• Zovemo se Turci; mi smo najveći (udžbenik o saobraćajui prvoj pomoći za osnovnu školu).8

Objavljivanje ovako značajnog izveštaja o postojanju milita-rističke kulture u Turskoj predstavlja otklon od konvencionalnepolitičke kulture vezane za vojsku. Šira javnost mogla se upozna-ti sa ovim izveštajem putem nekoliko pasusa objavljenih u dnev-nim novinama u martu 2009. godine, što je bio važan korak ustvaranju svesti o postojanju militarizma. Pored toga, 19. aprila2009. godine, neposredno pred održavanje svečanosti povodomDana nacionalnog suvereniteta i Dana deteta 23. aprila, dnevnenovine objavile su da je ukinut običaj vojničkog marširanja uškolskim ceremonijama.9 Neki novinari su ovu odluku komen-tarisali u člancima pod naslovom “Demilitarizacija obrazova-nja”10, koji su objavljeni u aprilu i maju 2009. godine, u vremekada je debata o ukidanju recitovanja zaveta u školama izazva-la kontroverzne reakcije. Učenici osnovnih škola u Turskoj jošod 1933. godine moraju svakog jutra u školi da izgovaraju zavet(andimiz). Oni tom prilikom govore: “Ja sam Turčin/Turkinja, jasam pošten/a, vredno radim i zaričem se da ću voleti starije, šti-titi mlađe od sebe i da ću voleti svoju zemlju više od sebe. Svojživot darujem turskom narodu.” Organizacije građanskog dru-štva, poput Udruženja za ljudska prava, podržavaju ukidanjeovih “militarističkih” tradicija u školam. Debata o ukidanju za-veta može se smatrati pokazateljem promena u političkoj kultu-ri vezanoj za civilno-vojne odnose. Sve navedene promene u kon-vencionalnoj političkoj kulturi vezanoj za vojsku mogu se pove-


BEZBEDNOSTI

zati sa reformama sprovedenim u okviru usklađivanja sa EU.One su prouzrokovale institucionalne promene, koje su, bar na-izgled, dovele do promene stavova građana. Rezultat ovog pro-cesa usklađivanja sa EU jeste i slobodno polemisanje o civilno-vojnim pitanjima. Sve veći broj članaka u kojima se raspravlja omilitarizmu i rastući broj veb-stranica11 posvećenih antimilitari-zmu jasan su znak promena u političkoj kulturi vezanoj za voj-sku.

Bezbednosna kultura u Turskoj

Novi institucionalizam u sociologiji nagoveštava nov pristupu kultuloroškim studijama vojnih akcija i organizacija. Petar J.Kacenštajn (Katzenstein, 1996: 1-75) polazi od toga da vojskadeluje u nacionalnom okruženju koje oblikuje nacionalnu bez-bednosnu kulturu. Shodno tome, on organizacionu kulturu sta-vlja u kontekst nacionalnog istorijskog iskustva. Na sličan načinAli Karaosmaonoglu (Karaosmanoglu, 2008), koji se bavio ana-lizom turske bezbednosne kulture, smatra da kultura i identitetu značajnoj meri određuju politiku nacionalne bezbednosti.

U pojmovnom smislu, bezbednosna kultura tretira se kaofaktor koji određuje delovanje i spremnost ljudi i političke eliteda učestvuju u bezbednosnom ponašanju. Zato je to je važanfaktor koji oblikuje stav javnog mnjenja koje je poslednjih godi-na dobilo bitnu ulogu u kreiranju svih vrsta politika, uključuju-ći u to i bezbednosnu politiku. Svaka je promena u bezbednosnojkulturi značajna, jer se pretpostavlja da utiče na nivo javne po-drške EU reformama koje dovode do institucionalnih promenau organizaciji civilno-vojnih odnosa u Turskoj.

Koje su glavne osobenosti turske bezbednosne kulture? Odosnivanja republike, bezbednosna kultura bila je pod velikim uti-cajem konzervativnog realizma, koji su podjednako zastupale ibirokratska elita i građani. Konzervativni realizam, kao racional-ni način razmišljanja turskih vojnih stručnjaka, podsticao ih jeda budu preokupirani državom i da se prvenstveno bave pretnja-ma koje dolaze od drugih naroda. Shodno tome, nedržavni ak-teri i transnacionalne ili asimetrične pretnje bile su uglavnom za-nemarivane do početka 21. veka. Isključivo bavljenje pretnjamaverovatno je bilo razlog što se do tada nije formirao način raz-


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

11 Na primer, www.savaskarsit-lari.org.

63


NILUFER NARLIBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

64

mišljanja koji je neophodan za sagledavanje mogućnosti sarad-nje i dijaloga.

Turska se i u prošlosti usredsređivala na pretnje. Pošto je njengeostrateški položaj uvek bio smatran osetljivim, bezbednosnakultura je Tursku predstavljala kao zemlju okruženu drugim ne-prijateljski nastrojenim državama. Štaviše, nepoverenje premaZapadu, koje je stvoreno posle potpisivanja Sporazuma u Sevru(kojim je Turska, posle raspada Otomanske imperije, podeljenaizmeđu zapadno-evropskih država) i dalje potkrepljuje strahova-nja da zapadno-evropske zemlje još uvek imaju planove o daljojpodeli turske države. S obzirom na takvu situaciju, Turska je mo-rala ozbiljno da shvati spoljne i unutrašnje pretnje i počela je daširi svoje vojne snage. Od građana se očekuje da budu hrabri i dase žrtvuju, tako što će spremno prihvatiti svaki zadatak kako bisprečili ono što vojska smatra pretnjom po bezbednost države.

Retorika isticanja spoljašnjih i unutrašnjih pretnji po teritori-jalni integritet Turske i njenih sekularnih i unitarnih temelja upolitičkoj kulturi preovladava od osnivanja republike. Hakan Jil-maz (Yilmaz, 2008) zaključuje da je “evroskepticizam u porastuod 2005. godine”, kada su počeli pregovori o učlanjenju u EU.Pokazatelj ove tendencije jeste i opadanje javne podrške učlanje-nju u EU: podrška je sa 70–75% u 2003. godini pala je na55–60% u 2006. godini. U takvom političkom okruženju “sin-drom Sevra”, “tajni” plan Evrope da podeli Tursku i da njomevlada, postao je od 2005. godine ponovo važan činilac u kreira-nju bezbednosne i političke kulture u Turskoj.

Takva bezbednosna kultura, koja emocije javnosti podgrevaspoljnim i unutrašnjim pretnjama, bitan je faktor u kreiranjupredstave o vojsci koja je “vrlo popularna i jedinstvena”. Onapothranjuje uverenje da vojska štiti Tursku od spoljašnjih i unu-trašnjih neprijatelja i čuva demokratiju i sekularizam. Turskistručnjaci Ajdinli, Ozđan i Akjaz (Aydinli, Ozcan and Akyaz)objašnjavaju takvu predstavu o vojsci: “Turske oružane snageimaju neobičan odnos sa civilnim rukovodstvom zemlje i sa tur-skim društvom. Vojska je i dalje vrlo popularna, uprkos ranijemmešanju u civilnu politiku i njenom učestvovanju u svrgavanjudemokratski izabranih vlada.” Prema rečima načelnika General-štaba Hilmi Ozkoka (Hilmi Özkök), iznetim u govoru održa-nom u avgustu 2006. godine, odnos između turske vojske i civil-nih vlasti možda predstavlja “izuzetak u poređenju sa ‘standard-nim’ civilno-vojnim odnosima” iako svaka država ima “različite


BEZBEDNOSTI

potrebe, prilike, vrednosti, istoriju, društvene probleme i dinami-ku” (Aydinli, Ozcan and Akyaz, 2006).

Otvorene rasprave o nacionalnoj bezbednosti bile su retke do2000. godine, pošto je bezbednost predstavljala tabu temu u ci-vilnim debatama i njom se bavila isključivo vojska. Bezbednosnapolitika definisana je prvenstveno iz perspektive koji vojna elitaima o opasnom okruženju i o očuvanju sekularne unitarne drža-ve. Gohkan Juđel (Gökhan Yücel) tvrdio je 2002. godine da je“nacionalna bezbednost tabu tema o kojoj manje-više svi znaju,ali kojom niko ne usuđuje da se bavi, zato što je to tema o kojoj‘što manje znaš, to bolje’”. U takvoj bezbednosnoj kulturi stavo-vi civilnih političara i javnog mnjenja skoro uopšte nisu uzimaniu obzir prilikom formulisanja bezbednosne politike, uglavnomzbog “mešanja vojske u dnevnu politiku”. Time se, po njegovommišljenju, “zatvara put za civilna rešenja” bezbednosnih pitanja(Yücel, 2002). Uprkos činjenici da se civilno mišljenje ne uvaža-va prilikom kreiranja bezbednosne politike, formalne i neformal-ne društvene grupe podstiču civile da se obrazuju kada je reč obezbednosnoj kulturi, ukazujući na najvažnija bezbednosna pita-nja i pretnje (Altýnay, 2001).

Turska politička i bezbednosna kultura kao stub modela Čuvara

U takvoj političkoj kulturi vezanoj za vojsku i za takav kul-turni etos nacionalne bezbednosti, vojska se postavila kao čuvarrepublike i u njene poslove se niko nije mešao. Organizacionasnaga vojske i njena institucionalna moć da učestvuje u odluči-vanju u civilnim institucijama i da na njega utiče (utičući na ras-prave u parlamentu i u civilnim odborima) poslužili su Lukamukao osnova za definisanje modela “tajnog čuvara”12 civilno-voj-nih odnosa. Bezbednosna kultura koja odobrava mešanje vojskeu civilnu politiku “radi očuvanja nacionalne bezbednosti” (poLukamovim rečima) i politička kultura (opisana u daljem tekstu)koja osnažuje vojsku postali su stubovi turskog modela “čuva-ra”.

Ovakva politička kultura omogućila je vojsci da, u periodukoji je prethodio usklađivanju sa EU, ima zakonom garantova-nu institucionalnu moć da formalno utiče na civilnu politiku.


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

12 Lukam model “tajnog čuvara“definiše: ’’Na još indirektniji način,vojska može da podržava udužem periodu političko ustrojst-vo koje smatra sposobnim dasledi nacionalne interese i dapruža odgovarajuću podršku uočuvanju nacionalne bezbednos-ti.Vojska može da se politički pri-taji u dužem periodu a da i daljebude spremna za direktnu poli-tičku akciju kada se za to ukažepotreba.” Luckham, A. R. (1971)str. 29.

65


NILUFER NARLIBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

66

Usklađivanje sa EU i institucionalna promena u civilno-vojnim odnosima

Modaliteti u periodu pre usklađivanja sa EU i civilno-vojni odnosi

Uprkos formalnoj razdvojenosti, vojne i civilne vlasti ostvari-le su partnerstvo, koje se zasniva na nedovoljnoj usaglašenostivojske, političkih elita i građanstva, kao i na njihovoj složenoj in-terakciji (Slika 2) predstavlja turski model usaglašenosti koji jepostojao pre usklađivanja sa EU). Ovakav stil vladavine proiz-vod je specifičnog istorijskog, društvenog i institucionalnog kon-teksta u Turskoj, odnosno proizvod postojanja stratifikovanogdruštva i političke kulture, kao i istorijskih sukoba sa susednimzemljama i stalnog straha od gubitka teritorijalnog integriteta.Svi ovi činioci duboko su ukorenjeni u bezbednosnu kulturu.

Slika 2. Turski model usaglašenosti koji je postojao pre usklađivanja sa EU

U ovom modelu nacionalne bezbednosti kojim dominira voj-ska, “perceptualno” se odnosi na celokupna ubeđenja građana,koja utiču na njihov stav o vojsci; “kontekstualno” se odnosi nasve vrste zakonskih i ustavnih pravila.

U periodu pre usklađivanja sa EU, vojska je imala institu-cionalnu moć da formalno utiče na civilnu politiku preko Sa-


BEZBEDNOSTI

veta nacionalne bezbednosti (SNB, odnosno MGK na tur-skom). Vojska je igrala ulogu čuvara u sistemu u kojem jeSNB13, na čijem čelu je general, mogao da daje preporukeParlamentu na osnovu člana 118, pre nego što je on bio do-punjen 2001. godine (objašnjenje sledi u daljem tekstu). Dru-go pravno sredstvo bio je Zakon o službi u oružanim snaga-ma Turske (Zakon br. 211, član 3514) iz 1961. godine, kao iUstav donet 1982. godine. Taj Ustav do sada (jun 2009) nijemenjan i omogućava vojsci da čuva i brani tursku republiku,kako je to u njemu definisano. Pre nego što je donet amand-man na član 118, Savet ministara morao je “prioritetno darazmotri odluke Saveta nacionalne bezbednosti donete u vezisa merama neophodnim za zaštitu i nezavisnost države, jedin-stvo i nedeljivost zemlje, kao i vezanim za mir i bezbednostdruštva”. Odluke SNB imale su snagu dekreta, pošto su bileviše od preporuka datih parlamentarcima i izvršnim organi-ma. Vojska je imala veću institucionalnu moć da direktno uti-če na donošenje izvršnih odluka, s obzirom na to da je Gene-ralni sekretarijat SNB rukovodio poslovima Saveta na meseč-nim sastancima koje je sazivao predsednik na osnovu konsul-tacija sa načelnikom Generalštaba. Ovo telo su prevashodnosačinjavali pripadnici vojske, jer je u ukupnom broju članovabilo 350 vojnih lica, među kojima su se nalazila i aktivna ipenzionisana vojna lica. Generalnim sekretarijatom SNB ru-kovodio je zastavnik kog je postavljao načelnik Generalštaba.Savet nacionalne bezbednosti i Generalni sekretarijat imali supristup svim tajnim i javnim dokumentima svih državnih in-stitucija. Generalni sekretar je često pravio dnevni red sasta-naka SNB i imao je pravo da nadgleda reviziju Dokumenta opolitici nacionalne bezbednosti SNB, koja se vrši svake petegodine.

Modalitet koji je prethodio usklađivanju sa EU omoguća-vao je vojsci da, pored svojih bezbednosnih funkcija, obavljai druge funkcije, uključujući u to i formulisanje obrambenepolitike bez većeg mešanja civila. Vojska je pomagala u spro-vođenju ove odbrambene politike, budući da je pretežno voj-ni Generalni sekretarijat SNB funkcionisao kao njen izvršniorgan. Na osnovu ovlašćenja iz člana 118, Savet je preuzeovodeću ulogu u definisanju prioriteta nacionalne bezbednosti,spoljašnjih i unutrašnjih pretnji, kao i u pripremanju doku-menta o politici nacionalne bezbednosti (o tome će više reči


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

13 Savet za nacionalnu bezbed-nost (SNB) osnovan je poslepuča 1960.godine i imao je pravoda “daje Vladi neophodne smer-nice u vezi sa odlukama koje seodnose na nacionalnu bezbed-nost’’. Posle državnog udara1980. godine, Ustavom iz 1982.godine bio je proširen mandatSNB.Na osnovu člana 118 Usta-va iz 1982. godine, SNB je telokoje broji 10 članova, od kojih supolivina civili (predsednik, premi-jer, ministri odbrane, unutrašnjihposlova I spoljnih poslova), apolovina vojna lica (načelnikGeneralštaba, zapovednicikopnene vojske, mornarice i vaz-dušnih snaga, te generalnikomandant žandarmerije).14 Zakon o službi u turskimoružanim snagama, br. 211,donet 4. 1. 1961.

67


NILUFER NARLIBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

15 Prema članu 118 Ustava,funkcija Vrhovnog komandantanerazdvojiva je od Narodneskupštine Turske i od predsedni-ka republike. Na osnovu istogčlana, Savet ministara odgovaraNarodnoj skupštini za nacionalnubezbednost i pripremanjeoružanih snaga za odbranuzemlje. U članu piše: “NačelnikGeneralštaba istovremeno je izapovednik oružanih snaga i, uratnom stanju, vrši dužnostvrhovnog komandanta u imepresednika republike.” Pogledati:www.mfa.gov.tr/b6.htm.

68

biti u daljem tekstu) bez ozbiljnijeg konsultovanja sa civilnimpolitičarima. Politički uticaj koji je vojska imala, doveo je i donjene veće autonomije (Sakalliođlu, 1997). Prema sadašnjemUstavu, načelnik Generalštaba, koji ima ulogu Vrhovnogkomandanta u ratnim uslovima, ne nalazi se pod jurisdikci-jom ministra odbrane, već izveštaj podnosi direktno premi-jeru.15 On može da sprovodi vojne akcije nezavisno od Sa-veta ministara.

Štaviše, vojska je zadržala autonomnost u planiranju sred-stava za odbranu, kao i u planiranju budžeta i nabavki. Mo-del budžeta za odbranu koji je postojao pre usklađivanja saEU nije predviđao odgovarajući parlamentarni nadzor i revi-ziju, pošto je Sud revizora imao ograničena ovlašćenja nadzo-ra i revizije vojnih troškova. Pred izabranim predstavnicimanaroda nije dobrim delom postojala odgovornost za formira-nje vojnog budžeta i nabavke za vojsku. Da bi ovakvo stanjebilo promenjeno, sprovedene su reforme Zakona o Sudu re-vizora i Zakona o upravljanju i kontroli javnih finansija, adoneti su i ustavni amandmani o kojima će biti više reči u da-ljem tekstu.

Politička kultura, kojoj se mnogo više dopadala ideja ovojsci koja je čuvar Ustava i koja je “telo koje ispravlja gre-ške civilne vlasti”, održavala je model usaglašenosti koji jepostojao pre usklađivanja sa EU. Sprovođenjem procesa us-klađivanja sa EU, došlo je do promena i u ovoj oblasti.

Promene interakcije civilnih i vojnih institucija kao posledica procesa usklađivanja sa EU

Ove promene, predviđene Nacionalnim programom zausvajanje dokumenata EU iz 2001. godine, dovele su do spro-vođenja dalekosežnih reformi. Prvi uspeh procesa usklađiva-nja sa EU bilo je donošenje amandmana na član 118, koji jebio u paketu amandmana na Ustav donetom 3.10. 2001. go-dine. Time je smanjena institucionalna moć vojske, te ona vi-še nije mogla da daje preporuke Parlamentu. Drugo dostig-nuće reformi bila je izmena sastava SNB, koja je išla u ko-rist civilnih članova, jer su se iz Saveta povukli vojni ko-mandanti. Jedini stalni vojni član SNB bio je načelnik Gene-ralštaba. Sedmi Paket mera, donet u sklopu usklađivanja sa


BEZBEDNOSTI

EU (7. 8. 2003) 16, sadržavao je amandmane na Zakon o Sa-vetu nacionalne odbrane (Zakon br. 2945, 1983). Unete susledeće izmene:

• Amandmanom na član 4 redefinisana je funkcija SNB.Ukinuti su članovi 9 i 14 Zakona o SNB o Generalnomsekretarijatu SNB, na osnovu kojih je Generalni sekre-tarijat imao ovlašćenje da, u ime predsednika i Parla-menta, sprovodi svaku odluku koju je doneo SNB.

• Amandmanom na član 13 nadležnosti Generalnog se-kretarijata ograničene su samo na obavljanje funkcijesekretarijata u okviru SNB.

• Promenjen je član 5 i povećan je period održavanja re-dovnih sastanaka SNB, tako da se njegovi članovi sa-staju svaka dva meseca.

• Ukinuto je pravo načelnika Generalštaba da saziva sa-stanke.

• Amandmanom na član 15 promenjena je procedura iz-bora generalnog sekretara SNB. On će u buduće biti bi-ran na predlog Parlamenta, koji treba da odobri pred-sednik republike. Time se otvara mogućnost da nafunkciju bude izabrano civilno lice.

• Ukinut je član 19 kojim je propisano da “ministarstva,državne institucije i privatna lica moraju redovno, ili nazahtev, da na uvid daju svaku tajnu ili javnu informaci-ju ili dokument potreban Generalnom sekretarijatuSNB”.

• Ukinuta je obaveza ćutanja osoblja Generalnog sekre-tarijata SNB. Time se obim učestvovanja SNB u politič-kom životu ograničava na pitanja nacionalne bezbed-nosti. Savet nacionalne bezbednosti dužan je da odredikoncept nacionalne bezbednosti, osmisli ideje o bez-bednosti koje su u skladu sa državnim stavom o bez-bednosti i da svoje predloge podnese na uvid Savetu mi-nistara (Narli, 2008).

Ove izmene dovele su do stvaranja novog modela usagla-šenosti (slika 3), u kome vojska na raspolaganju ima vrlo ma-lo institucionalnih načina da utiče na civilne vlasti. Pored to-ga, društvo je počelo da odbacuje ideju o vojsci koja se mešau civilnu politiku i koja zauzima poziciju jedinog zaštitnikaUstava. Ovo je objašnjeno prikazom pokazatelja promena upolitičkoj kulturi vezanoj za vojsku.


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

16 Za dodatne informacije o sed-mom Paketu mera u sklopuprocesa usklađivanja sa EU i oizmenama Zakona kojim sedefiniše uloga SNB videti:http://www.belgenet.com/yasa/ab_uyum7-1.html.

69


NILUFER NARLIBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

70

Slika 3. Novi model usaglašenosti nastao u periodu usklađivanja sa EU

U ovom modelu SNB predstavlja samo savetodavno telokojim upravljaju civili.

Rad na daljem usaglašavanju još nije završen. U izveštajuo napretku reformi koji objavljuje EU navedena su tri pita-nja koja treba uskladiti: dopuna člana 35 Zakona o službi uoružanim snagama, izmena tajnog protokola EMASYA iz1997. godine, koji je još uvek na snazi i zastoj u “obezbeđi-vanju pune civilne kontrolne funkcije nad vojskom” i u po-boljšanju parlamentarnog nadzora nad davanjima namenje-nih odbrani. Izveštaj EU o Turskoj za 2008. godinu posebnupažnju posvećuje Zakonu o službi u oružanim snagama, taj-nom protokolu EMASYA iz 1997. godine, kao i transparent-nosti troškova za odbranu I transparentnosti budžeta. U iz-veštaju piše:

• Zakon o službi u oružanim snagama Turske i Zakon o Sa-vetu za nacionalnu bezbednost nisu izmenjeni.

• Tajni protokol EMASYA o bezbednosti, javnom redu i mi-ru i o jedinicama za pomoć iz 1997. godine još uvek je nasnazi u neizmenjenom obliku. Protokolom se vojsci do-zvoljava da sprovodi operacije u slučaju ugrožavanja unu-trašnje bezbednosti pod određenim uslovima i bez zahtevacivilnih vlasti.


BEZBEDNOSTI

• Nema napretka u jačanju parlamentarnog nadzora nad tro-škovima za vojsku i nad vojnim budžetom. ParlamentarniOdbor za planiranje budžeta nadgleda budžet Ministarstvaodbrane. Međutim, sredstva van budžeta nisu pod kontro-lom Parlamenta. Takav vanbudžetski fond je Fond za pomoćobrambenoj industriji (SSDF), koji finansira većinu nabavki.Što se revizije tiče, Sud revizora po Ustavu može da sprove-de spoljnu (expo) reviziju vojne potrošnje. Tokom 2007. go-dine, revizija je sprovedena u 25% službi računovodstva. Ujulu 2008. godine, Sud revizora doneo je odluku o tome daima mandat da izvrši reviziju SSDF. Uprkos tome, Sud nemože da sprovede reviziju sredstava koja pripadaju vojscidok se ne usvoje izmene zakonskih akata o Sudu revizora.Pored toga, Zakon o upravljanju i kontroli javnim finansija-ma iz 2003. godine, koji predviđa internu reviziju bezbedno-snih službi, još uvek nije u potpunosti sproveden. Generalno,nema napretka u obezbeđivanju pune civilne nadzorne funk-cije nad vojskom, niti u obezbeđivanju parlamentarnog nad-zora nad troškovima namenjenim vojsci. Zvaničnici iz redo-va vojske davali si izjave o pitanjima koja prevazilaze njiho-va ovlašćenja (Evropska komisija, 2008).

Reforme sprovedene u sklopu usklađivanja sa EU, koje su do-vele do smanjenja formalnog uticaja vojske i uvođenja većeg bro-ja mera za jačanje transparentnosti, donele su i određene poma-ke. Na primer, pokrenuta je istraga o finansijskim transakcijamanekih penzionisanih admirala i generala.17 Ovaj događaj izazvaoje 2004. godine različite reakcije i mišljenja u vojnim i civilnimkrugovima. A onda, 2008. godine, nekoliko penzionisanih gene-rala uhapšeno je pod sumnjom da su planirali državni udar pro-tiv vlade AKP. Ovi događaji odigrali su se u kontekstu u kojemsu politička i obrambena kultura počele da se menjanju, što će-mo pojasniti u daljem tekstu.

Promene u političkoj i bezbednosnoj kulturi do kojih je došlo tokom usklađivanja sa EU i smanjenje vojnih

mehanizama neformalnog uticaja

Sprovođenjem dalekosežnih institucionalnih reformi tokomusklađivanja sa EU (spomenutim u daljem tekstu), nije došlo sa-mo do institucionalnih promena. U kulturnoj dimenziji postoje


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

17 Bivši zapovednik mornariceadmiral Ilhami Erdil i komandantTreće armije general-pukovnikEthem Erdagi, optuženi su zakorupciju. Tadašnji načelnik Gen-eralštaba, general Hilmi Ozkokpokrenuo je 15. 9. 2003. godineistragu protiv bivšeg admiralaErdila zbog zloupotrebeovlašćenja i prekomerno trošenjebudžeta za lične potrebe ipotrebe svoje porodice. Videtidnevne novine Hurriyet, 12. 10.2004. Proglašen je krivim.

71


NILUFER NARLIBZB

72

tri grupe promena: (i) promene u političkoj i bezbednosnoj kul-turi vezanoj za civilno-vojne odnose, koje nisu postojale u mode-lu usaglašenosti pre usklađivanja sa EU; (ii) promena u stavovi-ma i socijalizaciji oficirskog kadra; (iii) promene u mehanizmuneformalnog vojnog uticaja, koje su dovele do njegovog smanje-nja. Ove reforme podržali su mediji i javno mnjenje, čime je stvo-rena nova bezbednosna kultura u Turskoj. Vojska se više ne sma-tra jedinim zaštitnikom demokratije i sekularizma.

Promene u političkoj kulturi

Uočena su četiri pokazatelja promena u političkoj kulturi. Pr-vi pokazatelj bio bi pojava učestalih kritika u štampi kojima suukazuje na nedovoljnu transparentnost (pogledati u daljem tek-stu18), kao i velikog broja akademskih studija o civilno-vojnimodnosima i vojnom budžetu u poslednjih pet godina. Drugi po-kazatelj promena jeste sve manji broj građana koji odobravajumešanje vojske u civilnu politiku. Iz jedne studije vidi se da je unovembru 2006. godine 58% ispitanika bilo protiv mešanja voj-ske u civilnu politiku, dok 38% nije imalo ništa protiv (Hurriyet,2006). Neki novinari, na primer, Sahin Alpaj, Ali Bajramolu,Hasan Đemal (Sahin Alpay, Ali Bayramoglu, Hasan Cemal),osudili su u svojim novinskim tekstovima direktno i indirektnomešanje vojske do kog je došlo 2007. godine. Najviše kritikauputili su Kan Dundar i Hasan Đemal iz lista Milliyet, koji su 10.3. 2007. godine, pre objavljivanja memoranduma u elektronskojformi (27. aprila), podvukli značaj civilne politike u Turskoj ikritikovali vojsku zato što se ponaša kao “država unutar drža-ve” (Milliyet, 2007).

Treće, ideja o odbijanju služenja vojnog roka na osnovu pri-govora savesti postaje sve aktuelnija, što je izazov ustaljenojpredstavi po kojoj je svaki Turčin rođeni vojnik.19 Pitanje odbi-janja služenja vojnog roka na osnovu prigovora savesti sve višeprivlači pažnju javnosti, a postoje čak i veb-stranice (Antiratnagrupa, “savaţ-karţýtlarý”)20 koje ovu temu održavaju aktuel-nom. Četvrti pokazatelj jeste jedno novo gledište koje se polakorađa. Naime, postoji ideja da je došlo vreme da civilne instituci-je preuzmu odgovornost za zaštitu demokratije i sekularizam,umesto što od vojske traže da reši probleme. To je razlog zbogkog memorandum objavljen u elektronskoj formi 27. aprila nije

STRATEŠKAKULTURA IREFORMASEKTORA

BEZBEDNOSTI

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

18 Određeni broj novinarapokrenuo je ovo pitanje.Godine 2007. Ali Bayra-moglu, Hasan Cemal, SedatErgin, Alper Gormus izčasopisa Nokta Weeklyobjavili su članke o navodnimplanovima za izvođenjedržavnog udara.U toku 2008.godine u novinama Tarafobjavljeni su brojni članci onepostojanju transparentnos-ti i o nedovoljnom uticaju civil-nih političara na kreiranjeobrambene politike.19 Mehmet Bal je muškarackoji odbija da služi vojni rokna osnovu prigovora savesti.Za više podataka o njemu injegovom suđenju 2002.pogledati www.ainfos.ca/02/nov/ainfos00067.html. Utoku 2005. godine štampa jepomno pratila slučajMehmeta Tarhana, koji je“totalni anarhista”, jer odbijada ide u vojsku na osnovuprigovora savesti i protivi sesvim ratovima, kao i služenjuvojnog roka na bilo koji način.Vojni sud ga je osudio načetiri godine zatvora zbogtoga što je “odbio da poštujenaređenja”.Međutim, u martu2006 godine, Vojni apelacionisud poništio je ovu presudu iMehmet Tarhan je pušten naslobodu. Osman Murat Ulke,koji takođe odbija da služivojni rok, uložio je žalbuEvropskom sudu za ljudskaprava. Sud je doneo odluku24. 1. 2006. godine. U odlucise kaže da je hapšenje,pokretanje sudskog postup-ka, podizanje tužbi i izricanjekazni licima koja koriste svojepravo da ne služe vojni rok naosnovu savesti, što se pretvo-rilo u začarani krug udomaćem pravu, “ponižava-juće postupanje” po odredba-ma člana 3 Konvencije o ljud-skim pravima. U istoj odlucinavodi se da ne postoji zakonkojim se reguliše pravo naodbijanje služenja vojnogroka. Za više podataka oMehmetu Tarhanu i OsmanuMuratu Ülkeu nah t t p : / / w w w . w r i -irg.org/pubs/upd-0602.htm.20 Antiratna grupa, “savas-karsitlari”. Pogledati http://www.savaskarsitlari.org.

postigao željeni efekat i doveo do ostavke Vlade, što je bio slučajprethodnih godina. Neke organizacije građanskog društva, kao inekolicina novinara oštro su se suprotstavili ovom vojnom me-morandumu.

