[ezdeset godina saobra]ajnog fakulteta univerziteta u beogradu

UNIVERZITET U BEOGRADU

SAOBRA]AJNI FAKULTET

[EZDESET GODINASAOBRA]AJNOG FAKULTETAUNIVERZITETA U BEOGRADU

(1950-2010)

Priredili

Milorad Vidovi}

Milica Kali}

Milorad Kilibarda

BEOGRAD

2011.

[EZDESET GODINA SAOBRA]AJNOG FAKULTETAUNIVERZITETA U BEOGRADU (1950-2010)

Urednici: Prof. dr Milorad Vidovi}

Prof. dr Milica Kali}

Doc. dr Milorad Kilibarda

Sekretar uredni{tva: Dragana Poznanovi}

Za izdava~a: Dekan, prof. dr Slobodan Gvozdenovi}

Korektura: Dragana Rai~evi}

Tehni~ka priprema: Branka Mr|en

Korice: Milorad Vidovi}

Izdava~: Univerzitet u Beogradu - Saobra}ajni fakultet Vojvode Stepe 305Telefon: 3976-017Faks: 3096-704http://www.sf.bg.ac.rs

Priprema: “GASTRO print” d.o.o. - BeogradTelefon: 011/2631-282http://www.turistickisvet-hotnews.com

[tampa: “GRAFICOLOR” d.o.o. - Kraqevo27 mart bb - T.C. Zlatarica

Tira`: 600 primeraka

ISBN 978-86-7395-281-9

Izdava~ zadràva sva prava. Reprodukcija pojedinih delova ili celine ove publikacije nije dozvoqena.

Qubav prema znawu sli~na je mudrosti

Konfu~ije, kineski filozof(551-479. godine PNE)

5

Saobra}ajni fakultet - 60 godina u pokretu

Sadràj

Predgovor

Uvodna re~ dekana

1. Saobra}ajni fakultet u vihoru vremenaNastanak i razvoj Fakulteta

2. Rukovodstvo Fakulteta

3. Sastav i organizacija FakultetaOdseci Saobra}ajnog fakulteta

Katedre zajedni~ke nastave

Institucije Saobra}ajnog fakulteta

Studenske organizacije Fakulteta

4. Studije na Saobra}ajnom fakultetu nekad i sadNastava nekad

Studije danas

5. Fondacije i diplome Saobra}ajnog fakultetaFondacije Saobra}ajnog fakulteta

Diplome Saobra}ajnog fakulteta

6. Nastavnici i saradnici Saobra}ajnog fakultetaRedovni profesori

Vanredni profesori

Docenti

Nastavnici stranih jezika

Nastavnici sa nepotpunim radnim vremenom

Nastavnici i saradnici u statusu mirovawa

7

9

1112

21

2930

58

65

73

7576

82

101102

105

109110

121

128

132

133

135

6


Saradnici sa doktoratom

Saradnici sa magistraturom

Stru~ni saradnici

Saradnici

Nastavnici sa drugih fakulteta koji u~estvuju u nastavi

Penzionisani nastavnici i saradnici

Preminuli nastavnici i saradnici

Nastavnici i saradnici koji su bili u radnom odnosu

Nastavnici sa drugih fakulteta koji su u~estvovali u izvo|ewu nastave

7. Nenastavno osobqe Saobra}ajnog fakultetaNenastavno osobqe

Penzionisano nenastavno osobqe

Preminulo nenastavno osobqe

Nenastavno osobqe koje je bilo u stalnom radnom odnosu

8. Spisak na{ih kolega koji su stekli diplomu Saobra}ajnog fakultetaDoktori nauka

Magistri tehni~kih nauka

Specijalisti i masteri saobra}aja

Diplomirani inèweri saobra}aja

Inèweri saobra}aja

136

137

148

149

152

153

155

157

160

163164

166

167

168

169170

173

180

181

204

7


Predgovor

Prilika da se predstavi fakultet i da se na jedno mesto sa`mu pro{lost i sada{wost i da se nagovesti budu}nost, svakomeprire|iva~u predstavqa izazov ali name}e i odgovornost. Kako se vremenska distanca pove}ava, na neki ~udesan na~in ona ovajposao u isto vreme i oteàva i olak{ava. Olak{ava ga zato {to je mnogo toga ve} re~eno i zapisano u prethodnim monografijama kojistoje na dohvat ruke i kao magnet vuku da im se priklonimo. No, upravo taj obimni materijal koji ovaj posao olak{ava, ~ini ga u istovreme i teìm, jer je prirodno da svako novo predstavqawe na{eg fakulteta, proìmaju}i se i nadogra|uju}i na ono ve} napisano,donese i ne~ega svoga.Budu}i da Monografija u isto vreme jeste i treba da bude draga uspomena generacijama koje su kroz Fakultet pro{le, kwiga se}awana one koji naàlost vi{e nisu sa nama, svojevrsna istorija i podsetnik, ali i ne{to {to ga {iroj javnosti predstavqa i promovi{eobja{wavaju}i i tuma~e}i delatnost Fakulteta, upu}uju}i na nau~ne i stru~ne rezultate ove visoko{kolske institucije, u dobroj merive} i defini{e wenu osnovnu strukturu i sadrìnu. Drè}i se ovih premisa, koncept koji su prire|iva~i sledili sadrì kra}i istorijski osvrt na osnivawe i razvoj Fakulteta, posma-tran i u ne{to {irem kontekstu razvoja visokog {kolstva u Srbiji. U okviru toga, u ovoj monografiji se nalaze i reprodukcije origi-nalnih dokumenata koji svedo~e o nekim od najzna~ajnijih faza razvoja Fakulteta. U delu koji prikazuje Saobra}ajni fakultet danas,poku{ano je da se u najve}oj mogu}oj meri izbegne ponavqawe onoga {to je u prethodnim monografijama ve} predstavqeno, a da se {tojasnije osvetle savremeni, akreditovani nastavni planovi svih nivoa studija koje se na fakultetu organizuju. Naravno, da bi se Fakultet predstavio, govori se i o svim wegovim institucijama i celinama, o nastavnicima, saradnicima i osta-lim zaposlenima i o wegovim studentima, koji su u nekom periodu, svako na svoj na~in, doprinosili razvoju i pove}awu ugledaFakulteta. Time se poku{ala zaokruìti pri~a o Saobra}ajnom fakultetu, ispri~ana povodom jubilarnih 60 godina od wegovog osni-vawa.U kojoj meri je ta pri~a dobro ispisana, u kojoj meri je uspela da uhvati makar i pramen od vihora prohujalog vremena, da predstavidinamiku sada{wosti, da predstavi pokret tako svojstven saobra}aju koji se nalazi u imenu, a predstavqen je i stilizovanim to~kom,simbolom na{eg fakulteta, ostaje na ~itaocu da prosudi sam.Na kraju, èlimo da izrazimo zahvalnost svim koleginicama i kolegama koji su svojim biografijama i prilozima, prihvataju}i na{ure|iva~ki koncept, omogu}ili da ova monografija nastane, ugleda svetlost dana i tako i na ovaj na~in doprinese obeleàvawujubileja na{eg {estodecenijskog postojawa. I ovom prilikom, u na{e i u ime svih onih koji jesu ili su u jednom periodu svog ìvota bili deo Saobra}ajnog fakulteta iskazujemoogromnu zahvalnost koju dugujemo osniva~ima ovog fakulteta, wihovoj viziji i entuzijazmu.

Urednici

9


Uvodna re~ dekana

[ezdeset godina Saobra}ajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu je vaàn doga|aj ne samo za fakultet,visoko obrazovawe, nauku ve} i za saobra}ajno-transportnu struku i privredu pa na taj na~in i zaRepubliku Srbiju.Nekoliko re~i o retrospektivi formirawa i razvoja Saobra}ajnog fakulteta. Osnovani smo kao Visokasaobra}ajna {kola 13. septembra 1950. godine. Transformacija visokog obrazovawa u Srbiji nije zaobi{lai na{ fakultet. Tako smo od Visoke saobra}ajne {kole, 1952. godine postali Samostalni saobra}ajni odsekna Velikoj tehni~koj {koli, a kao Saobra}ajni fakultet Univerziteta u Beogradu, upisujemo i {kolujemobudu}e inèwere saobra}aja od {kolske 1960/61.Danas Saobra}ajni fakultet Univerziteta u Beogradu je lider u obrazovawu visoko{kolskog kadra iz svo-jih mati~nih oblasti ne samo u Srbiji nego i na prostoru Jugoisto~ne Evrope. Kao najstariji fakultet naovim prostorima pomogli smo i danas pomaèmo razvoj novih fakulteta sli~nog profila.Saobra}ajni fakultet Univerziteta u Beogradu je akreditovan i ima dozvolu za rad Ministarstva zaprosvetu i nauku Republike Srbije za sva tri nivoa akademskog obrazovawa odnosno za: diplomske, masteri doktorske akademske studije.Nastava se realizuje po savremenim nastavnim programima na devet modula na diplomskim akademskimstudijama, jedanaest modula na master studijama i jednom modulu na doktorskim studijama. Kako se savre-meni proces obrazovawa ne moè odvojiti od nau~noistraìva~kog rada nastavnika, saradnika i studena-ta Saobra}ajni fakultet je akreditovan od nadle`nog Ministarstva Republike Srbije i za delatnostnau~no-istraìva~kog rada. Svoje aktivnosti kako u obrazovnom tako i u nau~noistraìva~kom radu Saobra}ajni fakultet direktno iindirektno realizuje u oblastima:• @elezni~ki saobra}aj i transport• Drumski i gradski saobra}aj i transport sa smerovima: saobra}aj, transport i bezbednost• Vodni saobra}aj i transport• Vazdu{ni saobra}aj i transport • Logistika• Po{tanski i telekomunikacioni saobra}aj sa smerovima: po{tanski saobra}aj i telekomunikacioni sao-bra}aj i mreèRezultati na{eg dosada{weg rada su prepoznatqivi u saobra}ajno-transportnoj privredi i institucija-ma, ne samo Republike Srbije, nego i {ire. Veliki broj na{ih studenata nakon diplomirawa radi udoma}im i me|unarodnim kompanijama koje se direktno ili indirektno bave delatnostima za koje je na{fakultet akreditovan, a neki su i na visokim rukovode}im mestima. U nau~noistraìva~kom radu Saobra}ajni fakultet Univerziteta u Beogradu, tako|e ima izuzetno uspe{nerezultate. To podrazumeva u~estvovawe u izradi, kako projekata i studija za potrebe privrede i dràvnih

10


institucija, tako i projekata tehnolo{kog razvoja koje finansira Ministarstvo za prosvetu i naukuRepublike Srbije sa temama koje se odnose na pitawa saobra}aja, transporta, ekologije, odrìvog razvojai sli~no. Timski i individualni rad saradnika i nastavnika Saobra}ajnog fakulteta postao je prepo-znatqiv i preko radova koji se objavquju u referentnim svetskim ~asopisima.Saobra}ajni fakultet je obnovio i pro{irio me|unarodnu saradwu ne samo sa sli~nim fakultetima saprostora Jugoisto~ne Evrope nego i sa nizom fakulteta i univerziteta iz Evrope, Sjediwenih Ameri~kihDràva, Ju`ne Koreje i Japana. Rezultat takvog rada je aktivno u~e{}e u me|unarodnim projektima u ulozipunopravnog partnera.Ciqevi i ambicije Saobra}ajnog fakulteta u narednom periodu su prirodno povezani sa ciqevimaUniverziteta u Beogradu. U nastavnom procesu ciq je da i daqe usavr{avamo i razvijamo nastavni pro-ces koji }e stvoriti uslove da na{i diplomirani studenti svih nivoa obrazovawa mogu kompetentno darade u svim granama privrede koje direktno ili indirektno imaju veze sa saobra}ajem, transportom, logi-stikom i komunikacijama. Za to }e biti potrebno stvoriti realne mogu}nosti za mobilnost u {iroj akadem-skoj zajednici ne samo studenata nego i nastavnika i saradnika. Nau~noistraìva~ki rad }e i u narednomperiodu biti jedan od prioriteta Saobra}ajnog fakulteta. To }e podrazumevati, pored dosada{wih obli-ka aktivnosti, pove}awe u~e{}a u me|unarodnim projektima i li~na usavr{avawa prvenstveno mla|ihsaradnika i nastavnika. Na taj na~in Saobra}ajni fakultet Univerziteta u Beogradu }e i daqe biti referentna obrazovna inau~noistraìva~ka organizacija, kako u saobra}ano-transportnoj privredi, tako i u nauci.

Dekan Saobra}ajnog fakulteta

11


1. Saobra}ajni fakultet u vihoru vremena

12


Prosveta i obrazovawe uop{te, tokom Otomanske vladavine u Srbiji, nisu uspeli dubqe da seukorene. No, ve} u prvim godinama ustani~ke Srbije, iako su od 12 ~lanova Praviteqstvuju{}egsovjeta, tek dvojica umela da se potpi{u, dràvna vlast je dobro razumela zna~aj obrazovawa ive} 1808. godine u Beogradu otvara Veliku {kolu. Na wenom otvarawu 13. septembra, koji ozna~avanastanak visokog {kolstva u Srbiji, Dositej Obradovi} se obra}a prvim u~enicima ovim re~ima:"Blago i celomu narodu Serbskom! Ako vi postanete i budete Bogoqubivi, pravdoqubivi iprosve{teni! Od vas }e se ova nacija na{a prosvetiti i na svako dobro nastaviti, za{to vi}ete biti s vremenom narodni poglavari, sudije i upraviteqi, i od vas }e zavisiti sveop{tenarodwe blagopolu~ije, ~est i slava. Ako li budete (sa~uvaj Boè!) zli, nepravedni, gra-biteqi i mu~iteqi, te{ko narodu i s vami zajedno!"1.

Docnije, sedamdesetih godina 19. veka, sa slabqewem otomanskog carstva, kada Srbija po~iweekonomski da ja~a, sve vi{e se u~vr{}uje i uverewe da zemqi nisu dovoqni samo ~inovnici ve}i stru~ni i nau~ni kadar. Tu te`wu i uverewe mo`da najboqe izraàva jedan od najzna~ajnijihreformatora srpske prosvete toga vremena, pedagog V. Baki} kazuju}i da "Srpski narod ne moèdo}i do najvi{eg stupwa kulture i civilizacije, dok ne bude redovno negovao nauku u svimpravcima wenim na svom narodnom jeziku, koji }e se sam, na taj na~in, navi{e usavr{avati".2

Ponesena tim idejama,godinu dana nakon~uvene Ajn{tajnoveformule E=m • C2, alii sedam i po vekovaposle osnivawa Uni-verziteta u Bolowi iOksfordu, posle vi{ebezuspe{nih poku{ajas kraja XIX i po~etkom XX veka, 27. februara po starom, odnosno12 marta 1905. godine, po novom kalendaru, Srbija dobija svojprvi univerzitet. Tog dana donesen je Zakon o Univerzitetu, kogasvojim potpisom (slika gore3) potvr|uje Kraq Srbije Petar IKara|or|evi}. Na osnovu toga Velika {kola sa svoja tri fakul-teta: Filosofskim, Pravnim i Tehni~kim, prerasta u Beogradskiuniverzitet koji po~iwe sa radom u oktobru iste godine, u zgradiKapetan Mi{inog zdawa (na slici je fotografija KapetanMi{inog zdawa iz 1865. godine, rad Anastasa Jovanovi}a4) ~imese kruni{e razvoj visokog {kolstva u Srbiji zapo~et osnivawemVelike {kole, potom liceja u Kragujevcu 1838, preme{tenog uBeograd 1841, koji potom, 1863. gododine, ponovo prerasta uVeliku {kolu.

Nasta

nak

i r

azvo

j F

akul

teta

1 Branka Borisavqevi}, Na dobro nacije, Feqton, Ve~erwe novosti, 27. avgust 2008.2 V. Baki}, O srpskom univerzitetu, Prosvetni glasnik, Beograd, 1899, str. 433. Izvor: M. Loli} "Stvarawe Beogradskog univerziteta i sporovi oko teolo{kog fakulteta 1905-1920", Institut za filozofiju i dru{tvenu teoriju, Beograd, DOI:10.2298/FID0702121L

3 Srpske novine Kraqevine Srbije, br 46/1905, fotografija preuzeta iz: Zorica Netaj, "Beogradski univerzitet 1905-2005", Arhiv, ~asopis Arhiva Jugoslavije, 2, 2004, str. 133-138

4 Preuzeto sa web stranice http://home.drenik.net/foto/anastas/zdanje.html, 16.01.2011.

13


Ipak, do osnivawa Saobra}ajnog fakulteta trebalo je sa~ekati jo{ pola veka obeleènog ratovima, prevratima i revolucionarnim prome-nama; sa~ekati da Srbijom protutwe dva svetska rata, sa~ekati da utihnu topovi, da se povuku nove granice, da se razoreno ukloni izapo~ne graditi novo.

U Srbiji, vreme nakon II Svetskog rata obeleàvaju sa jedne strane posledice ratnih razarawa, a sa druge revolucionarna zbivawa, i jednoi drugo ostavqaju}i traga na razvoju prosvete i nauke, ali i svih drugih delatnosti. Ratna razarawa za posledicu su imala ogromnu, paneretko ~ak i nenadoknadivu {tetu nepojmqivih razmera ({ta re}i o bombardovawu Narodne biblioteke na Kosan~i}evom vencu), ostavqa-ju}i za sobom pusto{ koja je dovela do zastoja u nau~nim i obrazovnim aktivnostima i pogor{ala stawe u kulturnom i duhovnom ìvotu.Pored {tete od materijalnog razarawa, poratna revolucionarna smena vlasti, koju je izvela Komunisti~ka partija Jugoslavije, uticala jena postavqawe novih temeqa jednopartijskog dru{tvenog ure|ewa, ali i novih temeqa obrazovnog sistema, odnosno koncepta razvojanauke, zasnovanih na ideologiji i partijskim interesima.

U realizaciji tog koncepta kqu~nu ulogu ima Agitprop ~ija "namera je bila da celokupan politi~ki, kulturni, prosvetni i nau~ni ìvotkoncentri{e u partijskim propagandnim ustanovama"5. Naravno, kao izvoru visokostru~nog kadra koji je zemqi bio preko potreban, visokom{kolstvu posve}ivana je posebna pa`wa, a nadzor Univerziteta bio je potpun, bave}i se ne samo nastavnim procesom ve} i privatnim ìvo-tom studenata i nastavnika (videti detaqnije u Izve{taju UDB-e6). Naravno, {kolski sistem postavqen na takvim temeqima doveo je do"ru{ewa i nipoda{tavawa autonomije i temeqnih principa tradicionalnih ustanova kao {to su bili Beogradski univerzitet i Srpskaakademija nauka"7.

Na sre}u, taj posleratni period pun protivure~nosti, podvojenosti, ideologije, ali neretko i idealizma mladih generacija i wihovih pro-fesora, wihove nade i ~esto iskrene vere u boqi ìvot i svetlu budu}nost, kombinovan sa entuzijazmom i ambicijama svojstvenim mla-dosti, po~etkom 50-ih godina polako se liberalizuje, osloba|aju}i se diktata, administrativnog upravqawa i partije kao neprikosnovenogi najvi{eg arbitra.

Duh ovog novog vremena koji lagano uru{ava dogme sovjetskog nasle|a, propagandu agitpropa, UDB-u kao glavnog nadzornika i sobom donosiprve tragove liberalizacije i otvarawa prema svetu, ose}a se i u crticama, se}awima - li~nim ispovestima i pri~ama prve generacijestudenata Saobra}ajnog fakulteta, sabranim u "zapis jedne prohujale mladosti" kako tu kwigu sabranih uspomena oni sami nazivaju8.

U takvom ambijentu u kome se dah novog doba tek nagove{tava kao {to se katkad miris prole}a da osetiti i u zimskim danima, ra|a se idejao osnivawu Visoke saobra}ajne {kole.

Da li kao rezultat angaòvawa grupe 5-6 entuzijasta ube|enih da je za zemqu razru{enu i opusto{enu ratom, bez komunikacija i prevoznihsredstava, va`no ne samo obnoviti resurse ve} i obrazovati qude koji }e to organizovati i potom wima upravqati, da li kao rezultatprocene zna~aja saobra}aja i transporta za razvoj privrede, da li kao eho sovjetskog obrazovnog sistema, a najpre zbog svega toga zajedno,1950. godine, Vlada FNRJ donela je Uredbu kojom je osnovana Visoka saobra}ajna {kola kao "najvi{a nastavno-vaspitna i nau~na ustanovaza: spremawe visoko{kolskih stru~waka za eksploataciju saobra}ajnih sredstava pojedinih grana saobra}aja i za nau~no-istraìva~ki radi u~estvovawe u nau~nom re{avawu problema iz oblasti saobra}aja".

ûdesnim spletom okolnosti odluka o osnivawu Visoke saobra}ajne {kole doneta 6. septembra 1950. godine, objavqena je i stupila nasnagu onog istog dana (Slu`beni list broj 54/50 od 13. septembra 1950. godine) kada je, 142 godine ranije, Dositej Obradovi} otvorioVeliku {kolu!

5 Dragomir Bonxi} "Prosveta i nauka u Srbiji i Jugoslaviji 1945 - 1990", Istorija 20. veka, 2/2008, Institut za savremenu istoriju Beograd, str. 391-4376 Dragomir Bonxi} "Izve{taj UDB-e o stawu na fakultetima Beogradskog univerziteta i velikih {kola 1951.godine", Arhiv, ~asopis Arhiva Jugoslavije, 1-2, 2003,

str. 172-1887 Dragomir Bonxi} "Prosveta i nauka u Srbiji i Jugoslaviji 1945 - 1990", Istorija 20. veka, 2/2008, Institut za savremenu istoriju Beograd, str. 391-4378 Grupa autora "Mladost prve generacije studenata", Saobra}ajni fakultet Beograd 2000. godine

14


I tako je to~ak, simbol na{eg Fakulteta, po~eo da se okre}ezahuktavaju}i se i ubrzavaju}i kroz protekle decenije,pokrenuv{i generacije studenata i wihovih nastavnika dadaju sve od sebe kako bi razvili i unapredili svoju struku,doprineli nauci i omogu}ili da se tokovi qudi i robakre}u neometano i bez zastoja.

Visoka saobra}ajna {kola po~ela je sa radom u jesen 1950.godine u svojoj novoj zgradi na Banovom brdu u Beogradu(sada zgrada [umarskog fakulteta), a upis studenataizvr{en je istovremeno u prvu, drugu i tre}u godinu studija.U drugu i tre}u godinu upisivani su studenti sa odslu{anomprvom, odnosno drugom godinom na srodnim tehni~kimfakultetima (Ma{inskom, Gra|evinskom, Elektrotehni-~kom). Prve {kolske godine upisalo se oko 140 studenata naprvu godinu studija, a ukupno preko 450.

O tome su studenti te prve generacije zapisali slede}e9:"O~ekujemo ne{to novo, interesantno, neobi~no. Saobra-}aj! Koliko je u toj re~i nepoznatog! Za nas je saobra}ajtoliko neobi~an i nepoznat pojam! [ta }emo mi to dau~imo? Za{to studiramo saobra}aj? Niko ne zna praviodgovor."

Visoka saobra}ajna {kola bila je kratkog veka jer se ve} dvegodine kasnije, Uredbom Vlade FNRJ (Slu`beni list 39/52)nadle`nost Savezne uprave prenosi na NR Srbiju, ~ijiSavet za prosvetu, nauku i kulturu ve} 5. avgusta 1952.godine donosi odluku (br. 16889) o wenom ukidawu i pripa-jawu tada{woj Velikoj tehni~koj {koli i to pod novimimenom - "Samostalni saobra}ajni odsek". Tom prilikom jezgrada Visoke saobra}ajne {kole na Banovom brdu ustupqe-na [umarskom fakultetu, a Samostalni saobra}ajni odsekpri Velikoj tehni~koj {koli dobija veoma skromne pro-storije. Na taj na~in, Velika tehni~ka {kola, nastala 1948.godine podelom Univerziteta na tri institucije: Univer-zitet, Veliku medicinsku {kolu i Veliku tehni~ku {kolu,pored postoje}ih {est fakulteta - Arhitektonskog, Gra|e-vinskog, Elektrotehni~kog, Ma{inskog, Tehnolo{kog i Rudar-skog dobija jo{ jednog ~lana. Ova reorganizacija uti~e naprivremenu obustavu upisa novih studenata za {kolsku1952/53 godinu, te se nastava na Samostalnom saobra}ajnomodseku obavqa samo za studente koji su se zatekli na studi-jama do ukidawa Visoke saobra}ajne {kole.

9 Grupa autora "Mladost prve generacije studenata", Saobra}ajni fakultet Beograd 2000. godineN

asta

nak

i r

azvo

j F

akul

teta

15


Zgrada Visoke saobra}ajne {kole odnosno [umarskog fakulteta nekad i sad

Obustava upisa traje dve godine, a 28. maja 1954. godine Savet Velike tehni~ke {kole zakqu~uje da postoji potreba za obrazovaweminèwera saobra}aja i da u tom smislu Samostalnom saobra}ajnom odseku treba omogu}iti daqi rad. Potom, Izvr{no ve}e NR Srbijedonosi Uredbu (br. 260 od 16. juna 1954. godine) kojom se na Samostalnom saobra}ajnom odseku dozvoqava upis novih studenata po~ev od{kolske 1954/55. godine i to u peti semestar, dakle samo na stru~ni deo studija, dok pripremni deo studija (I i II godinu) studenti zavr{avajuna srodnim fakultetima. Mastilo na ovoj odluci nije se ni osu{ilo kada su, novom reorganizacijom visokog {kolstva, Velika tehni~ka{kola i Velika medicinska {kola ukinute, a fakulteti iz wihovog sastava, koji po prvi put dobijaju status pravnog lica, pripojeniUniverzitetu u Beogradu. U isto vreme, Uredbom Izvr{nog ve}a NR Srbije br. 361 od 28. jula 1954. godine odlu~eno je da Samostalni sao-bra}ajni odsek nastavi svoj rad u sastavu Ma{inskog fakulteta.

Veliko interesovawe privrede za inèwere saobra}aja doprinelo je da Savet Ma{inskog fakulteta 6. aprila 1959. godine donese odlukuda se Savetu Univerziteta u Beogradu predloì osnivawe Saobra}ajnog fakulteta. Savet Univerziteta je na svojoj sednici od 29. juna 1959.godine odlu~io da se osnivawe Saobra}ajnog fakulteta odloì za 1960/61. {kolsku godinu, ali da se ve} u {kolskoj 1959/60. godini obaviupis studenata u prvu godinu Samostalnog saobra}ajnog odseka pri Ma{inskom fakultetu.

Najzad, Ukazom o progla{ewu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o univerzitetima od 18. maja 1960. (objavqenom u Slu`benom glasnikuNR Srbije br. 23/60 od 4. juna 1960. godine) Samostalni saobra}ajni odsek pri Ma{inskom fakultetu prerasta u Saobra}ajni fakultetUniverziteta u Beogradu.

Zakqu~no sa tom godinom, broj diplomiranih saobra}ajnih inèwera dostigao je 222, pri ~emu je od 1958. do 1960. godine evidentnosmawewe broja diplomiranih, kao rezultat obustave upisa u prethodnom periodu.

16

Saobra}ajni fakultet - 60 godina u pokretuN

asta

nak

i r

azvo

j F

akul

teta

Broj diplomiranih saobra}ajnih inèwera 1953-1960.

Po~ev od {kolske 1960/61. godine studenti se upisuju naprve godine studija, pri ~emu su uslovi rada veoma te{ki,jer je na jednog studenta dolazilo svega 0,69 m2, po ~emu jeSaobra}ajni fakultet zauzimao neslavno posledwe mestome|u tehni~kim fakultetima Univerziteta u Beogradu.Fakultet koristi deo zgrade Rudarskog fakulteta u Takov-skoj ulici br. 34 (nekoliko u~ionica i kabineta sa pros-torijama za dekana i prodekana, finansijsko i studentskoodeqewe), prostorije u zgradi na Top~iderskom vencu br. 8,gde se, osim u~ionica i kabineta, nalazi biblioteka iLaboratorija za grafi~ko umnoàvawe. Tako|e, koriste sei iznajmqene prostorije na vi{e mesta u Beogradu (amfi-teatar u Sarajevskoj ulici, u~ionice Vi{e èlezni~ke{kole, radni~kih univerziteta "\uro Salaj", "Bra}aStamenkovi}" i "Veselin Masle{a".

17


Zgrada u Takovskoj 34, nekad i sad

Zgrada na Top~iderskom vencu, nekad i sad

18


asta

nak

i r

azvo

j F

akul

teta

Vi{a èlezni~ka {kola, nekad Ulaz u amfiteatar u Sarajevskoj ulici, sad

U takvim uslovima Saobra}ajni fakultet radi sve do po~etka {kolske 1978/79. godine, kada se useqava u novu zgradu u ulici Vojvode Stepe305. Zgrada raspolaè sa oko 13.800 m2 korisne povr{ine (32 u~ionice, 1 veliki amfiteatar, 4 mawa amfiteatra, 7 laboratorijskih pro-storija, 86 kabineta, 18 kancelarija, sala za sednice i dr.). Tako|e, tu su i savremena biblioteka, ra~unarski centar sa nekoliko u~ioni-ca, Institut, radni prostor za izdava~ku delatnost, savremeno opremqen restoran i dr.

Kamen temeqac nove zgrade postavqen je 14. marta 1975. godine. Zgrada Fakulteta, ~iji je projektant prof.arh. Dejan Nasti} za to re{ewedobio Oktobarsku nagradu grada Beograda, izgra|ena je uz ogromnu pomo} tada{weg gradona~elnika Branka Pe{i}a koji je obezbediolokaciju za zgradu Fakulteta i veliki trud i ume{nost tada{weg dekana prof. dr Boìdara Milo{evi}a.

19


Politika 15. mart 1975, i kamen temeqac

U narednim decenijama, Saobra}ajni fakultet je, kao i ostali fakulteti Beogradskog i drugih Univerziteta, svedok i u~esnik ~itavog niza zbi-vawa dru{tvenog ìvota u Srbiji i biv{oj SFR Jugoslaviji. Studentske demonstracije 1968. godine, raspad SFRJ i uspostavqawe vi{estrana~kogsistema 1990. godine, demonstracije u martu 1991. i u junu 1992. godine, protesti zbog kra|e na izborima 1996. godine, koji pokazuju da je Univerzitetu Beogradu centar otpora retrogradnoj i nedemokratskoj politici. U nastojawu da to ugu{i, tada{wi reìm u junu 1998. godine donosi Zakon o uni-verzitetu kojim se ukida autonomija univerziteta i gu{e akademske slobode. U svim tim doga|awima dobar deo studenata, nastavnika i saradnikaSaobra}ajnog fakulteta ima aktivno u~e{}e.

Nakon promena 5. oktobra 2000. godine i potom dono{ewa novog Zakona o univerzitetu 2002. godine, Univerzitet u Beogradu i fakulteti u wegovomsastavu sve su bliì standardima univerzitetske autonomije.

Novi proces reforme visoko{kolskog obrazovawa, u koji Srbija kre}e 2003. godine pristupawem "bolowskom procesu", na Saobra}ajnom fakulte-tu se materijalizuje razvojem novih nastavnih planova i programa na tri nivoa: osnovne akademske, akademske master i doktorske studije. Komisijaza akreditaciju i proveru kvaliteta Republike Srbije na 53. sednici odrànoj 27.11.2008. - 31.01.2009. donosi odluku kojom se Saobra}ajnom fakul-tetu izdaje uverewe o akreditaciji studijskih programa na sva tri nivoa, ~ime zahuktali to~ak na{eg fakulteta nastavqa da se ubrzava, kre}u}ise u ritmu jedinstvenog evropskog obrazovnog prostora. ”

20


asta

nak

i r

azvo

j F

akul

teta

Zgrada fakulteta u Vojvode Stepe 305

Amfiteatar Sala za sednice

21


2. Rukovodstvo Fakulteta

22

Saobra}ajni fakultet - 60 godina u pokretuRuko

vodstv

o F

akul

teta

Visoka saobra}ajna {kola

Rektor: Milenko D. JAKOVQEVI],

dipl. in`.(1950-1952)

Prorektor: Dimitrije S. @IVKOVI],

dipl. pravnik(1950-1952)

Stare{ina odseka: Dr Vukan D. DE[I],

dipl. in`. (1952-1954)

Stare{ina odseka: Nikola S. OKA,

dipl. in`.(1954-1960)

Svetislav V. JOVI], dipl. in`.(1960-1962)

Slavko \. SUVAJXI], dipl. in`.(1962-1964)

Dragoqub D. MACURA, dipl. in`.(1964-1965)

Nikola S. OKA, dipl. in`.(1965-1967)

Samostalni saobra}ajni odsek Velike tehni~ke

{kole

Samostalni saobra}ajni odsek pri Ma{inskom

fakultetu

Saobra}ajni fakultetDekani

23


Svetislav V. JOVI], dipl. in`.(1967-1971)

Boìdar M. MILO[EVI],dipl. in`.(1971-1975)

Dr Radovan D. BANKOVI],dipl. in`.(1975-1979)

Dr Mirko J. ÎÂK, dipl. in`.(1979-1983)

Dr Qubi{a T. KUZOVI], dipl. in`.(1983-1985)

Dr Slobodan M. LAZOVI],dipl. in`.(1985-1987)

Dr Dimitrije M. DINI],dipl. in`.(1987-1989)

Dr Vladeta S. ÔLI], dipl. in`.(1989-1998)

Dr Vujadin V. VE[OVI], dipl. in`.(1998-2000)

Dr Obrad J. BABI], dipl. in`.(2000-2002)

Dr Mom~ilo D. MIQU[, dipl. in`.(2002-2006)

Dr Slobodan M. GVOZDENOVI],dipl. in`.(od 2006)

24


Prodekani

Nikola S. OKA, dipl. in`. 1960 - 1962.Milorad M. ARSENIJEVI], dipl. in`. 1962 - 1964.\or|e M. SMIQANI], dipl. in`. 1964 - 1965.Radomir M. STANOJEVI], dipl. in`. 1965 - 1967.Dr Natalija Q. NAERLOVI]-VEQKOVI], dipl. in`. 1967 - 1969.Dr Milan K. ADAMOVI], dipl. ekonomista 1969 - 1973.Dobren S. KRECUQ, dipl. in`. 1971 - 1973.Dr Nikola S. ]U]UZ, dipl. in`. 1973 - 1975.Dr Radovan D. BANKOVI], dipl. in`. 1973 - 1975.Dejan M. SUÊVI], dipl. matemati~ar 1975 - 1979.Dr Mirko J. ÎÂK, dipl. in`. 1975 - 1977.Dr Predrag N. CVETKOVI], dipl. mehani~ar 1977 - 1979.Dr Svetozar V. VUKADINOVI], dipl. matemati~ar 1979 - 1981.Dr Jovan V. RADO[, dipl. in`. 1979 - 1981.Dr Slobodan M. LAZOVI], dipl. in`. 1981 - 1983.Dr Josip ]. LENASI, dipl. in`. 1981 - 1983.Dr Vladeta S. ÔLI], dipl. in`. 1983 - 1987.Dr Qubomir N. TOPENÂREVI], dipl. in`. 1983 - 1985.Dr Milovan S. TOMI], dipl. in`. 1985 - 1987.

Dr Smiqan M. VUKANOVI], dipl. in`. 1987 - 1991.Dr Du{an B. TEODOROVI], dipl. in`. 1987 - 1989.Dr Miodrag R. BAKMAZ, dipl. in`. 1989 - 1998.Dr Vojin S. TO[I], dipl. in`. 1991 - 1993.Dr Nenad M. JOVANOVI], dipl. in`. 1991 - 1994.Dr Milan Z. MARKOVI], dipl. in`. 1994 - 1998.Dr Slobodan M. LAZOVI], dipl. in`. 1998 - 2000.Dr Milivoje V. ]UK, dipl. fizi~ar 1998 - 2000.Dr Radivoj I. PETROVI], dipl. in`. 1998 - 2000.Dr Mom~ilo D. MIQU[, dipl. in`. 2000 - 2002.Dr Milo{ S. IVI], dipl. in`. 2000 - 2002.Dr Katarina S. VUKADINOVI], dipl. in`. 2000 - 2001.Dr Dragutin J. KOSTI], dipl. in`. od 2002.Dr Sneàna A. PEJÎ} TARLE, dipl. in`. 2002 - 2006.Dr Vladanka S. A]IMOVI]-RASPOPOVI], dipl. in`. 2002 - 2006.Dr Slobodan M. ZEÊVI], dipl. in`. 2006 - 2009.Dr Valentina X. RADOJIÎ], dipl. in`. od 2009.Dr Neboj{a J. BOJOVI], dipl. in`. od 2007.

Rukovodioci nastavnih odsekaOdsek za èlezni~ki saobra}aj i transport

Dimitrije S. @IVKOVI], dipl. pravnik 1960 - 1967.Slavko \. SUVAJXI], dipl. in`. 1967 - 1969.Boìdar M. MILO[EVI], dipl. in`. 1969 - 1971.

Mili} @. MILI]EVI], dipl. in`. 1971 - 1975.Boìdar M. MILO[EVI], dipl. in`. 1975 - 1979.Dr Stevo V. EROR, dipl. in`. 1979 - 1983.

Prodekani studenti

Goran BANOVI} 1977 - 1979.Zlatko KOVAÊVI] 1979 - 1981.Krsto LIPOVAC 1981 - 1983.Du{ko LEKI] 1983 - 1985.Branko \AKOVI] 1985 - 1987.Olgica POJI] 1987 - 1989.

Ivan MANDI] 1989 - 1991.Dragan JAK[I] 1991 - 1993.@eqko DROBWAK 1993 - 1996.Tatjana RADUNOVI] 1997 - 2001.Mom~ilo DOBRODOLAC 2001 - 2004.Dijana VLADISAVQEVI] 2004 - 2005.

Goran Mini} 2006 - 2007.Mirko DIMITRIJEVI]2007 - 2008. Ivica \OR\EVI] 2008 - 2009.Nikola MIJAILOVI] od 2009.

Ruko

vodstv

o F

akul

teta

25


Odsek za vodni saobra}ajSvetozar B. ÔLI], dipl. in`. 1960 - 1964.Svetozar B. JOVI], dipl. in`. 1964 - 1978.Dobren S. KRECUQ, dipl. in`. 1978 - 1981.Dr Vladeta S. ÔLI], dipl. in`. 1981 - 1983.

Dobren S. KRECUQ, dipl. in`. 1983 - 1987.Dr Vladeta S. ÔLI], dipl. in`. 1987 - 1989.Dr Zoran R. RADMILOVI], dipl. in`. 1989 - 2002.Dr Vladeta S. ÔLI], dipl. in`. od 2002. i daqe

Od 1991. pa do 1998. godine, na osnovu Statuta Fakulteta, na svakoj sednici biran je predsedavaju}iVe}a Odseka iz redova nastavnika Odseka za èlezni~ki saobra}aj i transport.

Odsek za drumski i gradski saobra}ajLazar J. \OKI], dipl. in`. 1960 - 1970.Nikola S. OKA, dipl. in`. 1970 - 1974.Dragoqub D. MACURA, dipl. in`. 1974 - 1977.Nenad M. JOVANOVI], dipl. in`. 1977 - 1979.Dr Vojislav J. RADOVANOVI], dipl. in`. 1979 - 1981.Dr Qubomir N. TOPENÂREVI], dipl. in`. 1981 - 1983.

Dr Nikola S. ]U]UZ, dipl. in`. 1983 - 1987.Dr Smiqan M. VUKANOVI], dipl. in`. 1987.Dr Nikola D. PUTNIK, dipl. in`. 1987 - 2003.Dr Branimir .̂ STANI], dipl. in`. 2003 - 2007.Dr Nada B. MILOSAVQEVI], dipl.in`. od 2009. i daqe

Dr Mirko J. ÎÂK, dipl. in`. 1983 - 1985.Mili} M. MILI]EVI], dipl. in`. 1985 - 1987.Dr Du{an A. PAVLIÊK, dipl. in`. 1987 - 1990.Dr Stevo V. EROR, dipl. in`. 1998 - 2000.

Dr Milo{ S. IVI], dipl. in`. 2000 - 2002.Dr Dragomir J. MANDI], dipl. in`. 2002 - 2004.Dr Milo{ S. IVI], dipl. in`. 2004 - 2006.Dr Dragomir J. MANDI], dipl.in`. od 2006. i daqe

Odsek za vazdu{ni saobra}ajIlija D. DIMITRIJEVI] 1963 - 1967.Dr Du{an L. ZORI], dipl. in`. 1967 - 1974.Milo{ Q. LUKI], dipl. in`. 1974 - 1982.Dr Slobodan M. LAZOVI], dipl. in`. 1982 - 1984.Dobrivoje P. MANDI], dipl. in`. 1984 - 1986.Dr Vojin S. TO[I], dipl. in`. 1986 - 1988.Dr Zdravko M. GABRIJEL, dipl. in`. 1988 - 1990.Dr Du{an B. TEODOROVI], dipl. in`. 1990 - 1992.

Dr Obrad J. BABI], dipl. in`. 1992 - 1996.Dr Slobodan M. GVOZDENOVI], dipl. in`. 1996 - 1998.Dr Vojin S. TO[I], dipl. in`. 1998 - 2000.Dr Slobodan M. GVOZDENOVI], dipl. in`. 2000 - 2002.Dr Obrad J. BABI], dipl. in`. 2002 - 2004.Dr Milica \. KALI], dipl. in`. 2004 - 2006.Dr Vojin S. TO[I], dipl. in`. 2006 - 2009.Dr Qubi{a S. VASOV, dipl. in`. 2009. i daqe

Odsek za PTT saobra}ajDr Dobrivoje T. JOVANOVI], dipl. in`. 1971 - 1988.Dr Zoran S. BOJKOVI], dipl. in`. 1988 - 2006.

Dr Miodrag R. Bakmaz, dipl. in`. od 2006. i daqe

26


Direktori Instituta - prodekani za nau~no istraìva~ki rad

Direktori Instituta Saobra}ajnog fakulteta

Dimitrije M. DINI], dipl. in`. 1974 - 1976.Jovan V. RADO[, dipl. in`. 1976 - 1979.Dr Qubi{a T. KUZOVI], dipl. in`. 1979 - 1981.

Dr Vujadin V. VE[OVI], dipl. in`. 1981 - 1985.Dr Jovan B. RADO[, dipl. in`. 1985 - 1987.Dr Qubi{a T. KUZOVI], dipl. in`. 1987 - 1989.

Odsek za logistiku

Slavko \. SUVAJXI], dipl. in`. 1971 - 1975.Dr Risto A. PERI[I}, dipl. in`. 1976 - 1985.Dr Slobodan M. VUKI]EVI}, dipl. in`. 1985 - 2001.

Dr Slobodan M. ZEÊVI}, dipl. in`. 2001 - 2006.Dr Mom~ilo D. MIQU[, dipl. in`. od 2007. i daqe

(Do 1977. godine Odsek za tehnologiju robnih manipulacija i specijalne vidove transporta, do 1999. godine Odsek za integralni i industrijski transport.)

Zavod - Institut Saobra}ajnog fakultetaDirektori Zavoda za prou~avawe i unapre|ewe saobra}aja

Dimitrije S. @IVKOVI], dipl. pravnik 1961 - 1963.Svetislav V. JOVI], dipl. in`. 1963 - 1967.

Slavko \. SUVAJXI], dipl. in`. 1967 - 1973.Nenad M. JOVANOVI], dipl. in`. 1973 - 1974.

Predsednici Saveta - Skup{tine

Blagoje BOGAVAC, podsekretar Sekretarijata za saobra}aj i veze Saveznog izvr{nog ve}a 1960 - 1962.

Radivoje JOVANOVI], sekretar Sekretarijata za saobra}aj i veze SR Srbije 1962 - 1963.

Vladislav BO@IDAREVI], generalni direktor preduze}a za vodne puteve "Ivan Milutinovi}" - PIM Beograd 1963 - 1964.

Milo{ STAMATOVI], generalni inspektor saobra}aja Saveznog izvr{nog ve}a 1965 - 1966.

Milenko D. JAKOVQEVI], redovni profesor Saobra}ajnog fakulteta 1965 - 1966.

\or|e M. SMIQANI], vanredni profesor 1966 - 1967.Lazar J. \OKI], redovni profesor 1967 - 1968.Dr Milan K. ADAMOVI], predava~ 1968 - 1969.R

uko

vodstv

o F

akul

teta

Dr Milovan S. TOMI], dipl. in`. 1989 - 1991.Dr Smiqan M. VUKANOVI], dipl. in`. 1991 - 1998.Dr Qubi{a T. KUZOVI], dipl. in`. 1998 - 2000.

Dr Vladimir D. PAPI], dipl. in`. 2000 - 2002.Dr Vladan J. TUBI], dipl. in`. 2002 - 2006.Dr Neboj{a J. BOJOVI], dipl.in`. od 2007.

27


Predsednici Upravnog odboraMr Dragan \UR\EVI], pomo}nik republi~kog ministra za saobra}aj i veze 1998 - 2000.

Dr Nada B. MILOSAVQEVI], vanredni profesor 2000 - 2002.

Predsednici Nadzornog odbora

Mr Mom~ilo D. KUJAÎ], savetnik JP PTT "Srbija" 1998 - 2000.

Napomena: Zakonom o Univerzitetu od 23.04.2002. godine, prestaju da postoje Upravni i Nadzorni odbori.

Radovan D. BANKOVI], docent 1969 - 1972.

Dr Du{an L. ZORI], vanredni profesor 1972 - 1973.

Slavko \. SUVAJXI], redovni profesor 1973 - 1975.

Dr Boìdar J. POPOVI], redovni profesor 1975 - 1976.

Dr Vojislav J. RADOVANOVI], redovni profesor 1976 - 1978.

Radmilo P. MILOVANOVI], honorarni vi{i stru~ni saradnik 1978 - 1979.

Dr Slobodan M. LAZOVI], vanredni profesor 1979 - 1981.

Dr Slobodan I. VUKI]EVI], vanredni profesor 1981 - 1983.

Mili} @. MILI}EVI], vanredni profesor 1983 - 1985.

Dr Stani{a D. MILO[EVI], redovni profesor 1985 - 1988.Dr Vujadin V. VE[OVI], redovni profesor 1988 - 1991. Dr Radovan D. BANKOVI], redovni profesor 1991 - 1994.Dr Obrad J. BABI], vanredni profesor 1994 - 1995.Dr Josip ]. LENASI, redovni profesor 1995 - 1997.Mirko RAJIÎ], na~elnik Rasinskog okruga 1997 - 1998.Dr Nada B. MILOSAVQEVI], redovni profesor 2002 - 2004.Dr Jadranka J. JOVI], redovni profesor 2004 - 2006.Dr Vladan J. TUBI], dipl.in`. 2006 - 2009.Dr Nata{a M. GOSPI], dipl. in` od 2009.

Rukovodioci BibliotekeDanica B. \URÎ], dipl. filolog,

(na Samostalnom saobra}ajnom odseku) 1961 - 1972.Ruìca M. XONI], dipl. filolog 1973 - 1992.Slobodan A. DOMANXI], dipl. in`. od 1992.

29


3. Sastav i organizacijaFakulteta

30

Saobra}ajni fakultet - 60 godina u pokretuO

dseci S

aobra}ajn

og

fakul

teta

Upoznati se sa na{im fakultetom zna~i upoznati ìvi organizam koji di{e, razvija se i mewa u vremenu.

Mo`da je najboqe upoznati se sa ovim ìvim organizmom tako {to }emo govoriti o wegovim osnovnim delovima, a to su, pre svega, odseci,op{te obrazovne katedre, centri i ostale institucije Fakulteta (biblioteka, ra~unarski centar, institut, izdava~ka slu`ba) i naravno ostudentima i wihovim udruèwima i organizovawu ìvota na Fakultetu.

Fakultet ostvaruje program obrazovawa u oblasti svoje mati~nosti kroz slede}e odseke: Odsek za èlezni~ki saobra}aj i transport, Odsekza Drumski i gradski saobra}aj i transport, Odsek za vodni saobra}aj i transport, Odsek za vazdu{ni saobra}aj i transport, Odsek za logi-stiku i Odsek za po{tanski i telekomunikacioni saobra}aj.

Odsek za èlezni~ki saobra}aj i transport

Istorijat Odseka

Iako je Saobra}ajni fakultet nastao od Visoke saobra}ajne {kole osnovane 1950. godine, koja nije bila organizovana po vidovima sao-bra}aja i transporta, moè se slobodno tvrditi da su potrebe èlezni~ke privrede u to vreme i najzna~ajnije uticale na formirawe ove[kole. To potvr|uje ~iwenica da je u prvom nastavnom planu od 15 uè stru~nih predmeta svih vidova saobra}aja i transporta wih 5 biloiz oblasti èlezni~kog saobra}aja i transporta.

Prvi rektor Visoke saobra}ajne {kole je bio prof. Milenko Jakovqevi}, profesor koji je predavao predmete Teorija vu~e i Ekonomikasaobra}aja, a prorektor je bio prof. Dimitrije @ivkovi}, koji je predavao Organizaciju prevoèwa na èleznici.

Tvrdwu da je @eleznica dominantno uticala na formirawe Visoke saobra}ajne {kole, a time i Saobra}ajnog fakulteta potkrepquje i~iwenica da je "...zgrada na padinama Banovog brda u Beogradu (sada{wi [umarski fakultet) sagra|ena zahvaquju}i dobrovoqnom radu iprilozima radnika sa èleznice" (re~ je o zgradi u kojoj je po~ela sa radom Visoka saobra}ajna {kola), kako to pi{e u monografiji povodom40 godina Saobra}ajnog fakulteta.

Kada je re~ o zgradama Fakulteta, opet je jedan profesor sa @elezni~kog odseka presudno uticao da Saobra}ajni fakultet, 1978. godine,dobije savremenu zgradu na Vo`dovcu u kojoj se danas nalazi. Re~ je o prof. Boìdaru Milo{evi}u, u to vreme dekanu Saobra}ajnog fakul-teta, koji je li~nom inicijativom uspeo da obezbedi sredstva iz buxeta Republike Srbije za izgradwu ove zgrade.

Od 1958. godine (kada je postojao Samostalni saobra}ajni odsek pri Ma{inskom fakultetu) bio je definisan @elezni~ki smer, a od 1960.godine i formirawa Saoba}ajnog fakulteta, postoji Odsek za èlezni~ki saobra}aj, da bi od 1977. godine do danas to bio Odsek zaèlezni~ki saobra}aj i transport.

Na ovom mestu je potrebno ista}i i da, iako Saobra}ajni fakultet postoji tek 60 godina, diplomirani inèweri Odseka za èlezni~ki sao-bra}aj i transport su neprikosnoveni lideri u oblasti èlezni~kog saobra}aja i transporta i ve} preko 20 godina zauzimaju sva zna~ajni-ja rukovode}a i stru~na radna mesta u èlezni~koj privredi Srbije.

Postoje}a organizacija Odseka

Danas Odsek ~ine ~etiri katedre ukrupwene u dve zdruène katedre:

- Zdruèna katedra za eksploataciju èleznica, èlezni~ke pruge, stanice i ~vorove koju ~ine:

- Katedra za eksploataciju èleznica

- Katedra za èlezni~ke pruge, stanice i ~vorove,

~iji su ~lanovi:

31


1. Dr Milan MARKOVI], redovni profesor ({ef Katedre)

2. Dr Milo{ IVI], redovni profesor

3. Dr Slavko VESKOVI], vanredni profesor

4. Dr Branislav BO[KOVI], docent

5. Mr Norbert PAVLOVI], asistent

6. Mr Sawin MILINKOVI], asistent

7. Mr Milana KOSIJER, asistent

8. Nikola STOJADINOVI], stru~ni saradnik

9. Ivan BELO[EVI], asistent

Zdruèna katedra za upravqawe na èleznici, vu~u i vozna sredstava koju ~ine:

- Katedra za upravqawe na èleznici

- Katedra za vozna sredstva i vu~u,

~iji su ~lanovi:

1. Dr Dragomir MANDI], redovni profesor ({ef Odseka)

2. Dr Neboj{a BOJOVI], redovni profesor

3. Dr Zoran AVRAMOVI], vanredni profesor

4. Dr Dragutin KOSTI], vanredni profesor

5. Dr Sr|an RUSOV, vanredni profesor

6. Mr Mirjana BUGARINOVI], asistent

7. Mr Predrag JOVANOVI], asistent pripravnik

8. Mr Milo{ MILENKOVI], asistent

9. Dragana MACURA, asistent

10. Petar MIROSAVQEVI], asistent pripravnik

11. Pavle KECMAN, asistent

Na Odseku je zaposleno: 4 redovna i 4 vanredna profesora, 7 asistenata, 2 asistenta pripravnika i 1 stru~ni saradnik kao i 1 docentimenovan na mesto pomo}nika direktora Direkcije za èleznice (Dràvnog tela za bezbednost èlezni~kog saobra}aja i regulisawetrì{ta) i 1 asistent na doktorskim studijama u Holandiji.

Budu}a organizacija Odseka

Izmenama i uskla|ivawima Statuta Fakulteta sa novim zakonima predvi|eno je da Odsek ~ine dve katedre:

• Katedra za eksploataciju èleznica i èlezni~ku infrastrukturu koja pokriva uè nau~ne oblasti

- UNO Planirawe, saobra}ajno projektovawe i odràvawe èlezni~ke

infrastrukture i

- UNO Planirawe, modelirawe, eksploatacija, bezbednost i ekolo{ka za{tita u èlezni~kom saobra}aju i transportu

32


• Katedra za èlezni~ko inèwerstvo koja pokriva dve uè nau~ne oblasti:

- UNO Vu~a i vozna sredstva i

- UNO Organizacija i upravqawe saobra}ajem i transportom.

Nastavne aktivnosti

Nastava na Odseku je organizovana na ~etvorogodi{wim osnovnim akademskim studijama. Posle ovih studija studenti mogu nastaviti{kolovawe na jednogodi{wim master studijama. Doktorske studije su organizovane na nivou Fakulteta i zbog kompleksnosti, multidisci-plinarnost i specifi~nosti istraìva~ko-kreativnog rada koji mora biti zastupqen na ovim studijama, one su koncipirane na bazi mo-dula i individualnog pristupa oblasti istraìvawa svakog kandidata i teme doktorske disertacije koju radi.

Prate}i promene koje su u toku u èlezni~koj privredi Evrope i sveta, Odsek }e u narednom periodu morati da prilagodi nastavne aktivno-sti tim promenama. Drugim re~ima, nastavni planovi i programi }e morati biti inovirani, kako bi i u narednom periodu diplomiraniinèweri, masteri i doktori nauka sa Odseka za èlezni~ki saobra}aj i transport i daqe bili vrhunski stru~waci u svojoj oblasti.

Nau~noistraìva~ka aktivnost

Posebna specifi~nost Odseka za èlezni~ki saobra}aj i transport je permanentna saradwa sa èlezni~kom privredom. To je rezultiralotime da je nekoliko ~lanova Odseka bilo ili je trenutno imenovano na najodgovornije funkcije na @eleznicama Srbije u Direkciji zaèleznice ili Ministarstvu nadle`nom za transport (danas je to Ministarstvo za infrastrukturu). Tako|e, svi ~lanovi Odseka su u~estvo-vali kao vode}i autori ili rukovodioci velikog broja studija i projekata, istraìvawa, ve{ta~ewa, ispitivawa i merewa, kako doma}ihtako i me|unarodnih, te kao konsultanti ili projektanti iz oblasti:

- Organizacije i tehnologije èlezni~kog saobra}aja

- Organizacije i restrukturirawa èlezni~kih preduze}a

- Naknada za kori{}ewe èlezni~ke infrastrukture i obaveze javnog prevoza

- Razvoja prigradsko-gradskog, lokalnog, regionalnog, daqinskog i me|unarodnog èlezni~kog putni~kog saobra}aja

- Razvoj savremenih metodologija i metoda u oblasti èlezni~kog saobra}aja

- Razvoja novih tehnologija èlezni~kog teretnog saobra}aja

- Uvo|ewa savremenih pristupa upravqawa saobra}ajnim preduze}ima

- Optimizacija procesa u èlezni~kom saobra}aju

- Razvoja i optimizacije infrastrukturnih kapaciteta èleznice

- Vrhunskih ve{ta~ewa vanrednih doga|aja na èleznici

- Simulacija procesa u èlezni~kom saobra}aju

- Revizije svih nivoa projektnih i planskih dokumenata

Broj diplomiranih inèwera, magistara i doktora nauka na Odseku

Do sada je na Odseku za èlezni~ki saobra}aj i transport diplomiralo 800 studenata (od ~ega po novom "bolowskom" programu 30 i sa masterzvawem 8), magistriralo 28 i doktoriralo 14 kandidata. Posledwih tridesetak godina na Odseku godi{we diplomira oko 20 studenata.O

dseci S

aobra}ajn

og

fakul

teta

33


Radna mesta na koja se zapo{qavaju diplomirani inèweri èlezni~kog smera

U èlezni~koj privredi, kao ure|enom sistemu je propisan (Pravilnik 646) osnovni razvojni put svih, pa i diplomiranih saobra}ajnihinèwera. Od trenutka zapo{qavawa i programiranog pripravni~kog staà, nakon koga polaù stru~ni ispit, zapo{qavaju se kaotehnolozi saobra}aja, a posle toga na mnoga radna mesta u pojedinim organizacionim celinama ili slu`bama direkacije @eleznice, doradnih mesta direktora slu`bi, sektora, pomo}nika generalnog direktora itd. Mawi broj se zapo{qava u istraìva~kim i razvojniminstitutima, drugim preduze}ima ili dràvnim organima. ”

Odsek za drumski i gradski saobra}aj i transport

Nastanak i kratak istorijat razvoja Odseka

Odsek za drumski i gradski saobra}aj i transport figuri{e kao jedno od blagih usmerewa na Visokoj saobra}ajnoj {koli ve} u prvom na-stavnom planu (1950. godine). Usmeravawe na drumski saobra}aj sprovo|eno je od VII semestra kroz predmete koji su se odnosili na: pre-vozna sredstva, saobra}ajnice i organizaciju prevoèwa.

Prerastawem Saobra}ajnog odseka pri Ma{inskom fakultetu u Saobra}ajni fakultet (1960/61. {kolske godine) uvedeno je usmeravawe posaobra}ajnim granama, pa od tada datira i Odsek za drumski saobra}aj. Nastava na Drumskom odseku trajala je ~etiri godine, a organizo-vana je kao dvostepena, s tim {to su studenti koji su zavr{avali prve dve godine (I stepen studija) dobijali zvawe saobra}ajnog inèwera.

Postoje}a struktura i organizacija odseka

Od 1971/72. {kolske godine na Odseku za drumski i gradski saobra}aj i transport postoje dva usmerewa: saobra}ajni i transportni smer.Pored osnovnih studija organizovane su poslediplomske (master) i doktorske akademske studije.

Od 2009. godine osnovne akademske studije, studijski program "Saobra}aj" traje 4 godine, a od tre}eg semestra studenti se usmeravaju nauè oblasti:

- Drumski i gradski saobra}aj i transport, smer: Saobra}aj (DS),

- Drumski i gradski saobra}aj i transport, smer: Transport (DT) i

- Drumski i gradski saobra}aj i transport, smer: Bezbednost drumskog saobra}aja (DB).

Diplomske akademske studije (master) su jednogodi{we sa obrazovnim modulima:

- Saobra}ajno inèwerstvo (MSI),

- Inèwerstvo gradskog i drumskog transporta (MIT) i

- Bezbednost drumskog saobra}aja (MBD).

Doktorske akademske studije organizovane su u okviru studijskog programa "Saobra}aj". Svi predmeti su izborni. S obzirom na multidis-ciplinarni karakter problema koji se izu~avaju u okviru doktorskih akademskih studija, studije su modularne i individualne strukturekoja je prilago|ena temi i sadràju doktorske disertacije. U tom smislu, u ponudi predmeta na doktorskim studijama nalaze se i predmetiiz mati~nih oblasti koje pokrivaju Katedre, odnosno profesori Odseka za drumski i gradski saobra}aj i transport.

34


Na Odseku za drumski i gradski saobra}aj i transport funkcioni{u slede}e katedre:

- Katedra za bezbednost drumskog saobra}aja,

- Katedra za planirawe saobra}aja,

- Katedra za regulisawe drumskog i gradskog saobra}aja,

- Katedra za tehni~ku eksploataciju drumskih transportnih sredstava,

- Katedra za terminale u drumskom saobra}aju i transportu,

- Katedra za drumske saobra}ajnice,

- Katedra za drumski i gradski transport robe,

- Katedra za drumski i gradski transport putnika,

- Katedra za drumska vozila i

- Katedra za teoriju saobra}ajnog toka i kapacitet drumskih saobra}ajnica.

Katedre na Odseku za drumski i gradski saobra}aj i transport udruène su u ~etiri tzv. zdruène katedre:

1. Zdruèna katedra za bezbednost saobra}aja i drumska vozila kojoj pripadaju: Katedra za bezbednost drumskog saobra}aja i Katedraza drumska vozila.

2. Zdruèna katedra za saobra}ajno inèwerstvo kojoj pripadaju: Katedra za planirawe saobra}aja, Katedra za regulisawe drumskogi gradskog saobra}aja, Katedra za drumske saobra}ajnice i Katedra za teoriju saobra}ajnog toka i kapacitet drumskih saobra}ajnica.

3. Zdruèna katedra za drumski i gradski transport kojoj pripadaju: Katedra za drumski i gradski transport robe i Katedra za drum-ski i gradski transport putnika

4. Zdruèna katedra za tehni~ku eksploataciju drumskih transportnih sredstava i terminale u drumskom saobra}aju i transportukojoj pripadaju: Katedra za tehni~ku eksploataciju drumskih transportnih sredstava i Katedra za terminale u drumskom saobra}aju i trans-portu.

Na odseku je zaposleno: 9 redovnih profesora, 2 vanredna profesora i 24 saradnika (od kojih je jedan doktor nauka i 9 magistara).

Ve}ina nastavnika i saradnika na Odseku su ~lanovi Inèwerske komore Srbije.

Nastavne aktivnosti

Na Odseku se izu~ava jedanaest uìh nau~nih oblasti i to:

- Uà nau~na oblast: Preventiva i bezbednost u saobra}aju

- Uà nau~na oblast: Drumska vozila i dinamika vozila

- Uà nau~na oblast: Planirawe saobra}aja i saobra}ajne infrastrukture

- Uà nau~na oblast: Regulisawe i upravqawe saobra}ajem na mreì puteva i ulica

- Uà nau~na oblast: Saobra}ajno projektovawe na mreì puteva i ulica

- Uà nau~na oblast: Upravqawe i eksploatacija puteva

- Uà nau~na oblast: Teorija saobra}ajnog toka, kapacitet i vrednovawe drumskih saobra}ajnica

- Uà nau~na oblast: Drumski i gradski transport robe

- Uà nau~na oblast: Drumski i gradski transport putnikaOdseci S

aobra}ajn

og

fakul

teta

35


- Uà nau~na oblast: Tehni~ka eksploatacija drumskih transportnih sredstava

- Uà nau~na oblast: Terminali u drumskom saobra}aju i transportu

Predmeti koji se izu~avaju na Odseku za drumski i gradski saobra}aj i transport (sistematizovani po uìm nau~nim oblastima ikatedrama) su:

1. Zdruèna katedra za bezbednost saobra}aja i drumska vozila:

- Uà nau~na oblast Preventiva i bezbednost u saobra}aju: Bezbednost drumskog saobra}aja, Bezbednost saobra}aja, Preventiva usaobra}aju, Bezbednost i preventiva, Ekspertize, Osnove bezbednosti saobra}aja, Bezbednost saobra}aja - kampawe, Bezbednostsaobra}aja - metode i analize, Bezbednost saobra}aja - strategije i upravqawe, Bezbednost saobra}aja - uvi|aji saobra}ajnih ne-zgoda, Bezbednost saobra}aja - ve{ta~ewa u saobra}aju, Bezbednost saobra}aja - procena {tete i Ra~unarska analiza saobra}ajnihnezgoda.

- Uà nau~na oblast Drumska vozila i dinamika vozila: Vozna dinamika, Prevozna sredstva i Motorna vozila.

2 Zdruèna katedra za saobra}ajno inèwerstvo:

- Uà nau~na oblast Planirawe saobra}aja i saobra}ajne infrastrukture: Osnove planirawa saobra}aja, Uticaj saobra}aja naìvotnu sredinu, Planirawe saobra}aja - analiza transportnih zahteva, Upravqawe projektima, Planirawe saobra}aja - modeli-rawe i prognoze, Strategije i taktike u planirawu saobra}aja i GIS u saobra}aju i transportu.

- Uà nau~na oblast Regulisawe i upravqawe saobra}ajem na mreì puteva i ulica: Regulisawe saobra}ajnih tokova, Upravqawesaobra}ajnim tokovima i Inteligentni transportni sistemi.

- Uà nau~na oblast Saobra}ajno projektovawe na mreì puteva i ulica sa predmetima: Saobra}ajno projektovawe - gradska mreà,Upravqawe kvalitetom putne mreè i saobra}ajne opreme i Saobra}ajno projektovawe - vangradska mreà.

- Uà nau~na oblast Upravqawe i eksploatacija puteva: Osnove drumskih saobra}ajnica, Eksploatacija i upravqawe putevima iOsnovi gra|evinarstva.

- Uà nau~na oblast Teorija saobra}ajnog toka, kapacitet i vrednovawe drumskih saobra}ajnica: Teorija saobra}ajnog toka,Kapacitet drumskih saobra}ajnica, Tro{kovi korisnika na mreì puteva i ulica, Vrednovawe u saobra}aju i Teorija saobra}ajnogtoka i analiza kapaciteta.

3. Zdruèna katedra za drumski i gradski transport:

- Uà nau~na oblast Drumski i gradski transport robe: Transportne osobine robe, Osnovi drumskog transporta, Osnovi drumskogtransporta robe, Roba u transportu, Tehnologija transporta robe, Kontrola i preventiva u prevozu opasne robe, Tro{kovna efikas-nost drumskog i gradskog transporta i tehnologija transporta robe 2.

- Uà nau~na oblast Drumski i gradski transport putnika: Osnove javnog gradskog transporta putnika, Sistemi transporta putnika,Tehnologija transporta putnika, Javni gradski transport putnika.

4. Zdruèna katedra za tehni~ku eksploataciju drumskih transportnih sredstava i terminale u drumskom saobra}aju i transportu

- Uà nau~na oblast Tehni~ka eksploatacija drumskih transportnih sredstava: Tehni~ka eksploatacija motornih vozila, Tehni~kaeksploatacija vozila, Tehni~ka odràvawa vozila, Upravqawe odràvawem transportnih sredstava, Tehni~ka eksploatacija vozi-la 2, Osnovi odràvawa motornih vozila i Transportna sredstva i odràvawe.

- Uà nau~na oblast Terminali u drumskom saobra}aju i transportu: Parkirawe, Terminali u drumskom saobra}aju, Osnove termi-nala, Terminali, Terminali 2 i Parkirawe 2.

36


Nau~noistraìva~ke aktivnosti

^lanovi Odseka u~estvuju u izradi velikog broja strate{kih studija, projekata, istraìvawa kao vode}i timovi, kao tim-~lan Konzorcijuma,kao nezavisni konsultanti, projektanti, autori, koautori ili saradnici. Oblasti stru~nog delovawa su:

- Planska, studijska i projektna dokumentacija za razvoj urbanih saobra}ajnih sistema i putne mreè;

- Prognoza i ekspertiza razvoja transportne potra`we i planirawe razvoja saobra}ajne infrastrukture;

- Izrada transportnih modela gradova i putne mreè;

- Projektovawe sistema i elemenata saobra}ajne infrastrukture, signalizacije i opreme;

- Tehni~ko regulisawe saobra}aja i optimizacija upravqawa saobra}ajem na uli~noj i putnoj mreì;

- Simulacija saobra}ajnog procesa, funkcionalna analiza i vrednovawe alternativnih scenarija razvoja infrastrukture;

- Istraìvawe/ekspertska procena faktora rizika puta (Safety Auditing), izbor i vrednovawe efekata mera za unapre|ewe stawa;

- Priprema tenderske dokumentacije i sprovo|ewe tenderske procedure za projekte iz oblasti saobra}aja i transporta;

- Razvoj metodologije istraìvawa u saobra}aju, realizacija istraìvawa, obrada, formirawe baza podataka i analiza;

- Studije opravdanosti uvo|ewa novih upravqa~kih sistema i tehnologije zasnovane na ITS

- Studije parkirawa za gradove i naseqena mesta

- Projekti kontrole i upravqawa parkirawem

- Studije i projekti iz oblasti bezbednosti saobra}aja,

- Ekspertize saobra}ajnih nezgoda

- Projektovawe drumskih vozila, sistema i komponenata,

- Projektovawe dinami~kih performansi drumskih vozila i simulacioni modeli za dinami~ko pona{awe drumskih vozila,

- Istraìvawa i razrade modela strukture, funkcionisawa, organizacije i upravqawa - menaxmenta transportnih poslovnih sistema.

- Istraìvawa svojstava i pokazateqa kvaliteta sistema i transportne usluge.

- Istraìvawa mogu}nosti primene i uvo|ewa savremenih sredstava informacione tehnologije, kvaliteta i menaxmenta u upravqawu transportnim poslovnim sistemima.

- Istraìvawa karakteristika prevoznih zahteva, putnika i putni~kih tokova u sistemu javnog gradskog pravoza.

- Razrada modela za operativno upravqawe na raznim nivoima transportnih sistema.

- Idejni i glavni i tehnolo{ki projekti terminala (autobuskih stanica, stanica za snabdevawe gorivom, autobaza autotransportnih preduze}a, pogona za odràvawe vozila i sl.)

- Upravqawe radom i odràvawem voznih parkova,

- Informacione tehnologije u transportu,

- Organizacija rada i informatizacija transportnih kompanija,

- Energetska efikasnost voznih parkova,

- Odrìvi transport, alternativna goriva i pogoni vozila,

- Istraìvawa u oblasti za{tite ìvotne sredine,

Odseci S

aobra}ajn

og

fakul

teta

37


Me|unarodna saradwa i aktivnosti

Profesori i saradnici Odseka angaòvani su kao:

- Jedan od osniva~a Foruma za istraìvawa u saobra}aju i transportu Jugoisto~ne Evrope u Solunu, ~lan glavne skup{tine ECTRI -Stalne konferencije transportnih instituta Evrope i WCTR (do 2008) i dopisni ~lan AINS-a (Prof. S. Vukanovi}).

- ^lan radnih grupa: ECTRI (European Conference of Transport Research Institutes) TWG A - Urban Mobility group and TWG G - TransportEconomics and Policy group, ETRAC (Sustainable European road transportation system) i CEI (Central European Initiative) (Prof. J. Jovi}).

- ^lan Internacionalne asocijacije javnog transporta (UITP) (od 2000) i potpredsednik (od 2007) i predsedavaju}i UITP Light RailDivision (od 2007), ~lan Instituta za transportno inèwerstvo iz Va{ingtona (od 2002), ~lan Autobuske divizije UITP (od 2004), ~lan LRTdivizije UITP (od 2004) (Mr S. Tica - asistent).

- ^lan editorskog borda ~asopisa: TRANSPORT - Research Journal of Vilnius Gediminas Technical University and Lithuanian Academy ofSciences i EUROPEAN TRANSPORT / TRANSPORTI EUROPEI - International Journal of Transport Economics, Engineering and Law (Prof. J. Jovi})

- Predava~i na master kursu na Univerzitetu u Trstu (Prof. J. Jovi} i S. Vukanovi}).

- Organizatori i ~lanovi ve}eg broja me|unarodnih nau~nih i stru~nih programskih odbora (TES, ETC, Mobilita, ATS, ISEP), ~lan jeEDU ETNET. (Prof. S. Vukanovi}).

- Anonimni recezent u ~asopisima: YUJOR - Yugoslav Journal of Operations Research, EJOR - European Journal of Operational Research,TRANSPORT - Research Journal of Vilnius Gediminas Technical University and Lithuanian Academy of Sciences, EUROPEAN TRANSPORT / TRANS-PORTI EUROPEI - International Journal of Transport Economics, Engineering and Law i Promet - Traffic and Transportation - Scientific Journal onTraffic and Transportation Research (Prof. J. Jovi}).

- Rukovodioci studija i projekata iz oblasti drumskog saobra}aja u Kini, Bugarskoj, Gr~koj itd. (Prof. S. Vukanovi}).

Studentski ìvot

Studenti jednom godi{we odlaze na stru~nu ekskurziju u evropske zemqe po stru~nom programu koji odobrava Ve}e odseka za drumski igradski saobra}aj i transport. Vo|e studentskih stru~nih ekskurzija su profesori i saradnici Odseka.

Studenti su povremeno, u velikom broju, saradnici na katedrama na kojima se rade studije i projekati iz odgovaraju}ih oblasti drumskogsaobra}aja i transporta. U~estvuju u istraìva~kom procesu za potreba studija i projekata, na prikupqawu i obradi podataka dobijenihistraìvawima i sl.

U okviru osnovnih studija studenti se upu}uju na praksu u preduze}a sa kojima Odsek ima prethodno postignut dogovor.

Najboqi studentski diplomski i zavr{ni radovi na predmetima Zdruène katedre za saobra}ajno inèwerstvo i Katedre za terminaleprezentuju se svake druge godine na Me|unarodnom savetovawu "Tehnike regulisawa saobra}aja" (TES) koje organizuje Saobra}ajni fakultetiz Beograda, Katedra za saobra}ajno inèwerstvo u sekciji koja je namewena mladim saobra}ajnim inèwerima. Diplomski i zavr{niradovi iz svih oblasti koje se izu~avaju na Odseku konkuri{u za godi{wu nagradu privredne komore Beograda, a povremeno i za nagradukoju dodequju preduze}a iz oblasti drumskog saobra}aja.

Broj diplomiranih, magistara i doktora nauka

Od osnivawa do danas na Odseku za drumski i gradski saobra}aj i transport diplomiralo je 2087 studenata, magistriralo 67 i doktori-ralo 43. Posledwih godina na Odseku diplomira oko 60 studenata u toku jedne {kolske godine.

38


Poslovi na kojima rade diplomirani inèweri

Diplomirani inèweri Odseka za drumski i gradski saobra}aj i transport zaposleni su u: sekretarijatima za saobra}aj gradova iliorganima op{tina ili lokalnih samouprava u sektorima (odeqewima) za saobra}aj, urbanisti~kim zavodima, direkcijama za puteve,Ministarstvu za kapitalne investicije, javnim komunalnim preduze}ima, MUP-u na poslovima saobra}ajnih inspektora, projektantskimbiroima, auto-transportnim preduze}ima, autobuskim stanicama, servisima za opravku i odràvawe vozila, institucijama koje raspolaùvoznim parkovima itd.

Tehni~ka podr{ka nastavnom procesu

Kao podr{ka nastavnom procesu na Odseku mogu da funkcioni{u slede}e laboratorije: za planirawe saobra}aja, za bezbednost saobra}aja,za teoriju saobra}ajnog toka i kapacitet drumskih saobra}ajnica, za tehni~ku eksploataciju transportnih sredstava, za dinamiku vozila,za transport putnika, za transport robe i za regulisawe saobra}aja (Statut SF, ~lan 22). Sve laboratorije funkcioni{u u posebnim pros-torijama koje su opremqene savremenom ra~unarskom opremom i opremom koja je neophodna za istraìva~ki rad.

Publikacije ~lanova odseka

Profesori i saradnici Odseka do sada su objavili (izdawa Saobra}ajnog fakulteta) oko 38 osnovnih i pomo}nih uxbenika, 8 zbirki re{enihzadataka, 8 priru~nika, 2 praktikuma, 2 {tampana uputstva za izradu godi{wih zadataka i 5 uxbenika u elektronskom obliku (na CD-u).

Trenutno su u skriptarnici Saobra}ajnog fakulteta u opticaju: M. Markovi}, Optimizacija prevoznog procesa u automobilskom trans-portu (2003); Dedovi} Vlastimir, Dinamika vozila (2004); V. Jovanovi}, Transport opasnih materija (2004); I. Jovanovi}, Modelirawetransportnih kapaciteta teretnog auto-transporta (2005); V. Depolo, Indukovana izgradwa i investicije u saobra}aju (2006); K.Lipovac, M. Vujani}, D. Jovanovi}, Bezbednost saobra}aja na koridoru X (2006); N. Milosavqevi}, Elementi za tehnolo{ko projektovaweobjekata u drumskom saobra}aju i transportu (2007); I. Ivkovi}, M. Spasi}, Motorna vozila - zbirka re{enih zadataka (2007); V.Jovanovi}, B. Milovanovi}, D. Mladenovi}, Transport opasne robe u drumskom saobra}aju (2010); N. Milosavqevi}, Parkirawe (2010) i V.Depolo, Upravqawe projektima u saobra}ajnom inèwerstvu (2010).

U elektronskom obliku, na CD-u raspoloìva su slede}a izdawa: B. Stani}, M. Osoba, S. Vukanovi}, Elementi saobra}ajnog projektovawazone 30 (2006); B. Stani}, D. Vijin, M. Radovanac, Elementi saobra}ajnog projektovawa - biciklisti~ke staze (2006); V. Tubi} , Kapaciteti nivo usluge denivelisanih raskrsnica (2006) i V. Papi}, R. Mijailovi}, V. Mom~ilovi}, Transportna sredstva i odràvawe (2007).

Ostala izdawa nalaze se u Biblioteci Saobra}ajnog fakulteta. ”

Odseci S

aobra}ajn

og

fakul

teta

39


Odsek za vodni saobra}aj i transport

Od osnivawa Visoke saobra}ajne {kole 1950. godine (dakle ve} 60 godina) postoji Odsek za vodni saobra}aj (ranije: Vodni odsek; Odsekza re~ni i pomorski saobra}aj) zajedno sa Odsekom za drumski saobra}aj i Odsekom za èlezni~ki saobra}aj (tako su se odseci zvali odosnivawa pa sve doskora). Sve do 1960. godine (prerastawe u Saobra}ajni fakultet Univerziteta u Beogradu) rukovodilac Odseka bio jeprofesor Svetozar B. ôli}, dipl. in`. Od tada su rukovodioci bili slede}i nastavnici Fakulteta: Svetozar B. ôli} (1960-1964),Svetislav V. Jovi} (1964-1978), Dobren S. Krecuq (1978-1981), Vladeta S. ôli} (1981-1983), Dobren S. Krecuq (1983-1987), Vladeta S.ôli} (1987-1989), Zoran R. Radmilovi} (1989-2002) i Vladeta S. ôli} od 2002. godine.

Nastavna i nau~noistraìva~ka delatnost Odseka odvija se kroz rad objediwenih katedri za brodove i brodsku energetiku, organizaci-ju rada brodova i pristani{ta i za plovne puteve (od 1998/99.). Sada je rukovodilac Katedre prof. dr Zlatko Hrle.

Uè nau~ne oblasti su: Plovna sredstva, Luke i pristani{ta, Upravqawe procesima u vodnom saobra}aju, Tehnologija transportnihprocesa u vodnom saobra}aju i Plovni putevi, navigacija i bezbednost u vodnom saobra}aju.

Na Odseku se ostvaruje nastavni plan i program diplomskih akademskih osnovnih studija po~ev od 2006. godine u trajawu od 4 godine (8semestara) sa zavr{nim radom i master akademske studije u trajawu od jedne godine sa master radom (primewuje se tako|e od 2006.godine). Ovi nastavni planovi su akreditovani od strane Nacionalnog saveta za visoko obrazovawe i odnose se za nau~ne oblasti izvodnog saobra}aja, posebno u tehnologiji vodnog transporta, planirawu, tehnolo{kom projektovawu, organizaciji, eksploataciji iupravqawu.

Za razliku od osnovnih i master studija, program doktorskih studija u trajawu od tri godine sa doktorskom disertacijom je jedinstven zaceo Fakultet.

Na magistarskim studijama (u trajawu od dve godine sa magistarskim radom) koje su organizovane od 1970/71. godine vi{e se ne izvodi nas-tava. Posledwa 26. generacija upisana je 2005/06. {kolske godine.

Na Odseku za vodni saobra}aj i transport na dan 31. decembra 2010. godine u stalnom radnom odnosu su slede}i nastavnici i saradnici(po redu dolaska na Fakultet): Vladeta ôli}, redovni profesor; Radovan Zobenica, vanredni profesor; Katarina Vukadinovi}, redovniprofesor; Zlatko Hrle, redovni profesor; Danijela Pjev~evi}, asistent; Aleksandar Radowi}, asistent i Vladimir Mara{, asistent.Tako|e, u svojstvu honorarnog nastavnika angaòvan je Vladimir [kiqaica, redovni profesor Fakulteta tehni~kih nauka Univerzitetau Novom Sadu.

Dugogodi{wi nastavnik Odseka Zoran Radmilovi}, redovni profesor, penzionisan je oktobra 2009. godine. Zaslu`ni ~lanovi Odseka su:Svetozar ôli}, redovni profesor (1907-1977); Mom~ilo Nikoli}, stru~ni saradnik (1936-1986); Svetislav Jovi}, redovni profesor (1910-1995); Dobren Krecuq, vanredni profesor (1926-1996); Miodrag Do{qak, honorarni saradnik (1941-2003) i Mladen Jovanovi}, honorarniredovni profesor (1926-2006).

Prvi student na Odseku diplomirao je 11. februara 1954. godine i od tada pa do 31. decembra 2010. godine studije je zavr{ilo 245diplomiranih saobra}ajnih inèwera, 4 diplomirana inèwera diplomskih akademskih osnovnih studija, 2 diplomirana inèwera namaster akademskim studijama i 124 saobra}ajna inèwera.

Prvi magistarski rad na Odseku odbrawen je 9. januara 1976. godine i od tada je magistriralo 15 kandidata.

Prva doktorska disertacija je odbrawena 24. maja 1989. godine i od tada pa do 31. decembra 2010. godine doktoriralo je 4 diplomiranainèwera vodnog saobra}aja - magistara tehni~kih nauka.

Nastavnici i saradnici Odseka su autori oko 100 kwiga, monografija uxbenika i skripti.

40


U okviru nau~noistraìva~ke delatnosti ura|eno je preko 120 zna~ajnijih studija i projekata iz oblasti vodnog saobra}aja, a Laboratorijaza ispitivawe brodova i plovnih puteva izvr{ila je 53 eksperimentalna ispitivawa tehni~ko-eksploatacionih osobenosti na{ih re~nihbrodova na plovnom putu i izradila odgovaraju}e studije.

^lanovi Odseka za vodni saobra}aj i transport u~estvovali su na oko 100 nacionalnih i me|unarodnih kongresa, nau~nih skupova, kon-ferencija, savetovawa i simpozijuma sa preko 120 referata i saop{tewa, a u nacionalnim i me|unarodnim ~asopisima objavili su preko200 nau~noistraìva~kih i stru~nih radova.

U maju 2002. godine Odsek je organizovao prvi nau~nostru~ni skup u na{oj zemqi pod nazivom: Vodni saobra}aj u 21. veku sa osnovnom temomNovi sistemi navigacije na plovnim putevima. Tako|e, u novembru 2002. godine organizovan je i drugi nau~nostru~ni skup pod nazivomRazvoj i obnova vodnog saobra}aja i ukqu~ivawe u evropski saobra}ajni sistem.

U okviru nastavne i nau~noistraìva~ke delatnosti Odseka deluje i Laboratorija za ispitivawe brodova i plovnih puteva.

Rad Laboratorije obuhvata uglavnom eksperimentalna ispitivawa i prou~avawa energetskih i propulzionih osobenosti brodova, zatimuticaj karakteristika plovnog puta, kao i uticaj vetra i veli~ine sastava tegqenih i potiskivanih teretwaka na organizaciju prevoèwai kori{}ewa plovnih prevoznih sredstava. Laboratorija je opremqena savremenim elektronskim i drugim instrumentima i ure|ajima zakompleksno merewe snage i broja obrtaja, potro{we goriva, vu~nih sila, brzina plovidbe i re~nog toka, torzionih i linearnih vibracija,kontrolu rada glavnih pogonskih motora i ostalih postrojewa na brodu, snimawe dubine i preseka plovnih puteva, kao i elemenata pozi-cionirawa broda na plovnom putu. U razdobqu od 1969. godine do zakqu~no sa 2004. godinom izvr{ena su 53 eksperimentalna ispitivawai prou~avawa re~nih nesamohodnih i samohodnih brodova na plovnim putevima na{e zemqe i Evrope i to:

- merewe otpora 10 savremenih dunavskih teretwaka od 450 do 1000 tona nosivosti;

- ispitivawe i analiza propulzionih i vu~nih svojstava 12 savremenih dunavskih motornih tegqa~a od 600 do 1800 KS(od 442 do 1325 kW);

- ispitivawe i analiza propulzionih i potisnih osobenosti 22 savremena dunavska motorna potiskiva~a od 400 do 3300 KS(od 221 do 2478 kW);

- ispitivawe svrsishodnosti primene vanbrodskih propulzionih ure|aja tipa "[otel" na teretwake nosivosti do 700 tona i snage do 150 KS (110 kW) pri plovidbi u kanalima Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav;

- ispitivawe i analiza propulzionih i plovidbenih osobenosti 2 putni~ka broda-hidrobusa;

- ispitivawe i analiza propulzionih osobenosti motornog teretwaka od 1736 KS (1276 kW);

- ispitivawe uticaja broja i rasporeda teretwaka u tegqenim i potiskivanim sastavima na brzinu plovidbe, ukupne otpore, manevarska svojstva i dr.;

- ispitivawe uticaja plitke vode re~nih plovnih puteva i ograni~enih razmera plovnih kanala Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav na pove}awe otpora pri plovidbi dunavskih teretwaka;

- ispitivawe uticaja nagiba re~nog toka na brzinu kretawa plovila;

- ispitivawe i analiza vibracije i buke kod razli~itih brodova (motorni tegqa~i, motorni potiskiva~i, motorni teretwak, sidri{ni remorker, Ro-Ro brod katamaran, morski brod).

Laboratorija je raspolagala od 1960. do po~etka osamdesetih godina pro{log veka laboratorijskim {kolskim brodom (hidrobusom)"Negotin", snage pogonskih motora 2 x 85 KS (2 x 65 kW) koji je bio namewen ne samo za odre|ivawe tehni~ko-eksploatacionih karakteri-stika re~nih brodova i plovnih puteva ve} i kao {kolski brod za obuku studenata u rukovawu brodskim pogonskim postrojewima i plovid-benim (navigacionim) ure|ajima.O

dseci S

aobra}ajn

og

fakul

teta

41


Nastavnici i saradnici Odseka objavili su veliki broj uxbenika i monografija ~ime su u najve}oj meri pokriveni svi predmeti na osnov-nim i master studijama. Najzna~ajniji uxbenici su: "Organizacija i eksploatacija flote", 1970; "Plovna sredstva", 1983 (IV izdawe 2008);"Otpor broda-Savremene metode prora~una", 1980. (II izdawe 2002); "Plovnost broda", 1991. (II izdawe 2003); "Unutra{wi plovni putevii pristani{ta", 1993. (III izdawe 2005); "Vodni saobra}aj", 1994. (III izdawe 2005); "Planirawe i razvoj luka i pristani{ta", 1995. (II izdawe2002); "Eksploatacija brodskih dizel motora i sistema", 1999; "Projektovawe broda", 2002; "Propulzivno krmilarski kompleks iupravqawe brodovima", 2002; "Brodska energetika", 2002; "Izgradwa i odràvawe broda", 2005; "Geometrija broda", 2005; "Sistemi elek-tronske navigacije u vodnom saobra}aju", 2006; "Dijagramski list broda", 2009.

Najzna~ajnije monografije su: "Eksperimentalna ispitivawa veli~ine otpora pri plovidbi savremenih brodova dunavske plovne mreèi odre|ivawe najpovoqnijih ra~unskih metoda na osnovu rezultata ispitivawa", 1993; "Propusna sposobnost re~nih luka", 1994;"Analiti~ki modeli za planirawe i upravqawe lu~kim operacijama", 1994; "Evropska plovna magistrala Severno more Crno more", 1995;"Ekperimentalni modeli odre|ivawa prevozne sposobnosti re~ne flote", 1996; "Modelirawe sistema prevoèwa masovnih rasutihtereta u re~nom saobra}aju", 1996; "Prevozni u~inci brodova dunavske plovne mreè", 1998; "Traffic Control and Transport Planning: FuzzySet Theory and Neural Network Approach", 1998; "Plovidbene mogu}nosti kanalske mreè Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav", 2000;"Istraìvawe veli~ine otpora pri plovidbi dunavskih teretnih brodova", 2004; "Istraìvawe propulzionih vu~nih i energetskihosobenosti dunavskih brodova tegqa~a", 2005; "Istraìvawe plovidbenih, prevoznih, energetskih i propulziono-potisnih osobenostidunavskih brodova potiskiva~a", 2006; "Ports & Container Terminal Modeling", 2006; "Istraìvawe radnih, tehnolo{kih i eksploatacionihosobenosti brodova tehni~ke flote", 2007; "Transport na unutra{wim plovnim putevima", 2007; "Istraìvawe upravqa~ko-informa-cionog sistema organizacije saobra}aja na mreì re~nih kanala", 2008; "Logistic Engineering Tow Chest", 2008; "Planirawe i razvojpomorskog transporta", 2009; "Eksperimentalna istraìvawa tehni~ko-eksploatacionih osobenosti putni~kih i samohodnihteretnih brodova na dunavskoj plovnoj mreì", 2010.

Saobra}ajni inèweri za vodni saobra}aj tokom studirawa osposobqavaju se za obavqewe sloènih i odgovornih poslova. U saètomobliku stru~ni profil ovih inèwera obuhvata slede}e oblasti:

- Organizovawe i planirawe vrste i obima re~nog i pomorskog prevoza;

- Planirawe prevoznih i pretovarnih brodskih kapaciteta;

- Odre|ivawe glavnih osobenosti broda (glavne dimenzije, nosivost, snaga i eksploataciona brzina);

- Rukovo|ewe i upravqawe procesom odvijawa re~nog i pomorskog prevoèwa;

- Sistemsko planirawe lu~kih prostornih celina (akvatorije, teritorije i operativnih obala);

- Tehni~ko-tehnolo{ka organizacija rada i upravqawe u pristani{tima i lukama;

- Organizovawe bezbednosti u re~nom i pomorskom saobra}aju i rukovo|ewe slu`bom bezbednosti;

- Izrada projektnih zadataka i u~e{}e u izradi idejnih projekata sredstava vodnog prevoèwa kao i luka i pristani{ta;

- Istraìvawe robnih i putni~kih tokova;

- Tehni~ke, operativne i ekonomske osobenosti vodnog prevoèwa;

- Intermodalni i kombinovani transport u vezi sa vodnim saobra}ajem;

- Nastavna delatnost u oblasti re~nog i pomorskog saobra}aja;

- Nau~noistraìva~ki rad iz oblasti re~nog i pomorskog saobra}aja.

Oblast rada (delatnost) i vrste poslova koje obavqaju zaposleni inèweri vodnog saobra}aja su:

- u brodarskim organizacijama unutra{we plovidbe i pomorstva;

- u re~nim i morskim pristani{tima i lukama;

- u hidrotehni~kim i vodoprivrednim organizacijama;

42


- u brodogradili{tima;

- u inspekciji bezbednosti unutra{we i pomorske plovidbe, osiguravaju}im zavodima;

- u projektantskim zavodima i institutima;

- u predstavni{tvima i zastupni{tvima;

- u ustanovama za klasifikaciju brodova i odràvawe plovnih puteva;

- u sredwem, vi{em i visokom obrazovawu;

- u republi~kim, pokrajinskim i gradskim organima uprave za privredu i saobra}aj;

- u republi~kim, pokrajinskim i gradskim privrednim komorama;

- u {pediterskim i agencijskim organizacijama.

Pored svoje osnovne delatnosti u re~nom i pomorskom saobra}aju, ovi inèweri su osposobqeni da rade u svim privrednim organizaci-jama u vezi svoje osnovne delatnosti. To su sve radne organizacije koje se pojavquju kao korisnici usluga re~nog i pomorskog saobra}aja.Ovo se odnosi, pre svega, na organizacije iz oblasti gra|evinarstva, metalurgije, ma{inske industrije, trgovine, osigurawa, uprave,nau~noistraìva~ke delatnosti, petrohemije, elektroprivrede, poqoprivrede, rudarstva i {umarstva.

Sve dok su to prilike dozvoqavale, do raspada SFRJ, Odsek je organizovao stru~ne ekskurzije plovidbom brodovima na Gorwem, Sredwemi Dowem Dunavu. Na brodu su se studenti upoznavali sa brodskim ure|ajima i opremom, kompletnim odvijawem plovidbe, upoznavawem sakarakteristikama plovnog puta, hidrogra|evinama na plovnom putu (na primer, rad brodske prevodnice), kao i sa tehni~ko-tehnolo{kimkarakteristikama luka i pristani{ta na posmatranim deonicama plovnog puta. Tako|e, tokom plovidbe studenti su se upoznavali sa meto-dama ispitivawa tehni~ko-eksploatacionih osobenosti brodova i brodskih sastava koje su nastavnici i saradnici Odseka vr{ili tokomstru~ne prakse. Sada se stru~na praksa organizuje iskqu~ivo na Sredwem Dunavu u granicama na{e zemqe sa istim programom kao i rani-je. Tako|e, studenti obavqaju stru~nu praksu u na{im brodarskim preduze}ima (JRB, PIM), kao i u lukama u Beogradu, Pan~evu, Novom Sadui dr. U okviru prakti~ne nastave organizuju se posete lukama u Beogradu, Pan~evu, Novom Sadu i Smederevu. Organizuje se stru~na posetabrodskim prevodnicama na kanalskoj mreì DTD i Dunavu (Novi Sad, Be~ej, \erdap i dr.).

^lanovi Odseka su dràli predavawa po pozivu na Norve{kom tehnolo{kom institutu (1980), na Univerzitetu pomorskih nauka i tehnologi-ja u Tokiju (2005), na Korejskom pomorskom univerzitetu, Nacionalnom univerzitetu i Tongmjong Univerzitetu u Busonu, Ju`na Koreja (2006),na univerzitetima Irvin, Pitsburg i Ju`na Kalifornija, Juta u SAD (1999-2000. i 2005). Tako|e, bili su na specijalizaciji u Francuskoj,[vajcarskoj i Holandiji (1977), Institutu za saobra}aj Tehni~kog fakulteta u Kopenhagenu (1989), u Centru za napredne tehnologijeUniverziteta Ju`ne Kalifornije u SAD-u (1999-2000), na Univerzitetu u Delaveru SAD (1992-1993). Objavili su ve}i broj nau~nih radova ume|unarodnim vode}im ~asopisima iz oblasti vodnog saobra}aja i transporta koji su citirani prema bazama podataka Google Sholar,Scopus i Web of Science.

Recezenti su u me|unarodnim ~asopisima: European Journal of Operational Research, Fuzzy Sets and Systems, Journal of Advanced Transortationi Transportation Research C, YUJOR (Yugoslav Journal od Operations Research), kao i u doma}em ~asopisu Tehnika.

^lanovi Odseka su bili eksperti za tehni~ka pitawa Dunavske komisije u Budimpe{ti (2000, 2001. godine).

Zna~ajnije studije i projekti za posledwih deset godina koje je finansiralo Ministarstvo za nauku republike Srbije:

1. "Istraìvawe i razvoj tehni~ko-tehnolo{kih karakteristika saobra}ajne, transportne i komunikacione infrastrukturevodnog saobra}aja na jugoslovenskom delu Dunava", (2002-2003);

2. "Istraìvawe uslova plovidbe na kanalskoj mreì Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav sa odre|ivawem najpovoqnijih parametarafunkcionisawa kanalskog saobra}aja u okviru transportnog sistema Srbije", (2005-2007);

3. "Unapre|ewe metodologije i modela za efikasno pra}ewe i kontrolu transportnih lanaca za rasute terete na primeru Luke'Dunav AD' - Pan~evo", (2005-2007);O

dseci S

aobra}ajn

og

fakul

teta

43


4. "Nove metode za odre|ivawe ~inilaca optimalnog funkcionisawa tehnolo{kih podsistema re~nog saobra}aja - saobra}ajne itransportne infrastrukture zasnovane na eksperimentalnim ispitivawima na Dunavskoj plovnoj mreì", (2005-2007);

5. "Primena rezultata eksperimentalnih istraìvawa i definisawe novih analiti~kih metoda za odre|ivawe prevoznihu~inaka potiskiva~ke flote na Dunavskoj plovnoj mreì", (2007-2010).

U proteklom periodu, u izradi studija, projekata i ekspertiza, Odsek je sara|ivao sa slede}im radnim organizacijama i ustanovama:Republi~kom zajednicom za nau~ni rad Srbije; Privrednom komorom Jugoslavije, Srbije i Beograda; Direkcijom za gra|evinsko zemqi{tei izgradwu Beograda; Urbanisti~kim zavodom Beograda i Novog Sada; brodogradili{tima u Beogradu, Ma~vanskoj Mitrovici, Novom Sadui Kladovu; preduze}ima vodnog transporta "Jugoslovensko re~no brodarstvo" (JRB) - Beograd, Preduze}em "Ivan Milutinovi}" (PIM) -Beograd, "Bagersko brodarsko preduze}e" (BBP) - Beograd, "Dunavski Lojd" - Sisak, "Krajina" - Prahovo, "Heroj Pinki" - Novi Sad; Preduze}em"Dunav-Tisa-Dunav" - Novi Sad; lukama u Beogradu, Pan~evu, Novom Sadu i Apatinu; Metanolsko sir}etnim kompleksom (MSK) - Kikinda;Petrohemijom (HIP) - Pan~evo; Institutom "Kirilo Savi}" Beograd i Saobra}ajnim institutom CIP, Beograd i dr. ”

Odsek za vazdu{ni saobra}aj i transport

Istorijat

Odsek za vazdu{ni saobra}aj i transport je osnovan 1960. godine. Prvi profesor na Odseku bio je Ilija Dimitrijevi}. Profesori koji susvojim radom i velikim zalagawem utemeqili Odsek, koji se i sada neprestano razvija i napreduje, izme|u ostalih su i Milo{ Luki}(stru~wak za aerodrome), Dobrivoje Mandi} (stru~wak za eksploataciju vazduhoplova), Du{an Zori} (stru~wak za vazduhoplovna prevoznasredstva i mehaniku leta), ali i mnogi drugi asistenti i honorarni saradnici iz privrede. [ezdesete i sedamdesete godine XX vekaobeleène su projektovawem i izgradwom mnogih jugoslovenskih aerodroma kao {to su Beograd, Split, Ohrid, Rijeka, Maribor, Tivat,Podgorica, Qubqana, a projektanti su bili upravo profesori i asistenti na{eg Odseka. Tako|e su projektovali ve}i broj aerodroma uJordanu, Sudanu i Kuvajtu. Saradwa sa nacionalnim avio-prevoznikom, Jugoslovenskim aerotransportom (JAT), rezultirala je ve}im bro-jem elaborata ekonomske opravdanosti uvo|ewa novih tipova aviona, projekata tehnolo{kog procesa tehni~kog bloka za odràvawe i revi-ziju putni~kih aviona, kao i studija razvoja vazdu{nog saobra}aja, {to je tako|e bio opus profesora i asistenata u prve dve decenije pos-tojawa ovog Odseka. Profesori Du{an Zori}, Zdravko Gabrijel i Vojin To{i} su zavr{ili doktorske studije i stekli titule doktora naukau Sjediwenim Ameri~kim Dràvama na eminentnim akademskim institucijama. Veliko prakti~no i me|unarodno akademsko iskustvo dalisu dobar temeq razvoju Odseka za vazdu{ni saobra}aj.

Osamdesete godine XX veka bile su plodonosne po pitawu nau~noistraìva~kog rada i izlaska na me|unarodnu scenu u smislu objavqi-vawa radova u me|unarodnim ~asopisima, u~estvovawa na me|unarodnim konferencijama, organizovawa stru~nih i nau~nih konferenci-ja i dràwa predavawa po pozivu na univerzitetima u Evropi i SAD-u. Sve ovo je doprinelo izgradwi jakih i ~vrstih veza sa renomiranimorganizacijama i akademskim institucijama u svetu koje i danas traju.

Uprkos te{kim uslovima koji su vladali devedesetih godina pro{log veka, nastavnici i saradnici Odseka za vazdu{ni saobra}aj radilisu sa mnogo entuzijazma. Iako su dru{tveni i ekonomski uslovi bili lo{i, uz puno truda su u~estvovali na doma}im i me|unarodnim kon-ferencijama. Pod budnim okom nastavnika mladi qudi su u~ili i napredovali.

Prva decenija XXI veka je obeleèna reformom visokog {kolstva, u~e{}em u istraìva~kim i konsultantskim projektima Evropske unije iaktivnim i dinami~nim razvojem podmlatka na Odseku.

Pored napred pomenutih profesora, za Odsek kakav danas postoji zaslu`ni su i svi oni nastavnici i saradnici koji su nekada radili naovom Odseku. Neki od wih su penzionisani, neki naàlost preminuli, a neki sada rade na drugim mestima u zemqi i inostranstvu. To su:Dragoqub Gaji} (Mehanika leta), Milo{ Vuji} i Nikola Marciki} (Pogonske grupe vazduhoplova), Du{an Teodorovi} (Planirawe

44


prevoèwa i eksploatacija vazduhoplova), Slobodan Razumeni} (Performanse transportnih vazduhoplova), Du{an Trifunovi} (Robnitransport u vazdu{nom saobra}aju), Nenad \or|evi} i Milivoj Gavrilov (Meteorologija), Radovan Markovi}, Aleksandar Patrnogi},Predrag Pe}inar, Slobodan Lazovi}, Qubo Vuk~evi}, Milan Mokovi}, Milorad Manojlovi}, Jovan Zatkalik i Aleksa Zejak (Vazduhoplovniradio ure|aji i sistemi, Vazduhoplovna navigacija i Kontrola letewa).

Treba pomenuti i asistente koji su vredno dràli ve`be studentima: Radmila Jozi}, Dragomir Luki}, Marko Vu~kovi}, Borislav Rai~evi},Vasilije Medenica, Mirjana Gli{i}, \or|e Hohla~ov, Goran Stojkovi}, Mirela Stojkovi}, Almira Ramadani, Dragan Petrovi}, StrahiwaOgwanovi}, Brankica Pe{i}, Igor Poltoracki, Tatjana Boli} i Vera Jakimovska.

Organizacija Odseka (decembar 2010)

Odsek za vazdu{ni saobra}aj se sastoji iz tri katedre: Katedra za vazduhoplovna prevozna sredstva, Katedra za aerodrome i bezbednostvazdu{ne plovidbe i Katedra za planirawe i organizaciju vazdu{nog prevoèwa i eksploataciju vazduhoplova. Druga i tre}a katedraformalno funkcioni{u kao Zdruèna katedra.

Za izvo|ewe nastave honorarno su angaòvani slede}i saradnici: dr Radivoj Biqi} (docent na Elektrotehni~kom fakultetu) za predmetVazduhoplovni radio ure|aji i sistemi, dr Vladan Vu~kovi} (docent na Fizi~kom fakultetu) za predmet Meteorologija, Miodrag Ili}(Aviogeneks) za predmet Vazduhoplovna navigacija. Na Katedri za aerodrome i bezbednost vazdu{ne plovidbe ukqu~eni su u istraìva~kirad i tri studenta doktorskih studija sa zvawem istraìva~a-saradnika: Andrija Vidosavqevi}, Nikola Ivanov i Velibor Andri}.

Nastava

Na Odseku za vazdu{ni saobra}aj se organizuje nastava na sva tri nivoa - osnovne studije (4 godine), master studije (1 godina) i doktorskestudije (3 godine). Tako|e, pored redovne nastave Odsek je u saradwi sa Saveznom upravom za kontrolu letewa od 1977. do 1985. godine orga-nizovao nastavu za sticawe vi{e stru~ne spreme za oblast kontrole letewa. Pored toga, u periodu od 2007. do 2010. godine Saobra}ajnifakultet je u saradwi sa Vojnom akademijom organizovao zajedni~ki studijski program za sticawe diplome "Oficir pilot - inèwervazdu{nog saobra}aja".

Do sada je na Odseku za vazdu{ni saobra}aj diplomiralo 750 studenata, magistriralo 33 i doktoriralo 10. Tako|e, 146 kontrolora lete-wa je steklo vi{u stru~nu spremu, dok je diplomu "Oficir pilot - inèwer vazdu{nog saobra}aja" do sada steklo 5 studenata.

Studenti Odseka za vazdu{ni saobra}aj realizuju stru~nu praksu u renomiranim doma}im vazduhoplovnim institucijama: Jat Airways,Aviogenex, Aerodrom "Nikola Tesla" Beograd, SMATSA i Aerodrom "Konstantin Veliki" Ni{. Tako|e, studentske prakse se realizuju i uinostranstvu (neke od wih posredstvom me|unarodne organizacije za razmenu studenata IAESTE) i to u AENA (dràvna kompanija kojaupravqa aerodromima i vazdu{nim prostorom [panije), INECO ({panska konsultantska kompanija), na Aerodromu Cirih, na AerodromuMinhen, EUROCONTROL (Evropska organizacija za bezbednost vazdu{ne plovidbe) u Briselu, EUROCONTROL Centru za istraìvawa,razvoj i simulacije (CRDS) u Budimpe{ti, Austrian Airlines u Be~u, na Aerodromu Gran Canaria, Aerodromu Tenerife itd. Pojedini veomauspe{no izra|eni diplomski i magistarski radovi realizovani su u EUROCONTROL u Budimpe{ti i Briselu, kao i u Austrian Airlines u Be~u.O

dseci S

aobra}ajn

og

fakul

teta

^lanovi Katedre za vazduhoplovna prevoznasredstva su:

1. Dr Slobodan Gvozdenovi}, redovni profesor ({ef Katedre)

2. Dr Qubi{a Vasov, vanredni profesor ({ef Odseka)

3. Dr Petar Mirosavqevi}, docent

4. Dr Oqa ôkorilo, docent

5. Mr Branimir Stojiqkovi}, asistent

^lanovi Katedre za aerodrome i bezbednostvazdu{ne plovidbe su:

1. Dr Vojin To{i}, redovni profesor ({ef Zdruène katedre)

2. Dr Obrad Babi}, redovni profesor

3. Dr Fe|a Netjasov, docent

4. Mr Tatjana Krsti}-Simi}, asistent

5. Mr Bojana Mirkovi}, asistent

6. Mr Radosav Jovanovi}, asistent

^lanovi Katedre za planirawe i organi-zaciju vazdu{nog prevoèwa i eksploataci-ju vazduhoplova su:

1. Dr Milica Kali}, vanredni profesor

2. Dr Goran Pavkovi}, nau~ni saradnik

3. Mr Slavica Doì}, asistent

4. Mr Danica Babi}, asistent

5. Marko Puri}, saradnik u nastavi

45


U okviru nastave organizuju se posete doma}im vazduhoplovnim institucijama i organizacijama, a u posledwih 15 godina organizovano jei nekoliko stru~nih ekskurzija u inostranstvu, pri ~emu su studenti imali priliku da posete aerodrome u Budimpe{ti, Be~u, Minhenu iBerlinu, EUROCONTROL Centar za istraìvawa, razvoj i simulacije u Budimpe{ti, Univerzitete u Gracu, Drezdenu i Berlinu, Nema~kinacionalni istraìva~ki centar za vazduhoplovstvo i kosmonautiku (DLR) i Tehni~ki muzej u Minhenu.

Laboratorija za vazduhoplovna prevozna sredstva

Zna~ajan doprinos na Odseku za vazdu{ni saobra}aj i transport predstavqa Laboratorija za vazduhoplovna prevozna sredstva - Flight Lab,koju je osnovala Katedra za vazduhoplovna prevozna sredstva. U okviru laboratorije, za potrebe obrazovawa studenata, izradu zavr{nihradova, za istraìvawa vezana za izradu master radova i doktorskih disertacija, kao i za potrebe realizacije projekata, koristi seraspoloìva ra~unarska oprema sa licenciranim softverskim paketima. Laboratorija omogu}ava izvo|ewe Real-Time simulacija leta, pri~emu su zastupqeni svi savremeni tipovi vazduhoplova. Na simulatorima leta studentima se na savremen na~in prikazuju operativnaograni~ewa i performanse transportnih vazduhoplova sa klipnim, turbo-prop i turboventilatorskim motorima. Laboratorija raspoloèsa ~etiri simulatora leta transportnih aviona koja su povezana u virtuelni vazdu{ni prostor.

Nau~noistraìva~ki i konsultantski projekti

Samostalno ili u saradwi sa doma}im i me|unarodnim akademskim institucijama i konsultantskim firmama Saobra}ajni fakultetuspe{no nastupa na tenderima i realizuje projekte i studije od strate{kog i operativnog zna~aja. Kako bi se dobila okvirna slikaistraìva~kih aktivnosti ~lanova Odseka za vazdu{ni saobra}aj dat je odabrani pregled projekata koji su realizovani u posledwih desetgodina:

1. Transtools 3 (projekat je deo Sedmog okvirnog programa Evropske komisije, teku}i);

2. Predlog metoda za vrednovawe razvojnih scenarija sistema vazdu{nog saobra}aja u Srbiji (prevoznici, aerodromi i kontrola letewa), sa aspekta bezbednosti, efikasnosti, ekonomi~nosti i uticaja na ìvotnu sredinu (projekat Ministarstva za nauku i tehnolo{ki razvoj Republike Srbije, 2008-2011);

3. Program za smawewe emisije {tetnih gasova i buke u sistemu vazdu{nog saobra}aja Republike Srbije (projekat Ministarstva za nauku i tehnolo{ki razvoj Republike Srbije, 2008-2011);

4. Projekat poslovne, organizacione i marketin{ke transformacije JAT Airways (Jat Airways, 2008);

5. Analiza i verifikacija ASAP programa za performanse poletawa i sletawa aviona Montenegro Airlines-a (Montenegro Airlines, 2007);

6. Economic performance indicators in support of mathematical Air Traffic Control (ATC) simulations (EPISMAS) (EUROCONTROL CRDS, 2007-2009);

7. Traffic flow: Scenario, traffic forecast and analysis of traffic on the TEN-T, taking into consideration the external dimension of the Union (projekat Evropske komisije DG TREN 2007-2009);

8. RESET - Reduced Separation Minima (projekat je deo [estog okvirnog programa Evropske komisije, 2006-2010);

9. Capacity Evaluation of Apron Taxilane Circle vs. Standard Apron Crossing (Aerodrom Minhen, 2006);

10. Mogu}nosti pove}awa energetske efikasnosti transportnih procesa u vazdu{nom saobra}aju i smawewa nivoa buke i emisije {tetnih materija (projekat Ministarstva nauke i za{tite ìvotne sredine Republike Srbije, 2005);

11. Serbia and Montenegro Air Traffic Analysis and Forecast; Fast Time Simulation for the Serbia and Montenegro Space (SMATSA, 2004-2005; 2005-2006);

12. Optimizacija reda letewa (projekat Ministarstva za nauku i tehnolo{ki razvoj Republike Srbije sa u~e{}em JAT Airways, 2002-2005)

46


Me|unarodne aktivnosti

Iz oblasti vazdu{nog saobra}aja, na Saobra}ajnom fakultetu su organizovani me|unarodni skupovi (konferencije, letwe {kole i radio-nice) kao i veoma veliki broj gostuju}ih predavawa. Veliki broj u~esnika i predava~a iz celog sveta, poznatih stru~waka i eminentnihprofesora je uzeo u~e{}e na ovim skupovima, {to je rezultat jakih i ~vrstih veza na me|unarodnom planu.

Druga me|unarodna konferencija o istraìvawima u oblasti vazdu{nog saobra}aja (ICRAT - International Conference on Research in AirTransportation) odràna je na Saobra}ajnom fakultetu u organizaciji Eksperimentalnog centra EUROCONTROL u Bretiwiju 2006. godine, auz podr{ku Ministarstva za nauku i tehnolo{ki razvoj Republike Srbije, Evropske komisije i Ameri~ke nacionalne uprave za vazduho-plovstvo i kosmonautiku NASA. Na ovoj konferenciji u~estvovalo je 120 qudi iz 24 zemqe.

Na Saobra}ajnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2009. godine odràna su tri me|unarodna skupa: Letwa {kola ekonomike vazdu{nogsaobra}aja, Konferencija o ekonomici sistema upravqawa vazdu{nim saobra}ajem i Radionica o osnovama analize rizika i ocenebezbednosti u kontroli letewa. Sva tri skupa je organizovala Katedra za aerodrome i bezbednost vazdu{ne plovidbe, i to prva dva usaradwi sa Nema~kim udruèwem istraìva~a u oblasti vazdu{nog saobra}aja (GARS) i Fakulteta za ekonomiju i pravo u Berlinu, uzpodr{ku EUROCONTROL i Ministarstva za nauku i tehnolo{ki razvoj Republike Srbije, dok je tre}i skup organizovan u saradwi saHolandskim nacionalnim istraìva~kim centrom za vazduhoplovstvo (NLR), i uz podr{ku EUROCONTROL. Na ova tri skupa prisustvovaoje veliki broj u~esnika iz ~ak 13 zemaqa Evrope.

Katedra za aerodrome i bezbednost vazdu{ne plovidbe je 2010. godine organizovala u saradwi sa organizacijom EUROCONTROL veomazanimqiv me|unarodni skup na temu Uticaja vulkanskog pepela na odvijawe vazdu{nog saobra}aja i analize doga|aja koji su usledili uaprilu i maju, kao posledica erupcije vulkana na Islandu iste godine. Skup je bio izuzetno dobro pose}en, sa preko sto u~esnika iz 16zemaqa.

Povodom 45 godina Odseka za vazdu{ni saobra}aj, 2005. godine je doneta odluka da se uru~e zahvalnice inostranim profesorima istru~wacima koji su na neki na~in pomagali Odsek posledwih decenija, a posebno tokom devedesetih godina XX veka kada ja na{a zemqabila pod embargom. Zahvalnice su dobili: Tom Rallis, prof. na Danskom tehni~kom univerzitetu, za organizaciju studijskih boravaka i dobi-jawa stipendija, predavawa po pozivu i povezivawe stru~waka, prof. Norman Ashford (celu svoju li~nu biblioteku stru~nih kwiga, oko 500,je darovao Saobra}ajnom fakultetu), Peter Trautmann, direktor Aerodroma Minhen, za organizaciju znatnog broja studentskih praksi, David

Odseci S

aobra}ajn

og

fakul

teta

Poseta Aerodromu u Budimpe{ti (ekskurzija 2008) Letwa {kola ekonomike vazdu{nog saobra}aja (2009)

47


Gillingwater, profesor na britanskom Lafboro univerzitetu i glavni i odgovorni urednik ~asopisa Transportation Planning and Technologyi Daniel Delahye, profesor na Univerzitetu za civilno vazduhoplovstvo u Tuluzu (ENAC).

Povodom 50 godina od osnivawa Odseka, 2010. godine, zahvalnice su dobili Christian Pusch, direktor Eksperimentalnog centra EUROCON-TROL-a u Bretiwiju, kqu~ni akter u brzom i uspe{nom ukqu~ivawu Katedre za aerodrome i bezbednost vazdu{ne plovidbe u istraìva~ketokove u oblasti upravqawa vazdu{nim saobra}ajem, kao i u uspostavqawu saradwe sa Centrom za istraìvawa, razvoj i simulacije uBudimpe{ti, zatim Phillipe Debels, direktor Centra za istraìvawa, razvoj i simulacije, za organizaciju studentskih praksi i izradu vi{ediplomskih radova i jedne magistarske teze u tom centru organizacije EUROCONTROL u Budimpe{ti, Dr Dieter Reisinger, pilot, inèwer,fakultetski predava~, za organizaciju studentskih praksi u Austrian Airlines i dràwe dela predavawa iz predmeta "Planirawe prevoèwai eksploatacija vazduhoplova" svake godine.

Diploma "Zoran Radosavqevi}"

Zoran Radosavqevi}, major Vojske Srbije, bio je pilot na MIG-u 29 i pripadnik elitne vazduhoplovne jedinice Vitezovi. Brane}i nebodomovine, 26. marta 1999. godine, u neravnopravnoj borbi dao je svoj ìvot. Zoran Radosavqevi} je bio student i prijateq na{eg Odseka,na kome je magistrirao 1998. godine. @ele}i da sa~uva uspomenu na ovog hrabrog, pametnog, dobrog i u svakom pogledu izuzetnog ~oveka,Odsek je ustanovio diplomu "Zoran Radosavqevi}" koja se svake godine uru~uje najboqem diplomiranom studentu Odseka za vazdu{ni sao-bra}aj.

Biv{i studenti - saobra}ajni inèweri i kontrolori letewa

Saobra}ajni inèweri koji su zavr{ili Odsek za vazdu{ni saobra}aj nalaze se na menaxerskim i operativnim radnim mestima u slede}imorganizacijama i institucijama: JAT Airways, SMATSA, Aerodrom "Nikola Tesla", Direktorat za civilno vazduhoplovstvo Republike Srbije,Aerodrom "Konstantin Veliki" u Ni{u itd. Tako|e, veliki broj na{ih kolega radi u inostranstvu: na aerodromima u Tivtu, Podgorici,Skopqu, Ohridu i Johanesburgu, u Agenciji za civilno vazduhoplovstvo Crne Gore, u britanskoj kontroli letewa NATS, EUROCONTROL,Ryanair, American Airlines, Airbus, Bombardier, Me|unarodnoj organizaciji za civilno vazduhoplovstvo ICAO, Me|unarodnom udruèwu avio-prevoznika koji obavqaju redovan saobra}aj IATA, Evropskoj agenciji za bezbednost u vazdu{nom saobra}aju EASA, kompaniji Sabre, kom-paniji Netjets, u civilnim vazduhoplovnim vlastima Sjediwenih Ameri~kih Dràva, Ujediwenih Emirata, Australije i Velike Britanije,konsultantskoj kompaniji za oblast vazdu{nog saobra}aja Helios, Nema~kom nacionalnom istraìva~kom centru za vazduhoplovstvo i kos-monautiku DLR, na Univerzitetima u Delftu (Holandija) i Berkliju (SAD) itd.

Posledwe dve decenije, Odsek za vazdu{ni saobra}aj jednom godi{we okupqa biv{e studente i na taj na~in doprinosi uspostavqawu kon-takata na{ih kolega razli~itih generacija. Tako|e, kako bi ovaj neformalni skup jo{ vi{e dobio na zna~aju, 2004. godine je prvi put orga-nizovana Konferencija studenata i kontrolora letewa koji su zavr{ili Odsek pod nazivom "Gde smo? [ta radimo?". Na dvodnevnoj kon-ferenciji su izloèna iskustva iz privrede, analize razli~itih doga|aja iz vazduhoplovstva, stru~ni i nau~ni radovi i odabrani diplom-ski radovi. Od tada, svake dve godine se pored neformalnog druèwa organizuje i konferencija. Posebno smo zahvalni na{im biv{imstudentima koji podràvaju ovu manifestaciju, koji se angaùju po pitawu nabavke kwiga, zajedni~kih radova i projekata, izrade diplom-skih radova u inostranstvu, u~e{}a u komisijama za ocenu i odbranu magistarskih teza ili doktorskih disertacija, organizovawa boravkana stranim univerzitetima itd. Svako iskustvo ste~eno tokom rada, kako u doma}im organizacijama tako i u inostranstranim kompanijama,preto~eno u formu predavawa za studente i mlade qude dragocenost je koju Odsek veoma ceni.

Publikacije i ICAO biblioteka

Do sada je objavqeno preko 25 uxbenika i praktikuma iz oblasti vazdu{nog saobra}aja (u izdawu Saobra}ajnog fakulteta) ~iji su autori~lanovi Odseka ili honorarni saradnici. U novija izdawa spadaju: Praktikum iz Vazduhoplovnih pristani{ta (B. Mirkovi}, V. To{i} i

48


O. Babi}, 2010), Vazduhoplovna navigacija (M. Ili}, 2008), Instrumenti pito-stati~kog sistema (Q. Vasov, 2008), Vazduhoplovna pre-vozna sredstava (S. Gvozdenovi}, P. Mirosavqevi}, O. ôkorilo, 2005, CD ROM izdawe), Praktikum iz Transportnih mreà (M. Kali},2004), Zbirka zadataka iz vazduhoplovne navigacije (M. Ili}, 2003), Odràvawe vazduhoplova (S. Razumeni}, A. Mani}, 2003), Praktikumiz Vazduhoplovnih prevoznih sredstava (S. Gvozdenovi}, P. Mirosavqevi}, D. Petrovi}, 2002, CD ROM izdawe).

Od maja 2007. godine biblioteka Saobra}ajnog fakulteta je postala depozitni fond Me|unarodne organizacije za civilno vazduhoplov-stvo (ICAO) koji ~ine svi dokumenti iz kataloga ICAO. Biblioteka Saobra}ajnog fakulteta je jedina javno dostupna biblioteka u regionuJugoisto~ne Evrope koja poseduje ove dokumente. ”

Odsek za logistiku

Istorijat

Istorija razvoja Odseka za logistiku po~iwe {ezdesetih godina dvadesetog veka. U to vreme na Saobra}ajnom fakultetu pojavquju se prvainicijalna razmi{qawa vezana za problematiku robnog transporta, robnih manipulacija i skladi{nih sistema. Prepoznavaju}i i shvataju}ipotrebe tada{we privrede Saobra}ajni fakultet je (promenom Statuta 1964. godine) uveo izborne predmete: Mehanizacija pretovara iTehnologija oblikovawa i skladi{tewa tereta. Moè se re}i da od tog vremena na fakultetu po~iwe razvoj nau~nih, istraìva~kih, nas-tavnih i prakti~nih aktivnosti vezanih za problematiku robnog transporta, pretovarno skladi{nih sistema i logistike. U evolutivnomrazvoju Odsek za logistiku je pro{ao kroz vi{e razli~itih razvojnih faza, gde je mogu}e je izdvojiti tri kqu~na perioda.

Evolutivni razvoj Odseka za logistiku

Prvi period je vezan za 1972. godinu, kada je na Saobra}ajnom fakultetu osnovan Odsek za tehnologiju robnih manipulacija i specijalnevidove transporta. Prvi nastavni plan novoformiranog odseka pokrivao je nove discipline, u skladu sa tada{wim nau~nim iprakti~nim dostignu}ima. Uvedeni su predmeti Integralni transport, Unutra{wi transport, Skladi{ta i Cevni transport. Zna~ajnezasluge za osnivawe ovog Odseka pripadaju profesoru Slavku Suvajxi}u, koji je i predavao prva dva stru~na predmeta. Prva generacijastudenata se opredelila za ovaj Odsek na tre}oj godini studija, {kolske 1973/74., a 1976. godine su diplomirali prvi inèweri ove struke.Problematika koja se izu~avala na Odseku postajala je sve aktuelnija, kako teorijski tako i prakti~no, pa je ubrzo usledilo zna~ajnijeinovirawe nastavnog plana. O

dseci S

aobra}ajn

og

fakul

teta

49


Drugi period po~iwe {kolske 1977/78. kada je promewen naziv u Odsek za integralni i industrijski transport. Ovde se nije radilo samoo "kozmeti~kom" zahvatu i promeni imena, ve} se su{tinski osavremenio i unapredio nastavni plan i program. Pored postoje}ih uvedenisu i novi predmeti kao {to su: [pedicija, Vertikalni transport, Komercijalno poslovawe i marketing u transportu, Ekonomika transport-nih procesa i Proizvodni sistemi, {to je doprinelo znatnom pove}awu nivoa pripremqenosti budu}ih inèwera zadacima koji su iho~ekivali u praksi. Zna~ajan doprinos razvoju Odseka dali su tada{wi nastavnici Risto Peri{i}, Slobodan Vuki}evi} i MilanSretenovi}, kao i saradnici zaposleni i angaòvani na Odseku. Nakon ovih promena Odsek doìvqava zna~ajnu nastavno-nau~nu, a pogo-tovo prakti~nu afirmaciju. Tada{wa privreda je prepoznala potrebu za ovom vrstom stru~waka {to je doprinelo dobrom zapo{qavawudiplomiranih inèwera. Intenzivno se razvijala privredna saradwa na razli~itim nivoima. Na Odseku su ra|eni zna~ajni projekti istudije za potrebe velikih privrednih sistema (Brodogradili{te Split, @elezni~ko transportno preduze}e Beograd, RTB Bor, MagnohromKraqevo, Cenmentara Popovac, TAS Sarajevo, itd.), vojske, saveznih i republi~kih ministarstava, privrednih komora, gradova i op{tina{irom biv{e Jugoslavije. Pored tada{wih profesora i asistenata, zna~ajno u~e{}e u istraìva~ko-projektantskom radu Odseka imalisu stru~ni saradnici Slobodan Markovi} i Milojko Veskovi}. Vi{e puta su se inovirali i usavr{avali nastavni planovi i programi uskladu sa tada{wim nau~nim i stru~nim dostignu}ima i iskustvima u svetu. Nove inicijative i tendencije na Odseku i{le su u pravcurazvoja logisti~kog mi{qewa, a logistika kao nova nau~na disciplina i poslovna filozofija, se sve vi{e izu~avala kroz razli~itepredmete na Odseku.

Tre}i period po~iwe 1998. godine, kada je na poslediplomskim studijama uveden smer Logisti~ki sistemi, odnosno 2000. godine kada jeOdsek za integralni i industrijski transport transformisan u Odsek za logistiku (kroz promene Statuta Saobra}ajnog fakulteta, usvo-jene od strane Vlade Republike Srbije). U to vreme usvojeni su savremeni nastavni planovi i programi, zasnovani na najnovijim nau~nimdostignu}ima u svetu, ali i aktuelnim trì{nim i privrednim potrebama. Izuzetne zasluge za formirawe Odseka za logistiku pripadajutada{wim nastavnicima i saradnicima: Slobodanu Ze~evi}u, Slobodanu Cveti}u, Slobodanu Vuki}evi}u, Milanu Sretenovi}u, Mom~iluMiqu{u, Miloradu Vidovi}u i Miloradu Kilibardi. Ova reforma je sadràla niz su{tinskih promena, inovacija i unapre|ewa. Poredve} razvijenih predmeta i oblasti uvedene su nove logisti~ke discipline i predmeti. Nastavqena je privredna saradwa kroz razli~iteprojekte i istraìva~ke studije, a privreda je prepoznala multidisciplinarna znawa diplomiranih inèwera Odseka za logistiku, {toje omogu}ilo wihovo brzo zapo{qavawe, bez obzira na sve realne probleme koji posledwih decenija prate na{u privredu. Kao potvrdupravog puta u svom razvoju dovoqno je ukazati da je Saobra}jni fakultet bio jedan od prvih u regionu, pa i u Evropi, koji je imao potpunorazvijen Odsek za logistiku. Danas smo svedoci intenzivnog formirawa katedri, instituta i drugih organizacionih oblika na fakulteti-ma/univerzitetima u razvijenim zemqama, koji su posve}eni logistici.

Nastavne aktivnosti

Na Odseku za logistiku organizuje se nastava na sva tri nivoa akademskih studija. Osnovne studije traju ~etiri, master jednu, a doktorsketri godine. Nastavni plan osnovnih studija koncipiran je tako da obuhvata tri velike grupe predmeta i to op{te obrazovne, op{te stru~nei uè stru~ne predmete. Op{te obrazovni predmeti se uglavnom izu~avaju na prve dve godine studija i obuhvataju prirodno matemati~ke,tehni~ke, dru{tveno humanisti~ke predmete, kao i strane jezike. Op{te stru~ni predmeti izu~avaju se na drugoj i tre}oj godini studija iodnose se na pojedine vidove transporta, operaciona istraìvawa, informatiku, ekonomiju, gra|evinarstvo, ma{instvo i sl. Na tre}oji ~etvrtoj godini izu~avaju se uè stru~ni predmeti vezani za tehnologije rukovawa materijalom, intermodalni transport, logisti~kecentre, city logistiku, industrijsku logistiku, skladi{ne sisteme, lance snabdevawa, {pediciju, marketing i kvalitet u logistici. Na ma-ster i doktorskim studijama detaqnije se izu~avaju uè stru~ni predmeti Odseka. U toku studija studenti sti~u potrebna teorijska i prak-ti~na znawa. Pored redovne nastave Odsek organizuje stru~nu praksu, posete logisti~kim sistemima i kompanijama i stru~ne ekskurzije.Stru~na praksa se trenutno realizuje u razli~itim logisti~kim sistemima, {pediterskim, transportnim i trgova~kim kompanijama.Diplomiranim inèwerima ste~ena znawa omogu}avaju brzo zapo{qavawe i napredovawe u profesionalnoj karijeri, na {ta je Odsekposebno ponosan.

50


Struktura nastavnog plana osnovnih studija Odseka za logistiku

Uè nau~ne oblasti na master i predmeti na doktorskim studijama

Nau~no istraìva~ke aktivnosti

Kroz dosada{wi razvoj i rad Odsek je stalno razvijao i negovao izuzetnu saradwu sa privredom, odgovaraju}im dràvnim institucijama idrugim organizacijama. Profesori i saradnici Odseka neprekidno prate potrebe privrede i trì{ta, te se ta saradwa odvija u skladusa realnim privrednim i trì{nim uslovima. Na Odseku je ura|eno preko 350 studija i projekata iz razli~itih oblasti logistike, a zapotrebe razli~itih privrednih subjekata, ministarstva nauke, privrednih komora i op{tina, trgova~kih, industrijskih, {pediterskih itransportnih kompanija. U svom nau~no istraìva~kom radu, nastavnici i saradnici Odseka uglavnom se bave izradom tehnolo{kih pro-jekata, nau~no istraìva~kih studija, investicionih programa, informati~kih i softverskih re{ewa na podru~ju logistike.O

dseci S

aobra}ajn

og

fakul

teta

51


Nau~no istraìva~ke aktivnosti Odseka za logistiku

Me|unarodna saradwa

Odsek za logistiku tokom svog razvoja permanentno neguje me|unarodnu saradwu koja se posebno intenzivira u protekloj deceniji. Tokom 70-ihi 80-ih godina pro{log veka ~lanovi Odseka tesno sara|uju sa fakultetima u Hanoveru i Drezdenu, a tako|e i sa Univerzitetom u Solunu.Jedan od ~lanova odseka 70-ih kao stipendista DAAD boravi u Hanoveru sara|uju}i sa jednim od najeminentnijih stru~waka u oblasti pre-tovarnih sistema, Albertom Firlingom, dok tokom 80-ih, ~lan na{eg odseka boravi u studijskoj poseti fabrici automobila Daimler Benz uZindelfingenu. Danas, Odsek za logistiku nastavqa ve} tradicionalnu saradwu sa Aristotle univerzitetom u Solunu, a intenzivira isaradwu sa Alexandreio Technological Education Institute of Thessaloniki (ATEI) / Department of Logistics. Nakon boravka ~lana Odseka, kao gostu-ju}eg predava~a po pozivu, u Laboratoriji za logistiku Odseka za industrijsko inìwerstvo Nacionalnog Univerziteta u Busanu, Ju`naKoreja, ta saradwa se nastavqa i potvr|uje potpisivawem memoranduma o saradwi, potpisanog i sa Odsekom za Logistiku Univerziteta zaekonomiju u Izmiru gde na{i nastavnici u duèm periodu gostuju kao predava~i. Odsek za logistiku kroz zajedni~ki projekat ostvarujesaradwi i sa Katedrom za logistiku i operaciona istraìvawa Univerziteta za ekonomiju u Bratislavi i odràva intenzivnu saradwu saOdsekom za logistiku Tehni~kog univeziteta u Ko{icama, tako|e u Slova~koj. Od zemaqa u okruèwu posebno intenzivna saradwa je saFakultetom za pomorstvo i promet iz Portoroà, sa Fakultetom za logistiku iz Ceqa, te Univerzitetima u Mi{kolcu (Ma|arska) i Oradei(Rumunija), kao i sa Katedrom za logistiku Univerziteta u Bremenu (Nema~ka). Pored ovoga ~lanovi Odseka redovno u~estvuju na najzna~ajni-jim me|unarodnim konferencijama te je, s obzirom na tako ostvarene kontakte, prethodni spisak i mnogo {iri.

Organizacija Odseka

Odsek za logistiku obuhvata tri katedre, na kojima se izu~avaju ~etiri uè nau~ne oblasti. Trenutno katedre funkcioni{u kao Zdruènakatedra za logistiku. Na Odseku se stalno razvijao tim nastavnika i saradnika koji su svojim znawem, usavr{avawem, radom, entuzijazmomi blagovremenim uvo|ewem nau~no nastavnih inovacija doprineli uspe{noj afirmaciji struke i Fakulteta.

52

Saobra}ajni fakultet - 60 godina u pokretuO

dseci S

aobra}ajn

og

fakul

teta

^lanovi Katedre za industrijski transport i skladi{ta

Uà nau~na oblast: Industrijska logistika, lanci snabdevawa i skladi{ni sistemi

1.Dr Mom~ilo Miqu{, redovni profesor ([ef Odseka)

2. Dr Gordana Radivojevi}, vanredni profesor

3. Mr Dragan \ur|evi}, saradnik

4. Mr Jelena Vlaji}, asistent

5. Mr Svetlana Dabi}, asistent

6. Draèn Popovi}, asistent

^lanovi Katedre za tehnologiju rukovawa teretom

Uà nau~na oblast: Rukovawe materijalom i eko logistika

1. Dr Milorad Vidovi}, vanredni profesor

2. Mr Nenad Bjeli}, asistent

3. Branislava Ratkovi}, asistent

4. Isidor Mihajlovi}, stru~ni saradnik

^lanovi Katedre za integralni transport

Uà nau~na oblast: Intermodalni transport, logisti~ki centri i city logistika.

1. Dr Slobodan Ze~evi}, redovni profesor ([ef Zdruène katedre)

2. Mr Sneàna Tadi}, asistent

3. Mladen Krsti}, saradnik u nastavi

Uà nau~na oblast: Poslovna logistika i {pedicija

4. Dr Milorad Kilibarda, docent

5. Milan Andreji}, asistent

53


Biv{i studenti - Saobra}ajni inèweri

Prvi student na Odseku diplomirao je 1976. godine i od tada do31. decembra 2010. godine studije je zavr{ilo 962 diplomiranainèwera saobra}aja (479 na Odseku za logistiku, a 483 naOdseku za integralni i industrijski transport, odnosno Odsekuza tehnologije robnih manipulacija i specijalne vidove trans-porta). Do 31. decembra 2010. godine na Odseku je odbraweno 16magistarskih teza i 11 doktorskih disertacija. InèweriOdseka za logistiku su prepoznatqivi i dokazani kao stru~waciu praksi, ali i nau~no istraìva~kom radu, u zemqi i ino-stranstvu. Diplomirani inèweri logistike naj~e{}e sezapo{qavaju na poslovima planirawa, projektovawa, organi-zacije i upravqawa logisti~kim sistemima, procesima iuslugama u: trgova~ko distributivnim kompanijama, {pediter-skim i transportnim kompanijama, industriji, logisti~kim idistributivnim centrima, robnim i kontejnerskim terminali-ma, dràvnoj i lokalnoj upravi, nau~no istraìva~kim, projek-tantskim i urbanisti~kim institucijama, obrazovawu, vojsci,policiji i sl.

Uxbeni~ka literatura

Nastavnici i saradnici Odseka za logistiku dosada su objavili oko 20 uxbenika. U novija izdawa spadaju slede}i uxbenici: Robni ter-minali i robno transportni centri (Ze~evi} S., 2006), City logistika (Ze~evi} S., Tadi} S., 2006), Kvantitativna analiza sistema rukovawamaterijalom (Vidovi} M., 2007.), Logisti~ki kontroling i performanse (Radivojevi} G., Miqu{ M. Vidovi} M., 2007), Upravqawe kvalite-tom u logistici (Kilibarda M., Ze~evi} S., 2008.), Marketing u logistici (Kilibarda M., 2011). Pored uxbenika studentima je na raspolagawuzna~ajan broj radova, koje su ~lanovi Odseka objavili prethodnih godina. ”

Odsek za po{tanski i telekomunikacioni saobra}aj

Odlukom Skup{tine Saobra}ajnog fakulteta u Beogradu o izmeni Statuta, od 28. juna 1973. godine, osnovan je Odsek za PTT saobra}aj, sazadatkom da obrazuje inèwere PTT saobra}aja, osposobqene za poslove planirawa, eksploatacije i upravqawa procesima u ovoj oblasti.Nastavni plan za stru~ni deo nastave sadràvao je predmete:

1. Po{tanski saobra}aj,

2. Mehanizacija i automatizacija u po{tanskom saobra}aju,

3. Teorija masovnog opsluìvawa u PTT saobra}aju,

4. Drumski saobra}aj i transport,

5. Osnovi telekomunikacione tehnike,

6. @elezni~ki saobra}aj,

Delatnosti u kojima rade logisti~ari

54


7. Eksploatacija telekomunikacija u javnom saobra}aju,8. Tehnika telekomunikacionih sistema prenosa,9. Tehnika telekomunikacionih komutacija,10. Organizacija i ekonomika PTT,11. PTT pravo,12. Vazdu{ni saobra}aj.

Nastavni plan je unekoliko izmewen i dopuwen statutom donetim 1977. godine. Te`wa je bila da se dobiju znawa iz oblasti operacionihistraìvawa, planirawa, ekonomskih analiza, optimalnog upravqawa, kao i iz tehnike telekomunikacija. Vodilo se ra~una da se odrìkomplementarnost sa profilom inèwera telekomunikacija i ekonomiste.

Godine 1979. uveden je Drugi stepen nastave, ~iji je nastavni plan i program koncipiran tako da zajedno sa nastavnim planom i programomvi{ih PTT {kola ~ini celinu ekvivalentnu ~etvorogodi{wem {kolovawu na Saobra}ajnom fakultetu.

Pored osnovnih studija, Odsek je organizovao i poslediplomske studije. U stru~nom delu nastave figurirali su predmeti:

1. Poslovna politika radnih organizacija u PTT saobra}aju,2. Organizacija i planirawe telefonskih i telegrafskih veza,3. Organizacija i planirawe radio-veza i radio-difuzije,4. Telekomunikacione mreè za ra~unske ma{ine,5. Teorija telekomunikacionog saobra}aja,6. Savremeni sistemi telekomunikacionog saobra}aja.

Statutom iz 1998. godine Odsek dobija dva usmerewa, za po{tanski i za telekomunikacioni saobra}aj, {to je, osim na promene u programi-ma osnovnih studija, imalo uticaj i na programe poslediplomskih studija.

Po vaè}em Statutu iz 2006. godine naziv je Odsek za po{tanski i telekomunikacioni saobra}aj, sa smerovima za po{tanski i telekomu-nikacioni saobra}aj. Odsek ~ine tri katedre, koje pokrivaju uè nau~ne oblasti i to: Katedra za tehni~ku kibernetiku (Upravqawe i simu-lacija, Operaciona istraìvawa u po{tanskom i telekomunikacionom saobra}aju), Katedra za po{tanski saobra}aj i mreè (Po{tanskisaobra}aj i mreè, Eksploatacija, automatizacija i informatizacija po{tanskog saobra}aja), Katedra za telekomunikacioni saobra}aj imreè (Eksploatacija telekomunikacionog saobra}aja i mreà, Informaciono-komunikacione tehnologije). U okviru nastavne delatnostiOdsek realizuje studijske programe na osnovnim i master akademskim studijama, a ukqu~en je i u program doktorskih studija.

Odsek ve} dvadeset osam godina organizuje Simpozijum o novim tehnologijama u po{tanskom i telekomunikacionom saobra}aju - PosTel.Osnovna tematika Simpozijuma odnosi se na najaktuelnija pitawa funkcionisawa i razvoja po{tanskog i telekomunikacionog sistema, kao{to su: modeli globalnog i nacionalnog razvoja, projektovawe infrastrukture, menaxment, marketing, upravqawe kvalitetom usluga, re-gulativa, saobra}aj u komunikacionim mreàma, po{tanske tehnologije, informaciono-komunikacione tehnologije, multimedijalne komu-nikacije, novi servisi u po{tanskom i telekomunikacionom saobra}aju, logisti~ko inèwerstvo, eksploatacija sistema i obrazovawe.

Me|unarodna saradwa na nau~nom poqu moè da se sagleda kroz u~e{}e ~lanova Odseka na me|unarodnim projektima, boravku nastavni-ka u renomiranim nau~noistraìva~kim centrima u svetu, kao i u~e{}em u aktivnostima Me|unarodne unije za telekomunikacije (ITU). Uproteklom periodu Odsek je ostvario saradwu kroz bilateralne projekte sa Fakultetom za elektrotehniku i informatiku u Ko{icama(Slova~ka), kao i Elektrotehni~kim fakultetom u Qubqani (Slovenija). U okviru ovih projekata obavqena je razmena nastavnog osobqakroz odràna predavawa i u~e{}e na konferencijama i seminarima. Zna~ajnu saradwu nastavnici Odseka ostvarili su i kroz boravak ina drugim stranim fakultetima, gde su odràli niz predavawa.

^lanovi Odseka su predsedavali studijskim komisijama i radnim grupama ITU i bili editori priru~nika i smernica iz oblasti novihtehnologija i servisa, prelaska na nove generacije mobilnih komunikacija i upravqawa telekomunikacijama. Po pozivu, odràna suO

dseci S

aobra}ajn

og

fakul

teta

55


predavawa na vi{e od 50 regionalnih foruma, seminara i radionica {irom sveta, u organizaciji ITU. Osim toga, zna~ajna me|unarodnasaradwa je od 2004. ostvarena kroz organizaciju Okruglih stolova u okviru Simpozijuma PosTel, sa u~e{}em stru~waka iz regiona. Od pod-jednakog zna~aja je i u~e{}e na{ih saradnika u uredni~kim odborima renomiranih me|unarodnih ~asopisa, recenzirawu radova u prizna-tim nau~nim ~asopisima, kao i u programskim i organizacionim odborima me|unarodnih i doma}ih nau~nostru~nih konferencija.Rezultati nau~nih istraìvawa, koja se obavqaju na Odseku, dobrim delom se objavquju u presti`nim me|unarodnim ~asopisima.

Odsek i wegove Katedre su niz godina u kontinuitetu nosioci nau~noistraìva~kih projekata kod nadle`nih ministarstava, autori suvelikog broja studija i projekata za potrebe operatera, agencija, finansijskih i drugih radnih organizacija. Nastavnici i saradnici su~lanovi me|unarodnih i doma}ih asocijacija, poput IEEE, Etrana, Dru{tva za telekomunikacije, Informati~kog dru{tva i sl.

Odsek ima dugu tradiciju u organizovawu stru~nih ekskurzija u zemqi i inostranstvu, a svi studenti zavr{nih godina imaju obavezuobavqawa stru~ne prakse. Na jedinstvenom PTT odseku diplomiralo je 758 inèwera, na Smeru za po{tanski saobra}aj 126, a na Smeru zatelekomunikacioni saobra}aj 209. Magistriralo je 66, a doktoriralo 17 kandidata. Diplomirani inèweri, magistri i doktori nauka unajve}em broju zaposleni su u po{tanskom sistemu, kod telekomunikacionih operatera, doma}ih i inostranih provajdera, u bankama, repub-li~kim organima, obrazovnim organizacijama i sl.

Odsek ulaè napore da samostalno, ili preko finansijske podr{ke za realizaciju nau~nih projekata, stalno osavremewuje nastavna sred-stva, pro{iruje postoje}e laboratorije i snabdeva nastavno osobqe ra~unarskom i ostalom prate}om opremom. Nastavnici i saradnici uvelikoj meri oboga}uju nastavnu delatnost publikovawem uxbenika, monografija i raznih priru~nika.

^lanovi Odseka su:

Katedra za telekomunikacioni saobra}aj i mreè:

1. A}imovi} Raspopovi} Vladanka, redovni profesor

2. Bakmaz Miodrag, redovni profesor

3. Gospi} Nata{a, vanredni profesor

4. Radoji~i} Valentina, vanredni profesor

5. Markovi} Goran, docent

6. Sam~ovi} Andreja, docent

7. Stojanovi} Mirjana, docent

8. Bakmaz Bojan, asistent

9. Jevti} Nenad, asistent

10. Kosti} Qubisavqevi} Aleksandra, asistent

11. Malnar Marija, asistent

12. Radowi} Vesna, asistent,

kao i zdruène katedre:

Katedra za tehni~ku kibernetiku:

1. Stanojevi} Milorad, redovni profesor

2. Nedeqkovi} Ranko, vanredni profesor

3. Dimitrijevi} Branka, docent

4. \ogatovi} Marko, asistent

5. Simi} Vladimir, asistent.

56


Katedra za po{tanski saobra}aj i mreè:

1. Markovi} Dejan, vanredni profesor

2. Stanivukovi} Bojan, docent

3. Blagojevi} Mladenka, asistent

4. Dobrodolac Mom~ilo, asistent

5. ûpi} Aleksandar, asistent.

^lanovi Odseka su preko Izdava~ke delatnosti Fakulteta objavili veliki broj publikacija:

1. Jovanovi} Dobrivoje: Osnovi elektronike i telekomunikacija, pomo}ni uxbenik, 1979.

2. Bakmaz Miodrag: Tabele Erlanga, skripta, 1981.

3. Bojkovi} Zoran: Eksploatacija TT saobra}aja, osnovni uxbenik, 1981.

4. Tesli} Trivun: Organizacija i ekonomika u PTT velikom sistemu, autorizovana predavawa, 1985.

5. Jovanovi} Dobrivoje: Komponente digitalnih sistema, osnovni uxbenik, 1987.

6. A}imovi}-Raspopovi} Vladanka: Eksploatacija radio saobra}aja, priru~nik, I, II izd. 1990., 1995.

7. Bakmaz Miodrag: Telekomunikacioni saobra}aj i mreè, I deo, osnovni uxbenik, 1994.

8. Gospi} Nata{a, Ve{ovi} Vujadin: Upravqawe strukturnom reformom PTT sistema, monogr., 1996.

9. Su~evi} Dejan: Primeri primene matemati~kih metoda u PTT saobra}aju, osnovni uxbenik, 1996.

10. Bukumirovi} Milan: Mehanizacija i automatizacija procesa prerade po{tanskih po{iqaka, osnovni uxbenik, 1997.

11. Bukumirovi} Milan: Automatizacija procesa rada u po{tanskim sistemima, monografija, 1998.

12. Radenkovi} Boìdar, Stanojevi} Milorad, Markovi} Aleksandar: Ra~unarska simulacija, osnovni uxbenik, I-IV izdawe, 1999-2009.

13. Bukumirovi} Milan: Elementi transportnih sredstava i ure|aja II, osnovni uxbenik, 2001.

14. A}imovi}-Raspopovi} Vladanka, Lazovi} Slobodan: Telekomunikacioni sistemi - Opti~ki sistemi prenosa, osnovni uxbenik, 2002.

15. Kuja~i} Mom~ilo: Primena analiti~kog mre`nog procesa u projektovawu organizacije po{tanskog saobra}aja, monografija, 2002.

16. Radoji~i} Valentina: Prognozirawe u telekomunikacijama, monografija, 2003.

17. Drndarevi} Vujo: Elektronika - laboratorijske ve`be, pomo}ni uxbenik, 2004.

18. Gospi} Nata{a, Walter Widl, Vu~kovi} Divna, Kostin Aleksander: Osnove upravqawa telekomunikacijama, pomo}ni uxbenik, 2004.

19. Drndarevi} Vujo: Elektronika, osnovni uxbenik, 2005.

20. Markovi} Dejan, Grgurovi} Biqana: Po{tanski saobra}aj, osnovni uxbenik, 2006.

21. Stojanovi} D. Mirjana, A}imovi}-Raspopovi} Vladanka: Inèwering telekomunikacionog saobra}aja u multiservisnim IPmreàma, monografija, 2006.

22. Bakmaz Bojan: Kvalitet servisa u heterogenim beì~nim mreàma, monografija, 2008.Odseci S

aobra}ajn

og

fakul

teta

57


23. Drndarevi} Vujo, Jevti} Nenad: Elektronika - re{ewa zadataka, pomo}ni uxbenik, 2008.

24. Gospi} Nata{a, Tomi} Igor, Popovi} Du{ko, Bogojevi} Dragan: Razvoj mobilnih komunikacija - od GSM do LTE, osnovni uxbenik, 2010.

25. Nedeqkovi} Ranko, Dimitrijevi} Branka: Operaciona istraìvawa u po{tanskom i telekomunikacionom saobra}aju - zbirka re{enih zadataka, pomo}ni uxbenik, 2010.

26. Bakmaz Bojan: Primena kvantitativnih metoda prognozirawa u telekomunikacijama, pomo}ni uxbenik, 2010.

Na Odseku se deo nau~noistraìva~kog rada odvija preko realizacije projekata. U posledwih pet godina to su:

1. "Matemati~ki modeli i metode optimizacije sa primenama" - prof. dr Milorad Stanojevi}

2. "Ocena posla ~iji je predmet Ugovor o prodaji br. 00020-4547 izme|u Po{te Crne Gore i Hereges Holding Corp" - rukovodilac Dejan Markovi}

3. Nadzor pri izradi projekta "Unapre|ewe GPS sistema u taksi servis Beograda" - rukovodilac prof. dr Milorad Stanojevi}

4. "Opti~ke mreè naredne generacije - istraìvawe mogu}nosti unapre|ewa transportne mreè Srbije" - rukovodilac prof. dr Vladanka A}imovi} Raspopovi}

5. "Razvoj tehnologija projektovawa i upravqawa mobilnim robotima za bezbedno kretawe u neure|enoj i promenqivoj sredini" - prof. dr Milorad Stanojevi}

6. "Reorganizacija po{tanskog broja u Po{ti Crne Gore DOO Podgorica" - prof. dr Dejan Markovi}

7. "Projekat za univerzalni servis u smislu Zakona o telekomunikacijama u Republici Srbiji i Strategije razvoja telekomunikacija u Republici Srbiji od 2006. do 2007. godine" - rukovodilac prof. dr Nata{a Gospi}. ”

58


Pored Katedri koje fukcioni{u u okviru pojedinih odseka, nastavni proces (na prvoj i drugoj godini) realizuju i slede}e katedre zajed-ni~ke nastave: Katedra za op{tu i primewenu matematiku, Zdruèna katedra za organizaciju, menaxment i ekonomiju saobra}aja i trans-porta, dru{tvene nauke i strane jezike, Zdruèna katedra za op{te-tehni~ke nauke i urbanizam i saobra}aj, Katedra za operacionaistraìvawa.

Katedra za op{tu i primewenu matematiku

Kadedra za op{tu i primewenu matematiku sprovodi nastavne i istraìva~ke aktivnosti u oblastima Matematike, Statistike iInformatike.

Predmeti osnovnih akademskih studija uè nau~ne oblasti Matematika:

1. Matematika 1 - I semester (Fond 3+3)

2. Matematika 2 - II semester (Fond 3+2)

3. Matematika 3 - III semester (Fond 3+2)

Predmet doktorskih akademskih studija uè nau~ne oblasti Matematika:

1. Diskretna matematika (logika, grafovi, algoritmi)

Predmeti osnovnih akademskih studija uè nau~ne oblasti Statistika:

1. Verovatno}a i statistika - III semester (Fond 3+3)

2. Osnove statisti~kih istraìvawa - V semester (Fond 2+2); 3. godina III trimestar (Fond 2+2)

3. Statisti~ka istra~ivawa - VI semester (Fond 2+2)

Predmet master akademskih studija uè nau~ne oblasti Statistika:

1. Statisti~ka istraìvawa - I semester (Fond 2+2)

Predmeti osnovnih akademskih studija uè nau~ne oblasti Informatika:

1. Osnovi programirawa - I semester (Fond 2+2)

2. Programirawe - II semester (Fond 2+2)

3. Baze podataka - III ili V semester zavisno od modula (Fond 2+2)

Predmeti master akademskih studija uè nau~ne oblasti Informatika:

1. Projektovawe optimizacionih aplikacija - I semester (Fond 2+2)

2. Baze podataka u transportu i komunikacijama - I semester (Fond 2+2+2)

Predmet doktorskih akademskih studija uè nau~ne oblasti Informatika:

1. Upravqawe podacima ”

Kate

dre z

aje

dni~ke

nasta

ve

59


Zdruèna katedra za organizaciju, menaxment i ekonomiju saobra}aja i transporta, dru{tvene nauke i strane jezike

Zdruèna katedra za organizaciju, menaxment i ekonomiju saobra}aja i transporta, dru{tvene nauke i strane jezike u postoje}emsastavu funkcioni{e od 2005. godine i ~ine je:

- Katedra za organizaciju, menaxment u ekonomiju saobra}aja i transporta,

- Katedra za dru{tvene nauke i strane jezike,

- Katedra za saobra}ajnu psihologiju,

koje su se zdruìle u periodu od 2000. godine a skladu sa postoje}im Statutom Saobra}ajnog fakulteta. Zdruèna katedra danas realizu-je nastavu iz vi{e od 40 predmeta na svim godinama akademskih osnovnih, master, i doktorskih studija, pokrivaju}i razli~ite - op{te iuè, nau~ne oblasti od zna~aja za saobra}ajnu struku i nauku. Predmeti Katedre realizuju se kako u okviru zajedni~ke nastave na svimstudijskim programima, tako i na pojedinim modulima u okviru stru~ne nastave, a odlikuje ih multidsicplinarnost sadràja, savremenametodologija nastave i ocewivawa i stalno unapre|ivawe wihovog sadràja. U saradwi sa WUS (World Univerisity Service) iz Austrije,~lanovi Zdruène Katedre su sa~iwavali autorske timove u okviru projekta za unapre|ewe nastavnog procesa na Saobra}ajnom fakulte-tu - direktno su zaslu`ni za uvo|ewe eLearning koncepta u nastavu na Fakultetu u periodu od 2006. godine.

Polaze}i od iskustva i uspeha u realizaciji programa poslediplomskih i specijalisti~kih studija smera Menaxment u saobra}aju i trans-portu, kao i profila magistraskih studija Ekonomika saobra}aja i transporta prema nastavnom planu iz 1989/90, danas je u okviru reformevisokog obrazovawa, Zdruèna katedra nosilac nastavnog plana i programa studijskog modula na akreditovanim akademskim master studi-jama pod nazivom Menaxment i ekonomija u transportu i komunikacijama na koji je u posledwe dve {kolske godine upisano i studira preko50 studenata.

Istorijat nau~nih oblasti zastupqenih na Zdruènoj katedri ukazuje na wihovo postojawe od samog osnivawa Fakulteta - jo{ od prvih nas-tavnih planova 60-tih godina koji sadrè obavezne predmete kao {to su Saobra}ajno-ekonomska geografija, Saobra}ajna ekonomika,Saobra}ajno pravo, Osnovi nauke o dru{tvu, Strani jezik. Poseban doprinos razvoju multidisciplinarnog prou~avawa saobra}aja dali suprof. dr Milenko Jakovqevi} (izabran za redovnog profesora iz Ekonomike saobra}aja 1960. godine), zatim prof. dr Milan Adamovi}, zakoga se vezuje odbrana prvog doktorata nauka na Saobra}ajnom faukultetu 1965. godine, i prof. dr Vujadin Ve{ovi} koji je dolaskom natada{wu Katederu za dru{tveno-ekonomske-saobra}ajne nauke u 1980. godini obogatio listu uìh nau~nih oblasti novim savremenim dis-ciplinama kao {to su Organizacija rada i kasnije Menaxment u saobra}aju i transportu.

Dana{wa Katedra za organizaciju, menaxment u ekonomiju saobra}aja i transporta nastala je zdruìvawem nau~nih oblasti menax-menta i dru{tvenih i ekonomskih nauka sedamdesetih godina XX veka i to su Organizacija i menaxment u saobra}aju i transportu iEkonomija i marketing u saobra}aju i transportu. ^lanovi Katedre su:

Dr Sneàna Pej~i} Tarle, vanredni profesor, [ef Zdruène katedre;

Dr Jelica Petrovi} Vuja~i}, redovni profesor;

Dr Neboj{a Bojovi}, redovni profesor;

Dr Nikola Kneèvi}, docent;

Dr Nata{a Bojkovi}, vi{i stru~ni saradnik;

Mr Sneàna Kaplanovi}, asistent;

Mr Marijana Petrovi}, asistent;

Mr Qubica Petrovi}, asistent pripravnik.

60


Realizovani projekti kod Ministarstva za nauku i tehnolo{ki razvoj su:

1. Upravqawe strukturnim i tehnolo{kim prilago|avawem Po{te Srbije razvijenim po{tama Evrope i sveta, Institut Saobra}ajnog fakulteta, Beograd, Ministarstvo nauke i tehnologije Republike Srbije, 2002 - 2004.

2. Menaxment poslovnih procesa u po{tanskom i telekomunikacionom saobra}aju, Institut Saobra}ajnog fakulteta, Beograd, Ministarstvo nauke i za{tite ìvotne sredine Republike Srbije, 2005 - 2007.

3. Reinèwering poslovnih procesa i menaxment rizikom u pruàwu po{tanskih usluga, Institut Saobra}ajnog fakulteta, Beograd, Ministarstvo nauku i tehnolo{ki razvoj Republike Srbije, 2008 - 20011.

Katedra je preko Instituta Saobra}ajnog fakuleta realizovala i vi{e od 20 projekata za poslovne sisteme u zemqi i inostranstvu.

Zna~ajni projekti realizovani su i u oblasti unapre|ewa nastavnog procesa a u saradwi sa WUS-om, i to:

1. Course Developement Program - Transportation economics and policy (2004-2005).

2. Introducing eLearning concept at the Faculty of Transport and Traffic Engineering, BU - (2006-2007), a neki od rezultata pomenutih projekata su priru~nik: e-U~ewe u teoriji i praksi (priru~nik za jednostavno kreirawe on-line kurseva) i mala biblioteka iz oblasti e-u~ewa (14 naslova).

Objavqene kwige zna~ajne za realizaciju nastave grupe ekonomskih predmeta na Saobra}ajnom fakultetu su osnovni uxbenici autora prof.dr Jelice Petrovi} - Vuja~i}: Metodi mikroekonomske analize (1998, 2003), kao i Osnovi ekonomije (2010).

Katedra za organizaciju, menaxment u ekonomiju saobra}aja i transporta sara|uje sa Jedinstvenom organizacijom za Kvalitet (JUSK),Ma{inskim fakultetom u Ni{u i Vojnotehni~kom akademijom u Beogradu, kao i sli~nim visoko-obrazovnim institucijama u regionu. Odosnivawa Katedre do danas kod prof. dr Vujadina Ve{ovi}a, prof. dr Neboj{e Bojovi}a i docenta dr Nikole Kneèvi}a odbraweno je 9doktorskih, 27 magistarskih teza a kod prof. dr Sneàne Pej~i} Tarle magistriralo je 13 i doktoriralo 2 kandidata.

Katedra za dru{tvene nauke i strane jezike ima uè nau~ne oblasti Pravo u saobra}aju, transportu i telekomunikacijama, Sociologija,Engleski jezik, Ruski jezik, Francuski jezik i Nema~ki jezik. Na Katedri za dru{tvene nauke i strane jezike u okviru uè nau~ne oblastiPravo u saobra}aju, transportu i telekomunikacijama izu~ava se i grupa pravnih predmeta. U okviru osnovnih studija studenti se baveslede}im disciplinama: Saobra}ajno transportnim pravom, Transportnim pravom na èleznici, Vazduhoplovnim pravom i Plovidbenimpravom, dok se danas na osnovnim studijama slu{a i predmet Osnovi poslovnog i kompanijskog prava, a na master studijama i predmetSaobra}ajno transportno pravo - svetska iskustva. U okviru uè na~ne oblasti Sociologija izu~ava se grupa predmeta ~iji je ciq sagle-davawe razli~itih dru{tvenih aspekata saobra}aja i komunikacija. Pored analize op{te-dru{tvenih pitawa u protekloj deceniji akce-nat je stavqen na izu~avawe uticaja Interneta na dru{tvo i to, prvo kroz formirawe Sociolo{kog sajber Centra (pod rukovo|ewem pro-fesorke Sneàne Panteli}-Vujani}) a potom i kroz uvo|ewe dva nova predemeta na osnovnim (Sociologija komunikacija) i master studija-ma (Globalne komunikacije).

Na Katedri za dru{tvene nauke i strane jezike zastupqena su ~etiri svetska jezika za koje se studenti opredequju na osnovu izu~avawa uranijim fazama {kolovawa. Ciq u~ewa jezika na osnovnim studijama je: ovladavawe stru~nom terminologijom i leksikom vezanom za pro-fesionalnu komunikaciju, ovladavawe tehnikom interneta i terminologijom Evropske unije u oblasti saobra}aja, sposobnost usmenogizraàvawa i interakcije u situacijama profesionalne upotrebe jezika. Na master studijama pro{iruje se kompetencija u poslovnim komu-nikacijama sa ciqem slobodnog komunicirawa pri u~e{}u na me|unarodnim konferencijama, razvija se ve{tina pisanih formi (poslov-na biografija, motivaciono pismo). Student je na ovom stupwu osposobqen za pra}ewe strane stru~ne literature. Nastavnici stranih jezi-ka koriste u nastavi pored uxbenika i najsavremenija audiovizuelna sredstva (jezicku laboratoriju i kompjutere). Saobra}ajni fakultet jeod 1993-2002. imao ~etvorogodi{wu nastavu stranih jezika, a od 1999, je uveo strani jezik na poslediplomskim studijama. Nastavnicistranih jezika su u periodu od 1993. do 1999. radili na projektu Instituta SF pod naslovom "Terminologija iz oblasti saobra}aja".

^lanovi Katedre za dru{tvene nauke i strane jezike su: Kate

dre z

aje

dni~ke

nasta

ve

61


- Prof. dr Jelica Alaburi}, vanredni profesor, Ruski jezik;

- Prof. dr Gordana Dimkovi}-Telebakovi}, vanredni profesor, Engleski jezik;

- Mr Tawa Dini}, vi{i stru~ni predava~, Francuski jezik;

- Mr Nina Polovina, vi{i stru~ni predava~, Nema~ki jezik;

- Dr Nata{a Tomi}-Petrovi}, docent, diplomirani pravnik;

- Mr Dalibor Petrovi}, asistent, diplomirani sociolog.

Na Katedri za saobra}ajnu psihologiju izu~avaje se oblasti i nau~ne discipline u okviru osnovnih i master studija a koje obuhvataju sao-bra}ajnu psihologiju, osnove ergonomije, qudske faktore i bezbednost saobra}aja, pona{awe voza~a u saobra}ajnom toku, percepciju sao-bra}ajnih znakova, kognitivnu obradu informacija, analizu akusti~ke strukture govora operatora u realnim radnim i laboratorijskimsituacijama, procewivawe mentalnog radnog optere}ewa i stresa operatora, upravqawe qudskim resursima i menaxment kvaliteta, pro-cewivawe stilova u~ewa, kao i kognitivne procese i prilago|avawe operatora savremenim sistemima za podr{ku voza~ima u vozilima.

^lanove Katedre za saobra}ajnu psihologiju su dr Svetlana î~evi}, vanredni profesor i asistent mr Marjana ûbrani}-Dobrodolac. Deonastavnog i istraìva~kog procesa odvija se u okviru Laboratorije za Saobra}ajnu psihologiju i ergonomiju, koju su 1987. god. osnovaliProf. Stani{a Milo{evi}, ujedno i utemeqiva~ Saobra}ajne psihologije na na{im prostorima, i Svetlana î~evi}, sada{wi nastavnik.Kroz rad u laboratoriji studenti se osposobqavaju za kori{}ewe savremenih softvera iz okvira nau~nih disciplina koje se izu~avaju uokviru katedre, i {to je jo{ zna~ajnije, za nau~no-istraìva~ki rad {to je rezultiralo saop{tewima i objavqivawem studentskih radovapod pokroviteqstvom nastavnika na vi{e doma}ih i me|unarodnih konferencija. U prethodnom periodu ~lanovi katedre su bili u~laweniu Me|unarodno udruèwe primewene psihologije i Me|unarodno dru{tvo primewene psiholingvistike, dok je trenutno aktuelno ~lanstvou Me|unarodnoj ergonomskoj asocijaciji. ”

Zdruèna katedra op{te-tehni~kih nauka i za urbanizam i saobra}aj

Katedra za op{te-tehni~ke nauke (OTN) postoji prakti~no od osnivawa Fakulteta. Zami{qena je kao organizaciono-nastavna jedinica kojasadrì op{te-tehni~ke predmete neophodne saobra}ajnoj struci. To je zapravo onaj neophodni most izme|u fundamentalnih i stru~nihpredmeta koji bi kvalitetno tehni~ki opismenio budu}e saobra}ajne inèwere.

U sastavu ove Katedre nekada su bili i predmeti: Tehni~ko crtawe, Osnovi gra|evinarstva, Urbanizam, Ma{instvo. Na osnovu odlukeNau~no-nastavnog ve}a iz 2003. godine Katedri OTN je ponovo vra}en predmet Elektrotehnika i pridruèna Katedra za Urbanizam i sao-bra}aj.

Pored statutom predvi|enih obaveza, na Katedri se negovala i praksa saop{tavawa radova ~lanova Katedre ili gostiju, u jednom periodu.

Nau~ne aktivnosti

Uè nau~ne oblasti: Elementi i termodinamika transportnih sredstava, Mehanika i Mehanika fluida, Geometrijsko modelovawe u sao-bra}aju i transportu, Fizika.

Predmeti (akademske studije): Mehanika 1 (Kinematika i Dinamika), Mehanika 2 (Statika i Otpornost materijala), Mehanika fluida,Fizika, Nacrtna geometrija, Elementi transportnih sredstava i ure|aja, Termodinamika, Inèwersko crtawe, Elektrotehnika.

Predmeti (doktorske studije): Osnovi teorije haosa, Savremene fizi~ke metode za kontrolu i detekciju zaga|ewa ~ovekove okoline zasaobra}ajne inèwere, Fizi~ke osnove savremenih tehnologija u saobra}ajnom inèwerstvu.

62


Postoje}a struktura i ~lanovi Katedre

Dragoslav Kuzmanovi} (redovni profesor), Milina @ivanovi} (vanredni profesor), Radomir Mijailovi} (vanredni profesor), Olivera[a{i} (vanredni profesor), Gordana Kastratovi} (docent), Nikola Cvetanovi} (asistent), Maja Petrovi} (asistent), Nenad Vidanovi}(asistent), Dragovan Peri{i} (saradnik).

Kao honorarni ~lanovi angaòvani su Marija Obradovi} (docent, Gra|evinski fakultet) i Ana Bankovi} (saradnik, Institut za fiziku).

^lanovi Katedre bili su i:

Radomir Stanojevi} ({ef Katedre, prodekan), \or|e Smiqani}, Hranislav Stojanovi}, Milorad Arsenijevi} (~uveni fudbalski reprezen-tativac i fudbalski selektor), Natalija Naerlovi}-Veqkovi} (prodekan), Zoran Bojkovi}, Milovan Tomi} (prodekan), Vera Lazi}, Milivoj]uk (prodekan), Predrag Cvetkovi} (prodekan), Ratko [elmi} ({ef Katedre, ~lan Akademije "Problemi kvaliteta" Ruske Federacije iInèwerske akademije Srbije), Milan Bukumirovi}, Milutin Marjanov, Mirko Vukobrat, Petar Stankovi}, Ivan Panti}, Milan Hofman,Stanko Br~i}, Varvara Medvedev, Zoran Markovi}, Slobodan Petrovi}, Milan @ivkovi} i Miroslav Stani}.

Tehni~ka podr{ka

Katedra raspolaè laboratorijom za Fiziku i Elemente transportnih sredstava i ure|aja.

Publikacije

Monografije: Optimizacija popre~nih preseka metalnih konstrukcija.

Kwige (uxbenici): Statika, Tehni~ka mehanika 2, Mehanika - deo Hidromehanika, Nacrtna geometrija, Mehanika fluida, Tehni~ka mehanika 1- kinematika i dinamika, Tehni~ka termodinamika, Elementi transportnih sredstava i ure|aja, Ma{instvo I i II, Mehanika 1, Mehanika 2.

Zbirke zadataka: Zbirka zadataka iz tehni~ke mehanike - kinematika, dinamika i oscilacije, Zbirka zadataka iz Hidromehanike, Zbirkare{enih zadataka iz otpornosti materijala, Zbirka zadataka iz Kinematike, Zbirka zadataka iz termodinamike i pogonskih ma{ina -pomo}ni uxbenik, Re{eni zadaci iz Tehni~kog crtawa, Re{eni zadaci iz Nacrtne geometrije, Inèwersko crtawe primenom ra~unara -Zbirka zadataka.

Praktikumi: Radna sveska - Mehanika 2, Elementi transportnih sredstava i ure|aja - praktikum (projektni zadaci, ispitni zadaci itablice), Tehni~ko crtawe II - ve`be na ra~unaru.

Priru~nici: Priru~nik za laboratorijske ve`be iz Fizike.

Pored kwiga koje su napisane za studente Saobra}ajnog fakulteta, ~lanovi Katedre napisali su i:

Reality and Compatibility of Physical and Mathematical Formalisms in Finely dispersed particles, Advances in continuum mechanics, Matemati~kafizika, Otpornost materijala, Digitalna obrada signala u geofizici - spektralna analiza, Matemati~ko modelirawe rudni~kih ventila-cionih mreà, Primena metode kona~nih elemenata kod geostati~kih prora~una u rudarstvu, Termodinamika i termotehnika (sredwo{kol-ski uxbenik).

Me|unarodna saradwa

Me|unarodnu saradwu (studijski boravci, specijalizacija, izrada magistarske i doktorske teze, stru~ne ekskurzije) Katedra je imala sa:@ilinska univerzita v @iline (raniji naziv: Vysoka {kola a spojov) - Slova~ka i (MGSU). Kate

dre z

aje

dni~ke

nasta

ve

63


U okviru Zdruène katedre, trenutno se nalazi i Katedra za urbanizam i saobra}aj, koja u~estvuje u realizaciji osnovnih i master studi-ja, kroz slede}e predmete: Urbanizam, Urbano planirawe, Urbani dizajn, Odrìvi razvoj, Saobra}aj i za{tita ìvotne sredine, Uticaj sao-bra}aja na okruèwe. Kroz navedene predmete izu~ava se slede}a problematika:

- Saèta interpretacija urbanizma uz upoznavawe fizi~ke i funkcionalne strukture grada kao osnovnog okvira u kome se odvija funkcija saobra}aja.

- Predstavqawe bitnih komponenti urbanisti~ke teorije i sistema prostornog planirawa koji se ugra|uju u razvoj i rekonstrukciju savremenog grada.

- Upoznavawe sa relevantnim faktorima urbanog dizajna (dejstvom stvorene forme na ~oveka, osnovnim principima urbanog dizajna, procesom odlu~ivawa).

- Upoznavawe sa konceptom odrìvog razvoja - teorijski i kroz primere iz prakse.

- Efekti saobra}aja na stawe ìvotne sredine.

- Analiza karakteristi~nih odnosa saobra}ajnih tokova i gradske strukture (aerozaga|ewe, buka, zagu{ewa, bezbednost...).