Promene u bezbednosnoj kulturi

Jedna od očiglednih promena u bezbednosnoj kulturi jeste ve-će interesovanje civila za pitanja bezbednosti. Ova promena ve-zana je za promene u političkoj kulturi koje se odnose na civil-no-vojne odnose. Bezbednost postaje tema akademskog prouča-vanja. Međunarodne organizacije i domaće akademske instituci-je podstiču uticaj civilnog sektora na rešavanje pitanja bezbedno-sti. Od 2000. godine, pojavljuje se sve veći broj studija koje sebave parlamentarnim nadzorom nad sektorom bezbednosti, ci-vilno-vojnim odnosima i bezbednosnom kulturom. Pored toga,parlamentarci su počeli jasnije da izražavaju svoje stavove o bez-bednosti i zahtevaju da se njihovo mišljenje uzme u obzir prili-kom kreiranja politike nacionalne bezbednosti.

Promene stavova oficirskog kadra nisu tako vidljive. Među-tim, činjenica da sve veći broj oficira pohađa programe postdi-plomskih studija na raznim univerzitetima ukazuje da dolazi dopromene koju treba bliže proučiti. Moglo bi doći do promeneshvatanja uloge vojske, koja bi vojsci suštinski pomogla da raz-reši sopstveni paradoks, odnosno dilemu da li treba da održavaulogu pokretača modernizacije i okretanja ka Zapadu, koju imajoš od XVIII veka, a da se samo povremeno suprotstavljati pro-menama u organizaciji civilno-vojnih odnosa, čime bi ti odnosibili dovedeni u sklad sa modernim standardima koji postoje uevropskim zemljama.

U periodu između 2001. i 2004. godine, vojska je tokomsprovođenja reformi sarađivala na restruktuiranju civilno-vojnihodnosa. Međutim, ta saradnja opala je kada je situacija u sever-nom Iraku postala alarmantna i kada se PKK ponovo aktivirala2005. godine, o čemu će biti više reči u daljem tekstu.

Strah od toga da ne dođe do rasparčavanja teritorije porastaoje u Turskoj kada se u severnom Iraku, nakon što su SAD oku-pirale Irak 2003. godine, pojavio de facto kurdski identitet. Sin-drom Sevra je preovladao, a rekonstruisanje bezbednosne kultu-re usred sve izraženijeg preispitivanja konvencionalne bezbedno-


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

73


NILUFER NARLIBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

21 List Taraf objavijuje članke kojipreispituju konvencionalnubezbednosnu kulturu i skrećupažnju javnosti na “dubokedržavne zavere” od 2008.godine.22 Bašbuu je rekao: “Snagebezbednosti treba da preduzmusve neophodne mere koje imzakon dozvoljava tako što ćeveću pažnju posvetitit koor-dinisanim obaveštajnim aktivnos-tima.” Naglašavajući potrebu dase pravi razlika između terorista inedužnih, on je dodao da trebapreduzeti neophodne mere kakobi se sprečilo to da se ljudipridružuju terorističkim grupa-ma”. Preuzeto sa: http://www.byegm.gov.tr/yayinlarimiz/chr/ing2009/04/09x04x15.htm#1.23 Bašbuu je rekao : “TSK jeposvećen poštovanju demokrati-je koja je jedan od stubova repub-like”. Videti: http://www.byegm.gov.tr/yayinlarimiz/chr/ing2009/04/09x04x15.htm#1. Videti govorgenerala Bašbuua 14. 4. 2009. i29. 4. 2009. godine. Videti turskenovine 15–16. aprila i 29–30.aprila 2009.

74

sne kulture odvija se poslednjih godina u medijima.21 Vojni vrhje, u toku 2006. i 2007. godine kada je Jašar Bujukanit (YasarBuyukanit) bio načelnik Generalštaba, podgrevao strah od togada će doći do rasparčavanja teritorije. U inauguracionom govo-ru, održanom u avgustu 2006. godine, Bujukanit se osvrnuo nadogađaje iz turske istorije od početka XX veka do danas, odno-sno na poslednje godine Otomanskog carstva, Sporazum u Se-vru, odnose sa Kiprom, separatizam, novu taktiku PKK i uloguvojske. U ovom govoru dominantna tema bila je nepoverenjeprema Zapadu, što je jedan od pokretača turske bezbednosnekulture. On je izjavio: “Moje kolege pažljivo proučavaju oto-mansku istoriju od 1830. do 1918. godine.” Tom prilikom, “ukontekstu bezbednosti” osvrnuo se i na Sporazum u Sevru. Do-dao je: “Želeo bih da vam skrenem pažnju na jedno vrlo važnopitanje. Neki smatraju, mada dobronamerno, da će Turska mo-rati da se suoči sa Sporazumom u Sevru. Želim jasno da izjavimda, iako neki krugovi to pokušavaju a neki drugi to očekuju (dasuoče Tursku sa Sporazumom u Sevru), nema te sile koja će na-terati Tursku da se ponovo suočava sa Sporazumom u Sevru.”Njegov govor ostavio je na evropske analitičare utisak da vojskadeli skepticizam prema Evropi i „antizapadne stavove“ o kojimasu pisali Onder Ajtađ i Emre Uslu (Onder Aytac i Emre Uslu).

U govorima drugih pripadnika vojnog vrha bilo je manjeosvrtanja na Sporazum u Sevru, a blaža vojna retorika nastavilase i tokom 2008. godine. Onda je 2009. godine, načelnik Gene-ralštaba general Bašbuu (Baţbuđ), ne naglašavajući strahovanjavezana za teritorijalni integritet, spomenuo značaj korišćenja de-mokratskih mera22 u suzbijanju terorizma. Takođe, naglasio jeda podržava učlanjenje u EU i posvećenost vojske demokratskimprincipima.23

Opadanje vojnih mehanizama neformalnog uticaja

Vojska je koristila mehanizme neformalnog uticaja da bi “ob-razovala” javnost o pitanjima bezbednosti, odnosno da bi jav-nost upoznala sa spoljašnim i unutrašnjim pretnjama i načinimaborbe protiv njih. Promena u stepenu korišćenja mehanizamaneformalnog uticaja odražava se i na izgradnju bezbednosne kul-ture i na promene ove kulture.


BEZBEDNOSTI

Kao što se vidi na tabeli 1, opadanje neformalnog vojnog uti-caja sve je izraženije. Međutim, taj pad nije potpuno linearan.Putanja vojnog neformalnog uticaja pokazuje fluktuacije tog uti-caja do koje dolazi zbog političkih i bezbednosnih uslova koji suse menjali u periodu od 2005. do 2009. godine. Usled porastanacionalizma, koji je 2004. godine buknuo kao reakcija na do-gađaje u severnom Iraku i koji je 2006. godine bio na vrhuncu,kao i usled sve većeg pritiska zagriženih sekularista da vojska ne-što preduzme, Hilmi Ozko24, tadašnji načelnik Generalštaba, us-peo je da vojsku zadrži po strani. General je bio veliki pristalicadavanja veće uloge civilnom faktoru tokom usklađivanja saEU.25

Kada je u avgustu 2006. godine na to mesto postavljen Buju-kanit, vojna retorika je pooštrena. U svom inauguracionom go-voru, Bujukanit je odmah pokazao čvrst stav. U govoru održa-nom na turskoj Vojnoj akademiji povodom početka akademskegodine (20.10.2006), on je zauzeo čvrst stav koji se protivioPKK, podvukao pretnje po sekularizam i izneo mišljenje da nekezemlje članice NATO i EU podržavaju terorističke grupe koje sebore protiv turske države (Milliyet, 2006). Tokom 2006. godinebilo je i primera značajnog neformalnog uticaja na rešavanje po-litičkih i bezbednosnih pitanja u zemlji, uključujući u to i “opa-snost od slabljenja laicizma”, “kurdski separatizam” i “kiparskopitanje”. To su teme koje su preovladavale u govorima predstav-nika vojnog vrha u septembru 2006. godine. Jačanje vojnog uti-caja za vreme Bujukanita nastavljeno je i 2007. godine, tokomkoje je vojska dala 42 izjave za štampu i objavila 73 saopštenjaza javnost26. Načelnik Generalštaba Bujukanit održao je šest go-vora i objavio 10 poruka na veb-stranici turskih oružanih snaga.Vredi spomenuti da je u avgustu 2007. godine vojska objavilatekst govora održanog povodom Dana pobede (30. avgusta), ukome se tri dana pre praznika (27. avgust) izražava zabrinutosti potreba da se republika zaštiti od “sila zla”. U izjavi se upozo-rava na to da je “islamski radikalizam pretnja sekularnoj i repu-blikanskoj prirodi turske države”. Neki su ovaj govor protuma-čili kao upozorenje da Abdullah Gul ne treba da bude izabran zapredsednika republike..27

U toku 2008. godine došlo je do slabljenja mehanizama ne-formalnog uticaja. Dok je Bujukanit bio načelnik Generalštaba,vojska je izdala 64 saopštenja za javnost.28 Od kada je Bašbuupreuzeo funkciju u septembru 2008. godine, do maja 2009. go-


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

75


24 Hilmi Ozkok je postao načel-nik Generalštaba u avgustu2002. godine i bio je na tompoložaju do avgusta 2006.25 Maja 2003. Hilmi Ozkok daoje izjavu da podržava učlanjenjeTurske u EU i suprotstavio sevojnoj intervenciji.Prema onomešto su izneli izveštači i novinarikoji su bili prisutni, “generalOzkok je ljutito reagovao nagovorkanja o pokušaju vojnogpuča i rekao da ne želi tu rečviše ni da čuje’’. Mada se složiosa tim da je vojska donekleosetljiva prema islamistički ori-jentisanoj Vladi AKP, pokušao jeda opovrgne izveštaje nekihmedija o tome da mlađi oficiri negaje pozitivna osećanja premaVladi. “Bilo kakve nesuglasiceizmeđu vojske i Vlade bićerešene demokratskim metodi-ma”, navodno je rekao general.S druge strane, Ozkok je izraziozabrinutost zbog toga što jeVlada postavila nekolicinuvodećih islamista na nekeključne upravljačke položaje.Govorio je pozitivno o pridruži-vanju Turske EU, pod uslovomda tursko nacionalno jedinstvoničim ne bude dovedeno upitanje“. Preuzeto sa http://www.byegm.gov.tr/YAYINLARIMIZ/CHR/ING2003/05/03x05x27.HTM#%202. Videt dnevnenovine 26–27. maja 2003.26 Podaci dostupni na:http://www.tsk.tr/10_ARSIV/10_1_Basin_Yayin_Faal iyet-leri/10_2_Basin_Duyurulari/Basin_Duyurulari_Arsiv_2007.htm.27 U vezi sa doživljajem ranijeggovora Bujukanita, videti: Hur-riyet, 27. i 28. avgust 2007.godine. General je u tekstu,objavljenom na veb-sajtu vojske,rekao da “naš narod posmatraponašanje centara zla, koji sis-tematično pokušavaju daugroze sekularnu prirodu turskerepublike”. Bujukanitov govor,održan 27. avgusta 2007.godine, dostupan je na:http://www.tsk.mil.tr/10_ARSIV/10_1_Basin_Yayin_Faaliyet-leri/10_1_8_Mesajlar/2007/30agustos_zafer_bayrami_mesaji_27082007.html.28 U vezi sa saopštenjem pogle-dati: http://www.tsk.tr/10_ARSIV/10_1_Basin_Yayin_Faaliyetleri/10_2_Basin_Duyuru-lari/Basin_Duyurulari_Arsiv_2008.htm.

NILUFER NARLIBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

29Za govore koje je Bazbugodržao tokom 2008. i 2009.godene videti na: http://www.tsk.tr/KOMUTANKONUSMALAR.html.

76

dine održao je šest govora.29 Mada broj govora i izjava za štam-pu koje je dao Bašbuu nije mnogo zaostajao za brojem koji jedao Bujukanit, neformalni uticaj vojske na javno političko mi-šljenje slabio je tokom 2009. godine. Vojni vrh se, takođe, suzdr-žavao da komentariše pitanja domaće politike.

Tabela 1. Promene na neformalnom nivou: smanjenje uticaja vojske

Vojska se u 2009. godini drži po strani uprkos tome što odr-žava intenzivne kontakte sa predstavnicima štampe i obaveštavajavnost o svojim stavovima povodom pitanja domaće politike.Primeri intenzivne interakcije sa medijima su Bašbuuovi govoriodržani 14. i 29. aprila. Ovi govori obeležili su političku agendui o njima se dosta raspravljalo u medijima, mada nisu ostvarilividniji uticaj na civilnu politiku. Od septembra 2008. do maja2009. godine Bašbuu je održao 25 konferencija za štampu.

Turska bezbednosna kultura, parlament, mediji i civilno-vojni odnosi

Istovremeno sa promenama do kojih je dolazilo u formalnomi neformalnom uticaju vojske, menjali su se stavovi i mišljenjaparlamentaraca u vezi sa vojskom. Tradicionalno, parlamentar-


BEZBEDNOSTI

ci su, kao i građani, gajili uverenje da je nacionalna bezbednostbriga vojske. Svest o potrebi civilnog upliva u formiranje nacio-nalne bezbednosti nije postojala sve do početka XXI veka, što ćese videti u daljem tekstu.

S obzirom na militarističku kulturu i na stav da nacionalnabezbednost predstavlja tabu, SNB sastavlja i objavljuje “Politič-ki dokument o nacionalnoj bezbednosti” (NSPD - Milli Guven-lik Siyaset Belgesi) još od vremena svog osnivanja, i to premaUstavu iz 1961. godine.30 Prilikom sastavljanja dokumenta pri-kupljaju se mišljenja Predsedništva, ministarstava unutrašnjih ispoljnih poslova i Nacionalne obaveštajne službe. Dokumentodobrava Savet ministara. Mišljenja parlamentaraca veoma suvažna za integrisano planiranje odbrane. Ono nije bilo pokreta-no sve do početka 2003. godine dok Baskin Oran nije pokrenuopitanje umerene parlamentarne kontrole i nadzora nad kreira-njem politike nacionalne bezbednosti. U odgovoru na članak Fi-kreta Bile (Milliyet, 2003) o politici koja se vodi prema severnomIraku i o važnoj ulozi vojske u kreiranju obrambene politike, p-rofesor Oran istakao je da u demokratskoj državi civili treba daimaju glavnu reč prilikom formulisanja politike regionalne bez-bednosti, ukazujući time na značaj koji civilno mišljenje ima pri-likom formulisanja obrambene politike. Ako se to ne desi, tvrdiOran, “neće biti transparentnosti ni u kreiranju spoljne politi-ke”. Ovo je značajna izjava, koja ukazuje na promenu u bezbed-nosnoj kulturi, odnosno na postojanje snažne motivacije da se oproblemima turske bezbednosti javno raspravlja.

Pitanje bezbednosne politike ponovo je pokrenuto u štampi,u novembru 2004. godine, kada je Sedat Ergin u novinama Hur-riyet objavio da oružane snage u svetlu novih događaja u zemljii svetu planiraju da usavrše dokument o proceni nacionalne bez-bednosti (Politički dokument o nacionalnoj bezbednosti). Ergi-nov članak pokrenuo je pitanje parlamentarne kontrole pripre-me takvog dokumenta o bezbednosti. Članak je otvorio prostorza postavljanje pitanja o tome zašto se dokument sastavlja bezmišljenja Ministarstva unutrašnjih poslova i parlamentaraca uex ante fazi. Odgovor su dali kreatori javnog mnjenja i parla-mentarci. Hasan Cemal iz lista Milliyet, koji je ranije pisao član-ke o neophodnosti izgradnje transparentnosti (2002, 2003), mi-sli da treba preispitati to zašto vojska i dalje ima presudnu ulo-gu u sastavljanju NSPD. On je ukazao na činjenicu da je takvapraksa u suprotnosti sa normama EU koje važe kada je reč o de-


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.30 Definicija pretnji u “Poli-

tičkom dokumentu onacionalnoj bezbednosti”menja se sa promenamameđunarodnih, nacionalnih ilokalnih političkih prilika.Pretnja broj jedan u ovomdokumentu (Milli GuvenlikSiyaset Belgesi) bila je“komunizam i potencijalnaagresija SSSR” za vremeHladnog rata. U jednoj anal-izi objašnjava se promena:“sa izbijanjem rata ‘niskogintenziteta’ od kraja šezde-setih, a naročito posle napa-da ASALA na turske diplo-mate u inostranstvu, kao inakon američkog embargana oružje sedamdesetih, pri-oriteti na spisku “pretnji irizika po nacionalnu bezbed-nost” počeli su da se men-janju. Naročito kada je sredi-nom osamdesetih PKKzamenila ASALA, “sepa-ratistički terorizam i verskifundamentalizam” stavljenisu na prvo mesto uNSPD.”Nakon revizije NSPDi sednica koje su usledile uspisak tradicionalnihdomaćih pretnji po nacional-nu bezbednost uvršteno je,pored separatističkog teror-izma i verskog fundamental-izma, pet novih pretnji.To su:“prevencija ekonomskogkriminala”, “suzbijanje orga-nizovanog kriminala i korup-cije”, “predstava o Turskoj uinostranstvu i eliminisanjemanjka publiciteta”, “suzbi-janje dezinformacija” i “pre-vencija društvenih nemira uslučaju ekonomske krize inepovoljnog razvojadogađaja na istoku i jugois-toku zemlje”“. Videti: “NSCMEETS AT A MILESTONEON NATIONAL SECURITY”u TURKPULSE, 47, 26.avgust, 2001. Pogledatiwww.turkpulse.com/august2001.htm ili http://www.turkpulse.com/nsc.htm.

77


NILUFER NARLIBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A 31 Poslanik CHP, gospodin IlyasSezai Onder, izneo je u razgov-oru sa BIANET, 24. 11. 2004,ozbiljne primedbe na ”tajnovi-tost NSPD” i na nedostatak par-lamentarnog nadzora nad for-mulisanjem dokumenta. Videti:“Milli Guvenlik Milletvekil-lerinden Saklaniyor!” (Nacional-na bezbednost se krije od parla-mentaraca!). http://www.bianet.org/bianet/siyaset/49622-milli-guvenlik-milletvekilinden-saklaniyor.32 Sukru Elekdag održao jegovor o PKK u Iraku, slanjutrupa u Irak,kao i stav SAD oPKK: Faruk Koca i SulymanSaribas iz ANAP govorili su otome. Sulejman Saribas je naistom sastanku prokomen-tarisao: “Ako turski narod sma-tra da postoji pretnja pobezbednost otadžbine, ondatreba protiv nje da se bori i beznaređenja vojske“.’ Naveo jekao primer ustanak Turaka pro-tiv vlade Damata Ferita i njihovoučestvovanje u ratu za nezavis-nost. Saribas je dodao: “Turcisu vojnički narod.” Proceedingsof the TBMM, 22nd Period, 5thLegislative Year, Sesija: 50, 16.1. 2007, str. 26.33 Hasan Oren iz CHP održaoje govor i pričao o PKK i o tomekako SAD ne preduzimaju ništau tom pogledu iako su “Turska iSAD potpisale bilateralni spo-razum o strateškoj saradnji ibezbednosti’’. MehmetKesinoglu i Onur Ojmen iz CHPpodržali su Hasana Orena.Videti u: Proceedings of theTBMM, 22nd Period, 5th Legisla-tive Year, Session 54, 24. 1.2007, str. 36–45.34 Američke trupe uhapsile su4.7.2003.godine 11 pripadnikaturskih specijalnih snaga u sev-ernoiračkom gradu Al-Sulaj-maniija pod sumnjom da sukovali zaveru da izvrše atentatna kurdskog guvernera Kirkuka.Osumnjičeni su dovedeni uBagdad na ispitivanje i pušteniposle 60 sati. Bili su vezani lisi-cama, a preko glave su im bilinavučeni džakovi. Ovako surovtretman turskih vojnika smatranje u Turskoj velikim poniženjem iizazvao je bes javnog mnjenja.

78

mokratskoj kontroli oružanih snaga. Debata je nastavljena udrugim novinama i u elektronskim medijima sve do kraja 2004.godine, ali i početkom 2005. godine, što je ukazalo da postoji ve-ća potreba da se raspravlja o pitanjima bezbednosti. Odgovoriparlamentaraca, slično odgovorima koje su kreatori javnogmnjenja davali u vezi sa parlamentarnim nadzorom formulisanjaNSPD, bili su različiti. Za neke parlamentarce nedostatak parla-mentarnog nadzora i učestvovanja u formulisanju NSPD nijepredstavljalo ozbiljan problem. Na primer, gospodin Ilzas SezaiOnder iz CHP, koji je bio i član Ustavne komisije TBMM (2004),rekao je: “Pošto postoji ustavna odredba i NSPD predstavlja za-konski dokument, nije neophodno diskutovati o njemu u Parla-mentu.”31

Analizom zapisnika sa sednica Parlamenta u dvadeset i dru-gom periodu, koji je počeo u novembru i završio se u junu 2007.godine, otkriveno je da su stavovi Partije za pravdu i razvoj(AKP) i Narodne republikanske partije (CHP) o reformi konven-cionalnog modela civilno-vojnih odnosa u kome je vojska imalaautonomiju u kreiranju obrambene politike i budžeta dosta ra-zličiti. Vlada AKP, zalažući se za učlanjenje Turske u EU i za re-forme koje su u skladu sa EU, potencirala je pitanja transparent-nosti, parlamentarnog nadzora, položaja vojske u odnosu na vla-du, troškova za vojsku i javne potrošnje. S druge strane, CHP ječesto naglašavala pretnje bezbednosti Turske, posebno naglaša-vajući situaciju u Iraku i severnom Iraku. Ova partija je pokre-nula i pitanje o tome zašto SAD ne preduzimaju mere protivPKK. Tokom celog ovog perioda CHP se trudila da umanji zna-čaj reformi civilno-vojnih odnosa. Poslanici CHP, uključujući tui Šukru Elekda i Onur Ojmen (Sükrü Elekdađ and OnurÖymen), u parlamentarnim raspravama održanim u periodu2004–2007. godine, naglašavali su ozbiljnost pretnji po bezbed-nost Turske koje dolaze iz Iraka i iz severnog Iraka kad god bi seraspravljalo o budžetu za odbranu ili o nekom pitanju vezanomza bezbednost. U poređenju sa poslanicima AKP, poslanici CHPsu tih godina posebno opisivali pretnje koje su dolazile iz sever-nog Iraka.32 Oni su, takođe, pokrenuli pitanje pasivnosti SADkada je reč o PKK.33 Uz to, poslanici CHP često su podsećali naincident (2003. godine34) u kome su američke trupe uhapsile tur-ske vojnike u severnom Iraku. Time je dodatno pojačan strah odteritorijalnog rasparčavanja zemlje. Pretnja koja dolazi iz sever-nog Iraka i američka pasivnost bile su česte teme u periodu


BEZBEDNOSTI

2005–2007 ne samo u medijima i Parlamentu, već i u govorimavojnih zvaničnika.

I pored toga što su pretnje po bezbednost zemlje bile jedna odglavnih tema u parlamentarnim raspravama, Parlament se niječvršće zalagao za smanjenje formalnog i neformalnog uticajavojske na politiku, mada su se takvi zahtevi mogli povremenočuti među turskom inteligencijom od 2000. godine. Najhrabrijije bio Hasip Kaplan, poslanik DTP u Parlamentu, koji je na sed-nici Parlamenta održanoj 15. 5. 2008. godine podneo predlogamandmana na član 35 Zakona o službi u oružanim snagama.35

O ovome se u toku 2008. godine vodila debata, ali amandmannije usvojen.

Bezbednosna politika SAD u Iraku i turski civilno-vojni odnosi

Uputno je napraviti poređenje politike koju SAD vode premaTurskoj i bezbednosne politike EU. Demokratska kontrola oru-žanih snaga sastavni je deo bezbednosne politike EU. Shodno to-me, EU traži od Turske da prihvati ovaj demokratski uslov i dauskladi svoj model civilno-vojnih odnosa sa standardima EU.Američka bezbednosna politika, koja do 2000. godine nije pri-davala veći značaj reformama civilno-vojnih odnosa, približavase, kada je reč o Turskoj, politici Brisela od 2007. godine. Vašing-ton danas podržava proces usklađivanja sa EU i podstiče Turskuda ubrza reforme koje vode ka uspostavljanju demokratske kon-trole oružanih snaga.36

Sadašnja američka politika značajno se razlikuje od politikevođene u vreme bivšeg zamenika sekretara odbrane Pola Volfo-vica, koji je 2003. godine kritikovao tursku vojsku što ne preu-zima glavnu ulogu u donošenju odluke kojom bi se odobrilo ras-poređivanje trupa SAD u Turskoj. Volfovic je, u interjvuu datomTV stanici CNN za Tursku (6. 5. 2003) izjavio da je Bušova ad-ministracija bila razočarana neuspelim pokušajem turske vojskeda ubedi Parlament da podrži SAD za vreme rata u Iraku. Činje-nica da je turska vojska pokazala to da poštuje demokratiju i ni-je pokušala da izvrši pritisak na izabranu Vladu, za Volfovica jepredstavljala čin izdaje nečega što je trebalo da bude pokušajSAD da podrži ovakav razvoj događaja. Njegovi kritičari su na-glašavali važnost civilnog uticaja na demokratizaciju u Turskoj itvrdili da Volfovic podriva demokratske principe.


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

35 Za detaljni opis pokušaja Hasi-pa Kaplana pogledati: http://www.haberler.com/dtp-li-kaplan-askeri-darbelerin-gereckesi-olan-haberi/.36 Smatram da se politika SADpribližava politici EU na osnovupodataka iz intervjua sakupljenihu leto 2007.godine u Vašingtonu.Autor je intervjuisao vodećeameričke stručnjake, kao što suAlan Makovski, MortonAbramovic, Bulent Ali Zahvalju-jem se Univerzitetu Merilend iKancelariji za Međunarodne pro-grame što su mi kao gostujućemnaučniku pružili gostoprimstvo uleto 2007. godine. To mi jeomogućilo da sprovedem istraži-vanje o bezbednosnoj kulturiSAD i o turskim civilno-vojnimodnosima.Riza and Mark Perisda bi otkrio njihov stav o reforma-ma u sklopu usklađivanja sa EU icivilno-vojnim odnosima.

79


NILUFER NARLIBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

80

Kada je 2005. godine došlo do porasta evroskepticizma, bilesu usporene i reforme koje su vodile usklađivanju sa EU. Ova-kav obrt bio je posledica neslaganja između SAD i Turske po pi-tanju PKK do kog je došlo nakon što su SAD okupirale Irak.Radnička partija Kurdistana (PKK), nakon što se ponovo aktivi-rala 2004, počela je da napada Tursku oružanim sredstvima sapozicija u severnom Iraku. Kako se povećavao broj žrtava to-kom 2006. godine (koji je kulminirao u septembru i oktobru2007), glavna tema rasprava u turskom Parlamentu postala jeaktivnost PKK u severnom Iraku .

Od 2005. godine, problem sa PKK sve više je opterećivao bez-bednosnu politiku SAD i Turske i postao je glavni izvor napeto-sti 2007. godine. Dok su bezbednosne politike SAD i Turske bi-le u raskoraku, Turska, Iran i Sirija našle su u toku 2007. godi-ne zajednički jezik u vezi sa rešavanjem kurdskog pitanja. To jebila velika promena, s obzirom na činjenicu da je do 1999. godi-ne Sirija štitila PKK kako bi je upotrebila protiv Turske. Poredproblema sa PKK, dodatnu napetost u bilateralnim odnosima iz-među Turske i SAD tokom 2007. godine stvaralo je nerešeno pi-tanje prekograničnih operacija. Taj problem bio je jedna od glav-nih političkih tema u Turskoj uoči održavanja opštih izbora u ju-lu 2007. godine. S obzirom na složenost problema, AKP je veštouspela da odloži početak operacija do 17. 10. 2007. godine. Uoktobru, Parlament je usvojio predlog premijera da se u severniIrak pošalju trupe kao odgovor na sve veći broj ubistava PKK, apritisak javnosti i vojske na Vladu da se preduzmu prekogranič-ne operacije bio je sve veći. Sjedinjene Američke države su bilezabrinute zbog narastajuće napetosti u Turskoj i zbog jačanja an-tiameričkog raspoloženja.

Zategnuti odnosi između SAD i Turske znatno su ublaženiposle sastanka predsednika Buša i premijera Erdogana održanogu novembru 2007. godine. Tema sastanka bila su bezbednosnapitanja, pre svega problem koji sa PKK postoji u Iraku, kao i pre-kogranične operacije. U turskim novinama objavljeno je da jedato “zeleno svetlo” za početak operacija. Rečeno je da SAD tre-ba da obezbede obaveštajne podatke kako bi operacija mogla dapočne (Harryet, 2007). Pristanak SAD na to da prekograničneoperacije budu sprovedene početkom 2008. godine, a potom injihovo uspešno sprovođenje, ojačali su bilateralne veze koje subile ozbiljno narušene kada je turski Parlament 2003. godine od-bacio predlog o raspoređivanju američkih trupa u Turskoj.


BEZBEDNOSTI

Rezultat bezbednosne politike koju SAD vodi u Iraku bio je ra-đanje nesigurnosti u Turskoj, do koje je došlo zbog pojave kurd-skog entiteta u severnom Iraku. Oživeo je sindrom Sevra i pojača-lo se antiameričko raspoloženje, čime je direktno pothranjivanevroskepticizam. Strah od rasparčavanja teritorije, koji je još uvekprisutan, prodrmao je širu javnost u toku 2004. godine. Od počet-ka 2005. godine, u porastu je bio ultranacionalizam, a ljudi su iz-gubili entuzijazam u vezi sa reformama. Počela je da slabi i podrškakoju je reformama pružala EU. Sve to dovelo je do zastoja u proce-su usklađivanja sa EU i usporilo usaglašavanje civilno-vojnih odno-sa. Iako u manjoj meri, zastoj se još uvek oseća. Međutim, turskodruštvo počelo je da obraća pažnju na transparentnost prilikom od-ređivanja budžeta za odbranu i kreiranja obrambene politike.

Usklađivanje sa EU, zabrinutost SAD i Turske u vezi sa bezbednošću u Iraku i institucionalne i kulturne promene

u civilno-vojnim odnosima u Turskoj

Proces reformi koje su u skladu sa EU, započet 2001. godine,doveo je do smanjenja formalnog uticaja vojske. Promenjen je za-štitnički model civilno-vojne usaglašenosti, koji se zasnivao na la-bavom konsenzusu. Kreatori politike u EU bili su zadovoljni usa-glašavanjem civilno-vojnih odnosa sve do 2005. godine kada je za-stoj u reformama i porast evroskepticizma stvorio kod njih zabri-nutost u vezi sa tim koliko je Turska posvećena ovom usklađiva-nju i reformama. Zbog toga je u Izveštajima o napretku reformi uTurskoj za 2006, 2007. i 2008. godinu naglašavan značaj ubrza-vanja reformi u skladu sa EU, kao i potrebe daljeg usaglašavanjatransparentnosti troškova odbrane i transparentnosti na lokalnomnivou.