Postoje}a struktura i ~lanovi Katedre:

Du{ko Bajin (vanredni profesor), Ranka Gaji} (asistent), Svetlana Batarilo (asistent pripravnik). Kao honorarni ~lanovi Katedreangaòvani su: Ruìca Bogdanovi} (redovni profesor u penziji) i Dragana Bazik (redovni profesor).

Publikacije ~lanova Katedre:

Urbanizam - urbane forme, urbanisti~ko planirawe, Ulice (Bogdanovi}, R., 1992), Uli~na mreà i tipovi ulica Beograda (Bogdanovi}, R.,1994), Ka odrìvom gradu /CD (Bogdanovi}, R., 2002), Scenario ìvota u gradu: proces nastajawa gradske scenografije (Bazik, D., 1995),

Ponuda gradske scene: potencijali mikro-prostora grada. (Bazik, D., 1995.) Relacijski prostor grada: projekat, tekst, realizacija.(Bazik, D., 2008.), Saobra}aj u gradskoj ulici - ekolo{ki aspekt (Bajin D.1996), Parcelacija i fizi~ka struktura grada - primeri rekon-strukcije (Gaji} R., 2004.)

Rekonstrukcija zatvorenog bloka u centru grada - aspekt odrìvog razvoja, (Gaji} R., 2005.). ”

64


Katedra za operaciona istraìvawa u saobra}aju

Katedra za operaciona istraìvawa u saobra}aju se bavi primenom metoda operacionih istraìvawa i ve{ta~ke inteligencije u sao-bra}aju, transportu, logistici i komunikacijama. Istraìva~ke aktivnosti Katedre obuhvataju razvoj modela i softvera u oblastimaplanirawa, projektovawa, upravqawa operacijama i odràvawa saobra}ajnih i transportnih sistema.

Metode operacionih istraìvawa koriste se u oblasti saobra}ajnog i transportnog inèwerstva preko pola veka. Operacionaistraìvawa imaju dugu tradiciju i na Saobra}ajnom fakultetu. Prvi kursevi, koje je uveo profesor Svetozar Vukadinovi}, odràni supo~etkom sedamdesetih godina.

Savremene saobra}ajne i transportne sisteme u razvijenim zemqama karakteri{e postojawe klasi~nih i novih elektronskih, komunika-cionih i informacionih tehnologija ugra|enih u transportnu infrastrukturu i saobra}ajna sredstva sa ciqem da se olak{a upravqawesaobra}ajnim tokovima, smawe saobra}ajna zagu{ewa, vremena putovawa i ukupni transportni tro{kovi, kao i da se podigne kvalitet sao-bra}ajnih usluga i putovawe u~ini sigurnijim. Prikupqawe podataka, wihova statisti~ka analiza, razvoj modela i softvera za re{avawerazli~itih strategijskih, takti~kih i operativnih problema saobra}aja predstavqaju dominantne istraìva~ke pravce Katedre za opera-ciona istraìvawa u saobra}aju. Pored primene tradicionalnih tehnika iz oblasti optimizacije, primena teorije verovatno}e i sto-hasti~kih procesa i tehnika za upravqawe saobra}ajnim, transportnim i logisti~kim procesima, istraìva~ke aktivnosti Katedre karak-teri{e i pojava radova iz oblasti ra~unarske inteligencije i proìmawe sa drugim nau~im disciplinama.

Predmeti osnovnih akademskih studija

1. Operaciona istraìvawa IV semestar (Fond 3+2)

2. Analiza transportnih mreà - V semestar (Fond 2+2)

3. Operaciona istraìvawa II - VI semestar (Fond 2+2)

4. Fazi sistemi - VI semestar (Fond 2+2)

5. Ekspertni sistemi - VI semestar (Fond 2+2)

Predmeti master akademskih studija

1. Sloèni zadaci linearnog i celobrojnog programirawa sa primenama u saobra}aju - I semestar (Fond 3+2)

2. Meki ra~un i primene u saobra}aju - I semestar (Fond 3+2)

3. Matemati~ko modelirawe transportnih mreà - II semestar (Fond 2+2)

4. Deterministi~ki modeli operacionih istraìvawa - I semestar (Fond 2+1)

5. Kvantitativne menaxment metode u transportu i komunikacijama - I semestar (Fond 3+2)

Predmeti doktorskih akademskih studija

1. Odabrana poglavqa iz operacionih istraìvawa: matemati~ko programirawe i stohasti~ki modeli i wihova primena u saobra}aju i transportu

2. Upravqawe tokovima na transportnim mreàma

3. Fazi sistemi sa primenama u saobra}aju i transportu

4. Sistemi za podr{ku odlu~ivawu u saobra}aju i transportu. ”Kate

dre z

aje

dni~ke

nasta

ve

65


Institut Saobra}ajnog fakultetaOva organizaciona forma za obavqawe nau~no-istraìva~kog rada iz oblasti saobra}aja i transporta, osnovana je 1961. godine podimenom Zavod za prou~avawe i unapre|ewe saobra}aja Saobra}ajnog fakulteta. U organizacionom smislu, bio je samostalan u poslovawui obra~unu. Iako je bio organizaciono i poslovno odvojen od nastavnih radnih jedinica - odseka i katedara, wegov osnovni sastav su ~inilinastavnici i saradnici Saobra}ajnog fakulteta.

Institut Saobra}ajnog fakulteta je interdisciplinarna istraìva~ka organizacija u sklopu Saobra}ajnog fakulteta prvenstveno orijen-tisana na re{avawe problema iz svih vidova saobra}aja, transporta i komunikacija. Osnovni ciqevi Instituta su da promovi{eprimewena istraìvawa, nove metodologije i tehnologije i da uz u~e{}e eminentnih eksperata do|e do superiornih re{ewa za potrebesvojih klijenata. Institut sa svojim okruèwem, qudskim i tehni~kim resursima, dugogodi{wim iskustvom i referencama obezbe|uje svo-jim klijentima vrhunska interdisciplinarna ekspertna re{ewa iz oblasti saobra}aja, transporta i komunikacija. Institut ima najvi{inivo obrazovanog profesionalnog kadra koji se afirmisao u re{avawu problema iz mati~nih oblasti u zemqi i inostranstvu, kako zapotrebe vladinih institucija, tako i kompanija u dràvnom i privatnom vlasni{tvu. Karakter istraìva~kih i menaxerskih aktivnostiInstituta zahteva ~esto interdisciplinarni prilaz {to je dovelo do razvijawa sna`nih profesionalnih veza sa brojnim ekspertima iistraìva~kim organizacijama u zemqi i inostranstvu.

Za proteklih 38 godina rada (od 1972. godine), Institut Saobra}ajnog fakulteta dao je zna~ajan doprinos razvoju nauke i struke u oblastisaobra}aja i transporta, pri ~emu je obra|eno preko 2000 studija i projekata, ekspertiza i ve{ta~ewa. Me|u wima se nalaze i studijestrate{kog karaktera zna~ajne za razvoj saobra}ajnog sistema zemqe i za pojedine vidove saobra}aja kao i studije saobra}ajno-ekonomskeopravdanosti za najve}e infrastrukturne projekte u oblasti èleznice i puteva koje su kreditirane od Svetske banke i Evropske investi-cione banke na prostoru biv{e Jugoslavije. Posebno treba ista}i da u radu Instituta veoma zna~ajno mesto zauzima nau~no-istraìva~kirad koji se nekada finansirao od strane odgovaraju}ih interesnih zajednica nauka i fondova (saveznih, republi~kih i osnovnih), a sadase finansira od strane Ministarstva za nauku i tehnolo{ki razvoj, Ministarstva za ìvotnu sredinu i prostorno planirawe iMinistarstva za saobra}aj.

U prethodnih pet godina Institut Saobra}ajnog fakulteta je ostvario uspe{nu saradwu sa eminentnim institucijama iz inostranstva kao{to su European Commission, The Urban Institut iz Va{ingtona, Aerodrom "Minhen", Tetraplan iz Danske, Eurocontrol iz Brisela, OBB AG, Be~,Austrija, Luka Bar, @eqeznice Crne Gore i Po{te Crne Gore.

U periodu od 2002. do 2005. godine nastavnici i saradnici Fakulteta u~estvovali su u 15 programa tehnolo{kog razvoja ~iji su rukovodio-ci bili nastavnici Saobra}ajnog fakulteta. U narednom ciklusu od 2005. do 2008. godine nastavnici Saobra}ajnog fakulteta rukovodilisu sa 9 projekata tehnolo{kog razvoja (angaòvano 77 istraìva~a), tri projekta iz programa energetske efikasnosti (angaòvano 22istraìva~a) i jednim projektom iz osnovnih istraìvawa (angaòvana tri istraìva~a). Za ciklus tehnolo{kih projekata Ministarstvau periodu 2008-2011. prihva}eno je 15 projekata tehnolo{kog razvoja na kojima je angaòvano 127 istraìva~a.

Tako|e, Institut uspe{no sara|uje i sa institucijama iz zemqe. To su: Putevi Srbije, Direkcije za gra|evinsko zemqi{te Beograda,Subotice, Ni{a, [apca, Ministarstvo unutra{wih poslova, Pokrajinski sekretarijat za privredu, Grad Beograd-Gradski sekretarijat zasaobra}aj, aerodromi u Beogradu i Ni{u, GSP Beograd, Direkcije za javni gradski prevoz, Republi~ka agencija za telekomunikacije itd.

Reference

• Capacity evaluation of Apron Taxilane Circle versus Standard Apron Crossing, Aerodrom Minhen, 2006.• RESET - Reduced Separation Minima (projekat je deo [estog okvirnog programa Evropske komisije), 2006-2010.• Analiza saobra}ajnih optere}ewa u zoni UMP-a, od ul. Omladinskih brigada do ul. Pa{trovi}eve, primenom transportnog modela

Beograda, Direkcija za gra|evinsko zemqi{te i izgradwu grada Beograda, 2006.• Ustupawe radova na izradi tehni~ke dokumentacije "Optimizacija saobra}ajnog re{ewa raskrsnice Pa{trovi}eva - UMP - novi rakovi~ki

put - ulaz u Sewa~ki tunel”, sa idejnim saobra}ajnim i gra|evinskim projektom, Direkcija za gra|evinsko zemqi{te i izgradwu grada Beograda, 2006. I

nsti

tucije

Saobra}ajn

og

fakul

teta

66


• Transportni model Beograda - III faza, Direkcija za gra|evinsko zemqi{te i izgradwu grada Beograda, 2006.• Studija Izbor lokacije za centralnu javnu garaù sa prethodnom studijom opravdanosti i generalnim projektom, JP "Direkcija za

izgradwu op{tine Subotica", 2006.• Studija povezivawa atraktivnih turisti~kih lokacija grada Beograda ì~arama i sli~nim sistemima i izrada generalnog projekta i

prethodne studije opravdanosti, Direkcija za gra|evinsko zemqi{te i izgradwu grada Beograda, 2006.• Studija bezbednosti saobra}aja sa detaqnom analizom ugroènih mikrolokacija i predlogom mera na Koridoru X, JP "Putevi Srbije",

Beograd, 2006.• Konsultantske usluge pri izradi prethodne studije opravdanosti sa generalnim projektom za novo mehanizovano pristani{te u Beogradu,

Direkcija za gra|evinsko zemqi{te i izgradwu grada Beograda, 2006.• Izrada Kriterijuma za kategorizaciju putne mreè Srbije, JP "Putevi Srbije", Beograd,2006.• Izrada Tehni~kih uputstava (propisa) o saobra}ajnoj signalizaciji i saobra}ajnoj opremi na javnim putevima, JP "Putevi Srbije", Beograd, 2006.• Studija stacioniranog saobra}aja u Ni{u, Grad Ni{, 2006.• Studija javnog gradskog i prigradskog prevoza putnika na teritoriji grada Ni{a, Grad Ni{, 2006.• Revitalizacija pruga i èlezni~kog putni~kog i robnog saobra}aja u ju`no-banatskom okrugu, Pokrajinski sekretarijat za privredu,

Novi Sad, 2006• Revitalizacija pruga i èlezni~kog putni~kog i robnog saobra}aja u zapadno-ba~kom okrugu, Pokrajinski sekretarijat za privredu, Novi Sad, 2006.• Projekat poboq{awa saobra}aja u Subotici, JP direkcija za izgradwu op{tine Subotice, 2007. • Economic performance indicators in support of mathematical Air Traffic Control (ATC) simulations (EPISMAS) (EUROCONTROL CRDS, 2007-2009)• Izrada studije razvoja modela logisti~ke funkcije u GSP Beograd, GSP, Beograd, 2007• Izrada studije optimizacije skladi{nog sistema u GSP Beograd, GSP, Beograd, 2007• Projekat za univerzalni servis u smislu Zakona o telekomunikacijama u Republici Srbiji i Strategije razvoja telekomunikacija u

Republici Srbiji od 2006. do 2007. godine, Republi~ka agencija za telekomunikacije, 2007.• Izrada projekta novog tarifnog sistema sa automatskom naplatom usluge u JGP, Grad Beograd-Gradska uprava, Direkcija za javni prevoz, 2007.• Izrada studije makroistraìvawa stradawa dece u saobra}aju u Beogradu u periodu od 2002-2006, Grad Beograd - Gradska uprava,

Sekretarijat za saobra}aj, 2007.• Izrada studije povezivawa sportskih objekata Beograda u sistem biciklisti~kog saobra}aja, sa elementima idejnih re{ewa za potrebe

Univerzijade 2009, Grad Beograd - Gradska uprava, Sekretarijat za saobra}aj, 2007.• Studija utvr|ivawa optimalne {irine pe{a~kog koridora u zavisnosti od intenziteta pe{a~kogtoka i nivoa opsluìvawa, Grad Beograd -

Gradska uprava, Sekretarijat za saobra}aj, 2007.• Intermodaler verkehr Serbien-Osterriech, OBB-Infrastruktur Betrieb AG, Wien, Osterriech, 2008.• Izrada Studije izvodqivosti kori{}ewa Aerodroma Berane za javni saobra}aj, Op{tina Berane, Crna Gora, 2008. • Logisti~ka integracija subjekata transportnog sistema regiona - u~e{}e intermodalnog transporta Crne Gore, Luka Bar A.D., 2008• Projekat poslovne, organizacione i marketin{ke transformacije Jat Airways, JAT Airwais, Beograd, 2008.• Izrada elaborata saobra}ajnog re{ewa svetlosnih obeleàvawa CATIIIb-Faza III: svetlosno vo|ewe vazduhoplova do pozicija po

platformi A i C na Aerodromu "Nikola Tesla", Beograd, JP Aerodrom "Nikola Tesla", 2008.• Izrada projekta odrìvosti trì{ta u Javnom gradskom prevozu putnika u Beogradu, Grad BeogradGradska uprava, Direkcija za javni

prevoz, 2008.• Izrada metodologije za formirawe i upravqawe bazom podataka o pru`nim prelazima na dràvnim putevima Republike Srbije, JP Putevi

Srbije, Beograd, 2008.• Izrada studije unapre|ewa sistema javnog gradskog i prigradskog transporta putnika u Subotici, JP Direkcija za izgradwu op{tine

Subotica, 2009.• Supporting Researsch on Climate-frendly Transport (REACT), projekat je deo Sedmog okvirnog programa Evropske komisije, 2009.I

nsti

tucije

Saobra}ajn

og

fakul

teta

67


• Modernisation of the railway line Trupale (Ni{)-Pre{evo-Border of Former Yugoslav Republic of Macedonia, European Commission, Brussels, 2009.• Analiza i procena radnih mesta u JKP Infostan, JKP Infostan, Beograd, 2009.• Odre|ivawe koli~ina emitovanih gasovitih zaga|uju}ih materija poreklom od drumskog saobra}aja primenom COPERT IV modela Evropske

agencije za ìvotnu sredinu, Ministarstvo ìvotne sredine i prostoornog planirawa, 2010.• Istraìvawe parametara kvaliteta prevozne usluge u GSP "Beograd" za 2010. godinu Gradsko saobra}ajno preduze}e "Beograd", 2010. • Saobra}ajna studija Leskovca, Urban Institute Washington, SAD, 2010.• Transtools 3 (projekat je deo Sedmog okvirnog programa Evropske komisije), 2011.

Institut Saobra}ajnog fakulteta danas predstavqa bazu nau~noistraìva~kog kadra i metodolo{kih dostignu}a ne samo za potrebeunapre|ewa nastavnog i nau~nog rada na fakultetu, nego i vode}u nau~nu ustanovu za oblasti svoje mati~nosti. Nastavnici i saradniciSaobra}ajnog fakulteta, nau~nim radovima i stru~nim projektima i studijama afirmisali su se i van granica na{e zemqe.

Nastavqaju}i tradiciju u nau~noistraìva~kom radu i saradwi sa privredom, sa doma}im i inostranim partnerima, InstitutSaobra}ajnog fakulteta }e pravovremenim odzivom na bitne komponente razvoja u oblastima koje pokriva, kao i rezultatima sopstvenihistraìvawa, u~estvovati u transformaciji klasi~nih vidova prevoza u savremene transportne sisteme na na{em prostoru, a mo`da i{ire. Primenom inteligentnih tehnologija, koncipirawem i razradom sopstvenih ra~unarskih programa, stvara}e jezgra informaciono-upravqa~kih kompleksa, sposobnih da u specifi~nim uslovima za razli~ite oblasti saobra}aja utvr|uju i realizuju optimalne planoveupravqawa procesima i razvojem. ”

68


Biblioteka Saobra}ajnog fakulteta

Biblioteka Saobra}ajnog fakulteta osnovana je 1950. godine. Mati~na je za oblast saobra}aja i transporta. Prostire se na 500 m2 korisnepovr{ine, ukqu~uju}i i ~itaonicu sa oko 60 korisni~kih mesta. U sklopu Bibliioteke su i 3 skladi{na depoa. Organizacija i na~in radaBiblioteke regulisani su wenim Pravilnikom i Poslovnikom.

U fondu Biblioteke se nalazi 20.255 primeraka stru~nih kwiga (12.450 naslova), od kojih je 29 naslova u elektronskom obliku, a 376 jedini-ca u okviru 4 legata osniva~a Fakulteta. Osim kwiga, fond Biblioteke obuhvata 692 naslova ~asopisa sa oko 140.000 jedinica, 255magistarskih teza, 130 doktorskih disertacija i 5460 diplomskih i zavr{nih radova.

Od maja 2007. godine Biblioteka je postala depozitni fond Me|unarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo (ICAO). Ovaj depozit~ine svi dokumenti iz kataloga Organizacije i trenutno ih ima 275. Biblioteka Saobra}ajnog fakulteta je jedina javno dostupna bibliotekau regionu Jugoisto~ne Evrope koja ih poseduje. Fondovi Biblioteke se popuwavaju kupovinom, poklonom i razmenom. Na osnovu zahteva na-stavnika i saradnika kupuju se potrebne, doma}e i strane, monografske i serijske publikacije. Fondovi Biblioteke su pretraìvi pomo}uelektronskog, kao i autorskog i predmetnog lisnog kataloga.

Teì{te rada stru~ne slu`be Biblioteke u proteklom periodu bilo je na formirawu bibliografske baze podataka, odnosno preno{ewukompletnog bibliote~kog fonda na elektronski medij. Tako je, jo{ pre 20 godina, celokupan fond Biblioteke bio raspoloìv u oblikubibliografskih baza podataka formiranih u programu CDS/ISIS (UNESCO), a po~etkom {kolske 2010/11. godine u upotrebu je uvedena novasoftverska platforma za upravqawe fondom i poslovawem Biblioteke. Ova softverska platforma koristi napredne Internettehnologije i podrazumeva upotrebu bar-koda. Korisnici su dobili novi OPAC servis za pretraìvawe bibliografskih baza podataka, au pripremi je mogu}nost kori{}ewa pristupa doktorskim disertacijama, magistarskim, diplomskim, master i zavr{nim radovima u elek-tronskom obliku. Navedene baze pretraìve su u okviru lokalne ra~unarske mreè, sa 2 korisni~ka terminala, a od januara 2011. godineomogu}en je i pristup preko Interneta.

Zahvaquju}i osnivawu Konzorcijuma biblioteka Srbije za objediwenu nabavku (KOBSON), korisnicima sa IP adresa Univerziteta omogu}enje besplatan pristup najzna~ajnijim svetskim elektronskim bazama podataka koje sadrè veliki broj naslova ~asopisa i kwiga iz svihoblasti nauke. Septembra 2004. godine Biblioteka Saobra}ajnog fakulteta se prikqu~ila projektu Virtuelne biblioteke Srbije (VBS), tj.jedinstvenom uzajamnom online informacionom sistemu svih biblioteka Srbije COBISS.SR. Do sada su u bazu unete sve monografske publi-kacije iz fonda Biblioteke izdate od 1990. godine. ”

Inst

itu

cije

Sao

bra}

ajnog

fak

ulte

ta

69


Izdava~ka delatnost FakultetaIzdava~ka delatnost Saobra}ajnog fakulteta oformqena je skoro kad i Saobra}ajni fakultet Univerziteta u Beogradu. Po Statutu, uokviru delatnosti visokog obrazovawa, Fakultet obavqa, pored nau~noistraìva~ke, ekspertsko konsultantske i izdava~ku delatnost.Obezbe|ewe kvaliteta nastavne literature deo je strategije Fakulteta za poboq{awe nastave i procesa obrazovawa na Fakultetu.

U okviru postoje}eg Statuta Saobra}ajnog fakulteta i sistematizacije radnih mesta izdava~ka delatnost nema posebno izdvojeno mesto.Vodi se kao deo zajedni~kih slu`bi. Ostvaruje se kroz Slu`bu za podr{ku obrazovawu i nau~noistraìva~kom radu - deo izdava~ka delat-nost i radi po organizacionoj {emi koja je regulisana Pravilnikom o uxbenicima i izdava~koj delatnosti. Osnovne komponente organiza-cione {eme su:

A) Programski deo- Nastavno-nau~no ve}e- Ure|iva~ki odbor- Glavni i odgovorni urednik

B) Tehnolo{ki deo- tehni~ki urednik- priprema i prelom teksta- {tampawe publikacije

V) Prodajno-propagandni deo.

Izdava~ka delatnost je u proteklom periodu pratila osnovne aktivnosti Saobra}ajnog fakulteta.Kao takva predstavqala je i predstavqa oslonac Fakulteta u wegovim primarnim funkcijama.

Tokom svog razvoja i trajawa prolazila je kroz razne faze. Brojno stawe zaposlenih i wihova kvali-fikaciona struktura se tokom proteklih godina mewala, kako u smislu broja zaposlenih tako iwihove {kolske, stru~ne spreme i specijalnosti.

Imaju}i u vidu nove osnovne razvojne pravce Fakulteta, wegovu unikatnost na na{em nau~no nas-tavnom prostoru, izdava~ka delatnost Fakulteta se u proteklim godinama tim zahtevima ve}imdelom prilagodila.

Izvr{ena je unifikacija izdawa prema odgovaraju}im standardima, stroga kontrola tiraà, pre{lose na kompjuterizovanu pripremu i prelom teksta, regulisana su autorska prava i sprovedena jeneophodna obuka kadrova. Tako|e je nabavqena savremena oprema {to je omogu}ilo znatno pojefti-wewe tro{kova pripreme i {tampawa kwiga.

Izdawa Fakulteta se publikuju na jednom od pisama (}irili~nom ili latini~nom) u skladu sa opre-deqewem autora.

Uvedena je obaveza autora da uz rukopis dostavi spisak kori{}enih pojmova iz oblasti koju tretirauxbenik na srpskom, engleskom i nema~kom ili ruskom jeziku (po izboru autora).

Rukopisi se publikuju po principu "prvi stigao prvi opsluèn", od koga se ponekad odstupa da bivisoko traène kwige stigle do korisnika po~etkom odgovaraju}eg semestra.

Zajedni~ki rezultat, autora i Fakulteta, predstavqa pove}awe broja naslova iz godine u godinu. Na{aizdawa i na{a izdava~ka delatnost u{li su u katalog izdava~a. U~e{}e na Beogradskom sajmu kwiga posta-lo je tradicionalno. Pored toga kwige se izlaù i prodaju i za vreme tematskih savetovawa i skupova.

70

Saobra}ajni fakultet - 60 godina u pokretuI

nst

itu

cije

Sao

bra}

ajnog

fak

ulte

ta

Izdava~ka delatnost Saobra}ajnog fakulteta publikuje uxbeni~ku literaturu, monografije, ~asopise, studije i projekte, zbornike radovasa simpozijuma i stru~nih skupova iz oblasti saobra}aja, transporta i komunikacija. Tokom proteklih decenija publikovala je preko 700naslova. Zahvaquju}i doskora{wem postojawu sopstvene {tamparije, kwigoveznice i Centra za kompjutersku pripremu rukopisa u protek-lim godinama, osim velikog broja publikovanih naslova, Fakultet je studentima i zaposlenima obezbe|ivao i druge {tampane materijalepotrebne za efikasniju realizaciju studijskih programa.

Trenutno je u slu`bi zaposleno 4 radnika. Zbog poznate materijalne situacije, u proteklom periodu nije se pristupilo popuwavawu rad-nih mesta koja su ostala upra`wena nakon odlaska radnika u penziju, te je tako u godini obeleàvawa {ezdesetogodi{wice osnivawa pre-stala da funkcioni{e {tamparija Fakulteta.

Izdawa Saobra}ajnog fakulteta mogu se nabaviti u fakultetskoj prodavnici kwiga i putem katalo{ke prodaje.

U narednom periodu, a u skladu sa orijentacijom Fakulteta, planira se:

- intenzivnija orijentacija ka multimedijalnom izdava{tvu kako bi Slu`ba, pa samim tim i Fakultet, mogla da prati nove tendencije u ovoj oblasti, {to bi dovelo do smawewa tro{kova publikovawa uxbeni~ke literature, a krajwim korisnicima bi literatura bila pristupa~nija, i po sadràju koji se lak{e u ovakvim izdawima inovira, i naravno po ceni;

- obezbe|ewe uxbeni~ke literature koja pomaè efikasniju realizaciju studijskih programa;

- afirmacija saobra}ajne struke i nauke, tj. nau~nih disciplina koje se kroz publikovana izdawa tretiraju, pro{irewe saznawa o saobra}ajnoj struci i nauci i wenoj ulozi u dru{tvu;

- pored pa`we koja se posve}uje pripremi i {tampawu, planira se posve}ivawe ve}e pa`we boqem plasmanu i marketingu, odnosno prodaji na{ih izdawa. U toku je formirawe baze podataka zainteresovanih organizacija, institucija i pojedinaca. To }e, naravno, dovesti do ve}eg popularisawa na{e izdava~ke delatnosti, daqe afirmacije Fakulteta kao celine i autora pojedinih izdawa;

- iznalaèwe mogu}nosti distribucije na{ih izdawa na teritorije biv{ih republika gde postoji veliko interesovawe za na{om stru~nom literaturom;

- stvarawe mogu}nosti ponude usluga pripreme i {tampe drugim fakultetima, u periodima kada za to ima slobodnih kapaciteta, ~ime bi mogla da se ostvare zna~ajna finansijska sredstva koja bi bila upotrebqena za razvoj izdava~ke delatnosti, a samim tim i Fakulteta kao celine. ”

71


Ra~unarski centar Fakulteta

Ra~unarski centar Saobra}ajnog fakulteta (RCSF) postoji u razli~itim oblicima jo{ od 1985. godine, kao rezultat saradwe Saobra}ajnogfakulteta i preduze}a EI HoneyWell. Tada je formiran MainFrame sistem, koji je kori{}en u operativne svrhe (poput obrade podataka zarazli~ite potrebe), nau~na istraìvawa nastavnog osobqa, kao i za potrebe nastavnog procesa. Prvi upravnik Ra~unarskog centra je bioprof. dr Milorad Stanojevi}, a 1986. godine na mesto prvih sistem operatera dolaze Branka Jovanovi} i Predrag ]iri}.

U svom prvobitnom obliku Ra~unarski centar je radio do 1995. godine, kada je kupqen i prvi PC ra~unar (tipa Intel 486), sa kojim je izapo~eta era transformacije infrastrukture u oblik koji je zasnovan upravo na ovoj klasi ra~unara. U narednim godinama popuwavaju seprostorije ra~unarskog centra novim PC ra~unarima, donacijama od javnih preduze}a @eleznice Srbije i PTT Srbija. Ovi ra~unari suimali veliku va`nost za studente Fakulteta, jer su bili nameweni za izradu seminarskih i doma}ih radova, u~ewe i ve`bawe.

Istovremeno, {kolske 1996/97. godine, uspostavqa se prvastalna popre~na veza sa Ra~unarskim centromUniverziteta u Beogradu (propusne mo}i 128kb/s), a zatim,uz pomo} profesora Boìdara Radenkovi}a sa Fakultetaorganizacionih nauka, instalira se prvi Unix server, saprvim e-mail nalozima za zaposlene na Saobra}ajnomfakultetu.

Uskoro se formira i prva lokalna ra~unarska mreà,kori{}ewem koaksijalnog kabla i BNC prikqu~aka. 1997.godine zapo{qava se prvi profesionalni administratormreè, Jovan Milo{evi}, a zatim i Slavi{a A}imovi}.Tada prvi put Internet postaje javno dostupan svim stu-dentima i zaposlenima na fakultetu, dodu{e samo uprostorijama ra~unarskog rentra. Uvode se mre`niservisi DNS, DHCP, telnet...

Nedugo zatim, uz angaòvawe tada{weg prodekana za na-stavu i vr{ioca du`nosti dekana, profesora MilanaMarkovi}a, nabavqa se ve}i broj ra~unara IBM Pentium I,pa se formira prva ra~unarska u~ionica u sali 115. Zatimse kupuje prvi zvani~ni softver, AutoCAD 14, koji se uvodiu nastavu od 1998/99. godine. Tako|e, obezbe|ena je islu`bena podr{ka za servere Microsoft Back Office. Uvodise domen kontroler (DC) i formiraju se i pojedina~ni igrupni mre`ni profili kojima se kontroli{u prava kori-snika na mreì.

Ra~unarski centar dobija nove prostore u sali 114, a uskoro se formira i druga ra~unarska u~ionica, povezuje se u mreù InstitutSaobra}ajnog fakulteta, Dekanat, Studentska slu`ba... Zapo{qava se Slobodan Joci}, jo{ jedan administrator mreè.

U periodu od 1999. do 2001. godine na Saobra}ajnom fakultetu rapidno raste broj PC ra~unara, a sa tim i potreba za lokalnomra~unarskom mreòm koja bi povezala sve lokacije u zgradi Fakulteta. Iste godine, du`nost rukovodioca Centra preuzima prof. drDragutin Kosti}. Zbog potrebe za radom u mre`nom okruèwu, 2002. godine dolazi do realizacije projekta velike lokalne ra~unarskemreè kapaciteta 520 portova i opti~kom gigabitnom ki~mom, pri ~emu je na ovoj mreì broj radnih stanica, koje su umreène, porastao

72


nst

itu

cije

Sao

bra}

ajnog

fak

ulte

ta

na pribli`no 110. Istovremeno, kapa-citet veze sa Internetom je poja~an na512 kbps. Jovan Milo{evi} i SlobodanJoci} prelaze u Majkrosoft, a na wihovomesto dolaze Slobodan Mitrovi} iPredrag Milosavqevi}, koji prelazi udrugu kompaniju godinu dana kasnije.

Prof. dr Milorad Vidovi} preuzimadu`nost rukovodioca Centra 2004. godine.U naredne dve godine, Ra~unarski centar}e pustiti u rad ve}i broj inoviranihmre`nih servisa, me|u kojima se, porednavedenih nalaze i inovirani e-mail i web-mail servis, sa inkorporiranom za{titom,kao i Web proxy. Stepen mre`ne za{tite sezna~ajno uve}ao pu{tawem u rad hardver-skog sistema firewall ure|aja.

Lokalna ra~unarska mreà dobija 2005.godine, opti~ku vezu sa Internetom, kojaima gigabitni kapacitet prema mreìakademske zajednice. U toku 2006. godine,Ra~unarski centar pu{ta u rad inoviranifakultetski veb-sajt, baziran na upotrebiCMS tehnologija. Poja~ana verzija ovogsajta }e biti pu{tena ve} naredne godine,kada }e biti pu{ten u rad i prvi e-learningservis namewen studentima osnovnihstudija. Ovaj servis postaje veoma popu-laran u naredne dve godine, zbog ~ega }e u2009. godini biti pu{teni i e-learningservisi nameweni master i doktorskim studijama. U ovom periodu dolazi i do finalizacije razvoja sistema anti-spam za{tite fakul-tetskog sistema elektronske po{te, koji postiè zapaène rezultate u radu. Iste godine u okviru prostora Fakulteta pu{ten je u rad ibeì~ni pristup Internetu. Doc. dr Nikola Kneèvi} preuzima du`nost rukovodioca Centra 2010. godine. Iste godine je formiran i kon-cept video-konferencijskog sistema op{te namene. Danas, Ra~unarski centar i daqe radi na permanentnom razvoju novih generacijamre`nih i Internet servisa namewenih za upotrebu u drugoj dekadi 21. veka, a koji treba da omogu}e savremen pristup edukativnim iistraìva~kim procesima koji se odvijaju na Saobra}ajnom fakultetu. ”

73


Studije kao mo`da najlep{i period ìvota, vreme radosti, nada, entuzijazma, pored u~ewa nosi sobom puno toga {to kasnije ostane u naj-draìm se}awima i ono {to kasnije bude obojeno najtoplijim bojama. Opisati period studirawa zna~i opisati, ne samo ono {to ~ujemo napredavawima, doìvimo na ispitima, ve} i ono {to smo doìveli na ekskurzijama, u neformalnim druèwima i ono {to smo videli iosetili ba{ zato {to smo studenti. Ipak, ìvot studenta, svaki student nosi u sebi i on je wegov i ne}emo ga niti moèmo opisivati. Zato}emo napisati {ta jo{ sem u~ewa, slu{awa predavawa, polagawa ispita studenti Saobra}ajnog fakulteta rade ili mogu da rade.

Studentski parlament Saobra}ajnog fakulteta

U duhu Bolowskog procesa, a prema Zakonu o visokom obrazovawu, predvi|eno je formirawe Studentskog parlamenta.Studentski parlament je organ fakulteta preko kojeg studenti ostvaruju svoja prava i {tite svoje interese na fakultetu.

Studentski parlament je zvani~ni organ fakulteta koji se bavi studentskim pitawima i re{avawem svih studentskihproblema, za{titom prava studenata, unapre|ewem studentskog standarda, organizuje i sprovodi programe vannas-tavnih aktivnosti, ostvaruje studentsku me|ufakultetsku i me|unarodnu saradwu itd.

Prvi Studenstski parlament Saobra}ajnog fakulteta konstituisan je u decembru 2006. godine. Studentski parlamentSaobra}ajnog fakulteta broji 15 ~lanova iz reda studenata. Mandat ~lanova Studentskog parlamenta je godinu dana, aizbori se odràvaju u aprilu mesecu. Studentski parlament predlaè studenta prodekana i delegira predstavnike stu-denata u Savetu fakulteta, Nau~no nastavnom ve}u i razli~itim komisijama koje se bave studentskim pitawima. Sedi{teStudentskog parlamenta Saobra}ajnog fakulteta je u kabinetu 227 na drugom spratu zgrade Fakulteta.

Studentski parlament svoj rad sprovodi u okviru slede}ih resora:1. Resor za nastavu i studentska pitawa2. Resor za me|unarodnu i me|ufakultetsku saradwu3. Resor za saradwu sa privredom4. Resor za promociju i odnose sa javno{}u5. Resor za sport6. Resor za studentski standard i vannastvane aktivnosti

EATS Beograd

EATS Beograd predstavqa lokalnu grupu me|unarodne organizacije EATS (European Association of Transport Students).To je mlada studentska organizacija koja okupqa sada{we i biv{e studente Saobra}ajnog fakulteta, kao i ostalestru~wake saobra}ajne struke. Organizacija je zvani~no registrovana juna 2009. godine, a weni osniva~i su studentiSaobra}ajnog fakulteta u Beogradu. Ciq organizacije je da pomogne svim studentima Saobra}ajnog fakulteta da {tolak{e napreduju u struci, da do|u da aktuelne i najboqe literature, da ostvare kontakte sa {to vi{e studenata i

mladih stru~waka iz svoje oblasti, kao i da ostvare kontakte sa potencijalnim poslodavcima. Radi ostvarivawa svojih ciqeva, organizaci-ja realizuje razli~ite projekte i sara|uje sa drugim studentskim organizacijama i kompanijmama iz privrede. Organizacija je okrenuta stu-dentima svih obrazovnih profila iz svih oblasti saobra}aja, transporta i telekomunikacija koji postoje na fakultetu.

Savez studenata Saobra}ajnog fakulteta (SSSF)

Kao samostalna interesna dru{tvena organizacija studenata Saobra}ajnog fakulteta, SSSF postoji od 1996. godine.Kvalitetnija nastava, efikasniji obrazovni i nau~ni sistem, poboq{awe standarda studenata, sadràjniji i kvalitet-niji ìvot studenata, samo su neki od ciqeva i zadataka SSSF-a. Radi ostvarivawa svojih ciqeva i zadataka SSSF

sara|uje sa svim studentskim organizacijama u zemqi i inostranstvu. SSSF je organizaciono povezan i sa najstarijom studentskom organizacijomu regionu, Savezom studenata Beograda. Stu

den

ske

orga

nizac

ije

Fak

ulte

ta

74


U okviru SSSF-a postoji i Sekcija za pomo} i dotacije studentimaSaobra}ajnog fakulteta (SPIDS). Pri upisu {kolske godine stu-denti pla}aju odre|enu svotu novca za SPIDS, koji im omogu}avadotirana letovawa i zimovawa, kao i mogu}nost poha|awarazli~itih zanimqivih ekskurzija i izleta koji se organizuju podpokroviteqstvom SSSF-a. Ova sekcija pomaè studentima kojinemaju mogu}nosti da plate le~ewe, studirawe ili su u te{kojmaterijalnoj situaciji.

Sportsko udruèwe "Saobra}ajac"

U novembru 2002. godine, polaze}i od uspeha fudbalera, odboj-ka{a, {ahista, ko{arka{a, karatista i svih drugih, na Fakultetu jeregistrovano Sportsko udruèwe studenata Saobra}ajnog fakulte-ta "Saobra}ajac", ~ija su vrata otvorena za nove ideje, ~lanove iekipe. Sportsko udruèwe "Saobra}ajac" nalazi se u prizemquzgrade Fakulteta u kabinetu 037. U sastavu sportskog udruèwanalaze se fudbalska, odbojka{ka i ko{arka{ka mu{ka i ènskaekipa, i rukometni tim. Tako|e postoji i veoma aktivna karete sek-cija, kao i {ahovska sekcija.

U decembru 2008. godine osnovana je ragbi 13 sekcija Saobra}ajnogfakulteta koja se takmi~i u Univerzitetskoj ragbi 13 ligi.

Dugi niz godina na Saobra}ajnom fakultetu postoje studentskesportske ekipe koje su uspe{no predstavqale Fakultet u sportskimtakmi~ewima. Poznati su uspesi sportskih ekipa Saobra}ajnogfakulteta na takmi~ewima Univerziteta u Beogradu u malom fud-balu, ko{arci, rukometu, zatima na Saobra}ijadama godi{wimsusretima studenata saobra}ajnih fakulteta iz regiona, itd. ”

Jedan od starih brojeva lista studenata Saobra}ajnog fakulteta “Taqige”

75


4.Studije na Saobra}ajnom fakultetu nekad i sad

76


Osnovne studije

Mnogobrojne promene i reforme kroz koje fakultet prolazi od svog osnivawa, streme}i ka kvalitetnom i efikasnom obrazovawu koje ideu korak sa savremenim trendovima u svetu, neminovno su zahtevale razli~ite promene i prilago|avawa nastavnih planova i programa, alii organizacije fakulteta kojom su se te promene mogle pratiti i sprovoditi.

Prvi nastavni plan iz 1950/51. {kolske godine, po kome je zapo~eta nastava na Visokoj saobra}ajnoj {koli, bio je sastavqen uglavnom pouzoru na saobra}ajno visoko {kolstvo u Sovjetskom savezu (SSSR). Pri tome, nije bilo o{tre podele na pojedine grane saobra}aja (kao uSSSR-u), ve} se nastojalo da se obrazuje op{ti profil saobra}ajnog inèwera, uz blagi otklon ka èlezni~kom, drumskom ili vodnom sao-bra}aju, tek od sedmog semestra, kroz predmete koji obuhvataju gradivo iz prevoznih sredstava, saobra}ajnica i organizacije prevoèwapo pojedinim vidovima. Usmerewe ka specifi~nostima pojedinih vidova saobra}aja otelotvoruje se i u procesu izrade diplomskog rada utoku desetog semestra. Svi ostali predmeti, kako oni op{teobrazovni tako i stru~ni, bili su zajedni~ki za sve studente. Pored toga,obaveza svih studenata, bez obzira na usmerewe, bila je da savladaju gradivo iz organizacije prevoèwa u svakom od pomenutih vidovasaobra}aja.

U periodu nakon ukidawa Visoke saobra}ajne {kole, nastava i ispiti na Samostalnom saobra}ajnom odseku Velike tehni~ke {kole odvija-ju se po istom planu, sve do {kolske 1954/55. godine kada je izvr{en upis novih studenata u V semestar. Po{to su novi studenti dolazilisa znawima iz op{teobrazovnih predmeta ve} usvojenim na srodnim tehni~kim fakultetima, do{lo je do reforme prvog nastavnog plana.Iako je predvi|en upis studenata u peti semestar, naveden je i nastavni plan prve i druge godine studija identi~an nastavnom planuMa{inskog fakulteta. Najkorenitija izmena odnosila se, me|utim, na ukidawe prethodno uvedenog usmeravawa saobra}ajnih inèwera kapojedinim vidovima saobra}aja. Novim nastavnim planom Samostalnog saobra}ajnog odseka Ma{inskog fakulteta, iz 1954/55. godineobrazuje se samo op{ti profil saobra}ajnog inèwera, nastavni plan je u pogledu broja predmeta i radnog optere}ewa redukovan, a uvodese i predmeti iz oblasti nau~ne organizacije rada i odràvawa prevoznih sredstava.

U nastavnom planu Samostalnog saobra}ajnog odseka pri Ma{inskom fakultetu iz 1958. godine, se od tre}e godine ponovo uvode smerovi(èlezni~ki, drumski i vodni), kao i novi predmeti, ''Osnove saobra}aja'' (posebno za èlezni~ki, drumski i vodni saobra}aj) koji studen-tima usmerenim na pojedine vidove saobra}aja, pruàju neophodna znawa iz ostalih saobra}ajnih grana. Uvodi se i predmet ''Osnovivazdu{nog saobra}aja'', obavezan za sve studente. Tako|e, uvode se i novi predmeti iz oblasti elektrotehnike i radio telekomunikacija,transporta cevima, unutra{weg transporta, regulisawa i bezbednosti drumskog saobra}aja i garaà i servisa. U odnosu na prethodna dva,ovim nastavnim planom predvi|a se osmosemestralna nastavu, a deveti semestar je predvi|en za izradu diplomskog rada. Smaweno je ioptere}ewe studenata, tako da nedeqni broj ~asova ne prema{uje 30.

Izmene nastavnog plana Samostalnog saobra}ajnog odseka pri Ma{inskom fakultetu {kolske 1959/60. inicirane su ponovnim konceptomprelaska na upis studenata u prvu godinu, {to uglavnom uti~e na promene u pripremnom delu studija, u prvoj i drugoj godini.

Prerastawe Samostalnog saobra}ajnog odseka u Saobra}ajni fakultet 1960/61. {kolske godine, dovelo je i do novog nastavnog plana kojimse ponovo uvode osmosemestralne studije, ali i koncept dvostepene nastave koji podrazumeva da student koji zavr{i prvi stepen studijau trajawu od dve godine sti~e zvawe pogonskog inèwera saobra}aja. I u ovom nastavnom planu zadràn je koncept usmeravawa po sao-bra}ajnim granama, ali se pored postoje}ih odseka za èlezni~ki, drumski i vodni saobra}aj, na kojima je uveden i pomenuti konceptdvostepenih studija, osnivaju novi odseci: za vazdu{ni, gradski i PTT saobra}aj. Me|utim, jedino je Odsek za vazdu{ni saobra}aj zapo~eosa izvo|ewem nastave, pa je prvu generaciju studenata upisao {kolske 1960/61. godine.

Nas

tava

nek

ad

77


Nastavni plan Visoke saobra}ajne {kole 1950/51. {kolske godine (~asova predavawa + ve`bi nedeqno)

78


[esti po redu nastavni plan donosi se ve} naredne 1961/62. {kolske godine. I u ovom planu je nazna~en Odsek za PTT saobra}aj koji,me|utim, jo{ nije po~iwao sa radom. Novi statut Saobra}ajnog fakulteta iz 1964. godine sadrì uglavnom pre~i{}eno izdawe nastavnogplana iz 1960/61. godine, bez gradiva predvi|enog za odseke za gradski i PTT saobra}aj.

Slede}a izmena nastavnog plana izvr{ena je {kolske 1966/67. godine i ona je bila vi{e formalnog karaktera uslovqena prelaskom sa ste-penovane na kontinuiranu nastavu {to je zahtevalo pomerawa u redosledu predmeta. Osnovna nastava traje osam semestara s devetimsemestrom za izradu diplomskog rada. Ovim nastavnim planom predvi|eno je formirawe Centra za vanredno studirawe u trajawu od dvegodine za spremawe stru~waka sa vi{om spremom za drumski i gradski saobra}aj.

Nastavnim planom ~ija je primena po~ela {kolske 1971/72. godine predvi|eno je usmeravawe na {est odseka: Odsek za èlezni~ki saobra}aji transport, Odsek za drumski i gradski saobra}aj i transport sa smerovima - saobra}ajnim i transportnim, Odsek za re~ni i pomorski sao-bra}aj, Odsek za vazdu{ni saobra}aj i transport, Odsek za tehnologiju robnih manipulacija i specijalne vidove transporta, i Odsek za PTTsaobra}aj. Nastava traje devet semestara s desetim semestrom za izradu diplomskog rada. Po ovom nastavnom planu predvi|ena je i poseb-na nastava u trajawu od dve godine (~etiri semestra) za nivo vi{e spreme na slede}im usmerewima: Drumski i gradski saobra}aj i trans-port, Re~ni saobra}aj i Vazdu{ni saobra}aj.

Od {kolske 1977/78. godine primewuje se novi nastavni plan (deseti po redu) sa osnovnim karakteristikama: nastava se izvodi u osamsemestara sa devetim za izradu diplomskog rada, postoji mogu}nost stepenastog studirawa na pojedinim odsecima. Odsek za tehnologijurobnih manipulacija i specijalne vidove transporta promenio je naziv u Odsek za integralni i industrijski transport.

Prvi stepen studija (nastava za sticawe vi{e {kolske spreme u trajawu od ~etiri semestra) organizovana je na slede}im usmerewima:Odsek za drumski i gradski saobra}aj i transport, Odsek za re~ni i pomorski saobra}aj i Odeqewe za kontrolu letewa, Odseka za vazdu{nisaobra}aj i transport. Nastava na II stepenu studija (od petog do osmog semestra) organizovana je na svim odsecima, osim na Odseku zavazdu{ni saobra}aj i transport.

Jedanaesti nastavni plan primewuje se od {kolske 1988/89. (sa korekcijama od 1990/91.). Nastava po ovom planu odvija se u devet semestara,a deseti je predvi|en za izradu diplomskog rada. Za razliku od prethodnog nastavnog plana, nastava na Odseku za drumski i gradski sao-bra}aj je jedinstvena, tj. ne postoji saobra}ajno i transportno usmeravawe. Isto tako, na Fakultetu vi{e nema nastave na I, odnosno II ste-penu studija.

Dvanaesti nastavni plan, usvojen 2000. godine, karak-teri{e inovacija nastavnih programa zasnovana na savre-menim dostignu}ima saobra}ajne struke i nauke. Na Odsekuza PTT saobra}aj uvedena su dva usmerewa: Smer zapo{tanski i Smer za telekomunikacioni saobra}aj. NaOdseku za integralni i industrijski transport je u~iwenposeban napor tako da su nastavni planovi i programikorenito izmeweni, shodno promenama u svetu, a nazivOdseka je promewen u Odsek za logistiku. Statut fakulte-ta je predvi|ao na Odseku za drumski i gradski saobra}ajdva usmerewa (saobra}ajni i transportni) - nastavni planOdseka je jedinstven, s tim {to se studenti usmeravaju krozizborne predmete. Prema ovom Nastavnom planu studijetraju 5 godina. Posle zavr{ene prve godine studenti bira-ju jedan od odseka: @elezni~ki saobra}aj i transport,Drumski i gradski saobra}aj i transport, Vodni saobra}aj itransport, Vazdu{ni saobra}aj i transport, Logistika,Odsek za po{tanski i telekomunikacioni saobra}aj sa

Broj diplomiranih inèwera saobra}aja po decenijama od osnivawaSaobra}ajnog fakultetaN

asta

va n

ekad

79


smerovima za po{tanski i telekomunikacioni sao-bra}aj. Prema napred navedenim nastavnimplanovima, osnovne studije su trajale ~etiri i po(u dva navrata) ili pet godina.

Do sada (zakqu~no sa krajem 2010. godine) je diplomi-ralo blizu 6000 studenata. Slika na prethodnojstrani prikazuje broj diplomiranih inèwera sao-bra}aja po decenijama od osnivawa Fakulteta. Slikadesno prikazuje broj diplomiranih inèwera poodsecima (“po starom” programu), od osnivawaSaobra}ajnog fakulteta (drumski, èlezni~ki ivodni), odnosno pojednih Odseka (vazdu{ni, PTT ilogistika su kasnije zapo~eli sa radom).

Na slici dole prikazan je broj diplomiranihinèwera saobra}aja po godinama u posledwojdeceniji. Kao {to se moè videti sa slike, brojdiplomiranih inèwera se znatno pove}aoposledwih godina. Posledwe dve godine diplomi-ralo je preko ~etiri stotine studenata nagodi{wem nivou, {to je rezultat studija "postarom" i "po novom" - Bolowskom programu.

U teku}oj {kolskoj godini (2010/2011) na osnovnimstudijama upisano je ukupno oko 2000 studenata(sve godine). ”

Poslediplomske studije

Poslediplomske studije za sticawe zvawa magi-stra prvi put se uvode na Saobra}ajnom fakultetu1969. godine. U prvom periodu kandidati su se upi-sivali svake druge ili tre}e godine, na jedan odpet smerova: drumski i gradski saobra}aj,èlezni~ki saobra}aj, re~ni i pomorski saobra}aj,vazdu{ni saobra}aj i tehnologija robnih manipu-lacija i specijalni vidovi transporta. Studije sutrajale dve godine odnosno ~etiri semestra, i totri nastavna semestra, a posledwi ~etvrti se-mestar je bio namewen izradi magistarske teze.Prva dva semestra su bila zajedni~ka za svesmerove, pri ~emu su studenti u prvom semestru

Broj diplomiranih inèwera saobra}aja po odsecima od osnivawaSaobra}ajnog fakulteta, odnosno pojedinih Odseka

Broj diplomiranih inèwera saobra}aja u posledwoj deceniji

80


slu{ali matemati~ke predmete, a u drugom teorijske.Tre}i semestar je sadrào stru~ne predmete, sa listeodgovaraju}eg smera. Po ovom programu od{kolovano jeukupno devet generacija poslediplomaca.

Dvadeset godina kasnije Saobra}ajni fakultet nudi 19smerova - profila magistara. Od 1989. godine svakegodine se upisuje nova generacija poslediplomaca.Pove}awe broja smerova dovela je do smawewa brojastudenata po profilima, pa je dominantan bio men-torski oblik studirawa. Na mawem broju predmeta jedràna Eks-katedra nastava (to su bili uglavnom zajed-ni~ki predmeti u prvom semestru). Za sticawe akadem-skog naziva magistar tehni~kih nauka, student je moraoda poloì devet ispita, sa liste obaveznih iizbornih predmeta i da odbrani magistarsku tezu.

Slede}a reforma poslediplomske nastave izvr{ena je1998. godine i tada je utvr|eno devet smerova: Upravqawerazvojnim i tehnolo{kim procesima na èleznici,Drumski i gradski transport, Planirawe i regulisawedrumskog i gradskog saobra}aja, Preventiva i bezbednostu drumskom saobra}aju i transportu, Tehnolo{ko projekto-vawe i planirawe u vodnom saobra}aju, Vazdu{ni sao-bra}aj i transport, Logisti~ki sistemi, Po{tanski itelekomunikacioni saobra}aj i Menaxment u saobra}aju itransportu. Za sticawe akademskog naziva magistartehni~kih nauka, student je morao da poloì sedam nas-tavnih predmeta, sa liste obaveznih i izbornih predmetai da odbrani magistarsku tezu.

Na slici gore prikazan je broj upisanih poslediplomacapo generacijama. Moèmo uo~iti da je blizu pedeset stu-denata u proseku upisivano po generacijama. Maksimalanbroj upisanih je bilo u prvoj generaciji (77 studenata).Zatim sledi 19. generacija sa 76 studenata i naredna 20.generacija sa 73 studenta, {to je rezultat posebnog ugovo-ra Saobra}ajnog fakulteta sa Po{tanskom {tedionicomBeograd i smera Menaxment u saobra}aju i transportu kojije osnovan 1994. godine. Posledwa generacija koja je bilaupisana na poslediplomske studije za sticawe zvawa ma-gistra tehni~kih nauka bila je 26. generacija poslediplo-maca, i to je bilo {kolske 2005/2006. godine. Od tada dvo-godi{we magistarske studije ne postoje. Zakonom o izme-nama i dopunama Zakona o visokom obrazovawu iz 2010.godine, odbrana magistarske teze kandidata poslediplom-skih studija "po starom" je omogu}ena do kraja {kolske2013/2014. godine. Prvi poslediplomac je magistrirao

Broj upisanih poslediplomaca po generacijama

Ukupan broj magistara po decenijamaN

asta

va n

ekad

81


1972. godine, a zakqu~no sa krajem 2010. godine magistriralo jeukupno wih 248. Na slici na prethodnoj strani dole prikazanje broj odbrawenih magistarskih teza po decenijama. Udeoèna magistara u ukupnom broju magistara je 30 procenata. Uperiodu od 1972 do 2004. godine, zastupqenost èna je bilasvega 20 procenata u ukupnom broju magistara, ali od 2005.godine je izuzetno porastao broj èna magistara. ”

Doktorske disertacijePrva doktorska disertacija na Saobra}ajnom fakultetu jeodbrawena 1965. godine. Zakqu~no sa krajem 2010. godinedoktoriralo je ukupno 105 kandidata. Odbranom doktorskedisertacije kandidati su stekli akademski naziv doktortehni~kih nauka oblast saobra}aja i transporta. Na slicidesno prikazan je broj odbrawenih doktorskih disertaci-ja po decenijama. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona ovisokom obrazovawu iz 2010. godine, odbrana doktorskedisertacije kandidata "po starom" je omogu}ena do kraja{kolske 2015/2016. godine. U periodu od 1965. do 2010.godine, zastupqenost èna je svega 18 procenata u ukupnombroju doktora nauka, koji su svoju doktorsku disertacijuodbranili na Saobra}ajnom fakultetu. ”

Broj odbrawenih doktorskih disertacija po decenijama

82

Saobra}ajni fakultet - 60 godina u pokretuStu

dije

dan

as

Potpisivawem Bolowske deklaracije 1999. godine od strane ministara nekoliko evropskih zemaqa otpo~eo je proces stvarawa jedin-stvenog evropskog sistema univerzitetske nastave i istraìvawa do 2010. godine, uzimaju}i u obzir raznolikosti nacionalnih speci-fi~nosti, kao {to su kultura, jezik i tradicija. Fleksibilan i efikasan sistem visokog obrazovawa Evrope predstavqa ciq Bolowskedeklaracije koju je potpisalo preko 40 zemaqa Evrope, me|u kojima je i Republika Srbija.

Najva`nije mere koje su uvedene u okviru Bolowske deklaracije su:

• uvo|ewe evropskog sistema prenosa bodova (ESPB)1,

• usvajawe nove strukture studija,

• promovisawe mobilnosti studenata i nastavnika i

• usvajawe sistema uporedivih diploma.

Novi zakon o visokom obrazovawu, koji je usagla{en sa prin-cipima Bolowskog procesa, usvojen je 2005. godine uSkup{tini Republike Srbije. U skladu sa tim zakonomSaobra}ajni fakultet je izvr{io temeqnu reformu na-stavnih planova. Najve}a razlika u odnosu na prethodne na-stavne planove proteklih decenija (slika desno) jeste novastruktura studija. Naime, osnovne studije po novom nas-tavnom planu su skra}ene na ~etiri godine, nakon ~ega sledemaster studije u trajawu od godinu dana, a potom se uvodetrogodi{we doktorske studije. Druga razlika se ogleda utome da su svi predmeti jednosemestralni. I na kraju, tre}arazlika jeste da se vr{i kontinuirano ocewivawe studena-ta tokom semestra, kroz kolokvijume, testove i/ili doma}ezadatke. ”

Osnovne akademske studije

Trinaesti po redu2 nastavni plan osnovnih studija, koji je ura|en u skladu sa Bolowskom deklaracijom, po~iwe da se primewuje {kolske2006/2007, istovremeno u prvoj i drugoj godini.

Uporedo sa primenom novog nastavnog plana pra}eno je odvijawe nastavnog procesa i uo~avani su problemi koji su se javqali.Poboq{awa i mawe korekcije nastavnih planova osnovnih studija uneta su u ~etrnaesti nastavni plan. Primena ovog plana, ~iji sedetaqni prikaz ovde daje3, po~iwe 2009/2010. godine (za studente prve godine studija), kada je ovaj studijski program i formalnoakreditovan.

Na osnovnim akedemskim studijama akreditovan je jedan studijski program SAOBRA]AJ koje traju ~etiri godine i vrednuje se sa 240 bodo-va (ESPB). Struktura studijskog programa obezbe|uje ravnomerno optere}ewe koje po semestru iznosi 30 bodova, odnosno po trimestru 20bodova. Ciq ovog studijskog programa je {kolovawe stru~waka visokog obrazovawa u oblasti saobra}aja ~ijim zavr{etkom se sti~e stru~ninaziv diplomirani inèwer saobra}aja.

1 Na engleskom jeziku ECTS - European Credit Transfer System2 Nastavni planovi od osnivawa Saobra}ajnog fakulteta do zakqu~no sa dvanaestim nastavnim planom iz 2000. godine mogu se videti u Monografijama Saobra}ajnog

fakulteta povodom 20, 30, 40 i 50 godina postojawa3 Nastavni plan je preuzet iz materijala za akreditaciju, pa su potencijalno mogu}e i razlike u odnosu na plan koji je sada u upotrebi

Trajawe studija nekada i sada

83


Nastava na studijskom programu realizuje se kroz:

• obavezne predmete, koji obuhvataju temeqna znawa koja student mora da savlada,

• izborne predmete, kojima se pro{iruju i profili{u znawa studenta iz oblasti koje su od zna~aja za pojedini modul,

• stru~nu praksu, koju student realizuje na ~etvrtoj godini studija u saradwi sa nastavnikom i pri tome se upoznaje sa najnovijim stru~nim i tehnolo{kim saznawima,

• zavr{ni rad, koji student radi u posledwem semestru, odnosno trimestru.

Studije na prve dve godine uglavnom karakteri{e sticawe op{tih fundamentalnih znawa. Prva godina je zajedni~ka za sve studente, a odtre}eg semestra oni se usmeravaju na devet uìh oblasti - modula:

• @elezni~ki saobra}aj i transport (@E)

• Drumski i gradski saobra}aj i transport, smer: Saobra}aj (DS)

• Drumski i gradski saobra}aj i transport, smer: Transport (DT)

• Drumski i gradski saobra}aj i transport, smer: Bezbednost drumskog saobra}aja (DB)

• Vodni saobra}aj i transport (VD)

• Vazdu{ni saobra}aj i transport (VZ)

• Logistika (LO)

• Po{tanski saobra}aj i mreè (PS)

• Telekomunikacioni saobra}aj i mreè (TS)

Zajedni~ka prva godina sadrì 10 obaveznih predmeta i dva izborna bloka (iz svakog izbornog bloka student bira po dva predmeta). Ukupanbroj ispita na prvoj godini je 14.

Prvi semestar

1. Matematika 1 (obavezni, 6 bodova)

2. Fizika (obavezni, 6 bodova)

3. Osnovi programirawa (obavezni, 5 bodova)

4. Uvod u saobra}aj i transport (obavezni, 5 bodova)

5. Strani jezik 1 (obavezni, 4 boda)

6. Sociologija (izborni 1, 4 boda)

7. Osnovi ergonomije (izborni 1, 4 boda)

8. Sociologija komunikacija (izborni 1, 4 boda)

Drugi semestar


10. Elektrotehnika (obavezni, 6 bodova)

11. Mehanika 1 (obavezni, 5 bodova)

12. Osnovi ekonomije (obavezni, 5 bodova)

13. Strani jezik 2 (obavezni, 4 boda)

14. Programirawe (izborni 2, 4 boda)

15. Ra~unarstvo i informatika (izborni 2, 4 boda)

16. Elementi transportnih sredstava i ure|aja (izborni 2, 4 boda)

17. Transportne osobine robe (izborni 2, 4 boda)

84


Tre}i semestar


19. Verovatno}a i statistika (obavezni, 6 bodova)

20. Osnovi funkcionisawa èleznice (obavezni, 6 bodova)

21. @elezni~ke pruge (obavezni, 6 bodova)

22. Mehanika 2 (izborni 3, 5 bodova)

23. Nacrtna geometrija (izborni 3, 5 bodova)

24. Inèwersko crtawe (izborni 3, 5 bodova)

25. @elezni~ka elektro-energetska postrojewa (izborni 3, 5 bodova)

26. Saobra}ajno transportno pravo (izborni 3, 4 boda)

27. Baze podataka (izborni 3, 4 boda)

28. Strani jezik 3 (izborni 3, 4 boda)

êtvrti semestar

29. Operaciona istraìvawa (obavezni, 6 bodova)

30. Signalno-sigurnosni ure|aji (obavezni, 6 bodova)

31. Teorija kretawa (obavezni, 6 bodova)

32. Elektro vu~na vozila (obavezni, 6 bodova)

33. Regulisawe upotrebe kola (izborni 4, 5 bodova)

34. Upravqawe sistemima (izborni 4, 5 bodova)

35.Trì{no i marketin{ko poslovawe èleznice (izborni 4, 5 bodova)

36. Osnove drumskog transporta (izborni 4, 4 boda)

37. Osnovi vodnog saobra}aja (izborni 4, 4 boda)


Peti semestar

39. Teorija vu~e vozova (obavezni, 7 bodova)

40. @elezni~ke stanice i ~vorovi (obavezni, 7 bodova)

41. Bezbednost èlezni~kog saobra}aja (obavezni, 6 bodova)

42. Inèwerska ekonomika u èlezni~kom saobra}aju i transportu (obavezni, 5 bodova)

43. Mehanizacija pretovara (izborni 5, 6 bodova)

44. Robni terminali i robno transportni centri (izborni 5, 5 bodova)

45. Operativni rad na èleznici kori{}ewem ra~unara (izborni 5, 5 bodova)

46. Dizel vu~na i vu~ena vozila (izborni 5, 5 bodova)

[esti semestar

47. Organizacija èlezni~kog saobra}aja (obavezni, 7 bodova)

48. Tehnologija èlezni~kog saobra}aja (obavezni, 7 bodova)

49. Tehnologija transporta robe èleznicom (obavezni, 6 bodova)

50. Analiza transportnih mreà (izborni 6, 5 bodova)

51. Organizacija odràvawa èlezni~kih pruga (izborni 6, 5 bodova)

52. Menaxment finansijskih operacija na èleznici (izborni 6, 5 bodova)

53. [inski urbani sistemi (izborni 6, 5 bodova)

54. Elektronsko poslovawe (izborni 6, 5 bodova)

Sedmi semestar

55. Planirawe i eksploatacija èlezni~kog saobra}aja (obavezni, 7 bodova)

56. Planirawe i saobra}ajno projektovawe èlezni~kih pruga (izborni 7, 7 bodova)

57. Rad operatora i èlezni~ke mreè (izborni 7, 7 bodova)

58. Organizacija vu~e vozova (izborni 7, 7 bodova)

59. Analiza vanrednih doga|aja na èleznici (izborni 7, 6 bodova)

60. Transport robe èleznicom (izborni 7, 5 bodova)

61. Organizacija i menaxment u èlezni~kom saobra}aju i transportu (izborni 7, 5 bodova)

62. Osnove javnog gradskog transporta putnika (izborni 7, 5 bodova)

Modul: @elezni~ki saobra}aj i transport

Modul @elezni~ki saobra}aj sastoji se iz 17 obaveznih predmeta i 6 izbornih blokova iz kojih studenti biraju jedan, dva ili vi{e pred-meta, u zavisnosti od potrebnog broja bodova. Ukupno 37 izbornih predmeta je raspore|eno u {est izbornih blokova. Pored toga, obaveznaje stru~na praksa i izrada zavr{nog rada.

Stu

dije

dan

as

85


Modul: Drumski i gradski saobra}aj i transport, smer: Saobra}aj (DS)

Modul Drumski i gradski saobra}aj i transport, smer: Saobra}aj sastoji se iz 25 obaveznih predmeta i 5 izbornih blokova iz kojih stu-denti biraju jedan, dva ili vi{e predmeta, u zavisnosti od potrebnog broja bodova. Ukupno 18 izbornih predmeta je raspore|eno u petizbornih blokova. Pored toga, obavezna je stru~na praksa i izrada zavr{nog rada.

63. Osnovi planirawa saobra}aja (izborni 7, 5 bodova)

64. Automatizacija i telekomunikacioni sistemi na èleznici (izborni 7, 5 bodova)

Osmi semestar

65. Upravqawe èlezni~kim saobra}ajem i transportom (obavezni, 6 bodova)

66. Planirawe i saobra}ajno projektovawe èlezni~kih stanica i ~vorova (izborni 8, 7 bodova)

67. Primena matemati~kih metoda u èlezni~kom saobra}aju (izborni 8, 7 bodova)

68. Tro{kovna efikasnost u èlezni~kom inìwerstvu (izborni 8, 5 bodova)

69. Primena telematike u èlezni~kom saobra}aju (izborni 8, 5 bodova)

70. Marketing u èlezni~kom saobra}aju (izborni 8, 5 bodova)71. Regulatorni sistem èlezni~kog transporta (izborni 8, 5 bodova)72. Stru~na praksa (obavezna, 7 bodova)73. Zavr{ni rad (obavezan, 10 bodova)

Tre}i semestar

18. Verovatno}a i statistika (obavezan, 6 bodova)

19. Saobra}ajna psihologija (obavezan, 5 bodova)

20. Urbanizam (obavezan, 5 bodova)

21. Inèwersko crtawe (obavezan, 5 bodova)

22. GIS u saobra}aju (obavezan, 5 bodova)

23. Menaxment (izborni 3, 4 boda)

24. Baze podataka u saobra}ajnom inèwerstvu (izborni 3, 4 boda)


êtvrti semestar

26. Teorija saobra}ajnog toka (obavezan, 6 bodova)

27. Osnove drumskih saobra}ajnica (obavezan, 6 bodova)

28. Praktikum laboratorijske ve`be A (obavezan, 3 boda)

29. Operaciona istraìvawa (izborni 4, 6 bodova)

30. Vozna dinamika (izborni 4, 5 bodova)


32. Bezbednost saobra}aja - uvi|aji saobra}ajnih nezgoda (izborni 4, 5 bodova)

Peti semestar

33. Kapacitet saobra}ajnica (obavezan, 5 bodova)34. Parkirawe (obavezan, 5 bodova)35. Osnove javnog gradskog transporta putnika (obavezan, 5 bodova)36. Eksploatacija i upravqawe putevima (obavezan, 5 bodova)37. Osnovi èlezni~kog saobra}aja (izborni 5, 4 boda)38. Uticaj saobra}aja na okruèwe (izborni 5, 4 boda)39. Osnove terminala u drumskom saobra}aju (izborni 5, 3 boda)40. Prevozna sredstva (izborni 5, 3 boda)

[esti semestar

41. Planirawe saobra}aja - analiza transportnih zahteva (obavezan, 6 bodova)

42. Bezbednost saobra}aja - metode i analize (obavezan, 5 bodova)43. Regulisawe i upravqawe saobra}ajnim tokovima - regulisawe

saobra}aja (obavezan, 5 bodova)44. Upravqawe projektima (obavezan, 4 boda)45. Strani jezik 4 (izborni 6, 4 boda)46. Osnove drumskog transporta (izborni 6, 4 boda)47. Osnovi telekomunikacionih sistema (izborni 6, 4 boda)48. Praktikum laboratorijske ve`be B (izborni 6, 3 boda)

86


Sedmi semestar

49. Regulisawe i upravqawe saobra}ajnim tokovima - upravqawe saobra}ajnim tokovima (obavezan, 5 bodova)

50. Planirawe saobra}aja - modelirawe i prognoze (obavezan, 5 bodova)

51. Tro{kovi korisnika na mreì puteva i ulica (obavezan, 5 bodova)

52. Saobra}ajno projektovawe - gradska mreà (obavezan, 5 bodova)

53. Upravqawe kvalitetom mreè i saobra}ajne opreme (obavezan, 4 boda)


55. Saobra}ajna psihologija - pona{awe voza~a (izborni 7, 3 boda)56. Multidisciplinarni projekat (izborni 7, 3 boda)

Osmi semestar57. Regulisawe i upravqawe saobra}ajnim tokovima - inteligentni

saobra}ajni sistemi (obavezan, 4 boda)58. Strategije i taktike planirawa saobra}aja (obavezan, 4 boda)59. Saobra}ajno projektovawe - vangradska mreà (obavezan, 4 boda)60. Vrednovawe u saobra}aju (obavezan, 4 boda)61. Stru~ni rad u laboratoriji, katedri, institutu (obavezna, 4 boda)62. Zavr{ni rad (obavezan, 10 bodova)

Modul: Drumski i gradski saobra}aj i transport, smer: Transport (DT)

Modul Drumski i gradski saobra}aj i transport, smer: Transport sastoji se iz 25 obaveznih predmeta i 5 izbornih blokova iz kojih stu-denti biraju jedan, dva ili vi{e predmeta, u zavisnosti od potrebnog broja bodova. Ukupno 18 izbornih predmeta je raspore|eno u petizbornih blokova. Pored toga, obavezna je stru~na praksa i izrada zavr{nog rada.

Tre}i semestar


19. Roba u transportu (obavezan, 5 bodova)

20. Urbanizam (obavezan, 5 bodova)

21. Inèwersko crtawe (obavezan, 5 bodova)

22. Menaxment (obavezan, 4 boda)

23. Saobra}ajna psihologija (izborni 3, 5 bodova)

24. GIS u saobra}aju (izborni 3, 5 bodova)

êtvrti semestar

25. Operaciona istraìvawa (obavezan, 6 bodova)

26. Projektovawe i upravqawe parkirawem (obavezan, 5 bodova)

27. Motorna vozila (obavezan, 5 bodova)

28. Vozila sa elektro vu~om (obavezan, 5 bodova)

29. Poslovna ekonomika sa elementina upravqawa finansijama (obavezan, 5 bodova)

30. Osnove drumskih saobra}ajnica (izborni 4, 6 bodova)

31. Upravqawe qudskim resursima (izborni 4, 4 boda)

32. Poslovna komunikacija i odnosi sa javno{}u (izborni 4, 4 boda)

Peti semestar

33. Tehnologija transporta putnika (obavezan, 6 bodova)

34. Osnovi poslovnog i kompanijskog prava (obavezan, 5 bodova)

35. Osnovi planirawa saobra}aja (obavezan, 5 bodova)

36. Eksploataciono-tehnolo{ka svojstva motornih vozila (obavezan, 5 bodova)

37. Transportne mreè (izborni 5, 5 bodova)

38. Kapacitet saobra}ajnica (izborni 5, 5 bodova)

39. Osnovi vazdu{nog saobra}aja (izborni 5, 4 boda)


[esti semestar

41. Javni gradski transport putnika (obavezan, 6 bodova)

42. Terminali (obavezan, 6 bodova)

43. Bezbednost saobra}aja - metode i analize (obavezan, 5 bodova)

44. Regulisawe i upravqawe saobra}ajnim tokovima-regulisawe saobra}aja (obavezan, 5 bodova)

45. Bezbednost saobra}aja - ve{ta~ewa u saobra}aju (izborni 6, 5 bodova)S

tudije

dan

as

87


Modul: Drumski i gradski saobra}aj i transport, smer: Bezbednost drumskog saobra}aja (DB)

Modul Drumski i gradski saobra}aj i transport, smer: Bezbednost drumskog saobra}aja sastoji se iz 26 obaveznih predmeta i 5 izbornihblokova iz kojih studenti biraju jedan, dva ili vi{e predmeta, u zavisnosti od potrebnog broja bodova. Ukupno 15 izbornih predmeta jeraspore|eno u pet izbornih blokova. Pored toga, obavezna je stru~na praksa i izrada zavr{nog rada.

Tre}i semestar


19. Osnove bezbednosti saobra}aja (obavezan, 5 bodova)

20. Saobra}ajna psihologija (obavezan, 5 bodova)

21. Inìwersko crtawe (obavezan, 5 bodova)

22. GIS u saobra}aju (obavezan, 5 bodova)


24. Osnovi logistike (izborni 3, 4 boda)

25. Baze podataka u saobra}ajnom inìwerstvu (izborni 3, 4 boda)

êtvrti semestar

26. Teorija saobra}ajnog toka (obavezan, 6 bodova)

27. Motorna vozila (obavezan, 5 bodova)

28. Bezbednost saobra}aja - uvi|aji saobra}ajnih nezgoda (obavezan, 5 bodova)

29. Politika i ekonomija odrìvog razvoja saobra}aja (obavezan, 4 boda)

30. Saobra}ajno transportno pravo (obavezan, 4 boda)


32. Osnove drumskih saobra}ajnica (izborni 4, 6 bodova)

Peti semestar

33. Obrazovawe za saobra}aj (obavezan, 6 bodova)

34. Parkirawe (obavezan, 5 bodova)

35. Osnove javnog gradskog transporta putnika (obavezan, 5 bodova)

36. Bezbednost saobra}aja - kampawe (obavezan, 5 bodova)

37. Saobra}aj i ìvotna sredina (izborni 5, 4 boda)

38. Osnovi èlezni~kog saobra}aja (izborni 5, 4 boda)

39. Transport, saobra}aj i okruèwe (izborni 5, 4 boda)

[esti semestar

40. Bezbednost saobra}aja - metode i analize (obavezan, 5 bodova)

41. Vozna dinamika (obavezan, 5 bodova)

46. Regulisawe i upravqawe saobra}ajnim tokovima - inteligentni saobra}ajni sistemi (izborni 6, 4 boda)

47. Osnovi vodnog saobra}aja (izborni 6, 4 boda)48. Osnovi telekomunikacionih sistema (izborni 6, 4 boda)

Sedmi semestar

49. [pedicija i agencijsko poslovawe (obavezan, 6 bodova)50. Tehnologija transporta robe (obavezan, 5 bodova)51. Tehni~ka logistika drumskih vozila (obavezan, 5 bodova)52. Tehnologija odràvawa vozila (obavezan, 5 bodova)53. Mehanizacija pretovara (izborni 7, 6 bodova)54. Kontrola i preventiva u prevozu opasnih materija

(izborni 7, 5 bodova)

55. Saobra}ajno projektovawe - gradska mreà (izborni 7, 5 bodova)


57. Transport, saobra}aj i okruèwe (izborni 7, 4 boda)

Osmi semestar

58. Intermodalni transport (obavezan, 6 bodova)

59. Tro{kovna efikasnost drumskog i gradskog transporta(obavezan, 5 bodova)

60. Odràvawe motornih vozila (obavezan, 5 bodova)

61. Stru~na praksa (obavezna, 4 boda)

62. Zavr{ni rad (obavezan, 10 bodova)

88


42. Regulisawe i upravqawe saobra}ajnim tokovima - regulisawe saobra}aja (obavezan, 5 bodova)

43. Bezbednost saobra}aja - ve{ta~ewa u saobra}aju (obavezan, 5 bodova)

44. Regulisawe i upravqawe saobra}ajnim tokovima - inteligentni saobra}ajni sistemi (obavezan, 4 boda)

45. Upravqawe qudskim resursima (izborni 6, 4 boda)

46. Pravo u bezbednosti saobra}aja (izborni 6, 4 boda)

47. Osnove odràvawa motornih vozila (izborni 6, 3 boda)

Sedmi semestar

48. Osnovi planirawa saobra}aja (obavezan, 5 bodova)

49. Kontrola i preventiva u prevozu opasne robe (obavezan, 5 bodova)

50. Saobra}ajno projektovawe - gradska mreà (obavezan, 5 bodova)

51. Bezbednost saobra}aja - procene {teta (obavezan, 5 bodova)52. Eksploataciono-tehnolo{ka svojstva motornih vozila

(izborni 7, 5 bodova)53. Eksploatacija i upravqawe putevima (izborni 7, 5 bodova)54. Osnove terminala u drumskom saobra}aju (izborni 7, 3 boda)55. Multidisciplinarni projekat (izborni 7, 3 boda)

Osmi semestar

56. Bezbednost saobra}aja - strategije i upravqawe (obavezan, 5 bodova)

57. Ra~unarska analiza saobra}ajnih nezgoda (obavezan, 5 bodova)58. Vrednovawe u saobra}aju (obavezan, 4 boda)59. Stru~na praksa - rad u laboratoriji, na katedri

(obavezna, 6 bodova)60. Zavr{ni rad (obavezan, 10 bodova)

Modul: Vodni saobra}aj i transport (VD)

Modul Vodni saobra}aj i transport sastoji se iz 21 obaveznog predmeta i 6 izbornih blokova iz kojih studenti biraju jedan, dva ili vi{epredmeta, u zavisnosti od potrebnog broja bodova. Ukupno 20 izbornih predmeta je raspore|eno u {est izbornih blokova. Pored toga,obavezna je stru~na praksa i izrada zavr{nog rada.

Tre}i semestar

18. Matematika 3 (obavezan, 6 bodova)


20. Mehanika 2 (obavezan, 5 bodova)

21. Nacrtna geometrija (obavezan, 5 bodova)

22. Tehni~ka termodinamika (obavezan, 5 bodova)



êtvrti semestar


26. Upravqawe sistemima (obavezan, 5 bodova)

27. Analiza transportnih mreà (obavezan, 5 bodova)

28. Mehanika fluida (obavezan, 4 boda)

29. Osnovi urbanizma (izborni 4, 4 boda)



32. Osnovi telekomunikacionih sistema (izborni 4, 4 boda)

Peti semestar

33. Navigacija u vodnom saobra}aju (obavezan, 6 bodova)

34. Plovna prevozna sredstva 1 (obavezan, 6 bodova)

35. Baze podataka (izborni 5, 5 bodova)

36. Skladi{ta 2 (izborni 5, 5 bodova)


38. Bezbednost unutra{we plovidbe (izborni 5, 4 boda)

39. Plovidbeno pravo (izborni 5, 4 boda)

[esti semestar

40. Plovna prevozna sredstva 2 (obavezan, 6 bodova)Stu

dije

dan

as

89


Modul: Vazdu{ni saobra}aj i transport (VZ)

Modul Vazdu{ni saobra}aj i transport je u tre}oj i ~etvrtoj godini organizovan po trimestrima, {to zna~i da se, na nivou godine, nastavaizvodi u tri dela po deset nedeqa. Ovaj modul se sastoji iz 26 obaveznih predmeta i 2 izborna bloka iz kojih studenti biraju dva ili vi{epredmeta, u zavisnosti od potrebnog broja bodova. Ukupno 17 izbornih predmeta je raspore|eno u dva izborna bloka. Pored toga, obaveznaje stru~na praksa i izrada zavr{nog rada.

Tre}i semestar



20. Nacrtna geometrija (obavezan, 5 bodova)


22. Mehanizacija pretovara (izborni 3, 6 bodova)




26. Geografski informacioni sistemi (izborni 3, 4 boda)


28. Inèwerska ekonomija (izborni 3, 4 boda)

êtvrti semestar


30. Saobra}ajna psihologija (izborni 4, 5 bodova)31. Tehni~ka termodinamika (izborni 4, 5 bodova)32. Osnove statisti~kih istraìvawa (izborni 4, 5 bodova)33. Upravqawe sistemima (izborni 4, 5 bodova)34. Mehanika fluida (izborni 4, 4 boda)35. Osnovi urbanizma (izborni 4, 4 boda)36. Transportne osobine robe (izborni 4, 4 boda)37. Saobra}ajno transportno pravo (izborni 4, 4 boda)38. Osnove gra|evinarstva (izborni 4, 4 boda)

Peti trimestar

39. Osnovi telekomunikacionih sistema (obavezan, 4 boda)40. Meteorologija (obavezan, 4 boda)41. Transportne mreè (obavezan, 4 boda)42. Mehanika leta 1 (obavezan, 4 boda)43. Vazduhoplovna prevozna sredstva 1 (obavezan, 4 boda)

41. Brodska energetika (obavezan, 6 bodova)

42. Planirawe i razvoj luka i pristani{ta (obavezan, 6 bodova)

43. Plovni putevi (obavezan, 5 bodova)

44. Politika i ekonomija odrìvog razvoja saobra}aja (izborni 6, 4 boda)

45. Pomorski transport (izborni 6, 4 boda)

46. Simulacija logisti~kih sistema (izborni 6, 4 boda)

Sedmi semestar

47. Teorija kretawa brodova i brodskih sastava (obavezan, 6 bodova)

48. Tehnologija vodnog saobra}aja i transporta 1 (obavezan, 6 bodova)

49. Teorija upravqawa brodovima (obavezan, 6 bodova)

50. Lu~ko projektovawe i upravqawe (obavezan, 6 bodova)

51. Ra~unarska simulacija (izborni 7, 5 bodova)

52. Lu~ki optimizacioni modeli (izborni 7, 4 boda)

53. Organizacija i eksploatacija tehni~kih plovila (izborni 7, 4 boda)

Osmi semestar

54. Tehnologija vodnog saobra}aja i transporta 2 (obavezan, 6 bodova)

55. Osnovi projektovawa i gra|ewa broda (obavezan, 5 bodova)

56. Organizacija i menaxment u saobra}aju i transportu (izborni 8, 4 boda)

57. Osnove GIS-a u vodnom saobra}aju (izborni 8, 3 boda)

58. Ekologija vodnog saobra}aja i transporta (izborni 8, 3 boda)

59. Stru~na praksa (obavezna, 4 boda)


90


[esti trimestar44. Pogonske grupe vazduhoplova (obavezan, 4 boda)45. Instrumenti i oprema vazduhoplova 1 (obavezan, 4 boda)46. Performanse transportnih vazduhoplova 1 (obavezan, 4 boda)47. Mehanika leta 2 (obavezan, 4 boda)48. Vazduhoplovna prevozna sredstva 2 (obavezan, 4 boda)

Sedmi trimestar49. Performanse transportnih vazduhoplova 2 (obavezan, 5 bodova)50. Vazduhoplovni radio ure|aji i sistemi (obavezan, 4 boda)51. Vazduhoplovna navigacija (obavezan, 4 boda)52. Instrumenti i oprema vazduhoplova 2 (obavezan, 4 boda)53. Vazduhoplovno pravo (obavezan, 3 boda)

Osmi trimestar54. Robni transport u vazdu{nom saobra}aju (obavezan, 5 bodova)

55. Kontrola letewa 1 (obavezan, 5 bodova)

56. Vazduhoplovna pristani{ta 1 (obavezan, 5 bodova)

57. Planirawe prevoèwa i eksploatacija vazduhoplova 1 (obavezan, 5 bodova)

Deveti trimestar

58. Kontrola letewa 2 (obavezan, 5 bodova)

59. Vazduhoplovna pristani{ta 2 (obavezan, 5 bodova)

60. Planirawe prevoèwa i eksploatacija vazduhoplova 2 (obavezan, 5 bodova)

61. Stru~na praksa (obavezna, 5 bodova)

Deseti trimestar


Modul: Logistika (LO)

Modul Logistika se sastoji iz 25 obaveznih predmeta i 5 izbornih blokova iz kojih studenti biraju jedan, dva ili vi{e predmeta, u zavis-nosti od potrebnog broja bodova. Ukupno 20 izbornih predmeta je raspore|eno u pet izbornih blokova. Pored toga, obavezna je stru~na praksai izrada zavr{nog rada.

Tre}i semestar




21. Osnovi logistike (obavezan, 4 boda)

22. Nacrtna geometrija (izborni 3, 5 bodova)





êtvrti semestar


28. Osnove drumskog transporta (obavezan, 4 boda)

29. Osnovi vodnog saobra}aja (obavezan, 4 boda)

30. Osnovi urbanizma (obavezan, 4 boda)

31. Osnovi telekomunikacionih sistema (obavezan, 4 boda)

32. Gra|evinarstvo (izborni 4, 4 boda)

33. Pona{awe korisnika (izborni 4, 4 boda)



Peti semestar

36. Mehanizacija pretovara (obavezan, 6 bodova)

37. [pedicija i agencijsko poslovawe (obavezan, 6 bodova)

38. Osnovi vazdu{nog saobra}aja (obavezan, 4 boda)

39. Osnovi èlezni~kog saobra}aja (obavezan, 4 boda)

40. Osnovi poslovnog i kompanijskog prava (izborni 5, 5 bodova)Stu

dije

dan

as

91


Modul: Po{tanski saobra}aj i mreè (PS)

Modul Po{tanski saobra}aj i mreè sastoji se iz 22 obavezna predmeta i 6 izbornih blokova iz kojih studenti biraju jedan, dva ili vi{epredmeta, u zavisnosti od potrebnog broja bodova. Ukupno 22 izborna predmeta je raspore|eno u {est izbornih blokova. Pored toga, obavez-na je stru~na praksa i izrada zavr{nog rada.