Na promene civilno-vojnih odnosa u Turskoj indirektno je uti-cala okupacija Iraka i američka bezbednosna politika u Iraku. Pr-vo, u kulturnoj dimenziji, aktiviranjem sindroma Sporazuma u Se-vru bezbednosna politika SAD u Iraku ponovo je oživela konven-cionalnu bezbednosnu kulturu u Turskoj, a naročito uverenja ovodećoj ulozi vojske u suzbijanju pretnji po nacionalnu bezbed-nost koje su nastale u periodu između 2005. i 2008. godine. Zbogtoga je pretnja po teritorijalni integritet Turske koja je dolazila izsevernog Iraka postala problem bezbednosti o kojem se raspravlja-lo u medijima i u Parlamentu, naročito 2004. i 2008. godine. Ob-novljeni strahovi od teritorijalnog raspada i evroskepticizam uspo-


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

81


NILUFER NARLIBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

82

rili su Vladu u sprovođenju reformi da bi 2005. godine došlo dopotpunog zastoja. Iz toga se može zaključiti da svaki problem ve-zan za nacionalnu bezbednost, stvaran ili umišljen, utiče na daljeusaglašavanje.

Uprkos problemima koji su se 2005. godine javili tokom spro-vođenja reformi, kao I uprkos povratku na konvencionalna uvere-nja o nacionalnoj bezbednosti, u Turskoj se rađa nova bezbedno-sna kultura u kojoj građani vojsku više ne smatraju privilegova-nom i nedodirljivom institucijom. Nova politička kultura odbacu-je državni udar ili bilo koju intervenciju vojske u vezi sa civilnimpitanjima. Ona podstiče parlamentarce i građane da pokažu višeinteresovanja za kreiranje bezbednosne politike i izraze svoje sta-vove o tome.

Promene su dovele do neusaglašenosti u civilno-vojnim odno-sima. Ona je vidnija u “novom procesu donošenja političkih odlu-ka”, što je jedan od pokazatelja u teoriji usaglašenosti Rebeke Šif.Novi modalitet odlučivanja, u kojem vojska gubi formalni uticajna civilnu politiku koji je ranije imala i postaje odgovorna civilnimvlastima, uznemirio je neke pripadnike vojske. Novo usaglašava-nje ostvarljivo je ukoliko Turska uspe da prevaziđe krizu demokra-tije koja je nastala polarizacijom društva u odnosu na sledeća pi-tanja: kurdski separatizam i turski ultranacionalizam; islamizacijaili sekularizacija; liberali ili nacionalisti. Novo usaglašavanje bilo bistabilnije da ne postoje jake, umišljene ili stvarne, pretnje po bez-bednost zemlje. Takođe, ono bi teklo bolje kada bi demokratska icivilna kontrola imale podjednak značaj za političku stabilnost.


1. Altýnay, A. (2004) The Myth of the Military Nation: Militarism, Gender,and Education in Turkey. New York: Palgrave Mcmillian.

2. Hakan Y. (2008) „Turski populizam i antievropska retorika“. Rad preze-ntovan na konferenciji pod nazivom Percepcija i pogrešno sagledavanjeu EU i Turskoj. Kamen spoticanja na putu ka učlanjenju, koju je organi-zovao Centar za evropske studije bezbednosti (CESS) i Turski Institut,26–27. jun 2008. godine, Amsterdam.

3. Aydinli, E., Özcan, A. N. i Akyaz, D. (2006) „Turski vojni marš ka Evropi“.Spoljni poslovi, januar/februar 2006.

4. Yücel, G. (2002) „Nove dileme turske politike nacionalne bezbednosti:stari I novi problemi bezbednosti i nacionalni razvoj u periodu posleosamdesetih“. Rad prezentovan na Četvroj Kokalis radionici za stu-dente postdiplomce održanoj na JFK School of Government, Harvard,8–9. februara 2002. godine, Cambridge, Massachusetts.


BEZBEDNOSTI

5. Altýnay, A. G. (2001) Stvaramo građane, stvaramo vojnike; služenjevojnog roka, rod i nacionalni identitet u Turskoj. Doktorska teza, Odsekza kulturnu antropologiju, Centar za postdiplomske studije naUniverzitetu Duke.

6. Schiff, R. (1995) „Razmatranje civilno-vojnih odnosa: teorijausaglašenosti“. Oružane snage I društvo, 22 (1), pp. 7–24.

7. Sakalliođlu U. C. (1997) „Anatomija političke autonomije turske vojske“.Komparativna politika, 29 (2), pp. 151–166.

8. Narli, N. (2008) „Reforme u sklopu procesa usklađivanja sa EU,demokratizacija i novi modalitet u civilno-vojnim odnosima u Turskoj“.Rad prezentovan na skupu Istraživačke komisije Međunarodnog soci-ološkog udruženja pod nazivom „Oružane snage i rešavanje konflikata“,na Nacionalnom univerzitetu u Seulu, korejskoj Vojnoj akademiji i naUniverzitetu za nacionalnu odbranu Koreje, na međunarodnoj konferen-ciji Oružane snage i rešavanje konflikata u globalizovanom svetu,održanoj 14–17. jula 2008. godine u Seulu.

9. Evropska komisija. (2008) „Izveštaj o napretku u Turskoj za 2008“.Brisel: Evropska komisija. Dostupno na http://ec.europa.eu/enlarge-ment/pdf/press_corner/keydocuments/reports_nov_2008/turkey_progress_report_en.pdf

10. „Anket: Asker siyasete karýţmasýn“. („Anketa: Vojska ne treba da semeša“) Hurriyet, 15. novembar 2006. Dostupno na: http://www.gaze-teoku.com/go.php?link=http://www.hurriyet.com.tr.

11. Cemal, H. i Kemal da Andýnclanirdi , M. (2007) „Asker Devlet icindedevlet olmamali“. Milliyet, 10. mart 2007.

12. Aytac, O. i Uslu, E. (2006) „Analiza inauguracionog govora generalaBujukanita“. New Anatolian, 7. septembar 2006.

13. „Baţbakanlýk'tan Washington açýklamasi“. („Nota Kancelarije premijeraVašingtonu“), Hurriyet, 6. novembar 2007.

14. Narlý, N. (2000) „Civil-Military Relations in Turkey“. Turkish Studies, 1(1),pp. 107–127.

15. Luckham, A. R. (1971) „Uporedna tipologija civilno-vojnih odnosa“. Vladai opozicija, 6 (1), pp. 5–35.

16. Katzenstein, P. J. (1996) The Culture of National Security: Norms andIdentity in World Politics. New York: Colombia University Press.

17. Katzenstein, P. J. (1996) Cultural Norms and National Security: Policeand Military in Postwar Japan. Ithaca, New York: Cornell UniversityPress

18. Karaosmanoglu, A. (2008) „Bezbednosna kultura u Turskoj: Stvar evolu-cije ili zapisano u kamenu“. Rad prezentovan na konferenciji Percepcijai pogrešno sagledavanje u EU i Turskoj. Kamen spoticanja na putu kaučlanjenju, koju je organizovao Centar za evropske studije bezbednosti(CESS) i Turski Institut, 26–27. jun 2008. godine, Amsterdam.

19. Oran, B. (2003) „Dis Politika Karanlik“. („Spoljna politika je u mraku“)Radikal, 6. avgust 2003.

20. Cemal, H. (2004) „Milli Piyango, Milli Guvenlik“. („Nacionalna lutrija,nacionalna bezbednost“) Milliyet, 12. decembar 2004.


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

83


ZVONIMIR MAHEČIĆ BZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

84

Dominantni kulturni aspekti u reformihrvatskog bezbednosnog sektoraZvonimir Mahečić

penzionisani pukovnik hrvatskih oružanih snaga i spoljni saradnik Instituta za međunarodne odnose iz Zagreba

Kategorija: Originalni naučni rad

UDK: 355.02(497.5) ; 355.1.072.6/.7(497.5)

Sažetak

Ovde će biti razmatran ishod čitavog niza kulturoloških utica-ja i društvenih vrednosti na proces reforme sektora bezbednosti uHrvatskoj. Suviše se često misli da je ona u službi smanjenja oru-žanih snaga, tako da se ne vodi javna rasprava ni na nacionalnom,ni na međuinstitucionalnom nivou o tome šta stvarno čini profesi-onalizaciju oružanih snaga u današnje vreme. Kao rezultat toga,veći broj vojnih lica počeo je da oseća izvesno emocionalno uda-ljavanje od sopstvene vojne organizacije i profesije. Vojnobezbed-nosne strukture treba da prihvate to da civili imaju pravo prven-stva u vojnobezbednosnim pitanjima, ali izabrana civilna lica tre-ba u isto vreme da sebe predstave kao čuvare bezbednosne i vojneprofesije i položaja sopstvenog ljudstva u društvu. Neophodno jeda se prvo donesu neophodne strateške odluke, a zatim formulišukriterijumi za smanjenje kako bi se osiguralo da ljudi koji najboljeodgovaraju budućim potrebama vojske ostanu u njenim redovi-ma. Naše društvo, politika i nauka nisu uspeli da na ovo pitanjedaju uverljiv odgovor, što verovatno pokazuje neke unapred for-mirane kulturološke predrasude, ostavljajući uverljivije rešavanjesvih ovih pitanja za neka buduća vremena.

Ključne reči: kulturni aspekti, kulturne razlike, strukture od-brane, redukcija, profesionalna vojska, profesionalizacija, reformasektora bezbednosti

Uvod

Ovaj članak će pokušati da prepozna i opiše uticaj niza kul-turnih faktora i društvenih vrednosti vezanih za proces reformesektora bezbednosti kao jedne od dominantnih komponenti de-


BEZBEDNOSTI

mokratske tranzicije. Pri tom, članak će pokušati da ponudi od-govore na pitanje koja količina uloženih napora i ostvarenih re-zultata u reformi sektora bezbednosti zaista potvrđuje to da jedošlo do pozitivne i nepovratne promene u bezbednosnom i voj-nom miljeu, kao i na pitanje da li su demokratske norme neka-ko iskrivljene da bi se uklopile u potrebe određenih partikular-nih kulturoloških nazora, te da li zaista postoji čvrsto utemelje-na civilna kontrola ili još uvek imamo neku vrstu političke par-tijske kontrole u demokratskom ruhu. Pitanje je i koliko je za-konskih okvira u oblasti bezbednosti i odbrane bilo mrtvorođe-no, bez prave šanse da dožive zrelost i neophodni nivo samoodr-živosti, kakav je bio uticaj evroatlantskih procesa integracije nakulturološke promene i obrnuto, kao i kakva je uloga vojnogobrazovanja i obrazovanja civila u oblastima vezanim za odbra-nu i bezbednost i dr.

Smanjenje

Od samog početka reforme sektora bezbednosti, reformski iprelazni procesi, kao i procesi reorganizacije u zemljama tranzi-cije bili su smatrani – u nekima više a u nekima manje – sred-stvom redukcije. To je nekada išlo tako daleko da su neke zemljeotvoreno izjavljivale, čak i pismeno, da je im je glavni cilj pod-jednako smanjenje borbenih sredstava, personala i opreme, dokje pitanje delotvornosti imalo u najmanju ruku drugorazred-nu važnost (ovaj trend možemo prepoznati, na primer, kodBere, 2003, kao i u nekim drugim izvorima). Ovaj pristup subez razlike „kupile“ političke institucije, vojne strukture, ne-zavisne organizacije, pa i najširi slojevi društva, a onda ga vr-lo uspešno „prodavale“ nama. Bilo je vrlo teško razlikovatikoja je od ovih struktura bila okidač za pokretanje ovog pro-cesa, dok su u isto vreme glasovi onih koji su se tome proti-vili bili malobrojni i usamljeni.

Osnovni rezultat ovog procesa bilo je to što su, na primer, Hr-vatske oružane snage, kao i u mnogim drugim zemljama u tran-ziciji, doživele smanjenje po gruboj proceni od 60% do 70%,dok je u isto vreme proces izgradnje njihovih kapaciteta bio ilipotpuno zanemaren ili se, uprkos najboljim političkim namera-ma, suočio sa nedostatkom resursa, najpre ali ne i jedino, finan-sijske prirode. Ovo je, na nesreću, išlo paralelno sa mešanjem u

DOMINANTNI KULTURNI ASPEKTI U REFORMI HRVATSKOG BEZBEDNOSNOG SEKTORA

BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

85



BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

86

adekvatnu organizacionu strukturu, preklapanjem nadležnostiodređenih funkcija (ili pokušajem da se izbegne odgovornost) inedostatkom jasne vizije o stvaranju precizne, nedvosmislene sli-ke o vojnim ciljevima, ulogama i zadacima.

Praktično, smanjenje se smatralo univerzalnim lekom, kojimože da reši sve naše probleme vezane za politička i vojna pita-nja integracije u međunarodne organizacije kao što je NATO, alii za sve domaće probleme koje su iznedrile godine zloupotrebevojnih struktura iz političkih razloga, kao i sve veći nedostatakresursa.

Obveznici, dobrovoljci na platnom spisku i profesi(onalizaci)ja

Pokušaji da se smanje hrvatske oružane snage išli su paralel-no sa političkom odlukom da se istraje u ukidanju obaveznogsluženja vojnog roka. Razlozi koje je izneo tadašnji ministar od-brane uglavnom su se vrteli oko pokušaja da se uštedi novac, za-to što je sistem obaveznog služenja vojnog roka smatran skupim.Međutim, postoji tu i nešto drugo. Ovo je jedna od mnogih situ-acija gde je politička elita odlučila da za postizanje svojih ciljevaupotrebi autoritet NATO saveza. Ali niko se nije zaista potrudioda objasni koji to NATO standard izričito zahteva da zemlje utranziciji ukinu obavezno služenje vojnog roka, naročito u tre-nutku kad najmanje pola zemalja u NATO još uvek imaju oba-vezno služenje vojnog roka u svojim zemljama.

Što je još važnije, nije sproveden dijalog ni na nacionalnom,ni na međuinstitucionalnom planu o tome šta stvarno podrazu-meva profesionalizacija oružanih snaga. Značajno je to što nauč-ne ustanove i nezavisne institucije nisu smatrale da je potrebnoda podstaknu takvu diskusiju. Možda bi neutralni posmatračmogao da dođe do zaključka da bi najvišim političkim i vojnimfunkcionerima bila dovoljna samo ta činjenica da je Vojska za-snovana na dobrovoljačkom principu koji plaća država iz svogbudžeta kako bi potvrdili to da postoji profesionalna vojska. Na-ravno, vojna profesija i profesionalna vojska su nešto mnogo vi-še od toga. Profesionalna etika, stručnost, prava kombinacija in-dividualnih vrednosti i znanja, uz razuman nivo odgovarajućesavremene opreme koja zadovoljava najnovije standarde i kojautiče na organizacionu strukturu i funkcionisanje vojnobezbed-


BEZBEDNOSTI

nosnih struktura predstavljaju neke, ako ne i ukupne elementečije prisustvo ili pak nepostojanje dokazuju, na kraju krajeva, dapostoji profesionalizovana vojska.

Veliki značaj među ovim elementima bi trebalo da ima odnosvojnobezbednosnih struktura i civilnog dela društva. Da li ćeukidanje obaveznog služenja vojnog roka značiti potpuno gu-bljenje kontakta sa civilnim društvom? Mali broj ljudi se usudioili osetilo potrebu da postavi ovo pitanje, a kamoli da odgovorina njega. Ukoliko se oružanim snagama oduzmu civilni obvezni-ci, do koje mere će to uticati na osećanje profesionalnih vojnikada imaju nešto zajedničko sa civilnom zajednicom, kao i na na-čin na koji će mu dati podršku, pa da u nekom trenutku budu ipod uticajem civilnih vrednosti i civilnog načina života. Kako ne-ki kažu, ukidanje obaveznog služenja vojnog roka obično dolazikao delimični blagoslov (Dandeker, 2002), gde se ono što je do-bro meša sa onim što je loše. Način na koji je ova radikalna pro-mena uvedena u okviru Hrvatskih oružanih snaga svakako nijeostavio nimalo vremena za razmišljanje i sagledavanje svih pred-nosti i mana takvog poteza.

Pitanje regrutovanja novog personala, stepena njihovogostanka u službi, neizbežno prenaprezanje zbog prihvatanja za-dataka koji su izvan njihovog delokruga, kvalitet oružanih sna-ga na koje su već dosta negativno uticali namerno insistiranje napronalaženju tzv. „svog mesta na svetu“, posledice takvih podu-hvata na vojnu kulturu, te neophodna prilagođavanja na potre-bu da se neprekidno uvode strateške promene i, na kraju, ali nei najmanje važno, realan odgovor na pitanje očuvanja i podstica-nja borbene gotovosti i kapaciteta, dok je sa druge strane borbasve manje moguća i malo verovatna, predstavljaju pitanja o ko-jima niko nije zaista želeo da govori.

Transformacija i emocionalno distanciranje

Kao rezultat procesa transformacije i jakog naglaska – barkad su u pitanju grafikoni – na organizaciono restrukturisanje ismanjenje vojske koje je nametnuto odozgo, mnogi vojnici supočeli da osećaju izvesnu emocionalnu distancu u odnosu nasvoju vojnu organizaciju i profesiju. To je, naročito, tačno za pe-riod posle završetka velikih emocionalnih tenzija, koje su nasta-le kao rezultat potrebe da se brani zemlja i narod, a koje polako


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

87



BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

88

nestaju u potonjim godinama. Mnogi vojnici su se našli prite-šnjeni veoma neprijatnom dilemom. Osećali su pritisak patrioti-zma, zahteva institucionalizovane etike (u kom god obliku i obi-mu da je postojala), manje grupe su pozivale na čast i dužnost,što je ponekad bilo u neskladu sa patriotizmom i institucional-nom etikom, kao i individualnom ličnom etikom, tako da je po-nekad bilo jako teško pomiriti ih sa prva tri gore navedena ele-menta.

Kako su sve ove sile koje su uobličavale način razmišljanja iponašanje običnih pripadnika vojske u isto vreme proizvodileposledice, a oni se suočavali sa posledicama reforme, transfor-macije i smanjenja, lako se može razumeti stepen njihove dezin-tegracije i gubitka iluzija. Sve ovo rezultiralo je nekom vrstomemocionalnog udaljavanja od vojne službe, koje se javljalo u raz-ličitoj formi, ali može se reći da nijedna forma nije pokazala, ilida je malo njih pokazalo, pozitivne rezultate.

Uloga reforme sektora bezbednosti

Na proces reforme sektora bezbednosti uglavnom se gledakao na reformu koja je u službi adaptacije na vojne strukture Za-padne Evrope, odnosno na NATO standarde. Kako bi se spro-vela uspešna reforma domaće političke i vojne strukture, ne sa-mo u Hrvatskoj, obično se upošljavaju i koriste usluge čitavogniza stranih institucija ili organizacija. Taj spektar obuhvata in-stitucije, počev solidnih državnih faktora, preko manje-više neza-visnih institucija i ekspertskih organizacija, pa sve do privatnihfirmi za obezbeđenje.

Pošto je imao priliku da radi, razgovara i razmenjuje mišlje-nja sa nekim stranim ekspertima koji dolaze is sve tri navedenekategorije, autor ovog članka imao je i priliku da bude svedoktoga da mnogi od onih koji rade u ovim institucijama i organi-zacijama pokazuju ozbiljne nedostatke i manjkavosti. Prvo, po-nekad je očigledno da je njihovo poznavanje materije nedo-voljno. Drugo, što je još važnije, oni su često pokazivali ozbi-ljan nedostatak poznavanja i razumevanja domaćih društve-nih i političkih okvira, te još veće nerazumevanje istorijskih itradicionalnih faktora, koji utiču na izglede za uspešnu refor-mu i transformaciju.


BEZBEDNOSTI

U takvom okruženju, ne treba da čudi to što se dešavaju ra-zni neobični fenomeni na putu u ovaj navodni raj! Kada je 1997.godine tadašnji predsednik Hrvatske usvojio novu organizacijuMinistarstva odbrane i Generalštaba, oni su bili više nego vernakopija Pentagona. Ovu činjenicu upotrebio je tada jedan od vo-dećih ljudi u Ministarstvu odbrane, general u aktivnoj službi, ka-ko bi objavio da ova činjenica jasno potvrđuje i garantuje našusinergiju sa oružanim snagama NATO zemalja. Nasuprot tome,kada je u saradnji sa NATO bila organizovana konferencija natemu zaštite i odgovornosti za poverljive podatke iz oblasti naci-onalne bezbednosti, neki od stanih učesnika, kada su upitani oodgovornosti poslanika u Parlamentu, snažno su podržali idejuo tome da poslanici ne mogu biti odgovorni za bezbednosni pro-pust odavanja poverljivih informacija!

Kolika god da je važnost ishoda reforme sektora bezbednosti,ne mogu se prenebregnuti određene posebnosti koje su karakte-ristične za ovaj proces. Kad se analizira zvaničan stav, posmatraččesto može steći utisak da najviši politički i vojni funkcionerismatraju da je reforma sektora bezbednosti uspela samim tim štosu se opredelili za ovaj proces, ne čekajući da on proizvede rezul-tate. Drugo, reformi sektora bezbednosti treba dati odgovaraju-ći značaj, ali samo kao delu jačanja ukupnih društvenih i institu-cionalnih kapaciteta. Ona se ne može ni na koji način odvojiti odhitne neophodnosti da se izgrađuje čitavo društvo. Samim opre-deljenjem za reformu sektora bezbednosti, a bez dovoljno ozbilj-nog planiranja ukupnih društvenih i institucionalnih kapaciteta,državne strukture nedvosmisleno šalju signal da je uloga reformesektora bezbednosti manje da izgrađuje društvenu svest, sprem-nosti i kapacitete, a mnogo više da služi partikularnim interesi-ma vodeće političke i profesionalne elite.

Pitanje civilne kontrole

Veoma popularna reč tokom poslednjih deset do petnaest go-dina u najvećem broju zemalja u tranziciji bila je civilna kontro-la nad vojnim strukturama. Mnogi strani savetnici, koji su uče-stvovali i u pokušajima da izvedu naše oružane snage na odgo-varajući i ispravan put, naročito su naglašavali to da bismo kaorezultat procesa reforme sektora bezbednosti mogli najzad daostvarimo taj blagoslov da imamo civilnu kontrolu nad našim


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

89



BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

90

bezbednosnim strukturama i oružanim snagama. Ono što oni ni-su shvatili, zbog nedovoljnog poznavanja situacije ili zato što senisu dovoljno potrudili ili zbog oba, jeste činjenica da su sve ze-mlje u regionu imale civilnu kontrolu nad bezbednosnim struk-turama i snagama još u ono vreme kada je Centralni komitet Ko-munističke partije bio na vlasti. Ono čemu mi treba da težimo ni-je civilna kontrola, nego demokratska kontrola vojnog i bezbed-nosno-informativnog sistema.

Ova pogrešna predstava dobila je drugačiji oblik pred parla-mentarne izbore 2000. godine kada su mnogi članovi diplomat-skog kora izražavali zabrinutost zbog toga što bi generali moglida odluče da preuzmu vlast posle smrti predsednika Tuđmana.Po ko zna koji put, oni nisu uspeli da shvate i pravilno ocene či-njenicu da najviše vojno rukovodstva nikad nije predstavljalo sa-mo po sebi pitanje koje ima politički značaj. Istina je da su naj-viši vojni funkcioneri bili u bliskoj vezi sa najjačom političkomstrankom i da su imali istaknutu ulogu u skoro svim javnim de-šavanjima. Međutim, to nije bilo zato što su oni želeli da izrazesvoje političke ambicije. To je jednostavno bila posledica toga štosu ih zloupotrebljavale vladajuće stranke, kao i toga što najvišivojni funkcioneri ne poznaju pravila adekvatnog ponašanja voj-nih snaga u demokratskom društvu, te (ponajviše) toga što gene-rali nisu bili spremni da rizikuju svoj položaj tako što će izrazitibilo kakvo nezadovoljstvo zahtevima koje im postavljaju pripad-nici najviše političke nomenklature.

Sasvim je razumljivo, celokupno političko rukovodstvo to-kom poslednjih dvadeset godina bilo je sklono da zaboravlja, vi-še ili manje prikriveno, to kako civilna kontrola bezbednosnihstruktura i oružanih snaga ne sme da bude jednostran odnos.Ako civilne strukture insistiraju na tome da bezbednosne i vojnestrukture treba zdušno da prihvate pravo prvenstva civila u sferiodbrane i bezbednosti, ovi istovremeno treba da se pokažu kaočuvari bezbednosti i vojne profesije i položaja svog ljudstva udruštvu. Ovo je utoliko neophodnije ukoliko se ima na umu toda vojna lica i pripadnici državne bezbednosti ne mogu da for-miraju sindikate i organizuju štrajkove i demonstracije kako bise izborili za svoj položaj u društvu. Iznad svega, iako političariimaju pravo da donose sve odluke vezane za vojnobezbednosnestrukture, ovi takve odluke ne treba da donose bez prethodnogozbiljnog konsultovanja sa najvišim bezbednosnim i vojnim ru-kovodiocima. Kada je tadašnji Ministar odbrane javno najavio


BEZBEDNOSTI

da će za nekoliko meseci (!?) obavezno služenje vojnog rokabiti ukinuto, to je uradio a da prethodno nije razgovarao oovoj temi sa tadašnjim načelnikom Generalštaba. On čak ni-je tražio ni bilo kakvu vojnu analizu, ali se zato veoma nalju-tio kada je načelnik Generalštaba posle toga u javnosti izra-zio svoje nezadovoljstvo.

Pitanje manjina

Jedan od elemenata koje treba uzeti u obzir prilikom razma-tranja toga da li konkretne oružane snage ispunjavaju kriteriju-me da bi se mogle smatrati postmodernim snagama jeste njihovstav prema manjinama. Hrvatske oružane snage su prema gru-boj podeli poslednjih dvadesetak godina prošle su kroz tri faze.Prvo, od početka devedesetih godina, njih je karakterisalo širo-ko i nediskriminatorno regrutovanje personala (što je najvećimdelom bilo posledica situacije u kojoj su se oni sami, država i ce-lo društvo nalazili). Drugo, negde godinu-dve posle završetka ra-ta počela je da se manifestuje, može se reći, velika stagnacija, jernije bilo značajnijeg podmlađivanja personalne strukture. Ko-načno, period posle 2000. godine obeležio je proces smanjivanja.

Ova poslednja faza bila je izrazito značajna za budućnost Hr-vatskih oružanih snaga, ali postoji zabrinutost povodom toga daone nisu bile vođene na odgovarajući i sistematičan način. Upra-vo u to vreme, jedan od vodećih vojnih rukovodilaca izjavio je:prvo ćemo izvršiti redukciju, a zatim izraditi strategiju na bazi to-ga šta je ostalo od personala (!?). Da je bilo pravog razumevanjasituacije i toliko potrebne vizije, koja bi se zasnivala na razume-vanju promene kulturološkog obrasca u kome će vojska funkci-onisati u narednim godinama, tada bi logičan sled bio da se pr-vo donesu neophodne strateške odluke, a zatim formulišu krite-rijumi za smanjenje vojske. Time bi se osiguralo to da ljudi kojinajbolje odgovaraju budućim potrebama vojske ostanu u njenimredovima.

Dakle, pitanje je kako su prošle manjine u ovim procesima.Dosta dugo žene su predstavljale 15% personala, ali najvećimdelom su bile na pozicijama sa niskim činovima i odgovornosti-ma. Kao što se moglo očekivati, nema 15% žena među genera-lima, niti među visokim oficirima (od majora do pukovnika).Premda su natprosečno zastupljene među civilnim osobljem u


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

91



BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

92

Ministarstvu odbrane, u redovima vojske najviše su se približileprosečnoj zastupljenosti u NCO, gde čine skoro 10% ove kate-gorije. (Svi izneti podaci odnose se na period od pre par godina.)Kad je reč o etničkoj strukturi, skoro 2% personala izjasnilo seda su pripadnici drugih nacionalnosti. Zanimljivo je da se najve-ća zastupljenost etničkih grupa nalazi među generalima i višimoficirima.

Konačno, dve trećine personala izjasnilo se da su katolici, ajednu trećinu čine pripadnici ostalih veroispovesti i ateisti. I tu jeproporcionalno najveći broj drugih religija i ateista bio međuzvaničnicima Ministarstva odbrane, oko 70%, a među generali-ma i drugim visokim oficirima oko 45%.

Na samom početku formiranja Hrvatskih oružanih snaga po-seban prostor obezbeđen je za verske obrede vojnika u kasarna-ma. Naravno, to je prvo urađeno za katolike, koji su brojčanonajjača grupacija, a posle izvesnog nećkanja i administrativnogslaloma konačno su obezbeđeni isti uslovi i za pripadnike drugihveroispovesti.

Učestvovanje u međunarodnim vojnim misijama i operacijama

Nevezano za druga operacionalna pitanja učestvovanja u među-narodnim vojnim misijama i operacijama, široko rasprostranjenaosetljivost na ljudske žrtve ističe se kao zajednički imenitelj u najve-ćem broju društava. Tokom rasprava koje su prethodile hrvatskomučlanjenju u NATO, pojedini delovi javnosti, mediji i neke NVOpokazali su veliku zabrinutost za živote hrvatskih vojnika.

Zvanični predstavnici Vlade i Ministarstva odbrane pokušali suda ubede javnost u to da je posao vojnika i njihova dužnost da uče-stvovanjem u takvim operacijama predstavljaju svoju zemlju. Čakje više puta ponavljano to da su vojnici dobrovoljno izabrali opa-snost kao deo svojih dužnosti i svog života od prvog dana kad supristupili vojsci.

Iako u ovom rezonovanju ima istine, treba priznati da je, bar uslučaju Hrvatske, najveći broj vojnika u prošlosti stupio u vojskukako bi branio zemlju ili, da kažemo otvoreno, njihov prioritet bioje da učestvuju u tzv. unutrašnjim operacijama. Danas je situacijaobrnuta. Mnogi novopridošli pripadnici vojske naglašavaju to dažele da se pridruže nekim međunarodnim vojnim misijama ili ope-


BEZBEDNOSTI

racijama kada završe osposobljavanje i obuku. Šta se nalazi u po-zadini ovoga i kako to objasniti?

Kriza u ekonomiji u kombinaciji sa malobrojnim mogućnosti-ma za nalaženje posla na drugim mestima, čini posao vojnikaatraktivnijim, obezbeđujući veću dugoročnu sigurnost nego privre-da. S druge strane, plate u državnoj administraciji, uključujući u toi vojsku, nisu tako visoke kao u nekim granama privrede. Suočenisa realnošću života i sa padom životnog standarda svojih porodica,vojna lica i oni koji žele da postanu pripadnici vojske, brzo su shva-tili da značajne dnevnice koje se isplaćuju tokom služenja u među-narodnim vojnim operacijama, uz redovne plate, omogućuju voj-nim licima da podignu svoj životni standard i standard svoje poro-dice. Da bi to ostvarili, oni prihvataju to da rizikuju svoje živote.

Postoje i druga pitanja koja, ne samo u Hrvatskoj, ostaju bezodgovora. Da li manje obrazovani, obični ljudi idu u takve misijezajedno sa sinovima bogatih i moćnih političara i direktora? Moguse, takođe, čuti mišljenja da se gubitak života nekog vojnika u mi-rovnoj vojnoj misiji ili operaciji može jedino smatrati gubitkom(Langston, 2000). Najvažnije pitanje na koje je već trebalo da voj-nobezbednosne strukture daju odgovor jeste da li mi gubimo spo-sobnost za unutrašnje operacije time što previše sopstvenih resursa,jedinica i osoblja šaljemo u operacije van sopstvenog delokruga.Konačno, imaju li ovakve operacije ikakvog smisla, jer (kako kažeKaforio) oružane snage svuda u svetu šalju se da rešavaju problemekoji nisu njihov posao.

Nažalost, hrvatski najviši politički rukovodioci čak i ne posta-vljaju to pitanje, a kamoli da na njega traže odgovore.

Percepcija bezbednosti

U pokušaju da se javnost uveri u to da je pristupanje NATOneophodan i neizbežan korak, politička elita u mnogim zemljamau tranziciji iznosila je argumente koji su potvrđivali da će rezultatdobijanja punog članstva u NATO društvu omogućiti da ostvariveći stepen bezbednosti. Međutim, bezbednost se može posmatratikao izrazito diversifikovan termin. Kad su u pitanju građani, onošto njima najviše znači jeste njihova lična bezbednost, obezbeđenjesopstvene egzistencije i dobrobiti, javni red i mir, kao i svi oni ele-menti koji im pomažu da sa određenim stepenom izvesnosti plani-raju sopstvenu budućnost i budućnost svoje porodice. Ekonomska


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

93



BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

94

sigurnost se delimično preklapa sa već pomenutom ličnom bezbed-nošću, ali ima mnogo šire značenje, jer ona predstavlja element ko-ji presudno utiče na bezbednost čitavog društva. Ekonomski razvoji rast predstavljaju najveće prioritete u svakom društvu, a istovre-meno predstavljaju i elemente koji su mnogostruko osetljivi u krh-kim društvima kakva postoje u zemljama u tranziciji. Nacionalna,kao i međunarodna bezbednost predstavlja treći i najviši prsten bez-bednosti, koji često zloupotrebljava politička elita (Institute for In-ternational Relations, 2008).

Očekivalo se da će pristupanje Hrvatske NATO savezu poveća-ti bezbednost. Nju i danas ne samo političari, nego i građani sma-traju najvećom prednošću hrvatskog pristupanja NATO. Kao imnogi drugi elementi, percepciju bezbednosti hrvatskog pristu-panja NATO skoro je nemoguće kvantifikovati. Ako bezbed-nost zaista bude povećana ili bar ako najšira populacija zadržiisto mišljenje, onda je to nešto što će bar neko vreme pozitivnoindirektno uticati na druge oblasti državnih aktivnosti, kao i nacelokupno društvo.

S druge strane, nije sigurno da je to baš tako, niti da to poveća-nje bezbednosti treba shvatiti kao Sveto pismo. Zvanične strukturei neki naučnici vole da naglase to da pristupanje NATO znači pro-širenje oblasti bezbednosti u Evropi. Međutim, bezbednost se, kaoukupni zbir svih interesa, ne može posmatrati samo u okvirima ze-malja članica NATO. Ako se one same, njihove institucije i građa-ni osećaju bezbednije, sasvim je logično očekivati da će se neko dru-gi ko je na drugom kraju ove jednačine osećati manje bezbednim.A ako ima takvih koji se u tzv. Evroatlantskoj oblasti osećaju ma-nje bezbednim, a ima dovoljno dokaza da je to upravo tako, ondaautor ovog članka nije jedini koji veruje da u stvarnosti pristupanjeNATO neće promeniti, niti će dramatično povećati bezbednost uEvroazijskoj oblasti. Znači, naše društvo, politika i nauka nisu us-peli da na ovo pitanje daju uverljiv odgovor, što pokazuje, priboja-vamo se, i neke unapred formirane kulturološke predrasude.

Uloga kulturoloških razlika u stvaranju ili u tolerisanju kriza i konflikata

Analiza rizika i procena, koje se zasnivaju na neospornim po-dacima i koje se primenjuju prema određenim unapred definisa-nim procedurama, trebalo bi da imaju presudnu ulogu u utvrđi-


BEZBEDNOSTI

vanju nacionalnog bezbednosnog okvira svake zemlje. To, ustvari, znači da bi prilikom svakog odlučivanja racionalnost tre-balo da bude prepoznata, zasnovana i prihvaćena kao zamajac.Međutim, da bi bio dostignut ovaj ideal, oni koji dolaze sa civil-ne, bezbednosno-informativne i vojne strane treba da buduspremni na to da prevaziđu kulturološka, unapred formirana ipristrasna, predubeđenja i zaključke.

U stvarnosti se veoma često može videti da su, na najvišim po-litičkim i profesionalnim nivoima gde bi trebalo da je ima najma-nje, potezi vođeni iracionalnošću. Nigde se to ne može bolje vi-deti nego u oblasti koja je prepoznata kao oblast proizvodnjemržnje (Ingrao, 2003). Usuđujem se reći da u nešto manje dra-matičnoj formi ona postaje proizvodnja razlika. Umesto da setraži zajednički imenitelj, političari, politički analitičari i bezbed-nosni analitičari isuviše često kopiraju pozitivne i negativne ele-mente određene teme koju proučavaju (obično je to neko iz su-sednog dvorišta ili neka od manjinskih grupa) na temu u celini.Nevolja sa takvim pristupom je u tome što on može izrazitomnogo uticati na naše strateške odluke i izbore (Fischerkeller,1998).

Ovo sve dovodi do toga da etnicitet ili bilo koja druga vrstapartikularizma preuzima primat nad demokratskim, odnosnokvalitetnim procedurama upravljanja, ne samo na nemirnomBalkanu ili u Jugoistočnoj Evropi, nego i širom sveta. Postavljase pitanje da li su ovi trendovi, ili mogućnost za njihovo ponov-no javljanje, nepovratno iskorenjeni kao posledica demokratsketranzicije i procesa reforme sektora bezbednosti u našim zemlja-ma. A odgovor za sada, bazirano na svakodnevnom iskustvu iinsajderskom pogledu, ostaje i dalje negativan.

Naravno da ove kulturne predrasude i sudovi ne postoje sa-mo u jednom obliku i ne utiču samo na jedan način. U pogledunekih budućih međunarodnih vojnih operacija i našeg učestvo-vanja u njima, izgleda da je moguće da razumevanje kulturnihrazlika (Peters, 1995– 1996) i njihova upotreba u prilog sopstve-ne koristi mogu imati snažniji uticaj na ishod sukoba/ratova/po-buna, nego većina striktno vojnih elemenata. Ovo se, na primer,manifestuje i može se lako prepoznati na evropskom tlu kod op-šte prihvaćenog utiska pretnje koja dolazi od Juga/Istoka i rastu-ćih strahova na Severu/Zapadu (Richter Malabotta, 1998). Sko-ro da je ovo postala čarobna reč za većinu evropskih političara igrađana, nešto što se smatra tako čvrstim i dokazanim da ne mo-


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

95



BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

96

ra da se dalje analizira i razmatra. Međutim, mora se postavitijeretičko pitanje da li Sever i Zapad jedini mogu da polažu pra-vo na osećanje nesigurnosti i pretnje u ovom trenutku. Naročitou svetlu obilja dokaza da su Jug i Istok više propatili tokom celeistorije od Severa i Zapada, nego što je to bilo obrnuto.

Postmoderni vojni i kulturološki aspekti

Kulturološki aspektima koji utiču na ponašanje i funkcio-nisanje institucionalizovane etike moderne vojske ili pak nanjeno nepostojanje moraju se izvagati u svetlu ličnog moralasvakog pojedinačnog vojnika (Brinsfield, 1998). Veza izmeđuova dva aspekta nije tako jasno definisana, a u najmanju ru-ku je nejasna. Dok vojne strukture imaju odgovornost za onoprvo, jedva da neko može da ih krivi za ovo drugo. Pa ipak,bilo koje neprihvatljivo ponašanje, prekršaj ili krivično delokoje izvrši pojedinačni vojnik potkopava kredibilitet čitavevojnobezbednosne strukture, pa čak i same države.

Stoga pitanje sa kojim se suočavaju sve moderne vojskeodnosi se na to kako obezbediti implementaciju društvenihvrednosti i pogodnosti da bi se obezbedilo adekvatno pona-šanje vojnika u svim datim okolnostima. Jedan način je da seprimeni sila državnog i vojnog aparata kako bi se vojnicimanametnula određena vrsta ponašanja. Druga opcija je da sevojnici podstaknu na to da svoje postupke baziraju na obja-šnjenju uzroka, na unapred pripremljenoj moralnoj obuci, teda se obezbedi održanje visokih standarda davanjem ličnogprimera.

Nevolja sa vojnim strukturama jeste u tome što one imajutendenciju da budu prilično konzervativne kad je u pitanjupromena fundamentalnih vrednosti i prihvatanje novog nači-na postupanja. Najveći broj vojski, ili čak jedinica koje ih či-ne, imaju svoj espirit de corps koji njeni pripadnici smatrajuskoro svetinjom. To što oni predstavljaju često nema nikakveveze sa društveno prihvatljivim vrednostima i verovanjima.Ovaj problem će postati čak i veći u budućnosti zbog neop-hodnog podmlađivanja oružanih snaga. Kako pomiriti noveljude i stare vrednosti? Koliko delotvoran i uspešan može bi-ti tzv. program izgradnje karaktera unutar vojske, ko i sa ko-jim sredstvima treba obezbediti kompatibilnost sa društvenim


BEZBEDNOSTI

sistemom vrednosti? Ove stvari ne funkcionišu u potpunostini u drugim institucijama koje su mnogo bliže civilnom nači-nu života, pa zašto bi funkcionisale u vojsci.

Svako društvo mora da odgovori na pitanje o tome šta jeto što treba da čini osnovu života i rada vojske. Da li je to ne-ki nedodirljivi vođa u demokratskom ruhu, otac nacije,Ustav, zastava i himna, espirit de corps, nacija, individualnaljudska i građanska prava ili pak nešto drugo? Kad je već rečo građanskim pravima, možemo se zapitati šta je sa funda-mentalnim razmimoilaženjem između građanskih – neki bičak rekli ljudskih – prava i izvršavanja naređenja koje vojnahijerarhija često surovo nameće. Šta je sa ograničavanjem slo-bode govora u vojsci, što je posledica kulture izvršavanja na-ređenja i gde je ta zamišljena linija posle koje sloboda govo-ra predstavlja opasnost za izvršavanje obaveza koje proističuiz ciljeva i zadataka oružanih snaga (Kiel, 2007)? S drugestrane, da li će ubuduće svaka četa ili bataljon morati da ima-ju svog pravnika i kapelana/oficira koji će utvrđivati etič-ku/versku/duhovnu podobnost? Odgovori na ova pitanja uvelikoj meri verovatno zavise od odgovora na suštinsku dile-mu koju treba da reši svako u svom društvu. Mi smo ti kojitreba da odluče da li ćemo krenuti putem dalje militarizacijedruštva, koja je posledica realne ili zamišljene opasnosti odterorizma, ili bi trebalo da pažnju i sredstva usmerimo ka da-vanju civilnog karaktera vojnim strukturama. U oba ova slu-čaja, pre nego što se odlučimo koji od njih da izaberemo, tre-ba da sprovedemo široku javnu raspravu o tome koji su efek-ti ovih puteva.

Ideološke prepreke čija je posledica dobrovoljno prihvatanje jednoumlja

Sve promene koje su se dešavale tokom poslednjih dvade-setak godina vojničku profesiju i vojnike ostavile su nekakona čistini. Pošto su u pitanju stroge strukture, koje se veomamnogo oslanjaju na jaku hijerarhiju, oružane snage general-no ne podržavaju i ne podstiču različita mišljenja, slobodumišljenja i suprotstavljanje u vojničkim redovima. U društvukoje je prihvatilo demokratske vrednosti i demokratski način


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

97



BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

98

rešavanja stvari, tj. demokratski način donošenje odluka, voj-ska u suštini predstavlja nedemokratsko ostrvo u moru.

U nečemu što podseća na idealni svet, lična etika bi treba-lo suvereno da vlada nad politikom. U praktičnom životu pakizgleda da politika definiše etiku, pripremajući time teren zasve vrste jednoumlja, zato što ideološki pogledi obeshrabrujubilo kakvu šansu da lična etika utiče na uobličavanje politike.Ovo utiče bar u nekoj meri na to da profesionalna vojska iz-vršava zadatke.

Odnos između društva i bezbednosnih struktura je u veli-koj meri određen pravilima koja se javljaju na međusobnojsuprotstavljenosti koncepta bezbednosti i prava na informisa-nje. Nažalost, u Hrvatskoj ova pravila su u velikoj meri me-đusobno suprotstavljena. Zakon o pravu na slobodan pristupinformacijama predviđa pravo svakog pojedinca da može davidi i pregleda sve informacije koje smatra važnim i za kojemože da donese validno pravno zasnovano uverenje da topravo ima, osim ako neki specijalni zakon ne predviđa odre-đene restrikcije tog prava. Stoga, Zakon o zaštiti ličnih poda-taka kaže da se nikakvi podaci koji se odnose na konkretnogpojedinca ne mogu dobiti bez njegovog/njenog pristanka. Te-oretski, građani imaju sva prava da pristupe bilo kojim infor-macijama koje se odnose na to kako, npr. Vlada, Ministar-stvo odbrane ili Generalštab funkcionišu, iako u praktičnomsmislu najveći deo tih podataka može da im bude uskraćen,jer će se u najvećem broju slučajeva oni ticati nekog određe-nog lica bez čije saglasnosti neće biti moguće te podatke datina uvid licima koje ih traže.

Promene u bezbednosnim krugovima poslednjih decenijavrlo jasno sugerišu to da oružane snage širom sveta treba dapodstiču razmišljanje i izražavanje mišljenja i ideja kako bione bile osposobljene da se delotvornije nose sa modernim,transponovanim i asimetričnim pretnjama. Za potrebe ovogčlanka treba napraviti razliku između bar dva dela ovog pro-cesa. Pošto se kod izvršavanja odluka i naloga sve što nije br-zo i odlučno izvršenje može smatrati štetnim i kršenjem pro-fesionalne etike, prilikom planiranja, pripreme i perioda kon-sultacija treba saslušati sve kvalitetne ideje i o njima razgova-rati kako bi se povećale šanse za ostvarenje najdelotvornijegprocesa donošenja odluka.


BEZBEDNOSTI

Nažalost, svedoci smo da postoji jedan, ne baš optimalan,pristup ovom pitanju, zato što niži činovi imaju veći strah odtoga da će uvrediti svoje nadređene, te pokušavaju da pogo-de šta ovi žele da čuju. Godine ideološkog uticaja, bilo otvo-renog bilo prikrivenog, ostavile su trag na mnoge pripadnikebezbednosnih struktura, čineći da oni pre pribegavaju dobro-voljnom usvajanju prepreka i zabrana, čak i onda kada to ni-ko od njih ne traži, nego što rizikuju da dođu u koliziju sa po-litičkom i vojnom hijerarhijom.

Zaključak

Propust najviših političkih i vojnih rukovodilaca da govore ogore navedenim pitanjima izgleda da potvrđuje to da se reformasektora bezbednosti vidi u najboljem slučaju kao način da se pro-mene organizacione strukture i, u manjoj meri, funkcije bezbed-nosnih službi i vojnih snaga, kao i način da se umire potencijal-ni saveznici. I jedni i drugi teže tome da ostvare veću profilisa-nost vojnopolitičke elite, ne brinući pri tom mnogo o dugoroč-noj koristi za društvo. Definitivno se može reći da je reforma sek-tora bezbednosti veoma retko shvaćena kao način da se prome-ni kompletna kulturološka slika o državnim organima i celokup-noj naciji, kako to njeni predlagači često naglašavaju. Čak i ta-mo gde eventualno postoje iskrene namere da se to učini, one suveoma često blokirane realnošću birokratskih i političkih intere-sa, koji se mešaju sa nasleđenim tradicionalnim načinom postu-panja i razmišljanja.

Hrvatska je zdušno započela proces reforme sektora bezbed-nosti pre devet godina. Ocenjujući ovaj proces sa stanovišta in-stitucionalne promene, nasuprot kulturološke promene, očigled-no je da je najžešći udar bio usmeren na promenu organizacio-nih shema i kućica na papiru, dok je kulturološki ishod i uticajbio ozbiljno zanemaren. Transformacija vojnobezbednosnogsektora bila je zamišljena kao pokušaj kopiranja zapadnih mo-dela i primera. dok su fundamentalne društvene, političke i kul-turološke relacije, koje bi trebalo da posluže kao osnov za ovupromenu, najvećim delom bile prenebregnute. Uloga žena, ma-njinskih grupa, uvođenje sistema jednakih mogućnosti za sve,prepoznavanje i primena bazičnih društvenih vrednosti, poveza-nost i preklapanje politike i (vojnobezbednosnih) profesionalaca


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

99



BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

100

bila su pitanja koja su se vrtela oko političke moći i interesa i ko-ja su im bila podređena. Može se reći da je partikularni interesblisko povezanih grupa imao mnogo veći uticaj na ishod refor-me sektora bezbednosti, nego što bi to bilo zdravo i korisno zadruštvo u celini.

Veze između političke, strateške i vojne kulture i operativnihaktivnosti koje su postojale na putu ka ostvarenju reforme sek-tora bezbednosti skoro da uopšte nisu bile prepoznate, niti im jeposvećena dužna pažnja. Faktori koji utiču na dominantnu kul-turu/kulture bili su zanemareni ili skriveni dok je transformacijadruštva i vojne strukture sledila neke loše zamišljene ciljeve ilipolitički indukovane mitove. Trebalo je da mediji, NVO, nezavi-sni eksperti i institucije konkretno utiču na ostvarenje najšire mo-guće društvene uloge u formulisanju vojnobezbednosne politikei na njeno usvajanje u okviru prihvatljivog kulturološkog obra-sca, društvenih vrednosti i etike, ali su oni uglavnom bili skraj-nuti.

Svi pomenuti elementi trebalo je da nađu put i način za svojuimplementaciju u okviru obrazovnog procesa i obuke unutaroružanih snaga, sa naglaskom na redovno, periodično, sistemat-sko stručno usavršavanje, koje ne treba smatrati preprekom zaobavljanje vojničkih dužnosti. Žalosno je to što je ovaj zadataki dalje ostavljen za neka buduća vremena.


1. Bera, R. W. (2003) “Social Changes in the Polish Army”. Slavic MilitaryStudies, 16(4), pp. 33–45.

2. Brinsfield, J. W. (1998) “Army Values and Ethics: A Search for Consis-tency and Relevance”. Parameters, 28 (3), pp. 69–84.

3. Dandeker, C. (2002) Military and Society: The Proble, Challenges andPossible Answers. London: King’s College.

4. Fischerkeller, M. P. (1998) “David versus Goliath: Cultural Judgements inAsymmetric Wars”. Security Studies, 7 (4), pp. 1–43.

5. Ingrao, C. (2003) “Delegitimazing Multiculturalism: The Role of CulturalElites in Ethnic Conflict”. Polemos, 11–12, pp. 87–95.

6. Institute for International Relations. (2008) Costs and Benefits of Croat-ia's Accession to NATO. Zagreb: Institute for International Relations.

7. Kiel, J. L. Jr. (2007) “When Soldiers Speak Out: A Survey of ProvisionsLimiting Freedom of Speech in the Military”. Parameters.


BEZBEDNOSTI

8. Langston, T. S. (2000) “The Civilian Side of Military Culture”.Parameters, 30 (3), pp. 21–29.

9. Mahečić, Z. (2001) Hrvatska u 21. stoljeću – Nacionalna sigurnost.Zagreb: Ured za strategiju razvitka Republike Hrvatske.

10. Moskos, C. C., Williams, J. A., Segal, D. R. (eds.) (2000) The Postmod-ern Military. New York/Oxford: Oxford University Press.

11. Peters, R. (1995–1996). “The Culture of Future Conflict”. Parameters, 25(4), 18–27.

12. Pielke, R. Jr. (2006) The Honest Broker – Facts, Values, and Scientistsin Policy Debates. [online]. Available from: <http://sciencepolicy.col-orado.edu/prometheus/archives/the_honest_broker/000958facts_val-ues_and_s.html> [Accessed 15 December 2009].

13. Richter, M. M. (1998) “Prijetnje s Juga, strahovi sa Sjevera”. Erasmus,25, pp. 13–18.


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

101


DAG OLE HUSEBIBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

1 Ovaj članak baziran je naautorovom magistarskom radu(Huseby, 2009). Za dublju anali-zu ove teme treba pogledatiovaj rad, jer ovaj članak pred-stavlja samo siže glavnih nala-za. Ovaj magistarski rad mogu-će je dobiti upućivanjem zahte-va Institutu za sociologiju i poli-tičke nauke na Norveškom uni-verzitetu za nauku i tehnologiju(Norwegian University of Scien-ce and Technology – NTNU) ilisâmom autoru.

102

Katolička crkva i evropeizacija oblasti zaštite od diskriminacije – postkomunistička Poljska i HrvatskaDag Ole Husebi

student na magistarskim studijama na Institutu za sociologiju i političke nauke na Norveškom univerzitetu za nauku i tehnologiju i istraživač saradnik Centra za civilno-vojne odnose

Kategorija: Kratko ili prethodno saopštenje

UDK: 322(497.5+438) ; 342.7(497.5+438)

Sažetak

Ovaj članak bavi se analizom procesa evropeizacije oblastizaštite od diskriminacije u postkomunističkoj Poljskoj i Hrvat-skoj i ocenom uticaja Katoličke crkve kao mogućeg aktera kojiima pravo stavljanja veta u ovom procesu. Dakle, ovaj članakdoprineće istraživanju prirode procesa evropeizacije, oko čega sedanas dosta „lome koplja“, ali i ukazati na to kako procesevropske integracije utiče na fundamentalni normativni okvir uevropskoj oblasti pravde, bezbednosti i slobode, kome se teži ikoji je stvorila EU. Zaključak je da su tradicionalni obrasci dis-kriminacije još uvek široko rasprostranjeni i u Poljskoj i u Hrvat-skoj, kao i da EU treba da pređe još dosta dalek put do dostiza-nja pune realizacije svoje oblasti slobode, bezbednosti i pravde.

Ključne reči: evropeizacija, Evropska unija, Katolička crkva,postkomunistički, Poljska, Hrvatska.

Uvod

Proces evropeizacije je vrlo zanimljivo istraživačko područje,u kome se vode brojne debate o tačnoj prirodi uticaja Evropskeunije (EU) na određene procese nacionalnih reformi (Feathersto-ne and Radaelli, 2003; Olsen, 2002).1 Reformski procesi na unu-trašnjem planu u postkomunističkim zemljama Centralne Evro-pe, Istočne Evrope (Central and Eastern Europe – CEE) i Jugoi-stočne Evrope (South Eastern Europe – SEE), koje teže učlanje-


BEZBEDNOSTI

nju u Evropsku uniju pružaju stoga izvanrednu mogućnost zadublje istraživanje ovog procesa. Dalje, u okviru jedne od ovihoblasti gde je postojeća politika podložna reformi – zaštita oddiskriminacije – jedan akter na domaćem planu posebno je okle-vao da prihvati uticaj EU. Reč je, naime, o Katoličkoj crkvi (Ra-met, 2006; Bremer, 2008). Ovaj članak će, dakle, istražiti procesevropeizacije unutar oblasti politike koja je podložna takvoj re-formi, odnosno unutar oblasti zaštite od diskriminacije, ali će ipokušati da analizira položaj Katoličke crkve kao mogućeg ak-tera koji u procesu evropeizacije oblasti zaštite od diskriminacijeu dvema postkomunističkim zemljama – Poljskoj i Hrvatskoj –ima pravo stavljanja veta2.

Istraživanja na ovu temu su značajna zbog još jednog razlo-ga. Evropska unija promoviše određene antidiskriminatornestandarde koji se zasnivaju na liberalno-demokratskim vredno-stima tolerancije. Ove vrednosti su suštinski važne za jačanjeevropskog područja slobode, bezbednosti i pravde (Townsend,2003). Stoga, ako one budu „potkopane“ u nekoj pojedinačnojzemlji članici EU, to može predstavljati pretnju ukupnom nor-mativnom okviru Evropske unije, kao i određenim društvenimgrupama unutar nje.

Proces evropeizacije i oblast zaštite od diskriminacije

Zemlje koje teže tome da postanu članice EU moraju da ispu-ne uslove koje postavlja EU. Shodno tome, one moraju da seobavežu na to da će usvojiti jednoobrazni set pravnih standardakoji se odnose na najrazličitije oblasti, kao i na politike vezane zate oblast, a koji korespondiraju zakonima EU. Osnovna ideja je-ste da će zemlja koja nije članica i kojoj u dovoljnoj meri budeponuđeno iskušenje finansijske, odnosno institucionalne nagra-de ispuniti uslove EU. Na taj način će ujedno proći kroz procesevropeizacije, koji podrazumeva sprovođenje institucionalnih re-formi i normativnih izmena. (Schimmelfennig and Sedelmeier,2005).

Međutim, oko nivoa uticaja EU ili oko evropeizacije procesareformi u bivšim komunističkim zemljama Centralne Evrope, Is-točne Evrope i Jugoistočne Evrope postoji veliko neslaganje me-đu naučnicima koji se bave evropeizacijom.3 Najžešća debatavodi se između dva pristupa evropeizaciji koju je podstakla EU.

KATOLIČKA CRKVA I EVROPEIZACIJA OBLASTI ZAŠTITE OD DISKRIMINACIJE...

BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

2 Akter koji ima pravo stavljanjaveta definisan je kao “(…) akteričija je saglasnost neophodna zapromenu status quo stanja”(Tsebelis, 2002: 17).3 U ovom članku biće analizira-no samo jedno stanovište overasprave, tačnije evropeizacijapod uticajem EU. Za više infor-macija o raspravi na temu evro-peizacije pogledati: Feathersto-ne and Radaelli (2003); Goetzand Hix (2001); Olsen (2002);Risse, Cowles and Caporaso(2001).

103


DAG OLE HUSEBIBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

104

Prvi pristup zastupa gledište odozgo na dole, prema kome se pri-tisak EU ili uslovljavanje vide kao direktan izvor političkih i eko-nomskih reformskih procesa koji su nastali ili koji nastaju u biv-šim komunističkim zemljama Centralne Evrope, Istočne Evropei Jugoistočne Evrope. Drugi pristup zastupa gledište odozdo nagore, prema kome EU ima srazmerno mali uticaj na ove postko-munističke reformske procese. Tu se na standarde EU gleda kaona ideale koje zemlja može dobrovoljno da uvodi tokom samoi-nicijativno započetog procesa unutrašnjih reformi.

Dalje, mogu biti postavljena tri teoretska modela koja pred-stavljaju osnovu pomenuta dva pristupa evropeizaciji. Dva odovih teoretskih modela uklapaju se u pristup odozgo na dole,dok se treći uklapa u pristup odozdo na gore. Prvi model je mo-del spoljašnjeg podsticaja. On predstavlja pristup racionalnog iz-bora, koji podrazumeva to da domaći akteri postupaju po mo-delu kalkulacije isplativosti uslova koje postavlja EU. Kad je upitanju prihvatanje pravila EU, oni vagaju to koliko je uloženo,a koliko je pogodnosti ostvareno. Drugi model, model socijalnogučenja predstavlja pristup zagovornika izgradnje društva. Onpodrazumeva da domaći akteri reaguju na uslovljavanje EU ta-ko što odmeravaju to da li pravila EU odgovaraju nacionalnimidealima i identitetu. Treći model je model učenja na iskustvima,koji podržava i pristup racionalnog izbora i pristup izgradnjedruštva. Međutim, on se suštinski razlikuje od pomenuta dva te-oretska modela, pošto reforme podstiču same postkomunističkezemlje i one ne zavise od pritiska ili uslovljavanja EU.

Zajedničko svim gore pomenutim teoretskim modelima jesteto da se interesi aktera koji imaju pravo veta – u ovom kontek-stu to je domaći akter ili više njih, koji potencijalno imaju dovolj-no uticaja da dovedu do promene političkog status quo stanjaako ih nešto na to natera – moraju uzeti u obzir prilikom dono-šenja odluka vezanih za vođenje različitih nacionalnih politikaprema EU (Schimmelfennig and Sedelmeier, 2005; Tsebelis,2002: 17). Jedna opoziciona stranka jake strukture ili Katoličkacrkva predstavljaju primere takvih nosilaca prava veta.

Vrednosti EU u sferi zaštite od diskriminacije, koje su rele-vantne za ovaj članak, uglavnom potiču iz dva izvora. Prvo, u de-klaraciji Evropskog saveta, odnosno u Kriterijumima iz Kopen-hagena (Copenhagen Criteria) donetim 1994. godine detaljno suopisani kriterijumi koji podrazumevaju „garantovanje demokra-tije, vladavinu prava, poštovanje ljudska prava, poštovanje i za-


BEZBEDNOSTI

štitu manjina, postojanje i funkcionisanje tržišne ekonomije, kaoi sposobnost da se izdrži pritisak konkurencije i tržišnih kretanjaunutar Unije“ (European Council, 1993: 13). Ovi kriterijumipredstavljaju uslov kvalifikacije za učlanjenje u EU. Drugi izvorje sveobuhvatniji i tehničke je prirode, a čini ga korpus zakonaEU (acquis communautaire). On takođe sadrži odredbe koje go-vore o oblasti zaštite od diskriminacije, a naročito u sferi stan-darda vezanih za prava rada (npr. Direktiva o jednakosti prili-kom zapošljavanja, Employment Equality Directive2000/78/EC), ali se može videti i u odredbama vezanim zaosnovna ljudska prava u Okvirnom sporazumu o EU (Schwel-lnus, 2005: 55; Toggenburg, 2006: 6; European Council 2000b).