Tre}i semestar



20. Po{tanski saobra}aj (obavezan, 5 bodova)

21. Osnovi telekomunikacione tehnike(obavezan, 5 bodova)





êtvrti semestar


27. Mehanizacija pretovara i transportna sredstva u po{tanskom saobra}aju (obavezan, 5 bodova)

28. Eksploatacija po{tanskog saobra}aja (obavezan, 5 bodova)

29. Eksploatacija komunikacionih sistema (obavezan, 5 bodova)


31. Pravo u po{tanskom saobra}aju (izborni 4, 4 boda)


33. Pona{awe korisnika (izborni 4, 4 boda)

Peti semestar

34. Po{tanske usluge i mreà 1 (obavezan, 6 bodova)

35. Tehnologija mehanizovane prerade po{tanskih po{iqaka (obavezan, 5 bodova)

36. Nov~ano poslovawe (obavezan, 5 bodova)

37. Operaciona istraìvawa u komunikacionom saobra}aju (obavezan, 5 bodova)

41. Saobra}ajna psihologija (izborni 5, 5 bodova)

42. Transportna sredstva i odràvawe (izborni 5, 5 bodova)

43. Odabrana poglavqa operacionih istraìvawa(izborni 5, 5 bodova)

[esti semestar

44. Intermodalni transport (obavezan, 6 bodova)

45. Skladi{ta 1 (obavezan, 5 bodova)

46. Upravqawe kvalitetom u logistici (obavezan, 5 bodova)

47. Upravqawe informacijama u logistici (obavezan, 5 bodova)

48. Osnovi statisti~kih istraìvawa (izborni 6, 5 bodova)

49. Upravqawe sistemima (izborni 6, 5 bodova)


51. Logisti~ki kontroling i performanse (izborni 6, 5 bodova)

52. Tehnologije sistema rukovawa materijalom (izborni 6, 5 bodova)

Sedmi semestar

53. Industrijski transport (obavezan, 6 bodova)

54. Robni terminali i robno transportno centri (obavezan, 5 bodova)

55. Skladi{ta 2 (obavezan, 5 bodova)

56. Logistika povratnih tokova (obavezan, 5 bodova)

57. Marketing u logistici (obavezan, 5 bodova)

58. Posebne metode OI u logistici (izborni 7, 4 boda)

59. Finansijski menaxment u logistici (izborni 7, 4 boda)

Osmi semestar

60. Lanci snabdevawa (obavezan, 5 bodova)

61. Siti logistika (obavezan, 5 bodova)

62. Simulacija logisti~kih sistema (obavezan, 4 boda)

63. Stru~na praksa (obavezna, 5 bodova)


92


38. Ra~unarska simulacija (obavezan, 5 bodova)


40. Uvod u informacione sisteme (izborni 5, 4 boda)



[esti semestar

43. Po{tanske usluge i mreà 2 (obavezan, 6 bodova)

44. Automatizacija procesa u po{tanskom saobra}aju i kurirskim mreàma (obavezan, 6 bodova)


46. Elektronsko poslovawe (obavezan, 5 bodova)


48. Programski jezici (izborni 6, 4 boda)

49. Multimedijalne komunikacije (izborni 6, 4 boda)

50. Marketing u komunikacijama (izborni 6, 4 boda)

Sedmi semestar51. Telekomunikacione i ra~unarske mreè (obavezan, 6 bodova)52. Objektno-orijentisana simulacija (obavezan, 6 bodova)53. Informacione tehnologije u po{tanskom saobra}aju i uslu`nim

mreàma (obavezan, 5 bodova)54. Kvantitativne metode optimizacije (obavezan, 5 bodova)55. Ve{ta~ka inteligencija (izborni 7, 4 boda)56. Poslovna komunikacija i odnosi sa javno{}u (izborni 7, 4 boda)57. Prognozirawe u komunikacionom saobra}aju (izborni 7, 4 boda)

Osmi semestar58. Sistemi za pozicionirawe objekata (obavezan, 5 bodova)59. Lanci snabdevawa (izborni 8, 5 bodova)60. Metode za{tite u elektronskom poslovawu (izborni 8, 5 bodova)61. Menaxment informacionih sistema i internet

(izborni 8, 5 bodova)62. Stru~na praksa (obavezna, 5 bodova)63. Zavr{ni rad (obavezan, 10 bodova)

Modul: Telekomunikacioni saobra}aj i mreè (TS)

Modul Telekomunikacioni saobra}aj i mreè sastoji se iz 25 obaveznih predmeta i 6 izbornih blokova iz kojih studenti biraju jedan, dvaili vi{e predmeta, u zavisnosti od potrebnog broja bodova. Ukupno 29 izbornih predmeta je raspore|eno u {est izbornih blokova. Poredtoga, obavezna je stru~na praksa i izrada zavr{nog rada.

Tre}i semestar



20. Osnovi elektronike (obavezan, 6 bodova)

21. Inèwerska ekonomija (obavezan, 4 boda)





êtvrti semestar


27. Osnovi telekomunikacija 1 (obavezan, 6 bodova)



30. Osnovi saobra}ajne politike (izborni 4, 4 boda)


32. Osnovi vodnog saobra}aja (izborni 4, 4 boda)


34. Programski jezici (izborni 4, 4 boda)

Peti semestar

35. Osnovi telekomunikacija 2 (obavezan, 6 bodova)

36. Osnovi telekomunikacionog saobra}aja (obavezan, 6 bodova)

37. Operaciona istraìvawa u telekomunikacijama (obavezan, 5 bodova)S

tudije

dan

as

93


38. Uvod u informacione sisteme (obavezan, 4 boda)

39. Info-komunikacione tehnologije i informaciono dru{tvo (izborni 5, 5 bodova)

40. Ra~unarska simulacija (izborni 5, 5 bodova)

41. Kvantitativne metode optimizacije (izborni 5, 5 bodova)



44. Elementi telekomunikacione ekonomike (izborni 5, 4 boda)



[esti semestar

47. Osnovi radio komunikacija (obavezan, 5 bodova)

48. Komutacioni sistemi (obavezan, 5 bodova)

49. Telekomunikacioni sistemi (obavezan, 5 bodova)

50. Statisti~ka teorija telekomunikacija (obavezan, 5 bodova)

51. Osnovi statisti~kih istraìvawa (izborni 6, 5 bodova)

52. Eksploatacija po{tanskog saobra}aja (izborni 6, 5 bodova)

53. Telekomunikaciona elektronika (izborni 6, 5 bodova)

54. Elektronsko poslovawe (izborni 6, 5 bodova)

55. TQM komunikacionih usluga (izborni 6, 5 bodova)

Sedmi semestar56. Saobra}aj u komunikacionim mreàma (obavezan, 5 bodova)57. Beì~ni komunikacioni sistemi (obavezan, 5 bodova)58. Regulativa u telekomunikacijama (obavezan, 4 boda)59. Eksploatacija telekomunikacionih sistema (obavezan, 4 boda)60. Telekomunikacioni softver (obavezan, 4 boda)61. Osnovi tarifirawa u telekomunikacijama (izborni 7, 4 boda)62. Menaxment i organizacija u telekomunikacijama

(izborni 7, 4 boda)63. Upravqawe projektima u e-komunikacijama (izborni 7, 4 boda)64. Stru~na praksa (obavezna, 4 boda)

Osmi semestar65. Opti~ki komunikacioni sistemi (obavezan, 5 bodova)66. Planirawe i prognozirawe u telekomunikacijama

(obavezan, 4 boda)67. Multimedijalne komunikacije (obavezan, 4 boda)68. Ra~unarske mreè (obavezan, 3 boda)69. Telekomunikaciona merewa (izborni 8, 4 boda)70. Novi komunikacioni servisi (izborni 8, 4 boda)71. Marketing u komunikacijama (izborni 8, 4 boda)72. Strani jezik 4 (izborni 8, 4 boda)73. Stru~na praksa (obavezna, 10 bodova) ”

Master akademske studije

Na master akademskim studijama akreditovan je jedan studijski program pod nazivom SAOBRA]AJ. Studijski program master studija koji seizvodi na Saobra}ajnom fakulteta u potpunosti je usagla{en sa principima Bolowske deklaracije. Master akademske studije naSaobra}ajnom fakultetu traju jednu {kolsku godinu (dva semestra ili tri trimestra) i nose 60 bodova. Op{ti ciq studijskog programaSaobra}aj na master akademskim studijama je da studenti steknu neophodna znawa i ve{tine koje im pruàju {iroke mogu}nostizapo{qavawa i/ili daqeg {kolovawa u oblasti saobra}aja, transporta, logistike i komunikacija.

Uslov za upis na studijski program su zavr{ene osnovne akademske studije sa najmawe 240 bodova koji su ste~eni na osnovnim studijama izoblasti saobra}aja, ili na srodnim osnovnim studijama. U okviru ovog studijskog programa postoji jedanaest modula i to:

• @elezni~ki saobra}aj i transport

• Saobra}ajno inèwerstvo

• Inèwerstvo gradskog i drumskog transporta

94


• Bezbednost drumskog saobra}aja • Vodni saobra}aj i transport • Vazdu{ni saobra}aj i transport • Logistika • Po{tanski saobra}aj i mreè • Telekomunikacioni saobra}aj i mreè • Menaxment i ekonomija u transportu i komunikacijama • Operaciona istraìvawa u saobra}aju

Studenti u okviru studijskog programa i odabranog modula imaju obavezne i izborne predmete. Svi predmeti su jednosemestralni, odnosnojednotrimestralni i svaki od wih nosi odre|eni broj bodova. Nastava se izvodi kroz predavawa i ve`be saglasno sa planom i programompredmeta. Na ovom nivou studija se insistira na radu u mawim grupama i ve}oj orijentisanosti nastavnika ka svakom pojedina~nom stu-dentu. Pored ~asova aktivne nastave, na modulima je predvi|ena stru~na praksa, samostalni stru~ni rad, rad na projektima ili rad u labo-ratoriji. Radi boqeg usvajawa materije, predvi|ena je izrada doma}ih zadataka, seminarskih radova ili projekta. Svaka aktivnost stu-denata tokom nastavnog procesa prati se i vrednuje.

Master rad se radi u toku drugog semestra, odnosno tre}eg trimestra. Po zavr{etku master studija sti~e se akademski naziv masterinèwer saobra}aja.

Primena nastavnog plana master studija, ~iji se detaqni prikaz ovde daje4, zapo~ela je {kolske 2009/2010. godine.

Modul: @elezni~ki saobra}aj

Prvi semestar

1. Deterministi~ki modeli operacionih istraìvawa (izborni, 4 boda)

2. Analiza rizika (izborni, 6 bodova)

3. Odabrana poglavqa iz tehnologije i eksploatacija èl. saobra}aja(izborni, 7 bodova)

4. Teorija rada operatora,èl.mreè i organizacija vu~e (izborni, 7 bodova)

5. Vi{i kurs {inskih urbanih sistema (izborni, 5 bodova)

6. Planirawe, saobra}ajno projektovawe i odràvawe èl. infrastrukture (izborni, 7 bodova)

7. Odabrana poglvqa iz transporta robe èleznicom (izborni, 5 bodova)

8. Informacione tehnologije (izborni, 5 bodova)

9. Strate{ki menaxment u èl. inèwerstvu (izborni, 5 bodova)

10. Upravqawe poslovnim procesima u èl.saobra}aju (izborni, 5 bodova)

11. Marketing menaxment na èleznici (izborni, 5 bodova)

12. Vrednovawe i upravqawe projektima u èl.saobra}aju (izborni, 5 bodova)

13. Sistemi vozova velikih brzina (izborni, 5 bodova)14. Modelirawe u èlezni~kom saobra}aju (izborni, 7 bodova)15. Informacione tehnologije (izborni, 5 bodova)

Drugi semestar

16. Stru~na praksa (obavezna, 10 bodova)17. Master rad (obavezan, 20 bodova)

Modul: Saobra}ajno inèwerstvo

Prvi semestar1. Planirawe saobra}aja-saobra}ajne infrastrukture

(obavezni, 5 bodova)2. Saobra}ajno projektovawe (obavezni, 4 boda)3. Sistemi transporta putnika (obavezni, 5 bodova)4. Inteligentni saobra}ajni sistemi u upravqawu saobra}ajem

(obavezni, 4 boda)5. Teorija saobra}ajnog toka i simulacija (obavezni, 4 boda)

Stu

dije

dan

as

4 Nastavni plan je preuzet iz materijala za akreditaciju, pa su potencijalno mogu}e i razlike u odnosu na plan koji je sada u upotrebi

95


6. Prognoze u saobra}aju (izborni, 4 boda)7. Metode istraìvawa u saobra}aju (izborni, 4 boda)8. Vrednovawe u saobra}aju-optimizacija investicija

(izborni, 4 boda)9. Saobra}ajne mreè (izborni, 4 boda)10. Deterministi~ki modeli operacionih istraìvawa

(izborni, 4 boda)11. Telekomunikacioni sistemi u drumskom saobra}aju

(izborni, 4 boda)

Drugi semestar

12. Prakti~ni rad u laboratoriji-na katedri (obavezan, 10 bodova)

13. Master rad (obavezan, 20 radova)

Modul: Inèwerstvo gradskog i drumskog transporta

Prvi semestar1. Metode istraìvawa i merewa u transportu (obavezan, 5 bodova)2. Sistemi kvaliteta i metode sistema kvaliteta

(obavezan, 5 bodova)3. Sistemi transporta putnika (izborni 1, 5 bodova)4. Sistemi transporta robe (izborni 1, 5 bodova)5. Terminali i parkirawe (izborni 1, 5 bodova)6. Tehni~ka logistika voznih parkova (izborni 1, 5 bodova)7. Statisti~ka istraìvawa (izbrni 2, 5 bodova)8. Informacione tehnologije (izborni 2, 5 bodova)9. Upravqa~ki informacioni sistemi u transportu i komunikacijama

(izborni 2, 6 bodova)10. Odrìvi razvoj i za{tita okoline (izborni 2, 5 bodova)11. Geografija transportnih sistema (izborni 2, 6 bodova)12. Projektovawe sistema odràvawa voznih parkova

(izborni 3, 4 boda)13. Vrednovawe u saobra}aju-optimizacija investicija

(izborni 3, 4 boda)14. Inteligentni saobra}ajni sistemi u upravqawu saobra}ajem

(izborni 3, 4 boda)

Drugi semestar15. Stru~na praksa (obavezna, 11 bodova)16. Diplomski rad (obavezan, 20 bodova)

Modul: Bezbednost drumskog saobra}aja

Prvi semestar1. Preventiva i ekologija (obavezan, 6 bodova)2. Ekspertize u drumskom saobra}aju (obavezan, 6 bodova)3. Saobra}ajno transportno pravo-svetska iskustva

(obavezan, 6 bodova)4. Baze podataka u saobra}aju (izborni 1, 4 boda)5. Metode istraìvawa i merewa u transportu

(izborni 1, 5 bodova)6. Deterministi~ki modeli operacionih istraìvawa

(izborni 1, 4 boda) 7. Psihologija u saobra}aju (izborni 2, 4 boda)8. Simulacija saobra}ajnih nezgoda na ra~unaru (izborni 2, 4 boda)9. Saobra}ajno trtansportno inèwerstvo (izborni 2, 4 boda)10. Projekti i nau~no istraìva~ki rad u saobra}aju

(izborni 3, 4 boda)11. Motorna vozila-odabrana poglavqa (izborni 3, 4 boda)12. Dinamika vozila-odabrana poglavqa (izborni 3, 4 boda)

Drugi semestar13. Stru~na praksa (obavezna, 10 bodova)14. Master rad (obavezan, 20 bodova)

Modul: Vodni saobra}aj i transport

Prvi semestar1. Tehnologija vodnog transporta i upravqawe re~nom i morskom

flotom (izborni, 6 bodova)2. Metode za odre|ivawe tehni~ko-eksploatacionih osobenosti

brodova (izborni, 6 bodova)3. Primena satelitske navigacije u vodnom saobra}aju

(izborni, 6 bodova)4. Tehnologije intermodalnog transporta (izborni, 6 bodova)5. Operativno planirawe pretovarnih procesa (izborni, 6 bodova)6. Inèwerska ekonomija u transportu i komunikacijama

(izborni, 6 bodova)7. Sloèni zadaci linearnog i celobrojnog programirawa sa

primenama u saobra}aju (izborni, 6 bodova)8. Meki ra~uni i primene u saobra}aju (izborni, 6 bodova)9. Deterministi~ki modeli operacionih istraìvawa (izborni, 4 boda)

96


dije

dan

as

Drugi semestar10. Lu~ki terminali (izborni, 6 bodova)11. Pomorski transport na kratkom rastojawu (izborni, 3 boda)12. Modelirawe lanaca snabdevawa (izborni, 6 bodova)13. Matemati~ko modelirawe transportnih mreà (izborni, 5 bodova)14. Upravqawe projektima i investicijama u transportu i

komunikacijama (izborni, 5 bodova)15. Stru~na praksa (obavezna, 5 bodova)16. Master rad (obavezan, 20 bodova)

Modul: Vazdu{ni saobra}aj i transport

Prvi trimestar1. Deterministi~ki modeli operacionih istraìvawa

(izborni, 5 bodova)2. Sloèni zadaci linearnog i celobrojnog programirawa sa

primenama u saobra}aju (izborni, 5 bodova)3. Modelirawe, simulacija i animacija (izborni, 5 bodova)4. Transportne mreè sa primenama u vazdu{nom saobra}aju i

transportu (izborni, 5 bodova)5. Sistemi odràvawa vazduhoplova (izborni, 5 bodova)6. Ocena bezbednosti vazdu{ne plovidbe (izborni, 5 bodova)7. Bezbednost vazduhoplova (izborni, 5 bodova)8. Bilo koji predmet sa liste drugih modula master akademskih

studija

Drugi trimestar

9. Pouzdanost vazduhoplova (izborni, 5 bodova)10. Vazduhoplovna prevozna sredstva 3 (izborni, 5 bodova)11. Performanse transportnih vazduhoplova 3 (izborni, 5 bodova)12. Vazduhoplovna pristani{ta 3 (izborni, 5 bodova)13. Kontrola letewa 3 (izborni, 5 bodova)14. Planirawe prevoèwa i eksploatacija vazduhoplova 3

(izborni, 5 bodova)15. Metodi ocene bezbednosti vazdu{ne plovidbe (izborni,

5 bodova)16. Studijski istraìva~ki rad (obavezno, 5 bodova)

Tre}i trimestar17. Master rad (obavezan, 20 bodova)

Modul: Logistika

Prvi semestar1. Tehnologije intermodalnog transporta (izborni, 6 bodova)2. Planirawe i projektovawe logisti~kih centara (izborni, 6 bodova)3. Posebna poglavqa industrijskog transporta i skladi{nih

sistema (izborni, 6 bodova)4. Operativno planirawe pretovarnih procesa (izborni, 6 bodova)5. Modelirawe performansi logisti~kih sistema (izborni, 6 bodova)6. Upravqawe marketingom u logistici (izborni, 6 bodova)7. Logistika opasnih materija (izborni, 6 bodova)

Drugi semestar8. Modelirawe lanaca snabdevawa (izborni, 6 bodova)9. Metode upravqawa kvalitetom u logistici (izborni, 6 bodova)10. Posebne oblasti logistike povratnih tokova (izborni, 6 bodova)11. Posebne oblasti city logistike (izborni, 6 bodova)12. Stru~na praksa (obavezna, 4 boda)13. Master rad (obavezan, 20 bodova)

Modul: Po{tanski saobra}aj i mreè

Prvi semestar1. Komunikacioni sistemi u saobra}aju (izborni, 6 bodova)2. Elektronsko bankarstvo (izborni, 6 bodova)3. Rutirawe u komunikacionim mreàma (izborni, 6 bodova)4. Po{tanska tehnologija (izborni, 6 bodova)5. Digitalna ekonomija u po{ti i uslu`nim delatnostima

(izborni, 6 bodova)6. Prognozirawe novih servisa (izborni, 6 bodova)7. Modelirawe,simulacija i animacija (izborni, 6 bodova)8. Meki ra~uni i primene u saobra}aju (izborni, 6 bodova)9. Kriptografija i sigurnost informacija (izborni, 6 bodova)10. Upravqawe razvojem poslovne inteligencije uslu`nih mreà

(izborni, 6 bodova)

Drugi semestar11. Analiza vremenskih serija (izborni, 5 bodova)12. Kvalitet usluga u komunikacionom saobra}aju (izborni, 5 bodova)13. Upravqawe projektima i investicijama u transportu i

komunikacijama (izborni, 5 bodova)

97


14. Stru~na praksa (obavezna, 5 bodova)15. Master rad (obavezan, 20 bodova)

Modul: Telekomunikacioni saobra}aj i mreè

Prvi semestar1. Telekomunikacioni saobra}aj (izborni, 6 bodova)2. Mreè zasnovane na internet protokolu (izborni, 6 bodova)3. Telekomunikacioni protokoli (izborni, 6 bodova)4. Prognozirawe novih servisa (izborni, 6 bodova)5. Meki ra~uni i primene u saobra}aju (izborni, 6 bodova)6. Reinèwering procesa u telekomunikacijama (izborni, 6 bodova)7. Menaxment komunikacionih mreà i servisa (izborni, 6 bodova)8. Telekomunikaciona ekonomika (izborni, 6 bodova)9. Teorija informacija i kodovawe (izborni, 6 bodova)10. Beì~ne mreè (izborni, 6 bodova)11. Kriptografija i sigurnost informacija (izborni, 6 bodova)12. Komunikacioni sistemi u saobra}aju (izborni, 6 bodova)

Drugi semestar13. Stru~na praksa (obavezna, 10 bodova)14. Master rad (obavezan, 20 bodova)

Modul: Menaxment i ekonomija u transportu i komunikacijama

Prvi semestar1. Kvantitativne menaxment metode u transportu i komunikacijama

(izborni, 6 bodova)2. Menaxment u transportu i komunikacijama (izborni, 6 bodova)3. Baze podataka u transportu i komunikacijama (izborni, 6 bodova)4. Upravqa~ki informacioni sistemi u transportu i komunikacijama

(izborni, 6 bodova)5. Strani jezik u poslovnim komunikacijama (izborni, 4 boda)6. Geografija transportnih sistema (izborni, 6 bodova)7. Menaxment kvalitet i marketing u transportu i komunikacijama

(izborni, 6 bodova)8. Inèwerska ekonomija u transportu i komunikacijama

(izborni, 6 bodova)9. Transportna ekonomika i politika (izborni, 6 bodova)10. Projektovawe organizacije u transportu i komunikacijama

(izborni, 6 bodova)

Drugi semestar11. Me|unarodni menaxment u transportu i komunikacijama

(izborni, 5 bodova)12. Finansijski menaxment u transportu i komunikacijama (izborni,

5 bodova)13. Upravqawe projektima i investicijama u transportu i

komunikacijama (izborni, 5 bodova)14. Globalne komunikacije (izborni, 5 bodova)15. Odnosi sa javno{}u i poslovne komunikacije u transportu

(izborni, 5 bodova)16. Regulatorni okviri i politika transporta i komunikacija u EU

(izborni, 5 bodova)17. Stru~na praksa (obavezna, 5 bodova)18. Master rad (obavezan, 20 bodova)

Modul: Operaciona istraìvawa u saobra}ajuPrvi semestar1. Sloèni zadaci linearnog i celobrojnog programirawa sa

primenama u saobra}aju (obavezan, 6 bodova)2. Meki ra~uni i primene u saobra}aju (obavezan, 6 bodova) 3. Projektovawe optimizacionih aplikacija (izborni, 5 bodova)4. Deterministi~ki modeli operacionih istraìvawa (izborni,

4 boda)5. Inteligentni saobra}ajni sistemi u upravqawu saobra}ajem

(izborni, 4 boda)6. Teorija saobra}aja toka i simulacija (izborni, 4 boda)7. Terminali i parkirawe (izborni, 5 bodova)8. Sistemi transporta robe (izborni, 5 bodova)9. Projektovawe sistema odràvawa voznih parkova (izborni,

4 boda)10. Tehnologije intermodalnog transporta (izborni, 6 bodova)11. Telekomunikacioni saobra}aj (izborni, 6 bodova)12. Operativno planirawe pretovarnih procesa (izborni, 6 bodova)13. Logistika opasnih materija (izborni, 6 bodova)14. Kvantitativne menaxment metode u transportu i komunikacijama

(izborni, 6 bodova)

Drugi semestar15. Matemati~ko modelirawe transportnih mreà (obavezan,

5 bodova) 16. Stru~na praksa (obavezna, 5 bodova)17. Master rad (obavezan, 20 bodova) ”

98


dije

dan

as 1. Odabrana poglavqa iz Operacionih istraìvawa: matemati~ko programirawe, stohasti~ki modeli i wihova primena u saobra}aju i transportu

2. Diskretna matematika (logika, grafovi i algoritmi)3. Upravqawe tokovima na transportnim mreàma4. Fazi sistemi sa primenama u saobra}aju i transportu5. Sistemi za podr{ku odlu~ivawu u saobra}aju i transportu6. Teorija upravqawa sistemima 7. Simulaciono modelirawe8. Upravqawe podacima 9. Uvod u teoriju haosa

10. Transportna politika u okviru strategije odrìvog razvoja11. Savremene fizi~ke metode za kontrolu i detekciju zaga|ewa

~ovekove okoline za saobra}ajne inèwere12. Fizi~ke osnove savremenih tehnologija u saobra}ajnom

inèwerstvu13. Informacione tehnologije u saobra}aju14. Menaxment u saobra}aju i komunikacijama15. Upravqawe èlezni~kim saobra}ajem i transportom16. Tehnika vozova velikih brzina17. Senzori za pra}ewe i regulisawe saobra}aja18. Odabrana poglavqa u savremenim merno-upravqa~kim sistemima

Doktorske akademske studije

Na doktorskim akademskim studijama na Saobra}ajnom fakultetu akreditovan je jedan studijski program SAOBRA]AJ, koji predstavqaintegralni deo [kole doktorskih studija Univerziteta u Beogradu. Studije traju tri godine u ukupnom obimu od 180 bodova.

Ciq akademskih doktorskih studija je da studenti u okviru nastave sti~u nova, savremena znawa iz oblasti saobra}aja, transporta, komu-nikacija i logistike i da se putem teorijsko-metodolo{kih sadràja, istraìva~kog rada, izrade seminarskih radova i nau~nog radaosposobe za samostalni nau~ni i visoko stru~ni rad na modelirawu i istraìvawu procesa u saobra}aju, transportu, logistici i komu-nikacijama.

Multidisciplinarni karakter problema planirawa, projektovawa, upravqawa i eksploatacije sistema u saobra}aju, transportu, komu-nikacijama i logistici uslovqava modularnu i individualanu strukturu studija prilago|enu istraìvawu vezanom za temu i sadrìnudoktorske disertacije.

Studijski program SAOBRA]AJ doktorskih akademskih studija se realizuje u okviru ~etiri segmenta:

• kursevi (70 bodova),• godi{wi rad izloèn na doktorskom seminaru (4 boda),• predlog istraìvawa u okviru doktorske disertacije i odbrana pred komisijom (16 bodova) i• izrada i odbrana doktorskog rada (90 bodova).

Svi predmeti doktorskih akademskih studija su izborni i imaju podjednaku vrednost ESPB (7 bodova). Uz saglasnost mentora i komisije,deo bodova mogu da se steknu polagawem ispita na kursevima koji se odràvaju na drugim fakultetima Univerziteta u Beogradu, odnosnodrugim univerzitetima u zemqi i inostranstvu.

Studije se izvode po slede}em planu. U prvoj godini studija (prvi i drugi semestar) predvi|eno je da studenti poloè osam ispita i uradegodi{wi rad koji se izlaè na doktorskom seminaru. U tre}em semestru druge godine, student treba da poloì dva ispita i da odbranipredlog istraìvawa u okviru doktorske disertacije. êtvrti semestar druge godine i tre}a godina studija predvi|eni su za izradu iodbranu doktorskog rada. Po zavr{enoj odbrani doktorske disertacije sti~e se zvawe Doktor nauka - saobra}ajno inèwerstvo.

Na listi izbornih predmeta5 u okviru doktorskih studija nalaze se:

5 Lista predmeta je preuzeta sa sajta Saobra}ajnog fakulteta marta 2011. godine

99


19. Sistemi javnog drumskog transporta20. Stabilnost kretawa kopnenih vozila21. Performanse transportnih sredstava22. Karakteristike bezbednosti transportnih sredstava23. Upravqawe radom voznih parkova24. Odabrana poglavqa iz saobra}ajnog inèwerstva25. Informatizacija rada i odràvawa transportnih sredstava26. Upravqawe odràvawem voznih parkova27. Inteligentni saobra}ajni sistemi28. Upravqawe parkirawem29. Upravqawe rizikom u transportu opasne robe30. Transportna sredstva za prevoz opasnih materija31. Primene naprednih tehnologija GIS-a u vodnom saobra}aju32. Metode vi{ekriterijumskog vrednovawa u vodnom saobra}aju33. Primena sistema elektronske navigacije i komunikacija u

organizaciji vodnog saobra}aja34. Eksperimentalne metode za odre|ivawe parametara rada

brodova35. Modeli za tehnolo{ko projektovawe i upravqawe re~nim i

morskim lukama36. Modeli za projektovawe i upravqawe re~nom i morskom flotom37. Metode eksploatacionog prora~una propulziono-energetskih

u~inaka brodova u eksploataciji flote38. Kontrola letewa 439. Planirawe prevoèwa i eksploatacija vazduhoplova 440. Vazduhoplovna pristani{ta 4

41. Performanse transportnih vazduhoplova42. Vazduhoplovna prevozna sredstva43. Efektivnost transportnih vazduhoplova44. Strategije razvoja logisti~kih provajdera45. Modeli upravqawa kvalitetom u logistici46. Intermodalni transport i logisti~ki centri47. City logistika48. Informacioni sistemi u logistici49. Performanse logisti~kih sistema50. Logistika opasnih materija51. Lanci snabdevawa52. Sistemi rukovawa materijalom53. Beì~ne multimedijalne komunikacije54. Telekomunikacije u inteligentnim transportnim sistemima55. Multiservisne telekomunikacione mreè sa tehnologijom

Internet protokola56. Planirawe i upravqawe razvojem u po{tanskom i

telekomunikacionom saobra}aju57. Planirawe i upravqawe poslovnim procesima u telekom

sektoru58. Multimedijalni komunikacioni sistemi59. Tarifirawe u telekomunikacionim mreàma60. Prognozirawe i planirawe u komunikacionom saobra}aju61. Komunikacione mreè62. Teorija telekomunikacionog saobra}aja63. Rutirawe saobra}aja u komunikacionim mreàma ”

101


5. Fondacije i diplome Saobra}ajnog fakulteta

102


Fondacija "Dr Boìdar Milo{evi}"

Odlukom Saveta Fakulteta broj 1111, od 20.12.1991. godine, prihva}en je predlog osniva~a Fonda gospo|e Jovanke Milo{evi}, supruge pokoj-nog prof. dr Boìdara Milo{evi}a, za osnivawe "Fonda dr Boìdar Milo{evi}, redovnog profesora Saobra}ajnog fakulteta".Ministarstvo kulture, re{ewem broj 022-2904/92-03, na osnovu Zakona o zadu`binama, fondacijama i fondovima ("Sl. glasnik SRS", br.59/89) odobrilo je ovaj Fond. Ciq Fonda je nagra|ivawe diplomiranih studenata Saobra}ajnog fakulteta koji su diplomirali tokom pro-tekle {kolske godine i tokom studija postigli najvi{i prosek, uzimaju}i u obzir i ocenu iz diplomskog rada. Po pravilu iz Fonda se dode-quje jedna nagrada.

Celokupna sredstva za osnivawe Fonda obezbedila je gospo|a Jovanka Milo{evi}, u znak po{tovawa i pa`we prema svom supruguBoìdaru Milo{evi}u koji je najve}i deo radnog veka proveo na Saobra}ajnom fakultetu i èqe da pomaè i stimuli{e studenteSaobra}ajnog fakulteta na {to boqi uspeh. Danas sredstva za nagrade iz ovog Fonda obezbe|uje Fakultet.

Ina~e, Profesor Milo{evi} je bio istaknuti nau~nik i stru~wak, a tako|e i istaknuti rukovodilac gra|evinske slu`be ZJ@ i direk-tor Zavoda trasa. Na Fakultetu je poznat ne samo kao profesor, nego kao istaknuti rukovodilac, dekan, {ef Odseka za èlezni~kisaobra}aj i transport i {ef Katedre za èlezni~ke pruge i stanice. Pored uspeha na poqu reforme nastave, organizacije Fakulteta,kadrovskog oja~awa nastavnog osobqa, posebnu zaslugu prof. Milo{evi} ima za izgradwu zgrade u kojoj se danas {koluje mladinara{taj.

U periodu od 1992. do 2010. godine iz ovog Fonda nagra|eno je 19 studenata Saobra}ajnog fakulteta, a prema spisku koji se nalazi utabeli. ”

Fon

dac

ije

Sao

bra}

ajnog

fak

ulte

ta

103


Fondacija "Dipl. in`. Miodrag Seli}"

Fond je osnovan aktom Saobra}ajnog fakulteta br. 2392/3 od 20.12.1978. godine, a odobren od strane Republi~kog Saveta za zadu`bine, fon-dacije i fondove re{ewem 022-130/78-09 od 19.03.1979. godine, na inicijativu gospodina Miodraga Seli}a, diplomiranog inèweragra|evine, vi{eg savetnika Generalne direkcije Jugoslovenskih èleznica. Celokupna sredstva za osnivawe fonda donirao je gospodinMiodrag Seli}.

Gospodin Miodrag Seli} bio je po obrazovawu diplomirani inèwer gra|evine. Gra|evinski fakultet Univerziteta u Beogradu zavr{ioje pre II svetskog rata, a zatim je daqu edukaciju nastavio u Francuskoj. Po~etak rata ga je omeo da ve} ura|enu doktorsku disertacijuodbrani. Posle rata se zaposlio na èleznici gde je ostao do kraja svog radnog veka.

Gospodin Seli} je voleo èleznicu, voleo je mlade qude i znao je da samo sa visokostru~nim mladim kadrovima èleznica moè da imabudu}nost. Da bi stimulisao studente @elezni~kog odseka Saobra}ajnog fakulteta, da budu {to uspe{niji u svom radu, prodao je celokup-nu svoju imovinu i osnovao ovaj Fond. Prvi predsednik Upravnog odbora Fonda bio je prof. dr Boìdar Milo{evi}, dipl. in`.

U periodu od 1979. do 2010. godine iz ovog Fonda je nagra|en 31 student Odseka za èlezni~ki saobra}aj i transport, a imena laureata nalazese u tabeli. ”

Fon

dac

ije

Sao

bra}

ajnog

fak

ulte

ta

104


Fondacija "Prof. Nikola Oka"

Po~etkom 1981. godine, Savet Saobra}ajnog fakulteta je prihvatio predlog gospo|e Milane Oke, supruge pokojnog diplomiranog inèweraNikole Oke, redovnog profesora Saobra}ajnog fakulteta, da se izvr{i osnivawe fonda za nagra|ivawe studenata III godine Odseka zadrumski i gradski saobra}aj, koji su u toku studija od I do III godine imali najve}u prose~nu ocenu, pod nazivom "Fond diplomiranoginèwera Nikole Oke, redovnog profesora Saobra}ajnog fakulteta". Nagrade iz ovog Fonda dodeqivane su jedanput godi{we od kamatena osnovni kapital u iznosu od tada{wih 30.000 dinara, koje je u korist Fonda uplatila gospo|a Oka, a odluku o izboru nagra|enog studentadonosio je Upravni odbor Fonda u koji su, odlukom Saveta Fakulteta imenovani prof. dr Radovan Bankovi} i prof. dr Josip Lenasi.

Savet Saobra}ajnog fakulteta, na sednici odrànoj 20. decembra 1991. godine, a na predlog grupe profesora Odseka za drumski i gradskisaobra}aj i transport, doneo je odluku o formirawu Fondacije Saobra}ajnog fakulteta "Prof. Nikola Oka", u koju se, uz saglasnost osni-va~a, ukqu~io i prethodno formirani Fond.

Ciq ove Fondacije je davawe podr{ke i podstreka izuzetno talentovanim studentima redovnih i poslediplomskih studija Saobra}ajnogfakulteta svih profila, putem nov~anih nagrada, stipendija, kao i drugim oblicima moralne i materijalne podr{ke. Savet Fakulteta jeimenovao Upravni odbor Fondacije od 9 ~lanova, za ~ijeg predsednika je izabran prof. dr Radovan Bankovi}, a za potpredsednika prof.dr Josip Lenasi. Predsednik Upravnog odbora danas je prof. dr Marko Markovi}.

Pored ovog osnovnog i plemenitog ciqa, Fondacija ima i zadatak da gaji uspomenu na profesora Nikolu Oku, koji je bio jedan od najpoz-natijih profesora iz te ~uvene prve generacije na{ih profesora - utemeqiva~a Saobra}ajnog fakulteta.

Bio je izuzetno cewen i kao stru~wak i kao ~ovek kako na Fakultetu, tako i van wega, a bio je i dekan Saobra}ajnog fakulteta u dva manda-ta, pa se smatra da wegovo ime moè na najboqi na~in da reprezentuje tu poznatu generaciju na{ih profesora - osniva~a Saobra}ajnogfakulteta, kao i da se na taj na~in sa~uva se}awe na davnu 1950. godinu, kada je formiran i po~eo da radi Saobra}ajni fakultet u Beogradukao Visoka saobra}ajna {kola.

Zahvaquju}i sredstvima donatora, Fondacija je svake godine dodeqivala 5-6 nov~anih nagrada najboqim studentima, na dan promocijestudenata redovnih i magistarskih studija, a po~ev od 1995. godine, svake godine na osnovu konkursa, dodequje se po nekoliko stipendijanajboqim kandidatima. ”

Fon

dac

ije

Sao

bra}

ajnog

fak

ulte

ta

105


Diploma "Zoran Radosavqevi}"

Zoran Radosavqevi} (1965-1999), major Vojske Srbije, bio je pilot lovca presreta~a MIG 29 i pripadnik elitne vaz-duhoplovne jedinice Vitezovi. Brane}i nebo domovine, 26. marta 1999. godine, u neravnopravnoj borbi dao je svojìvot. Zoran Radosavqevi} je bio student poslediplomskih studija na Saobra}ajnom fakultetu. Magistrirao je1998. godine, odbraniv{i magistarsku tezu "Sistem za podr{ku odlu~ivawu u vazduhoplovnoj navigaciji lova~ke avi-jacije". Deo istraìvawa iz magistarske teze objavio je u vode}em me|unarodnom ~asopisu Transportation Planning andTechnology. Bio je zaqubqenik neba i vodenih povr{ina, kao pilot, jedrili~ar i osniva~ jedrili~arskog kluba"Polaris". Bio je vojnik od glave do pete, entuzijasta, istraìva~, dobar ~ovek i prijateq zaposlenih na Odseku zavazdu{ni saobra}aj. U svemu ~ime se bavio teìo je da bude prvi i me|u najboqima.

@ele}i da sa~uva uspomenu na ovog hrabrog, pametnog, dobrog i u svakom pogledu izuzetnog ~oveka, Odsek za vazdu{nisaobra}aj je ustanovio diplomu "Zoran Radosavqevi}". Ova diploma se, po~ev od 2000. godine, svake godine uru~ujenajboqem diplomiranom studentu Odseka za vazdu{ni saobra}aj.

Do sada ovu diplomu su dobili:

1. Igor \. Poltoracki

2. Branka R. Suboti}

3. Slavica Z. Nedeqkovi}

4. Marija M. A{kovi}

5. Lazar Q. \idi}

6. Katarina S. Jovanovi}

7. Ana \. Juzba{i}

8. Danijela B. Maksimovi}

9. Predrag V. Ralevi}

10. Nata{a D. Ko~ovi}

11. Marija D. Lazarevi}

12. Nikola V. Ivanov ”

Diplom

e Sao

bra}

ajnog

fak

ulte

ta

106


Zlatna diploma i Zlatni indeks Saobra}ajnog fakulteta

Na inicijativu profesora dr Vladete ôli}a, dipl. in`., Saobra}ajni fakultet je ustanovio i institucije "Zlatne diplome" i "Zlatnogindeksa". Zlatna diploma Saobra}ajnog fakulteta dodequje se diplomiranim saobra}ajnom inìweru povodom navr{enih 50 godina od sti-cawa diplome o visokoj {kolskoj spremi ste~enoj na Saobra}ajnom fakultetu. Zlatni indeks Saobra}ajnog fakulteta, dodequje se diplomi-ranim saobra}ajnom inìwerima povodom 50 godina od upisa.

Diplom

e Sao

bra}

ajnog

fak

ulte

ta

107


Priznawa se uru~uju svake godine, a dosada{wi laureati ovog priznawa navedeni su u nastavku.

Nosioci zlatne diplome Saobra}ajnog fakulteta

Povodom navr{enih 50 godina od sticawa diplome o visokoj {kolskoj spremi ste~enoj na Samostalnom saobra}ajnom odseku priMa{inskom fakultetu Univerziteta u Beogradu zlatne diplome su dobili:

26. novembar 2003.

Simonovi} B. Jovan 1

1. decembar 2004.

Kati} H. Aleksandar 2

An|elkovi} D. Branislav 3

Gini} K. Katarina 4

Milovanovi} P. Radmilo 5

Grkovi} P. Jovan 6

Pivarski A. Radmila 7

Vuk~evi} L. Slavoqub 8

Stojanovi} T. Qubi{a 9

Cvetanovi} S. Miodrag 10

Boìdarevi} L. Vladislav 11

ôbi} M. Sava 12

Savi} B. Aleksa 13

28. decembar 2005.

Jovanovi} M. Milutin 14

Jovanovi} M. Nenad 15

Be}arevi} V. Milutin 16

Radivojevi} M. @ivomir 17

Sekere{ Q. Lajo{ 18

@uvi} I. Miqenko 19

Lalo{evi} S. \or|e 20

Antoni} D. Slavoqub 21

Kosovac I. Vojislav 22

Davidovi} M. Andreja 23

Simonovi} @. Slavko 24

Stojanovi} A. Vlastimir 25

\or|evi} S. Borislav 26

22. novembar 2006.

Blagojevi} E. Milenko 27

Stojkov P. Qubomir 28

Atanaskovi} M. Qubisav 29

Stamenov \. Quben 30

Ili} V. Boìdar 31

Stoji} N. Sava 32

\or|evi} M. êdomir 33Petrovi} S. Bogoqub 34Spahi} R. Branka 35A}imovi} V. Borivoje 36Jak{i} V. Du{an 37Nedi} N. Doj~in 38ôli} B. Radovan 39Tepav~evi} R. Tihomir 40Te{ovi} M. Dobrilo 41Momirovi} V. Ivan 42Busarac I. Radomir 43Marki}evi} R. @ivko 44Ili} D. Kristina 45Jevtovi} D. Branislav 46Kalezi} R. Svetozar 47Lu~i} M. Nikola 48Maci} D. Nikola 49Dimitri} M. Aleksandar 50Krsti} N. Branislav 51

17. decembra 2007.

Popov D. Miodrag 52

Nikoleti} B. Milisav 53

Parezanovi} B. Radmilo 54

Areìna N. Milan 55

Bogavac J. Milosav 56

Stamboli} M. Bogoqub 57

Bukilica I. Nikola 58

03. decembra 2008.

Mitrovi} G. Sava 59

Boji} S. Dragojlo 60

Stevanovi} S. Desimir 61

]uri} M. Gojko 62

Nik~evi} M. Blaà 63

U Beogradu, 23. novembra 2009.

Mileki} A. Jovanka 64

Povodom navr{enih 50 godina od sticawa diplome o visokoj {kolskoj spremi ste~enoj na Saobra}ajnom fakultetu Univerziteta uBeogradu

8. decembra 2010.

Vu~i} R. Vukan 65

Draga~ S. Radoslav 66

Lungulov R. Petar 67

Kuzovi} T. Qubi{a 68

Filipovi} B. Jelica 69

ûkurov J. Milo{ 70

108


Nosioci zlatnog indeksa Saobra}ajnog fakulteta

1. Antonijevi} D. Predrag

2. Arsi} D. Zvonimir

3. Bauer P. Vladimir

4. ]alasan M. Branislav

5. Damwanovi} M. Borivoje

6. Dini} M. Dragi{a

7. Dimitrijevi} D. Milorad

8. \ikanovi} M. Branislav

9. \or|evi} D. Radoslav

10. Eror V. Stevo

11. Frantov S. Miroqub

12. Kqajevi} M. Spasoje

13. Kora} M. Miloje

14. Lazi} J. Ratomir

15. Mari} S. Milorad

16. Marjanovi} P. Du{an

17. Markovi} M. Bogoqub

18. Maslovari} J. Srbislav

19. Mijovi} S. Radomir

20. Milanovi} V. Dragan

21. Milojevi} \. Dragoqub

22. Milojkovi}-Seleni} @. Smiqana

23. Milosavqevi} D. Milan

24. Milo{evi} V. âslav

25. Mitrovi} R. Petar

26. Mi{i} D. Qubivoje

27. Mi{kovi} M. Dragutin

28. Ne{kovi} B. Kosta

29. Ne{kovi} M. Srboqub

30. Nikoli} M. Dragan

31. Pavlovi} R. Slobodan

32. Pejak-Levi~anin \. Ratimirka

33. Petrovi} M. Du{an

34. Radi} M. Dragoslav

35. Rado{ V. Jovan

36. Rakanovi} V. Tomislav

37. Sabo A. Jahan

38. Savi} M. Miroslav

39. Stankovi} Z. Predrag

40. To{i} V. Jovan

41. Vuki}evi} R. Dragoqub

42. Antonijevi} B. Miodrag

43. Gligorijevi} R. Kosta

44. Atanaskovi} S. Desimir

45. Vasiqevi} B. Stojadin

46. Ili} @. Predrag

47. Jak{i} M. Milorad

48. Jojki} J. Zoran

49. Kneèvi} M. Mirko

50. Lazovi} N. Velibor

51. Radulovi} D. Dejan

52. Mi}anovi} V. Bori{a

53. Negovanovi} S. Stevan

54. Stojakovi} @. Qubinko

55. Stojanovi} N. Vladimir

56. Cvetkovi} V. Milo{

57. [imurina J. Vladimir

58. Lazi} B. Budimir

59. Mari} M. Vladimir

60. Kudrna F. Zvonimir

61. Maru{i} J. Dubravko ”

Diplom

e Sao

bra}

ajnog

fak

ulte

ta

109


6. Nastavnici i saradniciSaobra}ajnog fakulteta

110


Dr Vladanka A}imovi}-Raspopovi} je redovni profesor Saobra}ajnog fakulteta u Beogradu na Katedri za telekomu-nikacioni saobra}aj i mreè. Ro|ena je 12.04.1951. godine u Beogradu gde je zavr{ila osnovnu {kolu i gimnaziju.Diplomirala je (1976) i magistrirala (1984) na Elektrotehni~kom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a doktorirala naSaobra}ajnom fakultetu (1995) u oblasti opti~kih sistema prenosa i mreà. Na osnovnim, master i doktorskim studijamadrì nastavu iz vi{e predmeta u okviru uè nau~ne oblasti Eksploatacija telekomunikacionog saobra}aja i mreà.Nau~noistraìva~ki i stru~ni rad dr V. A}imovi}-Raspopovi} obuhvata oblast eksploatacije telekomunikacionog sao-bra}aja i mreà (planirawe, implementacija kvaliteta servisa u mreàma nove generacije, interkonekcije, tarifiraweservisa u {irokopojasnim mreàma zasnovanim na IP). Objavila je oko 150 nau~nih i stru~nih radova u me|unarodnim inacionalnim ~asopisima, kao i na me|unarodnim i doma}im konferencijama. Koautor je i jedne istaknute monografijenacionalnog zna~aja, kao i tri poglavqa u istaknutim monografijama me|unarodnog zna~aja. Za ve}i broj konferencija i~asopisa je ~lan programskih i ure|iva~kih odbora kao i recenzent podnetih radova. Do sada je bila saradnik ilirukovodilac tokom izrade preko 30 nau~noistraìva~kih projekata. ^lan je Dru{tva za ETRAN, Dru{tva zaTelekomunikacije, IEEE (Institute of Electrical and Electronics Engineers), OSA (Optical Society of America) i Inèwerske komoreRepublike Srbije. ”

Dr Obrad Babi} je ro|en 26.08.1953. godine u Beogradu, gde je zavr{io osnovnu i sredwu {kolu. Na Saobra}ajnom fakul-tetu je diplomirao, magistrirao i odbranio doktorsku disertaciju 1986. godine. Na Saobra}ajnom fakultetu je zaposlenod 1977. U zvawe redovnog profesora izabran je 1997. Specijalizaciju je obavio na berlinskom TUB i ameri~kom MIT uni-verzitetu. Predava~ po pozivu bio je na univerzitetima u SAD, Italiji, Slova~koj i Sloveniji. Od 2000. do 2002. bio jedekan Fakulteta. Ovla{}eni je projektant Inèwerske komore Srbije.Na osnovnim studijama drì nastavu iz Kontrole letewa I i II i Robnog transporta u vazdu{nom saobra}aju. Na akadem-skim diplomskim studijama predaje Kontrolu letewa III, a na doktorskim Kontrolu letewa IV.U okviru oblasti vazdu{ni saobra}aj i transport, interesovawa Babi}a usmerena su ka organizaciji, eksploataciji,upravqawu, planirawu, projektovawu, analizi, modelirawu, bezbednosti, ekonomici i za{titi ìvotne sredine, posebnou okviru kontrole letewa. Autor je kwige "Kontrola letewa" i koautor praktikuma "Vazduhoplovna pristani{ta".Objavio je preko 80 radova u doma}im i me|unarodnim ~asopisima. Vi{e puta je bio ~lan programskog ili organizacionogodbora nau~nih skupova u zemqi i inostranstvu. Recenzent je u vi{e doma}ih i stranih ~asopisa.Rukovodio je ili u~estvovao u izradi velikog broja nau~nih i stru~nih projekata, bio je mentor preko sto diplomskih izavr{nih radova, ~etiri magistarske teze, kao i ~lan komisije za ocenu i odbranu ~etiri doktorske disertacije. ”

Dr Miodrag Bakmaz je ro|en 22.10.1951. godine u Gajdobri, gde je poha|ao osmogodi{wu {kolu. Gimnaziju je zavr{io u Ba~kojPalanci 1970. i iste godine se upisao na Elektrotehni~ki fakultet Univerziteta u Beogradu. Diplomirao je 1975, magistarski rad odbranio je 1980, a doktorsku disertaciju 1983. godine na Elektrotehni~kom fakul-tetu u Beogradu. Od 1975. godine angaòvan je na Saobra}ajnom fakultetu za izvo|ewe ve`bi, a 1976. izabran je za asis-tenta pripravnika. Za redovnog profesora izabran je 1996. godine.Svoje aktivnosti sprovodi u okviru Katedre za telekomunikacioni saobra}aj i mreè. Drì nastavu na predmetima Osnovitelekomunikacionog saobra}aja, Komutacioni sistemi, Telekomunikacione i ra~unarske mreè, Saobra}aj u komunika-cionim mreàma, a na master studijama na predmetu Telekomunikacioni saobra}aj. Na doktorskim studijama formirao jekurseve: Teorija distribucije informacija i Komunikacione mreè.U~estvovao je u realizaciji preko 30 nau~noistraìva~kih projekata, nau~ne i stru~ne rezultate objavio je u oko 100 rado-va, od toga su 4 rada u vode}im me|unarodnim ~asopisima. Objavio je jedan priru~nik i jedan univerzitetski uxbenik.Rukovodio je izradom velikog broja diplomskih radova i bio mentor i ~lan komisija za odbranu vi{e magistarskih tezai doktorskih disertacija.

Recenzent je mnogih radova za me|unarodne i doma}e ~asopise, kao i konferencije. Predsednik je Programskog odbora simpozijuma PosTel. Od 1989.do 1998. godine bio je prodekan za finansije. ”Redovn

i p

rof

esori

111


Dr Neboj{a Bojovi} ro|en je u Beogradu gde je zavr{io osnovnu {kolu i VI beogradsku gimnaziju. Na Saobra}ajnom fakul-tetu u Beogradu diplomirao je, zavr{io poslediplomske studije i 1997. godine odbranio doktorsku disertaciju.Po diplomirawu po~iwe da radi na Saobra}ajnom fakultetu na Odseku za èlezni~ki saobra}aj i transport. U oktobru2007. godine izabran je u zvawe redovnog profesora. Na osnovnim studijama drì nastavu na predmetima Organizacija i menaxment u saobra}aju i transportu, Upravqaweèlezni~kim saobra}ajem i transportom, na master studijama Strate{ki menaxment u transportu i komunikacijama,Upravqawe projektima i investicijama u transportu i komunikacijama, a na doktorskim studijama Upravqaweèlezni~kim saobra}ajem i transportom i Menaxment u saobra}aju i komunikacijama. Uè oblasti nau~nog intereso-vawa obuhvataju primenu operacionih istraìvawa, informacionih sistema i teorije upravqawa rizikom i projektimau saobra}aju, posebno èlezni~kom. Rukovodio je i u~estvovao u realizaciji velikog broja projekata, bio je mentor preko pedeset diplomskih radova, desetmagistarskih teza, jedne doktorske disertacije. Autor je dve kwige, jedne monografije, i preko sto publikovanih ilisaop{tenih radova. ^lan je Dru{tva operacionih istraìva~a, Jugoslovenskog udruèwa za upravqawe projektima, kao i Euro Working Group onTransportation. U periodu od 2001-2004 godine obavqao je funkciju izvr{nog direktora JP "PTT Srbija" za marketing, investicije i strategiju.Trenutno obavqa u drugom mandatu funkciju prodekana za nau~no-istraìva~ki rad. ”

Dr Mirjana Borisavqevi} ro|ena je 1965. godine u Beogradu. Doktorsku disertaciju pod nazivom “Sekventi, prirodnadedukcija i multikategorije” odbranila je u julu 1997. godine na Matemati~kom fakultetu Univerziteta u Beogradu. NaSaobra}ajnom fakultetu Univerziteta u Beogradu zaposlena je od oktobra 1990. godine. U zvawe redovnog profesora zauù nau~nu oblast Matematika izabrana je u julu 2010. godine. Na osnovnim studijama predaje tri predmeta: Matematika1, 2, 3, a na doktorskim studijama Diskretnu matematiku. Tokom 1992. godine boravila je na Univerzitetu u Amsterdamu.Na smeru Informatika Vojne Akademije dràla je kurs Matematika 5 (Diskretna matematika) (2003-2007). NaEkonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu predavala je predmet Matematika (2002-2009), a na Filozofskom fakul-tetu, na Odeqewu za filozofiju drì kurseve Logika (2008-2010) i Matematika (Filozofija matematike) (od 2003.godine). U okviru matemati~ke logike oblast wene nau~ne aktivnosti jeste teorija dokaza i supstrukturalne logike. Od1991. godine istraìva~ je na nau~nim projektima Matemati~kog instituta SANU. Objavila je i saop{tila preko tridesetradova od kojih je desetak objavqeno u zna~ajnim me|unarodnim ~asopisima. Autor je jednog univerzitetskog uxbenika ikoautor dve zbirke zadataka. ”

Dr Milan Vujani} je ro|en u Beogradu 15.04.1948. godine, gde je zavr{io i gimnaziju. Na Saobra}ajnom fakultetu u Beograduje diplomirao 1975. godine i magistrirao 1983. godine. Odbranio je doktorsku disertaciju na Fakultetu prometnihznanosti u Zagrebu 1986. godine. Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu zaposlen je od 1972. godine. U zvawe redovnogprofesora je izabran 1998. godine.Na osnovnim i master studijama na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu drì nastavu na predmetima iz uè nau~ne oblastiPreventiva bezbednosti u saobra}aju. [ef je Zdruène katedre za bezbednost saobra}aja i drumska vozila. Predmete izoblasti bezbednosti saobra}aja drì na fakultetima u Doboju, Podgorici i Kosovskoj Mitrovici.

Uè oblasti wegovog nau~nog interesovawa jesu ve{ta~ewe i procene {teta saobra}ajnih nezgoda, analize saobra}ajnihnezgoda, analize bezbednosti saobra}aja.

U svom dosada{wem radu rukovodio je i u~estvovao u realizaciji preko pedeset nau~nih i stru~nih projekata, bio men-tor preko sto diplomskih radova, desetine zavr{nih radova, desetine magistarskih teza i mentor odnosno komentorsedam doktorskih disertacija. Koautor je jedne kwige, autor dve zbirke zadataka i autor i/ili koautor preko sto publiko-vanih ili saop{tenih radova. Predsednik je Udruèwa ve{taka Jugoslavije. Mentor je i ispitiva~ Komisije zaocewivawe budu}ih odgovornih projektanata u Inèwerskoj komori Srbije. ”

112


Dr Katarina Vukadinovi}, dipl. in`. saobra}aja, ro|ena je 1.6.1961. u Beogradu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu iMatemati~ku gimnaziju "Veqko Vlahovi}". Diplomirala je i magistrirala 1985. i 1993. na Odseku za re~ni i pomorski sao-bra}aj Saobra}ajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, gde je zaposlena od 1988. Doktorsku disertaciju odbranila je 1997.na Saobra}ajnom fakultetu. U novembru 2010. izabrana je u zvawe redovnog profesora. Od 1992. do 1994. radila je kaoasistent u nastavi i na projektima, polagala je predmete doktorskih studija i u~ila primenu Operacionih istraìvawau saobra}aju na Gra|evinskom fakultetu Univerziteta u Delaveru (SAD). [kolsku 1999/2000. godinu provela je u Centru zanapredne tehnologije Univerziteta Ju`ne Kalifornije (SAD) u zvawu istraìva~a.Nau~ne oblasti istraìvawa su analiza, modelirawe i planirawe procesa u vodnom saobra}aju, primena Operacionihistraìvawa i Ve{ta~ke inteligencije u saobra}aju i transportu. Objavila je sedamdeset pet me|unarodnih i doma}ihnau~nih i stru~nih radova. Koautor je jedne me|unarodne nau~ne monografije, jednog poglavqa u me|unarodnoj mono-grafiji, tri monografije nacionalnog zna~aja i pomo}nog uxbenika. Rukovodila je izradom dve studije i jednog tehnolo{kogprojekta. Bila je ~lan Komisija za ocenu i odbranu pet doktorskih disertacija i pet magistarskih teza. Bila je mentordvanaest puta i ~lan Komisija za ocenu i odbranu dvadeset pet diplomskih radova. ”

Dr Smiqan Vukanovi} ro|en 1947. godine u Qubqani. Gimnaziju je zavr{io 1966. god. Diplomirao 1971. god., magistri-rao 1980. (deo istraìvawa radio na University College of London), doktorirao 1986. god. na Saobra}ajnom fakultetu uBeogradu (deo istraìvawa radio na Dràvnom institutu za saobra}aj [vedske VTI). Stipendija [vedske akademije zatehnologiju 1990. godine (Univerzitet u Lundu i VTI). Redovni profesor Univerziteta u Beogradu Saobra}ajnog fakultetaod 1996. za predmete u oblasti saobra}ajnog inèwerstva, regulisawa i upravqawa saobra}ajnih tokova i projektovawau saobra}aju. [ef je i jedan od osniva~a Katedre za saobra}ajno inèwerstvo. Bio predsednik IO SITSVJ direktor insti-tuta Saobra}ajnog fakulteta. Vi{egodi{wi glavni urednik ~asopisa Saobra}aj. Od 2009. glavni i odgovorni urednik~asopisa Tehnika. ̂ lan IKS-a. Jedan od osniva~a SETREF-a. ̂ lan glavne skup{tine ECTRI-a, i WCTR-a (do 2008). Dopisni~lan AINS-a. Organizator je i ~lan ve}eg broja doma}ih i me|unarodnih nau~nih i stru~nih programskih odbora (TES; ETC,Mobilita, ATS, ISEP), ~lan je EDU ETNET-a. Drào nastavu na dodiplomskim, poslediplomskim, mentorstvo na doktoratimaiz saobra}ajnog inèwerstva pored Beograda u Zagrebu, Sarajevu, Podgorici, Trstu. Objavio kao autor ili koautor, 14kwiga iz saobra}ajnog inèwerstva, 48 radova u nau~nim i stru~nim ~asopisima i 115 radova na skupovima. U~estvovaou radu na izradi projekata i studija u zemqi i inostranstvu (160) kao projektant, glavni projektant, koautor, autor irukovodilac. ”

Dr Slobodan Gvozdenovi} je ro|en u Vaqevu 24.2.1950. godine. Diplomirao je na Saobra}ajnom fakultetu, Univerzitetau Beogradu 1975. godine. U periodu od 1975. do 1978. godine radio je u fabrici aviona Utva na poziciji glavnog inèwerana odràvawu aviona generalne avijacije. Magistrirao je 1990, a doktorirao 1993. godine na Saobra}ajnom fakultetu. NaOdseku za vazdu{ni saobra}aj i transport izvodio je ve`be na predmetima: Mehanika leta (1978-1994) i Vazduhoplovnaprevozna sredstva (1978-1994); a od 1994. godine predavawa na predmetima: Mehanika leta, Vazduhoplovna prevozna sred-stva i Performanse transportnih vazduhoplova. Obavqa funkciju dekana od 2006. godine. U~estvovao je u izradi preko40 projekata i studija u oblasti vazdu{nog saobra}aja. Wegove oblasti interesovawa su: vazduhoplovna prevozna sred-stva, performanse transportnih vazduhoplova i mehanika leta. ”

Redovn

i p

rof

esori

113


Dr Nata{a Gospi} je ro|ena u Karlovcu 15.12.1946. U Beogradu je zavr{ila gimnaziju i Elektrotehni~ki fakultet, Odsekza elektroniku i telekomunikacije. Na istom fakultetu je i magistrirala. Doktorsku disertaciju odbranila ja naSaobra}ajnom fakultetu u Beogradu.Radila je u Elektronskoj industriji, preduze}u PTT saobra}aja Pri{tina, Zajednici JPTT, Mobilnom operatoru MONET,Podgorica i u Telekomu Srpske, Bawa Luka. Od 2003. godine radi na Saobra}ajnom fakultetu, gde je 2011. izabrana u zvaweredovne profesorke, a 2010. za predsednicu Saveta fakulteta. Drì nastavu na osnovnim studijama na predmetima IKTi Informaciono dru{tvo, Regulativa u telekomunikacijama i Novi servisi, na master studijama Reinèweringposlovnih procesa i Upravqawe razvojem poslovne inteligencije uslu`nih mreà i Upravqawe telekomunikacijamana FTN, Novi Sad. U okviru rada Me|unarodne unije za telekomunikacije iz @eneve vodila je Studijske komisije i bilaeditorka vi{e publikacija. U~estvovala je na mnogim konferencijama o razvoju telekomunikacija i izlagala po pozivu ITUna vi{e od 50 simpozijuma, foruma i radionica {irom sveta. Uè oblasti wenog nau~nog interesovawa su regulativa,razvoj i eksploatacija telekomunikacionih mreà i servisa. U svom dosada{wem radu rukovodila je i u~estvovala urealizaciji ve}eg broja nau~nih i stru~nih projekata, bila je mentorka preko sto diplomskih radova, {est magistarskihteza i dve doktorske disertacije. Autorka je ~etiri kwige i preko sto publikovanih i saop{tenih nau~nostru~nih radova. Dopisna je ~lanicaInèwerske akademije Srbije. ”

Dr Vlastimir Dedovi} ro|en je 1947. godine. Diplomirao je 1970, magistrirao 1976. i doktorirao 1989. na Ma{inskomfakultetu Univerziteta u Beogradu. Radio je na Ma{inskom fakultetu u Beogradu 1970-75, u Industriji motora Rakovica(IMR) 1976-80, a od 1980. godine zaposlen je na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu. U zvawe redovnog profesora izabranje 2004. Drì nastavu iz predmeta "Dinamika vozila" i "Vozna dinamika".Ima preko 150 nau~nih i stru~nih referenci, ukqu~uju}i i vi{e monografija i uxbenika. Bio je glavni projektant lakogterenskog vozila "TARA", rukovodilac ili u~esnik u ve}em broju nau~nih i tehnolo{kih projekata na Saobra}ajnom fakul-tetu, Vojsci Jugoslavije i u Ministarstvu za saobra}aj i telekomunikacije. Od 2000. je ovla{}eni sudski ve{tak, a od 2003. vode}i proveriva~ LRQA sistema kvaliteta po ISO 9000.Od novembra 2001. do maja 2003. bio je ste~ajni upravnik Industrije motora Rakovica, kada je za godinu dana fabriku revi-talizovao i u 2002. doveo do najve}e proizvodwe u posledwih 20 godina.Tokom 2005. i 2006, bio je angaòvan na me|unarodnom projektu EAR "Izgradwa institucionalnih kapaciteta u sektorusaobra}aja u Srbiji". U okviru ovog projekta bio je koordinator izrade "Strategije i politike razvoja sektora saobra}aja

u Srbiji do 2015. godine". U 2009. i 2010. bio je zamenik vo|e projekta "Master plan saobra}aja u Srbiji do 2027. godine", koji je za potrebeMinistarstva za infrastrukturu Srbije realizovao me|unarodni konzorcijum, a finansirala Delegacija Evropske komisije u Beogradu. ”

Dr Sre}ko @eèq je ro|en u Slovengradecu 28.12.1948. godine. Od 1956. godine ìvi u Beogradu gde je zavr{io osnovnu{kolu i gimnaziju. Na Ma{inskom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1972. godine, na Odseku za motore i motorna vozi-la, zavr{io poslediplomske studije i 1982. godine odbranio doktorsku disertaciju. Od 1973. godine stalno je zaposlen naSaobra}ajnom fakultetu na Odseku za drumski saobra}aj i transport. U junu 2001. godine izabran je u zvawe redovnog pro-fesora.

Na osnovnim studijama drì nastavu na predmetima Motorna vozila i Prevozna sredstva, na master studijama Motornavozila - odabrana poglavqa, a na doktorskim studijama Performanse transportnih sredstava, Karakteristikebezbednosti transportnih sredstava, Transportna sredstva za prevoz opasnih materija i Upravqawe rizikom utransportu opasne robe.

Uè oblasti wegovog nau~nog interesovawa jesu motorna vozila, bezbednost transportnih sredstava, alternativna gori-va, odrìvi razvoj u transportnom sektoru. Kao rukovodilac ili saradnik u~estvovao je u realizaciji preko 130 nau~nihi stru~nih projekata i studija. Autor je pet kwiga i preko pedeset publikovanih ili saop{tenih radova. ”

114


Dr Slobodan Ze~evi} ro|en je 04.11.1953. godine u Beogradu. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Saobra}ajnomfakultetu u Beogradu, Odsek za logistiku. Nastavni~ko iskustvo sti~e izborom u sva zvawa od studenta demonstratora doredovnog profesora u izvo|ewu nastave na predmetima dodiplomskih i poslediplomskih studija: Skladi{ta,Integralni transport, Robni terminali i robno-transportni centri, Osnovi logistike, City logistika, Logisti~kestrategije, Upravqawe kvalitetom u logistici itd. Po izboru u zvawe docenta, aktivno u~estvuje u pokretawu i inovi-rawu nastavnih planova i programa za odsek koji 2000. godine dobija naziv Odsek za logistiku.Uà nau~na oblast u kojoj ima zapaène rezultate je Intermodalni transport, logisti~ki centri i city logistika. Do sad jeobjavio ~etiri kwige i preko 100 nau~nih i stru~nih radova u me|unarodnim i doma}im ~asopisima i na konferencijama.U~estvovao je u izradi oko 110 istraìva~kih projekata iz oblasti logistike od kojih su neki me|unarodnog zna~aja.Bio je mentor pri izradi preko 200 diplomskih radova, ~etiri magistarska rada i jedne doktorske disertacije iz oblastiintermodalnih sistema transporta, logisti~kog kontrolinga, logisti~kih centara, city logistike, kvaliteta u logistici,logisti~kog outsourcing-a itd. Od 2001. do 2007. godine bio je {ef Odseka za logistiku, a od 2007. je {ef Zdruène katedreza logistiku. Od 2007. do 2009. godine bio je prodekan za studije na Saobra}ajnom fakultetu. ”

Dr Milo{ Ivi} ro|en je u Glavicama, op{tina Glamo~ 03.11.1954. godine, gde je zavr{io i osnovnu {kolu. Sredwu@elezni~ku tehni~ku {kolu je zavr{io u Vogo{}i. Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1978. godine,zavr{io poslediplomske studije 1986. i 1992. godine odbranio doktorsku disertaciju. Na Odseku za èlezni~ki saobra}aji transport, zaposlen je od 1979. godine. U februaru 2006. godine izabran je u zvawe redovnog profesora.Na osnovnim studijama drì nastavu na predmetima @elezni~ke pruge, @elezni~ke stanice i ~vorovi, Organizacijaodràvawa ̀ elezni~kih pruga, Planirawe i saobra}ajno projektovawe ̀ elezni~kih pruga, Planirawe i saobra}ajno pro-jektovawe èlezni~kih stanica i ~vorova, a na master studijama Planirawe, saobra}ajno projektovawe i odràvaweèlezni~ke infrastrukture. U periodu od 1987. do 1989. godine obavio je dva studijska boravka na Nema~kim saveznim èleznicama. Uà oblast wego-vog nau~nog interesovawa je planirawe, projektovawe i odràvawe èlezni~ke infrastrukture.U svom dosada{wem radu rukovodio je i u~estvovao u realizaciji velikog broja nau~nih i stru~nih projekata. Autor je petkwiga i preko pedeset publikovanih ili saop{tenih radova. ^lan je Dru{tva diplomiranih inèwera èlezni~kog sao-bra}aja Srbije. Poseduje licence Odgovornog projektanta saobra}aja i saobra}ajne signalizacije i Odgovornog urbanisteza rukovo|ewe izradom urbanisti~kih planova za saobra}ajnice. U nekoliko navrata je bio {ef Odseka za èlezni~ki saobra}aj i transport, a u periodu od 2000. do 2002. godine bio je prodekan za osnovne studije. ”

Dr Vojkan D. Jovanovi}, redovni profesor Univerziteta u Beogradu Saobra}ajnog fakulteta, ro|en je u Beogradu06.06.1948, gde je zavr{io osnovnu {kolu "Sveti Sava" i sredwu Brodogra|evinsku. Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradudiplomirao je 1979. i radi na Odseku za drumski i gradski saobra}aj i transport. Drì nastavu na osnovnim, master i dok-torskim studijama na predmetima Roba u transportu i Kontrola i preventiva u prevozu opasne robe. Zavr{io je magi-starske studije u Centru za multidisciplinarne studije Univerziteta u Beogradu 1984. i 1995. odbranio doktorsku diser-taciju na Saobra}ajnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. U zvawe redovnog profesora izabran je 2010. odlukamaNau~no-nastavnog ve}a Saobra}ajnog fakulteta i Senata Univerziteta u Beogradu. Pored rada na mati~nom fakultetu, drào je nastavu na fakultetu Tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu,Vojnotehni~koj akademiji u Beogradu, Vi{oj ma{inskoj u Kragujevcu, Vi{oj ma{inskoj u Zemunu i Republici Crnoj Gori naMa{inskom fakultetu Univerziteta u Podgorici.Svoje stru~ne i nau~ne aktivnosti je usmerio na transport robe i putnika sa aspekta bezbednosti ekolo{kog uticaja opasnerobe i za{titu ìvotne sredine. Ostvario je zapaène rezultate u nau~nim i stru~nim aktivnostima kroz objavqenenau~ne i stru~ne radove, izradu studija, izradu ekspertiza saobra}ajnih nezgoda, recenzije kwiga i stru~nih radova, kaomentor ili ~lan komisije u diplomskim i magistarskim radovima i doktorskim disertacijama. ”R

edovn

i p

rof

esori

115


Dr Jadranka Jovi} je ro|ena 16.09.1951. godine. Diplomirala je na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu 1976. godine, 1984.godine je magistrirala, a 1992. je odbranila doktorsku disertaciju. Zaposlena je na Saobra}ajnom fakultetu od 1977.godine. U zvawe redovnog profesora izabrana je 2004. godine za uù nau~nu oblast Planirawe saobra}aja i saobra}ajneinfrastrukture.Na osnovnim studijama drì nastavu na predmetima: Planirawe saobra}aja - Analiza transportnih zahteva, Planirawesaobra}aja - Modelirawe i prognoze, Strategije i taktike u planirawu saobra}aja i Osnove planirawa saobra}aja; ana master studijama: Planirawe saobra}aja - Saobra}ajna infrastruktura, Metode istraìvawa u saobra}aju iPrognoze u saobra}aju. ^lan je editorskog borda nau~nih ~asopisa "Transport" i "Transporti Europei". Gostuju}i profesor je na fakultetima uSubotici, Podgorici i Doboju. Bila je mentor preko pedeset diplomskih radova, vi{e magistarskih teza i u~estvovala ukomisijama vezanim za doktorske disertacije. Autor je jedne monografije, dva uxbenika i preko pedeset publikovanih ilisaop{tenih radova. U~estvovala je kao rukovodilac, glavni autor ili autor u izradi velikog broja studija i projekata za potrebe Ministrastvaza nauku i tehnologiju Srbije i raznih doma}ih i me|unarodnih institucija. ^lan je dve radne grupe. ”

Dr Dragoslav Kuzmanovi} ro|en je u Beogradu 04.07.1949. Diplomirao je na Prirodno-matemati~kom fakultetu u Beogradu,gde je i magistrirao. Doktorsku disertaciju odbranio je na Rudarsko-geolo{kom fakultetu 1986. Zaposlio se 1976. godine kaoasistent pripravnik na Rudarsko-geolo{kom fakultetu (RGF). Na istom fakultetu izabran je 1998. godine za redovnogprofesora. Na Saobra}ajni fakultet (SF) prelazi 2001. godine. Na osnovnim studijama predaje Mehanika 1 i 2, a na doktorskim studijama SF-a Uvod u teoriju haosa. Predavao je na Tehni~komfakultetu u Boru (1987/88) i Matemati~kom fakultetu u Beogradu (1993/94), a na RGF-u, po prelasku na Saobra}ajni fakultetMetode matemati~ke fizike, Spektralnu analizu, Dinamiku fluida i Teoriju elasti~nosti sa reologijom(poslediplomske studije).Uà oblasti wegovog nau~nog interesovawa je mehanika kontinuuma. Rukovodio je i u~estvovao u realizaciji vi{e nau~nih istru~nih projekata. Bio je ~lan komisija za ocenu, pregled i odbranu magistarskih i doktorskih disertacija na RGF-u u Beogradu,kao i na Ma{inskom fakultetu u Beogradu i Kragujevcu. Autor je {est uxbenika i tri monografije i preko sedamdeset publi-kovanih ili saop{tenih radova. Bio je ~lan: predsedni{tva Jugoslovenskog dru{tva za Mehaniku, Komiteta za primenumatemati~kih metoda i ra~unara u geologiji, rudarstvu i metalurgiji, predsedni{tva DIVK-a i ~lan IUTAM-a i ESIS-a. U perio-du od 2006. do 2009. bio je generalni sekretar SDM (Srpskog Dru{tvo za Mehaniku). Sada je ~lan upravnog odbora SDM. ”

Dr Dragomir Mandi}, redovni profesor, ro|en je 14.04.1949. godine u Bijeqini, Republika Srpska, BiH. Osmogodi{wu{kolu i gimnaziju je zavr{io u Zenici, BiH. Na Saobra}ajni fakultet Univerziteta u Beogradu se upisao 1968. godine, adiplomirao 1973. godine. Magistarski rad je odbranio 1983, a doktorsku disertaciju 1990. godine na istom Fakultetu.Radio je u @eqezari Zenica i Institutu "Kirilo Savi}", a od 1976. godine na Saobra}ajnom fakultetu u zvawima od asis-tenta pripravnika do redovnog profesora. Uà nau~na oblast kojom se bavi je Organizacija i upravqawe èlezni~kimsaobra}ajem i transportom i vu~a vozova.Na osnovnim studijama drì nastavu na 6 predmeta, a na master studijama na 2. Na studijskim boravcima i stru~nimusavr{avawima u inostranstvu bio je 1976. godine u SSSR-u, 1979. godine u Velikoj Britaniji, 1980. godine u Nema~koj, a odoktobra 1983. do aprila 1985. godine u Japanu. Od 2003. do 2006. godine drào je nastavu na Tehni~kom fakultetu u Bitoli,BJR Makedonija, a trenutno drì nastavu na Saobra}ajno-tehni~kom fakultetu u Doboju, Republika Srpska, BiH.Kao jedini autor objavio je 1 monografiju, a kao koautor 2. Tako|e, objavio je "Zbirku re{enih zadataka iz teorije i orga-nizacije vu~e vozova" 1994. godine i uxbenik "Organizacija vu~e vozova" 2002. godine.Do sada ima objavqena 33 rada u inostranstvu, 76 u Jugoslaviji ili Srbiji i 47 istupawa na nau~nim i stru~nim konfe-rencijama. Do sada je bio rukovodilac 29, a kao jedan od autora u~estvovao je u izradi 82 studije ili projekta. ”

116


Dr Milan Markovi}, dipl. in`. redovni profesor Saobra}ajnog fakulteta u Beogradu, ro|en je 1951. godine u Beogradu,od oca Zorana i majke Zorke Golubovi}. Osnovnu {kolu, gimnaziju i muzi~ku {kolu zavr{io je u Beogradu. Diplomirao, magi-strirao i doktorirao na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu.Oblast nau~nog interesovawa profesora Markovi}a je planirawe, organizacija i bezbednost èlezni~kog saobra}aja.Objavio je preko 65 nau~nih radova u doma}im i stranim ~asopisima.Bio je rukovodilac i autor osnovne koncepcije na izradi 9 studije i projekta, koordinator izrade jedne, u~estvovao je uizradi 8 studija i projekata, kao i u 2 nau~na projekta koje je finansiralo Ministarstvo nauke i tehnologije RepublikeSrbije. Jedan od tih projekata je vodio. Kao jedan od autora u~estvovao je u izradi ukupno 81 studije i projekta. Uradio jevi{e od 200 ekspertiza iz oblasti bezbednosti èlezni~kog saobra}aja. U~e{}e u stru~nim telima: ^lan redakcionog od-bora ~asopisa @ELEZNICE, ^lan redakcionog odbora ~asopisa TEHNIKA, ^lan Saveta za bezbednost saobra}aja @TPBeograd, ^lan Saveta ministarstva saobra}aja Republike Srbije, ^lan ve}eg broja ekspertskih timova formiranih odstrane Republike Srbije sa zadacima iz oblasti izrade Strategije razvoja saobra}ajnog sistema Republike Srbije ipodizawem nivoa bezbednosti saobra}aja. Rukovode}e funkcije: Prodekan i VD dekan Saobra}ajnog fakulteta, Generalnidirektor èleznice, od oktobra 2000. godine do danas je {ef Katedre za eksploataciju èleznica. ”

Dr Nada Milosavqevi} je ro|ena 02.10.1948. godine u Vr{cu. Diplomirala je 1972. godine na Saobra}ajnom fakultetu uBeogradu na Odseku za drumski i gradski saobra}aj i transport. Magistrirala je (1985. godine) i doktorirala (1991. godine)na Saobra}ajnom fakultetu.Redovni je profesor Saobra}ajnog fakulteta u Beogradu na Odseku za drumski i gradski saobra}aj i transport na pred-metima koji pripadaju mati~noj oblasti Terminali u drumskom saobra}aju i transport. Drì predavawa na osnovnim studi-jama iz predmeta: Parkirawe, Projektovawe i upravqawe parkirawem i Terminali, na diplomskim akademskim studija-ma (Master) iz predmeta Terminali i parkirawe i delu predmeta Metode istraìvawa i merewa u transportu, a nadoktorskim akademskim studijama iz predmeta Upravqawe parkirawem. Rukovodila je i bila autor vi{e studija i projekata iz oblasti terminala i upravqawa parkirawem u gradovima, od kojihsu najzna~ajniji: Studije parkirawa u gradovima: Smederevo, Beograd, Kragujevac, Ni{...; Studije vrednovawa lokacija zaizgradwu parking garaà u vi{e gradova; Urbanisti~ki normativi za parkirawe u Beogradu; Prilozi strategijiupravqawa parkirawem itd. Objavila je vi{e stru~nih i nau~nih radova i uxbenike: "Elementi za tehnolo{ko projekto-vawe objekata u saobra}aju i transportu" i "Parkirawe". U dva mandata bila je predsednik Saveta Saobra}ajnog fakulte-ta i {ef Odseka za drumski i gradski saobra}aj i transport. ”

Dr Mom~ilo Miqu{ je ro|en 05.06.1953. u Qubqani. U Beogradu je zavr{io osnovnu {kolu i gimnaziju. Na Saobra}ajnomfakultetu u Beogradu diplomirao je 1976., zavr{io poslediplomske studije 1985. i 1996. odbranio doktorsku disertaciju.Na Odseku za logistiku zaposlen je od 1978. U zvawe redovnog profesora izabran je 2008. godine.Na osnovnim studijama drì nastavu na predmetima Industrijski transport, Skladi{ta i Lanci snabdevawa, namaster studijama Posebna poglavqa industrijskog transporta i skladi{nih sistema, Modelirawe lanaca snabdevawai Modelirawe performansi logisti~kih sistema.Tokom 1988. bio je na specijalizaciji u fabrici Daimler Benz, Sindelfingen. Od 2004 do 2008. predavao je po pozivu namaster studijama na Univerzitetu za ekonomiju u Izmiru (Turska), 2010 na master studijama na Fakultetu za pomorstvo ipromet u Portoroù. Uè oblasti nau~nog interesovawa su sistemi industrijskog transporta, skladi{ta, lanaca snabde-vawa, wihovo tehnolo{ko projektovawe kao i primena razli~itih nau~nih metoda na re{avawe problema i upravqawakod tih sistema. U svom dosada{wem radu u~estvovao u realizaciji velikog broja nau~nih i stru~nih projekata, bio men-tor velikog diplomskih radova, nekoliko magistarskih teza i mentor je na dve doktorske disertacije. Autor je jedne kwige

i autor preko {ezdeset radova. U~estvovao je u izradi preko 100 studija i projekata. Bio je prodekan u jednom i dekan u dva mandata. Bio je direk-tor podprograma za Energetsku efikasnost u saobra}aju. Od 2007. godine je {ef Odseka za logistiku. ”Redovn

i p

rof

esori

117


Dr Vladimir Papi} je ro|en 03. juna 1946. godine u Beogradu, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Po zavr{etku XIV Beogradskegimnazije, upisao je Ma{inski fakultet u Beogradu 1965. godine. Diplomirao je 1970. godine na Katedri za motorna vozi-la. Od 1974. godine zaposlen je na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu, na Katedri za tehni~ku eksploataciju drumskihtransportnih sredstava, gde je 1985. godine odbranio doktorsku disertaciju. U zvawe redovnog profesora izabran je 2001.godine. Te~no govori nema~ki, a sluì se i engleskim jezikom. Na osnovnim studijama drì nastavu na predmetimaTehnologija odràvawa vozila, Odràvawe voznih parkova, Transportna sredstva i odràvawe i Osnovi odràvawamotornih vozila. Na master studijama drì predavawa na predmetima Projektovawe sistema odràvawa voznih parko-va i Metode istraìvawa i merewa u transportu, a na doktorskim studijama Upravqawe odràvawem voznih parkova,Informatizacija rada i odràvawa transportnih sredstava i Upravqawe radom voznih parkova. Oblasti wegovog interesovawa su upravqawe eksploatacijom i odràvawem voznih parkova, informacione tehnologijeu transportu, energetska efikasnost, odrìvi transport i za{tita ìvotne sredine.U~estvovao je na izradi 89 projekata i studija. Autor je i koautor 79 radova u me|unarodnim i nacionalnim ~asopisima,na simpozijumima i skupovima. Autor je dva uxbenika i jedne monografije. Oèwen je i otac je dvoje dece. ”

Dr Jelica Petrovi}-Vuja~i} ro|ena je u Dubrovniku 22. marta 1955. godine. Gimnaziju je zavr{ila u Beogradu. NaEkonomskom fakultetu u Beogradu je diplomirala 1978., magistrirala 1984. i doktorirala 1992. godine. Na Saobra}ajnomfakultetu je zaposlena od 1979. godine. Izabrana je za redovnog profesora 2010. godine. Na osnovnim studijama drì nastavu na predmetima: Osnovi ekonomije, Inèwerska ekonomija, Ekonomika poslovawa saelementima upravqawa finansijama i Elementi telekomunikacione ekonomike. Na master studijama predaje predmete:Inèwerska ekonomija u transportu i komunikacijama, Transportna ekonomika i politika, Finansijski menaxment utransportu i komunikacijama i Telekomunikaciona ekonomika. U toku 1986. i 1987. godine bila je na stru~nom usavr{avawu na Londonskoj {koli ekonomije i politi~kih nauka i Institutuza razvoj u Brajtonu. Od oktobra 2002. do aprila 2009. godine miruje joj radni odnos na Fakultetu zbog odlaska sa suprugom,ambasadorom Srbije, u SAD. Autor je dve i koautor tri kwige. Objavila je preko 80 nau~nih radova u me|unarodnim i nacionalnim nau~nim ~asopisi-ma i zbornicima sa nau~nih skupova. U~estvovala je u izradi 22 projekta. Obavqa funkciju glavnog i odgovornog uredni-ka nau~nog ~asopisa Ekonomski vidici. ^lan je Nau~nog dru{tva ekonomista i Predsedni{tva Dru{tva ekonomista

Beograda. Dva puta je bila ~lan Saveta fakulteta i jednom ~lan Saveta Univerziteta u Beogradu. ”

Dr Jovan Popovi} je ro|en u Beogradu 17.01.1950. godine, gde je zavr{io osnovnu {kolu kod Saborne crkve i Prvu beograd-sku gimnaziju. Na Prirodno-matemati~kom fakultetu u Beogradu, odseku Matematika, smeru Statistika, diplomirao je 1974.godine. Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu se 1975. zapo{qava kao asistent-pripravnik na predmetu Matemati~kemetode u operacionim istraìvawima. Na Saobra}ajnom fakultetu magistrira 1983. i doktorira 1990. godine, a 1991.godine je izabran za docenta na predmetima Verovatno}a i statistika i Operaciona istraìvawa. Postaje vanredniprofesor 1996. godine, a 2001. godine redovni profesor na ovim predmetima. Pored ovih predmeta na osnovnim akadem-skim studijama, u~estvuje i u izvo|ewu nastave iz predmeta Sloèni zadaci linearnog programirawa na master studija-ma i predmeta Odabrana poglavqa iz Operacionih istraìvawa na doktorskim studijama.