Standardi EU za borbu protiv diskriminacije nisu samo zako-nodavstvo „u senci“, zato što EU aktivno promoviše ove vred-nosti posredstvom svojih institucija, naročito nakon donošenjaAmsterdamskog sporazuma4 1997. godine koji je ustanovio od-redbe koje govore o novim potencijalnim žrtvama diskriminaci-je, ali i davanjem ovlašćenja institucijama EU da obezbede to dačlanice EU poštuju ove odredbe (Official Journal, 1997; Mora-es, 2006: 31). Tolerancija i liberalno-demokratske vrednosti se,drugim rečima, smatraju suštinskim delom evropske oblasti slo-bode, bezbednosti i pravde.5

Katolička crkva u eri evropeizacije

Uprkos duhu vremena našeg doba, u kome izgleda da religi-ja gubi bitku sa materijalnim i sekularnim vrednostima, većinazemalja u postkomunističkoj Centralnoj Evropi, Istočnoj Evropii Jugoistočnoj Evropi doživelo je tokom devedesetih godina pro-šlog veka verski preporod (Katzenstein, 2006: 7f; Lambert,2004). Tokom vladavine komunizma verske institucije, kao štoje Katolička crkva, bile su smatrane opasnim za stabilnost auto-ritarnog režima, ne samo iz ideoloških razloga. Crkva je kao in-stitucija koja je „podsticala“ i „negovala“ određene vrednostiimala jak uticaj u društvu. To je sila koju je komunizam želeo daiskoristi, najviše time što ju je kontrolisao i njom manipulisaokako bi je stavio u službu komunističkog režima. Drugo rešenjebilo je potpuno iskorenjivanje (Lytle, 1998: 304f). Budući da jeu komunizmu ili u opoziciji sa njim često bila suzbijana, savre-meni položaj Katoličke crkve mogao bi, dakle, biti sagledan isto-


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

4 Posle čega su se članice EUobavezale na to da izgrade jed-nu oblast slobode, bezbednosti ipravde (Townsend, 2003).5 Još jedan važan korak je do-nošenje Povelje o osnovnimpravima Evropske unije (Char-ter of Fundamental Rights of theEuropean Union), koja je stupi-la na snagu usvajanjem Lisa-bonskog sporazuma (LisbonTreaty) 1. decembra 2009. godi-ne (EurActiv 2009). Prvi put uistoriji EU, jedna Povelja EU ob-jedinjuje “(…) u jednom tekstugrađanska, politička, ekonom-ska, socijalna i društvena pravado tada sadržana u čitavom ni-zu međunarodnih, evropskih ilinacionalnih izvora ” (EuropeanCouncil 2000a).

105


DAG OLE HUSEBIBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

106

rijskim institucionalnim pristupom (Warner, 2000: 5). To stogašto je snaga Crkve u postkomunističkoj državi danas često oja-čana onoliko koliko je zauzimala čvrst stav u odbrani ljudskihprava u komunističkoj eri, a sada se smatra legitimnim moralnimautoritetom koji obezbeđuje novostečenu slobodu (Ramet,2006; Bremer, 2008).

Ovo je upravo slučaj sa Katoličkom crkvom u postkomuni-stičkim zemljama Poljskoj i Hrvatskoj. Katoličanstvo u obe ovezemlje predstavlja najbrojniju denominacija u društvu (Poljska:89,8% populacije [CIA The World Fact Book 2009a] i Hrvat-ska: 87,8% populacije [CIA The World Fact Book 2009b]). Iakosu država i crkva po Ustavu razdvojene, ovo Crkvi daje ogromanpotencijal za vršenje uticaja. Institucionalno, u Poljskoj i Hrvat-skoj Katolička crkva uspela je da iskoristi svoj moralni legitimi-tet i nestabilnu političku situaciju u ranoj fazi izgradnje državekako bi konsolidovala svoju pravnu poziciju u društvu. Ona jeuticala na sistem obrazovanja time što je uvela veronauku u ško-le. Pomogla je implementaciju strogih zakona protiv abortusa uPoljskoj i stekla uticaj nad medijima (naročito u Poljskoj). Obez-bedila je finansijsku podršku za rad katoličkih dečijih vrtića uHrvatskoj, obavezujući državu na to da obezbedi finansijska da-vanja za Katoličku crkvu. Takođe, rezervisala je za sebe istaknu-tu pravnu poziciju kako u ustavnom okviru, tako i u konkorda-tama (Bremer, 2008: 259f; Eberts, 1998; Ramet, 2006; Ramet,2008: 177f).

Kada je reč o stavu Katoličke crkve o evropskoj integraciji,može se reći da je Vatikan još pre početka Drugog svetskog rataprepoznao neophodnost osnivanja „Evropske unije” koja će bi-ti sredstvo za uspostavljanje mira i stabilnosti na Evropskomkontinentu. Međutim, Katolička crkva je u kasnijim godinamabila rezervisana. Pozitivan stav o projektu evropske integracijeimala je samo ukoliko joj bude ostavljena mogućnost da igraulogu onoga ko određuje moralne smernice u daljem procesuevropeizacije, čime bi obezbedila moralnu osnovu Unije (Philpottand Shah, 2006: 53; Hehir, 2006: 107ff).

Ovaj stav zauzima i Katolička crkva u Poljskoj. Nakon pose-te delegacije poljskih biskupa Briselu 2002. godine, Poljski epi-skopat izdao je zvanični dokument u kome je iznesen stav Kato-ličke crkve Poljske o procesu integracije. Tu je, između ostalog,naglašeno suvereno pravo Poljske na to da očuva svoj nacional-ni identitet. Takođe, ona je sebi rezervisala pravo da može da od-


BEZBEDNOSTI

ređuju svoje sopstvene političke, kulturne i verske vrednosti čaki kada bude ušla u Evropsku uniju. S druge strane, Crkva se ne-će mešati u proces odlučivanja o specifičnim rešenjima procesaintegracije. To je prepušteno građanskim vlastima. Katolička cr-kva bi radije pomogla tome da se obezbede moralni aspekti ovogprocesa evropeizacije tako što bi sprečila prodiranje sekularnematerijalističke kulture, potrošačkog mentaliteta i verske ravno-dušnosti u Poljsku, čuvajući time fundamentalne hrišćanskevrednosti poljske nacije (Konferencija Episkopata Poljske 2002,English Translation; Eberts, 2004: 5).

Odnos Poljske i Hrvatske prema pitanju zaštite od diskriminacije

Poljska je bila jedan od „prvoboraca EU“. Ona je početkomdevedesetih godina prošlog veka uspela da reformiše svoje držav-ne institucije i veoma se zalagala kako bi se prilagodila novoj po-litičkoj i ekonomskoj realnosti. Ona je, takođe, rano počela dagradi veze sa EU, jer je poljska elita učlanjenje u EU videla kaoimperativ ostvarivanja budućeg ekonomskog prosperiteta i poli-tičke stabilnosti u Poljskoj (European Commission, 2009; Go-wer, 1999: 4f; Avery, 2004: 36). Dalje, stanovništvo Poljske po-državalo je učlanjenje Poljske u EU (77% građana je 1994. go-dine podržavalo učlanjenje u EU, dok je 1996. godine procenatporastao na 80%), iako o tome nije bilo prave javne rasprave.Javnost je podržavala učlanjenje više instinktivno želeći da njiho-va zemlja stane u red prosperitetnih i politički bezbednih zema-lja Zapadne Evrope, čime bi bile ostvarene ekonomske i društve-ne pogodnosti (Schimmelfennig, 2005; Millard, 1999: 203).

Međutim, rani proces postkomunističke demokratizacije uPoljskoj predstavljao je i turbulentno vreme, za koje su bili ka-rakteristični ekonomska šok terapija, socijalni problemi, masiv-ne institucionalne promene, nestabilne vlade i česte promene ko-alicionih partnera. Političko usitnjavanje i nestabilne koalicionevlade koje su nastajale kao rezultat toga oslabili su liberalne sna-ge naklonjene EU, često izazivajući nacionalističke rasprave oEU. Tu je i Katolička crkva mogla da stekne uticaj, pozivajući sena moralne obaveze koje Poljaci imaju kao hrišćanska nacija, či-me je sprečila to da Poljaci jasno usmere pažnju ka EU. Ovo jeopet imalo ozbiljne reperkusije po proces integracije, jer je Polj-


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

107


DAG OLE HUSEBIBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

108

ska krajem devedesetih godina prošlog veka i početkom novogmilenijuma daleko zaostala u ispunjavanju svojih obaveza premaEU. Odnosi Poljske i Evropske komisije su stoga tokom procesapristupanja periodično bili prilično zategnuti.

U oblasti zaštite od diskriminacije, Poljska je Ustavom zaga-rantovala opšte odredbe, kojima se zabranjuje bilo kakva diskri-minacija u političkoj, društvenoj i ekonomskoj sferi, kako u pri-vatnom, tako i u javnom životu. Ustav, takođe, garantuje pravona slobodu savesti i veroispovesti, pravo na slobodno izražava-nje, pravo na slobodno udruživanje, kao i pravo svih građana naservis javnog sektora, uključujući u to članove nacionalnih i et-ničkih manjina. Rodna ravnopravnost je, takođe, zagarantovanau porodici, društvu, ekonomskom životu, obrazovanju, zapošlja-vanju, socijalnim pogodnostima itd. (Filipek and Pamula, 2005:2). Međutim, Ustav poznaje samo heteroseksualne brakove.Iako ne obećava zaštitu života počev od začeća, pa do smrti, onproklamuje zaštitu života (Eberts, 1998: 835; Byrnes, 2002: 31f;Daniel, 1995). Međutim, stav o pitanju zaštite života, tj. o pita-nju abortusa, o kome je Katolička crkva podsticala vođenje de-bate u više navrata, oscilirao je u zavisnosti od toga koji tip (se-kularno-levičarski/tradicionalističko-desničarski) vlade je tog tre-nutka bio na vlasti, ali i u zavisnosti od karaktera sâmog zako-na (od liberalnog do strogog) (Eberts, 1998: 832f).

N Dalje, potpisivanje Evropskih sporazuma (1991. godine)Poljska se obavezala na to da će “(…) uložiti maksimalne napo-re kako bi obezbedila to da buduće zakonodavstvo bude kom-patibilno sa zakonodavstvom Zajednice” (Official Journal,1993). Stoga je ona bila dužna da kao deo ove ekonomske tran-zicije prenese i postojeće Direktive EU vezane za oblast zaštite oddiskriminacije na radnom mestu. Poljski Zakonik o radu je, sto-ga, 1996. godine prvi put bio izmenjen i dopunjen kako bi ovozakonodavstvo bilo poboljšano. Njime je obezbeđen jednak tret-man zaposlenih prema standardima EU (Zielinska, 2005: 7).Poljski Zakonik o radu je posle toga doživeo više izmena kakobi bio usklađen sa Direktivama EU (Filipek and Pamula, 2005:2f; Schwellnus, 2005: 61). Pored toga, nekoliko manjih instituci-ja koje su imale parcijalni mandat da se bave specifičnim sluča-jevima diskriminacije, kao što su Državni poverenik za osobe sainvaliditetom (Filipek and Pamula, 2005: 5) i Poverenik za jed-nak status muškaraca i žena, ustanovljene su početkom 2000.godine (Czerwinski, 2006).


BEZBEDNOSTI

Međutim, gore pomenute odredbe često nisu u praksi mogleda speče diskriminaciju onih grupa koje su u Poljskoj tradicio-nalno diskriminisane, kao što su, na primer, žene i homoseksual-ci. Kada pogledamo Godišnje izveštaje Komisije o postignutimrezultatima u Poljskoj od 1998. do 2003. godine, začudiće nas toda se u njima, osim u nekoliko kratkih napomena vezanih za Za-konik o radu, malo govori o antidiskriminatornom zakonodav-stvu i o praksi (Evropska komisija 1998, 1999, 2000, 2001,2002, 2003).

U prilog tome govori i činjenica da je Poljska, nakon što jeprimljena u EU, donekle regresirala u usklađivanju sa antidiskri-minatornim normama EU. Nacionalna politika i politika premainostranstvu koju je Vlada reda i zakona (PiS) sprovodila sredi-nom 2000. godine lako može biti okarakterisana kao šovinistič-ka, homofobična i ksenofobična (Filipek and Pamula, 2005; Ver-meersch, 2007). Dalje, tokom ponovnih pregovora o Ustavnomsporazumu na Samitu u Lisabonu, održanom u oktobru 2007.godine, Poljska je izabrala to da odbaci Povelju o osnovnim pra-vima, jer se konzervativna Vlada PiS nije saglasila sa odredbamakoje štite prava homoseksualaca i koje ukidaju smrtnu kaznu(Spiegel, 2007; EurActiv, 2007). Pored toga, Evropska komisijaje juna 2007. godine uputila formalni zahtev Poljskoj (pored 14drugih zemalja EU), zahtevajući u njemu da Poljska sprovede Di-rektivu o rasnoj jednakosti (2000/43/EC) u dovoljnoj meri(European Network of Legal Experts in the Non-DiscriminationField, 2008: 53f). Time je EU vršila pritisak na Poljsku da se „do-vede u red“. Zanimljivo je to da je Maćej Gjertih, poslanik uEvropskom parlamentu koji je blizak Ligi poljskih porodica, kaoodgovor na liberalno promovisanje abortusa u EU čak jednomizjavio da „(…) mi želimo da vidimo da se Evropa bazira na hri-šćanskoj etici (…) Mi prihvatamo učenje Katoličke crkve o svimmoralnim pitanjima. Ako želite da znate koje je naše mišljenje,pročitajte mišljenja Katoličke crkve” (Bowley, 2005).

Sadašnja Vlada srednjeg centra, koju čini Građanska platfor-ma (PO), preduzela je međutim korake kojima želi da se distan-cira od ovakve politike, ulažući pri tome napor da izgladi odno-se sa EU i njenim članicama. Međutim, Vladu Poljske u čitavomnizu pitanja još uvek u određenoj meri koče konzervativne evro-skeptične snage (European Network of Legal Experts in theNon-Discrimination Field, 2008: 107f).


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

109


DAG OLE HUSEBIBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

110

Hrvatska je, s druge strane, iskusila destruktivni postjugoslo-venski konflikt 1991. godine, koji je negativno uticao na procesdemokratizacije započet krajem osamdesetih godina prošlog ve-ka. On je doveo i do toga da je čitavu deceniju obeležila nacio-nalistička i izolacionistička politika koju je vodio poluautoritar-nom režim, predvođen HDZ, na čijem je čelu bio predsednikFranjo Tuđman. Bez obzira na to, Socijaldemokratska partija(SDP) uspela je posle smrti Franje Tuđmana da formira novu ko-alicionu Vladu levog centra na parlamentarnim izborima 2000.godine. Time je započet masivni projekat demokratizacije, čija jesuština bila integrisanje u međunarodnu i Evropsku zajednicu.Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) potpisan je u okto-bru 2001. godine (ali nije ratifikovan sve do februara 2005. go-dine) (Fischer, 2006: 185ff; Søberg, 2007: 50ff). Finansijska po-moć je obezbeđena do kraja te godine programom CARDS, štoje ekvivalent programa PHARE (EurActiv, 2008).

Reformski proces koji je sprovodila Račanova vlada, među-tim, naišao je na teškoće. Dok je pokušavala da ispuni međuna-rodne zahteve, Vlada je istovremeno morala da prilagođava svo-ju politiku još uvek prilično jakim nacionalističkim osećanjima uzemlji, a naročito opoziciji HDZ u Saboru (Søberg, 2007: 51; Za-košek and Čular, 2004: 482). Prilagođavala se i Katoličkoj crkvi,koja se bojala da će izgubiti privilegije koje joj je obezbeđivao re-žim HDZ u prethodnoj deceniji. Ona je Vladu kvalifikovala kao„(…) antihrvatsku, izdajničku i komunističku” (Hedl, 2001).

Međutim, reformisani HDZ, koji se sad pomerio ka politič-kom centru i time iz svojih redova eliminisao radikaliste krajnjedesničarske orijentacije, formirao je u novembru 2003. godinemanjinsku koalicionu Vladu pod vođstvom Ive Sanadera koji jeizabran za premijera. Proevropska vlada HDZ uspela je da pre-vaziđe nekoliko teških nacionalnih problema, koji su je spreča-vali da ide napred, kao što je, na primer, poboljšanje uslova srp-skih izbeglica i isporučivanje nekoliko hrvatskih ratnih zločinacaoptuženih pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšuJugoslaviju (ICTY). Hrvatskoj je, stoga, u aprilu 2004. godinedat status kandidata za ulazak u EU (Søberg, 2007: 52; Fischer,2006: 185ff).

Evropska unija je, takođe, insistirala na tome da Hrvatska udovoljnoj meri primeni antidiskriminatorno zakonodavstvo, uzi-majući u obzir nasilnu hrvatsku prošlost. Hrvatska je zato ostva-rila veliki napredak u sferi zaštite od diskriminacije. Ustavni za-


BEZBEDNOSTI

kon o manjinama usvojen je 2002. godine (Fischer, 2006: 194),dok je 2003. godine implementiran novi Zakon o rodnoj ravno-pravnosti i usvojen Zakon o istopolnoj zajednici, koji priznajetakozvano pravo na neregistrovanu kohabitaciju parova istogpola (homoseksualnost je pak legalna u Hrvatskoj od 1977. go-dine) (IGLHRC, 2003; European Parlament, 2006; EuropeanCommission, 2005: 89; United Nations Information Service,2005). Kasnije tokom 2006. godine, izmenjen je hrvatski Krivič-ni zakonik kako bi uključio u pitanja seksualne orijentacije. Za-konik o radu je izmenjen kako bi bila uvedena zaštita od rodnediskriminacije i diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije,a osnovano je i nekoliko institucija koje treba da se bore protivdiskriminacije, kao što je, na primer, Ombudsman za ravnoprav-nost žena i muškaraca (IGLHRC, 2003; European Parlament,2006; OSCE, 2009).

U godišnjim izveštajima Evropske komisije o postignutim re-zultatima u Hrvatskoj, od nje je od 2005. godine traženo dausvoji sveobuhvatniji antidiskriminatorni okvir kako bi rešila jošuvek jasno prisutnu diskriminaciju, naročito diskriminaciju pra-va etničkih i seksualnih manjina. Stoga je jedan antidiskrimina-torni zakon usvojen krajem leta 2008. godine velikom većinomu Saboru (Swedish Helsinki Committee, 2008). Time je imple-mentirano antidiskriminatorno zakonodavstvo radi ispunjenjazahteva EU (Eubusiness, 2008), ali to nije prošlo bez oštrog pro-tivljenja Katoličke crkve (Swedish Helsinki Committee, 2008).

U poređenju sa Poljskom, Hrvatska je postigla veliki napre-dak u oblasti zaštite od diskriminacije time što je implementira-la sveobuhvatnije zakonodavstvo u relativno kraćem vremen-skom periodu. To može biti stoga što je Vlada koju je formiraoreformisani HDZ ostala na vlasti posle parlamentarnih izbora unovembru 2007. godine. Pošto danas ima širok mandat, onamože i dalje da sprovodi čvrstu politiku EU prema Hrvatskoj,iako ni ova strategija nije bez problema (Ramet, 2008: 213f;Economist, 2007). Između ostalog, podrška koju hrvatski građa-ni daju EU dosta je oscilirala i kretala se od 79% građana kojidaju podršku na početku 2000. godine do 51% građana 2004.godine. Do ovog je došlo zato što su se mnogi Hrvati osetili dis-kriminisanim usled strogih uslova EU. (Samardzija, 2006). Ovdetreba imati na umu to da diskriminacija još uvek predstavlja pro-blem u Hrvatskoj, naročito za žene, Srbe, Rome i seksualne ma-njine (Bureau of Democracy, Human Rights, and Labor, 2009).


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

111


DAG OLE HUSEBIBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

112

Uticaj Katoličke crkve na proces evropeizacije

Do kog stepena je Katolička crkva uspela da utiče na pro-ces evropeizacije i na oblast zaštite od diskriminacije u post-komunističkoj Poljskoj i Hrvatskoj? Jasno je da se EU susre-la sa dva radikalno različita slučaja težnje ka učlanjenju u EU.To je od EU zahtevalo da upotrebi različite strategije premaPoljskoj i Hrvatskoj, dok su obe ove zemlje imale značajne te-škoće tokom reformskih procesa. Međutim, kad se bolje po-gleda proces implementacije antidiskriminatornog zakono-davstva, čini se da uslovljavanje EU kada je reč o oblasti za-štite od diskriminacije nije imalo nikakav uticaj na rani pro-ces reforme ni u Poljskoj (1990–1996), ni u Hrvatskoj(1989–2000). Ovo je pre bio period u kome je autohtoni na-cionalni reformski proces, podstaknut padom komunizma,započeo proces demokratizacije. Uslovljavanje EU, koje se uovom trenutku može nazvati demokratskim uslovljavanjem,bilo je slabo i imalo je pasivan karakter (Vachudova, 2001:4), a EU je, u najboljem slučaju, bila samo jedan od mnogihalternativnih modela koji su mogli biti inspiracija procesu de-mokratizacije.

Evropska unija je tako uticala na Poljsku tek negde od1996. godine kada su prvi specifični EU standardi vezani zaEvropske sporazume primorali Poljake da implementirajunorme iz oblasti zaštite od diskriminacije, usklađujući ih pre-ma standardima EU u okviru poljskog Zakonika o radu. Za-tim, EU je uticala na Poljsku tokom pregovora o pristupanjui tokom perioda pristupanja od 1997. godine pa nadalje (Of-ficial Journal, 1993; Millard, 1999). U Hrvatskoj, EU je ima-la uticaj tek od 2000. godine, nakon što je poluautoritarni ievroskeptični režim HDZ glasovima birača oboren sa vlasti,te je Vlada Hrvatske konačno mogla prihvatiti proces demo-kratizacije, kao i aspiracije ka učlanjenju u EU (npr. SSP je biopotpisan još u oktobru 2001. godine [Fischer, 2006: 185ff]).Evropska unija je sada mogla da postavi niz jasnih uslova Hr-vatskoj, stavljajući akcenat na oblast zaštite od diskriminaci-je i oblast zaštite prava manjina (Fischer, 2006; Ramet, 2002;Søberg, 2007).

U ovoj fazi evropeizacije pronađeno je malo dokaza kojigovore u prilog modela učenja na iskustvima ili modela dru-štvenog učenja. Za vlasti u postkomunističkoj Poljskoj i Hr-


BEZBEDNOSTI

vatskoj implementacija standarda EU koji se odnose naoblast zaštite od diskriminacije generalno predstavlja nuspro-izvod ostvarivanja većeg ekonomskog i političkog prosperite-ta koje omogućava učlanjenje u EU. Ne postoji jak i iskrenzahtev ni u jednoj od ove dve zemlje da budu uvedene značaj-nije mere zaštite od diskriminacije, jer su u ovim zemljama jošuvek široko prihvaćene tradicionalne vrednosti.6 Pored toga,civilno društvo je suviše slabo da bi moglo značajnije uticajna nivoe odlučivanja u oblasti zaštite od diskriminacije.7 Vla-sti nisu inicirale reformu svojih pravnih okvira u oblasti za-štite od diskriminacije kako bi rešile hitne domaće problemei nisu se okretale ka EU kako bi pronašla rešenja, što je pre-misa modela učenja na iskustvima. Više je EU bila ta koja jevršila pritisak da budu uvedene promene. Najveći broj Polja-ka i Hrvata više je bilo zainteresovano za dobijanje materijal-nih pogodnosti i političkih sloboda koji dolaze sa evropskomintegracijom. Izgleda kao da su najvećim delom zadovoljnisvojim tradicionalističkim konceptom tolerancije. Dodatnaantidiskriminatorna zakonska regulativa se, izgleda, imple-mentira samo kao neminovnost koju je potrebno ispuniti dabi se dobile ove druge pogodnosti, a ne zato što je ona ade-kvatna. To je premisa modela društvenog učenja. 8 Ovo uka-zuje na to da je nacionalna strategija u Poljskoj i Hrvatskoj,gde su vlasti morale da kalkulišu o isplativosti svojih potezada bi ispunile, kako domaće zahteve za dobijanje materijalnihpogodnosti i političkih sloboda, tako i uslove EU, kao što je,na primer, implementacija standarda u oblasti zaštite od dis-kriminacije, podržavala model spoljašnjeg podsticaja.

Ova sugestija nalazi svoju potvrdu ukoliko se u ovom kon-tekstu analizira uloga Katoličke crkve. Katolička crkva i uPoljskoj i u Hrvatskoj snažno povezuje katoličke verske vred-nosti sa nacionalnim identitetom i dobijanjem privilegija oddržave pokušava da ojača svoj položaj u državi. Ona kao ta-kva zavisi od stabilne državne strukture, jer samo od tako sta-bilne države može da dobija sredstva. Stoga ona ima tenden-ciju da se suprotstavlja svakom kompromisu kada je reč o na-cionalnom suverenitetu da ne bi izgubila privilegije koje jojdaje nacionalno zakonodavstvo. Tako, na primer, uvođenjestandarda EU u oblast zaštite od diskriminacije nije u skladusa katoličkim učenjem o društvu. Dalje, upravo zato što je us-pela da konsoliduje svoju pravnu poziciju u ranom stadijumu


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

6 Renata Siemienska (2006:216) pronašla je, na primer, daje 70,6% poljskih ispitanika uIstraživanju svetskih vrednostiiz 1997. godine mislilo da ho-moseksualnost ne može bitiopravdana, dok je 56,8% biloprotiv prava na razvod, a 38,6% je odbacivalo abortus. Takose došlo do slike o postojanjuvrlo visokog nivoa tradicionali-stičkih sentimenata u poljskojpopulaciji. Iako su se ovi nivoitradicionalizma donekle sma-njili od 1997. godine do danas,Poljaci su još uvek u visokomstepenu tradicionalistički na-strojeni. U Hrvatskoj je 2004.godine osobe homoseksualneorijentacije kao društvenu gru-pu prihvatalo samo 10% odra-slih lica i samo 22% mladih.Brak između osoba istog polaprihvatalo je 20% odraslih u Hr-vatskoj i 33% omladine u Hr-vatskoj, a pravo na razvod pri-hvatalo je 52% odraslih u Hr-vatskoj i 66% hrvatske mladepopulacije (Ilišin 2007: 111ff).Hrvatska zaostaje i kad je reč oprihvatanju rodne jednakosti ipre prihvata tradicionalne patri-jarhalne modele, nego što radina podizanju nivoa prava žena ina liberalizaciji (Bijelić, 2007:276ff). Drugim rečima, i Hrvat-ska je još uvek veoma tradicio-nalistički nastrojena.7 Poljsko civilno društvo jošuvek je dosta slabo i ima dostanizak nivo političke participacijeili društvenog angažovanja (Si-emienska, 2006). Državni orga-ni slabo obraćaju pažnju na or-ganizacije koje pokušavaju dapromovišu pravo na zaštitu oddiskriminacije, jer se poljskiproevropski političari boje daće izgubiti podršku ako se upu-ste u raspravu oko tako osetlji-vih pitanja (Holzhacker, 2008:22). U Hrvatskoj je nešto boljasituacija kada je reč o razvojucivilnog društva, ali civilno dru-štvo u celini, osim određenihNVO koje se bave ljudskim pra-vima, ne insistira na dodatnojzaštiti (Bureau of Democracy,Human Rights, and Labor,2009; University of Vienna).8 Nisu uočeni značajniji dokazibilo kakve elitne socijalizacije uovim zemljama. Međutim, tre-balo bi uraditi jedno istraživanjekoje bi se više zasnivalo na in-tervjuu kako bi ovo pitanje bilobolje razjašnjeno.

113


DAG OLE HUSEBIBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

114

demokratskog procesa u obe ove zemlje i da stvori brojne ka-nale društvenog uticaja, postala je najjači moralni autoritet uovim zemljama sa kojim nijedan drugi nacionalni akter nemože da se meri (Eberts 1998; Ramet 2006).

Katolička crkva je, stoga, pokušala da utiče na nivoe od-lučivanja tako što je podržavala određene političke kandida-te na izborima, koristila svoja medijska glasila da obnarodu-je svoje poglede na političke odluke, te generalno pozivalaglasače, političare i svoje parohijane da se okrenu svojim mo-ralnim korenima onda kada su ovi bili u situaciji da donoseodluke o nekim važnim moralnim pitanjima.

Međutim, ukoliko pratimo antidiskriminatornu pravnuregulativu koja odgovara standardima EU, a koja je imple-mentirana u Poljskoj i Hrvatskoj, te utvrđivanje karakteraovog zakonodavstva, postaje jasno da su interesi Crkve uma-njeni u obe zemlje kako bi se ispunili zahtevi EU. Jasno je dasu poljske i hrvatske vlasti izvodile kalkulacije isplativosti pri-likom uvođenja politike EU u političko odlučivanje. Ipak, toje više može reći za Hrvatsku nego za Poljsku. Kako pretpo-stavlja model spoljašnjeg podsticaja, tokom takvih kalkulaci-ja isplativosti moć Katoličke crkve da stavi veto jaka je samoonoliko koliko su vlasti politički slabe. Tako u Hrvatskoj, gdeVlada trenutno ima širok mandat, Katolička crkva i tradicio-nalne vrednosti mogu biti donekle zanemarene radi ispunje-nja zahteva EU. To nije slučaj u Poljskoj, gde su nestabilnevlade koje se sastoje od ideološki raznorodnih koalicionihpartnera ili jaka opozicija u Sejmu dovele vlasti u situaciju dapravi kompromise i urušava svoju vlast, te prisilile proevrop-ske stranke da prave kompromise sa konzervativnim tradici-onalističkim snagama, bilo u Vladi bilo u Sejmu, potkopava-jući time moć Vlade da progura zahteve EU.

Zaključak

Pritisak EU uticao je u Poljskoj i Hrvatskoj na proces tran-zicije u oblasti zaštite od diskriminacije. Međutim, motivi im-plementacije zakonodavstva koje je usklađeno sa antidiskri-minatornim standardima EU više su izazvani spoljašnjimpodsticajima, kao što su ekonomski prosperitet, političke slo-bode i mogućnost slobodnog putovanja, što sve obezbeđuječlanstvo u EU, nego željom da se stvori tolerantnije društvo.


BEZBEDNOSTI

Stoga, postoji velika razlika između formalne implementacijezakonodavstva EU i aktuelne prakse u oblasti zaštite od dis-kriminacije. Domaći faktori još uvek imaju veliki uticaj, a tra-dicionalni obrasci diskriminacije su i dalje rasprostranjeni ka-ko u Poljskoj, tako i u Hrvatskoj. Evropskoj uniji stoga pred-stoji da pređe dug put pre nego što ostvari punu realizaciju uoblasti slobode, bezbednosti i pravde.


1. Avery, G. (2004) „The Enlargement Negotiations“. In The Future ofEurope Integration and Enlargement, ed. F. Cameron, pp. 35–62. NewYork: Routledge.

2. Bijelić, B. (2007) „Women on the Edge of Gender Equality“. In Democra-tic Transition in Croatia: Value Transformation, Education & Media, eds.S. P. Ramet and D. Matić, pp. 276–299. College Station: Texas A&MUniversity Press.

3. Bowley, G. (2005) „Conservative Poland Roils European Union“. TheNew York Times, December 4.http://www.nytimes.com/2005/12/04/international/europe/04brussels.html?_r=1&pagewanted=all (pristupljeno 8. maja 2009).

4. Bremer, T. (2008) „The Catholic Church and its Role in Politics andSociety“. In Croatia since Independence: War, Politics, Society, ForeignRelations, eds. S. P. Ramet, K. Clewing and R. Lukić, pp. 251–268.München: R. Oldenburg Verlag GmbH München.

5. Bureau of Democracy, Human Rights, and Labor. (2009) „2008 HumanRights Report: Croatia“. 2008 Country Reports on Human Rights Prac-tices, Bureau of Democracy, Human Rights, and Labor. U. S. Depart-ment of State.