Bio je u~esnik Tre}eg evropskog letweg skupa (ESI 86, Kenterberi, Engleska) 1986. godine, a 1987. godine postaje ~lan bri-tanskog Udruèwa operacionih istraìva~a. Bio je ~lan Savezne komisije za izradu i primenu statisti~kih standarda(KSA 69) i {ef Katedre za op{tu i primewenu matematiku na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu.

Koautor je uxbeni~ke literature za predmete u ~ijem izvo|ewu nastave u~estvuje, koautor je vi{e studija i projekata, autori koautor vi{e radova objavqenih u renomiranim me|unarodnim ~asopisima. ”

118


Dr Branimir Stani}, redovni profesor, ro|en je u Beogradu 1950. godine, a 1977. godine diplomirao je na Saobra}ajnomfakultetu. [kolske 1975/76. i 1976/77. je radio kao student saradnik. Od 1978-85. godine je asistent-pripravnik na pred-metima Saobra}ajno projektovawe (SP) i Regulisawe saobra}aja. Od 1985. do 1991. godine bio je asistent, a od 1991. do2001. godine bio je u zvawu docenta. Od 2001. do 2005. godine bio je u zvawu vanrednog profesora. U zvawe redovnog pro-fesora je izabran 2005. godine. Magistarski rad je odbranio aprila 1985. godine, a doktorsku tezu decembra 1991. godine.Od 2003. do 2006. godine je {ef Odseka za drumski i gradski saobra}aj i transport, a od 2003. godine je licenciraniprojektant. Nastavu drì na akademskom i master kursu na predmetima: SP - gradska i vangradska mreà, Upravqawekvalitetom putne mreè i saobra}ajne opreme. Od 2001. do 2002. godine bio je i ~lan Stru~nog ve}a za arhitekturu, urbanizam, gra|evinarstvo, geodeziju, prostorno plani-rawe i geografiju na Univerzitetu u Beogradu, a 2006/07. godine bio je stalni ~lan Republi~ke gra|evinske revizionekomisije Ministarstva gra|evina. Od 2005. do 2009. godine bio je ~lan Komisije za planove grada Beograda i ~lan Upravnogodbora Muzeja automobila u Beogradu. Od 2010. godine je potpredsednik Ve}a grupacije tehni~ko-tehnolo{kih naukaUniverziteta u Beogradu. U~estvovao je u izradi 55 studija, a u 7 je bio rukovodilac izrade, i u~estvovao je u vi{e od 100

projekata, a u 40 projekata je bio odgovorni projektant. Objavio je ukupno 4 pomo}na uxbenika i 46 samostalnih i koautorskih radova. Sluì seruskim i engleskim jezikom. Oèwen i ima jedno dete i jednu unuku. ”

Dr Milorad Stanojevi} ro|en je u Radevu 19.01.1947. godine, gde je zavr{io i osnovnu {kolu. Gimnaziju je zavr{io uPri{tini. Diplomirao je na Elektronskom fakultetu u Ni{u, poslediplomske studije zavr{io je na Elektrotehni~komfakultetu u Beogradu, a na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu 1991. godine odbranio je doktorsku disertaciju. Na Odsekuza po{tanski i telekomunikacioni saobra}aj zaposlen je od 1976. U februaru 2006. izabran je za redovnog profesora.Na osnovnim studijama drì nastavu iz {est predmeta, na master studijama 2 predmeta, a na doktorskim studijama tripredmeta. Uè oblasti nau~nog interesovawa usmerio je ka slede}im podru~jima: modelirawe, estimacija, predikcija,simulacija i upravqawe. Wegovi zna~ajni doprinosi vezani su za razvoj modela i algoritama estimacije i predikcijepromenqivih saobra}ajnog toka, kao i razvoj simulacionih modela za vi{e saobra}ajnih procesa. Posebno su zna~ajnidoprinosi vezani za inteligentne sisteme upravqawa vozilima na autoputevima.U~estvovao je u realizaciji vi{e od deset nau~nih i stru~nih projekata, bio je mentor vi{e diplomskih radova i tri magis-tarske teze. Autor i koautor je preko 120 publikovanih i saop{tenih radova i jednog uxbenika. Bio je rukovodilac ra~unarskogcentra i ~lan Saveta fakulteta. [ef je Zdruène katedre za po{tanski saobra}aj i mreè i tehni~ku kibernetiku. ”

Dr Du{an Teodorovi} je ro|en u Beogradu 21. juna 1951. godine. Na Saobra}ajnom fakultetu Univerziteta u Beogradu jediplomirao 1973, magistrirao 1976. i doktorirao 1982. godine. Biran je u zvawa docenta, vanrednog profesora i redovnogprofesora Univerziteta u Beogradu i zvawa vanrednog profesora, redovnog profesora i profesora emeritusaameri~kog univerziteta Virginia Polytechnic Institute and State University. Od 2009. godine je dopisni ~lan Srpske akademijenauka i umetnosti. Profesor Teodorovi} je ostvario nau~ne rezultate u oblasti saobra}ajnog inèwerstva i oblasti operacionihistraìvawa i ve{ta~ke inteligencije. Objavio je 64 rada u me|unarodnim nau~nim ~asopisima (61 u ~asopisima saSCI-JCR liste) i 22 rada u zbornicima radova me|unarodnih nau~nih skupova. Autor je i koautor 5 kwiga i 9 poglavqa ume|unarodnim monografijama. Nau~ni radovi Du{ana Teodorovi}a su citirani u me|unarodnim nau~nim ~asopisima (SCIbaza) 577 puta. Ukupna citiranost profesora Teodorovi}a (Google Scholar baza) iznosi preko 1200. Tri kwige dr Teodorovi}a, objavqene od strane uglednih svetskih izdava~a, se koriste u nastavi na poslediplomskimstudijama na 15 svetskih univerziteta. Stalni je recenzent i ~lan uredni{tva nekoliko me|unarodnih nau~nih ~asopisa. Bio je mentor za izradu 11 doktorskih

disertacija u zemqi i inostranstvu. Tokom akademske karijere profesor Teodorovi} je obavqao du`nosti prodekana fakulteta, ~lana Saveta iprorektora za nauku Univerziteta u Beogradu. ”Redovn

i p

rof

esori

119


Dr Vojin To{i} je ro|en u Beogradu 1946. godine, gde je zavr{io Prvu beogradsku gimnaziju. Na Saobra}ajnom fakultetu uBeogradu diplomirao je 1969. godine i kao stipendista Univerziteta postao asistent na predmetu Aerodromi. Iste godinezavr{io je i {kolu kontrole letewa SUCVP. Magistrirao je 1973, a doktorirao (pokroviteq NASA) 1975. godine naUniverzitetu Kalifornije u Berkliju. Nastavnik je Saobra}ajnog fakulteta od 1977. godine na predmetima Aerodromi,Sistemska analiza i Kontrola letewa. [ef je Katedre za aerodrome i bezbednost vazdu{ne plovidbe od 1983. Autorje uxbenika i pomo}nih uxbenika za predmet Aerodromi. Rukovodilac je vi{e istraìva~kih projekata Ministarstvanauke SRJ i Srbije, US DOT, Eurocontrol, Evropske komisije (podprojekat FP6). Autor je preko 80 radova (vi{e od 10 ume|unarodnim ~asopisima sa SCI Transport Science and Technology liste i oko 30 na me|unarodnim skupovima). Wegovacitiranost iznosi preko 90 puta.Ovla{}eni je inèwer (1982) i ekspert UN (ICAO). Autor je i rukovodilac na oko 100 projekata i studija. Gostuju}i je pro-fesor, ~lan komisija za doktorate i izbore na univerzitetima u Kalgariju, Parizu, Tuluzu, Berkliju, Lingbiju, Lafborou,@ilini, Edmontonu. ^lan je uredni{tva dva me|unarodna ~asopisa (pridruèni urednik 1990-2005, Journal of AdvancedTransportation) i recenzent za {est (svi sa SCI liste). ̂ lan je programskih odbora dva vode}a me|unarodna skupa (US-EuropeATM Seminar i ICRAT). Ekspert je Ministarstva za nauku i tehnolo{ki razvoj u Programskom odboru FP7 - Transport (ukqu~uju}i aeronautiku). ”

Dr Sneàna Filipovi} je ro|ena u Kumanu 31.01.1947. godine. Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu diplomirala je 1972.godine. Magistarske studije na istom fakultetu zavr{ila je 1983. godine. Doktorsku disertaciju odbranila je 1989. godinena Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu. Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu zaposlena je od 1972. godine i birana je u sva zvawa od asistenta pripravnika doredovnog profesora. Od 2006. zaposlena je kao redovni profesor na Ma{inskom fakultetu u Podgorici, a od 2008. godineu istom je zvawu na Saobra}ajnom fakultetu u Doboju.Na osnovnim, master i doktorskim studijama drì predavawa na vi{e predmeta iz oblasti drumskog i gradskog transportaputnika i robe. Od 1995. godine {ef je Katedre za javni gradski putni~ki prevoz, a od 2003. {ef je Zdruène Katedre zadrumski i gradski transport na Saobra}ajnom fakultetu. [ef je modula Transport i Inèwerstvo gradskog i drumskogtransporta od 2005. godine.Glavni je urednik nau~nostru~nog ~asopisa "Saobra}aj u gradovima" (od 1997.) i ~lan je redakcije ~asopisa “Quality,Bussiness, Management”. ^lan je vi{e udruèwa, saveza i radnih grupa u oblasti drumskog i gradskog transporta. U svom dosada{wem radu bila je rukovodilac i autor oko 120 nau~nih i stru~nih projekata. Autor i koautor je oko 30 rado-

va publikovanih u stru~nim i nau~nim ~asopisima, od kojih su 2 sa SCI liste i oko 25 radova saop{tenih na stru~nim i nau~nim skupovima. Autorje tri kwige u oblasti upravqawa, organizacije i ekonomije javnog drumskog transporta. ”

Dr Zlatko Hrle je ro|en u Beogradu 06.10.1946, gde je zavr{io osnovnu {kolu i gimnaziju. Na Odseku za vodni saobra}ajSaobra}ajnog fakulteta diplomirao je 1971. gde je zavr{io poslediplomske studije i 1996. odbranio doktorsku diser-taciju. Na Odseku za vodni saobra}aj i transport zaposlen je od 1990. U decembru 2006. izabran je u zvawe redovnog pro-fesora. Na osnovnim studijama drì nastavu na predmetima Brodska energetika, Navigacija u vodnom saobra}aju, Plovniputevi, na master sudijama Primena satelitske navigacije u vodnom saobra}aju, a na doktorskim studijama Metodevi{ekriterijumskog vrednovawa u vodnom saobra}aju, Primena sistema elektronske navigacije i komunikacija u orga-nizaciji vodnog saobra}aja i Primena naprednih tehnologija GIS-a u vodnom saobra}aju.Teì{te stru~ne i nau~ne aktivnosti usmerio je na planirawe, projektovawe i upravqawe procesima u vodnom saobra}ajui transportu. U okviru stru~nog i nau~nog usavr{avawa obavio je vi{e studijskih boravaka u inostranim nau~nostru~nimustanovama (Holandija, [vajcarska, Gabon i Alìr). Tako|e, obavio je vi{e studijskih putovawa na Dunavu. U svom dosada{wem radu rukovodio je i u~estvovao u realizaciji velikog broja nau~nih i stru~nih projekata, mentor jetako|e, ve}eg broja diplomskih radova, komentor dve magistarske teme i jedne doktorske disertacije. Autor ili koautor jepet univerzitetskih uxbenika, {est monografija i preko sto publikovanih ili objavqenih radova. ”

120


Dr Vladeta ôli} ro|en je 19. 10. 1945. u Beogradu, gde je zavr{io osnovnu {kolu i gimnaziju. Na Saobra}ajnom fakulte-tu u Beogradu diplomirao je 1969. gde je zavr{io i poslediplomske studije 1976. Doktorat je odbranio 1980. na Ma{inskomfakultetu u Beogradu. Na Fakultetu je zaposlen od 1974. U zvawe redovnog profesora izabran je 1990. Na osnovnim studi-jama drì nastavu iz predmeta Brodski kompleks i geometrija broda, Plovnost i stabilitet broda, Otpor i propul-zija broda. Angaòvan je na master i doktorskim studijama.Obavio je vi{e studijskih boravaka u inostranim visoko{kolskim i nau~no-istraìva~kim ustanovama kao i studijskaputovawa na Gorwem Dunavu.Teì{te stru~ne i nau~ne aktivnosti usmerio je na eksperimentalna istraìvawa tehni~ko-eksploatacionih osobenostiizgra|enih brodova na plovnom putu i primenu rezultata istraìvawa u poboq{awu organizacije i tehni~ke eksploata-cije brodarstva.U~estvovao je u realizaciji preko 90 nau~nih i stru~nih projekata. Autor ili koautor je 10 univerzitetskih uxbenika, 17monografija, i preko 80 objavqenih radova. Od 1983. do 1987. bio je prodekan za nastavu, od 1989. do 1998. dekan naSaobra}ajnom fakultetu. [kolske 1997/98. bio je prorektor Univerziteta u Beogradu. Odlikovan je Ordenom rada sa zlat-

nim vencem. Ekspert je za tehni~ke poslove Lloyd's Register Quality Assurance (LRQA), London. ^lan je Akademije inèwerskih nauka Srbije. ^lan jeRedakcijskog odbora ~asopisa "Tehnika - deo Saobra}aj". ”

121


Dr Zoran Avramovi} je akademik Ruske akademije transportnih nauka (1995), Ruske akademije prirodnih nauka (2001),Jugoslovenske inèwerske akademije (2004) i Akademije elektrotehni~kih nauka Ruske Federacije (2007).Ro|en je 1953. Zavr{io je Elektrotehni~ki fakultet u Beogradu (prosek ocena 9,71), na kome je doktorirao 1988. Biran je zaprofesora Saobra}ajnog i Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu, Univerziteta Apeiron u Bawaluci i FMSK-a uBeranama. Gostuju}i je profesor u Moskvi, I. Sarajevu, Skopqu, Bitoqu i Travniku. Objavio je 201 nau~ni i stru~ni rad odkojih su neki referisani u bazama Scopus i SCI. Izradio je 153 projekta. Objavio je 3 monografije, 1 uxbenik i 1 priru~nik. Konsultant je iz oblasti IKT kod: BAS Beograd, @eqeznica CG, @eqeznice RS, EDB Beograd, Western Union, SD i OKCrvena zvezda, SD i FK Partizan, Svetska odbojka{ka liga, Elektroprominvest - Moskva, ABS Holdings, Simpo, PAMProjekt - Nema~ka i GAK. Realizovao je IKT sistem FONTO 1997, koji je obuhvatio celu Srbiju, u koji je integrisao tele-fonski, komunikacioni, ra~unarski i TV sistem, uvode}i negeografski kod u fiksnu telefoniju. Projektovao je i realizovao platformu VAS SMS servisa 2002. godine, kao prvo re{ewe u ovom delu Evrope. Nagrade ipriznawa koja je dobio ukqu~uju: zlatnu medaqu "za zasluge u elektrotehnici" Ruske Federacije, zlatnu medaqu iz elek-trotehnike u SFRJ, prvu nagradu na republi~kom takmi~ewu iz matematike. Uvr{}en je u ID of Distinguished Leadership (ABI-SAD). Ekspert je za IKT. Nagra|en je Diskobolos-om 2003. Uvr{}en je u Monografiju izumiteqa. ”

Dr Jelica Alaburi} ro|ena je u Sivcu 11.03.1946. godine, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Gimnaziju je zavr{ila u Somboru.Na Filolo{kom fakultetu u Beogradu diplomirala je na Odseku za slavistiku - Grupa za ruski jezik i kwièvnost,zavr{ila postiplomske studije i 1993. godine odbranila doktorsku disertaciju.Radni vek je zapo~ela kao gimnazijski profesor, pa je stru~ni profesorski ispit poloìla na Filozofskom fakultetu uNovom Sadu. Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu radi od 1978. godine (dopunski rad), a u stalni radni odnos primqe-na je 1981. godine u zvawu predava~a. U martu 2003. godine izabrana je u zvawe vanrednog profesora.Ruski jezik u funkciji saobra}ajne struke drì na osnovnim studijama (prava dva semestra u statusu obaveznog predmeta,tre}i i ~etvrti semestar i na master studijama - izborni). Autor je dva univerzitetska uxbenika za studente saobra}ajnogfakulteta (1984. i 1997. godine). Uà oblast wenog nau~nog interesovawa je lingvistika teksta, ekstralingvisti~ki faktorii tehni~ka terminologija, kontrastivna analiza specifi~nosti tehni~kih tekstova u ruskom i srpskom jeziku. Na stru~nom usavr{avawu boravila je u nekoliko navrata u Moskvi na Institutu za ruski jezik "A. S. Pu{kin" i na MGU.^lan je MAPRJAL-a - Me|unarodne asocijacije profesora ruskog jezika i literature, Slavisti~kog dru{tva Srbije.Stru~ne i nau~ne radove objavqivala je u doma}im i stranim ~asopisima. Sa referatima iz uè nau~ne oblasti u~estvo-

vala na tematskim skupovima u zemqi i inostranstvu. ”

Dr Stevo Bun~i} je ro|en u Beogradu 24.05.1950. godine, gde je zavr{io osnovnu i sredwu elektrotehni~ku {kolu "NikolaTesla". Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu je diplomirao, zavr{io poslediplomske studije i 1992. godine odbraniodoktorsku disertaciju. Na Odseku za drumski i gradski saobra}aj i transport zaposlen je od 1975. godine. U oktobru 2000.godine izabran je u zvawe vanrednog profesora.Na osnovnim studijama drì predavawa na predmetima Tehni~ka eksploatacija motornih vozila i Tehni~ka eksploa-tacija vozila 1 i 2, a na master studijama na predmetu Tehni~ka logistika voznih parkova.Juni mesec 1988. godine proveo je na stru~nom usavr{avawu na Tehni~kom univerzitetu Danske u Kopenhagenu, a novembariste godine na Univerzitetu Ju`ne Floride u Tampi, SAD. Uè oblasti wegovog nau~nog interesovawa su eksploatacija iodràvawe voznih parkova, odrìvost, energetska efikasnost drumskog transporta i re{avawe problema upravwawafunkcionisawem voznih parkova.U svom dosada{wem radu rukovodio je i u~estvovao u realizaciji preko 40 nau~nih i stru~nih projekata, bio mentor prekosto diplomskih radova i dve magistarske teze. Autor je osnovnog uxbenika i 15 publikovanih ili saop{tenih radova. ̂ lanje Inèwerske Komore Srbije i upisan je u registar stalnih sudskih ve{taka za oblast saobra}aja. ” Vanredni p

rof

esori

122


Dr Qubi{a Vasov je ro|en 06.07.1961. godine u Prokupqu. Osnovnu {kolu i gimnaziju je zavr{io 1979. u Dimitrovgradu.Diplomirao je na Ma{inskom fakultetu u Beogradu na Grupi za aerokosmotehniku. Do 1989. godine je radio uVazduhoplovnotehni~kom Institutu u @arkovu. Od 1989. godine je zaposlen na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu, Odsekza vazdu{ni saobra}aj i transport, na kome je zavr{io poslediplomske studije i 2002. godine odbranio doktorsku diser-taciju. U septembru 2008. godine izabran je u zvawe vanrednog profesora.Na osnovnim studijama drì nastavu na predmetima Mehanika leta 1, Instrumenti i oprema vazduhoplova 1,Instrumenti i oprema vazduhoplova 2 i Pogonske grupe vazduhoplova, na master studijama Sistemi odràvawa vaz-duhoplova i Pouzdanost vazduhoplova i na doktorskim studijama Efektivnost transportnih vazduhoplova.Oblasti wegovog nau~nog interesovawa su sistemi i pogon vazduhoplova, odràvawe, pouzdanost i bezbednost vazduho-plova i primena ra~unarske simulacije na re{avawu problema u ovim oblastima.U dosada{wem radu je u~estvovao, kao rukovodilac ili ~lan istraìva~kih timova, u izradi ve}eg broja studija i pro-jekata, bio je mentor preko 20 diplomskih radova, 1 magistarske teze, ~lan komisije za pregled i odbranu 4 magistarska i1 doktorskog rada, i bio je recenzent vi{e kwiga. Autor je jednog uxbenika i preko 40 publikovanih nau~nih radova.

U~estvovao je u radu vi{e stru~nih organa na Saobra}ajnom fakultetu, i trenutno se nalazi na du`nosti {efa Odseka za vazdu{ni saobra}aj. ”

Dr Slavko Veskovi} ro|en je u Dobrqinu 1955. Osnovnu {kolu zavr{io je u Osijeku, a gimnaziju u Beogradu. NaSaobra}ajnom fakultetu u Beogradu je diplomirao, magistrirao i 2001. doktorirao iz oblasti organizacije i tehnologi-je èlezni~kog saobra}aja. Na Odseku za èlezni~ki saobra}aj i transport radi od 1984, a 2006. izabran je u zvawevanrednog profesora.

Na osnovnim studijama predaje predmete Regulisawe upotrebe kola, Tehnologija èlezni~kog saobra}aja, Planirawe ieksploatacija èlezni~kog saobra}aja i Modelirawe u èlezni~kom saobra}aju, na master studijama Primenamatemati~kih metoda u ̀ elezni~kom saobra}aju i Odabrana poglavqa iz tehnologije i eksploatacije ̀ elezni~kog sao-bra}aja - uà nau~na oblast Eksploatacija, bezbednost, modelirawe i planirawe èlezni~kog saobra}aja.

Od 2002. do 2004. predaje Organizaciju èlezni~kog putni~kog saobra}aja I i II, Organizaciju èlezni~kog teretnog sao-bra}aja II na Tehni~kom fakultetu Univerziteta "Sv. Kliment Ohridski" u Bitoli, a od 2009. Tehnologiju prevoza putnikana Saobra}ajnom fakultetu u Doboju Univerziteta Isto~no Sarajevo. U dosada{wem radu bio je rukovodilac 10 i u~estvo-vao je u izradi preko 40 nau~nih i stru~nih projekata, bio je mentor preko 30 diplomskih radova, 4 magistarske teze i 2doktorske disertacije. Autor je 2 kwige, 2 monografije, preko 70 objavqenih i saop{tenih radova i odrào je 4 predavawa po pozivu na simpoziju-mima. ^lan je Dru{tva diplomiranih inèwera èlezni~kog saobra}aja Srbije, Inèwerske komore Srbije i licencirani je projektant. ”

Dr Milorad Vidovi} je ro|en u Zemunu 10.03.1957. godine, gde je zavr{io i osnovnu {kolu. Elektrotehni~ku {kolu "NikolaTesla" zavr{io je u Beogradu. Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu diplomirao je, zavr{io poslediplomske studije i1998. godine odbranio doktorsku disertaciju. Na Odseku za logistiku, u oblasti rukovawa materijalom i eko logistike,zaposlen je od 1987. godine. U decembru 2005. godine izabran je u zvawe vanrednog profesora. Na osnovnim studijama vodi kurseve Mehanizacija pretovara, Objektno orijentisana simulacija logisti~kih sistemai Logistika povratnih sredstava i otpadnih materijala, na master studijama Operativno planirawe pretovarnihprocesa i Posebne oblasti logistike povratnih tokova, a na doktorskim studijama Sistemi rukovawa materijalom iLanci snabdevawa. Tokom 2000. i 2001. godine po pozivu je boravio na Nacionalnom Univerzitetu u Busanu i Institutu zanauku i tehnologiju u Daejeonu. Od 2004. do 2008. godine angaòvan je kao gostuju}i predava~ na poslediplomskim studija-ma Odseka za logistiku Univerziteta za ekonomiju u Izmiru - Turska. Uè oblasti nau~nog interesovawa autora jesu mode-lirawe i primena kvantitativnih metoda na re{avawe problema iz domena rukovawa materijalom i logistike. U svomdosada{wem radu rukovodio je i u~estvovao u realizaciji velikog broja nau~nih i stru~nih projekata, bio mentor oko stodiplomskih radova, vi{e magistarskih teza i jedne doktorske disertacije. Autor je dve kwige i nekoliko desetina publi-

kovanih ili saop{tenih radova. ”Vanredni p

rof

esori

123


Dr Gordana Dimkovi}-Telebakovi} ro|ena je u Beogradu 13.12.1953. godine. Osnovnu {kolu, gimnaziju i sredwu muzi~ku{kolu zavr{ila je u Novom Sadu. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na Katedri za engleski jeziki kwièvnost. Poslediplomske studije okon~ala je na Filolo{kom fakultetu u Beogradu i na istom fakultetu 2003.godine odbranila doktorsku disertaciju iz oblasti lingvistike. Na Saobra}ajnom fakultetu predaje Engleski jezik od1993. U zvawe vanrednog profesora izabrana je u maju 2009.Na osnovnim studijama drì nastavu na predmetima Engleski jezik 1, Engleski jezik 2, Engleski jezik 3 i Engleski jezik4, a na master studijama Engleski jezik nauke i struke u oblasti transportnog i saobra}ajnog inèwerstva.Uè oblasti wenog nau~nog interesovawa su engleski jezik za posebne namene i za akademske potrebe (naro~ito uoblasti saobra}aja), pitawa nastave engleskog jezika na univerzitetskom nivou, strukturalno-leksi~ka, gramati~ko-retori~ka, diskursna i ànr-analiza, semantika, posebno rasplinuta semantika, sintaksa, jezici u kontaktu. Autor jetri uxbenika (od kojih su se dva pojavila u po pet izdawa do sada), jednog reader-a, tri monografije (jedne publikovanevan zemqe) i ve}eg broja objavqenih i saop{tenih radova. ^lan je ESSE-a (The European Society for the Study of English),ELTA IATEFL udruèwa, Dru{tva za primewenu lingvistiku Srbije i Dru{tva za strane jezike i kwièvnosti Srbije. ”

Dr Milina @ivanovi} je ro|ena u Beogradu 17.02.1950, gde je zavr{ila osnovnu i sredwu elektrotehni~ku {kolu N. Teslasa odli~nim uspehom uz pohvalnice. Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu diplomirala je kao stipendista BeogradskogUniverziteta, zavr{ila poslediplomske studije, magistrirala i odbranila doktorsku disertaciju 1999.Na Saobra}ajnom fakultetu je zaposlena od 1978. godine. Vanredni profesor je od 2005. godine na osnovnim studijama svihmodula. Permanentno unapre|uje i osavremewava nastavu i usavr{ava najboqe studente-demonstratore, poslediplomcei asistente. Bila je gostuju}i nastavnik Tehni~kog fakulteta u â~ku 2003/2004, poslediplomskih studija smeraMehatronika.Autor je novog originalnog metoda u oblasti primewenih istraìvawa i nau~ne oblasti Geometrijsko modelirawe u sao-bra}aju i transportu. Dobitnik je nagrade u podru~ju nau~nih istraìvawa za najboqi rad na Me|unarodnoj konferenciji2003. godine. Wena nau~na i stru~na aktivnost u fundamentalnim i primewenim istraìvawima na francuskom, ruskomi engleskom jeziku interdisciplinarnog povezivawa u nauci vezana je za oblasti: inèwerstvo kvaliteta transportnihusluga, kvalimetrija, upravqawe qudskim resursima, konkurentno inèwerstvo. Publikovala je oko 40 nau~nih i stru~nih radova na me|unarodnim i nacionalnim skupovima, u me|unarodnim i nacional-

nim ~asopisima i uxbenicima. ^lan je Me|unarodnih programskih odbora i predsedavaju}i sekcije nau~nih skupova, osnovnih i inovacionih iistraìva~ko razvojnih projekata Republike Srbije. Majka je troje dece. ”

Dr Radovan Zobenica je ro|en u Zemunu 23.02.1955. godine, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Sredwu brodarsko-tehni~ku{kolu je zavr{io u Beogradu, 1973. godine.

Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu je diplomirao 1979. godine, zavr{io poslediplomske studije 1989. godine iodbranio doktorsku disertaciju 1996. godine. Na Odseku za vodni saobra}aj i transport, zaposlen je od 1983. godine. Unovembru 2002. godine izabran je u zvawe vanrednog profesora.

Na osnovnim studijama drì nastavu na predmetima Tehnologija vodnog saobra}aja i transporta, Teorija upravqawabrodovima i Tehnologija vodnog saobra}aja i upravqawe re~nom i morskom flotom.

Uè oblasti wegovog nau~nog interesovawa jesu upravqawe brodovima i organizacija i eksploatacija rada flote uunutra{wem vodnom i pomorskom transportu.

U svom dosada{wem radu rukovodio je i u~estvovao u realizaciji brojnih nau~nih i stru~nih projekata. Bio je mentor ili~lan komisije u dva magistarska rada i preko 15 diplomskih radova. Autor je i koautor dva uxbenika, pet monografijanacionalnog zna~aja i preko osamdeset publikovanih ili saop{tenih radova. ”

124


Dr Milica Kali} je ro|ena u Beogradu 1966. godine, gde je zavr{ila Prvu beogradsku gimnaziju. Na Saobra}ajnom fakul-tetu u Beogradu diplomirala je 1991, magistrirala 1994. godine i doktorirala 1999. godine. Na Odseku za vazdu{ni sao-bra}aj i transport, zaposlena je od 1992. godine. U zvawe vanrednog profesora izabrana je 2005. godine. Na osnovnim imaster studijama drì nastavu na predmetima Planirawe prevoèwa i eksploatacija vazduhoplova 1, 2 i 3, Transportnemreè, Transportne mreè sa primenama u vazdu{nom saobra}aju i transportu i Osnovi vazdu{nog saobra}aja. Bila je na dvomese~nom studijskom boravku 1998. godine na Danskom tehni~kom univerzitetu, kao stipendista Danskog mini-starstva. Predavawa po pozivu dràla je na Univerzitetu u Kaliforniji (Berkli), Danskom tehni~kom univerzitetu,Helsin{kom univerzitetu, Univerzitetu u Trstu i Univerzitetu u @ilini. Uè oblasti wenog nau~nog interesovawa jesu planirawe i organizacija vazdu{nog saobra}aja i transporta i eksploata-cija vazduhoplova. U svom dosada{wem radu rukovodila je i u~estvovala u realizaciji ve}eg broja nau~nih i stru~nihprojekata me|u kojima su "Transtools 3" u okviru FP7, “TEN Connect” finasiran od strane Evropske komisije, "TG-YP III" pro-jekat UNDP. Tako|e, bila je mentor ili komentor preko pedeset diplomskih radova i tri magistarske teze. Autor jePraktikuma iz Transportnih mreà i preko ~etrdeset publikovanih i saop{tenih radova, od kojih su ~etiri rada objavqe-

na u vode}im me|unarodnim ~asopisima, a {esnaest je saop{teno na me|unarodnim konferencijama. ”

Dr Dragutin Kosti} zavr{io je Elektrotehni~ki fakultet u Beogradu, gde je tako|e stekao zvawa magistra i doktora elek-trotehni~kih nauka. Inèwersko iskustvo stekao je na poslovima odràvawa elektri~nih vu~nih vozila u @TP Beograd.Zaposlio se na Saobra}ajnom fakultetu 1986. godine, kao asistent za predmete @elezni~ka vozila 2 i Elektri~na vozi-la, a zatim i za predmet Elektrotehnika. Poslediplomske studije zavr{io je na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu,smer "Elektroenergetski pretvara~i". Magistarski rad odbranio je 1991. godine. Doktorsku disertaciju odbranio je 2001.godine. Oblast wegovog nau~nog istraìvawa su vozna sredstva sa elektri~nom vu~om i pogonski sistemi. Do sada jeobjavio osam radova u me|unarodnim ~asopisima, dok je ~etrnaest radova u kojima se pojavquje kao prvi autor ilikoautor objavqeno u zbornicima radova sa me|unarodnih konferencija. Autor je vi{e radova saop{tenih na doma}imnau~nim skupovima i publikovanim u zbornicima radova sa tih skupova. Pored toga, koautor je vi{e tehni~kih re{ewa koja su klasifikovana kao laboratorijski modeli ili prototipovi, novitehnolo{ki postupci ili eksperimentalna re{ewa. Vredno je napomenuti, prakti~nu saradwu sa @TP Beograd, MIN Ni{,Minel Beograd posredstvom Instituta Saobra}ajnog fakulteta, gde se pojavquje kao autor, koautor ili saradnik u 39realizovanih studija i projekata. U okviru dodatnih aktivnosti na Saobra}ajnom fakultetu rukovodi Laboratorijom zavu~u i vozna sredstva, a tako|e obavqa du`nost prodekana za finansije od 2003. do danas. ”

Dr Dejan Markovi} je ro|en 27. aprila 1968. godine u Ra{ki. Osnovnu i sredwu {kolu zavr{io je u Ra{ki. Na Saobra}ajnomfakultetu u Beogradu, na Odseku za po{tanski i telekomunikacioni saobra}aj, diplomirao je 1994. godine, magistrirao1996. godine i odbranio doktorsku disertaciju 2001. godine. Izabran je u zvawe docenta 2001. godine, a 2006. godine u zvawe vanrednog profesora za uù nau~nu oblast Po{tanski sao-bra}aj i mreè. U okviru ove nau~ne oblasti angaòvan je za dràwe nastave iz grupe predmeta na osnovnim i master studi-jama. Tako|e, angaòvan je za dràwe nastave na Saobra}ajnom fakultetu u Doboju.Uè oblasti wegovog nau~nog interesovawa su: eksploatacija, kvalitet i optimizacija po{tanskih sistema i mreà,inèwering po{tanskog saobra}aja, standardi i regulativa u po{tanskom saobra}aju.U dosada{wem radu u~estvovao je u realizaciji 18 nau~nih i stru~nih projekata, bio mentor preko 150 diplomskih rado-va, 10 magistarskih teza i 2 doktorata. Recenzirao je vi{e uxbenika i nau~no stru~nih radova kako u zemqi tako i u ino-stranstvu. Autor je jedne monografije, dva uxbenika i 78 radova objavqenih u doma}im i inostranim publikacijama.Vi{egodi{wi je predsednik Organizacionog odbora Simpozijuma PosTel. Rukovodilac je studijskog modula Po{tanskisaobra}aj i mreè. Oèwen je i ima dvoje dece. ”V

anredni p

rof

esori

125


Dr Radomir M. Mijailovi} je ro|en 1972. godine u Beogradu, gde je zavr{io osnovnu i sredwu {kolu. Ma{inski fakultetu Beogradu je zavr{io 1996. godine. Magistarsku tezu pod nazivom ''Analiza uticaja konstrukcionih faktora na naponskostawe i elasti~nu stabilnost re{etkastih strela auto-dizalica'' odbranio je na Ma{inskom fakultetu u Beogradu 2001.godine. Doktorsku disertaciju je odbranio 2005. godine na Saobra}ajnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Naziv dok-torske disertacije je bio ''Istraìvawe parametara relevantnih za dinami~ku stabilnost i preventivnu bezbednostauto-dizalice u saobra}aju i transportu''.Radomir Mijailovi} je u zvawu vanrednog profesora zaposlen na Saobra}ajnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Usvojstvu predava~a i/ili asistenta u~estvovao je u dràwu nastave iz slede}ih predmeta: Elementi transportnih sred-stava i ure|aja, Tehni~ka termodinamika, Ma{instvo, Transportna sredstva i odràvawe, Primena ra~unara utehni~kom crtawu i Laboratorijske ve`be iz fizike.Nau~na istraìvawa u kojima je u~estvovao su vezana za slede}e oblasti: dinami~ko modelirawe i optimizacija vozilai dizalica, energetska efikasnost, bezbednost vozila i ELV. Kao autor/koautor je objavio 2 uxbenika, 2 monografije, 45radova koji su objavqeni u me|unarodnim i doma}im ~asopisima i zbornicima radova sa konferencija. Tako|e je u~estvo-vao u realizaciji vi{e projekata. ^lan je Srpskog dru{tva za mehaniku. ”

Dr Ranko R. Nedeqkovi} je ro|en 02.05.1949. godine u Beogradu, gde je zavr{io osnovnu {kolu kod Saborne crkve i Prvubeogradsku gimnaziju. Na Prirodno-matemati~kom fakultetu u Beogradu, odseku Matematika, smeru Statistika,diplomirao je, magistrirao i doktorirao 1973, 1983. i 1993. godine, respektivno. Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu se 1976. zaposlio kao asistent-pripravnik na predmetu Matematika. U aprilu2001. izabran je u zvawe vanrednog profesora. Na osnovnim studijama drì nastavu iz predmeta Operacionaistraìvawa u komunikacionom saobra}aju, Operaciona istraìvawa u telekomunikacijama, kao i Verovatno}a istatistika. Pored toga, na master studijama, u~estvuje u izvo|ewu nastave iz predmeta Sloèni zadaci linearnogprogramirawa.Tokom 1983-1984. {kolske godine studirao je doktorske studije na Katedri za statistiku, Dràvnog univerziteta uMi~igenu, SAD, a tokom 1995-1996. {kolske godine predavao je kao gostuju}i predava~ na Katedri za statistiku,Univerziteta u Torontu, Kanada. Od 2001. do 2003. godine bio je zamenik direktora Saveznog zavoda za statistiku, a od2003. do 2006. godine direktor Zavoda za statistiku Srbije i Crne Gore. Od 2008. godine je predsednik Statisti~kogdru{tva Srbije. Koautor je uxbeni~ke literature za neke predmete u ~ijem izvo|ewu nastave je u~estvovao, koautor jevi{e studija i projekata iz oblasti saobra}aja i zvani~ne statistike, autor je i koautor vi{e radova objavqenih u

me|unarodnim ~asopisima ili saop{tenih na doma}im i me|unarodnim nau~nim skupovima. ”

Dr Mira Paskota je ro|ena 1961. godine u Beogradu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu i Matemati~ku gimnaziju. NaFakultet organizacionih nauka upisala se 1991. godine, gde je diplomirala na Smeru za informacione sisteme 1996.godine sa prose~nom ocenom tokom studija 9.15. Na poslediplomske studije na Fakultetu organizacionih nauka, Smer zainformacione sisteme, upisala se 1996. godine, a 1999. godine odbranila je magistarsku tezu iz statistike, podnaslovom "Multivarijaciona statisti~ka analiza kategorijskih podataka". Doktorsku diserataciju iz statistikepod naslovom "Nominalne promenqive u diskriminacionoj analizi" odbranila je 22.11.2002. godine na Ekonomskomfakultetu u Beogradu.Od po~etka letweg semestra {kolske 1997/1998. godine, po~ela je da drì ve`be iz Statistike na Saobra}ajnomfakultetu u Beogradu, gde je od septembra 1998. godine zaposlena kao asistent pripravnik, a u februaru 2000. izabranaje za asistenta. U maju 2003. godine izabrana je u zvawe docenta, a u julu 2009. godine u zvawe vanrednog profesora zauù nau~nu oblast Statistika.Osim izvo|ewa nastave na predmetu Verovatno}a i statistika, po~ev{i od 2004. godine osmislila je i po~ela dadrì predavawa iz predmeta Osnove statisti~kih istraìvawa. Za ovaj predmet napisala je uxbenik koji jeobjavqen 2007. godine. Na master studijama drì nastavu iz predmeta Statisti~ka istraìvawa. Objavila je ve}i broj nau~nih radova,u~estvovala je na vi{e nau~nih skupova i sara|ivala na velikom broju projekata i studija. ”

126


Dr Sneàna Pej~i} Tarle ro|ena je u Ni{u 1952. godine. Osnovnu {kolu i gimnaziju zavr{ila je u Pri{tini. NaSaobra}ajnom fakultetu u Beogradu je zaposlena od 1976, gde je diplomirala (1976), magistrirala (1982) i doktorirala(1993). U decembru 2008. godine izabrana je za vanrednog profesora. Na osnovnim studijama drì nastavu iz predmeta Uvodu saobra}aj i transport, Transportna ekonomika i politika, Politika i ekonomija odrìvog razvoja saobra}aja, TQMkomunikacionih usluga, na master studijama Geografija transportnih sistema, Menaxment kvalitetom i marketing utransportu i komunikacijama, Sistemi kvaliteta i metode sistema kvaliteta, Odnosi s javno{}u i poslovne komu-nikacije u transportu i na doktorskim Upravqawe transportnom politikom u funkciji odrìvog razvoja. Uè oblastiwenog nau~nog interesovawa jesu politika odrìvog razvoja transporta, marketing i standardizovani menaxment sistemiu transportu i komunikacijama. Rukovodila je i u~estvovala u realizaciji brojnih nau~nih i stru~nih projekata, bila je men-tor vi{e diplomskih i master radova, 12 magistarskih teza i dve doktorske disertacije. Autor je dva uxbenika i prekoosamdeset publikovanih ili saop{tenih radova. [ef je Zdruène katedre za organizaciju, menaxment i ekonomiju sao-bra}aja i transporta, dru{tvene nauke i strane jezike. U dva mandata je bila prodekan za osnovne studije (2002-2007), a od2001. do 2008, glavni i odgovorni urednik izdava~ke delatnosti Saobra}ajnog faklulteta. ”

Dr Valentina Radoji~i} je ro|ena u Beogradu 25.01.1964. godine, gde je zavr{ila osnovnu i sredwu {kolu. NaOdseku za PTT saobra}aj zaposlila se 1988. godine, najpre kao asistent-pripravnik pri Katedri za po{tanski itelekomunikacioni saobra}aj. Magistarsku tezu odbranila je 1997. Doktorsku disertaciju pod nazivom “Novi pri-stup prognozirawu relevantnih pokazateqa u telekomunikacionom saobra}aju”, odbranila je 2002. godine ipotom je angaòvana kao docent na predmetima: Osnovi telekomunikacione tehnike i Eksploatacija telekomu-nikacionog saobra}aja. U martu 2008. godine izabrana je u zvawe vanrednog profesora za uù nau~nu oblastEksploatacija telekomunikacionog saobra}aja i mreà. Kao autor ili koautor objavila je dve kwige: “Prognoziraweu telekomunikacijama” i “Primena kvantitativnih metoda prognozirawa u telekomunikacijama”. U~estvovala jekao rukovodilac ili ~lan projektnog tima u izradi velikog broja nau~no-istraìva~kih projekata. Kao autor ilikoautor publikovala je preko 60 nau~no-stru~nih radova. Kao mentor ili ~lan komisije, u~estvovala je u brojnimdiplomskim, magistarskim i doktorskim radovima. Bila je ~lan Udruèwa operacionih istraìva~a Srbije.Vi{egodi{wi je ~lan Dru{tva za telekomunikacije i Programskog i Organizacionog odbora Simpozijuma o novimtehnologijama u po{tanskom i telekomunikacionom saobra}aju. Ima poloèn stru~ni ispit iz oblasti saobra}aja.Od 01.10.2009. godine stupa na du`nost prodekana za studije. Udata je i ima troje dece. ”

Dr Sr|an Rusov, vanredni profesor Saobra}ajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ro|en je 1959. u Beogradu, gde jezavr{io osnovnu {kolu i IX beogradsku gimnaziju. Nosilac je "Alasove" diplome za fiziku. Na Ma{inski fakultet u Beogradu upisao se 1977. godine gde je diplomirao 1981. na Grupi za motore i motorna vozila saprose~nom ocenom studija 9,40. Kao najboqi student u generaciji za postignute uspehe u toku ~etiri godine studijanagra|ivan je vi{e puta od Saveta Ma{inskog fakulteta i od Rektorata beogradskog Univerziteta. Dobitnik je Oktobarskenagrade grada Beograda i nagrade "Rastko Stojanovi}".Izabran je za asistenta pripravnika na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu 1982. Magistrirao je 1984. godine naMa{inskom fakultetu u Beogradu, gde je i doktorirao 1991. godine. U zvawe vanrednog profesora Saobra}ajnog fakulte-ta izabran je 1999. Drì predavawa i ve`be iz predmeta Teorija kretawa i Dizel vu~na i vu~ena vozila, a formirao jei novi predmet Tehnika vozova velikih brzina. Koautor je uxbenika "Tehni~ka mehanika 1 - teorija sa primenama" i autor uxbenika "Sistemi vozova velikih brzina" prvogna na{em jezi~kom podru~ju iz ove oblasti. Autor je preko 30 radova objavqenih u me|unarodnim ~asopisima i preko 20radova u doma}im ~asopisima. U~estvovao je u radu vi{e osnovnih i inovacionih projekata Ministarstva za nauku i

tehnologiju Republike Srbije. Osnovna podru~ja wegovog nau~noistraìva~kog rada su oblasti vezane za dinamiku {inskih, dinamiku drumskihvozila i dinamiku objekata. ”Vanredni p

rof

esori

127


Dr Vladan Tubi} je ro|en 11.09.1960. Osnovnu {kolu i gimnaziju je zavr{io u Kraqevu. Na Saobra}ajnom fakultetu uBeogradu diplomirao je, zavr{io poslediplomske studije i 2001. godine odbranio doktorsku disertaciju. Na Odseku zadrumski i gradski saobra}aj i transport zaposlen je od 1986. U septembru 2006. izabran je u zvawe vanrednog profesora.Na osnovnim studijama drì nastavu na predmetima Teorija saobra}ajnog toka, Kapacitet saobra}ajnica, Tro{kovikorisnika na mreì puteva i ulica i Vrednovawe u saobra}aju, a na master studijama Teorija saobra}ajnog toka i simu-lacije i Vrednovawe u saobra}aju - optimizacija investicija. Uè oblasti wegovog nau~nog interesovawa su teorija sao-bra}ajnog toka, kapacitet puteva i vrednovawe u saobra}aju.U svom dosada{wem radu rukovodio je i u~estvovao u realizaciji 150 nau~nih i stru~nih projekata, bio je mentor 92diplomska rada, 3 magistarske teze i 2 doktorske disertacije. Autor je dva pomo}na uxbenika i 72 publikovana ilisaop{tena rada. Od 2002. do 2007. bio je ~lan komisije za saobra}aj i gra|evinarstvo Ministarstva za nauku, a od 2001. do2003. ~lan Saveta Republi~ke fondacije za razvoj nau~nog podmlatka. U periodu od 2001. do 2005. bio je ~lan stru~nog save-ta Republi~ke direkcije za puteve. Od 2004. je ~lan Republi~ke revizione komisije, a od 2006. i ~lan Pokrajinskerevizione komisije. U dva mandata (2002-2006) bio je prodekan za nau~noistraìva~ki rad, a u periodu od 2006. do 2009.predsednik Saveta Saobra}ajnog fakulteta. ”

Dr Svetlana î~evi} je ro|ena u Beogradu 15.03.1962. godine. Osnovnu {kolu i gimnaziju je zavr{ila u Zemunu. Diplomirala je na Grupi za psihologiju, Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, 1985. godine. Magistarski rad jeodbranila 1991. godine u Centru za Multidisciplinarne studije Univerziteta u Beogradu. Doktorsku disertaciju jeodbranila na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Ni{u 2004. godine. Na Saobra}ajnom fakultetu je zaposlena od 1987.godine. U novembru 2010. godine izabrana je u zvawe vanrednog profesora.Na osnovnim studijama drì nastavu na predmetima Saobra}ajna psihologija, Osnovi ergonomije, Upravqawe qudskimresursima, Pona{awe korisnika, Pona{awe voza~a, a na master studijama Psihologija u saobra}aju. Uè oblasti wenog nau~nog interesovawa su saobra}ajna psihologija, ergonomija, qudski faktori i bezbednost sao-bra}aja, percepcija saobra}ajnih znakova, kognitivna obrada informacija, analiza akusti~ke strukture govora operatorau realnim radnim i laboratorijskim situacijama, procewivawe mentalnog radnog optere}ewa i stresa operatora,upravqawe qudskim resursima i menaxment kvaliteta, procewivawe stilova u~ewa.U dosada{wem radu u~estvovala je u realizaciji velikog broja nau~nih projekata, i bila je ~lan komisija za ocenu i

odbranu sedam diplomskih radova i dve magistarske teze. Objavila je osam monogafija, jedan pomo}ni uxbenik i 125 nau~no-stru~nih radova. ^lanje Dru{tva psihologa Srbije, Ergonomskog dru{tva Srbije i Me|unarodne ergonomske asocijacije. ”

Dr Olivera [a{i} je ro|ena 10.12.1964. godine u Beogradu, gde je zavr{ila osnovnu i sredwu {kolu. Na Fizi~kom fakul-tetu u Beogradu je diplomirala (1989), magistrirala (2001) i doktorirala (2005).Od 1991. godine je zaposlena na Saobra}ajnom fakultetu, gde je birana dva puta u zvawe asistenta-pripravika, asistenta(2001) i docenta (2006). Na osnovnim studijama predaje na predmetu Fizika, a na doktorskim studijama Savremene fizi~kemetode za kontrolu i detekciju zaga|ewa ~ovekove okoline za saobra}ajne inèwere i Fizi~ke osnove savremenihtehnologija u saobra}ajnom inèwerstvu. Mentor je jednog magistraskog i doktorskog rada.Od 2001. godine je spoqni saradnik Laboratorije za gasnu elektroniku koja je deo Centra za neravnote`ne proceseInstituta za fiziku u Beogradu. Oblasti wenog nau~nog interesovawa su: niskotemperaturske kolizione plazme, preseciza sudare elektrona sa atomima i molekulima gasova koji su od interesa za plazma tehnologije i transportni koefici-jenti, Monte Carlo simulacije rf i dc plazmi, kineti~ki fenomeni u jonizovanim gasovima. U okviru svojih istraìvawaodràva izuzetnu me|unarodnu saradwu sa eksperimentalnom grupom Dr J. de Urquija iz Meksika. Bila je u~esnik dvadoma}a projekta Ministrastva za nauku i jednog me|unarodnog (COE) finansiranog od strane EU. Rezultate istraìvawaprezentovala radovima u vode}im me|unarodnim ~asopisima, od kojih su neki i pregledni. Bila je predava~ po pozivu iu~esnik na me|unarodnim i nacionalnim konferencijama. ”

128


Dr Branka Dimitrijevi} je ro|ena 22.02.1969. godine u Beogradu, gde je zavr{ila osnovnu i sredwu {kolu.

Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu je diplomirala, magistrirala i 2006. godine odbranila doktorsku disertaciju. NaOdseku za po{tanski i telekomunikacioni saobra}aj zaposlena je od 1994. godine. U novembru 2006. godine izabrana je uzvawe docenta.

Na osnovnim studijama drì nastavu na predmetima Kvantitativne metode optimizacije, Odabrana poglavqa operacionihistraìvawa i Posebne metode operacionih istraìvawa u logistici, na master studijama Logistika opasnih materija,a na doktorskim studijama Sistemi za podr{ku odlu~ivawu u saobra}aju i transportu i Logistika opasnih materija. Uèoblasti wenog nau~nog interesovawa su: teorija lokacije, vi{ekriterijumska analiza i optimizacija i ve{ta~ka inteligen-cija i wihova primena u planirawu, modelirawu i eksploataciji transportnih i logisti~kih sistema.

U dosada{wem radu u~estvovala je u realizaciji vi{e nau~nih i stru~nih projekata. Bila je mentor ili ~lan komisije upreko dvadeset diplomskih radova i dve magistarske teze. Bila je predsednik Organizacionog odbora XXXV Simpozijumao operacionim istraìvawima (SYM-OP-IS) 2008. godine. Autor je jednog uxbenika i preko pedeset publikovanih nau~nihi stru~nih radova. ”

Dr Gordana Kastratovi} je ro|ena 12.01.1973. godine u Beogradu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu i XIV Beogradsku gimna-ziju. Ma{inski fakultet u Beogradu, smer vazduhoplovstvo, upisala je 1991. godine. Na Ma{inskom fakultetu u Beogradudiplomirala je 1997. godine. Poslediplomske studije je zavr{ila i magistirala 2003. godine, a 2006. godine odbranilaje doktorsku disertaciju, tako|e na Ma{inskom fakultetu u Beogradu.

U periodu od marta 1998. do marta 1999. godine bila je zaposlena u EI "Nikola Tesla" u Beogradu. Od 2001. godine zaposle-na je na Saobra}ajnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Katedri op{te-tehni~kih nauka. U januaru 2007. izabrana je uzvawe docenta. Na osnovnim studijama drì nastavu na predmetima Mehanika I, Mehanika II i Mehanika fluida. U perioduod februara 2007. do septembra 2008. dràla je nastavu na Vojnoj akademiji u Beogradu.

Uè oblasti wenog nau~nog interesovawa jesu zamor, starewe i optimizacija razli~itih strukturalnih elemenata kon-strukcija, i primena numeri~kih metoda, kao {to je metoda kona~nih elemenata na re{avawe pomenutih problema.

U svom dosada{wem radu je u~estvovala u realizaciji jednog nau~nog projekata. Autor je jednog uxbenika za studenteSaobra}ajnog fakulteta i vi{e publikovanih ili saop{tenih nau~no-stru~nih radova. ^lan je Srpkog dru{tva zaMehaniku. ”

Dr Milorad Kilibarda ro|en je 1962. godine u Nevesiwu, gde je zavr{io i osnovnu {kolu. Elektrotehni~ku {kolu NikolaTesla zavr{io je u Beogradu. Osnovne i poslediplomske studije zavr{io je na Saobra}ajnom fakultetu, gde je odbranio idoktorsku disertaciju. Na fakultetu je zaposlen od 1989. godine, gde je na Odseku za logistiku, u~estvovao u izvo|ewu na-stave iz predmeta: Integralni transport, Robni terminali i robno-transportni centri, Komercijalno poslovawe imarketing u transportu i Osnovi logistike. U zvawe docenta za uù nau~nu oblast Poslovna logistika i {pedicijaizabran je 2005. godine. Na osnovnim studijama vodi predmete: [pedicija i agencijsko poslovawe, Upravqawe kvalite-tom u logistici i Marketing u logistici; na master studijama predmete: Upravqawe marketingom u logistici,Metode upravqawa kvalitetom u logistici; a na doktorskim studijama: Strategije razvoja logisti~kih provajdera iModeli upravqawa kvalitetom u logistici. Aktivno je u~estvovao u inovirawu nastavnih planova i programa Odsekaza logistiku. Oèwen je i otac dvoje dece.Svoje nau~no i stru~no interesovawe usmerio je u pravcu izu~avawa logisti~kih provajdera, a posebannau~noistraìva~ki doprinos ima u domenu modelirawa i upravqawa kvalitetom u logistici i marketing istraìvawulogisti~kih trì{ta, tokova i usluga. Bio je mentor preko 100 diplomskih radova. Autor je dve monografije i 65 publi-kovanih i saop{tenih radova, a u~estvovao je u izradi 66 nau~noistraìva~kih studija i projekata. ”D

ocenti

129


Dr Nikola Kneèvi} ro|en je u Ivawici 07.08.1972. godine. Osnovnu {kolu zavr{io je u âjetini, a Sredwu elek-trotehni~ku {kolu u Uìcu. Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu diplomirao je, zavr{io poslediplomske studije i2006. godine odbranio doktorsku disertaciju. Na Katedri za organizaciju, menaxment i ekonomiju saobra}aja i transportazaposlen je od 2005. U maju 2006. izabran je u zvawe docenta.Na osnovnim studijama drì nastavu na predmetima Organizacija i menaxment u saobra}aju i transportu i Menaxmentinformacioni sistemi i internet, a na master studijama Strate{ki menaxment u transportu i komunikacijama,Projektovawe organizacije u transportu i komunikacijama i Upravqawe projektima i investicijama u transportu ikomunikacijama.U periodu od 1998. do 2004. bio je zaposlen u JP PTT saobra}aja "Srbija" na mestu referenta, {efa slu`be i direktoraSektora za istraìvawe i razvoj. Zavr{io je specijalisti~ki seminar 2003. iz oblasti: Strategy, International Marketing andInternational Business, Operational Excellence and Strategy u organizaciji IEDC-Bled School of Management. Uè oblasti wego-vog nau~nog interesovawa su upravqawe projektima, dizajnirawe organizacije i menaxment performansama i primena kvan-titativnih metoda u menaxmentu. U svom dosada{wem radu u~estvovao je u realizaciji ve}eg broja nau~nih i stru~nih pro-jekata, bio je mentor vi{e diplomskih radova i jedne magistarske teze. Autor je jedne kwige i preko trideset publikovanih ili saop{tenih radova. ”

Dr Goran Markovi} je ro|en 10. aprila 1971. godine u Smederevu. Osnovnu i sredwu elektrotehni~ku {kolu je zavr{io uBeogradu. Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu, na Odseku za po{tanski i telekomunikacioni saobra}aj, diplomirao je1996. godine, magistrirao 2002. godine i odbranio doktorsku disertaciju 2007. godine. U martu 2008. godine, izabran je u zvawe docenta za uù nau~nu oblast Eksploatacija telekomunikacionog saobra}aja imreà. U okviru ove nau~ne oblasti angaòvan je za dràwe nastave iz grupe predmeta na osnovnim i master studijama.Tako|e, tokom vi{e godina bio je angaòvan i za dràwe ve`bi iz predmeta Osnovi telekomunikacija na Vojno-tehni~kojakademiji u Beogradu. Uè oblasti wegovog nau~nog interesovawa su: planirawe, projektovawe i optimizacija telekomunikacionih sistema imreà, inèwering telekomunikacionog saobra}aja, beì~ne i opti~ke komunikacije.U dosada{wem radu u~estvovao je u realizaciji 15 nau~nih i stru~nih projekata, bio je mentor preko 30 diplomskih rado-va i jedne magistarske teze. Autor je jedne monografije i vi{e od 60 radova objavqenih u doma}im i inostranim publi-kacijama. ^lan je udruèwa IEEE, Dru{tva za ETRAN, Dru{tva za telekomunikacije i vi{egodi{wi ~lan Organizacionogodbora Simpozijuma PosTel. U jednom mandatu (od 2004. do 2006. godine) bio je ~lan Saveta Saobra}ajnog fakulteta.

Poloìo je stru~ni ispit i stekao licencu ovla{}enog projektanta iz oblasti telekomunikacionog saobra}aja i mreà 2002. godine. Oèwen je iotac je dvoje dece. ”

Dr Petar Mirosavqevi} je ro|en u Vaqevu 19.11.1972. godine. Osnovnu {kolu i X gimnaziju je zavr{io u Beogradu saodli~nim uspehom. Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1996, zavr{io poslediplomske studije 2001. i2009. odbranio je doktorsku disertaciju. Na Modulu za vazdu{ni saobra}aj i transport, Katedri za vazduhoplovna pre-vozna sredstva, zaposlen je od 1997. U martu 2010. izabran je u zvawe docenta. Na osnovnim studijama drì nastavu napredmetima Mehanika leta 2 i Performanse transportnih vazduhoplova 1 i 2, na master studijama Performansetransportnih vazduhoplova 3, a na doktorskim studijama Performanse transportnih vazduhoplova 4. PetarMirosavqevi} je koncipirao ve`be u ra~unarskoj u~ionici za predmete Mehanika leta 1 i Mehanika leta 2. Tokom radana Saobra}ajnom fakultetu u~estvovao je u razvoju Laboratorije za vazduhoplovna prevozna sredstava, a posebno urazvoju ~etiri simulatora leta i sistema virtuelnog vazdu{nog prostora. Uà nau~na oblast kojoj pripada rad PetraMirosavqevi}a je Vazduhoplovna prevozna sredstva. U svom dosada{wem radu Petar Mirosavqevi} u~estvovao je urealizaciji velikog broja nau~nih i stru~nih projekata, ve{ta~ewa i bio je mentor zavr{nog rada. Koautor je praktiku-ma iz Vazduhoplovnih prevoznih sredstava. ^lan je AIAA i Inèwerske komore Srbije. Kao ~lan Komisije zaobezbe|ivawe kvaliteta aktivno je u~estvovao u poslovima oko akreditacije i drugim delatnostima vezanim zaunapre|ewe rada na Saobra}ajnom fakultetu. ”

130


Dr Sneàna Mladenovi} je ro|ena 06.12.1962. godine u Topoli, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Sredwu {kolu zavr{ilaje u Aran|elovcu.Diplomirala je 1985. godine na Grupi za matematiku Prirodno-matemati~kog fakulteta u Beogradu, smer Informatika ira~unari sa primenama. Magistrirala je 1995. godine na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu, a doktorsku disertaci-ju je odbranila 2003. godine na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu. Od 1996. godine radi na Saobra}ajnom fakul-teta u zvawu asistenta, a od maja 2004. godine u zvawu docenta za uù nau~nu oblast Informatika.Na osnovnim studijama drì nastavu na predmetima Osnovi programirawa, Programirawe i Baze podataka, na masterstudijama Baze podataka u transportu i komunikacijama i Projektovawe optimizacionih aplikacija, a na doktorskimstudijama Upravqawe podacima.Uè oblasti interesovawa su joj informacione tehnologije u saobra}aju, razvoj i optimizacija softverskih sistema ive{ta~ka inteligencija. U~estvovala je u izradi vi{e od 20 studija i projekata, od kojih je jedan bio me|unarodni. Bila je~lan komisije za ocenu i odbranu jedne doktorske disertacije i komentor jedne magistarske teze. Samostalni je autor jednemonografije nacionalnog zna~aja i koautor druge monografije nacionalnog zna~aja. Autor je ili koautor oko 50 nau~nih

radova. Prvi je autor osnovnog uxbenika i koautor pomo}nog uxbenika za studente Saobra}ajnog fakulteta. ”

Dr Fe|a Netjasov je ro|en u Zemunu 16.04.1974. godine. Osnovnu i sredwu ma{insku {kolu zavr{io je u Staroj Pazovi. NaOdseku za vazdu{ni saobra}aj i transport Saobra}ajnog fakulteta u Beogradu diplomirao je 1999, magistrirao je 2003, adoktorsku disertaciju pod nazivom "Analiza rizika i ocena bezbednosti sistema kontrole letewa" odbranio je 2010.godine. Na Katedri za Aerodrome i bezbednost vazdu{ne plovidbe zaposlen je od 1999. godine, a novembra 2010. godine izabranje u zvawe docenta. Angaòvan je na izvo|ewu ve`bi na svim predmetima Katedre na osnovnim i master studijama kao i napredavawima iz predmeta Kontrola letewa 1 na osnovnim studijama. U organizaciji me|unarodne organizacije za razmenu studenata IAESTE boravio je 1998. i 2000. godine na dvomese~nimstru~nim usavr{avawima na aerodromima u Minhenu i Cirihu. Nau~no usavr{avawe ostvario je na Tehni~komUniverzitetu u Delftu i Nacionalnoj Vazduhoplovnoj Laboratoriji u Amsterdamu tokom 2006. godine. Uè oblasti nau~noginteresovawa su mu bezbednost vazdu{nog saobra}aja, kontrola letewa i upravqawe vazdu{nim saobra}ajem iupravqawe bukom u okolini aerodroma. U svom dosada{wem radu u~estvovao je u realizaciji dvadesetak nau~nih istru~nih projekata od ~ega je posebno zna~ajan me|unarodni projekat RESET pod okriqem [estog okvirnog programa Evropske Komisije. Objavio jei prezentovao 20 radova u me|unarodnim i doma}im ~asopisima i na konferencijama. Ovla{}eni je projektant saobra}aja i ~lan InèwerskeKomore Srbije. Oèwen je i ima k}erku. ”

Dr Aleksandar Perovi} je ro|en 11.09.1970. u Beogradu. Na Matemati~kom fakultetu Univerziteta u Beogradu je zavr{ioosnovne studije 1999. godine, poslediplomske 2004. godine i doktorirao 2008. godine. Na Saobra}ajnom fakultetu Univerziteta u Beogradu radi na katedri za op{tu i primewenu matematiku od oktobra 2000.godine. U zvawe docenta je izabran u novembru 2008. Na osnovnim studijama drì nastavu na predmetima Matematika 1,Matematika 2 i Matematika 3.Wegove uè oblasti nau~nog interesovawa su teorija skupova, verovatnosne logike, fazi logike, primene logike u teorij-skom ra~unarstvu, Furijeova spektroskopija (digitalna obrada signala).Do sada je objavio 19 radova u me|unarodnim ~asopisima, imao saop{tewa na preko 20 me|unarodnih konferencija ikoautor je jedne monografije. ”

Docenti

131


Dr Andreja Sam~ovi} je ro|en u Beogradu 24.08.1963. godine, gde je zavr{io osnovnu {kolu i gimnaziju.Na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu diplomirao je i zavr{io poslediplomske studije na Odseku za elektroniku, amagistrirao je 1995. godine. Odbranio je doktorsku disertaciju 2005. godine na Saobra}ajnom fakultetu. Na Odseku zapo{tanski i telekomunikacioni saobra}aj, zaposlen je od 1991. U junu 2006. godine izabran je u zvawe docenta.Na osnovnim studijama drì nastavu na predmetima Geografski informacioni sistemi i Multimedijalne komunikaci-je, na master studijama Kriptografija i sigurnost informacija, a na doktorskim studijama Multimedijalni komunika-cioni sistemi i Beì~ne multimedijalne komunikacije.Boravio je na univerzitetima u Be~u (Austrija), Erlangenu i Minhenu (Nema~ka), Ko{icama (Slova~ka), Kluù (Rumunija),Oksfordu (Engleska), Edinburgu ([kotska), kao i na Gete institutu u Prinu (Nema~ka). Drào je predavawa u okviru letwe{kole o transportu i ekonomskom razvoju, 2003. godine u Prevezi (Gr~ka). Uè oblasti wegovog nau~nog interesovawa su: multimedijalne komunikacije, geografski informacioni sistemi, sigur-nost informacija, kodovawe i kompresija slika i video signala. U svom dosada{wem radu rukovodio je i u~estvovao unau~nim projektima, bio mentor ili ~lan komisije u preko dvadeset diplomskih radova. Autor je jedne monografije i prekoosamdeset publikovanih nau~nih i stru~nih radova. ”

Dr Nata{a Tomi} - Petrovi} ro|ena je u Krawu 26. jula 1972. godine. U Beogradu je kao "vukovac" zavr{ila osnovnu {kolui VI beogradsku gimnaziju. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu marta 1996. godine sa prose~nom ocenom 9,13.Magistrirala je (2002) i doktorirala (2008) cum laude na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Od {kolske 2000/01.zaposlena je kao asistent pripravnik, 2003. godine izabrana je za asistenta Univerziteta u Beogradu, a 2008. godine zadocenta Saobra}ajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Na osnovnim i master studijama drì nastavu na grupi pred-meta u okviru uè nau~ne oblasti Pravo u saobra}aju, transportu i komunikacijama. Nosilac je diplome Evropskog Centraza javno pravo. Koautor je Praktikuma za saobra}ajno-transportno pravo koji koriste kao pomo}ni uxbenik studentiSaobra}ajnog fakulteta u Beogradu.Na konkursu "Zadu`bine Andrejevi}" magistarski rad i doktorska disertacija Nata{e Tomi} izabrani su za objavqivawekao najboqi u svojoj nau~noj disciplini. Govori engleski i francuski, usavr{ava italijanski i novogr~ki jezik. Boravila je na stru~nom usavr{avawu na Karlovom Univerzitetu u Pragu 1996. i 1998, na Egejskom institutu za pomorsko pravona Rodosu (Aegean Institute of Maritime Law) 1997, na Kolexu za javnu upravu u Budimpe{ti (College of Public Administration) 1997,na Pravnom fakultetu u Atini 2000, [koli dràvne uprave u Bjalistoku, Poqskoj (Bialystok School of Public Administration) 2001,u Evropskom Centru za javno pravo u Gr~koj 2003. i 2004. i na Evropskom kolexu u Briù (College of Europe) 2010. ”

Dr Ninoslav ]iri} ro|en je u Pirotu 28.04.1951. godine. Osnovnu {kolu je zavr{io u Loznici, a Matemati~ku gimnaziju uBeogradu 1970. godine. Te godine je kao gimnazijalac osvojio tre}u nagradu na Me|unarodnoj matemati~koj olinpijadi uKesthequ (Ma|arska), prvu nagradu na saveznom takmi~ewu iz matematike i prvu nagradu na republi~kom takmi~ewu izfizike. Za postignute rezultate te godine je dobio Septembarsku nagradu grada Loznice. Na Prirodno-matemati~kom fakultetu u Beogradu smer matematika diplomirao je 1974. godine. Na istom fakultetu jezavr{io poslediplomske studije 1983. godine i odbranio doktorsku disertaciju 1988. godine. [kolsku 1984/85.godinu jeproveo na nau~nom usavr{avaawu na fakultetu VmiKMGU-a u Moskvi, na temu "Metodi minimizacije funkcija".Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu zaposlen je od 1975. godine, gde je 1989. godine biran u zvawe docenta. NaSaobra}ajnom fakultetu na osnovnim studijama predaje predmet Matematika. U Matemati~koj gimnaziji, kao spoqnisaradnik, predaje predmet Analiza sa algebrom. Koautor je osam univerzitetskih i sredwo{kolskih uxbenika i zbirkizadataka i zbirki zadataka sa takmi~ewa iz matematike u~enika osnovnih {kola. Recezent je sedam univerzitetskih, sred-wo{kolskih i osnovno{kolskih uxbenika i zbirki zadataka. Bio je ~lan redakcije matemati~kog ~asopisa za u~enikeosnovnih {kola. Autor i koautor je nekoliko objavqenih nau~nih radova iz matematike i nau~nih saop{tewa. U~estvovaou realizaciji nekoliko nau~nih i stru~nih projekata. ”

132


Dr Oqa ôkorilo je ro|ena 02.02.1977. u Beogradu, gde je zavr{ila Matemati~ku gimnaziju 1996. i diplomirala 2002. naOdseku za vazdu{ni saobra}aj i transport, Saobra}ajnog fakulteta. Diplomski rad je realizovan u CRDS EUROCONTROL(Budimpe{ta, Ma|arska). Dobitnica je stipendije Kraqevine Norve{ke za 2000. i nagrade za najboqi nau~no-istraìva~ki rad studenata Univerziteta u Beogradu za 2002/2003. U organizaciji IAESTE, 2001. je boravila u AENA(Madrid, [panija) na stru~noj praksi. Na Saobra}ajnom fakultetu je magistrirala 2007, a 2010. odbranila doktorsku dise-rtaciju. Na Odseku za vazdu{ni saobra}aj i transport radi od 2003. U zvawe docenta za uù nau~nu oblast Vazduhoplovnaprevozna sredstva izabrana je u oktobru 2010. U dosada{wem radu u~estvovala je u izradi preko 20 projekata i studija uoblasti vazdu{nog saobra}aja. 2009. u~estvovala je u izradi Zakona o vazdu{nom saobra}aju. Bila je angaòvana kao pre-dava~ na kursevima: Poznavawe vazduhoplova (SMATSA); Teorija letewa i op{te performanse vazduhoplova, Propisi oprevozu opasnih materija, masa i centraà (Montenegro Airlines, aerodrom "Konstantin Veliki" Ni{); Vazdu{ni saobra}aj- kurs za {peditere po FIATA standardima (PKS). Autor je 2 kwige i preko 40 publikovanih ili saop{tenih radova. NaSaobra}ajnom fakultetu realizuje nastavu iz predmeta Vazduhoplovna prevozna sredstva 1, 2 i 3 i Bezbednost vazduho-plova. Govori engleski i {panski jezik. ^lan je Inèwerske komore Srbije (2007) i Air Transport Research Society (2008). ”

Mr Tawa Dini} je ro|ena 24.06.1965. u Beogradu. Diplomirala je 1988. na Grupama za francuski, odnosno engleski jezik ikwièvnost (dvopredmetno) na beogradskom Filolo{kom fakultetu, gde je i magistrirala 1994. Radila je u Energoprojektukao stru~ni prevodilac i u Filolo{koj gimnaziji kao profesor francuskog jezika. Od 2001. je zaposlena na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu, gde drì nastavu na predmetima Francuski jezik 1, 2, 3 i 4(osnovne studije) i Francuski jezik u poslovnim komunikacijama (u okviru master-modula Menaxment i ekonomija u trans-portu i komunikacijama). Oblasti nau~nog interesovawa su joj jezik struke i metodika nastave. Kao profesor francuskogjezika struke i stipendista francuske vlade, usavr{avala se u Briselu (juli 2006.) i Beogradu (septembar 2002). Bila je angaòvana na projektu specijalisti~kih studija stru~nog prevo|ewa u organizaciji ESIT-a iz Pariza, FPN-a iAAOM-a iz Beograda, za tehni~ko i ekonomsko-pravno prevo|ewe sa srpskog i sa francuskog jezika. U tu svrhu, prethodnoje boravila u Parizu kao stipendista francuske vlade, na stru~nom usavr{avawu za nastavnike prevo|ewa i teorijeprevo|ewa na pomenutom ESIT-u (École Supérieure d'Interpretes et de Traducteurs, mart-april 2005). ^lanica je ispitnihkomisija za DALF i DELF za nivoe C1 i B2 pri Francuskom kulturnom centru u Beogradu i u tom svojstvu u~estvovala je nastru~nim seminarima u Temi{varu i Beogradu. Autorka je publikovanih radova i saop{tewa na francuskom (3) i srp-skom jeziku (6). ”

Mr Nina Polovina je ro|ena u Zagrebu 28.09.1974. godine. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Zagrebu, a maturirala je uKragujevcu. Na Katedru za nema~ki jezik i kwièvnost Filolo{kog fakulteta u Beogradu upisala se 1993. godine, a kaostipendista DAAD-a 1996/1997. godine studirala je jedan semestar na Humboltovom univerzitetu u Berlinu. Diplomiralaje 1999. godine, a zatim se zaposlila na Filolo{kom fakultetu u Beogradu kao lektor za nema~ki jezik. Na istom fakul-tetu zavr{ila je postdiplomske studije, odbraniv{i magistarski rad 2007. godine. Na Saobra}ajnom fakultetu radi od 2001. godine, najpre kao predava~, a zatim kao nastavnik stranog jezika. Na osnovnimstudijama drì nastavu na predmetima Nema~ki jezik 1 i Nema~ki jezik 2, Nema~ki jezik 3 i Nema~ki jezik 4, a na masterstudijama u okviru modula Menaxment i ekonomija u transportu i komunikacijama na predmetu Nema~ki jezik u poslovnimkomunikacijama. Najzna~ajnije oblasti wenog nau~nog interesovawa su nema~ki jezik struke i lingvistika teksta.U~estvovala je na brojnim stru~nim seminarima i na kursevima za stru~no usavr{avawe, te aktivno sara|ivala na pro-jektima u zemqi i inostranstvu. Autor je monografije "Lingvisti~ki pristup konceptu ène" i koautor "Kurikuluma zanastavu nema~kog jezika na nemati~nim fakultetima" i uxbenika za nema~ki jezik struke "Mit Deutsch in Europa studieren-arbeiten-leben. Ein Lehrbuch für den Studienbegleitenden Deutschunterricht Niveau A2/B1". ”

Docenti

Nas

tavn

ici s

tran

ih

jezi

ka

133


Dr Du{ko Bajin, ro|en je u Kikindi 1947. godine. Osnovnu i sredwu {kolu zavr{io u Beogradu. Saobra}ajni fakultet jeupisao 1969, a diplomirao na Odseku za drumski i gradski saobra}aj 1974. godine. Studije nastavqa u Centru za multi-disciplinarne studije Univerziteta u Beogradu, a magistrira na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu 1982. godine.Doktorsku disertaciju odbranio je na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu 1996. godine.

Za vreme apsolventskog staà angaòvan je kao demonstrator, a 1975. izabran je za asistenta pripravnika. U zvawevanrednog profesora izabran je 2001. godine i drì nastavu iz predmeta Urbanizam, Transport, saobra}aj i okruèwe, iSaobra}aj i ìvotna sredina.

Objavio je ili saop{tio oko 95 nau~no-stru~nih radova, projekata i studija, posebno iz oblasti za{tite ìvotne sredineu gradovima. Autor je monografije "Saobra}aj u gradskoj ulici - ekolo{ki aspekt" i stalni ~lan nau~nih i organizacionihodbora simpozijuma posve}enih ìvotnoj sredini. Kao nacionalni ekspert evropskog ECBP-a (Programa ja~awa kapacite-ta u ìvotnoj sredini), rukovodio je radnom grupom za Transport u NEAP projektu (Nacionalni ekolo{ki akcioni plan)Republike Srbije. Tokom 2003. godine bio je revizor LEAP-a (Lokalnih ekolo{kih akcionih planova). Potpredsednik jeNau~no-stru~nog dru{tva EKOLOGICA, jedan od urednika istoimenog ~asopisa i ~lan udruèwa urbanista Srbije. Od janua-ra 2009. godine radi i u JP "@eleznice Srbije" kao zamenik generalnog direktora za strategiju i razvoj. ”

Dr Krsto Lipovac ro|en je u Rui{tima kod Vi{egrada 18.01.1961. godine, gde je zavr{io i osnovnu i sredwu {kolu.

Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu diplomirao je, zavr{io poslediplomske studije i 1994. godine odbranio doktorskudisertaciju. Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu izabran je u zvawe vanrednog profesora 2002. godine. U 2009. godiniizabran je u zvawe redovnog profesora na Kriminalisti~ko policijskoj akademiji.

Od diplomirawa (1984.) radio je kao spoqni stru~ni saradnik na Katedri za bezbednost saobra}aja Saobra}ajnog fakul-teta. Od 1987. godine radi u Vi{oj {koli unutra{wih poslova u Zemunu, a od 2002. godine radi na Saobra}ajnom fakul-tetu u Beogradu. Drì nastavu iz oblasti bezbednosti saobra}aja u Doboju i Bawaluci.

U svom dosada{wem radu bio je autor (koautor) u preko sto nau~no-stru~nih radova, od ~ega 2 uxbenika za visoko{kolskeustanove i 4 druge monografske publikacije. U~estvovao je u izradi ve}eg broja nau~no-istraìva~kih studija, projekata istru~nih radova me|unarodnog i nacionalnog zna~aja. ”

Dr Gordana Radivojevi} je ro|ena 22.12.1962. godine u Qigu, gde je zavr{ila osnovnu i sredwu {kolu. Saobra}ajni fakul-tet je upisala 1981. godine i diplomirala 1986. godine na Odseku za integralni i industrijski transport. Magistrirala jeu Centru za multidisciplinarne studije Univerziteta u Beogradu 1992. godine, a doktorirala na Saobra}ajnom fakultetu2002. godine.

U periodu od 1985. do 1988. godine je radila na Saobra}ajnom fakultetu, a od 1988. godine radi u Institutu Mihajlo Pupin.U zvawe Vanredni profesor je izabrana u februaru 2008. godine, a u nau~no zvawe Vi{i nau~ni saradnik je izabrana ujunu 2008. godine.

Na osnovnim studijama drì nastavu iz predmeta Geografski informacioni sistemi, Logisti~ki kontroling i per-formanse i Upravqawe informacijama u logistici, na master studijama Modelirawe performansi logisti~kih sis-tema, a na doktorskim studijama Informacioni sistemi u logistici.

Uè oblasti nau~nog interesovawa su primena ITS u saobra}aju i transportu, modelirawe performansi logisti~kih sis-tema i primena razli~itih nau~nih metoda u saobra}ajno-transportnim sistemima.

U svom dosada{wem radu, Gordana Radivojevi} je u~estvovala u realizaciji vi{e od 40 studija, projekata, tehni~kihre{ewa i softverskih aplikacija. Autor je jedne kwige i vi{e od 70 radova na doma}im i me|unarodnim skupovima i u doma}im i me|unarodnim~asopisima. Bila je mentor velikog broja diplomskih i zavr{nih radova i ~lan komisije za pregled i odbranu nekoliko magistarskih teza. ” Nas

tavn

ici s

a nep

otp

unim

ra

dnim

vrem

enom

134


Dr Bojan Stanivukovi} ro|en je u Mostaru 05.12.1959. godine, gde je zavr{io i osnovnu {kolu. Gimnaziju je zavr{io uBeogradu.

Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, a potom na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu magistrirao i 2006.godine odbranio doktorsku disertaciju pod nazivom "Istraìvawe modela za internet i mobilno bankarstvo sapo{tansko-kurirskom logistikom".

Izabran je u zvawe docenta 2007. godine. Na osnovnim studijama drì nastavu na predmetima Nov~ano poslovawe iElektronsko poslovawe, a na master studijama Elektronsko bankarstvo.

Uè oblasti wegovog nau~nog interesovawa su: nov~ano poslovawe i platni promet, elektronsko poslovawe i primena tihsistema u bankarstvu i po{tansko-kurirskim sistemima.

U svom dosada{wem radu rukovodio je i u~estvovao u realizaciji velikog broja nau~nih i stru~nih projekata, bio mentorpreko pedeset diplomskih radova. Recenzirao je vi{e uxbenika i nau~no stru~nih radova kako u zemqi tako i u ino-stranstvu. Autor je preko 30 radova objavqenih u doma}im i inostranim publikacijama. ”

Dr Mirjana D. Stojanovi} je diplomirala (1985) i magistrirala (1993) na Elektrotehni~kom fakultetu, a doktorirala(2005) na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu.

Dugi niz godina radila je u Institutu Mihajlo Pupin, na poslovima projektovawa, razvoja i implementacije telekomu-nikacionih mreà i sistema. Trenutno je docent na Saobra}ajnom i Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu, gde u~estvu-je u nastavi i projektima iz oblasti telekomunikacionih mreà.

Kao autor ili koautor objavila je nau~nu monografiju nacionalnog zna~aja, tri poglavqa u me|unarodnim monografijama,kao i vi{e od 90 radova u ~asopisima i na konferencijama me|unarodnog i nacionalnog zna~aja. Dr Stojanovi} je ~lanInèwerske komore Srbije (poseduje licence odgovornog projektanta i odgovornog izvo|a~a radova iz oblasti telekomu-nikacionih mreà i sistema), ~lan me|unarodne organizacije IEEE i stalni ~lan Stru~nog saveta Republi~ke agencije zatelekomunikacije (RATEL).

Oblasti wenog nau~no-istraìva~kog rada obuhvataju telekomunikacione protokole, kvalitet servisa u mreàma narednegeneracije, kao i upravqawe telekomunikacionim mreàma i servisima. ”

Nas

tavn

ici i

sar

adnici s

a nep

otp

unim

radnim

vrem

enom

135


Dr Zoran [ami je ro|en 1948. godine u Vaqevu. Prirodno-matemati~ki fakultet (grupa Matematika - teorijski smer) u Beograduzavr{io je 1971. godine. Iste godine primqen je za asistenta na Saobra}ajnom fakultetu. Magistrirao je 1973. godine odbraniv{itezu "O Fermatovom problemu", a doktorsku disertaciju pod nazivom "Prilog re{avawu Fermatovog problema" odbranio je 1978.godine na Prirodno-matemati~kom fakultetu. U zvawu vanrednog profesora je od 1985. godine. Drào je predavawa iz svih kurseva Matematike na osnovnim studijama, a u~estvovao je i u nastavi na poslediplomskim studi-jama na Saobra}ajnom fakultetu. Imao je niz funkcija na fakultetu, a izme|u ostalog je bio {ef Katedre za op{tu i primewenumatematiku od 1997. do 1999. godine. Svoje stru~ne i nau~ne aktivnosti usmerio je na teoriju brojeva i kombinatoriku. Objavio jevi{e nau~nih radova i jedanaest uxbenika. Tako|e je u~estvovao u radu brojnih skupova i kongresa, a i u izradi vi{e nau~nihprojekata, kako matemati~kih tako i iz oblasti saobra}aja i transporta.Jedan je od osniva~a Demokratske stranke Srbije. Od 2000. do 2001. bio je Ministar za saobra}aj u Saveznoj vladi, zatim predsed-nik Skup{tine Dràvne zajednice Srbije i Crne Gore u periodu od 2003. do 2006, a sada je narodni poslanik u Skup{tini Republike Srbije. Tako|eje i predsednik Odbora za prosvetu Narodne skup{tine Republike Srbije. ”

Dr Branislav Bo{kovi} je ro|en u Doboju 9. marta 1957. godine, gde je zavr{io osnovnu {kolu i gimnaziju. Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu diplomirao je, zavr{io poslediplomske studije i 2007. godine odbranio doktorsku diser-taciju. Na Odseku za èlezni~ki saobra}aj i transport, zaposlen je od 1985. kao stru~ni saradnik, a od 1992. kao asistent. Ufebruaru 2008. izabran je u zvawe docenta.Na osnovnim studijama drì nastavu na predmetima Tehnologija transporta robe èleznicom, Transport robe èleznicom iRegulatorni sistem èlezni~kog transporta, na master studijama Odabrana poglavqa iz transporta robe èleznicom. Uè oblasti wegovog nau~nog interesovawa jesu planirawe i tehnologija transporta robe èleznicom, restrukturiraweèlezni~kog sistema, regulisawe èlezni~kog trì{ta, naknade za kori{}ewe èlezni~ke infrastrukture i primena metodavi{ekriterijumskog odlu~ivawa u re{avawu problema iz navedenih oblasti. U svom dosada{wem radu u~estvovao je ili rukovodio u preko 70 studija, stru~nih ili nau~nih projekata. Autor je preko sedamde-

set publikovanih radova. Rukovodilac je ili ~lan radnih grupa na izradi zakona iz oblasti èlezni~kog transporta i restrukturirawa nacional-nih èlezni~kih kompanija u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. U dva mandata bio je pomo}nik ministra za ̀ eleznice i intermodalni trans-port, a sada je trenutno na funkciji pomo}nika direktora Direkcije za èleznice. ”

Dr Du{an Mladenovi} je ro|en 07. 06. 1962. godine u Aran|elovcu gde je zavr{io osnovnu i sredwu {kolu.Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1987. godine, zavr{io poslediplomske studije 1997. i odbranio doktorskudisertaciju 2008. godine. Na odseku za Drumski saobra}aj zaposlen je od 1990. godine, a od marta 1998. u zvawu asistenta na pred-metu Dinamika vozila. Uè oblasti interesovawa su mu dinamika vozila, negativni ekolo{ki uticaji saobra}aja i bezbednostdrumskog saobra}aja.U~estvovao je u izradi vi{e od 30 doma}ih i me|unarodnih i projekata. Autor je ili koautor oko 25 publikovanih ili saop{tenihradova. Koautor je osnovnog i pomo}nog univerzitetskog uxbenika i dve nacionalne monografije. ̂ lan je vi{e me|unarodnih aso-cijacija (IRU, FIATA) i radnih grupa (ECMT, WP30) u oblasti saobra}aja. Licencirani je odgovorni projektant i sudski ve{tak. ”

Tamara \uki} je ro|ena u â~ku 24.02.1980. godine, gde je zavr{ila osnovnu {kolu i gimnaziju. Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu diplomiralaje 2005. Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu radi od septembra 2005. kao stru~ni saradnik, student doktorskih studija, na predmetima uènau~ne oblasti "Regulisawe saobra}ajnih tokova". ”

Pavle Kecman je ro|en u Beogradu 13.11.1982. godine, gde je zavr{io osnovnu {kolu i gimnaziju. Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu diplomiraoje 2008. Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu radi od marta 2009, kao asistent na predmetima uè nau~ne oblasti "Organizacija i tehnologijaèlezni~kog saobra}aja". ” Nas

tavn

ici i

sar

adn

ici

u st

atus

u m

iro

vaw

a

136


Dr Draènko Glavi} ro|en je 1971. u Sl. Poègi. Sredwu matemati~ku {kolu zavr{io u Sl. Poègi. Diplomirao je 1997.Magistarski rad je odbranio 2000., Doktorsku disertaciju 2002. Na Saobra}ajnom fakultetu radi kao: istraìva~-talent 1998.,asistent pripravnik 1999-2001., u zvawu je asistenta od 2001.

Glavni je urednik ~asopisa PUT I SAOBRA]AJ, ~lan je PIARC-AIPCR. Urednik je PIARC re~nika stru~nih termina (http://termino.piarc.org). Urednik je internet prezentacije Srpskog dru{tva za puteve VIA-VITA (www.via-vita.org.rs).

U~estvovao je u vi{e programskih odbora stru~nih skupova. U~estvovao je u vi{e od 90 projekata, od kojih je 15 najve}ih projek-ta na prostoru Srbije, C. Gore, Makedonije i RS-BiH. Koautor je PIARC re~nika, ima poreko 70 publikovanih radova: u doma}im~asopisima 35, na nacionalnim skupovima 20 i me|unarodnim 16, kao i 1 rad u ~asopisu me|unarodnog zna~aja, koji je na SCIlisti. ”

Dr Mom~ilo Dobrodolac ro|en je 23.07.1979. godine u Qubqani, Slovenija. Gimnaziju u Kru{evcu zavr{io je 1998. godine.Diplomirao je 2003. godine na Saobra}ajnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Odseku za po{tanski i telekomunikacionisaobra}aj. Na istom fakultetu je magistrirao 2008. i doktorirao 2011. godine.Od 2004. godine je zaposlen na Saobra}ajnom fakultetu kao asistent pripravnik za uù nau~nu oblast Po{tanski saobra}aj imreè. Od 2008. godine radi kao asistent. Angaòvan je na slede}im nastavnim predmetima: Po{tanski saobra}aj,Eksploatacija po{tanskog saobra}aja, Po{tanske usluge i mreà, Upravqawe kvalitetom usluga.Wegove oblasti interesovawa su po{tanski saobra}aj i mreè, trì{te po{tanskih usluga, kvalitet po{tanskih usluga, regu-lativa u po{tanskom saobra}aju. Autor je ili koautor 22 rada objavqena u me|unarodnim i doma}im nau~nim ~asopisima isaop{tena na doma}im i me|unarodnim nau~nim konferencijama. ”

Dr Vesna Radowi} je ro|ena 22.07.1978. u Beogradu. Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu diplomirala je 2003. godine iprogla{ena je za najuspe{nijeg diplomiranog studenta u svojoj generaciji.

Po zavr{etku studija u~estvovala je u nastavi na Smeru za telekomunikacioni saobra}aj i mreè i na projektu Ministarstvanauke Republike Srbije kao stipendista Ministarstva. Na Odseku za telekomunikacioni saobra}aj i mreè zaposlena je od 2006.godine, a u zvawe asistenta izabrana je 2007. godine. Angaòvana je u izvo|ewu nastave na 7 predmeta na osnovnim i 4 predmetana master studijama u nau~noj oblasti Eksploatacija telekomunikacionog saobra}aja i mreà.

Uè oblasti wenog nau~nog interesovawa su tarifirawe telekomunikacionih mreà, primena teorije igara u telekomunikaci-jama i kvalitet telekomunikacionih servisa. U dosada{wem radu u~estvovala je u realizaciji nekoliko nau~nih projekata i 29publikovanih radova. ”

Dr Milica [elmi} je ro|ena u Beogradu 11.07.1981. godine. Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu diplomirala je 2006. NaKatedri za operaciona istraìvawa u saobra}aju, zaposlena je od 2006., a u februaru 2009. izabrana je u zvawe asistenta.Doktorsku disertaciju pod nazivom "Locirawe objekata na transportnim mreàma primenom metoda ra~unarske inteligen-cije" uspe{no je odbranila 18. marta 2011. godineNa osnovnim studijama drì ve`be iz predmeta: Analiza transportnih mreà, Ekspertni sistemi, Fazi sistemi, Operacionaistraìvawa u komunikacionom saobra}aju i Operaciona istraìvawa u telekomunikacijama, na master studijama Meki ra~uni primene u saobra}aju. Uè oblasti nau~nog interesovawa su: lokacijska analiza i metaheuristi~ki algoritmi.U toku studija za pokazani uspeh nagra|ivana je od: Fakulteta, Univerziteta, Vlada Srbije i Norve{ke. U dosada{wem radu jebila koautor na 23 nau~na rada objavqenih u zemqi i inostranstvu, u~estvovala je na nekoliko doma}ih i me|unarodnih kon-ferencija. ”Sar

adn

ici s

a dok

tora

tom

137


Mr Boris Anti} (1972) osnovno i sredwe obrazovawe je stekao u Beogradu, a na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradudiplomirao je 1998. sa temom "Savremene tehnologije i tehnologije u razvoju elemenata vozila u funkciji aktivne ipasivne bezbednosti". Po zavr{etku studija zapo{qava se na Katedri za bezbednost saobra}aja, a potom u kompaniji"Dunav osigurawe". Na radno mesto i u zvawe asistenta pripravnika za predmet Bezbednost saobra}aja izabran je 2000,a magistarski rad "Tro{kovi i gubici saobra}ajnih nezgoda sa posebnim osvrtom na Republiku Srbiju" odbranio je 2005.nakon ~ega je izabran u zvawe asistenta za UNO Preventiva i bezbednost u saobra}aju gde na svim predmetima iz te UNOdrì ve`be.

Odgovorni je projektant saobra}aja sa licencom inèwerske komore i stalni je sudski ve{tak za oblast saobra}aja. Autor ikoautor je brojnih studija, projekata i radova objavqenih u ~asopisima, doma}im i me|unarodnim nau~nim zbornicima. ”

Mr Danica Babi} ro|ena je u Kru{evcu 01.10.1980. godine. Osnovnu {kolu i gimnaziju zavr{ila je u Trsteniku. Na Saobra}ajnomfakultetu u Beogradu diplomirala je 2005. i iste godine se zaposlila na Odseku za vazdu{ni saobra}aj. Nakon zavr{enihposlediplomskih studija u aprilu 2010. izabrana je u zvawe asistenta. Asistent je na predmetima Transportne mreè,Planirawe prevoèwa i eksploatacija vazduhoplova 1, 2 i 3, Osnovi vazdu{nog saobra}aja i Transportne mreè sa primena-ma u vazdu{nom saobra}aju i transportu.[kolske 2003/04. godine bila je student Beogradske Otvorene [kole i napisala rad na temu "Otpori tranziciji", objavqen uZborniku radova, BO[ 2005. Na stru~nom usavr{avawu bila je na aerodromu Minhen 2005. i u aviokompaniji Austrian Airlines2006. U svom dosada{wem radu u~estvovala je u realizaciji 5 nau~nih i stru~nih projekata i ima 5 objavqenih i saop{tenihradova. ”

Mr Bojan Bakmaz ro|en je u Beogradu 17.01.1978. godine, gde je zavr{io osnovnu {kolu i Prvu beogradsku gimnaziju. Diplomirao je 2004. godine, a magistrirao 2007. godine na Saobra}ajnom fakultetu. Angaòvan je na Odseku za po{tanski itelekomunikacioni saobra}aj u zvawu asistenta.Drì ve`be na predmetima Komutacioni sistemi, Osnove telekomunikacionog saobra}aja, Saobra}aj u komunikacionimmreàma, Telekomunikacione i ra~unarske mreè i Planirawe i prognozirawe u telekomunikacijma, kao i Telekomunikacionisaobra}aj i Prognozirawe novih servisa na master studijama. Uè oblasti wegovog nau~nog interesovawa jesu telekomunika-cioni saobra}aj i mreè, multimedijalne komunikacije i komunikacioni protokoli.U dosada{wem radu u~estvovao je u realizaciji vi{e nau~nih projekata i studija. Autor je jedne monografije i preko 40 radovau inostranim i doma}im ~asopisima i zbornicima sa konferencija. ”

Mr Nenad Bjeli} je ro|en u Kragujevcu 24.10.1977. godine. Osnovnu {kolu i gimnaziju je zavr{io u Smederevskoj Palanci. Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu diplomirao je 2003.god, a postdiplomske studije je zavr{io 2009.god. Na Odseku za logis-tiku zaposlen je od 2003.god. U januaru 2010. izabran je u zvawe asistenta.Na osnovnim studijama drì ve`be na predmetima Mehanizacija pretovara 1, Mehanizacija pretovara 2 i Objektno orijenti-sana simulacija, na master studijama Operativno planirawe pretovarnih procesa. Uè oblasti nau~nog interesovawa su mulogistika i primena kvantitativnih metoda na re{avawe problema upravqawa logisti~kim sistemima. U svom dosada{wem radu u~estvovao je u realizaciji sedam nau~nih i stru~nih projekata, a koautor je 19 publikovanih ilisaop{tenih radova. ” Sar

adn

ici s

a m

agist

ratu

rom

138

Saobra}ajni fakultet - 60 godina u pokretuSar

adn

ici s

a m

agist

ratu

rom

Mr Mladenka Blagojevi} ro|ena je u Bijeqini 1979. godine. Osnovnu i sredwu {kolu zavr{ila je u Beogradu. Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu diplomirala je 2004. godine, a 2009. godine magistrirala je na Odseku za po{tanski itelekomunikacioni saobra}aj. Od 2005. godine zaposlena je na Saobra}ajnom fakultetu, za uù nau~nu oblast Po{tanski sao-bra}aj i mreè. U junu 2009. godine izabrana je u zvawe asistenta.Na osnovnim studijama drì ve`be na predmetima Marketing u komunikacionom saobra}aju, Standardi i regulativa upo{tanskom saobra}aju, na master studijama Digitalna ekonomija u po{ti i uslu`nim delatnostima. Uè oblasti wenognau~nog interesovawa jesu po{tanske usluge i mreà, marketing u po{tanskom i telekomunikacionom saobra}aju, regulativa upo{tanskom saobra}aju. U dosada{wem radu je bila koautor na oko 20 nau~nih radova objavqenih u zemqi i inostranstvu i saop{tenih na doma}im ime|unarodnim konferencijama. ”

Mr Mirjana Bugarinovi} je ro|ena u â~ku 1966. godine. Osnovnu i sredwu {kolu je zavr{ila u Beogradu. Na Saobra}ajnomfakultetu je diplomirala 1989/90.godine, sa ocenom 9,14. Na Odseku za èlezni~ki saobra}aj i transport je magistrirala 2000.godine. Od 2001. je u zvawu asistenta.

Na osnovnim studijama drì ve`be na predmetima Organizacija vu~e vozova, Eksploatacija èlezni~kog saobra}aja, [inskiurbani sistemi, a na master studijama Teorija rada operatora i èlezni~ke mreè. Uè oblasti wenog nau~nog interesovawasu planirawe, organizacija i tehnologija èlezni~kog saobra}aja i transporta, regulisawe èlezni~kog trì{ta, vu~a vozova,naknade za kori{}ewe èlezni~ke infrastrukture i primena metoda VKO.

U~estvovala je u realizaciji vi{e od 30 projekata. Objavila je 16 radova na me|unarodnim konferencijama, 2 rada u doma}im~asopisima i 17 radova na doma}im konferencijama. ”

Mr Jelena Vlaji} je 1999. diplomirala, a 2005. magistrirala na Saobra}ajnom fakultetu, Odsek za logistiku. Na pomenu-tom fakultetu radi od 2000. godine. Bila je angaòvana na vi{e kurseva na dodiplomskim i master studijama, a glavni suSkladi{ta i Lanci Snabdevawa.

Doktorske studije je zapo~ela 2007. u Holandiji, na Wageningen Univerzitetu (WUR), Grupi za logistiku, informacije i teori-ju odlu~ivawa. Poha|ala je kuseve na WUR-u, na European Institute for Advanced Studies in Management (EIASM) u Briselu idoktorsku MIT-Zaragoza {kolu u Logisti~kom centru Zaragoze. Wena doktorska teza je vezana za rizik i projektovawe robus-nih lanaca snabdevawa.

Preko WUR-a, bila je angaòvana na TEMPUS programu (MBA studije), na predmetima vezanim za logistiku naPoqoprivrednom fakultetu (Beograd) i Univerzitetima u Belgorodu i Kazanu (Rusija). U~estvovala je na 9 projekata i koau-tor je 16 nau~nih radova. ”

Mr Ranka Gaji} je ro|ena 1963. godine u Beogradu. Na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu je diplomirala, magistrirala i 2010.prijavila doktorsku tezu. U periodu od 1988. do 1996. kroz rad u praksi sti~e iskustvo na izradi urbanisti~ke dokumentacije (od uslova do regulacionihplanova). Od 1997. radila je kao asistent pripravnik, a od 2003. radi kao asistent na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu (predmeti:Urbanizam, Osnove urbanizma, Odrìvi razvoj i za{tita okoline, Gra|evinarstvo, Osnove gra|evinarstva/arhitekt.deo). Uè oblasti wenog nau~nog interesovawa su: urbana morfologija, urbana rekonstrukcija, odrìvi razvoj gradova, kori{}ewegradskog zemqi{ta.Sekretar je predsedni{tva DUB-a od 2004. god. ^lan je komisije za unapre|ewe struke i ISOCARP-a (International Society of Cityand Regional Planners). Saradnik je na 4 nau~na projekta, u~estvovala je u organizaciji 5 simpozijuma, autor je stru~ne mono-grafije, pomo}nog uxbenika i preko 35 publikovanih i saop{tenih radova. ”

139


Mr Svetlana Dabi} je ro|ena u Vaqevu 30.01.1975. godine. Osnovnu {kolu je zavr{ila u Bre`|u, a sredwu elektrotehni~ku uBeogradu. Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu diplomirala je 2001. godine, a magistrirala je 2008. godine. Na Odseku za logistikuzaposlena je od 2001. godine. Na osnovnim studijama je bila angaòvana na predmetima Industrijski transport, Geografski informacioni sistemi,Upravqawe informacijama u logistici, Logisti~ki kontroling i performanse, Lanci snabdevawa, a na master studijamaPosebna poglavqa industrijskog transporta i skladi{nih sistema. Fokus nau~nog interesovawa su joj industrijska logistikai re{avawe problema upravqawa logisti~kim sistemima u domenu auto-industrije, a sa aspekta ekolo{ke odrìvosti. U svom dosada{wem radu u~estvovala je u realizaciji devet nau~nih i stru~nih projekata, a koautor je 6 publikovanih iliobjavqenih radova. ”

Mr Slavica Doì} je ro|ena na Ubu 11.07.1976. godine, gde je zavr{ila osnovnu {kolu i gimnaziju.Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu diplomirala je 2001, a 2007. godine je zavr{ila poslediplomske studije. Na Odseku zavazdu{ni saobra}aj i transport zaposlena je od 2001, a 2007. godine je izabrana u zvawe asistenta.Na osnovnim studijama drì ve`be na predmetima Transportne mreè, Planirawe prevoèwa i eksploatacija vazduhoplova 1i 2 i Osnovi vidova saobra}aja, a na master studijama Planirawe prevoèwa i eksploatacija vazduhoplova 3 i Transportnemreè sa primenama u vazdu{nom saobra}aju i transportu. Uà oblast wenog nau~nog interesovawa je eksploatacija vazduho-plova i planirawe i organizacija vazdu{nog prevoèwa.Na Univerzitetu u @ilini je 2009. godine odràla predavawe po pozivu na temu poreme}aja u izvr{avawu reda letewa.U~estvovala je u realizaciji 9 projekata, koautor je 8 publikovanih ili saop{tenih radova. ”

Mr Dragana Drenovac ro|ena je 1974. godine u Kru{evcu, gde je zavr{ila gimnaziju.Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu diplomirala je i 2010. zavr{ila poslediplomske studije. Zaposlena je na Fakultetu od2005. Radi na Katedri za operaciona istraìvawa u saobra}aju. U novembru 2010. izabrana je u zvawe asistenta. Na osnovnim akademskim studijama drì ve`be na predmetima Verovatno}a i statistika u saobra}aju i transportu iOperaciona istraìvawa, na master studijama Deterministi~ki modeli operacionih istraìvawa, Sloèni zadaci LP i CPsa primenama u saobra}aju, Kvantitativne menaxment metode u transportu i komunikacijama. Uè oblasti nau~nog intereso-vawa: analiza transportnih sistema, transportno modelirawe, operaciona istraìvawa u saobra}aju, optimizacija. U~estvo-vala je u realizaciji ~etiri nau~na i stru~na projekta i koautor je 11 publikovanih ili saop{tenih radova. ”

Mr Marko \ogatovi} je ro|en 23.12.1976. godine u Kraqevu, gde je zavr{io osnovnu {kolu i gimnaziju. Na Saobra}ajni fakultetu Beogradu upisao se 1995/1996.godine, gde je diplomirao u julu 2001. godine, na Odseku za po{tanski i telekomunikacioni sao-bra}aj, sa prose~nom ocenom 9,40. Tokom studija je bio korisnik stipendije Ministarstva prosvete Republike Srbije i KraqevineNorve{ke i nagra|ivan je kao najboqi student u svojoj generaciji.

Po zavr{etku studija je progla{en je za najuspe{nijeg diplomiranog studenta u {kolskoj 2001/2002. Poslediplomske studije jeupisao {kolske 2002/2003 godine na Saobra}ajnom fakultetu. Magistrirao je 2011. godine sa temom "Komparativna analiza algo-ritama estimacije GPS signala".

Autor vi{e radova objavqenih u ~asopisima, na doma}im i me|unarodnim nau~nim skupovima i saradnik je na projektu kojefinansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije. ”

140


adn

ici s

a m

agist

ratu

rom

Mr Vladimir \ori} je ro|en u Beogradu 11.08.1978. godine, gde je zavr{io osnovnu i sredwu {kolu. Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu je diplomirao je 2005. godine i zavr{io poslediplomske studije 2010. godine. Na odsekuza Drumski i gradski saobra}aj i transport, zaposlen je od 2005. Na osnovnim studijama drì ve`be na predmetima Planirawe saobra}aja - Analiza transportnih zahteva, Planirawe sao-bra}aja - Modelirawe i prognoze i Uticaj saobra}aja na ìvotnu sredinu. Na master studijama drì ve`be na predmetimaPlanirawe saobra}aja - Saobra}ajna infrastruktura i Metode istraìvawa u saobra}aju. U svom dosada{wem radu u~estvovao je u realizaciji oko petnaest nau~nih i stru~nih projekata. Koautor je dva rada publiko-vana u me|unarodnim ~asopisima sa SCI liste i {est radova objavqenih ili saop{tenih u doma}im ~asopisima i me|unarod-nim konferencijama. ”

Mr Dejan Ili} je ro|en u Beogradu 28.3.1970. godine, gde je zavr{io osnovnu i sredwu {kolu. Diplomirao je i magistrirao na Matemati~kom fakul-tetu u Beogradu. Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu radi od 2000. godine na predmetima uè nau~ne oblasti Matematika i uè nau~ne oblastiInformatika. Oblast nau~nog interesovawa mu je matemati~ka logika i naro~ito teorija modela. ”

Mr Sla|ana Jankovi} ro|ena je 1978. godine u Uìcu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu i gimnaziju. Na Saobra}ajnom fakultetu uBeogradu diplomirala je 2002. godine. Magistrirala je 2010. godine na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu, na smeruInformacioni sistemi i tehnologije.

Na Saobra}ajnom fakultetu zaposlena je od 2004. godine. Na osnovnim studijama drì ve`be na predmetima: Osnovi programi-rawa, Programirawe, Baze podataka i Osnove projektovawa baza podataka u ̀ elezni~kom saobra}aju, na master studijama Bazepodataka u transportu i komunikacijama, Projektovawe optimizacionih aplikacija. Uè oblasti wenog nau~nog interesovawasu: projektovawe informacionih sistema, baze podataka, elektronsko poslovawe. U svom dosada{wem radu u~estvovala je urealizaciji 12 nau~nih i stru~nih projekata, koautor je jednog osnovnog uxbenika i 7 publikovanih ili saop{tenih radova. ”

Mr Nenad Jevti} ro|en je u Jagodini 18.12.1975. godine. Osnovnu {kolu zavr{io je u Rekovcu, a Gimnaziju u Jagodini. Na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu diplomirao je i 2002. Poslediplomske studije zavr{io je 2010. godine. Na odseku zaPo{tanski i telekomunikacioni saobra}aj i mreè, zaposlen je od 2003. U oktobru 2010. izabran je u zvawe asistenta.Na osnovnim studijama drì ve`be na predmetima Elektrotehnika, Osnovi elektronike, Telekomunikaciona elektronika,Statisti~ka teorija telekomunikacija i Merewa u telekomunikacijama, na master studijama Teorija informacija ikodovawe. Uè oblasti nau~nog interesovawa jesu elektronika, elektronska merewa i merni sistemi, telekomunikaciona elek-tronika, obrada signala. U svom dosada{wem radu u~estvovao je u realizaciji pet nau~nih i stru~nih projekata, koautor je jedne zbirke zadataka i 13 pub-likovanih ili saop{tenih radova. ”

Mr Predrag Jovanovi} je ro|en u Beogradu 31.08.1973. godine, gde je zavr{io osnovnu i sredwu {kolu. Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradudiplomirao je 2000. godine.Na fakultetu radi od novembra 2001. kao asistent-pripravnik na predmetima uè nau~ne oblasti Upravqawe, menaxment, ekonomika i marketingu èlezni~kom saobra}aju. ”

141


Mr Radosav Jovanovi} je ro|en 27.11.1978. godine u Novom Pazaru, gde je zavr{io osnovnu {kolu i gimnaziju.

Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu diplomirao je 2004. godine. Magistrirao je 2006. godine, na Vestminsterskom uni-verzitetu u Londonu. Na Odseku za vazdu{ni saobra}aj i transport zaposlen je od 2007. godine. Novembra 2010. godineizabran je u zvawe asistenta za uù nau~nu oblast Aerodromi i bezbednost vazdu{ne plovidbe.

Na osnovnim studijama trenutno drì ve`be na predmetima Meteorologija i Robni transport u vazdu{nom saobra}aju.Uè oblasti wegovog nau~nog interesovawa su planirawe, ekonomika i ekonomske politike u vazdu{nom saobra}aju.

U~estvovao je u realizaciji {est nau~nih i stru~nih projekata, a koautor je 11 publikovanih ili saop{tenih radova.Drào je gostuju}a predavawa na Univerzitetu u @ilini (Slova~ka) i Univerzitetu Ca'Foscari (Venecija, Italija). ”

Mr Sneàna Kaplanovi} je ro|ena 13. maja 1972. godine u Beogradu, gde je zavr{ila osnovnu i sredwu {kolu.Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala je 1998. godine. Na istom fakultetu je 2005. godine stekla iakademski naziv magistra ekonomskih nauka.Od 1998. do 1999. godine radila je na Institutu ekonomskih nauka. Od 1999. godine radi na Saobra}ajnom fakultetu Univerzitetau Beogradu.Asistent je na predmetima: Osnovi ekonomije, Inèwerska ekonomija, Ekonomika poslovawa sa elementima upravqawa finan-sijama i Elementi telekomunikacione ekonomike na osnovnim studijama i Inèwerska ekonomija u transportu i komunikaci-jama i Transportna ekonomika i politika na master studijama.Oblasti wenog nau~nog interesovawa su: inèwerska ekonomija, transportna ekonomija i odrìvi razvoj.Objavila je 18 nau~nih radova i u~estvovala u izradi 12 projekata. ”

Mr Milana Kosijer ro|ena je u Zrewaninu 17.10.1959. godine, gde je zavr{ila osnovnu {kolu i gimnaziju.

Na Gra|evinskom fakultetu u Beogradu diplomirala je 1983, a 1995. odbranila je magistarski rad. Na Saobra}ajnom fakultetuu Beogradu, na Odseku za èlezni~ki saobra}aj i transport, zaposlena je od 1985. U julu 2008. izabrana je u zvawe asistenta.

Uà nau~na oblast wenog interesovawa je Planirawe, projektovawe i odràvawe èlezni~ke infrastrukture.

Na osnovnim studijama drì ve`be na predmetima @elezni~ke pruge, Organizacija odràvawa èlezni~kih pruga, Planirawei saobra}ajno projektovawe èlezni~kih pruga, a na master studijama Planirawe, saobra}ajno projektovawe i odràvaweèlezni~ke infrastrukture.

U svom dosada{wem radu u~estvovala je u realizaciji vi{e nau~nih i stru~nih projekata, koautor je jednog pomo}nog uxbenikai preko 20 publikovanih ili saop{tenih radova. ”

Mr Aleksandra Kosti}-Qubisavqevi} je ro|ena 6.4.1974. godine u Beogradu, gde je zavr{ila osnovnu i sredwu {kolu. NaSaobra}ajni fakultet u Beogradu se upisala 1992/1993. godine, gde je i diplomirala na Odseku za PTT saobra}aj. Izabrana je1999. u zvawe asistenta pripravnika, kada je i upisala poslediplomske studije koje je zavr{ila 2005. godine. U zvawe asistentaje izabrana 2006. godine.

Angaòvana je na predmetima osnovnih (Telekomunikacioni sistemi, Opti~ki komunikacioni sistemi, OTS, Telematika, GIS,Multimedijalne komunikacije, Regulativa u telekomunikacijama, IKT i OTT) i master studija (Komunikacioni sistemi u sao-bra}aju, Reinèwering procesa, Upravqawe razvojem poslovne inteligencije). Autor je vi{e od 50 radova objavqenih u~asopisima i na skupovima i ~lan je autorskog tima vi{e projekata. Stru~ni ispit poloìla je 2006. godine. Govori engleski inema~ki. Udata je i ima dvoje dece. ”

142


adn

ici s

a m

agist

ratu

rom

Mr Tatjana Krsti} Simi} je ro|ena 12.09.1971. godine u Negotinu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu i gimnaziju. Na Odseku za vazdu{ni saobra}aj, na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu diplomirala je 1996. godine i magistrirala 2004.godine. Na Katedri za aerodrome i bezbednost vazdu{ne plovidbe zaposlena je od 1996. godine. U septembru 2005. godineizabrana je u zvawe asistenta.U dosada{wem radu bila je angaòvana za dràwe ve`bi na svim predmetima Katedre na osnovnim studijama, kao i naTransportnim mreàma. Uè oblasti wenog nau~nog interesovawa jesu: upravqawe vazdu{nim saobra}ajem, qudski faktor ukontroli letewa i planirawe i projektovawe aerodroma. U toku leta 2000. godine bila je na stru~noj praksi na AerodromuMinhen (Nema~ka).U svom dosada{wem radu u~estvovala je u realizaciji osam nau~nih i stru~nih projekata, koautor je 4 publikovana ilisaop{tena rada i redaktor kwige "Vazduhoplovna navigacija". Udata je i ima }erku i sina. ”

Mr Katarina Kuki} je ro|ena je u Podgorici 1978. godine. Osnovnu {kolu i Matemati~ku gimnaziju je zavr{ila u Beogradu.Diplomirala je na Matemati~kom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2002. godine, sa prosekom 9.76. Poslediplomske studijeupisala je na istom fakultetu 2002. godine. Magistrirala je 2007. godine. Radila je kao asisistent pripravnik na Katedri za mehaniku Matemati~kog fakulteta u toku {kolske 2002/03 godine. Od 2003.godine, zaposlena je na Saobra}ajnom fakultetu na Katedri za matematiku. Izabrana je u zvawe asistenta 2008. godine. Naosnovnim studijama drì ve`be na predmatima Matematika 1, 2 i 3. Bila je angaòvana i kao spoqni saradnik u Matemati~kojgimnaziji.Integrabilni dinami~ki sistemi predstavqaju uù oblast wenog nau~nog istraìvawa. Dobitnica je nagrade "RastkoStojanovi}" za rad "Razli~iti pristupi ~igri Kovaqevske" 2007. godine.Udata je i majka dvoje dece. ”

Mr Aleksandar Manojlovi} ro|en je u Beogradu 11.9.1972. godine, gde je zavr{io osnovnu i sredwu elektrotehni~ku {kolu.

Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1999. i magistrirao je 2006. Na Odseku za drumski i gradski saobra}aj itransport zaposlen je od 1999. U septembru 2006. izabran je u zvawe asistenta.

Na osnovnim studijama drì ve`be na predmetima Tehnologija transporta robe, Tro{kovna efikasnost drumskog i gradskogtransporta, Osnovi drumskog transporta i Osnovi drumskog transporta robe, a na master studijama Sistemi transportarobe. Uè oblasti wegovog nau~nog interesovawa jesu drumski i gradski transport, upravqawe tro{kovnom efikasno{}u u drum-skom transportu i upravqawe voznim parkovima.

U svom dosada{wem radu u~estvovao je u realizaciji 37 nau~nih i stru~nih projekata, editor je jednog zbornika radova i koau-tor je 38 publikovanih ili saop{tenih radova. ”

Mr Vladislav Mara{ je ro|en u Loznici 03.02.1980. godine, gde je zavr{io osnovnu i sredwu elektrotehni~ku {kolu. Diplomiraoje 2003. godine na Fakultetu za pomorstvo, Univerziteta Crne Gore. Magistrirao je na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu uaprilu 2007. Zaposlen je na Odseku za vodni saobra}aj i transport od 01.11.2007. godine. U decembru 2008. izabran je uzvawe asistenta.Na osnovnim studijama drì ve`be na predmetima Osnovi vodnog saobra}aja, Bezbednost unutra{we plovidbe, Pomorskitransport, Tehnologija vodnog saobra}aja i transporta, Teorija upravqawa brodovima, Tehnologija vodnog saobra}aja iupravqawe re~nom i morskom flotom, a na master studijama Tehnologija vodnog transporta i upravqawe re~nom i morskomflotom. U~estvovao je u realizaciji pet nau~nih i stru~nih projekata, ukqu~uju}i dva FP7 projekta. Kao autor ili koautor objavio je 35nau~nih radova. ”

143


Mr Olivera Medar ro|ena je u Beogradu 26.10.1963. godine, gde je zavr{ila i osnovnu i sredwu {kolu. Na Saobra}ajnom fakul-tetu u Beogradu diplomirala je 1988, a magistrirala 1998. godine. Na Odseku za drumski i gradski saobra}aj i transport zaposle-na je od 1989. godine. Izabrana je u zvawe asistenta 2005. godine za uù nau~nu oblast Drumski i gradski transport robe. U pe-riodu od 2000. do 2003. godine bila je na funkciji pomo}nika saveznog ministra saobra}aja.Na osnovnim studijama drì nastavu na predmetima Tehnologija transporta robe i Osnovi drumskog transporta robe,a na master studijama Sistemi transporta robe. Uè oblasti wenog interesovawa su me|unarodni drumski transport robe,upravqawe voznim parkovima, obezbe|ewe kvaliteta i razvoj informacionih sistema.U svom dosada{wem radu u~estvovala je u realizaciji preko 30 nau~nih i stru~nih projekata i autor je preko 40 publikovanihradova. ”

Mr Milo{ Milenkovi} ro|en je u Smederevskoj Palanci 24.11.1979. godine, gde je zavr{io osnovnu i sredwu {kolu.

Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu diplomirao je i 2010. godine zavr{io poslediplomske studije. Na odseku za èlezni~kisaobra}aj i transport, zaposlen je od 2008. U junu 2010. izabran je u zvawe asistenta.

Na osnovnim studijama drì ve`be na predmetima: Upravqawe ̀ elezni~kim saobra}ajem i transportom, Inèwerska ekonomi-ka u èlezni~kom saobra}aju i transportu, Tro{kovna efikasnost u èlezni~kom inèwerstvu, na master studijamaProjektovawe organizacije u transportu i komunikacijama. Uè oblasti nau~nog interesovawa jesu primena operacionihistraìvawa, informacionih sistema, i teorije upravqawa u ̀ elezni~kom saobra}aju, inèwerska ekonomika, upravqawe pro-jektima i projektovawe organizacije.

U svom dosada{wem radu u~estvovao je u realizaciji sedam nau~nih i stru~nih projekata, koautor je vi{e publikovanih ilisaop{tenih radova. ”

Mr Sawin M. Milinkovi} je ro|en u Beogradu 12.4.1972. godine, gde je zavr{io osnovnu i sredwu {kolu. Na Saobra}ajnom fakul-tetu u Beogradu diplomirao je 2001. godine, a magistrirao 2007. godine. Na osnovnim studijama drì ve`be na predmetima Tehnologija èlezni~kog saobra}aja, Planirawe i eksploatacijaèlezni~kog saobra}aja, Primena matemati~kih metoda u èlezni~kom saobra}aju i Regulisawe upotrebe kola, a na masterstudijama Vrednovawe i upravqawe projektima u èlezni~kom saobra}aju, Odabrana poglavqa iz tehnologije i eksploataci-je èlezni~kog saobra}aja i Modelirawe u èlezni~kom saobra}aju. Uè oblasti wegovog nau~nog interesovawa su primena operacionih istraìvawa i simulacije u èlezni~kom saobra}aju itransportu. U svom dosada{wem radu u~estvovao je u realizaciji sedamnaest nau~nih i stru~nih projekata i koautor je {esnaest publiko-vanih ili saop{tenih radova. ”

Mr Bojana Mirkovi} je ro|ena u Gorwem Milanovcu 28.07.1980. godine. Osnovnu {kolu i gimnaziju je zavr{ila u Qigu.Na Odseku za vazdu{ni saobra}aj i transport, na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu diplomirala je 2005. godine i magistri-rala 2008. godine. Na Katedri za aerodrome i bezbednost vazdu{ne plovidbe zaposlena je od oktobra 2005. godine. U julu 2008.godine izabrana je u zvawe asistenta.Na osnovnim studijama angaòvana je za ve`be na svim predmetima Katedre, a na master studijama na predmetu Vazduhoplovnapristani{ta 3. Uè oblasti nau~nog interesovawa su joj projektovawe, planirawe i upravqawe resursima aerodroma. Bila je na stru~nom usavr{avawu na tri evropska aerodroma: Tenerife Sur, [panija (2004), Aerodrom Minhen, Nema~ka (2005) iAerodrom Cirih, [vajcarska (2008).U svom dosada{wem radu u~estvovala je u realizaciji osam nau~nih i stru~nih projekata, koautor je jednog praktikuma i petpublikovanih ili saop{tenih radova. ”

144


adn

ici s

a m

agist

ratu

rom

Mr Vladimir Mom~ilovi} ro|en je u Beogradu 02.07.1970. godine. Od 1984. do 1988. godine boravio je u Bogoti, Kolumbiji, gde se{kolovao u francuskom liceju "Luj Paster". Govori te~no engleski, {panski i francuski jezik.Na Saobra}ajnom fakultetu je diplomirao 1996, a magistrirao je 2005. Na Odseku za drumski i gradski saobra}aj i transportzaposlen je od 1996, a 2005. izabran je u zvawe asistenta.Angaòvan je na predmetima Tehni~ka eksploatacija vozila i Transportna sredstva i odràvawe, a na masteru Metodeistraìvawa i merewa u transportu i saobra}aju i Tehni~ka logistika voznih parkova. Uè oblasti wegovog nau~nog intereso-vawa su: eksploatacija i odràvawe voznih parkova, odrìvost, energetska efikasnost i dr.U dosada{wem radu u~estvovao je u realizaciji 42 nau~na i stru~na projekta, koautor je jednog uxbenika i jednog poglavqa u mono-grafiji od me|unarodnog zna~aja i 33 publikovana ili saop{tena rada. ”

Mr Norbert R. Pavlovi} ro|en je u Minhenu, Nema~ka 25.09.1969. godine. Osnovnu i sredwu {kolu je zavr{io u Beogradu. NaSaobra}ajnom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1998. godine, a magistrirao 2004. godine. Na osnovnim studijama drì ve`bena predmetima Osnovi èlezni~kog saobra}aja, Bezbednost èlezni~kog saobra}aja I, Bezbednost èlezni~kog sao-bra}aja II i Regulisawe upotrebe kola, a na master studijama iz predmenta Analiza rizika.

Uè oblasti wegovog nau~nog interesovawa su primena statisti~kih metoda i teorije rizka na bezbednost u èlezni~kom sao-bra}aju i transportu.

U svom dosada{wem radu u~estvovao je u realizaciji osamnaest nau~nih i stru~nih projekata i koautor je petnaest publikovanihili saop{tenih radova. ”

Mr Dalibor Petrovi} je ro|en 1973. godine u Zadru. Diplomirao je i magistrirao (2007) na odeqewu za SociologijuFilozofskog fakulteta u Beogradu. Od 2001. godine zaposlen je na Saobra}ajnom fakultetu, na Katedri za dru{tvene nauke, kaoasistent na predmetima osnovnih i master studija: Sociologija, Sociologija komunikacija, Poslovna komunikacija i Globalnekomunikacije.Tokom 2000/2001. zavr{io je AAOM-ov program za postdiplomce "Politi~ka teorija i praksa demokratije".Od po~etka svoje univerzitetske karijere bavi se prou~avawe dru{tvenih aspekta upotrebe Interneta, a nalaze svojihistraìvawa publikovao je kroz nau~ne ~lanke, konferencije, predavawa, tribine i druge javne nastupe. Autor je prve socio-lo{ke monografije koja se bavi prou~avawem dru{tvenih posledica komunikacije na Internetu u Srbiji. Trenutno radi na dok-torskoj tezi u kojoj se bavi analizom dru{tvenih mreà na Internetu. ”

Mr Qubica Petrovi} (ro|ena \uri{i}) je ro|ena 9.2.1970. godine u Staparu gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Sredwu {kolu jezavr{ila u Somboru. Na Saobra}ajnom fakultetu Univerziteta u Beogradu je diplomirala (1999.), a magistrirala (2010). U zvaweasistenta pripravnika za predmet Uvod u saobra}aj i transport izabrana je 2000. godine.

Uè oblasti nau~nog interesovawa su joj marketing menaxment usluga i zadovoqstvo korisnika uslugom.

Autor je ili koautor 5 publikovanih ili saop{tenih radova i u~estvovala je u ~etiri nau~na i stru~na projekta. ”

145


Mr Maja Petrovi} ro|ena je u Kwaèvcu 5.5.1973. godine, gde je zavr{ila osnovnu i sredwu {kolu. Na Prirodno-matemati~kom fakultetu u Ni{u diplomirala je 2000. godine.U periodu od septembra 1998. do septembra 2004. godine bila je zaposlena kao saradnik na predmetu Nacrtna geometrijaGra|evinsko-arhitektonskog fakulteta u Ni{u. Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu radi od februara 2006. kao asistent-pripravnik.Na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu zavr{ila je poslediplomske studije i odbranila je magistarsku tezu pod nazivom''Jajaste krive i generalizacija Hugel{eferove konstrukcije'' 2010. godine. Na osnovnim studijama drì ve`be na predmetu Nacrtna geometrija. Uè oblasti nau~nog interesovawa jesu geometrija iprimewena matematika. U svom dosada{wem radu je publikovala i saop{tila 7 radova koji su objavqeni u me|unarodnim idoma}im ~asopisima. ^lan je SUGIG-a. ”

Mr Marijana Petrovi} (ro|. Davidovi}) ro|ena je u Uìcu 1979. godine. Osnovnu {kolu i gimnaziju zavr{ila je u Bajinoj Ba{ti.Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu je diplomirala (2003) i magistrirala (2007). U toku studija vi{e puta je nagra|ivana inosilac je nagrade Student generacije. Na Saobra}ajnom fakultetu radi od 2004. gde u zvawu asistenta drì ve`be na predme-tima osnovnih i master studija: Uvod u saobra}aj i transport, Osnovi saobra}ajne politike, Transportna ekonomika i poli-tika, TQM komunikacionih usluga, Geografija transportnih sistema, Menaxment kvalitetom i marketing u transportu ikomunikacijama, Sistemi kvaliteta i metode sistema kvaliteta.

Posebno se interesuje za metode modelirawa politike telekomunikacija {to je i nau~na oblast iz koje priprema doktorskudisertaciju.

Autor je ili koautor 30 publikovanih ili saop{tenih nau~nih radova i u~estvovala je u pet nau~nih i stru~nih projekata. ”

Mr Dalibor Pe{i} (1978) ro|en je u Beogradu, gde je zavr{io osnovnu i sredwu {kolu. Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu diplomirao je 2002. godine. Na Odseku za drumski i gradski saobra}aj i transportzaposlen je od 2003. godine. Magistrirao je 2009. godine na smeru "Preventiva i bezbednost u drumskom saobra}aju i transportu"na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu i 2010. godine izabran je u zvawe asistenta.Na osnovnim i master studijama drì ve`be na svim predmetima iz uè nau~ne oblasti Preventiva i bezbednost u saobra}aju.Poseduje licencu propisanu za diplomiranog saobra}ajnog inèwera - odgovorni projektant od 2010. Poseduje sertifikat o pro-fesionalnoj kompetenciji (CPC) za menaxera u nacionalnom i me|unarodnom drumskom prevozu IRU akademije od 2009. godine.U svom dosada{wem radu u~estvovao je u realizaciji preko 30 nau~nih i stru~nih projekata, autor i/ili koautor je preko 30 pub-likovanih ili saop{tenih radova. ”

Mr Danijela Pjev~evi} je ro|ena u Leskovcu 04.06.1976. godine, gde je zavr{ila osnovnu {kolu. Sredwu tehni~ku PTT {koluzavr{ila je u Beogradu 1995. godine. Na Saobra}ajnom fakultetu diplomirala je 2001. godine.

Od marta 2003. godine angaòvana je na Odseku za vodni saobra}aj i transport kao asistent pripravnik. Magistrirala je jula2007. godine, a u decembru je izabrana za asistenta. Na osnovnim studijama drì ve`be na predmetima Plovni putevi,Navigacija u vodnom saobra}aju, Planirawe i razvoj luka i pristani{ta, Lu~ko projektovawe i upravqawe, a na master studi-jama Lu~ki terminali. Uè oblasti wenog nau~nog interesovawa jesu plovni putevi, navigacija i bezbednost u vodnom sao-bra}aju i planirawe, upravqawe i razvoj luka.

U svom dosada{wem radu u~estvovala je u realizaciji {est nau~nih i stru~nih projekata, koautor je 2 kwige i 11 publikovanihili saop{tenih radova. ”

146


adn

ici s

a m

agist

ratu

rom

Mr Aleksandar Radowi} ro|en je u Beogradu 11.10.1975, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Dvanaestu beogradsku gimnaziju jezavr{io 1994. Diplomirao je 2002. na Odseku za vodni saobra}aj i transport Saobra}ajnog fakulteta u Beogradu. Na istom fakultetu jeodbranio magistarski rad 2007. Na Saobra}ajnom fakultetu je zaposlen od oktobra 2003. U maju 2008. izabran je u zvawe asis-tenta.Na osnovnim studijama drì ve`be na predmetima Plovna prevozna sredstva I i II i Teorija kretawa brodova i brodskih sa-stava, a na master studijama Metode za odre|ivawe tehni~ko-eksploatacionih osobenosti brodova i Primena satelitskenavigacije u vodnom saobra}aju. Uè oblasti wegovog nau~nog interesovawa su otpor i propulzija broda i navigacija u vodnomsaobra}aju. U toku dosada{weg rada u~estvovao je kao autor i koautor u vi{e objavqenih radova i kwiga, kao i u izradi vi{etehnolo{kih projekata. ”

Mr Branimir Stojiqkovi} je ro|en u Leskovcu 06.11.1976. godine. Osnovnu {kolu je zavr{io u Grdelici, a gimnaziju uVlasotincu.Diplomirao je na Ma{inskom fakultetu u Beogradu. Poslediplomske studije je zavr{io na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu2010. godine. Na Odseku za vazdu{ni saobra}aj i transport je zaposlen od 2004. godine. U zvawe asistenta izabran je novembra2010. godine.Na osnovnim studijama drì ve`be na predmetima Pogonske grupe vazduhoplova, Instrumenti i oprema vazduhoplova 1 iInstrumenti i oprema vazduhoplova 2, a na master studijama Sistemi odràvawa vazduhoplova i Pouzdanost vazduhoplova.Uè oblasti wegovog nau~nog interesovawa su: pogonske grupe, instrumenti i oprema vazduhoplova, odràvawe i pouzdanostpogonskih grupa, instrumenata i opreme vazduhoplova i ra~unarska simulacija.U svom dosada{wem radu u~estvovao je u izradi jedne studije i jednog projekta, koautor je 16 objavqenih radova. ”

Mr Sneàna Tadi} ro|ena je 14.12.1974. godine u Nik{i}u, gde je zavr{ila osnovnu {kolu i gimnaziju. Diplomirala je naSaobra}ajnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2000. godine. Poslediplomske studije, usmerewe Logisti~ki sistemi, zavr{ilaje 2005. godine.Od septembra 2001. godine radi na Saobra}ajnom fakultetu, Odsek za logistiku, kao asistent za grupu predmeta uè nau~neoblasti Intermodalni transport, logisti~ki centri i city logistika. Bila je ~lan komisije u odbrani preko 150 diplomskihradova.U proteklom periodu objavila je monografiju i preko 25 radova od kojih sedam na me|unarodnim kongresima i dva u me|unarod-nim ~asopisima. U~estvovala je u izradi preko 20 studija i projekata, od kojih su ~etiri me|unarodnog karaktera. ”

Mr Slaven Tica ro|en je u Grahovu 1970. Diplomirao je na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu. Predaje na predmetima izoblasti javnog gradskog transporta putnika. U periodu 2002. do 2008. obavqa funkciju direktora Direkcije za javni prevozBeograda i generalnog direktora GSP "Beograd". Obavqao je funkciju podpredsednika svetske asocijacije za javni prevoz(UITP) i predsednika Light Rail Divizije.

Autor je preko 30 projekata i preko 40 nau~no-istraìva~kih radova iz oblasti transporta. Za rad i doprinos struci vi{eputa je nagra|ivan: Nagrada Beogradskog univerziteta i Media Inventa "Kapetan Mi{a Anastasijevi}" kao najboqem menaxeruu javnom preduzetni{tvu u 2005, Nagrada Udruèwa novinara Srbije: "Menaxer saobra}aja i transporta godine" kao najboqemmenaxeru iz oblasti saobra}aja i transporta u 2008, Nagrada UITP za doprinos razvoju svetskog javnog prevoza.

Imenovan je za po~asnog podpredsednika Me|unarodne asocijacije za javni prevoz 2009. ”

147


Mr Nikola Cvetanovi} je ro|en u Boru 1974. godine, gde je zavr{io osnovnu i sredwu {kolu.

Diplomirao je na Fizi~kom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2000. godine sa prose~nom ocenom 9,4. Magistrirao je 2007. naistom fakultetu u oblasti eksperimentalne fizike jonizovanih gasova. Na Saobra}ajnom fakultetu je angaòvan na predmetuFizika od 2002. godine. Izabran je za asistenta pripravnika 2004. godine, a u februaru 2008. je izabran za asistenta na istompredmetu.

Stalni je saradnik Laboratorije za fiziku i tehnologiju plazme na Fizi~kom fakultetu. Uà oblast nau~nog interesovawa mu jefizika elektri~nih gasnih pra`wewa.

Dobitnik je nagrade "Prof. dr Qubomir ]irkovi}" za najboqi magistarski rad 2007. godine, koju dodequje Fizi~ki fakultet uBeogradu. Koautor je vi{e radova u me|unarodnim ~asopisima i saop{tewa na me|unarodnim konferencijama. ”

Mr Nikola êlar je ro|en u Beogradu 29.12.1973. godine. Osnovnu {kolu i gimnaziju je zavr{io u Zemunu.

Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1999, a 2007. godine je zavr{io poslediplomske studije. Zaposlen je naOdseku za drumski i gradski saobra}aj i transport od 2000. godine. U februaru 2008. godine izabran je u zvawe asistenta.

Na osnovnim studijama drì ve`be na predmetima Regulisawe saobra}aja, Upravqawe saobra}ajem i Inteligentni trans-portni sistemi, a na master studijama Inteligentni saobra}ajni sistemi u upravqawu saobra}ajem, Metode istraìvawau saobra}aju i Saobra}ajne mreè. Uè oblasti wegovog nau~nog interesovawa su u domenu upravqawa i regulisawa saobra}ajana mreì puteva i ulica.

U svom dosada{wem radu u~estvovao je u izradi 12 studija, 3 tehnolo{ka i inovaciona projekta, preko 80 stru~nih projekata i20 publikovanih ili saop{tenih radova. ”

Mr Marjana ûbrani}-Dobrodolac ro|ena je 07.04.1978. godine u Poàrevcu. Gimnaziju je zavr{ila u Petrovcu na Mlavi.Diplomirala je psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu sa temom iz oblasti saobra}ajne psihologije - "Osobineli~nosti voza~a i saobra}ajne nezgode". Odbranila je magistarsku tezu "Zna~aj intervjua kao metoda profesionalne selekci-je" iz oblasti upravqawa qudskim resursima. Od 2005. godine angaòvana je na Katedri za saobra}ajnu psihologiju, na slede}im nastavnim predmetima: Saobra}ajna psiho-logija, Osnovi ergonomije, Pona{awe korisnika i Upravqawe qudskim resursima.Wene oblasti interesovawa su: pona{awe voza~a, percepcija, profesionalna selekcija kadrova. Autor je preko dvadeset rado-va u ~asopisima i zbornicima radova sa nau~nih i stru~nih skupova u zemqi i inostranstvu. ”

Mr Aleksandar ûpi} ro|en je u Prokupqu 17.02.1978. godine, gde je zavr{io osnovnu {kolu i gimnaziju. Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu diplomirao je 2003., a magistrirao 2007. godine. Na odseku za Po{tanski i telekomu-nikacioni saobra}aj zaposlen je od 2004. U decembru 2007. izabran je u zvawe asistenta.Na osnovnim studijama drì ve`be iz predmeta: Mehanizacija pretovara i transportna sredstva u po{tanskom saobra}aju,Tehnologija mehanizovane prerade po{tanskih po{iqaka, Automatizacija procesa u po{tanskom saobra}aju, Praktikum izautomatizacije procesa u po{tanskom saobra}aju i Automatizacija i informacione tehnologije u po{tanskom saobra}aju,a na master studijama Po{tanska tehnologija. Uè oblasti nau~nog interesovawa: mehanizacija i automatizacija po{tanskihprocesa, projektovawe i locirawe po{tanskih centara, primena metaheuristi~kih algoritama u po{tanskom saobra}aju. U svom dosada{wem radu u~estvovao je u realizaciji {est nau~nih i stru~nih projekata i 26 publikovanih ilisaop{tenih radova. ”

148


Dr Nata{a Bojkovi} ro|ena je 03.09.1971. godine u Beogradu, gde je zavr{ila osnovnu i sredwu {kolu. Na Saobra}ajnom fakul-tetu Univerziteta u Beogradu je diplomirala (1995), magistrirala (2001) i doktorirala (2010). U zvawe asistenta pripravnika zapredmete Organizacija i tehnologija drumskog transporta i Osnovi drumskog transporta izabrana je 1997. godine. Od 2004.godine je angaòvana u nastavi na predmetima Uvod u saobra}aj i transport, a zatim i na predmetima Politika i ekonomijaodrìvog razvoja saobra}aja i Transportna ekonomika i politika.U okviru saobra}ajne politike, posebno se bavi primenom koncepta odrìvog razvoja u saobra}aju. Autor je ili koautor 26 publi-kovanih ili saop{tenih radova i u~estvovala je u ~etiri nau~na i stru~na projekta. ”

Dr Goran Pavkovi}, nau~ni saradnik, ro|en je 23. februara 1968. godine u Pan~evu. Matemati~ku gimnaziju zavr{io je u Beogradu.Na Saobra}ajni fakultet Univerziteta u Beogradu se upisao 1986. godine i diplomirao je 1991. godine. Magistarsku tezuodbranio je 1994. godine, a doktorsku disertaciju 2001. godine. Od 1992. radi na Saobra}ajnom fakultetu na Katedri za organi-zaciju, planirawe prevoèwa i eksploataciju vazduhoplova. Objavio je i saop{tio preko 30 radova, od kojih je 9 u vode}imme|unarodnim ~asopisima: Transportation Research B, Transportation Planning and Technology, Fuzzy Sets and Systems i EuropeanJournal of Operational Research. Bio je ~lan Organizacionog komiteta 9. Mini EURO konferencije "Fuzzy Sets in Traffic andTransport Systems" 1997. godine. ”

Mr Dragan \ur|evi} je ro|en u Resenu, Makedonija, 24.10.1959. godine. Osnovnu {kolu i gimnaziju je zavr{io u Beogradu. NaSaobra}ajnom fakultetu u Beogradu diplomirao je i 2002. zavr{io poslediplomske studije. Na odseku za Logistiku, zaposlen jeod 1989. na mestu stru~nog saradnika. U julu 2003. stekao je zvawe istraìva~a saradnika. Na osnovnim studijama angaòvan je za dràwe ve`bi na predmetima: Skladi{ta 1, Skladi{ta 2, Posebne oblasti logistike1, Posebne oblasti logistike 2 i Praktikum laboratorijske ve`be. Uè oblasti nau~nog interesovawa su mu Logistika i pro-jektovawe i optimizacija sklad{nih i komisionih sistema. Stru~ni ispit propisan za saobra}ajnog inèwera poloìo je 1997. godine. U svom dosada{wem radu u~estvovao je u realizacijipedeset nau~nih i stru~nih projekata i autor je deset publikovanih i saop{tenih radova. ”

Mr Dragovan Peri{i} ro|en je u Leu{i}ima 23.10.1949. Osnovnu {kolu zavr{io je u rodnom mestu i Prawanima. Ma{inskutehni~ku {kolu zavr{io je u Gorwem Milanovcu. Na Ma{inskom fakultetu u Beogradu diplomirao je i 1982. zavr{ioposlediplomske studije. Na Saobra}ajnom fakultetu zaposlen je od 1975. U aprilu 1998. izabran je u zvawe asistenta.Na osnovnim studijama drì ve`be na predmetima Elementi transportnih sredstava i ure|aja i Tehni~ka termodinamika.Uè oblasti nau~nog interesovawa jesu upravqawa i optimizacija dinami~kih sistema, diferencijalne igre i primene u vaz-duhoplovstvu i kosmonautici. Od aprila 2010. je stru~ni saradnik na Katedri za op{te-tehni~ke nauke.U svom dosada{wem radu u~estvovao je u realizaciji jednog nau~nog projekata, koautor je jednog praktikuma i 21 publikovanihili saop{tenih radova. ”

Slobodan M. Gavrilovi} od aprila 1984. godine vi{i stru~ni saradnik na Odseku za drumski i gradski saobra}aj i transport. Ro|en je 1949. uBeogradu. Na Saobra}ajnom fakultetu radi od 1976. sa prekidom od 1989. do 1992. godine. ”

Isidor J. Mihailovi}, stru~ni saradnik na Odseku za integralni i industrijski transport (sada Odsek za logistiku). Ro|en je 1950. godine uKraqevu. Na Saobra}ajnom fakultetu radi od 1980. godine. ”Str

u~ni s

aradn

ici

149


Milan Andreji} ro|en je u Kru{evcu01.06.1983. godine, gde je zavr{io osnovnu{kolu i gimnaziju. Na Saobra}ajnom fakul-tetu u Beogradu diplomirao je 2007. godine.

Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu radiod aprila 2008. godine kao asistent, studentdoktorskih studija, na predmetima uènau~ne oblasti Poslovna logistika i {pedi-cija.

Stanko Baj~eti} ro|en je u â~ku 19.03.1981.godine. Na Saobra}ajnom fakultetu u Beo-gradu diplomirao je 2007. godine. Od 2008.godine radi kao asistent na Katedri zadrumski i gradski transport putnika. U svomdosada{wem radu u~estvovao je u real-izaciji 8 nau~nih i stru~nih projekata.

Svetlana Batarilo ro|ena je 1970. godineu Beogradu. Na Arhitektonskom fakultetu uBeogradu diplomirala, je i 2005. godineupisala doktorske studije. Od 2001. godineradi na Saobra}ajnom fakultetu uBeogradu (predmeti: Urbanizam, OsnoveUrbanizma, Osnove gra|evinarstva). Uèoblasti nau~nog interesovawa: urbanidizajn, morfologija i rekonstrukcija,odrìvi razvoj gradova.

Ivan Belo{evi} ro|en je u â~ku02.02.1984. godine, gde je zavr{io osnovnu{kolu i gimnaziju. Na Saobra}ajnom fakul-tetu u Beogradu diplomirao je 2008.

Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu radiod decembra 2008. kao asistent - student dok-torskih studija, na predmetima uè nau~neoblasti Planirawe, projektovawe i odrà-vawe èlezni~ke infrastrukture.

Nenad Vidanovi} je ro|en u Beogradu30.07.1979. godine, gde je zavr{io osnovnu{kolu, Tehni~ku {kolu Petar Drap{in, kao iMa{inski fakultet.

Student je doktorskih studija. Na Katedri zaop{tetehni~ke nauke zaposlen je od 2008. Uaprilu 2010. izabran je u zvawe asistenta.

Na osnovnim studijama drì ve`be na pred-metima Mehanika I i II i Mehanika fluida.

Marijo Vidas ro|en je u Minsteru, Nema~ka02.01.1980. Osnovnu i sredwu {kolu zavr{ioje u Beogradu. Na Saobra}ajnom fakultetu uBeogradu diplomirao je 2005.

Na Saobra}ajnom fakultetu radi od 2009.kao asistent, student doktorskih studija, napredmetima uè nau~ne oblasti Teorija sao-bra}ajnog toka, kapacitet i vrednovawedrumskih saobra}ajnica.

Davor Vujanovi} je ro|en 20.04.1974. uZagrebu. Diplomirao je 1998. na Sao-bra}ajnom fakultetu u Beogradu. Od 2006zaposlen je na Katedri za tehni~ku eksploat-aciju drumskih transportnih sredstava.Postaje asistent, student doktorskih studija2009. Objavio je 9 radova i u~estovao u 9projekata. Oèwen je i otac je dvoje dece.

Darko Vujin je ro|en u Beogradu 18.6.1972.godine, gde zavr{ava osnovnu i sredwu{kolu. Na Saobra}ajnom fakultetuUniverziteta u Beogradu je diplomirao 2002.godine, gde je zaposlen od februara 2003.godine kao asistent pripravnik na predmeti-ma iz uè nau~ne oblasti Terminali u drum-skom saobra}aju i transportu.

Dragana Gruji~i} ro|ena je u Pqevqima25.10.1985.godine. Osnovnu {kolu i gimnazijupoha|ala je u Beogradu. Na Saobra}ajnomfakultetu u Beogradu diplomirala je 2010.godine. Na Saobra}ajnom fakultetu uBeogradu radi od aprila 2010. godine kaosaradnik u nastavi, asistent, student dok-torskih studija, na predmetu uè nau~neoblasti Planirawe saobra}aja.

Predrag @ivanovi} ro|en je u Loznici15.06.1980. godine. Na Saobra}ajnom fakulte-tu u Beogradu diplomirao je 2005. godine. Od2003. godine radi kao asistent pripravnikna Katedri za drumski i gradski transportputnika. Koautor je 17 nau~nih i stru~nihprojekata, 8 publikovanih ili saop{tenihradova, od kojih su 3 sa SCI liste.

Ivan Ivanovi} je ro|en u Beogradu12.12.1982. godine. Osnovnu {kolu zavr{io uKovinu. Sredwu elektrotehni~ku {koluzavr{io u Beogradu. Na Saobra}ajnomfakultetu u Beogradu diplomirao 2007.

Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu radiod aprila 2008. kao saradnik u nastavi,asistent, student doktorskih studija, napredmetima uè nau~ne oblasti Planirawesaobra}aja.

Ivan Ivkovi} ro|en je u Smederevu14.12.1974. godine, gde je zavr{io osnovnu{kolu i gimnaziju. Na Saobra}ajnom fakul-tetu u Beogradu diplomirao je 2001. NaSaobra}ajnom fakultetu radi od juna 2002.kao asistent pripravnik, a od septembra2009. kao asistent, student doktorskih studi-ja na predmetima uè nau~ne oblastiDrumska vozila i dinamika vozila.

Ana Jelovi} je ro|ena 30.07.1973. godine uBeogradu, gde je zavr{ila osnovnu i sredwu{kolu. Na Matemati~kom fakultetu uBeogradu diplomirala je 1998. godine. Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu radiod 1999. godine kao asistent pripravnik napredmetima uè nau~ne oblastiMatematika.

Tijana Levajkovi} ro|ena je u Beogradu01.01.1974. godine, gde je zavr{ila osnovnu{kolu i gimnaziju i 1997. godine diplomi-rala na Matemati~kom fakultetu u S

aradn

ici

150


adn

ici

Beogradu. Zaposlena je na Saobra}ajnomfakultetu od maja 1999. godine, a od 2009.godine radi kao asistent, student dok-torskih studija, na predmetima Mate-matika 1, Matematika 2 i Matematika 3 iOsnovi programirawa.

Marija Malnar ro|ena je u Beogradu18.9.1983. godine, gde je zavr{ila osnovnu{kolu i Matemati~ku gimnaziju. Na Elektro-tehni~kom fakultetu u Beogradu diplomi-rala je 2007, i u martu 2008. upisala doktor-ske studije. Na Saobra}ajnom fakulteturadi od marta 2008. kao asistent, na predme-tima uè nau~ne oblasti Eksploatacijatelekomunikacionog saobra}aja i mreè.

Dragana Macura ro|ena je u Beogradu 1982.godine. Na Saobra}ajnom fakultetu diplo-mirala je 2006. godine i zaposlila se 2008.godine. Uè oblasti nau~nog interesovawasu: menaxment saobra}ajnih preduze}a,upravqawe projektima i primena savre-menih metoda operacionih istraìvawa.U~estvovala je u 7 projekata, i koautor je 19radova.

Petar Markovi} je ro|en u Uìcu 09.09.1979.godine, gde je zavr{io osnovnu {kolu i gimnaz-iju. Na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradudiplomirao je septembra 2004. Na Sao-bra}ajnom fakultetu u Beogradu radi od maja2005. kao asistent pripravnik na predmetuElektrotehnika i na predmetima uè nau~neoblasti Vozna sredstva i pogonski sistemi.

Branko Milovanovi}, asistent, studentdoktorskih studija, ro|en je 07.05.1979.godine u Loznici. Diplomirao je 2004.godine na Saobra}ajnom fakultetu. Autor jekwige "Transport opasne robe u drumskomsaobra}aju". Objavio je 4 rada u ~asopisimasa SCI liste, 3 u nacionalnim ~asopisima i9 na me|unarodnim skupovima. Koautor je 15nau~noistraìva~kih projekata.

Draèn Popovi} ro|en je u SlavonskomBrodu 05.09.1981. godine. Na Saobra}ajnomfakultetu u Beogradu diplomirao je 2005.Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu radikao asistent, student doktorskih studija odmarta 2010. na predmetima uè nau~neoblasti Industrijska logistika, lanci snab-devawa i skladi{ni sistemi.

Jelena Popovi} ro|ena je u Beogradu12.08.1981. godine, gde je zavr{ila osnovnu{kolu i gimnaziju. Na Saobra}ajnom fakul-tetu u Beogradu diplomirala je 2008. godine.Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu radiod decembra 2008. kao asistent, student dok-torskih studija, na predmetima uè nau~neoblasti Regulisawe saobra}ajnih tokova.

Marko Puri} ro|en je u Baru 1986. godine.Osnovnu i sredwu {kolu zavr{io je uBeogradu. Na Saobra}ajnom fakultetu, naOdseku za vazdu{ni saobra}aj, diplomiraoje 2010. godine, gde je i zaposlen kao sarad-nik u nastavi za uù nau~nu oblastPlanirawe, organizacija i eksploatacija uvazdu{nom saobra}aju i transportu. Studentje master studija.

Branislava Ratkovi} je ro|ena u SremskojMitrovici 12.11.1979. godine, gde je zavr{ilaosnovnu {kolu i gimnaziju. Na Saobra}ajnomfakultetu u Beogradu diplomirala je 2006.

Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu radiod februara 2007. kao asistent-student dok-torskih studija, na predmetima uè nau~neoblasti Rukovawe materijalom i eko logis-tika.

Dragan Sekuli} ro|en je 08.01.1976. uLoznici gde je zavr{io osnovnu {kolu i gim-naziju. Na Saobra}ajni fakultet u Beogradudiplomirao je 2002. Na Saobra}ajnom fakul-tetu u Beogradu radi od juna 2005. kao asis-

tent pripravnik, a od septembra 2009. kaoasistent-student doktorskih studija na pred-metima Dinamika vozila i Vozna dinamika,Katedre za drumska vozila i dinamiku vozila.

Vladimir Simi} je ro|en u Beogradu16.09.1983. godine. Na Saobra}ajnom fakulte-tu u Beogradu je diplomirao 2007. godine ibio progla{en za najuspe{nijeg diplomira-nog studenta. Na Saobra}ajnom fakulteturadi od 2008. kao asistent, student dok-torskih studija, na predmetima iz uè nau~neoblasti operaciona istraìvawa u po{tan-skom i telekomunikacionom saobra}aju.

Jelena Simi}evi} je ro|ena 25.12.1981. uPrijepoqu. Osnovnu {kolu je zavr{ila uBrodarevu, a gimnaziju u Prijepoqu. Diplo-mirala je na Saobra}ajnom fakultetu 2006,gde je i po~ela da radi kao saradnik na pro-jektima, a od 2009. kao asistent, student dok-torskih studija za uù nau~nu oblastTerminali u drumskom saobra}aju i trans-portu.

Ivana Stoisavqevi} je ro|ena u Beogradu25.5.1968. godine, gde je zavr{ila osnovnu isredwu {kolu. Na Saobra}ajnom fakultetu uBeogradu diplomirala je 1996.Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu radiod aprila 1997. kao asistent pripravnik, napredmetima uìh nau~nih oblasti Stati-stika i Operaciona istraìvawa.

Nikola Stojadinovi} ro|en je u Beogradu7.3.1985. godine. Osnovnu i Gra|evinsku sred-wu {kolu je zavr{io u Kru{evcu. NaSaobra}ajnom fakultetu u Beogradu diplomi-rao je 2008. Na Saobra}ajnom fakultetu uBeogradu radi od marta 2009. kao saradnik unastavi na predmetima uè nau~ne oblastiPlanirawe, modelirawe, eksploatacija,bezbednost i ekolo{ka za{tita u èlezni-~kom saobra}aju i transportu.

151


Ana Trpkovi} ro|ena je 13.12.1969. godine, uBeogradu gde je zavr{ila osnovnu i sredwu{kolu. Na Saobra}ajnom fakultetu u Beogradudiplomirala je 1996. godine. Od 2001. godineradi kao asistent, student doktorskih studijana Saobra}ajnom fakultetu u Beogradu, napredmetima uè nau~ne oblasti Saobra}ajnoprojektovawe na mreì puteva i ulica.

Ana Uzelac je ro|ena 16.01.1977. godine uUìcu, gde je zavr{ila osnovnu {kolu i gim-naziju. Na Matemati~kom fakultetu uBeogradu diplomirala je 2001. godine. NaSaobra}ajnom fakultetu u Beogradu radiod avgusta 2009. godine kao asistent napredmetima uè nau~ne oblasti Infor-matika.

Vladimir ûqkovi} je ro|en 24.02.1973.godine u Beogradu, gde je zavr{io osnovnu{kolu i gimnaziju. Na Saobra}ajnom fakulte-tu u Beogradu diplomirao je 2000. godine, gdei radi od oktobra 2000, kao asistentpripravnik na predmetima iz uè nau~neoblasti Terminali u drumskom saobra}aju itransportu. ”

152


asta

vnici s

a dru

gih

fak

ulte

ta

koji

u~e

stvu

ju u

nas

tavi

1. Dr Vladan VU^KOVI], docent Fizi~kog fakulteta u Beogradu, na predmetu "Meteorologija"

2. Dr Vladimir M. VULETI], vanredni pro-fesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, na predmetu "Globalne komunikacije"

3. Dr Mom~ilo KUJAÎ], vanredni profesor na Fakultetu tehni~kih nauka u Novom Sadu, na predmetu "Po{tanske uluge i mreè 2"

4. Dr Miodrag PANI], redovni profesor Gra|evinskog fakulteta u Beogradu, na pred-metu "Pravo u po{tanskom saobra}aju"

5. Dr Vladimir [KIQAICA, redovni profe-sor na Fakultetu tehni~kih nauka u Novom Sadu, na predmetu "Osnovi projektovawa broda"

6. Dr Radivoje BIQI], docent Elektro-tehni~kog fakulteta u Beogradu, na predme-tu "Vazduhoplovni ure|aji i sistemi"

7. Dr Marija OBRADOVI], docent Gra|evinskog fakulteta u Beograd na predmetu, "Nacrtna geometrija"

8. Dr Dejan FILIPOVI], vanredni profesor Geografskog fakulteta u Beogradu, na pred-metu "Uticaj saobra}aja na ìvotnu sredinu"

9. Dr Slobodan MILADINOVI], redovni profesor Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, na predmetu "Sociologija i Sociologija komunikacja"

10. Dr Milan KUKRIKA, redovni profesor Geografskog fakulteta, na predmetu "GIS u saobra}aju i transportu"

11. Dr Branisalv PUJEVI], redovni profe-sor Gra|evinskog fakulteta u Beogradu, na predmetu "Gra|evinarstvo"

12. Dr Goran MLADENOVI], docent na Gra|evinskom fakultetu na predmetu "Osnove drumskih saobra}ajnica"

13. Dr Predrag IVANI[, docent Elektro-tehni~kog fakulteta u Beogradu, na predme-tu "Statisti~ka teorija telekomunikacija"

14. Dr Dragana BAZIK, redovni profesor Arhitektonskog fakulteta, na predmetu "Urbanizam"

15. DR Dragan MITRAKOVI], redovni profesor Tehnilo{ko-metalur{kog fakulte-ta, na predmetu "Merewa u telekomuini-kacijama" ”

153


Pen

zion

isa

ni n

asta

vnici i

sar

adn

ici1. Dr Vojislav RADOVANOVI], ro|en je 1927. godine. Redovni

profesor na predmetima: "Tehni~ka eksploatacija vozila" i "Odràvawe motornih vozila". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1967. godine. Penzionisan je 1988. godine.

2. Dr Dobrivoje JOVANOVI], ro|en je 1923. godine. Redovni profesor na predmetima: "Saobra}ajno-transportna kibernetika"i "Osnovi telekomunikacione tehnike". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1969. godine. Penzionisan je 1988. godine.

3. Mili} MILI]EVI], ro|en je 1922. godine. Vanredni profesor na predmetu: "@elezni~ki signalno-sigurnosni ure|aji i sredstva veze na èleznici". Honorarni nastavnik od 1960. do 1963. godine i od 1969. do 1971. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1971. godine. Penzionisan je 1988. godine.

4. Dr Dimitrije DINI], ro|en je 1924. godine. Redovni profesor na predmetima: "@elezni~ka vozila" i "Organizacija vu~e vozova". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1968. godine. Penzionisan je 1989. godine.

5. Milojko VESKOVI], ro|en je 1932. godine. Stru~ni saradnik na Katedri za integralni transport. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1978. godine. Penzionisan je 1990. godine.

6. Mr Nevenka JAWU[EVI]-JOSIFOVI], ro|ena 1937. godine u Skopqu, predava~ na predmetu "Engleski jezik". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1985. godine. Penzionisana 1991. godine.

7. Dr Boìdar JOVANOVI], ro|en je 1926. godine. Redovni profesor na predmetima "Sociologija" i "Osnovi ekonomije sa metodama ekonomske analize". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1972. godine. Penzionisan je 1991. godine.

8. Svetislav PUTI], ro|en je 1928. godine. Tehni~ki saradnik u Laboratoriji za elektri~nu vu~u vozova. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1974. godine. Penzionisan je 1993. godine.

9. Dr Nenad JOVANOVI], ro|en je 1930. godine. Redovni profesor na predmetima "Planirawe saobra}aja" i "Osnovi planirawa saobra}aja". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1966. godine. Penzionisan je 1995. godine.

10. Dejan SUÊVI], ro|en je 1930. godine. Vi{i stru~ni saradnik na predmetima "Operaciona istraìvawa u PTT saobra}aju" i "Matemati~ke metode u operacionim istraìvawima". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1965. godine. Penzionisan je 1995. god.

11. Dr Nikola ]U]UZ, ro|en je 1930. godine. Redovni profesor na predmetima "Dinamika motornih vozila, dinamika èlezni~kih vozila" i "@elezni~ka vozila". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1961. godine. Penzionisan je 1996. godine.

12. Dr Svetozar VUKADINOVI], ro|en je 1932. godine. Redovni profesor na predmetima "Matemati~ka statistika" i "Operaciona istraìvawa". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1961. godine. Penzionisan je 1997. godine.

13. Dr Gavrilo GOJNI], ro|en je 1932. godine. Vanredni profesor na predmetu "Vertikalni transport". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1990. godine. Penzionisan je 1997. godine.

14. Dr Drina [PAGNUT, ro|ena 1933. godine. Redovni profesor na predmetu "Transportne osobine robe". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1964. godine. Penzionisana 1998. godine.

15. Dr Stevo EROR, ro|en je 1932. godine. Redovni profesor na predmetima "Organizacija èlezni~kog saobra}aja I" i "Programirawe i primena ra~unarskih ma{ina u èlezni~kom saobra}aju i transportu". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1970. godine. Penzionisan je 2000. godine.

16. Dr Qubi{a KUZOVI], ro|en je 1933. godine. Redovni profesor na predmetima "Teorija saobra}ajnog toka" i "Kapacitet drumskih saobra}ajnica". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1977. godine. Penzionisan je 2000. godine.

17. Dr Vera MIJU[KOVI], ro|ena 1938. godine. Redovni profesor na predmetima "Projektovawe puteva" i "Putevi". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1966. godine. Penzionisana 2000. godine.

18. Dr Nade`da VINAVER, ro|ena 1934. godine. Vanredni profesor na predmetu "Francuski jezik". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1968. godine. Penzionisana 2001. godine.

19. Dr Slobodan VUKI]EVI], ro|en je 1935. godine. Redovni profesor na predmetima "Industrijski transport" i "Skladi{ta". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1981. godine. Penzionisan je 2001. godine.

20. Dr Slobodan GUBERINI], ro|en je 1936. godine. Vanredni profesor na predmetima "Programski jezici u PTT" i "Saobra}ajno-transportna kibernetika". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1992. godine. Penzionisan je 2001. godine.

21. Dr Radoslav DRAGA^, ro|en je 1934. godine. Redovni profesor na predmetu "Bezbednost saobra}aja". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1974. godine. Penzionisan je 2001. godine.

22. Dr Marko MARKOVI], ro|en je 1934. godine. Vanredni profesor na predmetima "Organizacija i tehnologija drumskog transporta" i "Osnovi drumskog transporta". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1974. godine. Penzionisan je 2001. godine.

23. Dr Radivoj PETROVI], ro|en je 1933. godine. Redovni profesor na predmetu "Logisti~ki sistemi". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1992. godine. Penzionisan je 2001. godine.

154


24. Dr Milo{ ÛKUROV, ro|en je 1934. godine. Vanredni profesor na predmetima "Robni rad i komercijalno poslovawe na èleznici" i "Osnovi èlezni~kog saobra}aja". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1971. godine. Penzionisan je 2001. godine.

25. Dr Zdravko GABRIJEL, ro|en je 1934. godine. Redovni profesor na predmetima "Avionske pogonske grupe" i "Avionska oprema i instrumenti". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1980. godine. Penzionisan je 2002. godine.

26. Dr Stani{a MILO[EVI], ro|en je 1936. godine. Redovni profesor na predmetu "Saobra}ajna psihologija". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1973. godine. Penzionisan je 2000. godine.

27. Dr Petar STANKOVI], ro|en je 1936. godine. Vanredni profesor na predmetu "Tehni~ko crtawe i Nacrtna geometrija". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1970. godine. Penzionisan je 2002. godine.

28. Mirko SPASI], ro|en je 1939. godine. Vi{i stru~ni saradnik na predmetu "Motorna vozila". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1968. godine. Penzionisan je 2004. godine.

29. Dr Predrag CVETKOVI], ro|en je 1939. godine. Redovni profesor na predmetima "Tehni~ka mehanika" i "Mehanika fluida". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1970. godine. Penzionisan je 2004. godine.

30. Dr Vujadin VE[OVI], ro|en je 1939. godine. Redovni profesor na predmetu "Organizacija i menaxment u saobra}aju i transportu". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1977. godine. Penzionisan je 2005. godine.

31. Mr Vladimir STOJANOVI], ro|en je 1940. godine. Asistent na predmetu "Matematika". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1973. godine. Penzionisan je 2005. godine.

32. Dr Ratko [ELMI], ro|en je 1941. godine. Redovni profesor na predmetima: "Elementi transportnih sredstava i ure|aja I" i "Tehni~ka termodinamika". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1970. godine. Penzionisan je 2006. godine.

33. Dr Zoran BOJKOVI], ro|en je 1941. godine. Redovni profesor na predmetima: "Elektrotehnika" i "Eksploatacija telefonsko-telegrafskog saobra}aja". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1969. godine. Penzionisan je 2006. godine.

34. Dr Milan BUKUMIROVI], ro|en je 1941. godine. Redovni profesor na predmetima: "Elementi transportnih sredstava i ure|aja II" i "Automatizacija procesa u po{tanskom saobra}aju". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1974. godine. Penzionisan je 2006. godine.

35. Dr Milivoj ]UK, ro|en je 1940. godine. Vanredni profesor na predmetu: "Fizika". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1986. godine. Penzionisan je 2006. godine.

36. Dr Zoran RADOJKOVI], ro|en je 1941. godine. Redovni profesor na predmetu: "Putevi". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1998. godine. Penzionisan je 2006. godine.

37. Dr Milan SRETENOVI], ro|en je 1941. godine. Redovni profesor na predmetima: "Mehanizacija pretovara" i "Osnovi mehanizacije pretovara". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1967. godine. Penzionisan je 2007. godine.

38. Varvara MEDVEDEV, ro|ena je 1944. godine. Stru~ni saradnik na predmetu "Tehni~ko crtawe i Nacrtna geometrija". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1975. godine. Penzionisana je 2007. godine.

39. Dr Zoran RADMILOVI], ro|en je 1944. godine. Redovni profesor na predmetima: "Organizacija i eksploatacija luka i pristani{ta" i "Organizacija i eksploatacija flote". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1974. godine. Penzionisan je 2009. godine.

40. Dr Slobodan MILORADOVI], ro|en je 1945. godine. Redovni profesor na predmetima: "Matematika I" i "Matematika II". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1973. godine. Penzionisan je 2010. godine.

41. Dr Ruìca BOGDANOVI], ro|ena je 1945. godine. Redovni profesor na predmetu: "Urbanizam". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1975. godine. Penzionisana je 2010. godine. ”

Pen

zion

isa

ni n

asta

vnici i

sar

adn

ici

155


Pre

min

uli

nast

avni

ci

i sa

radn

ici

1. Ilija DIMITRIJEVI], ro|en je 1921. godine. Docent na predmetima "Mehanika fluida", "Otpor i propulzija" i "Aviomotori". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1963. godine. Preminuo je 1967. god.

2. Dr Dragoslav ]URÎ], ro|en je 1929. godine. Docent na predmetu u "Matematika". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1961. godine. Preminuo je 1975. godine.

3. Nikola OKA, ro|en je 1904. godine. Redovni profesor na predmetu "Drumska vozila". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1951. godine. Penzionisan je 1975. godine. Preminuo je 1976. godine.

4. Svetozar ÔLI], ro|en je 1907. godine. Redovni profesor na predmetima "Brodovi i brodska energetika" i "Otpori i propulzija broda". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1951. godine. Penzionisan je 1975. godine. Preminuo je 1977. godine.

5. Slavko SUVAJXI], ro|en je 1905. godine. Redovni profesor na predmetu "Mehanizacija pretovara". Honorarni nastavnik od 1951. do 1962. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1962. godine. Penzionisan je 1975. godine. Preminuo je 1982. godine.

6. Dr Ma{an JOKI], ro|en je 1941. godine. Docent na predmetima "Organizacija èlezni~kog saobra}aja", "Bezbednost èlezni~kog saobra}aja" i "Primena matemati~kih metoda u èlezni~kom saobra}aju". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1974. godine. Preminuo je 1982. godine.

7. Dr Jovan DAJKOVI], ro|en je 1909. godine. Profesor vi{e {kole na predmetu "Engleski jezik". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1962. godine. Penzionisan je 1975. godine. Preminuo je 1982. god.

8. Hranislav STOJANOVI], ro|en je 1914. godine. Redovni profesor na predmetima "Osnovi Urbanizma" i "Urbanizam u saobra}aju". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1951. godine. Penzionisan je 1980. godine. Preminuo je 1983. godine.

9. Mom~ilo NIKOLI], ro|en je 1936. godine. Stru~ni saradnik u Laboratoriji za ispitivawe brodova i plovnih puteva. U stalnom radnom odnosu na fakultetu od 1969. godine. Preminuo je 1986. god.

10. Milorad ARSENIJEVI], ro|en je 1906. godine. Redovni profesor na predmetima "Elektrotehnika" i "Saobra}ajna elektrotehnika i elektronika". Honorarni nastavnik od 1952. do 1960. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1950. do 1952. godine i od 1960. godine. Penzionisan je 1975. godine. Preminuo je 1987. godine.

11. Dr Dragoqub MACURA, ro|en je 1922. godine. Redovni profesor na predmetima "Putevi" i "Putevi i putni objekti". Honorarni nastavnik od 1961. do 1963. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1959. do 1961. i od 1963. godine. Preminuo je 1987. god.

12. Milutin TRAJKOVI], ro|en je 1928. godine. Vi{i stru~ni saradnik na predmetu "Fizika". U stalnom radnom odnosu na

Fakultetu od 1961. godine. Penzionisan je 1980. godine. Preminuo je 1987. godine.

13. Dobrivoje MANDI], ro|en je 1923. godine. Vanredni profesor na predmetu "Eksploatacija vazduhoplova". U honorarnom radnom odnosu na Fakultetu od 1962. godine. Preminuo je 1988. godine.

14. Dr Boìdar MILO[EVI], ro|en je 1919. godine. Redovni profesor na predmetima "@elezni~ke pruge i stanice" i "@elezni~ki ~vorovi". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1969. godine. Penzionisan je 1985. godine. Preminuo je 1989. godine.

15. Milenko JAKOVQEVI], ro|en je 1909. godine. Redovni profesor na predmetima "Dinamika vozila" i "Ekonomika saobra}aja". Honorarni nastavnik od 1952. do 1961. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1950. do 1952. i od 1961. do 1966. godine. Preminuo je 1990. godine.

16. Dimitrije @IVKOVI], ro|en je 1906. godine. Redovni profesor na predmetima "Tehni~ka eksploatacija èlezni~kih sredstava" i "Organizacija i planirawe èlezni~kog prevoèwa". Honorarni nastavnik od 1952. do 1960. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1950. do 1952. i od 1960. godine do penzionisawa 1967. godine. Preminuo je 1991. godine.

17. Dr Boìdar POPOVI], ro|en je 1912. godine. Redovni profesor na predmetu "Matematika". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1968. godine. Penzionisan je 1979. godine. Preminuo je 1993. god.

18. Dr Mi}o RADONI], ro|en je 1925. godine. Redovni profesor na predmetu "Osnovi op{tenarodne odbrane SFRJ". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1976. godine. Penzionisan je 1987. godine. Preminuo je 1994. godine.