6. Byrnes, T. A. (2002) „The Challenge of Pluralism, The Catholic Churchin Democratic Poland“. In Religion and Politics in Comparative Perspec-tive: The One, the Few, and the Many, eds. T. G. Jelen and C. Wilcox,pp. 27–44. Cambridge: Cambridge University Press.

7. CIA The World Fact Book. (2009a) „Poland“. CIA The World Fact Book.https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/pl.html(pristupljeno 8. maja. 2009).

8. CIA The World Fact Book. (2009b) „Croatia“. CIA The World Fact Book.https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/hr.html(pristupljeno 8. maja. 2009).

9. Daniel, K. (1995) „The Church-State Situation in Poland after the Col-lapse of Communism“. Brigham Young University Law Review, 2, pp.401–419.

10. Eberts, M. W. (1998) „The Roman Catholic Church and Democracy inPoland“. Europe-Asia Studies, 50 (5), pp. 817–842.


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

115


DAG OLE HUSEBIBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

116

11. Economist (2007) Country Briefings: Croatia, Political Forces. The Econ-omist.http://www.economist.com/countries/Croatia/profile.cfm?folder=Profile-Political%20Forces (pristupljeno 16. juna 2009).

12. EUbusiness (2008) „Croatia adopts anti-discrimination law despiteChurch protests“. EUbusiness, 2 July 2008.http://www.eubusiness.com/news-eu/1215616623.9/ (pristupljeno 13.juna 2009).

13. EurActiv (2007) „Reform Treaty Leaves Unions with Mixed Feelings“.EurActiv.com. http://www.euractiv.com/en/socialeurope/reform-treaty-leaves-unions-mixed-feelings/article-167784 (pristupljeno 10. juna 2009).

14. EurActiv (2008) „EU–Croatian Relations“. EurActiv.com.http://www.euractiv.com/en/enlargement/eu-croatia-relations/article-129605 (pristupljeno 21. marta 2009).

15. EurActiv (2009) „New EU Treaty Enter Into Force, Sparking Reform“.EurActiv.com. http://www.euractiv.com/en/future-eu/new-eu-treaty-enters-force-sparking-reform/article-187848 (pristupljeno 1. decembra2009).

16. European Commission. (1998) „Regular Report from the Commissionon Poland’s Progress Towards Accession“. Brussels: The EuropeanCommission.

17. European Commission. (1999) „1999 Regular Report from the Com-mission on Poland’s Progress Towards Accession“. Brussels: The Euro-pean Commission.

18. European Commission. (2000) „2000 Regular Report from the Com-mission on Poland’s Progress Towards Accession“. Brussels: The Euro-pean Commission, 8 November 2000.

19. European Commission. (2001) „2001 Regular Report from the Com-mission on Poland’s Progress Towards Accession“. Brussels: The Euro-pean Commission, 13 November 2001.

20. European Commission. (2002) „2002 Regular Report from the Com-mission on Poland’s Progress Towards Accession“. Brussels: The Euro-pean Commission, 9 October 2002.

21. European Commission. (2003) „Comprehensive Monitoring Report onPoland’s Preparations for Membership“. Brussels: The European Com-mission.

22. European Commission. (2005) „Croatia 2005 Progress Report“. Brus-sels, 9 November 2005. SEC (2005) 1424 {COM (2005) 561 final}.

23. European Commission. (2009) „PHARE“. Brussels: The EuropeanCommission. http://ec.europa.eu/enlargement/how-does-it-work/finan-cial-assistance/phare/index_en.htm (pristupljeno 24. februara 2009).

24. European Commission Against Racism and Intolerance. (2009) „Coun-try Monitoring Work: Croatia“. The Council Of Europe. Dostupno na :http://www.coe.int/t/dghl/monitoring/ecri/Country-by-country/Croatia/Croatia_CBC_en.asp (pristupljeno 16. 6. 2009).

25. European Council. (1993) „Conclusions of the Presidency“. Bulletin ofthe European Communities no. 6/1993.


BEZBEDNOSTI

26. European Council. (2000a) „Conclusions of the Presidency“. EuropeanCouncil – Nice, 7–10 December 2000.http://www.europarl.europa.eu/summits/nice1_en.htm (pristupljeno 21.juna. 2009).

27. European Council. (2000b) „Council Directive 2000/78/EC of 27 Novem-ber 2000 establishing a general framework for equal treatment inemployment and occupation“. Official Journal of the European Union, L303 , 02/12/2000.

28. European Network of Legal Experts in the Non-Discrimination Field.(2008) European Anti-Discrimination Law Review,6/7, October 2008.

29. European Parliament. (2006) „Conclusions by the Chairperson“. TheEuropean Parliament, Committee on Women's Rights and GenderEquality, Delegation to Zagreb, Croatia, 20–21 April 2006.

30. Filipek, P. and Pamula, M. (2005) „Executive summary Poland“. Employ-ment and Social Affairs, Action against discrimination, Civil Society, TheEuropean Commission.

31. Fischer, S. (2006) Political Change in Post-Communist Slovakia andCroatia: From Nationalist to Europeanist. New York: Palgrave Macmil-lan.

32. Goetz, K. H. and Hix, S. (2001) Europeanised Politics? European Inte-gration and National Political Systems. London: Frank Cass.

33. Gower, J. (1999) „EU Policy to Central and Eastern Europe“. In Back toEurope: Central and Eastern Europe and the European Union, ed. K.Henderson, pp. 3–19. London: UCL Press.

34. Hedl, D. (2001) „Croatia: Clerics Attack Government“. Institute forWomen’s Policy Research (IWPR), The Centre for Peace in the Balka-ns. Dostupno na:http://www.balkanpeace.org/index.php?index=article&articleid=13917(pristupljeno 19. marta 2009).

35. Hehir, J. B. (2006) „The Old Church and the New Europe: Charting theChanges“. In Religion in an Expanding Europe, eds. T. A. Byrnes and P.J. Katzenstein, pp. 93–116. New York: Cambridge University Press.

36. Huseby, D. O. (2009) The Catholic Church and the EuropeanizationProcess – An Empirical Analysis of EU Democratic Conditionality andAnti-Discrimination Protection in Post-Communist Poland and Croatia.Master’s Thesis in Political Science. Institute for Sociology and PoliticalScience, Norwegian University of Science and Technology (NTNU).

37. IGLHRC (2003) Croatia: Same Sex Civil Union Law and Anti-Discrimi-nation Protections Passed. International Gay and Lesbian HumanRights Commission (IGLHRC). http://www.iglhrc.org/cgi-bin/iowa/arti-cle/takeaction/globalactionalerts/582.html (pristupljeno 15. juna 2009).

38. Ilišin, V. (2007) „Political Values and Attitude“. In Democratic Transition inCroatia: Value Transformation, Education & Media, eds. S. P. Ramet andD Matić, pp. 109–162. Texas: Texas A&M University Press.

39. Katzenstein, P. J. (2006) „Multiple Modernities as Limits to Secular Euro-peanization?“ In Religion in an Expanding Europe, eds. T. A. Byrnesand P. J. Katzenstein, pp. 1–33. New York: Cambridge University Press.


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

117


DAG OLE HUSEBIBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

118

40. Konferencja Episkopatu Polski (2002) „Polish Bishops on EuropeanIntegration“. English Translation by Katarzyna Łazarz-Górska, Konfer-encja Episkopatu Polski-The Polish Bishop’s Conference. Dostupno na :www.episkopat.pl/?a=dokumentyKEP&doc=biskupi_eng-21032002(pristupljeno 23. februara 2009).

41. Lambert, Y. (2004) „A Turning Point in Religious Evolution in Europe“.Journal of Contemporary Religion, 19 (1), pp. 29–45.

42. Lytle, P. F. (1998) „Religion and Politics in Eastern Europe“. In EasternEurope: Politics, Culture, and Society since 1939, ed. S. P. Ramet, pp.304–329. Bloomington and Indianapolis: Indiana University Press.

43. Millard, F. (1999) „Polish Domestic Politics and Accession to the Euro-pean Union“. In Back to Europe: Central and Eastern Europe and theEuropean Union, ed. K. Henderson, pp. 203–219. London: UCL Press.

44. Moraes, C. (2006) „Challenges for Anti-discrimination Law and Policy forthe 2007 Year of Equal Ostrortunities“. European Anti-DiscriminationLaw Review, 4, November 2006.

45. Official Journal (1993) „Europe Agreement establishing an associationbetween the European Communities and their Member States, of theone part, and the Republic of Poland, of the other part“. Official Journalof the European Union, L 348, 31 December 1993.

46. Official Journal (1997) „Treaty of Amsterdam Amending the Treaty onEuropean Union, the Treaties Establishing the European Communitiesand Related Treaties“. Official Journal of the European Union, C 340,10 November 1997.

47. Olsen, J. P. (2002) „The Many Faces of Europeanization“. ARENAWorking Paper WP 01/02.

48. OSCE (2009) „Croatia: Hate Crimes, Law on Amendments to the Crimi-nal Code“. Legislationline, OSCE Office for Democratic Institutions andHuman Rights. http://www.legislationline.org/topics/topic/4/country/37(pristupljeno 15. juna 2009).

49. Philpott, D. and Shah, T. S. (2006) „Faith, Freedom, and Federation: theRole of Religious Ideas and Institutions in European Political Conver-gence“. In Religion in an Expanding Europe, eds. T. A. Byrnes and P. J.Katzenstein, pp. 34–64. New York: Cambridge University Press.

50. Ramet, S. P. (2002) Balkan Babel: The Disintegration of Yugoslavia fromthe Death of Tito to the Fall of Milosevic. 4th ed. Boulder: WestviewPress.

51. Ramet, S. P. (2006) „Thy Will Be Done: the Catholic Church and Politicsin Poland Since 1989“. In Religion in an Expanding Europe, eds. T. A.Byrnes and P. J. Katzenstein, pp. 117–147. Cambridge: CambridgeUniversity Press.

52. Ramet, S. P. (2008) Serbia, Croatia and Slovenia at Peace and at War,Selected Writings, 1983–2007. Wien: LIT Verlag GmbH & Co. KG Wien.

53. Samardžija, V. (2006) „EU Relations with Croatia in 2005“. Mediter-ranean Politics Turkey-Balkans, pp. 138–140.

54. Schimmelfennig, F. (2005) „Strategic Calculation and InternationalSocialization: Membership Incentives, Party Constellations, and Sus-tained Compliance in Central and Eastern Europe“. International Orga-nization 59, Fall 2005, pp. 827–860.


BEZBEDNOSTI

55. Schimmelfennig, F. and Sedelmeier, U. (2005) „Introduction: Conceptu-alizing the Europeanization of Central and Eastern Europe“. In TheEuropeanization of Central and Eastern Europe, eds. F. Schimmelfen-nig and U. Sedelmeier, pp. 1–28. New York: Cornell University Press.

56. Schwellnus, G. (2005) „The Adoption of Nondiscrimination and MinorityProtection Rules in Romania, Hungary and Poland“. In The Euro-peanization of Central and Eastern Europe, eds. F. Schimmelfennig andU. Sedelmeier, pp. 51–70. New York: Cornell University Press.

57. Siemienska, R. (2006) „Poland: Citizens and Democratic Politics“. InDemocracy and Political Culture in Eastern Europe, eds. H. Klinge-mann, D. Fuchs and J. Zielonka, pp. 203–234. London and New York:Routledge.

58. Soberg, M. (2007) „Croatia since 1989“. In Democratic Transition inCroatia: Value Transformation, Education & Media, eds. S. P. Ramet andD. Matić, pp. 31–62. College Station: Texas A&M University Press.

59. Spiegel (2007) Donald Tusk in Brussels: New Era for EU-Polish Rela-tions. Spiegel Online International, 12. maj 2007. Dostupno na:http://www.spiegel.de/international/europe/0,1518,521499,00.html (pris-tupljeno 10. juna 2007).

60. Swedish Helsinki Committee (2008) „Anti-Discrimination Law Adoptedby the Parliament“. The Swedish Helsinki Committee for Human Rights,Croatia. http://www.shc.se/en/4/124/1313/ (pristupljeno 19. marta 2009).

61. Toggeburg, G. N. (2006) „A Remaining Share or New Part? The Union’sRole vis-á-vis Minorities After the Enlargement Decade“. EUI WorkingPapers, LAW No. 2006/15, European University Institute, Department ofLaw.

62. Townsend, A. (2003) „Can the EU achieve an area of freedom, securityand justice?“ Opinion, Center for European Reform.http://www.cer.org.uk/pdf/opinion_at_jhaoct.pdf (pristupljeno 1. decem-bra. 2009).

63. Tsebelis, G. (2002) „Part I: Veto Players Theory“. In Veto Players: HowPolitical Institutions Work, 17–64. Princeton: Princeton University Press.

64. Vachudova, M. A. (2001) „The Leverage of International Institutions onDemocratizing States: Eastern Europe and the European Union“. EUIWorking Paper, RSC No. 2001/33, European University Institute, RobertSchuman Centre for Advanced Studies.

65. Vermeersch, P. (2007) „Ethnic Minority Protection and Anti-Discrimina-tion in Central Europe Before and After EU Accession: the Case ofPoland“. Journal on Ethnopolitics and Minority Issues in Europe(JEMIE), Issue 1/2007.

66. Warner, C. M. (2000) „Introduction: The Catholic Church and Democra-cy“. In Confessions of an Interest Group: The Catholic Church and Polit-ical Parties in Europe, ed. C. M. Warner, pp. 3-16. Princeton: PrincetonUniversity Press.

67. Zakošek, N. and Čular, G. (2004) „Croatia“. In The Handbook of PoliticalChange in Eastern Europe, eds. S. Berglund, J. Ekman and F. H. Aare-brot, pp. 451–492. Cheltenham: Edward Elgar Publishing Inc.

68. Zielinska, E. (2005) „Equal Opportunities for Women and Men: Monitor-ing Law and Practice in Poland“. National Women’s Information Centre(OŚKA), Open Society Institute Network Women’s Program.


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

119


NEBOJŠA NIKOLIĆBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

120

Kultura razvoja karijere i rangiranje i odabir oficiraNebojša Nikolić

Institut za strategijska istraživanja, Ministartvo odbrane Republike Srbije


UDK: 005.96:355.082(497.11)

Sažetak

Pre nekoliko godina Ministarstvo odbrane (MO) Srbijeuvelo je sistem za rangiranje oficira. Naziv ovog sistem bioje Kriterijumi za profesionalnu vojnu službu. Namera je bi-la da time bude obuhvaćen skup različitih procena sposob-nosti vojnog osoblja i da bude napravljena rang-lista. Povodza izradu ovog dokumenta bio je proces smanjivanja brojazaposlenih, dok je cilj bio donošenje objektivne metodologi-je za otpuštanje zaposlenih. Posmatrano sa tačke gledištainstitucije, rang-lista predstavlja veoma dobru stvar, jer naosnovu nje ona može zadržati dobrog radnika, a otpustitilošeg. Međutim, posmatrano sa tačke gledišta pojedinca, tomože biti i dobro i loše. Loše je ako se radnik nalazi na dnuspiska, a dobro je ako je na njegovom vrhu. Međutim, rang-lista ima i drugih prednosti. Najpre, ona pruža informacijeo sposobnostima ljudskih resursa u organizaciji. Mogućno-sti i ograničenja organizacije u direktnoj vezi su sa moguć-nostima i ograničenjima osobe koja je u njoj zaposlena. Za-tim, dok se neispunjavanje kriterijuma na dnu ove liste ko-risti za smanjivanje broja zaposlenih, ispunjavanje kriteri-juma na vrhu liste moglo bi i trebalo bi da bude upotreblje-no za postavljenje i unapređenje kandidata, kao i za odabirkandidata koji će ići na usavršavanje i obuku. DefinisaniKriterijumi za profesionalnu vojnu službu nisu savršeni itrebalo bi ih analizirati, kritikovati i poboljšati. Međutim,čak i u postojećem obliku, set kriterijuma daje rezultate ran-giranja koji pokazuju neke nedoslednosti u odnosu na stvar-ne podatke o zaposlenima. Zašto dolazi do anomalija? Mo-žda se odgovor na ovo pitanje nalazi u organizacionoj kul-


BEZBEDNOSTI

turi koja je karakteristična za procese aktuelnog razvoja ka-rijere u vojnoj organizaciji. Broj i intenzitet tih anomalijazaslužuju pažnju istraživača.

Ključne reči: karijera, vojska, rangiranje, odlučivanje,kultura

Uvod

Osnovna hipoteza ovog rada je da bi nedoslednosti u razvo-ju karijere koje se odnose na rang-listu oficira mogle da budu po-sledica preovlađujuće kulture u upravljanju ljudskim resursima.Pokazatelji koji potvrđuju ovu hipotezu proizlaze iz analize po-dataka navedenih u rang-listi.

Uprkos činjenici da postoje relativno stroga pravila, postupcii kriterijumi u različitim procesima upravljanja ljudskim resursi-ma (postavljenja, unapređenja, ulaganje u obrazovanje i obukapojedinačnih zaposlenih itd.), moguće je uočiti neke čudne rezul-tate. Iz toga proističe pitanje zašto dolazi do ovih anomalija. Lo-gičan odgovor bio bi da postoje i neki dodatni kriterijumi, kojinisu unapred dati ili koji nisu zvanično proglašeni kriterijumima.Čini se da su ovi nejasni faktori pre elementi kulture1, nego štosu pravi kriterijumi. Međutim, uticaj ove kulture preovlađujenad zvanično utvrđenim i objavljenim kriterijumima, pa čak inad zakonskim pravilima. Gotovo svi se slažu sa tim da je za us-pešan razvoj karijere bolje imati „dobre veze nego dobre kvalifi-kacije”. Istine radi, ovakvo gledište je tipično za mnogo širu po-pulaciju, nego što su to vojni službenici. To je prosto neodvojivood srpskog društva u celini, i to ne samo danas, već najmanje uposlednjih sto godina.

Moguće koristi od ove analize

Koju potencijalnu korist bi mogla da ima široka javnost odproučavanja problema rangiranja i odabira oficira? Procenat ofi-cira u čitavoj populaciji je veoma mali (oko 0,1%). Vojna profesi-ja je veoma specifična po svojoj prirodi i sastoji se od skupa pod-specijalizacija koje imaju relativno malo polje primene. Pored to-ga, svaka vrsta (radnog, društvenog itd.) angažovanja zaposlenihu vojsci „van žičane ograde” strogo je ograničena zakonom. Da-

KULTURA RAZVOJA KARIJERE I RANGIRANJE I ODABIR OFICIRA

BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

1 Kultura se shvata kao pon-ašanje, uverenja i običaji koji sukarakteristični za određenudruštvenu, etničku, organiza-cionu, profesionalnu ili starosnugrupu, ili koji u takvoj grupi pre-ovlađuju.

121



BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

122

kle, čini se da je problem rangiranja i odabira oficira bitan samoovoj maloj populacionoj grupi i njihovim porodicama.

Međutim, ovaj problem ima mnogo aspekata. Populacija ofici-ra predstavlja ključni deo ljudskih resursa u sektoru odbrane. Go-tovo svako pitanje sektora odbrane uključuje, neposredno ili po-sredno, i razmatranje ljudskih resursa. Mantra organizacije i upra-vljanja ljudskim resursima „zaposleni su naše najveće blago” naši-roko je poznata, objavljivana i parafrazirana. Problem je, među-tim, kako je sprovesti u praksi.

U tranzicionom okruženju, reforma odbrane obično podrazu-meva smanjivanje broja zaposlenih, promenu uloga koje vojskaima i uvođenje novih zahteva u pogledu vrednosti, znanja i opre-me. Smanjivanje broja zaposlenih nameće pitanje o selekcionompostupku: ko može ostati u vojnoj službi, a ko će biti otpušten.

Spektar aktivnosti koje se preduzimaju tokom reforme odbra-ne širok je i zahtevan. Uspešnost reforme direktno je srazmernasposobnostima glavnih rukovodilaca na različitim nivoima vojnepiramide. Problem odabira zaposlenih se ponovo javlja prilikomunapređivanja i postavljenja na više položaje u organizaciji. Refor-ma sektora odbrane, novi izazovi bezbednosti i trendovi u među-narodnom bezbednosnom okruženju nameću potrebu za novomvrstom znanja, specijalnosti i kvalifikacija pripadnika vojske. Tootvara širok skup pitanja koja se odnose na sistem obrazovanja iobuke u vosci.

Problem rangiranja i odabira oficira može se tretirati kao čistometodološko pitanje. Neka od važnih pitanja na koja mora bitidosledno odgovoreno su: kako utvrditi kriterijume za rangiranje iodabir i kojim metodološkim postupcima pribeći. Operativno is-traživanje i teorija odluke predstavljaju naučne discipline koje bimogle da budu od pomoći prilikom obavljanja ovog zadatka.

Konačno, ako nam to uspe i ako pronađemo konsistentan na-čin za više atributivno rangiranje i odabir oficira, onda se ovde pri-menjena metodologija može upotrebiti i za rešavanje drugih slič-nih problema u reformi javnog sektora, ali i u drugim organizaci-jama i privrednim društvima. Aktuelna globalna ekonomska kri-za primorava mnoga društva da smanje broj zaposlenih. Lokalnei državne vlasti imaju isti problem i sličan pravac delovanja: sma-njiti broj zaposlenih.

Naravno, smanjenje broja radnika može biti postignuto na raz-ličite načine. Međutim, privredna društva i organizacije, posebnoone koje žele da se predstave kao socijalno odgovorne, moraju


BEZBEDNOSTI

proces smanjivanja radne snage sprovesti objektivno, nepristrasnoi transparentno. Ovo posebno važi za organizacije u javnom sek-toru koje kao opravdanje ne mogu da koriste „volju ili odluku pri-vatnog vlasnika”. Sa druge strane, rang-lista treba da posluži i pri-likom unapređivanja i postavljenja zaposlenih na viši položaj u or-ganizacijama u javnom sektoru. To je možda jedini efikasan način,pored toga što je posredan, s obzirom na to da se rad u organiza-cijama u javnom sektoru obično ne „proverava na tržištu”.

Kratak istorijat promena u vojnoj profesiji

U poslednjih nekoliko godina u Srbiji iščezava tradicionalnapredstava o vojnoj profesiji kao o „sigurnom zaposlenju, vidljivojkarijeri”. U kratkom vremenskom roku preduzeto je nekolikosmanjivanja broja zaposlenih. Ponekad je kriterijum bio „ukidanjeorganizacione jedinice” (ako se organizaciona jedinica ili odeljenjeukida, onda svi u toj organizacionoj jedinici gube posao). Ponekadse pribegavalo načelu „godina starosti” (to je slučaj kada svi kojisu rođeni pre određene navedene godine moraju da napuste vojnuslužbu). Srećna okolnost u drugom pomenutom slučaju je to što seovaj kriterijum odnosio na starije ljude koji su imali barem mini-malne uslove da dobiju penziju.

Mogućnost da neko iznenada izgubi posao bez svoje krivicepostaje realnost zaposlenih. Pored štete po predstavu koju stvara-ju o sebi i pored osećanja nesigurnosti pojedinačnih zaposlenihradnika, ovim i sama organizacija gubi značajan kapital u ljud-skim resursima. Najveći teret ponela je populaciona grupa stareši-na (posebno potpukovnici i pukovnici). Bila je to neka vrsta „kul-turnog šoka”, jer je velika većina srpskih oficira dobila službu po-sle diplomiranja na vojnoj akademiji i nikada nije ni pomišljala na„rezervnu karijeru”.

Sada je već i naše vojno obrazovanje steklo izvestan stepen„prenosivih” znanja i veština koje bi mogle da budu od koristi pri-likom građenja karijere u građanstvu. Međutim, zvanične vojnekvalifikacije obično se ne priznaju u građanskom društvu. Sistemvojnog obrazovanja sada nastoji da pronađe sebi mesto i da posta-ne deo opšteg obrazovnog sistema u zemlji. Dodatni izazov u ovimnastojanjima predstavlja činjenica da svi univerziteti (i građanski ivojni), ukoliko žele da nastave rad, moraju da ispune zahteve utvr-đene „Bolonjskom deklaracijom” EU. Ukoliko bi bili uspešni, ovi


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

123



BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

124

pokušaji bi doneli dobro rešenje problema u budućnosti. Među-tim, problem smanjivanja broja zaposlenih aktuelan je sada, pa jesada očajnički potrebno naći neko rešenje.

U prošlosti niko nije mario za to da li je vojno obrazovanje„kompatibilno” građanskom ili nije, kao ni za „karijeru posle(vojne) karijere”. Vojna profesija u Srbiji bila je „životni poziv”.Ovakva organizaciona kultura, kao i neki drugi aspekti, poput sla-be ponude novih radnih mesta na tržištu rada, moralne i zvaničnopreuzete obaveze „prema zemlji” (prijavljivanje nekadašnjih voj-nih oficira na radna mesta u stranim kompanijama i organizacija-ma bilo je predmet javne osude), pa i psihološki razlozi („zar ni-sam dovoljno dobar da zadržim svoj posao?”) čine gore navedenopitanje važnim i aktuelnim.

Izneseni problem uzet je kao polazna tačka dalje analize. Poredmnogih aspekata problema (socijalni, finansijski, politički aspekti,aspekt druge kategorije zaposlenih u vojsci itd.), ovaj rad se bavi ipitanjima ko mora da ode, a ko može da ostane u službi, kao i ka-ko doneti ovakvu odluku i kojim kriterijumima pribeći.

Naredni aspekt ovog problema predstavlja tačku gledišta „pri-vrednog društva” (vojne organizacije), koja podrazumeva shvata-nje da će organizacija koja želi da bude vitalna i uspešna pokušatida ima bolje zaposlene. Ponovo se javljaju slična pitanja o tome koje bolji službenik i prema kojim kriterijumima.

Isto tako, vojna organizacija treba da uzme u obzir dalekose-žnost uticaja koje će imati odluka koja sada bude doneta. Utvrđe-ni kriterijumi za „otpuštanje” biće jasna poruka za rešavanje ka-drovskih pitanja, za buduće kandidate za oficire, za vojni obrazov-ni sistem, kao i za sadašnji i budući imidž vojne organizacije. Ba-rem iz ovih razloga, mnogi zvaničnici sektora odbrane kvalifikujusmanjenje broja zaposlenih kao težak zadatak i kao najosetljiviji ipresudan deo čitave reforme vojske.

Vojska i druge profesije i zanimanja: jesmo li mi jedini koji danas imaju ovaj problem?

Smanjenje broja zaposlenih i velike promene u vezi sa profe-sionalnom karijerom veoma su rasprostranjene pojave. Mnogeprofesije suočavaju se sa istim ovim problemima: nesiguran po-sao, nesiguran razvoj karijere, prelazni periodi u karijerama, po-treba stalnog usavršavanja, potreba prekvalifikovanja, samood-


BEZBEDNOSTI

govornost za sopstvenu karijeru itd. Rajtman i Šner su to 2008.godine veoma lepo prikazali u svom podrobnom članku (Reit-man and Schneer, 2008: 17–28). Čini se da vojna profesija nemože da bude izuzetak u budućnosti.

Da li se vojna profesija uopšte razlikuje od bilo koje drugeprofesije? Da li je to samo posao, baš kao i svaki drugi posao ilizanimanje? U čemu je razlika? Kako objasniti moguće razlike?Tradicionalno gledište je da je vojna profesija, ako se uporedi sadrugim profesijama, a posebno sa drugim vrstama zanimanja iposlova, veoma specifična. Ona je pre životni poziv, nego što jeprofesija, a sasvim sigurno nije posao, ni zanimanje. Etički kon-tekst vojne profesije kao životnog poziva može se lepo opisati usamo nekoliko reči: „Dužnost, čast, zemlja”. To je čuveni motovojne akademije Vest Point u SAD. Treba uložiti dosta vremenai truda da se stvori jedan oficir u bukvalnom smislu reči, a mno-go je knjiga napisano o vojnoj profesiji i onome što je njena dif-ferentia specifica u odnosu na druge profesije. Karakter i duh,kao i lojalnost, što posebno odlikuje vojnike, ne mogu se naćina tržištu rada za jedan dan. Te stvari moraju da se grade, raz-vijaju i održavaju tokom dugogodišnjeg procesa obučavanja.Kada je reč o vojnoj profesiji, prebacivanje sa jednog na drugoshvatanje radnog angažmana (životni poziv – profesija – zani-manje ili posao) jednostavno nije moguće. Jedan od osnovnihrazloga za to je karakter.

Dinamična i izazovna priroda vojne profesije mogla bi bitiprihvaćena kao proces stalnog učenja. Oficir uči da bi dobio no-va nameštenja, a uči o novim garnizonima (regija, zemlja, kul-tura itd.), novoj tehnologiji i opremi, novim postupcima (orga-nizacione promene, nov način upravljanja kapacitetom itd.),kao i nove jezike na različitim kursevima, poslediplomskim stu-dijama itd. Uči, takođe, i o ljudima (podređenima, nadređenimai kolegama). Toliko učenja podiže nivo obrazovanja i sposobno-sti oficira. Za čitaoce kojima bi ovo moglo da zvuči kao da jepomalo čudno, preporučio bih lep esej (Wither, 2006) koji sebavi ovim fenomenom.

Ova dinamika učenja može se videti iz opisa jedne tipičnevojne karijere. Mlad oficir obično počinje kao vodnik. Posle ne-koliko godina dospeva na položaj komandira čete. Onda odla-zi na neki položaj na nivou bataljona (dužnosti u vezi sa ljud-stvom, zamenik i komandir bataljona). Naredni nivo predsta-vljaju položaji na nivou brigade (to podrazumeva set različitih


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

125



BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

126

dužnosti u vezi sa: upravljanjem kadrovima, obaveštajnim po-slovima, operacijama, obukom, logistikom itd.). U malim armi-jama, sledeći nivo predstavljaju dužnosti u generalštabu. Porednapredovanja po vertikalnoj liniji, postoji i mogućnost horizon-talnog kretanja. Svaka nova dužnost se, u većoj ili u manjoj me-ri, razlikuje od prethodne. Dakle, oficir mora da nauči nešto no-vo svaki put kada dobije premeštenje.

Piramida strukture vojnih činova

„Piramida” činova predstavlja logičku podelu i odnose voj-nih činova u armiji koja se posmatra kao hijerarhijski ustrojenaorganizacija. Na dnu piramide stoji veliki broj oficira nižeg či-na (na primer: poručnici). Na sredini piramide nalaze se majorikojih ima manje nego oficira sa nižim činom. Na vrhu su narav-no visoki činovi (generali), a njihov broj je mali. Na sličan ob-lik podele zaposlenih nailazi se u mnogim drugim hijerarhijskiuređenim organizacijama i privrednim društvima.

Međutim, problem nastaje kada dođe do masivnog deformi-sanja tipičnih hijerarhijskih struktura organizacije. Kada brojoficira sa visokim činom (pukovnici i potpukovnici), koji su pologici blizu vrha piramide, postane nesrazmerno velik u odnosuna broj oficira sa drugim činovima, onda se normalan oblik „pi-ramide činova” unekoliko izvitoperi. U ekstremnim slučajevi-ma, ili radi isticanja ove čudne pojave, taj oblik naziva se „ obr-nuta piramida u strukturi činova”. U tabeli 1 prikazani su „sta-nje tehnike“ kad je reč o piramidama strukture činova u 2006.godini u Srbiji, kao i neke preporuke koje je dao NATO kojepomažu upoređivanje.