19. Svetislav JOVI], ro|en je 1910. godine. Redovni profesor na predmetima "Organizacija rada brodova" i "Organizacija rada pristani{ta". Honorarni nastavnik od 1952. do 1960. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1960. godine. Penzionisan je 1978. godine. Preminuo je 1995. godine.

20. Dobren KRECUQ, ro|en je 1926. godine. Vanredni profesor na predmetima "Plovna sredstva" i "Brodska energetika". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1959. godine. Penzionisan je 1991. godine. Preminuo je 1996. godine.

21. Radomir STANOJEVI], ro|en je 1911. godine. Redovni profesor na predmetu "Ma{instvo". Honorarni nastavnik od 1952. do 1963. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1963. godine. Penzionisan je 1977. godine. Preminuo je 1997. godine.

22. Milo{ LUKI], ro|en je 1916. godine. Redovni profesor na predmetu "Vazduhoplovna pristani{ta". Honorarni nastavnik od 1960. do 1973. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1973. godine. Penzionisan je 1982. godine. Preminuo je 1998. godine.

156

Saobra}ajni fakultet - 60 godina u pokretuP

rem

inul

i na

stav

nici

i sa

radn

ici

23. Lazar \OKI], ro|en je 1899. godine. Redovni profesor na predmetu "Organizacija drumskog prevoèwa". Honorarni nastavnik od 1950. do 1959. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1959. godine. Penzionisan je 1970. godine. Preminuo je 1998. godine.

24. Dr Radovan BANKOVI], ro|en je 1929. godine. Redovni profesor na predmetima "Planirawe javnog gradskog prevoza", "Javni gradski prevoz" i "Organizacija gradskog prevoèwa". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1969. godine. Penzionisan je 1994. godine. Preminuo je 1998. godine.

25. Dr Qubomir TOPENÂREVI], ro|en je 1929. godine. Redovni profesor na predmetu "Organizacija i eksploatacija drumskog transporta". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1973. godine. Penzionisan je 1982. godine. Preminuo je 1998. godine.

26. Dr Slobodan CVETI], ro|en je 1955. godine. Docent na predmetu "Skladi{ta". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1980. godine. Preminuo je 2001. godine.

27. Dr Du{an PAVLIÊK, ro|en je 1928. godine. Redovni profesor na predmetima "@elezni~ke pruge" i "@elezni~ke stanice i ~vorovi". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1972. godine. Penzionisan je 1993. godine. Preminuo je 2003. godine.

28. Dr Ivan JOVANOVI], ro|en je 1948. godine. Docent na predmetima "Organizacija i tehnologija drumskog transporta" i "Osnovi drumskog transporta". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1974. godine. Preminuo je 2003. godine.

29. Dr Vera LAZI], ro|ena 1934. godine. Redovni profesor na predmetu "Tehni~ka mehanika". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1964. godine. Penzionisana 2001. godine. Preminula 2004. godine.

30. Branislav GUBERINI], ro|en je 1931. godine. Vi{i stru~ni saradnik na predmetima "Matematika" i "Matemati~ka statistika i operaciona istraìvawa". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1964. godine. Penzionisan je 1983. godine. Preminuo je 2004. godine.

31. Dr Du{an ZORI], ro|en je 1930. godine. Redovni profesor na predmetima "Vazduhoplovna prevozna sredstva", "Mehanika leta" i "Osnovi vazdu{nog saobra}aja". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1964. godine. Penzionisan je 1996. godine. Preminuo je 2004. godine.

32. Slobodan MARKOVI], ro|en je 1927. godine. Stru~ni saradnik na Katedri za industrijski transport i skladi{ta. U stalnom radnom

odnosu na Fakultetu od 1978. godine. Penzionisan je 1989. godine. Preminuo je 2006. godine.

33. Dr Mirko VUKOBRAT, ro|en je 1939. godine. Redovni profesor na predmetu "Tehni~ka mehanika". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1977. godine. Penzionisan je 2005. godine. Preminuo je 2006. godine.

34. \or|e SMIQANI], ro|en je 1907. godine. Redovni profesor na predmetima: "Nacrtna geometrija" i "Gra|evinarstvo". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1963. godine. Penzionisan je 1975. godine. Preminuo je 2006. godine.

35. Dr Milan ADAMOVI], ro|en je 1926. godine. Redovni profesor na predmetima "Osnovi saobra}ajne politike" i "Uvod u saobra}aj i transport". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1965. godine. Penzionisan je 1992. godine. Preminuo je 2006. godine.

36. Dr Josip LENASI, ro|en je 1933. godine. Redovni profesor na predmetu "Motorna vozila". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1961. godine. Penzionisan je 2000. godine. Preminuo je 2008. god.

37. Mr Da{a KONSTANTINOVI], ro|ena 1937. godine. Vi{i stru~ni saradnik na predmetu "Matematika". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1969. godine. Penzionisana 1997. godine. Preminula je 2008. godine.

38. Slobodan D. MILOSAVQEVI], ro|en je 1948. u Beogradu. Vi{i stru~ni saradnik na Odseku za drumski i gradski saobra}aj i transport. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od1973. godine. Preminuo je 2008. godine.

39. Dr Milovan TOMI], ro|en je 1935. godine. Redovni profesor na predmetima "Urbanizam" i "Stacionarni saobra}aj". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1969. godine. Penzionisan je 2000. godine. Preminuo je 2010. godine.

40. Dr Slobodan LAZOVI], ro|en je 1938. godine. Redovni profesor na predmetima "Tehnika telekomunikacionih sistema prenosa", "Sredstva bezbednosti i veze i navigacije", "Vazduhoplovna navigacija" i "Eksploatacija radio saobra}aja". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1978. godine. Penzionisan je 2003. godine. Preminuo je 2010. godine.

41. Dr @arko B. ATANASKOVI], ro|en je 1948. godine. Docent na predmetu "Putevi". U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od1974. godine. Preminuo je 2010. godine. ”

157


Nas

tavn

ici i

sar

adnici k

oji s

ubi

li u

radnom

odnosu

1. Dr Natalija NAERLOVI]-VEQKOVI], redovni profesor na predmetu "Tehni~ka mehanika". Ro|ena je 1927. godine U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1961. do 1979. godine.

2. Aleksa SAVI], asistent na predmetima "Drumska prevozna sredstva" i "Garaè, servisi i odràvawe vozila". Ro|en je 1924. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1961. do 1965. god.

3. Qubica RIDANOVI], profesor vi{e {kole na predmetu "Ruski jezik". Ro|ena je 1921. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1962. do 1968. godine.

4. Mr Ivan PANTI], asistent na predmetu "Nacrtna geometrija". Ro|en je 1936. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1963. do 1980. godine.

5. Dobrivoje DUMITROV, vi{i predava~ na predmetu "Predvojni~ka obuka". Ro|en je 1911. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1963. do 1975. godine.

6. Batri} \UKOVI], docent na predmetu "Mehanizacija pretovara", dugogodi{wi asistent na Odseku za vodni saobra}aj. Ro|en je 1939. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1965. do 1977. god.

7. Dr Jovan RADO[, redovni profesor na predmetima "Regulisawe saobra}ajnih tokova" i "Saobra}ajno projektovawe". Ro|en je 1941. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1965. do 1995. god.

8. Miroslav STANI], asistent na predmetu "Osnovi ma{instva". Ro|en je 1936. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1966. do 1974. godine.

9. Mili} OBRADOVI], asistent na predmetima "Mehanizacija pretovara" i "Unutra{wi transport". Ro|en je 1935. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1967. do 1975. godine.

10. Dr Milutin MARJANOV, vanredni profesor na predmetu "Tehni~ka mehanika". Ro|en je 1940. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1971. do 1989. godine.

11. Mirjana GLI[I], asistent na predmetu "Sredstva bezbednosti i veze i navigacije". Ro|ena je 1946. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1971. do 1986. godine.

12. Radmila JOZI], asistent-pripravnik na predmetima "Vazduhoplovna prevozna sredstva" i "Otpor i propulzija letilica". Ro|ena je 1948. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1972. do 1975. godine.

13. Stanko BRÎ], asistent-pripravnik na predmetu "Tehni~ka mehanika". Ro|en je 1949. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1973. do 1976. godine.

14. Dr Milan HOFMAN, docent na predmetu ''Otpori i propulzija

broda'', dugogodi{wi asistent na predmetu ''Tehni~ka mehanika''. Ro|en je 1947. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1973. do 1988. godine.

15. Dr Mirko ÎÂK, redovni profesor na predmetima "Organizacija èlezni~kog saobra}aja II'' i ''Primena matemati~kih metoda u èlezni~kom saobra}aju i transportu''. Ro|en je 1940. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1973. do 2000. godine.

16. Dr Sneàna PANTELI]-VUJANI], redovni profesor na predmetima ''Sociologija'' i ''Saobra}ajno pravo''. Ro|ena je 1951. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1974. do 2005. god.

17. Mr Vladimir ]IRI], vi{i predava~ na predmetu ''Osnovi op{tenarodne odbrane''. Ro|en je 1928. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1975. do 1976. godine.

18. Marjana NIKOLI], asistent-pripravnik na predmetima ''Mehanizacija pretovara'' i ''Integralni transport''. Ro|ena je 1947. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1975. do 1979. godine.

19. Mr Ana FI[ER-POPOVI], predava~ na predmetu ''Engleski jezik''. Ro|ena je 1948. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1976. do 1984. godine.

20. Zvonimir JEREMI], stru~ni saradnik na Katedri za eksploataciju èleznica. Ro|en je 1946. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1976. do 1984. godine.

21. Dr Risto PERI[I], redovni profesor na predmetu ''Integralni transport''. Ro|en je 1930. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1976. do 1996. godine.

22. Dr Branka VUÊTI], docent na predmetu ''Elektrotehnika''. Ro|ena je 1948. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1977. do 1987. godine.

23. Sterija SAPUNXI, vi{i stru~ni saradnik na predmetu ''Dinamika motornih vozila''. Ro|en je 1936. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1977. do 1992. godine.

24. Nenad BO@OVI], asistent-pripravnik na predmetu ''Dinamika motornih vozila''. Ro|en je 1950. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1978. do 1981. godine.

25. Mirjana DRAGI[I], asistent-pripravnik na predmetima ''@elezni~ke pruge i stanice'' i ''@elezni~ke stanice i ~vorovi''. Ro|ena je 1946. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1978. do 1984. godine.

26. Mr Vladica STJEPANOVI], asistent na predmetima ''Eksploatacija po{tanskog saobra}aja'', ''Organizacija i ekonomika u PTT'' i ''Mehanizacija i automatizacija u PTT''. Ro|ena je 1953. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1978. do 1993. godine.

158


27. Marica SIMI], asistent-pripravnik na predmetima ''Vu~a vozova'' i ''Organizacija vu~e vozova''. Ro|ena je 1951. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1979. do 1986. godine.

28. Mr Nikola MAMUZI], vi{i predava~ na predmetu ''Osnovi op{tenarodne odbrane SFRJ''. Ro|en je 19434. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1979. do 1987. godine.

29. Dr Emina KR^MAR-NO@I], docent na predmetima ''Matematika'' i ''Programirawe''. Ro|ena je 1952. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1979. do 1994. godine.

30. Ilija ALBREHT, vi{i stru~ni saradnik na Katedri za teoriju saobra}ajnog toka i kapacitet drumskih saobra}ajnica. Ro|en je 1941. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1980. do 1991. godine.

31. Mr Mirjana JOVOVI], asistent na predmetu ''Matematika''. Ro|ena je 1957. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1984. do 1990. godine.

32. Vladimir KRASOJEVI], asistent-pripravnik na predmetima Katedre za integralni transport. Ro|en je 1960. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1987. do 1991. godine.

33. Mr Goran STOJKOVI], asistent-pripravnik na predmetu ''Eksploatacija vazduhoplova''. Ro|en je 1959. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1987. do 1993. godine.

34. Mr Mirela STOJKOVI], asistent-pripravnik na predmetima ''Vazduhoplovna pristani{ta'' i ''Robni transport u vazdu{nom saobra}aju''. Ro|ena je 1960. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1987. do 1993. godine.

35. Neda VEQKOVI], asistent-pripravnik na predmetu ''Organizacija èlezni~kog saobra}aja I''. Ro|ena je 1961. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1987. do 1996. godine.

36. Jasmina JAWI], istraìva~-saradnik na Katedri za integralni transport. Ro|ena je 1962. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1988. do 1991. godine.

37. Milan RADOVI], istraìva~-saradnik na Katedri za integralni transport. Ro|en je 1959. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1988. do 1991. godine.

38. @ivorad PETROVI], istraìva~-saradnik na Katedri za teoriju saobra}ajnog toka i kapacitet drumskih saobra}ajnica. Ro|en je 1961. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1988. do 1991. godine.

39. Mr @eqko D. JAWO[, stru~ni saradnik na Katedri za drumska vozila. Ro|en je 1958. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1988. do 1996. godine.

40. Dr Milan PA[ANSKI, vanredni profesor na predmetu ''Op{tenarodna odbrana i dru{tvena samoza{tita''. Ro|en je

1947. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1988. do 2002. godine.

41. @eqko L. BULOVI], asistent-pripravnik na predmetu ''Upravqawe èlezni~kim saobra}ajem primenom ra~unara''. Ro|en je 1961. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1989. do 1994. godine.

42. Biqana GRBI], asistent-pripravnik na predmetima Katedre za po{tanski i telekomunikacioni saobra}aj i Katedre za tehni~ku kibernetiku. Ro|ena je 1964. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1989. do 1994. godine.

43. Mr Zoran MARKOVI], asistent na predmetima ''Tehni~ka mehanika I'' i ''Mehanika fluida''. Ro|en je 1960. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1989. do 2000. godine.

44. Tomislav SAVI]EVI], vi{i stru~ni saradnik na Katedri za javni gradski prevoz. Ro|en je 1960. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1990. do 1991. godine.

45. \or|e HOHLAÔV, asistent-pripravnik na predmetima ''Kontrola letewa'' i ''Vazduhoplovna navigacija''. Ro|en je 1960. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1990. do 1996. godine.

46. Mr Olivera NOTARO[, asistent na predmetima ''@elezni~ki signalno-sigurnosni ure|aji'' ''Sredstva veze na èleznici''. Ro|ena je 1965. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1990. do 1999. godine.

47. Mi}o KURILI], stru~ni saradnik na Katedri za integralni transport. Ro|en je 1959. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1991. do 1995. godine.

48. Mr Dra{ko PETROVI], asistent na Katedri za dru{tvene nauke za grupu predmeta saobra}ajnih prava. Ro|en je 1965. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1993. do 2000. godine.

49. Nedeqko VUÎNI], stru~ni saradnik na Katedri za eksploataciju èleznica. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1993. do 2000. godine.

50. Mr Jasna D. MU[KATIROVI], asistent na predmetu ''Vodni putevi i pristani{ta''. Ro|ena je 1967. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1993. do 2003. godine.

51. Aleksandar GAEV, asistent-pripravnik na predmetu ''Sociologija''. Ro|en je 1970. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1994. do 1999. godine.

52. Slobodan PETROVI], asistent-pripravnik na predmetu ''Tehni~ka mehanika I''. Ro|en je 1967. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1994. do 1999. godine.

53. Slobodan ROSI], asistent-pripravnik na predmetu ''Organizacija èlezni~kog saobra}aja II''. Ro|en je 1964. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1994. do 2000. godine.N

asta

vnici i

sar

adnici k

oji s

ubi

li u

radnom

odnosu

159


54. Tatjana XUVEROVI], stru~ni saradnik na Katedri za organizacijui ekonomiku saobra}aja. Ro|ena je 1969. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1994. do 2000. godine.

55. Goran POPOVI], asistent-pripravnik na predmetima Katedre za integralni transport. Ro|en je 1969. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1995. do 1998. godine.

56. Almira RAMADANI, asistent-pripravnik na Katedri za aerodrome i bezbednost vazdu{ne plovidbe. Ro|ena je 1970. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 01.02.1996. do 31.12.1996. godine.

57. Olgica FI[ER, asistent-pripravnik na predmetu ''Uvod u saobra}aj i transport''. Ro|ena je 1965. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 19. do 1976. godine.

58. Mr Panta LUÎ], asistent na predmetu ''Statistika za inèwere saobra}aja''. Ro|en je 1968. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1996. do 1999. godine.

59. Miomir [EGOVI], asistent-pripravnik na predmetu ''Saobra}ajno transportna kibernetika''. Ro|en je 1970. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1997. do 2002. godine.

60. Mato GROZNICA, stru~ni saradnik na Katedri za planirawe saobra}aja. Ro|en je 1966. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1998. do 2002. godine.

61. Tatjana BOLI], asistent-pripravnik na predmetima ''Planirawe prevoèwa i eksploatacija vazduhoplova'' i ''Transportne mreè''. Ro|ena je 1974. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1999. do 2000. godine.

62. Mr Mihailo JOJI], asistent na predmetu ''Sociologija''. Ro|en je 1968. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1999. do 2000. godine.

63. Larisa RADIVOJEVI], asistent-pripravnik na predmetima''Robni terminali i robno-transportni centri'' i ''Komercijalno

poslovawe i marketing u transportu''. Ro|ena je 1972. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1999. do 2004. godine.

64. Igor POLTORACKI, asistent pripravnik na predmetima: "Kontrola letewa" i "Vazduhoplovna pristani{ta". Ro|en je 1973. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1999. do 2005. godine.

65. Vera JAKIMOVSKA, asistent-pripravnik na predmetima ''Planirawe prevoèwa i eksploatacija vazduhoplova'' i ''Transportne mreè''. Ro|ena je 1977. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 2002. do 2005. godine.

66. Dr Nikola PUTNIK, redovni profesor na predmetu: "Autobaze i autostanice". Ro|en je 1942. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu radio od 1967. do 2007. godine.

67. Mr Maja POPOVI], asistent na predmetima: "Planirawe saobra}aja" i "Osnovi planirawa saobra}aja". Ro|ena je 1969. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1995. do 2008. godine.

68. Mr Miroslav OSOBA, asistent na predmetu "Regulisawe saobra}ajnih tokova". Ro|en je 1957. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 1982. do 2008. godine.

69. Jelena KRAJNOVI], asistent pripravnik na predmetu: "Intermodalni transport, logisti~ki centri i siti logistika". Ro|ena je 1979. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 2005. do 2009. godine.

70. Maja KOLAROV, saradnik u nastavi na uòj nau~noj oblasti "Informatika". Ro|ena je 1983. godine. U radnom odnosu na Fakultetu od 2007 do 2009.

71. Dr Vujo DRNDAREVI], redovni profesor na predmetima: "Elektronika" i "Statisti~ka teorija telekomunikacija". Ro|en je 1953. godine. U stalnom radnom odnosu na Fakultetu od 2002. do 2010. godine

72. Dragana RAIÊVI], saradnik u nastavi na predmetu "Engleski jezik". Ro|ena je 1982. godine. U radnom odnosu na Fakultetu od 2008 do 2010. godine. ”

160


asta

vnici s

a dru

gih

fak

ulte

ta k

oji

su u

~est

vova

li u

izv

o|ew

u nas

tave

1. Dr Zoran ANTONIJEVI], redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu na predmetu, ''Saobra}ajno pravo''

2. Dr Ivo VU[KOVI], redovni profesor Ma{inskog fakulteta u Beogradu, na predmetu ''Cevni transport''

3. Dr Milo{ VUJI], redovni profesor Ma{inskog fakulteta u Beogradu, na predmetu ''Vazduhoplovi, motori i oprema''

4. Dr Mirko PEROVI], sudija Vrhovnog suda Srbije, redovni profesor na predmetu ''Osnovi nauke i dru{tva'', ''Ekonomija''

5. Radovan N. MARKOVI], redovni profesor Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu, na predmetu ''Sredstva bezbednosti i veze i navigacije''

6. Svetozar POPOVI], redovni profesor Ma{inskog fakulteta u Beogradu, na predmetu ''Vazduhoplovi, motori i oprema''

7. Dr Trajko KONEVSKI, redovni profesor Gra|evinskog fakulteta u Beogradu, na predmetu ''Osnovi nauke o dru{tvu, ekonomija''

8. Dr Bogdan PILI], vanredni profesor Ma{inskog fakulteta u Beogradu, na predmetima ''Osnovi nauke o dru{tvu'', ''Saobra}ajno-ekonomska geografija''

9. Dr Viktor SAQNIKOV, vanredni profesor Ma{inskog fakulteta u Beogradu, na predmetu ''Mehanika fluida''

10. Dragoqub GAJI], vanredni profesor Ma{inskog fakulteta u Beogradu, na predmetima ''Otpori i propulzija letilica" i ''Vazduhoplovi, motori i oprema''

11. Dr \or|e JOSIFOVI], vanredni profesor Vi{e èlezni~ke {kole u Beogradu, na predmetu ''Komercijalna eksploatacija èlezni~kih sredstava''

12. Radomir \UROVI], redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, na predmetu ''Plovidbeno pravo''

13. Dr Velimir JOVANOVI], docent Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu, na predmetu ''Telekomunikacije''

14. Dr Mane [A[I], docent Ma{inskog fakulteta u Beogradu, na predmetu ''Cevni transport''

15. Dr Marko LEKO, redovni profesor Prirodno-matemati~kog fakulteta u Beogradu, na predmetu ''Fizika''

16. Dr Milan PLAV[I], docent Prirodno-matemati~kog fakulteta u Beogradu, na predmetu ''Mehanika fluida''

17. Dr Miomir VUKOBRATOVI], docent, nau~ni saradnik Instituta ''Mihailo Pupin'' - Beograd, na predmetu ''Kibernetika''

18. Dr @ivotije TOPOLAC, redovni profesor Rudarsko-geolo{kog fakulteta u Beogradu, na predmetu ''Fizika''

19. Nikola MARCIKI], docent Ma{inskog fakulteta u Beogradu, na predmetu ''Vazduhoplovna energetika''

20. Dr Predrag [ULEJI], docent Pravnog fakulteta u Beogradu, na predmetu ''Saobra}ajno pravo''

21. Dr Trivun TESLI], vanredni profesor, direktor Po{tanske {tedionice, na predmetima ''Privredno poslovawe saobra}ajnih preduze}a'' i ''Osnovi po{tanskog saobra}aja''

22. Dr Nenad GRUJI], vanredni profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, na predmetu ''Nacrtna geometrija sa tehni~kim crtawem''

23. Dr @arko POPOVI], redovni profesor Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu, na predmetu ''Tehnika telekomunikacionih komutacija''

24. Stanislav [IDA, predava~ Vi{e èlezni~ke {kole u Beogradu, na predmetima ''@elezni~ka vozila'' i ''Organizacija vu~e vozova''

25. Aleksandar PATRONOGI], predava~, savetnik Savezne uprave za civilno vazduhoplovstvo, na predmetu ''Sredstva bezbednosti i veze i navigacija''

26. Predrag PE]INAR, predava~, savetnik Savezne uprave za civilno vazduhoplovstvo, na predmetu ''Kontrola leta''

27. Lazar HRANISAVQEVI], docent, savetnik Savezne uprave za radio-veze, na predmetu ''Radio saobra}aj''

28. Velibor JOVANOVI], predava~ na predmetu ''Francuski jezik''29. Vida MILENKOVI], predava~ na predmetu ''Nema~ki jezik'' 30. Dimitrije STEFANOVI], predava~ na predmetu ''Ruski jezik''31. Mirko KRIVOKAPI], predava~ na predmetu ''Nema~ki jezik''32. Olga MOSUSOV-MOKRAWAC, predava~ na predmetu ''Francuski

jezik''33. Slobodan JANKOVI], predava~ na predmetu ''Nema~ki jezik''34. Dr Dragutin MU[KATIROVI], redovni profesor Gra|evinskog

fakulteta u Beogradu, na predmetu ''Vodni putevi i pristani{ta''35. Slobodan RAZUMENI], dipl. in`., savetnik Tehni~kog direktora

Jugoslovenskog aerotransporta, na predmetu ''Performanse transportnih vazduhoplova''

36. Dr Nenad \OR\EVI], redovni profesor Prirodno-matemati~kog fakulteta u Beogradu, na predmetu ''Meteorologija''

37. Mr Milan MOKOVI], dipl. in`., kapetan vazduhoplova Jugoslovenskog aerotransporta, na predmetu ''Vazduhoplovna navigacija''

38. Dr Simeon OKA, dipl. in`., redovni profesor Ma{inskog fakulteta u Beogradu, na predmetu ''Cevni transport''

39. Radmilo MILOVANOVI], dipl. in`., savetnik Zajednice Jugoslovenskih èleznica, na predmetu ''Bezbednost èlezni~kog saobra}aja''

161


40. Mr Mom~ilo JANÎ], dipl. ekonomista, vi{i stru~ni saradnik, generalni direktor Po{tanske {tedionice, na predmetu ''Eksploatacija po{tanskog saobra}aja''

41. Dr Jovo KOVA^, dipl. ekonomista, redovni profesor, pomo}nik generalnog direktora Po{tanske {tedionice, na predmetu ''Organizacija i ekonomika u PTT''

42. Dr Stevan [PANOVI], redovni profesor, savetnik u Zajednici JPTT na predmetu ''PTT pravo''

43. Dr \or|e KOPI], redovni profesor Fakulteta tehni~kih nauka u Novom Sadu, na predmetu ''Organizacija èlezni~kog saobra}aja I''

44. Dr Vladeta GAJI], redovni profesor Fakulteta tehni~kih nauka u Novom Sadu, na predmetu ''[pedicija i agencijsko poslovawe''

45. Miodrag DO[QAK, pomo}nik generalnog direktora Preduze}a za vodne puteve ''Ivan Milutinovi}'' - PIM u Beogradu, na predmetu ''Organizacija i eksploatacija tehni~kih plovila''

46. Dr Jovan ZATKALIK, redovni profesor Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu, za premet ''Vazduhoplovni ure|aji i sistemi''

47. Mr Mom~ilo KUJAÎ], direktor Direkcije u javnom preduze}u PTT saobra}aja Srbije, na predmetu ''Eksploatacija po{tanskog saobra}aja''

48. Dr Mladen JOVANOVI], redovni profesor Fakulteta tehni~kih nauka u Novom Sadu, na predmetu ''Projektovawe i gra|ewe brodova''

49. Dr Branislav PUJEVI], redovni profesor Gra|evinskog fakulteta u Beogradu, na predmetu ''Gra|evinarstvo''

50. Dr Miroslav Q. \OR\EVI], nau~ni saradnik Instituta IMTEL, u nastavi na ''Doktorskim studijama''

51. Dr @eqko D. MITROVI], nau~ni saradnik Instituta IMTEL, u nastavi na ''Doktorskim studijama''

52. Dr Neboj{a VASOVI], docent Geolo{kog fakulteta u Beogradu, u nastavi na ''Doktorskim studijama''

53. Dr Vladimir M. VULETI], docent Filozofskog fakulteta u Beogradu, na predmetima ''Sociologija'' i ''Sociologija komunikacija''

54. Dr Du{an STAMENKOVI], vanredni profesor Ma{inskog fakulteta u Ni{u, na predmetu ''Organizacija vu~e vozove''

55. Dr Irina REQIN, docent Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu, na predmetu ''Multimedijska komunikacija''

56. Dr Bojan ILI], vanredni profesor na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu, na predmetu ''Inèwerska ekonomija''

57. Dr Milivoj GAVRILOV, profesor na Univerzitetu u Skopju, na predmetu ''Meteorologija''

58. Dr Aleksa ZEJAK, vanredni profesor na Vojnoj akademiji, na predmetu ''Vazduhoplovni ure|aji i sistemi''

59. Dr Branislav POPKONSTANTINOVI], docent Ma{inskog fakulteta u Beogradu, na predmetima ''Nacrtna geometrija'' i ''Geometrijsko modelirawe''

60. Dr Borisav GAJI], docent na Matemati~kom institutu u Beogradu, na predmetu ''Tehni~ka mehanika I''

61. Dr Miodrag JOVANOVI], redovni profesor Gra|evinskog fakulteta u Beogradu, na predmetu ''Vodni putevi i pristani{ta''

62. Dr Milan MILOSAVQEVI], redovni profesor Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu, na predmetu ''Ekspertni sistemi''

63. Dr Radovan [TULI], redovni profesor na Fakultetu tehni~kih nauka u Novom Sadu, na predmetu ''Nacrtna geometrija''

64. Dr Zoran PETROVI], redovni profesor Elektrotehni~kogh fakulteta u Beogradu, na predmetu "Osnovi telekomunikacione tehnike" ”

163


7. Nenastavno osobqeSaobra}ajnog fakulteta

164


Jelica AN\ELKOVI], Sekretar fakulteta,ro|ena 1960. g. u Zemunu. Na Fakultetu radi od1988. godine.

Slu`ba za op{te poslove

@eqko DAMJANOVI], rukovodilac slu`be,ro|en 1956. god. u Sarajevu. Na Fakultetu radiod1996. godineSneàna LICITAR, referent za kadrovskeposlove, ro|ena 1951. god. u Beogradu. NaFakultetu radi od1975. godineIvana MIJALKOVI], referent za adminis-trativne poslove, ro|ena 1982. god. u Pirotu.Na Fakultetu radi od 2010. godineQiqana JEJINA, sekretarica u dekanatu,ro|ena 1975. god. u Kninu. Na Fakultetu radiod1998. godineQiqana SKOÎ], administrator arhivar,ro|ena 1955. god. u Beogradu. Na Fakulteturadi od1986. godineGrozdana MURATBEGOVI], administrator zakadrovske poslove, ro|ena 1960. god. uâ|avici. Na Fakultetu radi od1987. godineKadivka BAKALOVI], administrativnitehni~ar-daktilograf, ro|ena 1960. god. uVr~inu. Na Fakultetu radi od 2001. godineMilina STANOJEVI], kurir, ro|ena 1960.god. u Beogradu. Na Fakultetu radi od 1997.godineQiqana KUZMANOVI], pomo}ni radnik udekanatu, ro|ena 1951. god. u Kumanovu. NaFakultetu radi od 1990. godine

Slu`ba za studentske poslove

Branko MILI]EVI], rukovodilac slu`be,ro|en 1961. god. u Nik{i}u. Na Fakultetu radiod1993. godineBiba MRAOVI], referent za studentski stan-dard, ro|ena 1963. god. u Zemunu. Na Fakulteturadi od1989. godine

Tawa ZEQKI], referent za poslediplomskestudije, ro|ena 1983. god. u Novom Sadu. NaFakultetu radi od 2010 godineKatarina VUKA[INOVI], referent zaredovne studije, ro|ena 1981. god. u Boru. NaFakultetu radi od 2010.godineMarina TANOVI], referent za vanrednestudije, ro|ena 1972. god. u Bitoqu. NaFakultetu radi od 1996. godine

Slu`ba za finansijsko-materijalneposlove

Mirjana VERUOVI], rukovodilac slu`be,ro|ena 1952. god. u Kraqevu. Na Fakultetu radiod1975. godineMilena [APOWA, likvidator, ro|ena 1953.god. u Gorwem Petrovi}u. Na Fakultetu radiod1976. godineZoran I[I], administrator u skriptarnici,ro|en 1956. god. u Radqevu. Na Fakultetu radiod1980. godineDu{ko BA[I], kwigovo|a studija i projekata,ro|en 1960. god. u Dubrovniku. Na Fakulteturadi od1987. godineNada JELISAVAC, kwigovo|a kupaca idobavqa~a, ro|ena 1960. god. u Oxacima. NaFakultetu radi od1987. godineSneàna STANOJEVI], kwigovo|a osnovnihsredstava i analitike, ro|ena 1965. god. uBeogradu. Na Fakultetu radi od1989. godineVesna KOMANOVI], blagajnik, ro|ena 1964.god. u Poàrevcu. Na Fakultetu radi od1992.godine

Slu`ba za nua~no-istraìva~ke informacije

BibliotekaSlobodan DOMANXI], rukovodilac bib-lioteke, ro|en 1946. god. u Zagrebu. NaFakultetu radi od1992. godine

Mirjana RADOVI], bibliotekar, ro|ena 1971.god. u Beogradu. Na Fakultetu radi od1998.godine

Qiqana ROKI], samostalni kwi`ni~ar,ro|ena 1962. god. u Zagrebu. Na Fakultetu radiod1985. godine

Dejan PROTI], organizator baze podataka,ro|en 1968. god. u Beogradu. Na Fakultetu radiod1996. godine

Mirko LICITAR, administrator biblioteke,ro|en 1949. god. u Zemunu. Na Fakultetu radi od1975. godine

Izdava~ka delatnost

Gordana MARJANOVI], tehni~ki urednik,ro|ena 1958. god. u Kori{i. Na Fakultetu radiod1977. godine

Vesna SALA, referent za tehni~ku obradu,ro|ena 1961. god. u Pan~evu. Na Fakultetu radiod 1999. godine

Jelena RADOVANOVI], referent zatehni~ku obradu, ro|ena 1963. god. u Beogradu.Na Fakultetu radi od1986. godine

Marina VIDAKOVI], reprofotograf,ro|ena 1967. god. u Beogradu. Na Fakultetu radiod 2005. godine

Ra~unarski centar

Predrag ]IRI], operater, ro|en 1949. god. uBeogradu. Na Fakultetu radi od1986. godine

Branka JOVANOVI], operater, ro|ena 1962.god. u Beogradu. Na Fakultetu radi od1986.godine

Slavi{a A]IMOVI], programer, ro|en 1960.god. u Pri{tini. Na Fakultetu radi od1997.godine

Mr Slobodan MITROVI], programer, ro|en1972. god. u Vaqevu. Na Fakultetu radi od 2002.godineN

enas

tavn

o oso

bq

e

165


Institut

Nada JOVOVI], vi{i administrator, ro|ena1955. god. u Beogradu. Na Fakultetu radi od1978. godineDragana POZNANOVI], komercijalista,ro|ena 1965. god. u Zemunu. Na Fakultetu radiod 1989. godine

Slu`ba za tehni~ke poslove

Stevan DOBRIJEVI], elektro instalater,ro|en 1953. god. u Plastovu. Na Fakultetu radiod 1996. godineMilorad JOVANOVI], portir- vatrogasac,ro|en 1959. god. u Dowim Stojevcima. NaFakultetu radi od1986. godineGoran IMERI, portir, ro|en 1981. god. uBeogradu. Na Fakultetu radi od 2001. godineZoran MARKOVI], portir, ro|en 1976. god. uQuboviji. Na Fakultetu radi od 2001. godineMiodrag PAUNOVI], portir, ro|en 1974. god.u Pakracu. Na Fakultetu radi od 2001. godine.Mirjana DENI], radnica na odràvawu~isto}e, ro|ena 1954. god. u @itora|u. NaFakultetu radi od1978. godineDarinka NOVAKOVI], radnica na odràvawu~isto}e, ro|ena 1953. god. u Jeloviku. NaFakultetu radi od1978. godine

Olgica PETKOVI], radnica na odràvawu~isto}e, ro|ena 1955. god. u Zrewaninu. NaFakultetu radi od1978. godineRadojka TANASKOVI], radnica na odràvawu~isto}e, ro|ena 1949. god. u Ribarima. NaFakultetu radi od1978. godineNada LUKI], radnica na odràvawu ~isto}e,ro|ena 1957. god. u Beogradu. Na Fakultetu radiod1979. godineVukosava JOVANOVI], radnica naodràvawu ~isto}e, ro|ena 1952. god. uCrkvini. Na Fakultetu radi od1980. godineRadenka RU@I], radnica na odràvawu~isto}e, ro|ena 1958. god. u Jeloviku. NaFakultetu radi od1984. godineMilica TADI], radnica na odràvawu~isto}e, ro|ena 1955. god. u Mladenovcu. NaFakultetu radi od 1997. godineVesna PAUNOVI], radnica na odràvawu~isto}e, ro|ena 1981. god. u Prokupqu. NaFakultetu radi od 2001. godineNevenka AN\ELKOVI], radnica naodràvawu ~isto}e, ro|ena 1954. god. uGwilanu. Na Fakultetu radi od 2001. godineNada ARSI], radnica na odràvawu ~isto}e,ro|ena 1963. god. u Zemunu. Na Fakultetu radiod 2005. godineMirjana PERI], radnica na odràvawu~isto}e, ro|ena 1960. god. u Kninu. NaFakultetu radi od 2003. godine

Vinka KOMAZEC, radnica na odràvawu~isto}e, ro|ena 1961. god. u Kninu. Na Fakulteturadi od 2003. godineMila KEDI], radnica na odràvawu ~isto}e,ro|ena 1956. god. u Brovi}u. Na Fakultetu radiod 2003. godineQiqana SMIQKOVI], radnica naodràvawu ~isto}e, ro|ena 1964. god. uKikindi. Na Fakultetu radi od 2005. godineMila GRUBOR, radnica na odràvawu ~isto}e,ro|ena 1961. god. u Prijepoqu. Na Fakulteturadi od 2008.godineDanijela BALABANOVI], radnica naodràvawu ~isto}e, ro|ena 1972. god. uBeogradu. Na Fakultetu radi od 2010. godineMarija PURTI], radnica na odràvawu~isto}e, ro|ena 1962. god. u Pre{evu. NaFakultetu radi od 2010. godineDragica JURI], radnica na odràvawu~isto}e, ro|ena 1963. god. u Beogradu. NaFakultetu radi od 2010. godineMira RE[ETAR, radnica na odràvawu~isto}e, ro|ena 1965. god. u Beogradu. NaFakultetu radi od 2010. godineAndrijana BUDRAK, radnica na odràvawu~isto}e, ro|ena 1975. god. u Beogradu. NaFakultetu radi od 2010. godine ”

166

Saobra}ajni fakultet - 60 godina u pokretuP

enzi

onisa

no

nen

asta

vno

oso

bq

e

Radmila RODI], daktilograf. Ro|ena 1934.godine u . Na Fakultetu radila od 1961. do 1986.godine.Ruìca TODOROVI], administrator-arhivar.Ro|ena 1945. godine u Kosovu. Na Fakulteturadila od 1961. do 1986. godine.Gospava ZAVI[A, sekretarica u Dekanatu.Ro|ena 1940. godine u Resavci. Na Fakulteturadila od 1961. do 1989. godine.Ruìca RAJKOVI], referent za studentskistandard. Ro|ena 1921. godine u Dedini. NaFakultetu radila od 1962. do 1977. godine.Marija MIHAILOVI], kwi`wi~ar. Ro|ena1941. godine u Beogradu. Na Fakultetu radila od1962. do 1984. godine.Milanka VLAHOVI], daktilograf. Ro|ena1936. godine u Pe}i. Na Fakultetu radila od1963. do 1987. godine.Du{anka MAGDI], {ef Slu`be za studentskeposlove. Ro|ena 1932. godine u Bogati}u. NaFakultetu radila od 1964. do 1985. godine.Stanislava AN\ELKOVI], kwigovo|a. Ro|ena1919. godine u Beogradu. Na Fakultetu radila od1964. do 1974. godine.Nevenka MILI], rukovodilac slu`be za op{teposlove. Ro|ena 1936. godine u Dobrqinu. NaFakultetu radila od 1965. do 1997. godine.Bosiqka JOVIÎ], sprema~ica. Ro|ena 1928.godine u Krajpoqu. Na Fakultetu radila od 1968.do 1984. godine.Radmila \ORI], sprema~ica. Ro|ena 1930.godine u Ni{u. Na Fakultetu radila od 1972. do1981. godine.Ruìca XONI], bibliotekar, rukovodilacBiblioteke. Ro|ena 1934. godine u Surduku. NaFakultetu radila od 1973. do 1997. godine.Stanka LAZI], sprema~ica. Ro|ena 1938.godine u G. Plani. Na Fakultetu radila od 1976.do 1987. godine.Veroslava STANKOVI], sprema~ica. Ro|ena1931. godine u Ni{u. Na Fakultetu radila od1976. do 1982. godine.Azra VUÎ]EVI], referent za me|unarodnusaradwu. Ro|ena 1939. godine u Sarajevu. NaFakultetu radila od 1977. do 2004. godine.

Nada SUPANI], radnik na odràvawu ~isto}e.Ro|ena 1950. godine u Beogradu. Na Fakulteturadila od 1977. do 2001. godine.Saveta ARSI], radnik na odràvawu ~isto}e.Ro|ena 1949. godine u Ni{u. Na Fakultetu radi-la od 1978. do 1995. godine.Stamenka VUJNOVI], radnik na odràvawu~isto}e. Ro|ena 1956. godine u Slatini. NaFakultetu radila od 1978. do 1996. godine.Biqana \UR\EVI], sprema~ica. Ro|ena 1955.godine u Beogradu. Na Fakultetu radila od 1978.do 1990. godine.Qiqana MILOJEVI], radnik na odràvawu~isto}e. Ro|ena 1946. godine u Mokli{tu. NaFakultetu radila od 1978. do 2001. godine.Branko MITROVI], vodoinstalater. Ro|en1933. godine u Bogdanovcima. Na Fakulteturadio od 1978. do 1996. godine.@arko TADI], radnik obezbe|ewa. Ro|en 1951.godine u Ratarima. Na Fakultetu radila od1978. do 2001. godine.Zejnil HANI], instalater centralnog grejawa.Ro|en 1944. godine u Vrap~etovom poqu. NaFakultetu radio od 1978. do 2000. godine.@ivko ZARI], radnik obezbe|ewa. Ro|en 1935.godine u Radqevu. Na Fakultetu radila od 1979.do 1996. godine.Milica MIQKOVI], kwigovo|a. Ro|ena 1933.godine u Leskovcu. Na Fakultetu radila od 1979.do 1988. godine.Milan NOVAKOVI], elektroinstalater.Ro|en 1930. godine u Ariqu. Na Fakultetu radiood 1979. do 1990. godine.Velin ILI], instalater centralnog grejawa.Ro|en 1933. godine u Sli{tanima. Na Fakulteturadio od 1980. do 1994. godine.Rajka JOKI], {ef Slu`be za finansijsko-materijalne poslove. Ro|ena 1935. godine uKrivoga{tanima. Na Fakultetu radila od 1981.do 1987. godine.Delivoje \ERI], rukovodilac Slu`be zafinansijsko-materijalne poslove. Ro|en 1953.godine u Gluhovini. Na Fakultetu radio od 1988.do 2002. godine.

Smiqa MARKOVI], radnica na odràvawu~isto}e, ro|ena 1947. god. u Leskovoj Bari. NaFakultetu radila od 1970. do 2005. godineBosiqka MR\A, reprofotograf, ro|ena 1948.god. u Glavici. Na Fakultetu radila od 1969. do2006. godine.Branka JAWI], telefonista, ro|ena 1948. god.u Vlasotincima. Na Fakultetu radila od 1971.do 2006. godine.Rada ANTI], sekretar Fakulteta, ro|ena1947. god. u Biha}u. Na Fakultetu radila od 1973.do 2007. godinePredrag ZDRAVKOVI], vi{i laborant, ro|en1942. god. u Vrògrncima. Na Fakultetu radio od1972. do 2007. godine.Mira PANI], glavni kwigovo|a kontista,ro|ena 1954. god. u Drla~i. Na Fakultetu radilaod 1976. do 2008. godine.Branka SAVATI], radnica na odràvawu~isto}e, ro|ena 1950. god. u Ose~ini. NaFakultetu radila od 1984. do 2010. godineSmiqka MARINKOVI], telefonista, ro|ena1951. god. u Aratovcu. Na Fakultetu radila od1974. do 2009. godineVerica PEJOVI], rukovodilac Slu`be za stu-dentske poslove, ro|ena 1950. god. u Beogradu.Na Fakultetu radila od 1975. do 2009. godine.Milka SAVOVI], referent za vanredne studi-je, ro|ena 1951. god. u Krqaku. Na Fakulteturadila od 1977. do 2010. godineNevenka VELEMIR, radnica na odràvawu~isto}e, ro|ena je 1958. god. u Velikoj Kladu{i.Na Fakultetu radila od 2002.do 2010. godineZorica KOLAKOVI], kwi`ni~ar, ro|ena 1949.god. u Beogradu. Na Fakultetu radila od 1978. do2010. godineRadislavka SIMEUNOVI], kwigovezac,ro|ena 1954. god. u Slivqu. Na Fakultetu radi-la od 1975. do 2010. godineSun~ana \UKI], kwigovezac, ro|ena 1955. god.u Beogradu. Na Fakultetu radila od 1976. do2010. godineJovanka MI[KOVI], referent za radneodnose, ro|ena 1952. god. u Vrdniku. NaFakultetu radila od 1984. do 2010. godine ”

167


Prem

inul

o nen

asta

vno

oso

bq

e

Branislav KOLARSKI, domar (1908-1980),mesto ro|ewa Toma{evac. Na Fakultetu radiood 1968. do penzionisawa 1972. godine. Grozdana GMITROVI], kwigovezac, (1923-1981.), mesto ro|ewa Krupac. Na Fakulteturadila od 1963. do penzionisawa 1978. godine. Svetomir VEQKOVI], repro-fotograf,(1926-1982.), mesto ro|ewa Smilovac. NaFakultetu radio od 1964. do penzionisawa1979. godine.Marko BLAGOTI], {ef Laboratorije zagrafi~ko umnoàvawe, (1911-1987.), mestoro|ewa Zaje~ar. Na Fakultetu radio od 1963.do penzionisawa 1978. godine.Jovan JUREK, loà~, (1928-1990.), mesto ro|ewaBijeqina. Na Fakultetu radio od 1975. do pen-zionisawa 1983. godine.Drenka MILOSAVQEVI], administrator,(1931.-1990.), mesto ro|ewa Beograd. NaFakultetu radila od 1961. do penzionisawa1978. godine.Radmila DAVIDOVI], daktilograf, (1951.-...),mesto ro|ewa Beograd. Na Fakultetu radilaod 1974. do penzionisawa 1987. godine.Smiqka SAVI], administrator, (1929-...),mesto ro|ewa Subotica. Na Fakultetu radilaod 1961. do penzionisawa 1982. godine.Bogoqub BRKI], zamenik sekretara Fakul-teta (dugogodi{wi sekretar), (1925-1993.), me-sto ro|ewa Bosansko Grahovo. Na Fakulteturadio od 1961. do penzionisawa 1987. godine.Na VS[ od 1952., na SSO od 1953. godine.

Miqana JOVANOVI], kurir, (1926-1993.),mesto ro|ewa Planinca. Na Fakultetu radilaod 1961. do penzionisawa 1980. godine.Danica \URÎ], {ef Biblioteke (1913-1996.),mesto ro|ewa Kragujevac. Na Fakultetu radilaod 1961. do penzionisawa 1972. godine. Na SSOod 1957. godine.Gordana GLI[I], blagajnik, (1951-1997.),mesto ro|ewa Pavlovac. Na Fakultetu radilaod 1974. godine. Stana JUZBA[I], sprema~ica, (1923-1998.),mesto ro|ewa Divci. Na Fakultetu radila od1962. do penzionisawa 1977. godine. Slavka PANI], kurir, (1939-1999.), mestoro|ewa Trwani. Na Fakultetu radila od 1969.do penzionisawa 1997. godine.Dragana MIRKOVI], kurir, (1955 -1999.), mestoro|ewa Ratari. Na Fakultetu radila od 1978.godine. Milica MIRKOVI], sprema~ica, (1920-2000.),mesto ro|ewa Skrad. Na Fakultetu radila od1961. do penzionisawa 1980. godine. Na SSO od1957. godine.Ilija \UR\EVI], {ef Slu`be za op{teposlove, (1918-2000.), mesto ro|ewa Ruma. NaFakultetu radio od 1967. do penzionisawa1974. godine.Olga QUBINKOVI], sprema~ica, (1936-2001.),mesto ro|ewa Bole~. Na Fakultetu radila od1978. do penzionisawa 1996. godine.Marija DIMITRIJEVI], telefonista, (1922-2002.), mesto ro|ewa Budva. Na Fakultetu radi-la od 1961. do penzionisawa 1979. godine.

Stanimirka TERZI], {ef Slu`be za stu-dentske poslove, (1927-2002.), mesto ro|ewaJelendol. Na Fakultetu radila od 1961. dopenzionisawa 1982. godine.

Branislava STANI[QEVI], {ef Ra~uno-vodstva (1914.- .....). Na Fakultetu radila od1961. do 1966. godine

Vlado MILO[EVI], ofset ma{inista,(1940-2005). Na Fakultetu radio od 1965. do2002. godine

Javorka NEDI], daktilograf (1927-2006).Na Fakultetu radila od 1961. do 1967.godine

Zdenka MIJATOVI], daktilograf (1923-2006).Na Fakultetu radila od 1964. do 1978. godine

Tihomir AGATONOVI], radnik na tehni~kojpripremi nastave (dugogodiwi domar), (1928-2009). Na Fakultetu radio od 1970. do 1988.godine

Vera JEVTI], kwigovo|a (1932-2009). NaFakultetu radila od 1974. do 1987. godine

Mihajlo TODOROVI], rukovodilac Slu`beza tehni~ke poslove (1948-2010). Na Fakulteturadio od 1975. godine

Milica VESELINOVI], radnica naodràvawu ~isto}e, (1964- 2010). Na Fakulteturadila od 2003. godine

Gorica MARINKOVI], radnica na odràvawu~isto}e, (1926-2010). Na Fakultetu radila od1970. do 1982. godine ”

168


enas

tavn

o oso

bq

e ko

je je

bilo

u st

alnom

radnom

odnosu

@ivorad KAZIMIROVI], sekretar. NaVisokoj saobra}ajnoj {koli radio od 1950 do1953. godine.Miroslav HAXI-RISTI], rukovodilacRa~unovodstva. Na Visokoj saobra}ajnoj {koliradio od 1950. do 1953. godine.Vlastimir PAVLOVI], rukovodilacStudentske slu`be. Na Visokoj saobra}ajnoj{koli radio od 1950. do 1952. godineStrahiwa DAMJANOVI], profesorkwièvnosti, rukovodilac Biblioteke. NaVisokoj saobra}ajnoj {koli radio od 1950. do1957. godine. Od 1953. godine na Samostalnomsaobra}ajnom odsekuMilanka MILOJEVI], kwigovo|a. Ro|ena1938. god. u âjni~u. Na Fakultetu radila od1961. do 1975. godine.Milenko \OGO, {ef Odseka za tehni~keposlove. Ro|en 1921. god. u Stepanovi}ima. NaFakultetu radio od 1961. do 1975. godine.Ivo MAZI], laborant. Ro|en 1939. god. uPrekom. Na Fakultetu radio od 1964. do 1969.godine.Bogdan TOMI], {ef Odseka za op{teposlove. Ro|en 1920. god. u Beogradu. NaFakultetu radio od 1964. do 1966. godine.Novko \OR\EVI], kurir. Ro|en 1939. god. uCrnokli{tu. Na Fakultetu radio od 1965. do1970. godine.Mihailo BOJANOVSKI, blagajnik. Ro|en 1933.god. u Beogradu. Na Fakultetu radio od 1965. do1976. godine.Milorad ANDRI], {ef Odseka za finansijskomaterijalne poslove. Ro|en 1921. god. u Skadru.Na Fakultetu radio od 1966. do 1968. godine.Blagorodna JEVTOVI], {ef Odseka zafinansijsko materijalne poslove. Ro|ena 1938.god. u Kosovom Poqu. Na Fakultetu radila od1969. do 1975. godine.Borko REQI], voza~. Ro|en 1944. god. uBosanskom Grahovu. Na Fakultetu radio od1970. do 1973. godine.Du{ica []EKI], referent za redovnestudije. Ro|ena 1947. god. u Beogradu. NaFakultetu radila od 1972. do 1991. godine.

Milena JOVANOVI], pravni referent.Ro|ena 1948. god. u Poàrevcu. Na Fakulteturadila od 1973. do 1974. godine.Mira RAJOVI], pravni referent. Ro|ena1949. god. u Beogradu. Na Fakultetu radila od1973. do 1975. godine.Milutin PETROVI], voza~. Ro|en 1947. god. uBogojevcu. Na Fakultetu radio od 1973. do 1983.godine.Du{ica MOMÎLOVI], referent za stu-dentski standard. Ro|ena 1942. god. u Vaqevu.Na Fakultetu radila od 1975. do 1999. godine.Milan STO[I], {ef Odseka za materijalno-finansijske poslove. Ro|en 1923. god. uBeogradu. Na Fakultetu radio od 1975. do 1977.godine.Amdi MEHMED, fizi~ki radnik. Ro|en 1952.god. u Beogradu. Na Fakultetu radio od 1975. do1979. godine.Mirjana [ARAC, administrator. Ro|ena 1944.god. u Zemunu. Na Fakultetu radila od 1975. do1988. godine.Mirko \OKI], sekretar Fakulteta. Ro|en1928. god. u @itora|i. Na Fakultetu radio od1976. do 1978. godine.Tereza DEVALD, administrator. Ro|ena 1949.god. u Beogradu. Na Fakultetu radila od 1976.do 1989. godine.Ilija PAVLOVI], {ef Slu`be za materijal-no finansijske poslove. Ro|en 1939. god. uBole~u. Na Fakultetu radio od 1977. do 1981.godine.Predrag \URI[I], VKV elektri~ar. Ro|en1947. god. u Uì~koj Poègi. Na Fakultetu radiood 1978. do 1979. godine.Stana KOSANOVI], radnik na odràvawu~isto}e. Ro|ena 1948. god. u Crnoj Bari. NaFakultetu radila od 1978. do 2002. godine.Branko POPOVI], sekretar Fakulteta. Ro|en1938. god. u Beogradu. Na Fakultetu radio od1979. do 1981. godine.Stojadin TODOROVI], portir-vatrogasac.Ro|en 1955. god. u Dedincu . Na Fakultetu radiood 1980. do 1983. godine.

Mirjana TOMI], administrator. Ro|ena 1962.god. u Braqini. Na Fakultetu radila od 1981.do 1991. godine.Radoslav KONSTANTINOVI], radnikobezbe|ewa. Ro|en 1961. god. u Poàrevcu. NaFakultetu radio od 1986. do 1993. godine.Gordana MARKOVI], kwigovo|a nau~no-istraìva~kih projekata. Ro|ena 1962. god. uBeogradu. Na Fakultetu radila od 1987. do1995. godine.Predrag MITROVI], fizi~ki radnik. Ro|en1957. god. u Sultanovcima. Na Fakultetu radiood 1988. do 1995. godine.Kumrija FETAHAJ, radnik na odràvawu~isto}e. Ro|ena 1955. god. u KosovskojMitrovici. Na Fakultetu radila od 1988. do1993. godine.Ivana UBAVI], organizator baze podataka.Ro|ena 1963. god. u Beogradu. Na Fakulteturadila od 1992. do 1999. godine.Slobodan JOCI], programer. Ro|en 1970. god.u Kru{evcu. Na Fakultetu radio od 1998. do1999. godine.Rajko MARTI], KV radnik. Ro|en 1972. god. NaFakultetu radio od 1997. do. 2000. godine.Jovan MILO[EVI], programer. Ro|en 1969.god. u Beogradu. Na Fakultetu radio od 1998. do1999. godineOlivera BUKVI], montaèr kopista, ro|ena1955. god. u Beogradu. Na Fakultetu radila od1975. do 2006. godineSreten PECIKOZA, vodoinstalater, ro|en1968. god. u Vi{egradu. Na Fakultetu radio od2001. do 2006. godineGordana MARINKOVI], radnica naodràvawu ~isto}e, ro|ena 1954. god. u@itora|u. Na Fakultetu radila od 1983. do2006. godineMilivoj TOMESKI, portir, ro|en 1965. god. uZrze, Prilep. Na Fakultetu radio od 1996. do2008. godineDragana RATKOVI], radnica na odràvawu~isto}e, ro|ena 1966. god. u Beogradu. NaFakultetu radila od 2001. do 2004. godine ”

169


8. Spisak na{ih kolega koji su stekli diplomu Saobra}ajnog fakulteta

170

Saobra}ajni fakultet - 60 godina u pokretuD

okto

ri n

auka

1965. godina

Adamovi} K. Milan - Promenetendencija razvoja saobra}ajau funkciji promena u razvojuprivrede

1971. godina

Ivanovi} Mom~ilo - Uticajputnih elemenata na posle-dice saobra}ajnih udesa

1974. godina

Bankovi} D. Radovan - Prilogmetodama za odre|ivawe me-rodavnih prevoznih zahteva iizradu redova vo`we u grad-skom javnom masovnom prevozu

1975. godina

Vuki}evi} M. Slobodan -Upravqawe zalihama u uslovi-ma stohasti~ke potro{we istohasti~kog snabdevawa saaplikacijom u oblasti odràva-wa i opravki motornih vozila

Peri{i} A. Risto - Kon-tejnerizacija transporta kaofaktor racionalizacije pro-cesa prevoza robe

Radovanovi} J. Vojislav -Istraìvawe faktora koji surelevantni za optimizacijukapaciteta i tehnolo{kestrukture pogona za odràva-we i opravke motornih vozila

1976. godina

Kuzovi} T. Qubi{a - Prilogutvr|ivawu merodavnih pro-toka vozila za vrednovawe te-hni~kih re{ewa puteva

1978. godinaMilojevi} V. Aleksandar -Uticaj merqivih veli~inaporeme}aja na kapacitet kri-

ti~nih deonica tramvajskelinije

1981. godinaEror V. Stevo - Optimizacijarazvoja kapaciteta èlezni-~kih pruga Topen~arevi} N. Qubomir -Relevantni parametri i me-todologija prora~una speci-fi~nih pokazateqa eksploat-acije u uslovima heterogenestrukture kapaciteta drum-skih transportnih sredstava

1982. godinaTeodorovi} B. Du{an - Prilogmodelirawu reda letewa uvazdu{nom saobra}aju

1983. godinaDini} M. Dimitrije - Inte-gralna optimizacija sistemaelektri~ne vu~e na mreì lin-ija za javni gradski masovniputni~ki prevoz Jovanovi} M. Nenad - Prilogdefinisawu postupka prog-noze za potrebe planirawasaobra}aja u na{im gradovima Putnik D. Nikola - Prilog is-traìvawu metoda optimi-zacije strukture i kapacite-ta autobuskih stanica

1984. godinaPavli~ek A. Du{an - Modeloperativnog upravqawa ran-ìrnim radom na mreìjugoslovenskih èleznica Sretenovi} Q. Milan - Mogu-}nosti racionalizacije pre-tovarno-skladi{nih procesakoji se realizuju viqu{karomprimenom stohasti~kih mod-ela odlu~ivawaTomi} S. Milovan - Prilog is-traìvawu uticaja potreba

za saobra}aj u mirovawu naprostorno ure|ewe stam-benih delova grada

1985. godina

Vukanovi} M. Smiqan - Mogu-}nosti optimalnog iskori{-}ewa mreè regulisane svet-losnim signalima za karak-teristi~ne uslove saobra}aja

Draga~ S. Radoslav - Prilogdefinisawu postupaka za iz-radu ekspertiza o saobra-}ajnim nezgodama na putevima

Papi} D. Vladimir - Odre-|ivawe parametara kvalite-ta u sistemu tehni~kog opslu-ìvawa motornih vozila au-to-transportnih radnih orga-nizacija sa predlogom wihovekvantifikacije

Rado{ V. Jovan - Pe{ak utransportnom i saobra}ajnomsistemu

1986. godina

Babi} J. Obrad - Optimiza-cija opsluìvawa aviona napristani{noj platformiaerodroma

\or|evi} Q. Tihomir -Prilog prou~avawu saobra-}ajnih tokova velike gustine

Miju{kovi} A. Vera - Uticajkarakteristika preticawana projektovawe puteva

1987. godina

Gojni} L. Gavrilo - Meto-dologija za utvr|ivawe mero-davnih zahteva za verti-kalnim transportom u ciquizbora odgovaraju}ih tehni-~kih re{ewa liftova, po-kretnih stanica i pokretnih

trotoara, sa aplikacijom nagradwu Beograda Jani} M. Milan - Metoda zaodre|ivawe kapaciteta mre-è vazdu{nih puteva i sekto-ra kontrole letewa

1988. godinaReqi} D. Slobodan - Prilogoptimizaciji signalnog planaizolovane signalisane raskr-snice ûkurov J. Milo{ - Model zaracionalizaciju i upravqawerobnim operacijama na èle-zni~kim stanicama

1989. godinaGaji} M. Vladeta - Uticajtransportnog faktora narazvoj, razme{taj i specijali-zaciju proizvodwe u perspek-tivnom planirawu tokovamaterijala Gajovi} G. Viliman - Dugoro-~na prognoza razvoja telekomu-nikacionih i telematskihusluga jugoslovenskih PTT iwihov mogu}i uticaj na pro-menu strukture saobra}aja uJugoslavijiDadi} G. Ivan - Prilog izu-~avawu organizacije promet-nih tokova u gradovima Kosti} I. Svetozar - Istra-ìvawe mogu}nosti i efeka-ta signalisawa bezbednebrzine na putevima van nase-qenih mesta Radmilovi} R. Zoran - Prilogodre|ivawu propusne sposob-nosti re~nih luka Filipovi} M. Sneàna -Istraìvawe karakteristi-ka stohasti~ke funkcije pre-voznih zahteva i definisawe

171


parametara kvaliteta funk-cionisawa linije javnog grad-skog putni~kog prevoza Xever N. Ratko - Optimizacijarazvoja strukture teretnogkolskog parka èqeznica

1990. godina

Vra~arevi} Q. Ratomir -Razvoj i primena metode in-teraktivnog planirawa sao-bra}aja i namene povr{ina

Mandi} J. Dragomir - Prilogoptimizaciji relacija daqin-skih putni~kih vozova sa po-sebnim osvrtom na poboq-{awe kori{}ewa vu~nih vozila

Markovi} R. Marko - Optimi-zacija proizvodnosti teret-nih automobila i primena mo-dela u upravqawu eksploata-cijom voznog parka

Popovi} B. Jovan - Prilogupravqawu u jednoj klasi sis-tema sa neizvesnim ulazima

1991. godina

Gledec Mladen - Analiza po-na{awa voza~a u odnosu naograni~ewe brzine kretawa

Milosavqevi} B. Nada - Me-todologija optimizacije oper-ativnih povr{ina kao resursainfrastrukture transport-nih sistema

Stani} .̂ Branimir - Istra-ìvawa efekata signalnogplana pri zasi}enom toku

Stanojevi} J. Milorad - Pri-log modelirawu, estimaciji ipredikciji promenqivih sao-bra}ajnog toka

1992. godinaAn|elkovi} M. Petar - Istra-ìvawe zavisnosti izme|uzahteva trì{ta i tehno-lo{kog razvoja èleznice Bun~i} D. Stevo - Odre|ivawemetodologije upravqawa re-sursima podsistema tehni~keeksploatacije ATP u uslovimaAOP-a Ivi} S. Milo{ - Optimizacijauvo|ewa prikqu~nih pruga,strukture i kapaciteta kolo-se~nih parkova tehni~kihteretnih stanica Jovi} J. Jadranka - Uticajpona{awa korisnika na plani-rawe raspodele po na~inu pre-voza

1993. godina

Gvozdenovi} M. Slobodan -Doprinos metodologiji ocenevazduhoplova sa aspekta upo-trebne vrednosti u vazdu{-nom saobra}aju

Markovi} Z. Milan - Modeli-rawe saobra}ajnog procesa naputno-pru`nom prelazu saizborom mera za regulisawe

Pej~i} A. Sneàna - Prilog mo-delirawu raspodele vangradskihputovawa po na~inu prevoza

1994. godina

Vorkapi} M. Matija - Prilogistraìvawu unifikacije sis-tema odràvawa vazduhoplovasaobra}ajne kategorije

Gladovi} V. Pavle - Prilogistraìvawu uticaja tarif-ne politike na pove}awemobilnosti u javnom gradskomputni~kom prevozu

Lipovac P. Krsto - Prilogmodelovawu procesa bezbednogpreticawa

1995. godinaA}imovi}-Raspopovi} S.Vladanka - Konkurentnost uopti~kim komunikacionimmreàma Bajin I. Du{ko - Gradska ulicai Saobra}aj - Prilog defini-sawu kriterijuma i mera za{-tite ìvotne sredine Ze~evi} M. Slobodan - Modeloptimizacije logisti~kih la-naca u uslovima funkcio-nisawa robno transportnihcentaraJovanovi} D. Vojkan - Prilogistraìvawu ekolo{kog aspek-ta bezbednosti saobra}ajajavnog masovnog prevoza putni-ka u gradovima

1996. godina

Gospi} M. Nata{a - Prilog mo-delirawu upravqawa procesi-ma strukturne reforme PTTsistema

Zobenica D. Radovan - Odre-|ivawe najpovoqnijih metodaoperativnog upravqawa flo-tom u re~nom saobra}aju

Miqu{ D. Mom~ilo - Prilograzvoju postupaka optimizaci-je me|upogonskog transportaopasnih materija klase 1

Hrle [. Zlatko - Prilog odre-|ivawu prevozne sposobnostire~ne flote

Cveti} M. Slobodan - Mo-gu}nost optimizacije snabde-vawa maloprodajnih objekataiz centralnog skladi{ta

1997. godinaBojovi} J. Neboj{a - Optimi-zacija investicija u teretnakola èleznice Veselinovi} N. Milomir -Uticaj kvaliteta i general-isanih tro{kova prevoza naracionalnu prostornu organi-zaciju gradova i okruèwa Vukadinovi} S. Katarina -Upravqawe procesima u vod-nom saobra}aju kori{}ewemteorije fazi skupova i neuron-skih mreà sa primenom nadruge vidove saobra}aja Eski} D. Milorad - Prilog is-traìvawu optimizacijestrukture i kapaciteta voz-nog parka za iznajmqivawevozila Rent-a-car

1998. godina

Vidovi} B. Milorad - Mogu-}nosti poboq{awa perfor-mansi logisti~kih sistemaoptimizacijom operativnogplanirawa nekih klasa preto-varnih procesa

1999. godina

@ivanovi} D. Milina - Novipristup pribli`noj optimiza-ciji transportne mreè sis-tema javnog gradskog putni-~kog prevoza

Kali} \. Milica - Predikcijaputni~kih tokova u vazdu{nomsaobra}aju primenom mekogra~una

Stojanovi} M. Stojan - Prilogdefinisawu metodologije ut-vr|ivawa relevantnih poda-taka za saobra}ajno-tehni~kave{ta~ewa nezgoda pe{aka

172


2000. godina

Vladimir B. Depolo - Uticajinvesticija u sistem saobra-}aja u gradovima na okruèwe -Prilog za metodologiju istra-ìvawa eksternih efekatainvesticija

Marija K. MalenkovskaTodorova - Prilog izu~avawuuticaja neravnomernosti vr{-nih saobra}ajnih tokova posmerovima na prakti~ni kapa-citet deonica puteva

2001. godina

Vladan J. Tubi} - Prilogutvr|ivawu brzine tokova prikapacitetu osnovnog odsekaautoputa

Mom~ilo D. Kuja~i} - Izbornajboqe varijante u projekto-vawu organizacije po{tanskogsaobra}aja kori{}ewem anali-ti~kog mre`nog procesa

Dejan D. Markovi} - Menax-ment u funkciji razvoja mod-ela za unapre|ewe kvalitetausluga u po{tanskom saobra-}aju

Goran \. Pavkovi} - Inteli-gentni rezervacioni sistemvazduhoplovnog prevozioca

Slavko M. Veskovi} - Modeli-rawe procesa i optimizacijakori{}ewa èlezni~ke infra-strukture

2002. godinaDragan ̂ . Bogojevi} - Globalnei nacionalne telekomunikaci-je - prilog razvoju Jugosloven-skog modelaValentina X. Radoji~i} - Novipristup prognozirawu rele-vantnih pokazateqa u teleko-munikacionom saobra}ajuQubi{a S. Vasov - Prilog me-todologiji ocene efektivnos-ti vazduhoplovnih turbinskihpropulzoraGordana M. Radivojevi} -Fazi sistemi za projektovaweruta saobra}ajnih sredstavaDraènko N. Glavi} - Prilogutvr|ivawu uticaja krivin-skih karakteristika na prak-ti~ni kapacitet i nove uslu-ge puteva

2005. godinaPetrovi} Q. Vladeta - Pri-log istraìvawu modelastrate{kog menaxmenta upo{tanskom sistemuMijailovi} M. Radomir -Istraìvawe parametra rel-evantnih za dinami~ku sta-bilnost i preventivnu bez-bednost auto-dizalice u sao-bra}aju i transportuStojanovi} D. Mirjana - Novipristup u obezbe|ivawu nivoakvaliteta servisa u namen-skim multiservisnim teleko-munikacionim mreàma

Kilibarda J. Milorad - Mode-lirawe performansi kvalite-ta logisti~ke usluge

Markovi} R. Zoran - Prilograzvoju modela odlu~ivawa upo{tanskom sistemu

Bauk I. Sawa - Inteligentniinformacioni sistemi u op-timizaciji rute u pomorskom ilu~kom transportu

Sam~ovi} B. Andrej - Priloganalizi kriterijuma pri tran-sformacionom kodovawu mir-nih slika

\uru~i} M. Ratko - Razvoj mo-dela organizacije èleznice

2006. godina

Dimitrijevi} S. Branka - Pri-log razvoju modela za re{ava-we jedne klase lokacijskihproblema

Kneèvi} Q. Nikola - Prilogistraìvawu metoda opti-mizacije raspodele ograni~e-nih resursa pri upravqawuprojektima u saobra}aju

Bundalo N. Zoran - Uprav-qawe razvojem rada industri-jskih koloseka

2007. godina

Stanivukovi} V. Bojan - Is-traìvawe modela za inter-net i mobilno bankarstvo sapo{tansko-kurirskom logis-tikom

Bo{kovi} Z. Branislav - Mo-del formirawa vozova vantehni~kih stanicaTrubint B. Nikola - Prilogstrategiji reinèweringamaloprodajnog segmenta po{-tanskog poslovawaMarkovi} Z. Goran - Opti-mizacija kori{}ewa resursa uopti~kim mreàma sa ruti-rawem po talasnim duìnamaPaunovi} B. Goran - Prilogistraìvawu trì{nog mod-ela za razvoj usluga u po{tiSrbije

2008. godinaJovanov M. Dejan - Pove}awenivoa bezbednosti saobra}ajaprimenom marketingaMladenovi} M. Du{an - Dina-mi~ko pona{awe autobusa urealnim uslovima vo`weAtanaskovi} B. @arko - Pri-log utvr|ivawu slobodnih brz-ina i reprezentativnih vozi-la u saobra}ajnom toku u pro-cedurama vrednovawa

2009. godinaMirosavqevi} B. Petar - Op-timizacija performansi pe-wawa transportnog aviona ufunkciji tro{kova

2010. godinaôkorilo V. Oqa - Saobra}ajNetjasov T. Fe|a - Saobra}ajBojkovi} Z. Nata{a - Saobra}ajMilica R. [elmi} - Saobra}aj

Dok

tori

nau

ka

”

173


Mag

ist

ri t

ehni~k

ih

nau

ka

1972. godinaVuki}evi} I. Slobodan -Upravqawe zalihama u radnimorganizacijama za servismotornih vozila i prometrezervnih delova

1973. godinaMiladinovi} @. Vitomir -Primena kibernetike u orga-nizaciji armijskog trans-portaMilojevi} V. Aleksandar -Optimizacija zamene osnov-nih sredstava - vozilaPutnik D. Nikola - Odre|i-vawe optimalnih povr{ina zaparkirawe po jednom putni-~kom automobilu kod nas

1975. godinaTrifunovi} D. Du{an - Modelsaobra}ajnog sistema turi-sti~kog saobra}aja na regionusredweg Jadrana sa idejnim re-{ewem rekonstrukcije aero-dromskog saobra}ajnog ~vorana lokaciji Split-[ibenik urazdobqu do 1990. godine

1976. godinaôli} S. Vladeta - Analizarezultata eksperimentalnihispitivawa otpora savreme-nih jugoslovenskih re~nih bro-dova i odre|ivawe koeficije-nata otporaGaji} M. Vladeta - Stoha-sti~ki modeli u teoriji toko-va materijala I "(s, S) politi-ka" kao optimalno praviloodlu~ivawa Radivojevi} N. Milomir -Prilog izu~avawu uticaja kon-trole patrolne saobra}ajnemilicije na bezbednost sao-bra}aja

Stjepi} N. Ostoja - Prilog po-boq{awu iskori{}ewa kapaci-teta putne mreè pri kretawumotornih vozila oruànih snagau specifi~nim uslovima

Teodorovi} B. Du{an - Pri-log prou~avawu problematikepouzdanosti vazduhoplova ci-vilnog vazdu{nog saobra}aja

1977. godina

Orli} B. Svetislav - Prilogiznalaèwu optimalne is-kqu~enosti funkcionisawastanice Beograd-ranìrna

Suvajxi} S. Zoran - Prilogutvr|ivawu metoda za dimen-zionisawe pogona za teku}eopravke motornih vozila

1978. godina

Markovi} Q. Vladimir -Prilog istraìvawima zaslu~ajeve sumwe o prekora~ewudozvoqene granice naprezawadelova u eksploataciji vaz-duhoplova

1979. godina

Radmilovi} R. Zoran - Izboroptimalnog samohodnog plovi-la za prevoz {qunka za kombi-novani plovni put Dunav-Tisa-kanali DTD

Sretenovi} Q. Milan - Ki-bernetska analiza pretovar-no-skladi{nih procesa i mogu-}nosti primene stohasti~kihmodela odlu~ivawa

1980. godina

Beara Q. Gojko - Uticaj sao-bra}aja na stawe ekonomskihprilika u centralnoj zoniBeograda

Vukanovi} M. Smiqan -Vremenski gubici, potro{wagoriva i kapacitet kao kri-terijumi za upravqawe sao-bra}ajem putem svetlosnihsignala

1981. godina

Bo{kovi} D. Milojko - Pro-blemi odre|ivawa kapacite-ta i koncepcijskog re{ewadeponije ugqa u sistemu rud-nik-termoelektrana

Jani} M. Milan - Metodolo-gija za odre|ivawe kapacite-ta kontrolisanog vazdu{nogprostora ‡ terminala

1982. godina

Mi{kovic J. Juraj - Karak-teristike raspodele kreta-wa u prostoru u uslovima na-{ih gradova

Stojanovi} M. Stojan - Prilogistraìvawu uzroka saobra-}ajnih nezgoda pe{aka

1983. godina

Babi} J. Obrad - Analizaprocesa opsluge putnika iprtqaga na aerodromu, putemsimulacije

Vujani} P. Milan - Vremenskoprostorna analiza saobra-}ajne nezgode tipa "pe{ak-automobil" sa posebnim osvr-tom na nezgode ovog tipa uuslovima slobodnog i nor-malnog toka u zoni sta-jali{ta javnog masovnog pre-voza

Kosti} I. Svetozar - Ispiti-vawe opasnih mesta na pute-vima i pouzdanost modela zawihovo otkrivawe

Lazi} @. Milenko - Prilogistraìvawu funkcionisawaosnovnog lu~kog sistema bro-doperativna obalaMandi} J. Dragomir - Izboroptimalnih relacija èlez-ni~kih prigradskih linija prizonskoj organizaciji saobra-}aja Popovi} B. Jovan - Istraì-vawe dinamike obima zahtevaprema funkcijama autobazesimulacijom procesa tehni-~kog opsluìvawa, kao pre-duslov za dimenzionisawe ka-paciteta Filipovi} M. Sneàna - Is-traìvawe uticaja vremenaobrta na realizaciju zahtevavi{eg sistema i efikasnostlinije javnog gradskog putni-~kog prevozaCrevar A. Vladimir - Plani-rawe parking potreba u zona-ma me{ovitog sadràjaXever N. Ratko - Modeli uprav-qawa procesom rada ranìrnestanice

1984. godina

Bun~i} D. Stevo - Istraì-vawe relevantnih faktorakoji uti~u na veli~inu reali-zovanog obima rada pogona zaodràvawe i obnavqawe teh-ni~kog stawa transportnihvozila

Jovi} J. Jadranka - Promenepona{awa korisnika putni-~kih automobila posle ograni-~ewa potro{we motornihgoriva

Milosavqevi} B. Nada -Utvr|ivawe realnih vrednos-ti pokazateqa manevarskih

174

Saobra}ajni fakultet - 60 godina u pokretuM

agist

ri t

ehni~k

ih

nau

ka

sposobnosti transportnihsastava, analiti~ko eksperi-mentalnom metodom, u ciquminimizacije povr{ina zamanevrisaweOli A. Muluneh - Prilog pos-tupcima automatizacije cen-traè transportnih aviona Pru{evi} A. Sneàna - Pri-log stvarawu jedinstvene me-todologije vrednovawa vari-janti podsistema javnog grad-skog putni~kog prevoza

1985. godinaZe~evi} M. Slobodan - Me|u-fazno skladi{tewe kao fak-tor koji omogu}ava optimalnurealizaciju nehomogenih, sto-hasti~kih i nestacionarnihtransportnih zahteva, sred-stvima sa neprekidnim dej-stvomMiqu{ D. Mom~ilo - Uticajkapaciteta skladi{ta namerodavni kapacitet prevozai pretovaraStani} .̂ Branimir - Uprav-qawe saobra}ajem na gradskimautoputevima u vr{nim opte-re}ewima mreèStjepanovi} V. Vladica -Predlog metodologije utvr-|ivawa sistema za odrà-vawe sredstava za automati-zovani rad {alterske slu`beu PTT jedinicama

1986. godinaGladovi} V. Pavle - Utvr|i-vawe karakteristika puto-vawa metodom uzoraka kod sis-tematskog brojawa putnika ujavnom gradskom putni~komprevozu

Ivi} S. Milo{ - Prilog meto-dologiji izbora rasporedaparkova kod teretnih tehni-~kih stanica

1987. godina

Lipovac P. Krsto - Lociraweautobuskih stajali{ta javnoggradskog masovnog putni~kogprevoza u zonama velike at-rakcije, kao funkcija bezbed-nosti saobra}aja sa posebnimosvrtom na beogradske uslove

Cveti} M. Slobodan - Oprav-danost unifikacije skladi-{nih poqa za skladi{tewenehomogenih paletizovanihtereta bez regala i wen uti-caj na projektovawe skla-di{ta sa regalima

1988. godina

Atanaskovi} B. @arko - Pri-log vrednovawu strategijeodràvawa i obnove kolovoza

@ivanovi} D. Milina - Pri-log metodama optimizacijemreè javnog gradskog putni-~kog prevoza

Jovanovi} @. Tomislav -Uticaj poreme}aja u aerodrom-skom redu letewa na optere-}ewe pojedinih delova putni-~kog terminala

Markovi} Z. Milan - Prilogmetodologiji za utvr|ivaweoptimalnog nivoa osigurawaputnog prelaza

1989. godina

Bombol M. Kristi - Analizabiomehani~kih optere}ewaglave pe{aka prilikom sudarasa vetrobranskim staklommotornog vozila

Zobenica D. Radovan - Prilogracionalizaciji sistema pre-voèwa masovnih rasutih te-reta u re~nom saobra}ajuPrtewak S. Dragojlo - Prilogizu~avawu savremenih metodaplanirawa rada voznih parko-va teretnog automobilskogtransporta

1990. godina

Gvozdenovi} M. Slobodan -Optimalna trajektorija le-ta na odre|enom rastojawu,kao funkcija performansiaviona u vazdu{nom saobra}aju

Stojkovi} V. Goran - Model zaotklawawe poreme}aja u odvi-jawu planiranog reda letewa

1991. godina

Vidovi} B. Milorad - Razvojpostupka za tehnolo{ko uobli-~avawe pretovarnog fronta

\ini} \. Vladimir - Saobra-}aj i ìvotna okolina grada[apcaEski} D. Milorad - Prilogistraìvawu metoda za izboroptimalnog tipa vozilaRent-a-car [kiqaica S. Vladimir - Me-tode za utvr|ivawe efikas-nosti rada pojedinih vidovaflote na unutra{wim plov-nim putevima

1992. godinaBojovi} J. Neboj{a - Prilogmetodama upravqawa raspo-delom praznih kola u èlezni-~kom saobra}ajuVeskovi} M. Slavko - Prilogmetodologiji za izbor mreèCARGO centara i optimiza-

ciju wihovog opsluìvawa naèlezniciMandi} P. Danimir - Odre|i-vawe faktora koji naru{avajuregularno kretawe teretnihvozovaOsoba J. Miroslav - Modelupravqawa saobra}ajem nakoridoruStojkovi} S. Mirela - Ocenapovezanosti aerodroma sa op-slu`nim podru~jem, javnim ma-sovnim prevozom

Hrle [. Zlatko - Definisawei odre|ivawe najpovoqnijegna~ina eksploatacije sastavapotisnica i potiskiva~a ufunkciji prevozne sposobno-sti re~ne flote

1993. godina

Bo{kovi} Z. Branislav - Pri-log metodologiji celishod-nosti mar{rutizacije kol-skog toka sa mesta utovara

Veqkovi} J. Neda - Analizauticaja broja odseka i duìnedeonica na propusnu mo} pruge,a na osnovu metode UIC

Vukadinovi} S. Katarina -Modelirawe prevoza re~nompotiskivanom flotom pri-menom teorije FUZZY skupova

Daki} M. Boro - Operativnoupravqawe raspoloìvim te-retnim kolima na èleznici

Mili}evi} O. Sretko - Uvo|e-we savremenih tehnologijatransporta u jugoslovenskivazdu{ni saobra}aj

1994. godina

Aleksi} Q. Borivoje - Prilogvrednovawu projekata obi-

175


laznih puteva oko gradova saaspekta saobra}ajaBundalo N. Zoran - Modelira-we procesa rada sa kolima naindustrijskim kolosecimaJawo{ D. @eqko - Razvoj me-todologije ocene eksploata-cionih karakteristika novihmodela vozila na bazi pra}e-wa u ranim fazama eksploa-tacijeKali} \. Milica - Projekto-vawe mreè linija vazduho-plovnog prevoziocaMalenkovska K. Marija - Pri-log postupcima za vredno-vawe programa odràvawaputne mreèPavkovi} \. Goran - Projek-tovawe ruta transportnihsredstava u slu~aju neizvesnepotra`we u ~vorovima trans-portne mreèûpkovi} M. Luka - Uticajpromene sistema vu~e na kapa-citet pruge

1995. godinaJovanovi} I. Ivan - Prilogistraìvawu delovawa vre-menskih gubitaka na proizvod-nost i dimenzionisawe voznihparkova teretnog auto tran-sportaReqi} V. Dragan - Istraì-vawe strategija poboq{awabezbednosti dece u saobra}ajuTubi} J. Vladan - Vrednovaweuslova saobra}aja (nivo usluge)na odsecima autoputeva uzonama preplitawa i na spoje-vima sa rampama

1996. godina

Ba~kali} M. Todor - Organi-zacija saobra}aja na plovnim

kanalima u funkciji propusnesposobnosti plovnog puta

Vasov S. Qubi{a - Prilog is-traìvawu uticaja elemena-ta logisti~ke podr{ke odr-àvawa na parametre efek-tivnosti tehni~kog sistema

Grgurovi} P. Biqana - Kori-{}ewe marketing koncepcije upove}awu efikasnosti po{-tanskog saobra}aja

Depolo B. Vladimir - Uticajsaobra}ajnih tokova na aglo-merirawe komercijalnih sadr-àja u zonama putni~kih ter-minala

@eèq D. Milan - Istra-ìvawe uticaja karakteris-tika puta na nivo opera-tivnih tro{kova vozila rele-vantnih za organizaciju itehnologiju drumskog trans-portaLu~i} M. Panta - Raspore|i-vawe posada vazduhoplova naradne zadatke primenom meta-heuristi~kih algoritamaMarkovi} D. Dejan - Prilogistraìvawu kvaliteta uslu-ga u po{tanskom saobra}ajuPetrovi} M. @ivorad - Pri-log utvr|ivawu uticaja uzdu`-nog nagiba na prakti~ni kapa-citet deonice puta u smerupada

1997. godinaMahmi} H. Suad - Analizauticaja metoda obuke voza~ana bezbednost saobra}aja Mladenovi} M. Du{an - Is-traìvawe uticaja konstruk-cionih karakteristika naoscilatorno pona{awe auto-busa

Radoji~i} X. Valentina -Upravqawe kvalitetom radaspecijalnih slu`bi u PTT-u [kari} M. Dragica - Istra-ìvawe bezbednosti i mogu}estrategije poboq{awa nivoabezbednosti tramvajskog sao-bra}aja

1998. godinaBr~i} P. Ilija - Model istra-ìvawa saobra}ajnih uslova zaizgradwu marina za nauti~kiturizamJovanov M. Dejan - Metodo-logija utvr|ivawa i pra}ewabezbednosti saobra}aja u ve-likim gradovima sa posebnimosvrtom na BeogradKilibarda J. Milorad - Mo-deli logisti~kog kontrolin-ga u integrisanim logisti-~kim sistemimaMarkovi} R. Zoran - Upravqa-we razvojem kadrova u PTT sis-temu

Medar M. Olivera - Razvoj me-tode podr{ke odlu~ivawu oodràvawu voznog parka

Obradovi} R. Katarina - Pri-mena inteligentnih trans-portnih sistema u re{avawuzagu{ewa na gradskoj mreì

Radosavqevi} S. Zoran - Sis-tem za podr{ku odlu~ivawu uvazduhoplovnoj navigaciji lo-va~ke avijacije

1999. godina

Atanaskovi} R. Predrag - Re-levatni parametri za izboroptimalne varijante pri pro-jektovawu ̀ elezni~kih ~vorova

Dimitrijevi} S. Branka - No-vi model i algoritam za vi{e-

kriterijumsku optimizacijuizbora lokacije

Kuja~i} D. Mom~ilo - Istra-ìvawe modela organizacije upo{tanskom saobra}aju

Sekuli} B. Dobrivoje - Uprav-qawe prodajom usluga trans-porta robe èleznicom

Stanivukovi} V. Bojan - Elek-tronsko bankarstvo kao pro-ces automatizacije u po{tan-skom saobra}aju