Tabela 1. Odnosi činova, 2006. godine, stanje u Srbiji, preporuka NATO


BEZBEDNOSTI

Danas je situacija mnogo bolja, posebno u jedinicama armijepod Generalštabom, a u manjoj meri i u organizacijama unutarMinistarstva odbrane, gde je reorganizacija najavljena za 2009.godinu.

Spektar vojnih poslova

Oficirska karijera se obično doživljava kao skup različitih po-stavljenja, počev od položaja mladih oficira (kao što je dužnostvodnika), pa sve do najviših činova i položaja. Tokom dužeg vre-menskog perioda činilo se da je akumulacija profesionalnog isku-stva logičan proizvod i preduslov za viša postavljenja. Međutim, tonije jedini uslov. Drugi, a možda i važniji, uslov je dodatno obra-zovanje i obuka (vrsta poslediplomskih vojnih studija).

Prelazak sa jednog na drugo nameštenje zapravo predstavljapromenu posla. Ponekad do promene dužnosti dolazi u okviru istejedinice ili garnizona, ponekad se prelazi u drugu jedinicu ili gar-nizon i u kolektiv sastavljen od više ili manje različitih ljudi (kole-ge, podređeni, nadređeni). U svakom slučaju, promena dužnostipretpostavlja različite obaveze i planove rada, što u sažetku značistalno učenje. Sledi spisak opštih zaduženja ili vrsta poslova ofici-ra:

• Komandne dužnosti (komandir jedinice: vod, četa, bataljon,brigada itd).

• Kadrovske dužnosti: područja odgovornosti u tipičnoj voj-noj organizaciji pretpostavljaju osoblje, obaveštajne poslo-ve, operacije, logistiku, doktrinu i razvoj, komunikaciju ikompjutere, obuku i civilno-vojne odnose.

• Upravne i administrativne dužnosti: uglavnom se odnose narazličita nameštenja u Ministarstvu odbrane.

• Poslovi na obrazovanju i obuci: položaji instruktora, preda-vača, asistenata i profesora u vojnim akademijama, treningcentrima itd.

• Istraživački poslovi. Položaji u institutima različitih vrsta(tehnički, vojno umeće i strategija itd.) koje pripadaju Mini-starstvu odbrane.

U slučaju komandnih i kadrovskih dužnosti moguće je održatiodgovarajući oblik piramide strukture činova. Međutim, to nije la-ko kad su u pitanju upravni, obrazovni i istraživački poslovi. Lo-gički preduslov za obavljanje ovih poslova jeste relevantno isku-stvo, a za to su potrebne godine provedene na različitim komand-


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

127



BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

128

nim i kadrovskim dužnostima na početku vojne karijere. Posledi-ca toga je da postoji veliki broj oficira koji imaju visoke činove uupravnim, obrazovnim i istraživačkim institucijama Ministarstvaodbrane.

Novi talas međunarodne odbrambene saradnje i integracijaproizveli su set novih zahteva koji se stavljaju pred vojne profesio-nalce. Prvi od njih je znanje stranog jezika. Znanje stranog jezikapostaje logički i neizbežni preduslov napredovanja u karijeri, po-sebno za one koji od svojih karijera žele i očekuju više.

Sledeći moderni zahtev podrazumeva potrebu da oficir ima ne-ka znanja o interoperabilnosti i standardizaciji na poljima od-brambenih integracija i saradnje. Pored ovoga, postoji potreba daoficiri pratite razvoj struke i da budu dobro informisani o svim re-levantnim trendovima, izazovima i novinama u odbrambenojbranši.

Smanjivanje – kao deo transformacije odbrane

Smanjivanje oružanih snaga je danas stvaran i izazovan trend iova činjenica je široko prihvaćena. De Vijk (Wijk, 2004) je rekao:„ (...) restrukturiranje snaga obuhvata smanjivanje snaga, tranzici-ju, modernizaciju i transformaciju oružanih snaga; svaki faktorima važne finansijske, organizacione i doktrinalne posledice. To jetekući proces i ogroman izazov za male zemlje. Moraju se pravititeški izbori. Moraju se utvrditi prioriteti.”

Mnogo je razloga za smanjivanje u mnogim zemljama. „Divi-denda mira” (ne samo posle Hladnog rata, već i posle regionalnihsukoba) jedan je od tih razloga koji su naročito aktuelni u posled-nje dve decenije. Ona jednostavno kaže da što je više mira, to jemanje vojske. „Revolucija u vojnim poslovima” još jedan je jakrazlog. Ovde se smanjenje oružanih snaga pojavljuje kao posledi-ca transformacije i ogromnih promena načinu na koji se prilazivojnim poslovima. Modernizacija podrazumeva uvođenje noveopreme, novog sistema oružja itd. Obično znači i smanjivanje bro-ja ljudi, broja jedinica itd. I socijalne i političke promene mogu do-vesti do smanjenja vojske. To je slučaj sa napuštanjem obaveznevojne službe i prelaskom na profesionalnu vojsku.

Ima više faktora koji doprinose aktuelnom procesu smanjenjau srpskim oružanim snagama. Neki od tih razloga su:

• Velike promene u bezbednosnom okruženju: mir je stigao uregion.


BEZBEDNOSTI

• Gotovo sve zemlje u regionu usmeravaju svoje politike bez-bednosti i odbrane ka evroatlantskim integracijama, part-nerstvu ili barem ka usvajanju standarda.

• Revolucija u vojnim poslovima dovodi do promene načinarazmišljanja o masivnim mobilizacijskim armijama u koristmanjih, ali efikasnijih oružanih snaga.

• Prilagođavanje međunarodnim standardima i sporazumimau vezi sa nivoom potrošnje za odbranu, ljudstvom i naoru-žanjem itd. [propisan procenat BDP za budžet za odbranu;propisan procenat stanovništva za oružane snage; ograničenbroj osnovnog naoružanja (avioni, tenkovi, itd)].

• Društvene promene dovode do preusmeravanja sa obave-zne vojne službe na popunjavanje armije profesionalnimvojnicima.

• Demokratski stil je postao dominantan u javnom životu iponašanju.

Pored ovoga, novi pristup nacionalnoj strategiji i reformi sek-tora bezbednosti doprineo je tome da ovaj rad postane transpa-rentniji (kad god je to moguće) i da bude dosledan („ono što se ka-že treba i da se uradi”). Rodes (Rhodes, 2007), je pomenuo jednupojavu te vrste: „ (...) disciplinujući efekat ‘stavljanja stvari na pa-pir’ naterao je vrhovno rukovodstvo zemlje ili ministarstvo da ja-sno kažu koje su ključne pretpostavke, prioriteti i kompromisi uvezi sa njihovim ciljevima i kojim se merama postižu.” Ova novi-na čini to da faza smanjivanja broja ljudi postane poznata i vojnojjavnosti (ljudi treba da budu informisani), a verovatno se uzima uobzir i prilikom donošenja i objavljivanja seta kriterijuma (ljudimogu da vide šta mogu da očekuju i kakve su mere rezultata radavažne poslodavcu).

Smanjivanje oružanih snaga je legitiman proces. Oni koji dono-se odluke o stvarima odbrane nadležni su za preduzimanje ove ak-tivnosti. Razlozi za smanjivanje mogu da budu različiti (političkaodluka, pomanjkanje finansijskih sredstava, promena strateškogokruženja, nova vojna doktrina, tehnička modernizacija itd.), alioni nisu predmet ove analize.

Smanjivanje – problem uprave

Smanjivanje broja vojnih profesionalaca pokrenulo je problemu odlučivanju, to jest nametnulo je pitanje koga otpustiti iz vojneslužbe. Da bi to bilo objektivno i neutralno urađeno, utvrđeni su i


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

129



BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

130

objavljeni neki kriterijumi. Međutim, mnogi smatraju da ti kriteri-jumi nisu ispunili svoju misiju.

„ Problem otpuštanja” može se posmatrati i drugačije, te sa za-pitati kako ustanoviti to koji su ljudi bolji i zadržati ih u službi.Ova dva pitanja su očigledno komplementarna. Prvo pitanje imapasivan ton, jer zbog pritiska spolja treba doneti neke teške odlu-ke, pa je pitanje kako to uraditi.

Drugo pitanje ima aktivniji prizvuk i podrazumeva postojanjeodređene vizije, kao i shvatanje aktuelnih i budućih zahteva u od-nosu na profil oficira u 21. veku. Međutim, shvatiti ovo logičnopodrazumeva i posedovanje vizije šire slike čitave vojske i sveobu-hvatno razumevanje nacionalnih pitanja i pitanja strategije odbra-ne, kao i poznavanje modernih trendova u vojnim poslovima, no-vih tehnologija i modernog načina ratovanja.

Posmatrano sa organizacione tačke gledišta, zaposleni predsta-vljaju ljudski kapital. Situacija u kojoj ljudskog kapitala ima do-voljno predstavlja neku vrstu „luksuza”. Pogrešna odluka možeda dovede do većeg gubitka dragocenog ljudskog kapitala. Isto ta-ko, loše odlučivanje može da našteti imidžu organizacija, da poka-že nedostatak mudrosti i neracionalno upravljanje. Ukoliko u ob-zir uzmemo i primanje novih ljudi u budućnosti, možemo reći daće sve ovo imati negativan uticaj. Poslodavac koji je neodgovoranprema svojim zaposlenima ne može očekivati da će mu se prijavi-ti dobri kandidati.

Stručnjaci za upravljanje ljudskim resursima imaju oprečna mi-šljenja o problemu merenja rezultata rada ljudi. Neki sumnjaju uuspešnost i etičnost takvog poduhvata. U ovom tekstu se slažemoda je to u najmanju ruku neprijatan zadatak. Boljeg rešenja, me-đutim, nema!

Pored toga, u ovom kontekstu, jedinstvena razlika između ar-mije sa jedne strane, i organizacija drugih vrsta i privatnih predu-zeća sa druge strane, jeste u tome što u armiji nema „potvrde natržištu”. Vojska svoj kvalitet može da potvrdi samo na delu i jedi-no tada. Međutim, takve situacije se zovu rat! A gotovo svaki ratje jedinstven i neponovljiv. U najboljem slučaju, kada shvatite ka-kav je stvarno kvalitet vojske, onda je obično već kasno da išta me-njate kako biste je poboljšali. Jedinstven karakter rata ostavlja mo-gućnost da se prave slabe i pristrasne procene kvaliteta vojske on-da kada je ona na delu.

Kada pokušamo da definišemo neki skup mera ili kriterijumakoji će nam pomoći da napravimo razliku među zaposlenima, na-ilazimo na logično pitanje o opisu i karakteristikama tih mera ili


BEZBEDNOSTI

kriterijuma. Andru Majo (Mayo, 2001) se pozvao na sledeće ka-rakteristike, koje bi svaka mera rezultata rada morala da posedu-je kako bi bila od koristi i kako bi bila delotvorna:

• jednostavnost (da se lako razume)• jasnoća (da ne bude dvosmislena, pa da može biti dvojako

tumačena)• dostupnost (da se može lako pribaviti)• pouzdanost (pouzdan proces merenja)• nepristrasnost (da nije rezultat suda samo jedne osobe)• relevantnost (da bude povezana sa kontekstom radnog me-

sta, da se odnosi na njega i da bude od značaja za njega)• sveobuhvatnost (da sadrži sve ključne rezultate rada)• odgovarajuća rezolucija (prava mera detalja)• jasno poreklo (da se odnosi na konkretnu osobu)• uporedivost (da ima pravu meru učestalosti). Drugi pristup definisanju kriterijuma odnosi se na teoriju odlu-

čivanja, koja posebno ističe krucijalni značaj kriterijuma i njihovihkarakteristika. Prema stavovima Kinija i Raifa (Keeney and Raif-fa, 1976) dvojice istaknutih profesora koji su pobornici ove teori-je, skup kriterijuma treba da bude:

• zaokružen (sveobuhvatan) • operativan (jednostavan, jasan, dostupan)• rastavljiv (odgovarajuća rezolucija)• dovoljan (da ne bude suvišan)• najmanji mogući.Treći pristup problemu utvrđivanja kriterijuma može se izvući

iz analize mogućnosti za „Merenje toka transformacije i vredno-sti”, što je i jedno poglavlje u knjizi Dejvida Albertsa (Alberts,2003). Knjiga je posvećena transformisanju vojske za 21. vek i kaotakva veoma je bliska predmetu našeg proučavanja. Ovaj autor is-tiče „agilnost” kao ključnu osobinu vojne organizacije i pojedina-ca potrebnu za Informaciono doba i budućnost koja se odlikujeneizvesnošću. Međutim, šta je to „ agilnost”? Umesto da prepriča-vamo, prenećemo originalan stav autora (Alberts, 2003: 84) „Agil-nost je svojstvo pojedinca ili organizacije koje predstavlja sinergič-nu kombinaciju sledećih atributa: čvrstine, fleksibilnosti, inovativ-nosti, prilagodljivosti i prijemčivosti.”

U ovoj definiciji posebno je zanimljiva fraza: sinergična kombi-nacija. Suština ove fraze je reč sinergija (sadejstvo). Sinergija pred-stavlja situaciju u kojoj odgovarajuća kombinacija više elemenatadonosi rezultat koji je veći, jači ili bolji od prostog zbira zasebnih


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

131



BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

2 Prosečna ocena (PO) pred-stavlja prosečnu vrednostzavršnih ocena za sve pred-mete (ispite), koje je student-kadet slušao na vojnojakademiji. Najniža vrednost je6,00 (slab uspeh), i najvišavrednost je 10,00 (odličanuspeh).

132

vrednosti, korisnosti ili uticaja tih istih elemenata kada ih posma-tramo svakog za sebe i bez međusobnih dejstava.

Sintagma sinergički efekat zaista dobro zvuči. Međutim, pita-nje je kako prikazati i izračunati sinergiju, posebno kada je reč onašem opštem problemu, odnosno o merenju, prikazivanju i upo-ređivanju sveobuhvatnog kvaliteta pojedinačnih oficira. Mogućiodgovor na ovo pitanje, ili bar predlog tog odgovora, predstavljajedan rad ovog autora (Nikolic, 2007: 731-734).

Kritička analiza kriterijuma rangiranja

Kriterijumi za profesionalnu vojnu službu proglašeni su i obja-vljeni u maju 2006. godine (Odbrana, 2006). Ti kriterijumi su:

1. stručna sprema (najviše 24 bodova)2. službena ocena – zvanično ocenjivanje (najviše 10 bodova) 3. vojno ili civilno obrazovanje (0 ili 5 bodova)4. godine starosti (najviše 7,5 bodova) 5. aktuelna dužnost i premeštenja (najviše 5 bodova) 6. strani jezik (najviše 2 bodova)7. vreme provedeno na komandnim ili upravnim radnim me-

stima (aktuelno se ne uzima u obzir). Stavljeno je mnogo primedbi na ove kriterijume nakon što su

objavljeni. To ne treba da čudi, jer je ocenjivanje kriterijuma vero-vatno najvažniji i najzahtevniji zadatak u analizi odluke (Cupicand Tummala, 1991). „Teorija odluke treba da bude nauka o me-renju koja se zasniva na matematici, filozofiji i psihologiji. (...) Mo-žda je najkreativniji zadatak u donošenju odluke odabrati faktorekoji su značajni za tu odluku (Saaty, 1990: 9-26).“ Ove rečenicesavršeno opisuju to koji je osnovni problem u ovom procesu sma-njivanja broja zaposlenih.

Praktična primena rang-liste, kao i dodatni podzadatak (prime-na rang-liste u postavljenju i unapređenju oficira) tek treba da bu-du realizovani.

Prvi kriterijum „deli” se na tri potkriterijuma: • uspeh na Vojnoj akademiji ili na građanskom fakultetu

(prosečna ocena2, PO): najmanje 5 bodova (PO: 6.00), anajviše 8 bodova (PO: iznad 8,50)

• uspeh na prvom nivou poslediplomskih studija: Komand-no-štabna akademija (KŠA), specijalizacija ili master studi-je; najmanje 12, najviše 18 bodova (u ovom slučaju to je su-marni “zbir” bodova u koji nije uračunat uspeh na Vojnojakademiji)


BEZBEDNOSTI

• uspeh na drugom poslediplomskom nivou: General-štabnaakademija (GŠA) ili doktorat: najmanje 21, najviše 24 bo-dova. I ovde je reč o sumarnom „zbiru” bodova koji neuključuje uspeh na Vojnoj akademiji, niti na prvom nivouposlediplomskih studija.

Poenta je da podatak o uspehu/neuspehu na nižem nivou nijevidljiv ukoliko je kandidat stekao i viši nivo obrazovanja. Dakle,ovaj kriterijum daje samo poslednju „sliku” uspeha, a ne i kumu-lativnu. To nije logično. Prosečna ocena sa osnovnih studija naVojnoj akademiji ili građanskom fakultetu pruža važne, objektiv-ne i sveobuhvatne informacije i treba da bude prikana zasebno ida joj bude dat veći značaj (više bodova na skali koja se koristi),pri čemu razlika između slabog uspeha (PO: 6,00) i odličnog uspe-ha (PO: do 10,00) treba da bude veća. Ako bi vrednovanje PO pri-likom rangiranja ostalo na ovako niskom nivou, onda bi ozbiljnomoglo da se postavi pitanje koja je svrha ocenjivanja tokom čita-vog procesa obrazovanja (Nikolic, 2006). Isto tako, načelo „nea-kumuliranja”, koje se koristi u ovom kriterijumu, ne koristi se i zarazmatranje drugog kriterijuma: „zvanično ocenjivanje – službenaocena”.

Evidentno je da se velika prednost daje poslediplomskim studi-jama. Ovakvo opredeljenje je u načelu dobro. Međutim, postojiopasnost od toga da će biti izgubljeni neki dobri oficiri samo zbogtoga što nisu imali priliku da pohađaju poslediplomske studije.Ovaj fenomen prisutan je i u drugim „armijama, a slično se i opi-suje i u sledećim rečenicama: “Bliže se svojoj četrdesetoj ili pedese-toj godini, to su majori, potpukovnici ili pukovnici. Naučili su – ilisu sami sebe naučili – da rade na engleskom jeziku. (..). Međutim,po pravilu su već dugo na istom položaju, jer nije bilo nikoga kobi ih zamenio. Nisu bili dobri kandidati za više obrazovanje u dr-žavama koje nam pružaju podršku, zato što im se nije mogla naćizamena ili zato što bi se mogli smatrati prestarim da bi mogli ima-ti bilo kakvu značajniju ulogu u budućnosti” (Clemmesen, 2001:7-11).

Drugi kriterijum predstavlja prosečnu vrednost svih „zvaničnihocenjivanja –službenih ocena” dobijenih tokom čitave oficirskekarijere. Ove ocene oficiru u određenom periodu (obično 4 godi-ne) daje njegov nadređeni oficir, u skladu sa svojim utiskom i viđe-njem oficira kog ocenjuje. Jasno je da je ovo gotovo u potpunostisubjektivna procena. Pri tom, ova ocena se odnosi na čitavu kari-jeru i predstavlja prosečnu vrednost svih službenih ocena, uključu-jući u to i one koje su date u skladu sa starim propisima (prome-


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

133



BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

3 Propisi za rangiranje oficira,Odbrana, 14, april 1994.

134

na je napravljena uvođenjem novih3 propisa 1994. godine). Ti sta-ri propisi sadrže elemente za ocenjivanje koji se zasnivaju na „po-litičkoj (čitaj komunističkoj) aktivnosti”. Nema više komentara naovaj aspekt starih ocena, trebalo bi da je sve jasno. Ova okolnostje posebno važna za potpukovnike i pukovnike, populaciju oficirakoja je u najkritičnijem položaju, s obzirom na to da svi imaju slu-žbene ocene date pre 1994. godine i da će najveći broj ljudi kojibudu otpušteni pripadati baš ovoj grupi. Zapravo, prethodno po-menuto načelo „neakumuliranja” treba da bude ovde primenjeno,a ne u prvom kriterijumu.

Tu su još dva zapažanja. Prvo, prevelika važnost pridaje se slu-žbenim ocenama (najviše 10 bodova), posebno ako ih uporedimosa PO na Vojnoj akademiji (najviše 8 bodova). Iza PO stoji od 50do 100 profesora i ispiti koji su pregledani jasno i transparentno,dok iza prosečne službene ocene stoji samo nekoliko ljudi i njiho-ve subjektivne procene, utisci, što znači da nema transparentnosti.Drugo, skala bodova za transformaciju službenih ocena je proiz-voljna, unosi zabunu i nije linearna (nema pravila, isti stepen naskali ocena odgovara različitim stepenima na skali bodova: 1, 1, 2,1, 2, 2, 1). Moglo bi se zaključiti da je namera bila da se napravivelika razlika (u bodovima) među mnogobrojnim veoma sličnim igotovo podudarnim službenim ocenama. Ako je to tako, onda jeto dokaz koji više govori protiv davanja prvenstva službenim oce-nama, kao na primer one nisu objektivne i nisu tačne, svi oficiri suveoma slični jedan drugom, čitav sistem službenih ocena nije do-voljno dobar.

Treći kriterijum odnosi se na pitanja da li je oficir završio Voj-nu akademiju (5 bodova) ili neki od građanskih fakulteta (0 bodo-va). Ovaj kriterijum sadrži najmanje tri nedoslednosti. Prvo, to jesuprotno aktuelnim trendovima koji se trude da Vojna akademijapostane sastavni deo građanskog univerziteta (i Bolonjskog proce-sa). Drugo, to je suprotno projektovanoj budućnosti gde bi oficiritrebalo da završavaju građanske fakultete. I treće, time se potenci-jalno daje prvenstvo oficirima koji imaju niže službene ocene i/iliPO, ali su završili Vojnu akademiju.

Četvrti kriterijum predstavlja neki proizvoljan odnos koji se us-postavlja između godina starosti oficira, njegovog vojnog čina ivremena provedenog u vojnoj službi. Kratko rečeno, ovaj kriteri-jum daje prvenstvo onim oficirima koji imaju „brzometne” karije-re, dok praktično eliminiše one koji imaju obična unapređenja (tuse koriste neki negativni bodovi: do minus 27 bodova!). Elemen-


BEZBEDNOSTI

tarna logika kaže da neko može imati „brzometnu” karijeru samoako je zasluži izuzetnim i nesumnjivim doprinosom vojnoj organi-zaciji (ali to je veoma teško objektivno izmeriti, posebno u miru).Takve stvari treba uključiti u službenu ocenu (drugi kriterijum),i/ili bolje u radno mesto (sledeći kriterijum: aktuelna dužnost) u or-ganizaciji. Dakle ovaj kriterijum je suvišan. Pored toga, dat mu jevisok prioritet (dosta bodova).

Peti kriterijum pokušava da izmeri relativnu važnost aktuelnedužnosti i premeštanja iz jednog u drugi garnizon tokom vojne ka-rijere oficira. Uprkos malom broju bodova koji se povezuje sa pre-meštenjem, ovaj kriterijum je pod znakom pitanja. On može dabude suvišan onda kada oficir prihvata viši položaj, ali u drugomgarnizonu, a mogao bi da bude pogrešan – upravo obrnuto kori-stan – onda kada oficir „zaradi” premeštenje zbog loših rezultatau sadašnjem garnizonu. Ovaj kriterijum treba da bude ugrađen usedmi kriterijum koji se bavi brojem i vrstom svih poslova koje jeoficir obavljao tokom karijere.

Šesti kriterijum prikazuje znanje stranih jezika. Važnost ovogkriterijuma je na najnižem nivou (1 bod za jedan jezik, bez ikakvihdetalja), ali sa projekcijom da će postati važniji nakon što prođedve godine. Iako je gotovo polovina ovog roka već prošla, još uveknemaju svi oficiri iste mogućnosti da uče strane jezike (uglavnomengleski). Važnost ovog kriterijuma je jasna i aktuelna. Jedan odnajboljih načina objektivnog merenja mogao bi da bude uzimanjeu obzir ocena za strani jezik koje su dobijene na Vojnoj akademi-ji. Isto tako, jasno je da ne mogu svi oficiri ići na kurseve jezika uinostranstvo, ali ipak treba uspostaviti neko logično, jedinstveno ikorisno pravilo: „Ukoliko neko provede tri meseca (ili čak godinudana) u inostranstvu, onda mora da dobijete najmanje STANAG3333 (ili STANAG 4444), a ako to ne uradi, onda će dobiti nega-tivne bodove po ovom kriterijumu”. Suština ovakvog suda jeste upokušaju da se postigne neka jednakost tri kategorije: oficiri kojisu imali veliku sreću te su odabrani da se školuju u inostranstvu,oficiri koji su imali sreće te su na kursevima stranih jezika u zemlji,kao i većina oficira kojima posao (ili nadređeni) ne dozvoljavajuda putuju i unapređuju svoje znanje jezika (i druga znanja i vešti-ne) i svoj status.

Sedmi kriterijum podrazumeva vreme provedeno na različitimkomandnim ili upravnim radnim mestima (i verovatno njihovbroj). Primena ovog kriterijuma je odložena, jer nema administra-tivnih kapaciteta za obradu relevantnih podataka. To je jedan odnajvažnijih kriterijuma koji sadrži informacije o profesionalnom


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

135



BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

136

životu i iskustvu. Realna vrednost službenih ocena proističe samoukoliko je u kombinaciji sa ovim kriterijumom. U grubim crtamagovoreći, mnogo je bolje imati oficira koji ima mnogo različitihdužnosti i veoma dobre službene ocene, nego oficira koji ima sa-mo mali broj poslova u radnoj biografiji, čak i onda kada ima od-lične ocene.

Analiza rezultata rangiranja

Pored kritike kriterijuma, ovde je data i analiza jednog prime-ra. Polazi se od analize jednog dela rang-liste (uzorka) namenjenogjednoj kategoriji oficirske populacije. Ovaj podatak, prikazan u ta-beli 2, objavljen je u vojnom časopisu „Odbrana” (15. april 2006.godine, strana 23), ali bez imena i jedinica. Ova rang-lista napra-vljena je prema kriterijumima.

Možda bi najbolje bilo da se u detaljnu analizu ovog uzorkarang-liste krene od njenog vrha. Oficir koji je na prvom mestu li-ste ima 0 (nula, ništa) bodova prema kriterijumu „strani jezik”!On ima veoma visoku službenu ocenu (4,83) i veoma dobar uspehna KŠA (9,61). Kako je to uopšte moguće?! Strani jezik je obave-zan predmet na Vojnoj akademiji, kao i na KŠA (Komandno štab-na akademija). On je te škole završio, ali nema dokaz o znanjustranog jezika. Kako je mogao da ima odličnu prosečnu ocenu naKŠA, a da nema dobru ocenu za strani jezik? To što je poslat naKŠA znači da je imao potencijal da bude viši vojni oficir, što je za-pravo i postao. Ali, kako je to moguće bez znanja stranog jezika?

Prvi komentar na uzorak rang-liste kritika je davanja prvenstvavojnom obrazovanju (Vojna akademija) u odnosu na građanskoobrazovanje (neki od građanskih fakulteta). Pretpostavimo da ne-ki major pod brojem 20 na listi uzorka (koji ima ukupno 30 bo-dova i izvanrednu službenu ocenu 4,83, što je jedna od tri najbo-lje službene ocene!) nije završio Vojnu akademiju, već neki građan-ski fakultet. U tom slučaju, imao bi pet bodova manje nego rani-je. Dakle, ukupno bi imao 25 bodova, ali bi na rang-listi sa dvade-setog mesta pao ispod trideset i četvrtog mesta, što je na samomkraju ovog uzorka.

Isti zaključak važi i za majora koji je na devetom mestu, a kojibi u tome slučaju pao na dvadeset i peto mesto. Dakle, u oba ovahipotetička slučaja (građansko umesto vojnog obrazovanja) nemakoristi, niti se može naći pribežište čak ni u slučaju izvanrednih slu-žbenih ocena.


BEZBEDNOSTI

Tabela 2. Uzorak rang-liste za pešadijske majore


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

137



BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

138

Drugi komentar koji može biti upućen ovoj listi odnosi sena potcenjenost PO (prosečne ocene) kao mere uspeha na Voj-noj akademiji. Major na sedmom mestu liste ima izvanrednuPO: 9,03 i ukupno 34,5 bodova. Da je imao najslabiju mogu-ću PO na Vojnoj akademiji (što je 6,00), onda bi imao samotri boda manje, što ne bi bilo toliko loše, jer bi zauzeo trinae-sto mesto na listi. Međutim, razlika između PO 6,00 (slabaocena) i 9,03 (odlična) je ogromna! Kada se radi o odličnimstudentima, teško je pronaći ono šta ne znaju, ali kada se radio lošim studentima, situacija je upravo suprotna.

Treći komentar podvlači dva očigledna slučaja nedosledno-sti u upravljanju ljudskim resursima. Prvi slučaj je nedosledanodabir oficira za poslediplomsko vojno obrazovanje (što da-nas postaje filter za činove višeg oficira). U konstelaciji sa ob-javljenim kriterijumima (a i sa zdravim razumom) i sa podaci-ma koji se odnose na majora na petnaestom mestu na listi, po-javljuje se jednostavno pitanje o tome kako je moguće da ofi-cir sa službenom ocenom koja je samo 3,59 (što je jedna oddve najgore ocene u ovom uzorku!) pohađa poslediplomskevojne studije? Vredi ponoviti da je službena ocena kumulativ-ni podatak, što znači da ovaj čovek veoma loše radi tokom či-tave svoje karijere!

U ovom uzroku rang-liste ima sedam oficira koji su završi-li KŠA. Međutim, njih četvorica imaju niže službene ocene oddeset drugih oficira na listi koji nisu završili KŠA! Do ovakvesituacije ne bi trebalo da dođe, ali činjenica je da je došlo!

Sličan zaključak može se izvući i kada je reč o specijalizaci-ji, kao jednom od najlakših načina da se završe poslediplom-ske studije i dobije zvanje. U ovom uzorku rang-liste nalazi sepet oficira koji imaju specijalizaciju. Međutim, čak njih četvo-rica imaju niže službene ocene od čak osamnaest drugih ofici-ra sa liste koji nemaju KŠA! Do ovakve situacije ne bi trebaloda dođe, ali činjenica je da je došlo!

Drugi slučaj nedoslednosti mogao bi da bude sličan pret-hodnom. Major koji je master nauka i nalazi se na dvadeset iprvom mestu na listi ima najnižu službenu ocenu u ovomuzorku: samo 3,38! S obzirom na to da nemamo dodatne in-formacije o ovom slučaju, razmotrili smo sva scenarija koja sumoguća:


BEZBEDNOSTI

• Prvi scenario: situacija slična onoj iz prethodnog prime-ra – uprkos tome što ima lošu službenu ocenu, ovaj ofi-cir poslat je na vojne master studije.

• Drugi scenario: ovaj oficir je završio master studije nanekom građanskom fakultetu (što je legitimno), ali jevojna organizacija platila račun (to nije logično, jer jeulaganje u lošeg zaposlenog loše ulaganje).

• Treći scenario: sličan kao drugi po redu, ali vojna orga-nizacija nije ta koja plaća. Međutim, ovde se postavljajedno važno pitanje o tome da li završene master studi-je omogućavaju da se donese zaključak o tome da jeovaj oficir pametan i sposoban da obavlja složene zadat-ke. Međutim, ovaj zaključak je suprotan njegovoj slu-žbenoj oceni. Da li njegova loša službena ocena zaistaprikazuje njegov loš rad i ponašanje u službi ili ga nje-gov pretpostavljeni baš i ne voli previše?

Sve u svemu, davanje izuzetne prednosti službenoj oceni uodnosu na PO je u apsolutnoj suprotnosti sa zakonskim pra-vilima koja se odnose na kontekst odabira kandidata za vojneposlediplomske studije (Službeni vojni list, br. 05/95, članak16). Rečeno je da je PO tri puta važnija od službene ocene!Ovaj odnos je zapravo omekšan posle nekoliko godina, pa je2000. godine (Službeni vojni list, br. 12/00) ovaj odnos bio (ijoš uvek je) – 3 dela za PO prema 2 dela za službenu ocenu.To znači da je čak i posle korekcije preimućstvo PO veliko (50ili više %)! Ovu činjenicu su definitivno bili zaboravili ondakada su utvrđivali kriterijume za rangiranje.

Stanovište teorije odluke o poželjnim svojstvima (Keeneyand Raiffa, 1976) skupa atributa (zaokružen, operativan, de-ljiv, dovoljan, najmanje moguće veličine) može biti sažet uglavnu primedbu da su svi kriterijumi, izuzev trećeg i dela pr-vog kriterijuma (PO na Vojnoj akademiji), suvišni. Sve to štoje suvišno može biti označi kao „uticaj nadređenog oficira”,što znači da oficir nije mogao da pohađa poslediplomske stu-dije (posebno KŠA i GŠA) bez zvaničnog odobrenja svog nad-ređenog oficira; službena ocena je očigledno domen nadređe-nog oficira; unapređenje u viši čin, kao i postavljenje na boljeradno mesto ne može se dobiti bez saglasnosti nadređenog ofi-cira; do slanja na kurseve jezika (i druge kurseve) ne može dadođe niko bez dopuštenja nadređenog oficira i tako dalje.


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

139



BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

140

Zaključak

Mnoge velike organizacije i privredna društva se, s vremenana vreme, suoče sa potrebom da sprovedu veliku kampanju sma-njivanja broja zaposlenih. U tranzicionim zemljama ovaj pro-blem je veoma aktuelan u mnogim javnim sektorima. U ovomradu prikazana je situacija u sektoru odbrane, sa kratkom anali-zom koja je bila ograničena na populaciju oficira. Osnovna svr-ha ove analize bila je iznošenje kritičkog stava o sadašnjem sku-pu kriterijuma, uz davanje konkretnih predloga o tome šta trebapromeniti ili poboljšati.

Međutim, primena rang-liste u procesu upravljanja ljudskimresursima (na prvom mestu kada je reč o postavljenju na viši po-ložaj i dužnosti, kao i o unapređenju u više činove), ako ikadabude primenjivana u pozitivnom smislu („najbolje ljude na naj-bolje položaje”), predstavljala bi ogromnu promenu, što bi ima-lo dugoročne i široke pozitivne efekte.

U budućnosti istraživanje bi moglo da se usmeri na sledeći lo-gičan korak: pronaći odgovarajući metod za rangiranje i odabirosoblja u hijerarhijskim organizacijama. Autori veruju da bi seovaj pristup mogao koristiti i za upravljanje ljudskim resursimau drugim velikim organizacijama, posebno u onima koji su u jav-noj ili državnoj službi.

Piramida strukture činova podrazumeva proces selekcije, čijaje posledica to da mnogi oficiri neće zauvek ostati u vojnoj slu-žbi. Vojna organizacija, kao socijalno odgovoran nosilac intere-sa, mora učestvovati u pripremi oficira za drugu karijeru. Isto ta-ko, preduslov za „karijeru posle karijere” jeste u tome da sestručna sprema stečena u vojnom obrazovnom sistemu prihvatii prizna u građanskom društvu. Da bi to bilo postignuto, sistemvojnog obrazovanja mora biti promenjen, poboljšan i, iznad sve-ga, priznat i prihvaćen u društvu. Jedini način da važnost i vred-nost vojnog obrazovanja bude proverena jeste formalna akredi-tacija koja će se odvijati u skladu sa pravilima koja važe u dru-štvu u celini. To je proces za koji je potrebno dosta vremena, alikoji mora da bude završen. Samo tada će budući vojni oficiriimati pouzdane diplome, koje će im omogućiti to da imaju „ka-rijeru posle vojne karijere”, dok će moguće smanjenje broja za-poslenih i tranzicije u karijeri u budućnosti biti mnogo lakšesprovesti, nego što je to danas slučaj.


BEZBEDNOSTI


1. Alberts, D. (2003) Information Age Transformation: Getting to a 21st

Century Military [online]. Washington, DC: US Department of Defense,Command and Control Research Program. Dostupno na:http://www.dodccrp.org/files/Alberts_IAT.pdf [pristupljeno 18. jula 2008].

2. Clemmesen, M. H. (2001) „The Colonel’s Course – a Shortcut to Defen-ce Development“. Baltic Defence Review, 5, pp. 7–11.

3. Cupic M. and Tummala R. (1991) Modern decision making – methodsand applications. Belgrade: Naucna knjiga.http://www.dodccrp.org/files/Alberts_IAT.pdf [pristupljeno 18. jula 2008].

4. Keeney, R. and Raiffa, H. (1976) Decisions with multiple objectives: Pref-erences and tradeoffs. New York: John Wiley & Sons.

5. „Kriterijumi za profesionalnu vojnu službu“. Specijalni dodatak, Odbrana,16, 15. maj 2006. godine.

6. Mayo, A. (2001) The Human Value of the Enterprise. London: NicholasBrealey Publishing.

7. Nikolic, N. (2006) „Purpose of grading in education and training indefense branch“, Proceedings of Education and training in defense sys-tem –Euro Atlantic aspect conference (SIOMO-2006), Belgrade,November 29–30, 2006, pp. 240–243.

8. Nikolic, N. (2007) „Multiplicative Utility Function in Ranking Processesfor Human Resource Reduction“, XXXIV Symposium on OperationsResearch (SYMOPIS), Zlatibor, Serbia, pp. 731–734.

9. Reitman, F. and Schneer, J. A. (2008) „Enabling the new careers of the21st century“. Organization Management Journal, 5, pp.17–28.

10. Rhodes, M. (2007) „National Strategy and Security Sector Reform inSoutheast Europe“. In Security Sector Reform in South East Europe –from a Necessary Remedy to a Global Concept, Study Group onRegional Stability in Southeast Europe of the Partnership for PeaceConsortium.

11. Saaty, T. L. (1990) „How to make a decision: The analytic hierarchyprocess“. European Journal of Operational Research, 48 (1), pp. 9–26.

12. Wijk, R. (2004) „The implication for Force Transformation: The SmallCountry Perspective“. In Transatlantic transformations: Equipping NATOfor the 21st Century, ed. Daniel S. Hamilton, pp. 115–146. Washington,DC: Center for Transatlantic Relations.

13. Wither, J. (2006) „What is an ‘Educated Officer’ in the Early 21st Centu-ry“, invited talk, Education and training in defense system –Euro Atlanticaspect conference (SIOMO-2006), Belgrade, November 29–30, (2006).


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

141


VUK VUKSANOVIĆBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

142

Amerika, EU i strateška kultura – preispitivanje transatlantske nagodbe Vuk Vuksanović

diplomirani politikolog za međunarodne odnose i stažista u Centru zacivilno-vojne odnose

Toje, A. (2008) America, the EU and Strategic Culture –Renegotiating the Transatlantic Bargain. London andNew York: Routledge.

Prikaz knjige

Tokom poslednjih nekoliko godina veći broj knjiga koje sunapisali američki autori delimično ili u celini bavio se transa-tlantskim odnosima, odnosno, da budemo precizniji, odnosimaEU i SAD. Verovatno je za to najbolji primer međunarodni best-seler neokonzervativca Roberta Kejgana O raju i moći - Ameri-ka i Evropa u novom svetskom poretku. Međutim, ovog putapred nama je knjiga autora koji ne dolazi iz Sjedinjenih Država,već iz Evrope. Asle Toje, nosilac doktorata sa Kembridža, pro-blematici odnosa između evroatlantskih saveznika pristupa sastanovišta koncepta strateške kulture. Strategija se najčešće shva-ta u vojnom kontekstu, gde se određuje kao upotreba boja za po-stizanje ratnog cilja (Klauzevic, 1951: 141). Nasuprot tome, To-je nas upoznaje sa pojmom strateške kulture, polazeći od neras-kidive veze koja postoji između načina na koji koncipiramo i pri-menjujemo strategiju i kulturnih vrednosti i obrazaca koje čovekili društvo usvaja (Toje, 2008). Autorova analiza je posvećenauticaju SAD na oblikovanje bezbednosne politike EU, zatim teh-nikama kojima su se služile SAD kako bi uticale na EU, kao i sa-mom procesu formiranja strateške kulture EU.

Ova analiza ne bi bila kompletna da se autor nije pozabavioključnim događajima, koji su, prema njegovo shvatanju, presud-no uticali na formiranje strateške kulture EU. To su prvenstvenointervencija NATO na Kosovu 1999. godine, zatim proširenjeEU i NATO u periodu između 1998. i 2004. godine i, konačno,

PRIKAZ KNJIGE

odluka Bušove administracije da 2003. godine započne rat u Ira-ku.

Prvo poglavlje knjige nosi naziv „Kako razumevati transa-tlantske odnose”. U ovom poglavlju, autor nam ukazuje na ame-ričku doslednu podršku NATO, koja je ključna ustanova bez-bednosne arhitekture u Evropi. Što je još važnije, u njemu se is-pituje to u kojoj meri se Evropska unija može smatrati strateškimakterom i akterom međunarodnih odnosa uopšte. Pri tome,autor analizira razliku između moći i uticaja, upravo na primeruEU, pojam strateške kulture i autore koji su ga popularizovali,da bi analizu završio prikazima različitih pristupa evropskoj stra-teškoj kulturi.

U drugom poglavlju pod nazivom „Transatlantska nagod-ba”, Toje poredi intraevropsku nagodbu (između država unutarEvrope) i evroameričku nagodbu, dajući veoma detaljan istorijatdruge nagodbe, naročito tokom Hladnog rata. Kasnije fokusanalize preusmerava na bezbednost u Evropi nakon sloma bipo-larizma. Tom prilikom čitaocu su predočeni najznačajniji doga-đaji iz tog perioda, među kojima bi kao najvažnije trebalo izdvo-jiti Ugovor iz Mastrihta donet 1992. godine, kojim je uvedenaZajednička spoljna i bezbednosna politika (ZSBP), zasnivanjeEvropske odbrambene i bezbednosne politike (EBOP) u okviruZSBP, kao i francusko-britanski sastanak u Sent Malou 1998.godine. Asle Toje se u ovom poglavlju ne zaustavlja na ovom me-stu, već pruža i uvid u preokret koji je Klintonova administraci-ja napravila kada je reč o odnosima sa evropskim saveznicima ili,kako to prikazuje Kejgan: “Mnogi smatraju da godine Klintono-ve vlasti predstavljaju period harmonije u transatlantskim odno-sima, ali upravo su tih godina oni počeli da se žale na američkusilu i bahatost nakon završetka Hladnog rata“ (Kejgan, 2003:62).

Treće poglavlje koje nosi naziv „Kosovski rat” bavi se doga-đajem koji je bio podstrek za formiranje evropske strateške kul-ture. Tačnije, bavi se krizom na Kosovu i odlukom NATO, načelu sa SAD, da započne vojnu akciju protiv SRJ. Toje nas upo-znaje sa tim da se prve razlike javljaju upravo u načinu na kojisu se međunarodni akteri odnosili prema Beogradu. U tom po-gledu, Brisel je nastojao da na Beograd utiče diplomatskim ube-đivanjem i ekonomskim sankcijama, dok se Vašington od počet-ka spremao za mogućnost upotrebe vojne sile, smatrajući da ćeu suprotnom doći do reprize scenarija iz Bosne i Hercegovine.

AMERIKA, EU I STRATEŠKA KULTURA – PREISPITIVANJE TRANSATLANTSKE NAGODBE

BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

143

PRIKAZ KNJIGE

VUK VUKSANOVIĆBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

144

Uloga EU se, kako nam knjiga to predočava, svela na kompen-zaciju političke podrške, koja je izostala kada su u pitanju Rusi-ja i Kina. Ovo poglavlje je presudno, jer nam objašnjava koje suse sve razlike pojavile među evropskim državama, ali što je jošvažnije, koje su razlike postojale na relaciji Amerika – Evropa.Kao veoma zanimljiv primer može se navesti nevoljnost Klinto-nove administracije da iskoristi kopnene trupe, uprkos insistira-nju Velike Britanije. Kako kaže Kejgan: „To što su Sjedinjene Dr-žave bile sklonije upotrebi vojne sile nije uvek značilo da suspremne da podnese gubitke” (Kejgan, 2003: 33). Treće pogla-vlje nam ukazuje na pouke koje su Evropljani izveli iz događajana Kosovu, kao i na njihovu želju da ubuduće imaju jaču ulogu,što će biti tema četvrte glave.

Četvrto poglavlje „Proširenje Evropske unije i NATO” govo-ri o procesu proširenja ove dve organizacije, prvenstveno u Cen-tralnoj Evropi. Ovo proširenje planirano je u periodu između1989. i 1998. godine, a sprovedeno je u delo između 1998. i2004. godine. Autor se priključuje onoj grupi autora, koji proši-renje ove dve organizacije analiziraju zajedno, a ne odvojeno.Značaj koji su ovi događaji imali za formiranje strateške kultureEU ogleda se u tome što je širenje otvorilo pitanje budućnosti ovedve institucije i njihove institucionalne arhitekture. Međutim, jošje važnije to da je ovde prvi put došlo do ravnopravne strateškesaradnje dva aktera. Osnovna razlika u odnosu na Kosovo jesteu tome što SAD ovoga puta nisu imale onoliki stepen uticaja naEU na koji su navikle. Razloge za to treba tražiti u činjenici daSAD nisu mogle da utiču na proces donošenja odluka u institu-cijama EU, a EU je vešto rukovodila procesom proširenja, kojipo svojoj prirodi nije bio isključivo politički. U ovom delu knji-ge se kao ključna navode sledeća pitanja: Ko će se prvi proširiti?Koje zemlje će biti obuhvaćene i kad će do njega doći? Kako iz-vršiti podelu ekonomskog tereta koji iziskuje proširenje? Ko ćedominirati u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi? Krajnji rezul-tat ovih procesa jeste to da je pozicija EU ojačala, dok je NATOoslabljen, što prijemom novih članica, što trvenjem koje je iza-zvano američkom odlukom da smanji stepen konvencionalnihtrupa u Evropi i baci akcenat na izgradnju raketnog štita, kojiprodubljuje postojeće razlike. Toje nas upozorava na to da se, uproširenom NATO savezu, američki primat ističe više nego štose ikada isticao tokom Hladnog rata, što naročito dolazi do iz-ražaja tokom rata u Iraku, što je tema šestog poglavlja.

PRIKAZ KNJIGE

Poglavlje pod nazivom „Iračka kriza” ispituje to koliko je od-luka Bušove administracije da vojnom silom svrgne režim Sada-ma Huseina uticala na celokupne transatlantske odnose. Toje sepriklanja shvatanju da je rat u Iraku doveo do najveće krize uistoriji transatlantskih ili evroatlantskih odnosa. Najvažnijiaspekt autorove analize je poređenje Strategije nacionalne bez-bednosti SAD iz 2002. godine i Evropske strategije bezbednostiiz 2003. godine. Poređenjem ova dva strateška dokumenta došlose do toga da ova dva aktera različito doživljavaju pretnje kojepredstavljaju „propale države” (u evropskoj interpretaciji) ili„odmetničke države” u američkoj interpretaciji, terorizam i pro-liferacija oružja za masovno uništenje. Ovo poređenje se ne svo-di samo na način doživljavanja pretnji, već i na to kako treba re-agovati na njih. Dok su Evropljani forsirali multilateralizam,Amerikanci su smatrali da im unilateralizam pruža najveće mo-gućnosti za dalje delovanje. Unilateralizam je ostao prisutan uameričkoj spoljnoj politici sve do kraja drugog Bušovog manda-ta. Duh američkog unilateralizma najbolje ilustruje izjava bivšedržavne sekretarke Kondolize Rajs da se američki odgovor naodsustvo međunarodne podrške iračkom poduhvatu sastoji ukažnjavanju Francuske, ignorisanju Nemačke i oproštaju Rusiji(Bžežinski, 2009: 91). Druga velika razlika je u različitom shva-tanju pojma prevencije. Donošenjem Strategije nacionalne bez-bednosti SAD 2002. godine uveden je imperativ preventivnog(eng. preventive) i preduhitrujućeg (eng. preemptive) delovanjaprotiv američkih protivnika. Treba, međutim, napomenuti dadoktrina preventivnih i preduhitrujućih ratova, kao ni unilatera-lizam, ne predstavlja novinu u američkom strateškom razmišlja-nju. Naprotiv, uz unilateralizam i hegemoniju, ona predstavljapreovlađujući element američke nacionalne bezbednosti još odXIX veka i vremena Džon Kvinsija Adamsa. Najjezgrovitiji pri-kaz američke velike strategije i njenog istorijskog razvitka dao jeDžon Luis Gedis u svojoj knjizi „Iznenađenje, bezbednost i isku-stvo Amerike”. Problem je bio u tome kako gledati na ovakveakcije sa stanovišta međunarodnog prava i kako naći adekvatanrazlog, koji bi, makar prividno, mogao opravdati pokretanjeovakve akcije. Još jedna bitna razlika jeste u tome da u Evrop-skoj strategiji prevencija nije bila vojna, već se svodila na pruža-nje ekonomske pomoći, sprovođenje socijalne reforme i izgrad-nju političkih institucija i civilnog društva kako bi se „propaledržave” izvele iz stanja u kome se smatraju pogodnim tlom za


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

145

PRIKAZ KNJIGE

VUK VUKSANOVIĆBZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

146

pojavu terorizma, organizovanog kriminala, etničkih sukoba i ši-renje oružja za masovno uništenje. Iračka kriza je, kako se to po-kazuje, negativno uticala i na „intraevropsku nagodbu”, štoautor potkrepljuje izjavom tadašnjeg sekretara za odbranu Do-nalda Ramsfelda, koji je napravio razliku između „stare” Evro-pe, koju oličavaju Francuska i Nemačka, i „nove” Evrope, kojučine bivši sovjetski sateliti, spremni da podrže američke akcije.Treba napomenuti i to da razlika između „stare” i „nove” Evro-pe nije produkt Bušove i neokonzervativne spoljne politike iakosu Buš, Ramsfeld i Rajsova dodatno zakomplikovali odnose natoj relaciji. Još je 1994. godine Henri Kisindžer u svojoj knjizi„Diplomatija” ukazao na potrebu zemalja Istočne Evrope i Cen-tralne Evrope da, u svom strahu od probuđene Rusije i ujedinje-ne Nemačke, spas traže u NATO i SAD. Konkretno, Kisindžerkaže: „Svesne da su dva evropska kolosa oduvek otkidala delo-ve njihovih teritorija ili na njima ratovala, zemlje smeštene izme-đu Rusije i Nemačke, strahuju od nastanka bezbednosnog vaku-ma; zbog toga i žele američku zaštitu kakvu predstavlja učlanje-nje u Severnoatlantski savez” (Kisindžer, 2008: 729). Toje nakraju zaključuje da je u slučaju Iraka postojalo slaganje Evropesa američkim ciljevima, ali ne i sa njihovim metodama.

Zaključno poglavlje nosi naziv „Prema bipolarnom Zapadu”i ukazuje na proces koji se može smatrati i trendom, ali i potre-bom. Danas smo svedoci velike promene koja se odnosi na us-postavljanje multipolarnog poretka, kao i druge transformacijekoja se odnosi na promenu u distribuciji moći, prvenstveno eko-nomske, sa Zapada na Istok. Ovo najbolje potvrđuje ZbignjevBžežinski kada kaže da „pet vekova duga svetska dominacijaAtlantskih sila – Portugal, Španija, Francuska, Holandija, Brita-nija, i skorije, Sjedinjene Države –bliži se kraju sa novom politič-kom i globalnom preeminencijom Kine i Japana (od kojih je ovadruga svetska ekonomija druga po veličini)” (Brzezinski, 2008).Ova transformacija stvara sve veću potrebu sa obe strane Atlan-tika da se ojača transatlantski savez. Autor dalje navodi i da jeovaj proces ne samo poželjan, već i neizbežan. Proces bipolariza-cije Zapada započet je u procesu proširenja, o kome je ranije bi-lo reči. Toje navodi da ovaj proces nije rezultat antiamerikani-zma ili antievropeizma, već da je on prirodna posledica činjeniceda je Hladni rat odavno završen i da se u odsustvu zajedničkepretnje, kakvu je predstavljao SSSR, ne može računati na isti ste-pen jedinstva. Nećemo se detaljnije zadržavati na Tojeovom opi-

PRIKAZ KNJIGE

su uloge NATO i EU u „novoj” Evropi kako bismo ostavili pro-stora radoznalom čitaocu da nešto više sazna o tome.

Na samom kraju možemo reći da se radi o pronicljivoj anali-zi koja će biti korisno štivo za sve one koji su zainteresovani zaistorijat evropskih integracija, pitanje evropske odbrane i bez-bednosti, prirodu odnosa EU i SAD koji se nalaze na raskršću,ali i za sve one koji su zainteresovani za to kako će ova pitanjabiti rešavana u budućnosti. Kad se sve uzme u obzir, ovu knjigumožemo preporučiti i stručnjacima koji se bave međunarodnimodnosima, međunarodnim pravom, međunarodnom bezbedno-šću i evropskim integracijama, ali i i onima koji dolaze iz polja„praktične” i „svakodnevne” politike, odnosno donosiocimapolitičkih odluka, aktivistima političkih partija. Preporučujemoje, naravno, i svakom ko postavlja pitanje o tome ko je zaduženi ko će biti zadužen za bezbednost Evrope u 21. veku.


1. Toje, A. (2008) America, the EU and Strategic Culture – Renegotiatingthe transatlantic bargain. London and New York: Routledge.

2. Brzezinski, Z. (2009) „Major foreign policy challenges for the next USpresident“. International Affairs, 85, pp. 53–60.

3. Bžežinski, Z. (2009) Druga šansa Amerike – Tri predsednika i krizaameričke supersile. Beograd: Službeni glasnik, Fakultet bezbednosti,Univerziteta u Beogradu.

4. Gedis, Dž. L. (2008) Iznenađenje, bezbednost i iskustvo Amerike.Beograd: Klub plus.

5. Kejgan, R. (2003) O raju i moći – Amerika i Evropa u novom svetskomporetku. Beograd: Čarobna knjiga.

6. Kisindžer, H. (2008) Diplomatija. Beograd: Klub plus.

7. Klauzevic, K. (1951) O ratu. Beograd: Vojno delo.


BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

147

PRIKAZ KNJIGE

UPUTSTVO AUTORIMABZB

BE

ZB

ED

NO

STZ

APA

DN

OG

BA

LK

AN

A

148

Uputstvo autorima

Bezbednost Zapadnog Balkana je časopis nastao u akademskojzajednici Beogradske škole za studije bezbednosti. Tekstovi ko-je objavljujemo u časopisu bave se regionalnim bezbednosnimtemama, ali takođe obrađuju probleme nacionalne i globalnebezbednosti. Uredništvo posebno pozdravlja tekstove koji pro-blematizuju bezbednosne transformacije sa interdisciplinarnogstanovišta i koji ukrštaju različita teorijska polazišta. Posebnarubrika posvećena je prikazima najnovijih izvora iz oblasti bez-bednosnih studija, političkih nauka, međunarodnih odnosa iostalih srodnih naučnih disciplina.

Prilikom pisanja tekstova neophodno je poštovati sledećekriterijume:• Poželjna dužina tekstova: od 1,500 do 3,000 reči• Font: Times New Roman, prored: 1,5• Članak treba da sadrži

1. Naslovnu stranu na kojoj je naslov rada, ime(na) autorai prezime(na) autora, naziv institucije(a) u kojoj radi(e),zvanje, adresu i broj telefona radi eventualnog kontakta-Ispod naslova teksta stoji ime i prezime autora članka (injegova eventualna titula), naziv institucije u kojoj je za-poslen i njeno sedište. Sažetak treba da sadrži do 120 re-či i u njemu autor treba da ukaže na najbitnije hipotezena kojima rad počiva. Ispod sažetka, autor navodi 4-5ključnih reči.

2. Tekst pripremljen u skladu sa sledećim tehničkim uput-stvima:2.1 Koristiti harvardski sistem citiranja. Na kraju citata

u tekstu otvoriti zagradu i u njoj upisati prezimeautora, godinu objavljivanja i broj strane. Primer:(Pichel, 1994: 28).

2.2. U fusnotama davati samo propratne komentare.2.3. Strana imena pisati izvorno.

3. Korišćene izvore treba citirati u radu i navesti kao Kori-šćenu literaturu na kraju teksta u Harvard stilu po ugle-du na uputstva navedena na: http://library.leeds.ac.-uk/info/200201/training/218/references_and_citation-s_explained/4

UPUTSTVO AUTORIMA

• za knjige: prezime i prvo slovo imena autora, godinaizdanja u zagradi, naslov knjige (kurzivom), mesto iz-danja, naziv izdavača.Primer: Adams, A. D. (1906) Electric transmission ofwater power. New York: McGraw.

• za poglavlja u knjizi: prezime i prvo slovo imena auto-ra, godina izdanja u zagradi, naslov poglavlja, u: prvoslovo imena (urednika), prezime (urednika), skraćenaoznaka uredništva (u zagradi), naslov knjige (kurzi-vom), mesto izdanja, naziv izdavača, broj prve i po-slednje strane poglavlja.Primer:Coffin, J. M. (1999) Molecular Biology of HIV. In:K.A. Crandell, (ed.) The Evolution of HIV, Baltimore:Johns Hopkins Press, pp. 3–40.

• za članke u časopisima: prezime i prvo slovo imenaautora, godina izdanja u zagradi, naziv članka, nazivčasopisa (kurzivom), broj i broj prve i poslednje stranečlanka.Primer: Weaver, R. Ken (1989) „The Changing Worldof Think Tanks“. Political Science and Politics 22, No.3, pp. 563–78.

4. Ukoliko autor ima želju da ukaže čitaocima da pojedinipogledi izneti u članku odražavaju njegov lični stav, a neinstitucije u kojoj je zaposlen, neophodno je da na krajunaslova teksta stavi posebnu fusnotu sa simbolom* ukojoj će to posebno napomenuti.

5. Latinske, starogrčke i druge reči koje nisu iz engleskogjezika, kao i izrazi u tekstu navode se u italic (npr. statusquo, a priori, de facto, acquis communautaire itd.).

6. Sažetak svog rada, ključne reči i kratku biografiju poslatina: [email protected] sa naznakom: Za WBSO. Sviradovi se recenziraju i nakon toga redakcija donosiodluku o štampanju.

UPUTSTVO AUTORIMA

BR

OJ

14 ·

JUL

–

SEPT

EM

BA

R 2

009.

149

UPUTSTVO AUTORIMA

Uređivački odbor:

Bari Rajan, predavač, Odeljenje za politiku i javnu administraciju, Univerzitet u Limeriku

Bogoljub Milosavljević, redovni profesor, Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu

Dragan Simić, vanredni profesor, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu

Dušan Pavlović, docent, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu

Ivan Vejvoda, izvršni direktor, Balkanski fond za demokratiju

Kenet Morison, počasni naučni saradnik, Škola za slovenske i istočnoevropske studijeUniverzitetskog koledža u Londonu

Kornelius Frizendorf, istraživač na Ludvig-Maksimilijan univerzitetu u Minhenu, i Ženevskomcentru za kontrolu oružanih snaga u Ženevi

Marjan Malešič, vanredni profesor, Fakultet društvenih nauka Univerziteta u Ljubljani

Nadež Ragaru, predavač, Institut za političke studije u Parizu

Svetlana Đurđević-Lukić, istraživač saradnik, Institut za međunarodnu politiku i privredu

Timoti Edmunds, viši predavač, Univerzitet u Bristolu

Radove objavljene u ovom časopisu nije dozvoljeno preštampavati, bilo u celini, bilo u delovi-ma, bez izričite saglasnosti Uređivačkog odbora.

Ocene izrečene u člancima lični su stavovi njihovih autora i ne izražavaju nužno mišljenjeUređivačkog odbora ili Centra za civilno-vojne odnose.

Iako važeći pravopis srpskog jezika još uvek ne uvažava u potpunosti rodnu ravnopravnost ujeziku, u ovom časopisu urednici preuzimaju odgovornost za odstupanja od pravila u skladusa stavom autora tekstova.

BZB

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

327.56 (497)

BEZBEDNOST Zapadnog Balkana : ~asopis Beogradske {kole za studije bezbednosti / glavni i odgovorni urednik Miroslav Had`i}. - Beograd (Gunduli}ev Venac 48) : Centar za civilno-vojne odnose, 2007 – (Beograd: Goragraf). – 24 cm.

Tromese~no. – Ime izdanja na drugom jeziku: Western Balkans Security Observer = ISSN 1452 – 6115ISSN 1452 – 6050 = Bezbednost Zapadnog BalkanaCOBISS . SR-ID 132452876

No 14

BEZBEDNOST

ZA P A D N O G

B A L K A N A

Bezbednost Zapadnog Balkana je časopis nastao uakademskoj zajednici Beogradske škole za studijebezbednosti. Tekstovi koje objavljujemo u časopisu bavese regionalnim bezbednosnim temama ali takođe obrađu-ju probleme nacionalne i globalne bezbednosti.Uredništvo posebno pozdravlja tekstove koji problema-tizuju bezbednosne transformacije sa interdisciplinarnogstanovišta i koji ukrštaju različita teorijska polazišta.Posebna rubrika posvećena je recenzijama najnovijihizvora iz oblasti bezbednosnih studija, političkih nauka,međunarodnih odnosa i ostalih srodnih naučnih disci-plina.

Centar za civilno-vojne odnoseGundulićev venac 4811000 Beogradtel/fax 381(0)11-32 87 226

381(0)11-32 87 [email protected]

Documents

EZBEDNOST APADNOG ALKANA - files.ethz.ch · Centar za civilno-vojne odnosedoprinosi javnom i odgovornom učestvovanju civilnog društva u povećanju bezbednosti građana i države