êperkovi} .̂ Milan - Kon-cepcija dugoro~nog razvojapo{tanskog informacionogsistema

[arac D. Dragana - Neki mode-li za analizu kvaliteta upo{tanskom saobra}aju

2000. godina

A}imovi} L. Darina - Istra-ìvawe modela organizacijekulture PTT sistemaU{ev A. Toni - Koncepcija iefekti uvo|ewa savremenoginformacionog sistema namakedonskim èleznicamaBoì} D. Biqana - Jedanpristup analizi poslovnogPTT sistema[egovi} D. Miomir - Uticajizbora skupa signalnih grupana performanse rada izolo-vane signalisane raskrsniceStevanovi} M. Mirjana - De-finisawe novog postupka iz-bora ̀ elezni~kog vu~nog vozilaGlavi} N. Draènko - Prilogutvr|ivawu ekvivalenata te-retnih vozila u postupcimaanalize kapaciteta i nivoausluga deonica puteva

176


2001. godinaMilisavqevi} M. Aleksan-dra - Novi koncept standar-dizacije usluga Po{tanske{tedionice A.D.Petrovi} Q. Vladeta - Pri-log razvoju poslovne strate-gije po{te Vasili} D. Tatjana - Istra-ìvawe trì{ta korisnikaku}nog bankarstva Po{tanske{tedionice A.D.Bauk I. Sawa - Informaciono-komunikacione tehnologije uoptimizaciji vo|ewa broda Petrovi} M. Dragan - Preli-minarno definisawe letno-tehni~kih karakteristikatransportnog aviona sa tur-bo-mlaznom pogonskom grupomuz primenu alata genetskogprogramirawa Mirosavqevi} D. Petar -Definisawe konfiguracije pu-tni~ke kabine i robnog odeq-ka transportnog avionaMilanovi} S. Qubomir - Pri-log razvoju liderstva u po{tiSrbijePopovi} M. Maja - Konceptekspertnog sistema za vidov-nu raspodelu u planirawu sao-bra}aja Spasi} M. Dragan - Analizainternet servisa za podr{kuuspe{nom funkcionisawupostnet ra~unarske mreè Janojli} D. Miroslav - Vi{e-kriterijumska analiza u pro-jektovawu nove jedinice po{-tanske mreè Milovanovi}-Brakovi} M.Gorica - Primena heuristi-~kih algoritama na planira-

we redova vo`we u po{tan-skom saobra}aju Paunovi} B. Goran - Analizaparametara kvaliteta kodprenosa podataka u po{tan-skom saobra}aju Tica M. Slaven - Prilog raz-voju metoda za upravqawe sis-temima javnog masovnogtransporta putnika

2002. godina\uri} S. Tihomir - Analizauticaja kontrole brzine vozi-la na bezbednost saobra}aja ipona{awe voza~a u saobra}aju Markovi} Z. Goran - Prilogoptimizaciji kori{}ewa re-sursa telekomunikacione mre-è primenom dinami~kog ruti-rawa saobra}aja \uri~i} M. Ratko - Konceptrazvoja informacionog sis-tema za pra}ewe i upravqaweteretnim kolima na èlezni-ci Republike Srpske

Trubint B. Nikola - Inter-net kao podr{ka servisima upo{tanskom saobra}aju

Peri{i} S. Zoran - Upravqa-we kvalitetom servisa na in-ternetu na bazi alokacijeresursa

Dmitrovi} J. Vesna - Istra-ìvawe modela me|unarodnogposlovawa u po{tanskom sao-bra}aju

\ur|evi} B. Dragan - Prilogoptimizaciji procesa komi-sionirawa

Bojkovi} Z. Nata{a - Sistempasivne za{tite voza~a iputnika u putni~kom automo-bilu

2003. godinaStankovi} J. Milan - Istra-ìvawe modela organizacijetransporta u farmaceutskimproizvodnim preduze}imaKasalica I. Sandra - Novpristup optimizacije tur-nusa vu~nih vozila uzimaju}i uobzir i ka{wewe vozovaStoji} S. Gordan - Optimiza-cija rada tehni~kih teretnihstanica sa posebnim osvrtomna uvo|ewe novih tehnologijai modelirawe tehnolo{kogprocesaNetjasov T. Fe|a - Komplek-snost saobra}aja u terminal-nom vazdu{nom prostoruJankovi} Z. Dejan - Perfor-manse saobra}aja pristupnogsistema kompanijske komunika-cione mreèMili~evi} M. Zoran - Kontro-la TPC/MP saobra}aja u {iro-kopojasnim digitalnim mre-àma sa asinhronim na~inomprenosaPavlovi} @. Milo{ - Istra-ìvawe modela organizacijeprevozilaca u vazdu{nom sao-bra}ajuJankovi} D. Du{an - Kontrolasaobra}aja i metodi radapolicije na saobra}ajnom sek-toruSto{i} B. Stojan - Odre|iva-we kvalitativnih i kvanti-tativnih pokazateqa bez-bednosti plovidbe u dunav-skom koridoru

2004. godinaMi{i} Z. Boban - Primena po-sebnih mera na vozne parkove

za sopstvene potrebe - pri-mer voznog parka Telekoma

Deraji} Z. Danijela - Istra-ìvawe modela komunikacija upo{ti Srbije

Vuji~i} R. Igor - Modeli ulas-ka elektroprivrednih kompa-nija na telekomunikacionotrì{te sa osvrtom na mo-gu}nosti elektroprivredeRepublike Srpske

Kneèvi} Q. Nikola - Prilograzvoju upravqawa u po{tan-skom saobra}aju

Krsti} @. Tatjana - Komplek-snost saobra}aja na manevar-skim povr{inama aerodroma

Pavlovi} R. Norbert - Istra-ìvawe pouzdanosti rada è-lezni~kog osobqa sa posebnimosvrtom na ma{inovo|e @TPBeograd

Popovi} P. Vlado - Za{titaprivatnosti na internetukao jednom od servisa multi-medijalnih komunikacija

2005. godina

\or|evi} R. Mirjana - Meto-de za pove}awe nivoa i pro-veru bezbednosti u~enika narelaciji ku}a - {kola

Mom~ilovi} M. Vladimir -Pove}awe energetske efikas-nosti voznog parka

Jovanovi} D. Predrag - Mere-we kvaliteta usluga logi-sti~kih sistema za ekspres ivremenski definisan prevozrobe

Isakovi} A. Zorica - Istra-ìvawe modela transforma-cije RENT A CAR preduze}aM

agist

ri t

ehni~k

ih

nau

ka

177


Trnini} S. Damir - Tehnologi-je automatizovanog elektron-skog poslovawa u po{tiêjovi} D. Marija - Savremenainformaciona podr{ka uprav-qawu sistemom po{tanskogsaobra}aja@ivkovi} V. Zoran - Simula-ciona analiza funkcionisawainfrastrukture javnog kqu~au aktivnostima elektronskogposlovawaAnti} @. Boris - Tro{kovi igubici saobra}ajnih nezgoda saposebnim osvrtom na Repu-bliku SrbijuJervemovi} V. Predrag - Od-re|ivawe najpovoqnijih meto-da za transport tereta uvodnom saobra}ajuZaborski M. Damir - Savre-meno re{ewe ra~unarsko-te-lekomunikacione mreè èle-znica sa prora~unom kapaci-teta mreè za prenos govorai podatakaMedenica S. Dijana - Istra-ìvawe modela transforma-cije pomorskih lukaA~anski M. Bata - Izbor najbo-qe strategije za konkurent-sku prednost po{tanskog sis-temaTadi} R. Sneàna - Model zaocenu opravdanosti razvojaCITY logisti~kog terminalaKosti}-Qubisavqevi} M.Aleksandra - Primena dinami-~kog rutirawa u uslovima ne-sigurnosti prognoze teleko-munikacionog saobra}ajaGraovac .̂ Dragana - Primenainformaciono-komunikacio-nih tehnologija u projektima

centra za elektronsko poslo-vawe po{te

Mitrovi} M. Danijela - Pri-mena informaciono-komunika-cionih tehnologija u upravqa-wu qudskim resursima CALLCENTER-a CePP-a

Ratkovi}-@ivanovi} J. Va-wica - Istraìvawe modelaupravqawa qudskim resursi-ma u elektronskim medijima

Vlaji} V. Jelena - Modelira-we uticaja informacionihtokova na performanse lana-ca snabdevawa

Mi}ovi} M. Bo{ko - Prilogoceni mogu}nosti helikopte-ra u slu`bi tragawa i spa{a-vawa u tragawu za vazduho-plovom

2006. godina

Paunovi} S. Goran - PrimenaProcess managment-a u poslo-vawu po{tanskih operatora

Gali} M. Pavle - Primena po-sebnih mera bezbednosti sao-bra}aja na sisteme sa komand-nom upravqa~kom strukturom

Manojlovi} V. Aleksandar -Prilog razvoju metodologijeupravqawa tro{kovnom efi-kasno{}u voznih parkova

Pe{i} Le Foll D. Brankica -Uticaj na mreì - model zapronalaèwe interakcija iz-me|u regulacija pri uprav-qawu tokovima saobra}aja

Ivanovi} V. @eqko - Logi-sti~ki koncept za regionalnucjelinu crnogorsko primorje

Poltoracki \. Igor - Funk-cionalna veza elemenata pri-

stani{ne platforme i zgra-de aerodroma

Jani}ijevi} R. Predrag - Pri-mena informaciono-komunika-cionih tehnologija u kurir-skim slu`bama

Novi~i} D. @arko - Analizamogu}nosti primene ad hocmreà u komandno-informa-cionim sistemima

Ercegovac M. Pamela - Istra-ìvawe uticaja nekih karak-teristika èlezni~kog izvr-{nog osobqa na nastanak van-rednih doga|aja

Valan B. Du{ko - Istraìva-we novih poslovnih mogu}no-sti Po{ta Srpske a.d. u dome-nu elektronskog poslovawa

Radowi} M. Vesna - Tarifi-rawe u telekomunikacionimmreàma

2007. godinaMara{ S. Vladislav - Odre-|ivawe najpovoqnijih pomor-skih i re~nih transportnihlinija plovidbe kontenerskihbrodova.Bakmaz M. Bojan - Kvalitetservisa u multimedijalnimbeì~nim mreàmaMileti} B. Slavoqub - Pri-log istraìvawu modela zaunapre|ewe transportne us-luge u Po{ti Srbijeûpi} M. Aleksandar - Me-todologija izbora tehni~kogsistema za automatsku pre-radu paketa u glavnim po{-tanskim centrimaêlar \. Nikola - Prilog is-traìvawu merodavnih vred-

nosti zasi}enog toka na sig-nalisanim raskrsnicamaRogan M. Aleksandar - Za{ti-ta multimedijalnih podatakau postnet mreìPjev~evi} B. Danijela - Pri-log istraìvawu propusnesposobnosti lu~kog termi-nala za rasute tereteDavidovi} T. Marijana - Ben~-marking u sektoru telekomu-nikacionih servisaBrajkovi}-Petrovi} B. Bi-qana - Razvoj modela izvrsnos-ti u po{tanskom sistemuDoì} Z. Slavica - Modeli zare{avawe problema poreme-}aja u izvr{avawu reda letewa

Ne{i} M. Miladin - Analizabrzine putni~kog vozila pri~eonom sudaru

ôkorilo V. Oqa - Primenamenaxmenta rizika u analizitro{kova udesa transport-nog aviona

Milanovi} H. Zorica -Primena fuzzy logike u razvojumodularnog pristupa u plani-rawu osnovne ponude èlez-ni~kog putni~kog saobra}aja

Bo{tjan~i} B. Slavica - Ugo-varawe kvaliteta servisa uIP mreàma sa diferencira-nim servisima

Radowi} N. Aleksandar -Istraìvawe eksperimen-talnih metoda za odre|ivaweplovidbenih osobina re~nihbrodova

Milinkovi} M. Sawin - Mode-lirawe saobra}ajnih procesa usloènim sistemima sa ras-putnicom

178


2008. godina

Dobrodolac J. Mom~ilo - Is-traìvawe modela za analizutrì{ta ekspres usluga po{-tanskih i kurirskih sistema

Mitrovi} D. Svetlana - Fi-nansirawe drumske infra-strukture u Srbiji i mogu}-nosti za weno unapre|ewe

Leki} T. Sneàna - Unapre-|ewe procesa odlu~ivawa upo{tanskom sistemu pri-menom analize obavijawa po-dataka

Jovin P. Marija - Istra-ìvawe trì{ta alterna-tivnih goriva (propan-butanai metana) u skladu sa evrop-skom politikom za energiju itransport

Mirkovi} D. Bojana - Model zaprocenu kapaciteta kru`neraskrsnice rulnih staza naaerodromu

Denda D. Neboj{a - Prilogistraìvawu po{tanskih re-sursa u funkciji po{tanskoglogisti~kog servisa

Mladenovi} J. Ana - Prilograzvoju metodologije za ocenuisplativosti uvo|ewa novihpo{tanskih usluga

Nuhoxi} I. Re{ad - Razvoj mo-dela restrukturirawa èlez-nice Crne Gore

Dabi} A. Svetlana - Prilograzvoju oblasti industrijskelogistike za kori{}ene proiz-vode u auto-industriji

Kokot S. Marija - Razvoj mode-la internet marketingaPo{te Srbije

Krsti} Q. Irena - Pra}ewepouzdanosti vazduhoplovaprimenom ve{ta~kih neuron-skih mreà sa ciqem u{tedegorivaHaxi} A. Demir - Upravqawebezbedno{}u saobra}aja saposebnim osvrtom na izgradwuinstitucionalnih kapacite-ta u Republici SrbijiObradov V. Adriana - Auto-matizovano pra}ewe i mere-we kvaliteta u po{tanskomsaobra}aju

2009. godinaBlagojevi} Z. Mladenka - Mo-del za definisawe tro{kovau procesu reforme po{tan-skog sistemaKneèvi} Z. Aleksandar - Iz-bor vi{enamenskog tipa vaz-duhoplova za potrebe Repu-blike Srbijeâvi} R. Biqana - Upravqa-we poslovnim procesima uvo-|ewa kablovskih distribu-tivnih sistema\uki} S. Marko - Optimi-zacija dinami~kih performan-si kretawa vozovaJuzba{i} \. Ana - Privati-zacija saobra}ajnih kapacite-ta od javnog interesa u skladusa politikom regulisanederegulacijeMaksi} M. Goran - Model zaizbor optimalnih tehni~ko-eksploatacionih parametaramanipulativnog mesta za radsa opasnim materijamaRadovi} B. Marijana - Modelza upravqawe prihodom avio-kompanije pri aukcijskoj proda-ji avio-karata

Milutinovi} M. Svetlana -Sigurnosni aspekti primenemobilnog komunikacionog sis-tema u ̀ elezni~kom saobra}aju

Pamu~ar S. Dragan - Dizajni-rawe organizacione struk-ture kori{}ewem fazzy pris-tupa

Heslewi T. Tibor - Inovacije,rizik i preduzetni~ke stra-tegije u po{tanskom poslo-vawu

Vuli} M. Nata{a - Model zaocenu performansi obrazo-vawa inèwera telekomuni-kacionog saobra}aja u funkcijiunapre|ewa kvaliteta

Bjeli} P. Nenad - Modelioperativnog upravqawa pre-tovarnim sistemima sa dis-tribuiranim resursima

Pe{i} R. Dalibor - Metodsaobra}ajnog obrazovawa ivaspitawa ka`wenih voza~a

Bisi} M. Danijela - Modeli-rawe neizvesnosti pri pre-vozu opasnih materija èlez-nicom

\or|evi} D. Mirjana - Ana-liza stohasti~ke simulacije urams plus-u

Mijakovski I. Nikola - Pred-log strategija za razvoj inte-ligentnih transportnih sis-tema (ITS) u Republici Make-doniji

Pavlovi} D. Danica - Aero-dromski slotovi i profitavioprevozioca

Ze~evi} M. [}epan - Tro{kov-no orijentisani modeli in-terkonekcije

2010. godinaRalevi} V. Predrag - Model isoftversko re{ewe za ben~-marking efikasnosti saobra-}ajnih preduze}aVukovi} R. Dubravka - @e-leznica na eletromotornipogon u savremenom graduMilenkovi} S. Milo{ - Pri-mena celobrojnog programi-rawa za re{avawe problemaraspore|ivawe vozovaKuki} R. Dragoslav - Nivo bez-bednosti saobra}aja u lokal-nim zajednicama\oki} @. Slavica - Primenastrategije upravqawa rizi-kom u razvoju elektronskogposlovawa po{teLukovac M. Vesko - Model zaocjewivawe kvaliteta radavojnih voza~aPetrovi} V. Qubica - Prilogistraìvawu zadovoqstvakorisnika uslugom u saobra}ajui transportuMladenovi} B. Ivica -Prilog istraìvawu najpovo-qnije varijante transportarasutih tereta sastavimapotiskivanih teretwaka naDunavuQubojevi} D. Sr|an - Modelprocesa odlu~ivawa organasaobra}ajne podr{ke sistemaodbranePavlovi} M. Vladimir -Sistemi upravqawa sigurno-{}u leta u funkciji perfor-mansi transportnih avionaDrenovac M. Dragana - Raspo-re|ivawe resursa na plani-rane aktivnosti primenomoptimizacije kolonijom p~elaM

agist

ri t

ehni~k

ih

nau

ka

179


Stojiqkovi} B. Branimir -Analiza uticaja dinamike ko-ri{}ewa flote vazduhoplovana proces i tro{kove odrà-vawa turbo-fenskih motoraElenkov P. Milan - Predlogformirawa nive zone vojnogletewa na principima flek-sibilnog kori{}ewa vazdu{-nog prostora\ori} D. Vladimir - Mode-lirawe raspodele saobra}ajana mreì - primer BeogradSu{a B. Vladimir - Defini-sawe procesa uvo|ewa mreè

za upravqawe telekomunika-cionim sistemima i mreàma

Mihailovi} D. Du{an - Mode-li za optimizaciju vremenapro{irewa kapaciteta tele-komunikacione mreè

Ne{i} S. Ivan - Strategijaza promociju ekolo{ki odrì-vog transporta

]ilerxi} B. Vladimir -Razvoj modela za odre|ivaweelasti~nosti tra`we zapo{tanskim i telekomunika-cionim servisima

Aleksi} B. Stojan - Modeli-rawe procesa osposobqavawakandidata za voza~a motornogvozila u funkciji bezbednostisaobra}aja

Joksimovi} S. Gorica - Uprav-qawe tarifama u procesuderegulacije po{tanskog sao-bra}aja

Mitrovi} D. Slobodan - Lo-kalne ra~unarske mreè: kon-cept, servici i za{tita

Projovi} M. Damir - Primenakomunikacionih tehnologija za

upravqawe kvaliteta trans-portnih uslugaVuka{inovi} M. Marijana -Uvo|ewe,pozicionirawe i eks-ploatacija IPTV servisa, natrì{tu multimedijalnihservisa u R. SrbijiKostur P. Vladimir - Razvojmetoda upravqawa odràva-wem terenskih motornihvozila u Vojsci SrbijeTrifkovi} M. Tihomir -Model za unapre|ewe elek-tronskog poslovawa po{teSrbije ”

180


@elezni~ki saobra}aj - @, @EDrumski i gradski saobra}aj - DG Drumski i gradski saobra}aj i transport, smer: Bezbednost - DBDrumski i gradski saobra}aj i transport, smer: Saobra}aj - DSDrumski i gradski saobra}aj i transport, smer: Transport - DTVodni saobra}aj (re~no pomorski) - VD, RPVazdu{ni saobra}aj - V, VZ

Logistika - LOG, LO Integralno industrijski transport - IITOdsek za po{tanski i telekomunikacioni saobra}aj - PTTPTT saobra}aj, smer: Po{tanski saobra}aj - PSPTT saobra}aj, smer: Telekomunikacioni saobra}aj - TS, PTSMenad`ment i ekonomija u transportu i komunikacijama - MMT

2006. godina

Despotovi} B. Milenko - Me-naxment u saobra}aju i trans-portu

Ibrovi} L. Qerka - Menax-ment u saobra}aju i trans-portu

Popovi} M. Aleksandra -Menaxment u po{tanskom itelekomunikacionom sao-bra}aju

2008. godina

An|elkovi} V. Miqan - Me-naxment u saobra}aju i trans-portu

2009. godinaPani} V. Igor - @Graovac B. Suzana - @Milovi} D. Ugqe{a - @

2010. godinaAndri} Milosavqevi} M.Katarina “Ocena zadovoqstvakorisnika u kontekstusavremene transportne poli-tike i deregulacije vazduho-plovnog trì{ta” - MMTAreìna B. Mirjana - “Odrà-vawe vozova i pruga velikihbrzina” - @

Bakmaz B. Ivana “Samouslu`-ni po{tanski {alter u funk-ciji optimizacije uslu`nemreè po{te Srbije” - PSJapunxa S. Jovana “Predlogizmene elemenata trase putaNovi Sad-Subotica i weniefekti” - @Qevaja J. Dragan “Uticajbrodskih emisija izduvnihmaterija i promene klime naprimenu Jugoslovenskog re~nogbrodarstva” - VDNikoli} Q. Milo{ “Sistemiza podr{ku i odlu~ivawu ulogistici” - LO

Miqojkovi} J. Jelena “SAPERP u po{ti Srbije” - PSRadi~evi} M. Veqko “Kampa-wa odnosa sa javno{}u za pro-mociju odrìvog urbanogtransporta” - MMTStani{i} D. Jasmina “Anali-za modela pristupa trì{tuu daqinskom èlezni~komputni~kom saobra}aju u zem-qama EU i mogu}nosti prime-ne u Srbiji” - @Stojadinovi} D. Nikola “Nak-nada za teretne i putni~ke vo-zove za pristup i kori{}eweèlezni~ke infrastrukture”-@

Zlatkovi} R. Aleksandar“Analiza upravqawa bukom kodèlezni~kih vozila” - @

Mu{kiwa B. Aleksandra“Analiza karakteristika uti-caja leè}ih policajaca nabezbednost saobra}aja uBeogradu” - DB

Rajkovi} S. Radoslav “Odre-|ivawa koeficijenata pot-pune propulzije motornih te-retwaka opremqenih vanbrod-skim pogonskim ure|ajem” - VD

Vulovi} A. Milica “Kogni-tivni radio” - TS

Spe

cija

list

i i

mas

teri

sao

bra}

aja

Legenda

• Redosled diplomiranih inèwera i inèwera, dat u nastavku, zakqu~no sa 1999. godinom sortiran je po azbuci, a od 2000. godine po redosledu diplomirawa.

• Od 1997. do decembra 2004. godine, diplome inèwera saobra}aja nisu dodeqivane, a od 2004. godine dodeqivane su po smerovima

Napomene

181


1953. godina (2)Rakovi} V. Zlatomir - DGSimonovi} B. Jovan - @

1954. godina (38)An|elkovi} D. Branislav - @Bankovi} D. Radovan - DGBek~i} V. Dragoqub - DGBoìdarevi} L. Vladislav - RPVojinovi} M. Du{anka - @Vuk~evi} L. Slavoqub - @Vuk~evi} M. Gojko - RPGini} K. Katarina - RPGrkovi} P. Jovan - @Deni} P. Du{an - @\or|evi} M. Zdravko - RP@iki} \. Marijana - DGKati} H. Aleksandar - RPKrezovi} M. Dejan - DGKuja~i} S. Qubomir - @Markovi} S. Milan - DGMijajlovi} S. Rajko - DGMilovanovi} P. Radmilo - @Na| B. Josip - @Novakovi} R. @ivomir - @Pavli~ek D. Du{an - @Petrovi} M. Dragutin - @Pivarski A. Radmila - @Radivojevi} V. Pavle - DGRackov V. Milo{ - DGSavi} B. Aleksa - DGSanader D. Jovan - DGSokolovi} J. Stanislav - RPStefanovi} S. Slavoqub - @Stefanovi} .̂ Miodrag - DGStojanovi} T. Qubi{a - @Tanovi} H. Muharem - RPTatomirovi} P. Milan - DGTozija M. Nikola - @]osi} B. Aleksandar - @Hreqac M. Zlatibor - RPCvetanovi} S. Miodrag - DGôbi} M. Sava - @

1955. godina (57)Antoni} D. Slavoqub - RPArsi} V. Qubi{a - @Beli} \. Sava - DGBe}arevi} V. Milutin - @Bjegovi} J. Nikola - @Boì} B. Dragan - DGBurovac M. Slobodan - RPVukovi} V. Veqko - RP

Gaji} B. Miroslav - DGDavidovi} M. Andreja - @Dimitrijevi} A. Hristifor - DGDumi} V. Svetislav - RP\or|evi} A. \ura - RP\or|evi} B. Jovan - @\or|evi} S. Borislav - @\or|evi} S. Rade - RP\uki} S. Qiqana - @\ura{evi} A. Jovan - DG@ivkovi} V. Stanica - DG@uvi} I. Miqenko - RPIli} V. Miodrag - @Ili} M. Miroslav - RPJovanovi} M. Milutin - RPJovanovi} M. Nenad - DGJovi} I. Dragoqub - RPJovi} J. Qubomir - @Kabanica M. Milorad - @Kova~evi} R. Dragoslav - @Koja{evi} P. Tomislav - @Korda J. Slobodan - RPKosovac I. Vojislav - @Kosti} D. Borislav - @Kostur S. Du{an - DGKrecuq S. Dobren - RPLalo{evi} S. \or|e - RPLevajac M. Radoje - @Male{evi} @. Bogdan - DGMarisavqevi} D. Vojimir - @Milosavqevi} B. Petar - @Milo{evi} S. Radovan - @Milutinovi} D. Jovi} - @Miti} P. Radisav - @Mu~alo J. êdomir - RPNikoli} D. Miodrag - DGPani} P. Budimir - RPRadivojevi} V. Svetozar - @Radivojevi} M. @ivomir - @Savi} V. Miodrag - @Sekere{ Q. Ludevit - @Simonovi} @. Slavko - @Stamenkovi} S. Qubomir - @Stankovi} J. Milan - @Stojanovi} A. Vlastimir - @Toma{evi} A. Tomislav - DGHalouska J. Metodije - @Coki} .̂ Jeremija - @[kvorc I. Stjepan - @

1956. godina (55)Avramovi} J. Aleksandar - @Agatonovi} S. Dragutin - DGAntonijevi} D. Sini{a - @

Atanaskovi} M. Qubisav - @A}imovi} V. Borivoje - @Blagojevi} E. Miqenko - RPBusarac I. Radomir - @Vasiqevi} V. Srbobran - DGVladimirov B. Qubomir - RPGe{takovski A. Ivan - @Dabi} P. Miodrag - DGDeqa J. Branko - DGDimitri} M. Aleksandar - DG\or|evi} M. êdomir - @@ivkovi} C. Ivan - @@iki} D. Dragomir - RPIli} V. Boìdar - DGIli} D. Kristina - @Jak{i} V. Du{an - RPJankulovski M. Kole - DGJevtovi} D. Branislav - DGJovanovi} T. êdomir - @Kalezi} R. Svetozar - @Kaplarevi} K. Petar - @Kri{anovi} S. Qubomir - @Krsti} N. Branislav - DGKujunxi} D. Boìdar - @Lazarevski C. Boris - DGLu~i} M. Nikola - @Mari~i} R. @ivorad - DGMarki}evi} R. @ivko - RPMarkovi} M. Aleksandar - @Maci} D. Nikola - @Milenkovi} Q. Dragomir - @Mileti} @. Dragoslav - @Milo{evi} B. Vukoje - @Momirovi} V. Ivan - @Nedi} N. Doj~in - RPPavli~evi} R. Miladin - DGPetrovi} S. Bogoqub - @Petrovi} T. @ivota - @Spahi} R. Branka - @Spiri} D. Miodrag - RPStamenov \. Quben - DGStefanovi} D. Dragutin - DGStojanovi} M. Milutin - DGStoji} N. Sava - DGStojkov P. Qubomir - @Tepav~evi} R. Tihomir - DGTe{ovi} M. Dobrilo - @Todorov P. Cenko - @ôli} B. Radovan - DG[obaji} D. Qubomir - @[où \. Mihail - DG[urlan \. Branislav - RP

1957. godina (35)Areìna N. Milan - DGBogavac J. Milosav - @Bukalica I. Nikola - DGVidakovi} S. Velibor - DGVukosavqev N. Vojin - DGGen~i} V. Mirjana - DGZlatkov R. Qup~e - DGZlatkovi} M. Dragomir - DGIvan~evi} K. Milan - DGJakoveti} D. Milisav - DGJankovi} M. Du{an - DGJovanovi} \. Strahiwa - DGLaf~iski I. Georgi - @Madi} B. Boìdar - DGMarkovi} M. Radomir - DGMarlot J. Ivan - @Milijkovi} B. Mili} - @Miri} B. Katarina - @Naj~eski I. Rista - DGNikoleti} B. Milisav - DGNikoli} @ Vidoje - @Orsini E. Aleksandar - RPPapi} R. Dragoslav - @Parezanovi} B. Radmilo - DGPetrovi} N. Dobrivoje - RPPopov D. Miodrag - DGRadivojevi} R. Miroqub - DGSimi} C. Velimir - @Stamboli} M. Bogoqub - DGStojanovi} V. Prvoslav - DGStojkovski A. Spasoje - DGStokalo J. Josip - DGTi~i} V. Svetozar - RPTopen~arevi} N. Qubomir - DG]iri} @. Milan - RP

1958. godina (17)Arsovski K. Milan - DGBoji} S. Dragojlo - DGLaki} S. Veqko - DGMartinovi} J. Mladen - @Milovanovi} @. Vasilije - DGMilosavqevi} \. Sini{a - DGMitrovi} G. Sava - DGNik~evi} M. Blaò - DGNovoselac M. Dragi{a - DGRan~i} B. Velimir - @Ra{eta M. Du{an - DGSimonovi} @. Dragoqub - DGStani{i} R. Konstantin - DGStevanovi} S. Desimir - DG]uri} M. Gojko - RP

Urdl F. Slavko - RP[obot O. Vidosav - RP

1959. godina (7)Bukumirovi} S. Milorad - DGJana}kovi} \. Nadica - RPKosovi} J. Ibrahim - @Lepedat J. Draga - DGMileki} A. Jovanka - DGMilo{evi} M. Milo{ - DGSto{i} P. Aleksandar - @

1960. godina (11)Vu~i} R. Vukan - DGDraga~ S. Radoslav - RPKali~anin R. Vojislav - @Kuzovi} T. Qubi{a - DGLungulov R. Petar - DGMalba{ki B. Du{an - @Mili}evi} R. Aleksandar - @Orli} B. Svetislav - @Simovi} M. Du{an - DGFilipovi} B. Jelica - DGûkurov J. Milo{ - @

1961. godina (13)An|elkovi} S. \or|e - DGVasiqevi} S. Milivoje - DGDimitrijevi} @. Radomir - DG@ivkovi} A. Dragoslav - DGJeli} R. Rodoqub - DGJovanovi} R. Du{an - DGKi}anovi} S. Ki}an - @Pejanovi} U. Du{an - DGPokorni A. Marija - DGPopovi} R. Dragan - DGSavi} S. Gradimir - DGStankovi} S. Trajko - DGStojanovi} D. Petar - @

1962. godina (12)Barbul M. Petar - DGVasili} R. Ivan - RPDamjanovi} D. Radivoje - DG\or|evi} Q. Tihomir - DGKravaru{i} P. Marko - DGMiladinovi} @. Vitomir - DGMilojevi} V. Zoran - @Mirkovi} D. Mom~ilo - @Mirovi} S. Sergije - DGNikoli} N. Qiqana - DGObradovi} M. Milan - DGPremk E. Branko - @ D

iplom

ira

ni i

n`

ewer

i s

aobr

a}aj

a

182


iplom

ira

ni i

n`

ewer

i s

aobr

a}aj

a 1963. godina (20)

Brki} M. Zdravko - DGVagi} O. Nikola - @Vanki} S. Miodrag - @Vlajkovi} M. Gorjan - @Vujovi} L. Zdravko - DGVuk~evi} P. Budimir - RP\oki} Radoslav - @\ukovi} B. Batri} - RPJovanovi} A. Svetolik - DGMilojevi} V. Radoslav - @Miqu{ S. Dane - @Mi}i} M. Borisav - @Pani} M. Mihajlo - @Peri{i} A. Risto - DGRadivojevi} N. Milomir - DGRado{evi} \. Du{an - DGRisti} D. Borivoje - DGTodorovi} @. Predrag - DGTo{i} P. Stanimir - DG[e}erov M. Petar - DG

1964. godina (36)Bugar~i} U. Du{ica - DGGelevski D. Aleksandar - @Despotovi} J. Gavrilo - DGDo{qak M. Miodrag - RP\or|evi} T. Dragoslav - DGEror V. Stevo - @Jari} P. Rajko - DGJovi} R. Branislav - @Kova~evi} \. Mirko - DGKova~evi} S. Petar - @Kudrna F. Zvonimir - DGLekovi} B. Mira{ - DGLuki} D. Petar - @Maletkovi} R. Vladimir - DGManojlovi} B. Stevo - @Mari} M. Vladimir - DGMilovanovi} D. Milo{ - DGMiqu{ M. Savo - @Mitri} D. Slobodan - DGMuminagi} Z. Namik - @Obradovi} J. Milan - DGObradovi} M. Mili} - @Pejin I. Milivoj - RPPiplica I. Jure - @Pop-Dragi} R. Radoslav - DGPopovi} D. Milan - DGProki} M. Zoran - DGPr{a J. Dane - DGPuno{evi} V. Slobodan - @

Radi} M. Dragoslav - VSavi} M. Du{an - DGSpasi} B. Mirko - DGSpori} P. Dragoqub - DGStanojevi} S. Vladimir - DGCveti~anin N. Sveto - DG[o{ki} M. Nikola - DG

1965. godina (27)Aleksi} M. Milisav - DGAn|elkovi} R. Milomir - DGAtanackovi} @. Nikola - DGBogdanovi} D. Aleksa - DGBurzi} S. Idriz - @Vejnovi} S. Milan - DGVi}enti} D. Miroslav - @Vrawe{ T. Marko - DGVuki}evi} R. Draoqub - @Dabi} J. Petar - @Damjanovi} M. Borivoje - @\or|evi} D. Radoslav - DGLozi} B. Stjepan - DGMajor L. Jano{ - DGMarjanovi} P. Du{an - @Markovi} M. Bogoqub - DGMaslovari} J. Srbislav - DGMa{i} R. Rexo - @Milosavqevi} D. Milan - @Mini} M. Mina - @Pejak \. Ratimirka - @Petrovi} M. Du{an - DGRado{ V. Jovan - DGStanojevi} M. Gojko - DGTomi} S. Milovan - DG]alasan M. Branislav - DGî~ak J. Mirko - @

1966. godina (40)Antonijevi} D. Predrag - @Baki} J. Neboj{a - @Bojovi} T. Miodrag - DGBukumirovi} @ Rodoqub - DGVe{ovi} B. Vujadin - DGDeti~ek E. Mirko - RPDimitrijevi} M. Miodrag - DG\enadi} D. Radi{a - DG\uri} S. Aleksije - @@ivanovi} J. Qubi{a - DG@uvi} T. Rodoqub - DG@upanovi} M. Ivo - DGIvqanin D. Rajko - DGIli} D. Slavka - DGJankovi} J. Dragan - DGJeremi} R. Stanimir - V

Joki} B. Ma{an - @Kali~anin R. Boìdar - @Kova~evi} J. Vera - DGMini} N. Milica - VMini} R. Veroqub - VMi{i} D. Qubivoje - DGMuniàba D. Vojislav - DGNe{kovi} B. Kosta - DGOgwanovi} M. Miroslav - @Ogrizovi} \. Gojko - DGPantazijevi} \. Slobodan - VPjevalica M. Uro{ - DGPutnik D. Nikola - DGSavi} M. Miroslav - VSavi} R. Slavoqub - @Sretenovi} Q. Milan - DGTabakovi} K. Ratko - DGTodorovi} R. Slobodan - DGTo{i} V. Jovan - DGTrtica J. Marko - @Filipovi} T. Qubomir - @Horvat L. Lajo{ - @ârapi} M. Qubivoje - @âu{evski N. Boris - DG

1967. godina (40)Albreht T. Ilija - DGAn|elkovi} M. Petar - @Blagojevi} B. Vladeta - RPVuj~i} R. Nikola - @Vu~kovi} S. Dragan - DGGavrilovi} V. Svetozar - RPDavidovi} V. Mile - @Dursun D. Sretko - DG\or|evi} D. Slobodan - DG@aja N. Ante - @@ivkovi} B. Radomir - DGJankovi} P. Vladimir - DGJovi} V. êdomir - @Joji} M. Milun - @Kirn A. Boìdar - VKorolija V. Uro{ - @Marjanovi} Qubica - DGMaxarevi} R. Paun - DGMili~i} M. Aleksa - @Milojevi} B. Predrag - DGMito{evi} M. Mile - DGMomi} N. Slobodan - DGNikoli} O. Miroslav - VOr{uli} J. Josip - RPPavlovi} R. Slobodan - DGPauli} B. Branislav - @Petri S. Pavel - RPRadica I. Vinko - V

Rankovi} A. Milutin - DGRankovi} V. Tomislav - DGRilke U. Miroslav - DGSabo A. Johan - DGStankovi} V. Radovan - @Stankovi} Z. Predrag - DGStojanovi} I. Milan - DGTrbojevi} V. Milka - DG]uri} R. Miodrag - @Frantov S. Miroqub - VHaxi} M. Dragi{a - @[kerovi} R. Solomun - DG

1968. godina (51)A}imovi} S. Qubomir - VBerberovi} B. [ukrija - @Bo{wak V. Aleksa - VBrki} I. Alojz - @Vaci} B. Mihajlo - @Videkani} N. Du{an - DGVojnovi} M. Aleksandar - VVra~arevi} Q. Ratomir - DGVukosavqevi} M. Dobrivoje - DGGolubovi} R. Dragomir - DGGotovac M. Vlatko - RPGruji} M. Lazar - @Dadi} G. Ivan - DGDivi} J. Ante - DGDragi} R. Momir - DG\eli} @. Dragomir - DGEquga M. Gojko - DG@ivi} S. Predrag - @@upanovi} I. Ivan - RP@upanovi} P. Slavko - DGZanki A. Frawo - RPIvanovi} M. Miodrag - VJankovi} @. Rodoqub - @Jovanovi} B. Radomir - @Ka{i} S. Petar - DGKiso A. Fahrudin - DGKosti} V. Milan - @Lazi} S. Lazar - DGMakarevi} S. Husnija - DGMani} R. Predrag - RPMilenkovi} V. Aleksandar - RPMiletovi} M. Slavko - DGMirkov B. Slobodan - DGMitrovi} S. Radisav - DGPavlovi} M. Marko - DGPetrovi} M. @ika - VPlosko H. Enver - DGPopovi} J. Milutin - DGRavli} M. Mile - DGRadovanovi} D. Stevan - DG

Savinov N. Petar - DGSandi} M. Milan - @Stanojevi} T. Vladimir - VTaba{ M. Qiqana - DGTodorivi} M. Vojislav - VTodorovi} Q. Gojko - DGTrifunovi} D. Du{an - V]ebovi} M. Nenad - DGUmolac F. Josif - DGHromi{ E. Mihajlo - @[ari} [. Smail - DG

1969. godina (58)Boì~evi} M. Stjepan - @Boòvi} B. êdomir - DGBo{kovi} S. Slobodanka - VBuri} \. Qubomir - @Burxovi} H. Jusuf - DGVasilev M. Simeon - @Veselinovi} N. Milomir - DGVesovi} M. Miroqub - DGVlajev V. Jordan - @Vojtjehovski A. Dragutin - DGVuki~evi} K. Radomir - DGGaji} M. Vladeta - DGDamjanovi} T. Du{an - DGDedi} \. Dragan - VDomowi \. Martin - RPDo{qak M. Dragan - V\akulovi} B. Ivan - RP\ikanovi} M. Branislav - DG\uki} C. Vojislav - @Ermanoski S. Nikola - @Zorski K. Boro - DGIli} M. Dimitrije - VJapunxija M. Vladimir - DGJovanovi} R. Branko - RPKowevi} Z. Qubomir - @Kr~uq A. Tihomir - DGLi~ina M. Dragoslav - DGMazi} A. Ivo - RPMandi} P. Bo{ko - @Man~i} D. Zoran - @Markovi} R. Marko - DGMarkovi} S. Nikola - DGMe{kov S. Aleksandar - DGMilojevi} \. Dragoqub - DGMilo{evi} B. Veqko - DGMilo{evi} M. Slobodan - DGMilutinovi} D. Miroslava - @Miti} S. Svetislav - @Mladenovi} B. Miroslav - @Mrki} R. Rade - DGNikoli} .̂ Hranislav - @

183


Novakov N. Vladimir - DGPalavr{i} .̂ Petar - RPPanzalovi} B. Salko - @Pi{tiwat M. Miodrag - @Prunk A. Miroslav - @Radmilovi} R. Zoran - RPRadovanovi} J. Svetolik - DGStamenkovi} L. êdomir - DGStani} I. Nedeqko - RPStar~evi} T. Velibor - DGTadi} M. Simeon - DGTasi} V. Slobodan - @To{i} S. Vojin - VUro{evi} R. Milosav - @Herman I. Milica - DGâmba-\or|evi} \. @ivojin - DGôli} S. Vladeta - RP

1970. godina (36)Aleksandovi} A. Petar - DGBaji} M. Mirko - DGVeli~kovi} D. Branislav - DGVetma V. Frawo - DGVujo{evi} S. Branislav - DGGli{i} A. Qubivoje - RPDamjanovi} D. Milutin - @Damwanovi} M. Milivoje - DG\or|evi} Q. Stanoje - DGJak{i} M. Prvoslav - DGJovanovi} R. Budimir - @Kapixi} A. Sadik - @Kqunak S. Mato - RPKonstantinovi} K. Boìdar - DGKopi} M. \or|e - @Lazarevi} M. Qubi{a - DGLazi} J. Ratomir - DGMarinkovi} R. \or|e - DGMio~inovi} P. Branko - DGNikoli} A. Teodor - DGNikoli} S. Aleksandar - DGObradovi} @. Du{an - VPeri{i} V. Svetomir - DGPopovi} P. Miroslav - DGRadivojevi} H. Mom~ilo - DGRai~evi} P. Borislav - VRodi} M. Milenko - @Sekuli} B. Borivoje - @Sladi} I. An|elko - DGStanojevi} V. Stanoje - DGStjepi} N. Ostoja - DGTojagi} P. Dane - DGTorbica D. Miroqub - DGCvetanova K. Jelica - DGâvi} V. Danica - V[aban P. Milan - DG

1971. godina (56)Amanovi} T. Spase - @Arsi} B. Milosav - DGBa{i} S. Zdravko - @Brdar S. Mile - DGBrukner I. Tihomir - RPBugarinovi} P. Miroslav - DGVlahovi} N. Mile - DGVukanovi} M. Smiqan - DGGli{i} M. Mirjana - VGordi} S. Milo{ - DGDozet D. Stevan - DGDomanxi} A. Slobodan - RP\or|evi} Q. Vladimir - @\or|evi} Q. Ivan - V@ivkovi} S. Danilo - @Jak{i} V. Gordana - DGJankovi} M. Radovan - DGJovanov V. Slobodanka - DGJovanov L. Miroslav - DGKomleni} V. Mihajlo - @Krga N. Srbivoje - DGKresojevi} @. Milan - @Krwaji} D. Branko - DGKrsti} M. Milan - DGKukec A. Josip - @Liqak R. Petar - VLopi~i} S. \or|e - DGLopi~i} S. Qiqana - DGMavrak B. Imre - VMajstorovi} B. Bo{ko - DGMakarov Olga - VMatejevi} R. Danilo - DGMijalov M. Tomislav - DGMila~i} V. Novica - VMihajlovi} M. Zoran - DGPalavr{i} A. Egon - DGPani} R. Zoran - VPogar~i} A. Mladen - DGPopovi} S. Stevo - DGRadi} J. Nikola - @Rado{ V. @ivan - DGRaj~i} S. Milorad - DGRistanovi} A. Tomislav - DGRoganovi} T. Miodrag - DGSrbulovi} M. Negivan - @Stankovi} D. Jelica - DGStevan~evi} D. Qubomir - DGStevan~evi} D. Slobodan - DGStojiqkovi} S. Tihomir - DGTeràn F. Stanislav - RPTopalovi} V. Miodrag - DGHrle [. Zlatko - RPCvetanovi} V. Lazar - DGêlanovi} M. Predrag - @

[ijan D. Igor - V[}epanovi} B. Radovan - DG

1972. godina (71)Avdalovi} A. Milan - DGAntoni} P. Mirjana - DGBa{i} B. Nada - DGBe{irovi} S. Sadik - @Bjelobrk P. Jovan - DGBogdanovi} A. Ivan - DGBorojevi} B. Bojan - DGBo{kovi} M. Du{an - DGVasi} V. Ostoja - @Veli~kovi} D. Milan - VVeqkovi} D. Branislav - DGVeqkovi} K. Du{an - DGVeqkovi} S. Bogdan - DGVujatovi} U. Miroslav - DGVujnovi} L. Mihajlo - DGGor{i} I. Mileta - DGGrubor N. Kosta - DGDanon M. Zadik - @Devi} A. Du{an - VDepolo B. Vladimir - DGDrageqevi} M. Jovan - DG\or|evi} V. Nikola - @Zurkovi} P. Nikola - @Ikovi} M. Sla|an - VIli} R. Ivan - DGIli} S. Vi{wa - VJankovi} R. Slobodan - VJaramazovi} J. Stipan - DGJegarac N. Milivoje - DGJovanovi} M. Miodrag - VJozi} R. Radmila - VJoksimovi} D. Jasenka - VJoci} M. Vladimir - DGKapetanovi} U. Petar - DGKereke{ J. Imre - DGKneèvi} S. Veqko - DGKonstantinovi} K Zoran - @Kosovac M. Milica - VLazovi} M. Neboj{a - DGLuki} M. Du{a - @Malko~ H. Mesud - @Manojlovi} R. Stevan - DGMarin{ek B. Mirjana - VMiladinovi} S. Branislav - DGMilanovi} M. Du{an - DGMileti} M. Miodrag - @Miloj~i} M. Dragan - DGMilosavqevi} D. Slobodan - DGMilutinovi} R. Vlastimir - @Mi}i} M. Dragoqub - DG

Mrkowi} M. @ivojin - DGPavlovi} D. Aleksandar - VPavlovi} Q. Radovan - DGPavlovi} R. Sini{a - DGPeji} M. Rajko - DGPetkovi} R. Stojan - @Radomirovi} T. Milan - DGSavi} S. Nikola - DGSimi} Q. Nenad - DGSlankamenac M. Velibor - VSorger M. Mladen - DGStani} S. Slobodan - DGStojisavqevi} B. Jovo - DGTorwanski M. Kosta - VTo{i} S. Dragoslav - DGTrajkovski S. Rahilka - DGFidan~ev \. Dragan - VFilipovi} M. Sneàna - DGCoki} V. Radomir - @Crevar A. Vladimir - DGî~ova~ki @. Du{an - DG

1973. godina (80)Abdulbasit Z. Asad - DGAntoni} J. Gordana - DGBar~ot P. Branimir - DGBezer S. Mijo - DGBorovi} M. Branimir - RPBreberina \. Mile - VBruji} S. Milan - DGVukadinovi} M. Radisav - @Vu~ini} M. Milan - @Vu~kovi} R. Marko - VGavri} A. Tomislav - DGGrek I. Petar - DGDever N. Ratko - @Dembele R. Pierre - @Dragomanovi} S. Nikola - RP\or|evi} D. Milica - DG\ur|evi} B. Radoje - DG@ivojinovi} M. Zoran - @Zeqi} A. Miodrag - @Ivkovi} S. Borka - DGIli} @. Miodrag - VJevtovi} Q. Aleksandar - @Jeremi} M. Zvonimir - @Jovanovi} B. âslav - DGJovanovi} I. Ivan - DGKanli} S. Zarija - DGKova~evi} B. Radivoj - VKolenc J. Jurij - DGKosti} I. Svetozar - DGKrsti} R. Sa{a - DGKrstovi} V. Slobodan - DG

Lesi} @. @eqko - VLuki} J. Vladimir - @Luki} R. Dragomir - VLung S. Nikola - RPMaksimovi} M. Marko - DGMaltez V. Milica - VMandi} I. Dragomir - @Mandi} J. Mitar - @Mandi} N. Du{an - VMar~el T. Doban - DGMileti} Q. Miodrag - @Milojevi} B. Branislav - @Miti} S. Qubomir - @Nikoli} \. Sini{a - VOre{~anin \. Mirjana - @Patkovski K. Branko - VPaunovi} @. Branko - DGPaunovi} M. Qubomir - @Perkovi} M. Mirjana - @Petrovi} V. Petar - DGPopovi} V. Tawa - DGPrtewak S. Dragojlo - DGPrusac D. Milan - DGRadivojevi} N. Mirko - DGRakovi} V. Miodrag - VRapaji} M. Aqo{a - VRastovi} S. \or|e - @Sari} A. Stanislav - @Sedlarov N. Branislav - DGSimi} M. Miroslav - VSmr~ek I. Antun - DGStanimirovi} M. Goran - DGStani} @. Andrija - DGStevanovi} M. Sini{a - DGStelki} P. Milan - DGStepanovi} M. Jugoslav - DGStipanovi} B. Miodrag - DGStoìni} M. Qubomir - @Stojanovi} M. Branka - DGStoji}evi} M. Nenad - DGStojkovi} D. Radisav - DGTeodorovi} B. Du{an - VTodorovi} M. Qubomir - @Fajek F. Gamo - VHristovski S. Petar - DGCrwanski J. Rade - DGêsarevi} M. Ranislav - DGXelajlija K. Pera - @[i{irak A. Mehmed - DG

1974. godina (83)Alagi} I. Hasib - @Badrqica N. Radovan - RPBajin I. Du{ko - DG

184


Baki} N. Gojko - RPBakra~evski P. Dimitrije - DGBeara Q. Gojko - DGBebek J. Branko - VBiro G. Milan - @Bogdanovi} J. Danilo - DGBun~i} D. Stevo - DGBuhanac S. Branko - VVukovi} J. Vladan - VVuk{i} R. Miroqub - VGavrilovi} M. Slobodan - DGGrbovi} S. Milan - VDelija H. Fadil - DGDimi} V. @ivan - DGDozet D. @arko - V\okovi} V. Zorica - DG\or|evi} R. Slobodan - DG\urkovi} V. Slobodan - DG@ivadinovi} B. Bosiqka - VJovanovi} D. Dragoqub - DGJovanovi} @. Tomislav - VJovanovi} J. Miroslav - DGJovanovi} K. Slobodan - DGJovanovi} R. Vukosava - VJovanovi} S. Aleksandar - DGJuki} P. Josip - @Kali~anin R. Lazar - VKamenica M. Boìdar - @Karkin Z. Kemal - DGKneèvi} G. Goran - DGLuki} N. Vera - VMaksimovi} S. Vladimir - VMaltez V. Radmila - VManasijevi} S. Qubomir - VMarasovi} F. Goran - VMarkovi} V. Gradimir - RPMarkovi} M. Milo{ - DGMati} T. Miroslav - DGMedan M. Mirjana - VMijailovi} M. Miroslav - DGMilanovi} Q. Dragan - VMili} M. Milan - DGMilo{evi} Slobodan - RPMiqu{ D. Bo{ko - RPMudre{a S. Slobodan - DGNaunovi} D. Zoran - VNovak F. Joè - @Pavi}evi} M. Ratko - DGPasku~i M. Ninoslav - VPaunovi} M. Qubomir - DGPoznanovi} R. Gordana - DGPopovi} J. Miodrag - @Radakovi} D. Neboj{a - VRadovanac \. Mirko - DG

Radovi} S. Milenko - DGRadoj~i} S. Drago - DGRatkovi} M. Qubomir - @Sabli} S. Branislav - DGSimovi} M. Gradimir - DGStamenkovi} A. Milivoje - DGStamenkovi} Q. Miroslav - VStankovi} R. Du{an - VStojanovi} M. Vladimir - DGStoki} T. Anica - DGStupar B. Vibor - DGTeodorovi} D. Nikola - DGTepi} M. Nedeqko - VTerek T. Petar - @Tomovi} D. Slavoqub - DGTrajkovi} M. Miodrag - VTrkuqa M. Du{an - DGTurawanin T. Lazo - V]uk T. Nikola - DGêpi} Miroslav - DGî~i} R. Miroslav - DGôlovi} M. Vladislav - DG[evaqevi} P. Vlado - RP[koro G. Dragoqub - V[krbar J. Rado - V[tuli} N. Milorad - V

1975. godina (101)An|elkovi} B. Jelena - DGBabi} J. Janko - DGBerbakov S. Milivoje - DGBogdanovi} M. Zoran - VBogojevi} M. Jagoda - DGBojinovi} G. Milan - VBukvi} D. Danilo - DGBukumirovi} @. Vladimir - DGVojvodi} K. \uro - DGVrane{ S. Zoran - VVrba{ki S. Miroslav - VVujani} P. Milan - DGVuji} P. Nedeqko - VVu~i}evi} M. Mihailo - DGGvozdenovi} M. Slobodan - VGezovi} I. Mirko - DGGladovi K. Pavle - DGGledovi} M. Slavko - DGGrujevski G. Atanas - VDavidovi} D. Du{an - @Dedagi} J. Sadija - DGDesnica N. Branko - DGDragosavac S. Vladimir - DGDudi} @. Branislav - DG@ivkovi} D. Petar - DGJeremi} D. Gordanko - DG

Jovanovi} J. Milorad - DGJordanovi} V. Bratislav - VKalu|erovi} L. Momir - DGKasalovi} R. Qubomir - DGKi{ I. Ivan - DGKneèvi} M. Slobodan - VKobili} H. Xafer - DGKoen M. Miodrag - VKokoru{ V. Milorad - VKo~inski D. Branimir - VKulovi} F. Mirsad - DGLazi} @. Milenko - RPLon~ar Q. Branislav - DGLu~i} O. Sini{a - DGQubenovi} A. Boìdar - VMajki} Q. Borisav - VMalen~i} L. Nestor - DGManojlovi} S. Dragan - DGMaodu{ J. Vladimir - DGMarinkovi} M. Miodrag - DGMarkovi} P. Mirjana - DGMar~eti} \. \or|e - DGMedenica V. Pavle - DGMijatovi} M. Zarija - DGMilosavqevi} Q. Milo{ - DGMilo{evi} R. Borislav - DGMrdakovi} S. Milan - DGMr{ovi} B. Miroslav - DGMuhamed H. Ani - DGNapica A. Andrej - DGNe{i} O. Milutin - DGNoìni} I. Milan - DGParnicki J. Zlatko - DGPetkovi} D. Nade`da - DGPetrovi} M. Sini{a - DGPetrovi} R. Vuk - DGPi{tiwat M. Miroslav - VPokrajac J. Jordan - DGPopovi} .̂ Miodrag - DGPrimoì} I. Milan - VProki} R. Aleksandar - @Radaijac M. Zlatomir - DGRadovanovi} S. Milan - @Roganovi} M. Qubomir - DGRodi} B. Dragan - DGRodi} M. Ilija - VRudenko V. Andrej - DGSavi} A. Dragoqub - DGSavi} S. Mihajlo - DGSavkovi} S. Milivoje - DGSrp~i} [. Ivan - @Stankovi} B. Vojislav - DGStepanovi} I. Dragutin - RPStefanovi} A. Vladimir - @

Stefanovi} D. Dragoqub - DGStefanovi} M. Gradimir - DGStojakovi} B. Branimir - DGStojanovi} M. Stojan - DGStojmanovski S. Todor~e - DGSuzi} .̂ Jovan - VSuki} X. Zoran - DGTak{ev \. Atanas - DGTasi} S. Bora - DGTrebiwac F. Svetlana - DGTrifunovi} B. Zorislava - DGUro{evi} R. Dragan - DGHlad B. Miroslav - VCicvari} B. Stjepan - DGCoji} S. Slobodan - VCupa~ P. Mirjana - DGXepina G. Du{an - DG[ikfa F. Fozan - V[iqaica S. Vladimir - RP[nap D. Branko - DG[uperak D. Stjepo - DG

1976. godina (114)Avramovi} A. Slobodan - VAleksi} Q. Branimir - VAntoni} S. Milorad - DGBe~ Du{an - DGBlagojevi} S. @ivojin - RPBlaèvi} R. Branislav - DGBoì} @. Slobodan - @Boòvi} V. Milena - DGBo{kovi} B. Bora - DGBo{kovi} B. Dejan - DGBudisavqevi} S. Petar - VBulatovi} M. Veselin - DGBun~i} M. Milan - DGBusar~evi} B. Dragan - DGVasiqevi} S. \or|e - @Vasi} M. Milenko - DGVi{ekruna M. Danko - DGVukadinovi} L. Branislav - DGGogi} M. Miroslava - VGruji} K. Vladica - VGrujica A. Bo{ko - VDavidovi} V. Branko - DGDanilovi} D. Milivoje - DGDiki} D. Vladimir - VDraga{ J. Sava - VDragovi} M. Nikola - DG\akonovi} S. Dragan - V\oki} S. Emilija - DG\uki} V. Budimir - DGEski} D. Milorad - DG@ivadinovi} M. Nemawa - V

@ivkov V. Miodrag - DGZeqkovi} M. Du{an - DGZori} L. Vlada - DGZrnzevi} T. Mom~ilo - DGIli} D. Milan - DGIli} M. Ivan - DGJani} M. Milan - VJani}ijevi} R. Dragoslav - VJani}ijevi} R. Milo{ - DGJankovi} D. Petar - VJerini} S. Du{an - DGJovanovi} @. Anka - VJovanovi} S. Zoran - DGJovanovi} S. Nada - VJovi} J. Jadranka - DGKaqevi} D. Predrag - VKahriman A. Ramiz - VKoren M. Stanislav - DGKerowan Abdul Moien - DGKosti} V. Vera - DGKubi~kovi} S. Kata - DGLazi} M. Jovan - DGLatifi} I. Zoran - VLeginovi} B. Dragoqub - DGLukovi} S. Vladimir - VMagdu S. Lu~ijan - VMandi} R. Slavko - DGManojlovi} M. @eqka - DGMarjanovi} N. Milan - DGMedenica J. Ranko - @Milanovi} M. Svetozar - DGMileti} B. Miroslav - DGMili~i} B. Milan - VMili~i} D. Mikica - DGMilojevi} D. Slavica - DGMilojevi} T. Vule - DGMilosavqevi} V. Branimir - DGMilo{evi} M. Branimir - @Miqu{ D. Mom~ilo - IITMiodragovi} D. Miodrag - VMitrovi} M. Miladin - DGNikoli} D. Bojan - VNikoli} \. Petar - DGNikoli} @. Milorad - DGOgrizovi} S. Vaso - DGOmeragi} S. Merima - PTTPavlovi} D. Milina - DGPej~i} A. Sneàna - VPeri} D. Miodrag - @Petkovi} B. Zlatko - VPetrovi} B. Milan - DGPodunavac R. Branislav - VPopovi} J. Nenad - VPrica I. Nada - DGD

iplom

ira

ni i

n`

ewer

i s

aobr

a}aj

a

185


Radisavqevi} R. Dragan - DGRa|enovi} B. Nikola - DGRa{kovi} V. Slobodanka - DGRoà L. Laslo - DGSimovi} R. Bratislav - VSimonovi} S. @ivojin - DGStankovi} R. Miroqub - DGStefanovi} A. Qiqana - DGStojanoski D. Ivan - @Sto{i} B. Stojan - RPTasi} D. Zoran - DGTojagi} N. Miodrag - DGTokin V. Stevan - DGTotovi} J. Aleksandar - DGTo{i} B. Vuja - DGTrgov~evi} M. Dragoqub - VTucakovi} R. Milo{ - VFaragovi} \. Slobodan - DGHrì} I. Mihovil - IITCvetkovi} M. Sneàna - DGCvjetkovi} B. Mira - V[arac \. Jovo - DG[elemetjev V. Aleksandar - @[iqak S. Mihajlo - @[olaja S. Mane - DG[opi} B. Dragan - V[tritof D. Stjepan - DG[upica B. Slobodan - IIT[u{a J. Mile - DG

1977. godina (119)Agbaba M. Dragan - IITAdamovi} M. Radomir - DGAndrija{evi} S. Dragan - DGArsi} D. Zvonimir - VAsanovi} D. Miodrag - DGBabi} G. Vuk - @Babi} J. Obrad - VBankovi} B. @ivorad - DGBanovi} B. Rajko - DGBasta M. Radivoj - DGBeli} M. Bo{ko - RPBeqi} D. Zorica - IITBjeli} M. Jezdimir - DGBrdar P. Nedeqko - DGBudimir M. \or|e - DGBu}an Q. Radmila - VVasilev A. Krasimir - DGVeselinovi} D. Srboqub - DGVlaji} S. Milica - DGVlajkovi} @. Zoran - VVukoti} R. Milan - PTTVu~ini} D. \or|e - VGaji} M. Dragoqub - DG

Gli{i} M. Dragi{a - DGGobeqi} D. @ivojin - DGGrilihes V. Du{ko - VDajovi} M. Dragoqub - DGDimitrijevi} @. Branko - DGDimi} P. êdomir - DG\erasimovi} B. Jovan - @\or|evi} B. Desimir - DG\or|evi} M. Qubomir - DG\o{i} R. Miroslav - DG\uki} R. Qubomir - V@ivkovi} M. Milan - VZe~evi} B. Slobodan - DGIvkovi} S. Slobodan - DGIli} V. Milan - VIli} R. Milorad - DGIsailovi} P. Slobodan - DGJawi} P. Mile - VJelenkovi} \. Miodrag - DGJe~menica M. Novka - DGJovanovi} D. Du{an - @Jovanovi} M. Jasmina - VJovi} L. Nada - VJovi~i} @. Zoran - VJuri{i} M. Dragorad - DGKamenarevi} P. Marjan - VKecman M. Vojislav - PTTKova~evi} A. Borivoje - VKova~evi} M. Qubodrag - PTTKosti} K. Jovan - DGKotarac A. Jovan - DGKotarac R. Boìdar - PTTKourouma M. Bacar - VKrasi} M. Mirjana - DGKumpf S. Zvonko - DGLazarevi} @. Milenko - DGLakovi} B. Mihajlo - DGLonhardt V. Petar - RPMani} B. Milan - DGMareti} T. Velimir - DGMarkovi} B. Mom~ilo - IITMarkovi} T. Vladimir - VMatija{ G. Jelenko - RPMijatovi} Q. Milan - IITMilajnovi} \. Du{an - DGMilanovi} M. @ivoslav - DGMili} M. Slavoqub - DGMilosavqevi} B. Ivica - DGMladenovi} I. Momir - DGMrdak S. Dragomir - DGMuri{i} D. Predrag - RPNedeqkovi} M. Dragan - DGNedi} M. Milan - @Niketi} A. Sla|ana - DG

Niketi} M. Novak - VNikoli} I. Dragan - @Ninkovi} S. Milan - DGNovi} J. @eqko - RPOvanin S. Zvonimir - VOgrizovi} J. @eqko - DGOstoji} I. Ilija - VOstrou{ka K. Ninoslav - DGPantovi} U. êdomir - DGPaunovi} M. Milenko - DGPeni} B. Predrag - DGPe{terac D. Vojislav - DGPiqa M. Zoran - DGPu{owa R. Radivoje - DGRadibratovi} V. Zvonimir - RPRadojkovi} M. Miroslav - DGRadosavqevi} G. @ivorad - DGRankovi} D. Miodrag - VRatkovi} M. Dragan - @Ra{inac S. Dragoslav - PTTRov~anin S. Bora - VRubiwoni B. Zoran - DGSavi} V. Timotije - DGSavi} S. Dragan - PTTSedlar R. Milan - DGSekuli} A. Milo{ - RPSenovi} @. Qubinka - DGSimi} S. Qubinko - DGSlavkovi} D. Mladen - VStamenkovi} D. Slobodan - @Stanarevi} S. Dragan - RPStani} .̂ Branimir - DGStani{i} F. Vladimir - VStjepanovi} V. Vladica - PTTTerzi} R. Vlajko - DGTe{i} V. Mara - DGTomi} J. Du{an - DGTrajkovi} D. Daniel - DGêperkovi} .̂ Milan - PTTîlegi [. Gizika - DG[evo D. Du{an - V[upak V. Slobodan - DG

1978. godina (126)Angelov N. Dragoqub - @Angelovski S. Grozdan - DGBaji}-Simi} V. Zvezdana - DGBana{evi} R. Vladislav - VBaro{ N. Nedeqko - DGBjelobaba \. Danko - DGBlaì} B. Dragan - DGBlanu{a D. Rade - DGBlanu{a L. Nikola - DGBorenovi} J. Nikola - PTT

Borenovi} P. Zdenko - DGBreneselovi} M. Dragan - VBun~i} S. Nikola - DGVasi} A. Gordan - RPVasi} V. Dragan - DGVasovi} M. Dobrivoje - VVeqanoski D. Krste - DGVeqkovi} D. Mom~ilo - DGVeqkovi} Q. Miodrag - DGVida P. Lajo{ - DGVojinovi} V. Zoran - DGVojinovi} L. Risto - DGVojni} J. Velimir - DGVra~ar D. Goran - VVuksanovi} S. Branislav - DGVu~kovi} V. Veqko - DGVu~kovi} \. Mom~ilo - DGGracun I. \uro - RPDankovi} V. Ruìca - VDedovi} M. Miqan - DGDelija P. Predrag - VDivjak D. Branislav - VDragojlovi} M. Nikola - DGDragutinovi} S. Dragan - @Duvwak U. Veqko - DGDuli} \. Branimir - V\ordan K. Risto - RP\or|evi} B. Milo{ - V\or|evi} V. Dragan - PTT\ura{evi} R. \or|ije - DG\ur|evi} A. Zoran - PTT\urkovi} @. Petar - DG@ebeqan @. Jevgenij - PTT@eèq D. Milan - DGZarubica R. Nevenka - PTTIvi} S. Milo{ - @Ili} @. Marko - DGJelini} S. Radoslav - PTTJeremi} D. Branko - DGJerosimi} M. Bojana - @Jovanovi} M. Milan - DGKadak J. Dejan - VKalaw D. Nikola - DGKecman M. Ranko - IITKexa K. Zoran - DGKirjakovi} Q. Ksenija - DGKi}ovi} B. Radosav - DGKova~evi} P. \or|e - DGKori}anac B. Milan - DGKuja~i} D. Mom~ilo - PTTLazi} R. Pavle - PTTLeka S. Sre}ko - RPLekovi} A. Milana - @Qe{wak B. Zoran - DG

Qubenko D. Slobodan - @Maglov D. Mara - VMandi} Z. Jelisaveta - RPMarzouk Jacoub Hatem - VMarin D. Slobodan - DGMarkovi} Z. Milan - @Mateji} M. Nikola - DGMedan S. Darko - DGMedarevi} D. Milan - DGMedi} V. êdomir - DGMilenkovi} R. Zoran - DGMilosavi} M. Nenad - DGMihailovi} J. Isidor - DGMladenovi} I. Branislav - VMutavxi} S. Branislav - VNikodijevi} S. Miroslav - PTTNikoli} V. Dragan - VPavlovi} M. Aca - DGPaunovi} J. Milo{ - VPetriwac M. êdomir - VPetrovi} M. Sini{a - DGPetrovi} M. Slavoqub - DGPu{owa S. Miroslav - DGRadivojevi} R. Jovica - DGRadi} R. \or|e - @Radulovi} S. Milenko - DGRankov J. Vladimir - VRankovi} D. Rodoqub - PTTRankovi} M. Svetlana - DGRastovac M. Branko - DGRa{eta M. Petar - DGReqi} D. Slobodan - DGRisti} R. Milorad - RPRisti} S. Zoran - VRov~anin J. Mihailo - DGRomeli} S. Milo{ - DGSokovi} N. Miodrag - DGStanojlovi} B. Ivan - PTTStar~evi} Q. Timo{enko - DGStevanovi} D. Aleksandar - VStevanovi} O. Zoran - DGStevi} V. Rajka - DGStevi} @. Milan - DGStefanovi} V. Dragan - DGStojanovi} @. Miroqub - DGStojanovi} S. Zoran - VStojan~ev R. Nenad - DGTimotijevi} P. Vuka{in - VTomi} B. Branislav - PTTTrogli} A. Jakov - DG]osi} M. Dragan - VUro{evi} @. Milan - @Usiqanin J. Miodrag - DGFurunxi} A. Spomenka - DG

186


Hranueli P. Dragutin - VCvetkovi} D. Zoran - DGâvki} R. Ra{id - @êrani} K. Petar - Vêre~ina S. Branko - DGXopali} V. Slobodan - DG[ekularac S. Aleksandar - DG[o{ki} V. Komnen - V

1979. godina (139)Avramovi} Q. Ranko - VAkrama M. Adnan Ahmed - @An|elkovi} A. Lazar - DGAnti} I. Mirjana - VAntonijevi} M. Milan - IITAreìna J. Vladimir - DGArsi} M. Dragan - DGBabi} J. Nikola - DGBabi} U. Mirko - DGBajramovi} A. Jadranka - DGBala~kovi} Z. Irina - DGBarac J. Sofija - VBeqi} M. Paun - VBeri} @. Brani{a - DGBjelovi} D. Goran - DGBlagojevi} K. Mom~ilo - DGBoòvi} M. Miroslav - DGBoòvi} M. Slobodan - DGBoki} D. Gojko - DGBosanac N. Momir - DGBrankovi} B. @ikica - VBuli} Q. Branimir - DGBu}an S. Rizo - @Vaskov B. Branislav - DGVra~ar N. Veseqko - PTTVujanovi} B. Vojislav - DGVukadinovi} G. Zoran - DGVukadinovi} D. Jovan - VGolubovi} I. Petar - DGGrabunxija R. Petar - DGGrulovi} J. Miroslav - VDavidovi} S. Uro{ - DGDimitrijevi} B. Tomislav - DGDimitrijevi} V. Miodrag - @Drobwakovi} R. Branislav - DG\akonov G. Stevan - DG\uki} R. Aleksandar - DG\urkovi} B. Miroslav - DG@idi} I. Vladimir - IITZagorac G. \or|e - PTTZe~evi} M. Slobodan - IITZobenica D. Radovan - RPZori} A. @eqko - VIvaneà S. Qubomir - @

Ili} M. Batinica - DGIli}-Jovanovi} M. Mirjana - DGJak{i} B. Lazar - @Jan~ulovski I. Hristo - DGJovanovi} D. Vojkan - DGJovi} D. Ilko - RPJovi} S. Branko - DGKijametovi} S. Dragoqub - DGKneèvi} \. Jovo - IITKovi} P. Milan - DGKorolija N. Qubica - DGKostadinovi} S. Svetlana - DGKostre{evi} M. Luka - @Krstovi} N. Ranko - DGLazaneo M. Lovrenka - VLazarevi} @. Miodrag - VLazi} B. @ivorad - VLuki} N. Dragan - PTTMaksimovi} V. Zoran - DGMani} M. Milorad - IITMarkovi} B. Miodrag - VMarkovi} S. Zoran - PTTMarkovi} S. Ruìca - VMati} N. Milan - VMacura G. Du{an - PTTMilanovi} T. Dobrosav - VMilenkovi} M. Dragi{a - DGMilenkovi} M. Rajko - VMileti} P. Radisav - DGMiqkovi} D. Dragoqub - VMiodragovi} D. Aleksandar - VMitrovi} .̂ Zlatko - DGMihajlovi} D. Tomislav - DGNe{kovski N. Petar - DGNikolajevi} B. Milo{ - DGNikoli} @. Du{an - DGNikoli} I. Nikola - VNicovi} B. Peri{a - DGOtavnik L. Klas - DGPavi}evi} V. Milan - DGPavlovi} Q. Qiqana - @Padrov N. Tihomir - DGPani} \. Jovica - VPanteli} R. Marko - DGPaunovi} M. Aleksandar - DGPaunovi} M. Zorica - DGPetalinkar D. Zvonko - DGPetrovi} @. Radmilo - DGPe{terac M. Slobodan - DGPlav{i} J. Milan - DGPlanin~i} V. Dragan - DGPrelevi} M. Zoran - PTTPrica \. Mirjana - PTTPuzi} M. Neboj{a - V

Radanovi} M. Branislav - PTTRadenkovi} R. Vladimir - DGRadovanovi} R. Du{an - VRadomirovi} M. Vesna - VRankovi} M. Miodrag - DGRapaji} S. \uro - @Ratkovica M. \or|e - VRistanovi} L. Slobodan - VRistovi} M. Nikola - DGSavi} B. Milutin - DGSavi} R. Vladimir - DGSarajli} M. Slobodan - PTTSvilari} M. \or|e - IITSimiki} M. @arko - DGSpasojevi} \. Gradimir - DGStamenkovi} M. Du{an - DGStani} M. Dragana - DGStankovi} M. Qubica - VStankovi} R. Vitko - DGStankovi} S. Dragoqub - PTTStefanovi} A. Bogosav - VStojakovi} S. Neboj{a - @Stojanovi} D. Sr|an - VSudar M. Stevo - VShenkute Kebede - DGTasovac M. Velimir - IITTintor D. Zoran - DGTodorovi} B. Slavica - VToma{evi} P. Radmilo - VTrzin S. Slobodan - VTrifunov S. Momir - DGFakouri Fahran Ghassan - VFilipovi} M. Miodrag - DGHara D. Isidor - DGHarovi} B. Faruk - RPHaximuratovi} H. Rizah - DGHerceg \. Zoran - PTTHomen A. Zdravko - RPCveti} M. Slobodan - IIT[evku{i} L. Dragica - DG[ip~i} M. Krsto - DG

1980. godina (156)Avramovi} D. Petar - DGAlbaharevi} J. \or|e - IITArlov B. Du{an - DGAtanaskovi} B. Predrag - PTTAtanackovi} R. Qiqana - DGBabi} V. Ranko - DGBabi} V. Sre}ko - DGBai} M. Milan - DGBanovi} S. Goran - IITBesara J. Branislav - DGBijeli} M. Ratko - V

Boì} \. Nedeqkovi} - DGBorovi} R. Boò - PTTVeqkovi} @. Qubi{a - @Vrbani} M. Drago - DGVujnovi} J. Miodrag - VVujnovi} R. Mirjana - DGVujovi} S. Sini{a - VVukas N. Lazo - @Vuka{inovi} J. Miodrag - DGVukeli} M. Borislav - DGVuki}evi} D. Veselin - DGVukman [. Ivan - VVukmirovi} M. Slobodan - @Ga}e{a P. êdomir - PTTGa~i} M. Aleksandar - DGDavidovi} @. Ranko - DGDavidovi} S. Dragan - @Daki} M. Boro - @Damjanovi} M. Dragan - VDamwanovi} R. Tomislav - VDa{i} S. Dragan - DGDela{ T. Tomislav - VDobri} M. Mladen - DGDoj~inovi} D. Mali{a - DGDokmanovi} S. Nikola - @Draga{ S. Radovan - DGDragi~evi} D. Vlastimir - VDragomevi} S. Dragan - DGDràji} M. Predrag - @\uki} I. Dragan - DG\uri} M. Dragan - DG\urovi} D. Dejan - PTTErceg [. Zdenko - IIT@ivadinovi} M. Milan - IIT@ivkovi} B. Andrija - V@ivkovi} N. Zoran - V@igi} M. Brnko - PTTZdravkovi} V. Dragan - DGZec N. Miroslav - VIvanovi} M. Miodrag - VIli} B. Zoran - DGIli} @. Jelena - VIli} M. Ilija - DGJakimovski N. Peco - DGJakovqevi} N. Zoran - DGJandri} M. Dane - DGJovanovi} D. Radmilo - DGJovanovi} I. Milan - DGJovanovi} J. Miodrag - DGJovanovi} Q. Dragan - VJovanovi} M. Rajko - VJovanovi} S. Miodrag - VJovi~i} M. Zoran - DGKari} M. Qubi{a - DG

Katni} M. Milorad - DGKesi} N. Stevo - DGKlaji} M. Miodrag - VKobili} H. Ajdin - DGKova~evi} M. Miroslav - VKomnenovi} M. Komnen - DGKraguq M. Dragan - DGKrznovi} T. Vladimir - DGKruni} L. Radoslav - @Kure{evi} S. Stojan - DGLazarevi} N. Miodrag - PTTLepir R. Sneàna - PTTLon~arevi} B. Predrag - VMajor I. Ladislav - DGMalevi} D. Jovica - DGManojlovski J. Bor~e - DGMarinkovi} R. Branislav - PTTMaroti M. Vilko - DGMati} F. Anto - DGMila{inovi} S. Mirko - DGMili} V. Qubica - VMili}evi} D. Zoran - DGMilovanovi} @. Mihajlo - @Milovan~evi} R. Stevan - DGMilo{evi} P. Mira - PTTMilunov V. Milutin - VMilunov S. Vasilije - DGMitrovi} K. Milorad - IITMitrovi} M. Boro - DGMihajlovi} B. Vojislav - DGMladenovi} K. Boìdar - DGModo{an B. Jovanka - IITMom~ilovi} \. Dragan - VMuluneh A. Oli - VNikoli} N. Zoran - DGNovakovi} @. Vera - DGPavlovi} @. Milojko - DGPavlovi} R. Tihomir - VPajovi} V. Milan - DGPajovi} R. Slavoqub - DGPani} S. Nikica - DGPerduka A. Mihajlo - VPerovi} I. Bo{ko - PTTPetrovi} B. Srboqub - DGPetrovi} V. Slobodan - PTTPurhmajer M. Slavoqub - VRadivojevi} B. Radoje - PTTRadivojevi} @. Dragan - DGRadulovi} M. Dragoqub - DGRa|an P. Mi}a - DGRai~evi} R. Milo - VRajkovi} V. Slavko - VRajkovi} Q. Nikola - VRaj~i} @. Jovo - DGD

iplom

ira

ni i

n`

ewer

i s

aobr

a}aj

a

187


Rackovi} H. @arko - PTTRa{ovi} V. Vesna - VRisti} M. Nedeqko - VSavkovi} P. Simo - DGSimi} S. Zoran - IITSinixija M. Vladimir - DGSkerli} M. Rodoqub - DGSko~aji} M. Lazar - IITStanivukovi} J. Lazar - DGStar~evi} D. Milorad - VStojakovi} M. @eqko - PTTStojanovi} V. Vesna - VStojanovi} Q. Slobodan - PTTStojanovi} M. Dragan - DGStoji} P. Dragomir - PTTStoj~i} B. Qiqana - VStoj~i} D. Qubi{a - DGSuboti} G. Goran - DGSurla D. Zdravko - DGSu{a S. Neboj{a - VTodorovi} R. Radi{a - DGTodorovi} S. Mirjana - DGTrivkovi} M. Milija - @Trifunovi} P. Du{an - VUj~i} M. Josip - @Flego S. Dragutin - IITCvetkovi} A. Gradimir - IITCvetkovi} Q. @ivota - DGCvijanovi} P. Zoran - DGCeri} G. Du{an - DGCicovi} A. Dragan - DGâji} I. Idriz - @ûlajevi} P. Branislav - V[ipka P. Brabislav - V[uput G. Spomenka - DG[uti} I. Velimir - DGYouset Khalil Borno - DG

1981. godina (122)Agarski J. Andrej - PTTAleksi} Q. Borivoje - DGAnti} I. Qiqana - PTTAntonijevi} M. An|elka - IITBabi} M. Srboslav - DGBaàlac D. Rajica - DGBankovi} B. Nenad - DGBa{i} M. Mladen - DGBjelobrk D. Slavka - DGBogdanovi} M. Du{an - IITBogdanovi} S. Sowa - DGBojovi} D. Miroslav - IITBombol M. Kristi - DGBo{kovi} Z. Branislav - @Brajovi} D. Novak - V

Brkqa~ B. Mladen - VBukvi} B. Dejan - VVeskovi} M. Slavko - @Vlatkovi} P. Jovan - DGVra~ S. Mirko - VVujanovi} D. Mirko - PTTVujovi} R. Vesna - DGVukovi} J. Momir - @Gvozdenovi} S. Nenad - DGGrbi} @. Slavko - PTTGrubor M. Dmitar - @Danilovi} M. Branko - VDespotovi} V. Dragan - DGDiv~i} I. Milorad - DGDmitrovi} D. Stojan - VDragi} T. Predrag - DGDragovi} A. Miroslav - DGDrakuli} P. Milan - DG\ini} \. Vladimir - DG\or|evi} B. Slavoqub - DG\uki} B. Branislav - DG\uki} R. Zoran - DG\uri} V. Branislav - DG\uri} M. Milan - V\uri} P. Qiqana - DG@ivkovi} M. @ivko - DGIvanovi} R. Slavko - PTTIli} M. Vojislav - DGIli} R. Mladen - VIli} S. Slavka - PTTIqdica M. Ivica - DGJakovqevi} M. Aleksandar - DGJankovi} D. Miroslav - DGJovanovi} Q. Svetislav - DGJovanovi} M. Slavko - VJovanovi} P. Milivoje - DGJovanovi} .̂ Vera - DGJovi} D. Slavoqub - DGJuanin M. Miodrag - VKa~apor H. Faruk - DGKer~ov S. Katica - RPKomadina S. Zoran - DGKoxo D. Branislava - DGKrajnovi} M. Du{an - DGKrasojevi} R. Qubomir - @Krsti} B. Dragan - PTTKrupe` P. Zoran - VKuzmanov B. Miodrag - DGLipovac M. Stanimir - DGLu~i} D. Predrag - DGMagazin D. Ilija - DGMani} S. Mile - DGMarindolac M. Predrag - DGMarinkovi} M. Vlado - DG

Mari} S. Nada - VMarjanovi} J. Goran - PTTMarkovi} J. Mihailo - PTTMarkovi} M. Dragan - DGMartinovi} S. Zoran - DGMacura P. Nenad - DGMilakov \. Miodrag - VMili} N. Slavica - DGMilo{evi} J. Milo{ - @Miti} M. Vlastimir - VMitrovi} C. Zoran - DGMi}ovi} M. Du{an - IITMi{kovi} V. Qubisav - DGMr{a I. Nenad - IITNajman V. Predrag - VNikoli} D. Radisav - DGNikoli} M. Sr|an - DGOègovi} I. Stevan - VPavlovi} K. Miladin - DGPavlovi} M. Srboqub - DGPelivanovi} S. Milan - VPetrovi} S. Miroslav - VPlav{i} M. Jovo - DGPopara @. Qiqana - DGPopov P. Jovanka - IITPopovi} \. Tihomir - DGRadmilovi} [. Miodrag - DGRadojevi} O. Miroqub - PTTRai~i} M. Goran - DGRaki} @. Aleksandar - PTTRackov N. Aleksandar - VRebi} M. Dragan - VReqi} B. Du{an - VSijer~i} F. Mirzo - DGSmailhoxi} R. Akif - DGSomborac \. Miodrag - DGStojanovi} A. Zoran - DGStojanovi} V. Zoran - DGStojanovi} M. Vojislav - IITStojkov T. Bogdan - DGStojkovi} N. @ivota - DGTanasijevi} M. Predrag - PTTTraki} D. Aleksandar - PTTTrifunovi} B. \or|e - IITTrifunovi} M. Mirko - DGTurba M. Miroslav - RP]uzulan M. Danilo - VHini} A. Miroslav - VCvijeti} P. Miroqub - DGCrqen F. Dragan - @âbarkapa R. Milenko - DG[indi} M. Dragoqub - DG[undovi} M. Slobodan - DG

1982. godina (151)Adamovi} V. Slobodan - DGAlvaxin @. Vasa - DGAnti} V. Miodrag - VAran|elovi} B. Qiqana - VBeo~anin M. Miroqub - DGBlagojevi} V. Svetislav - DGBoji} .̂ \or|e - PTTBrankovi} A. Sakib - DGBuzaxi} M. Vojislav - DGBundalo N. Zoran - @Vasiqevi} P. Vladimir - @Vlatkovi} P. Miodrag - DGVrawkovi} D. Nedeqko - PTTVukoji~i} V. Miodrag - DGVu~i} P. Rajko - DGGak S. Miroslav - IITGligovi} @. Vera - IITGordi} R. Qubi{a - IITGrubor S. Petar - @Damjanovi} D. Vojislav - PTTDamjanovi} M. Milan - VDeki} D. Slobodan - DGDelevi} D. Ivan - DGDeli} N. Zoran - RPDivkovi} R. Mato - DGDiv~i} S. Nenad - @Dmitrovi} N. Du{an - PTTDundi} S. Vuka{in - IITDutina V. Slobodanka - V\ani} M. Stipan - DG\edovi} M. Du{an - IIT\uki} L. Radovan - V@ivani} M. Miroslav - @@ivanovi} S. Milan - DG@i{kovi} S. Branislav - V@uni} D. Ikan - PTTZekir A. Nevzat - DGZlatkovi} I. Darko - IITIvanovi} V. Slavko - DGIvkovi} M. Du{an - DGJankovi} R. Milan - DGJevti} M. Qubomir - DGJezdimirovi} M. Milenko - DGJelesi} D. Milka - VJeremi} M. Radomir - DGJerinki} I. Dragan - IITJovanov M. Vesna - RPJovanovi} D. Predrag - VJovanovi} K. @ivadin - DGJovanovi} .̂ Slavica - RPJovi~i} R. Jovica - VJoki} M. Bogdan - VJusupovi} [. Avdo - DG

Kecman B. Nenad - @Kqaji} J. Dragan - @Kqaji} M. Zoran - PTTKova~evi} T. Zlatko - DGKokir P. Nada - @Koki} M. Du{an - PTTKosti} M. Zoran - VKoxo M. Milutin - IITKriànovi} M. Ivan - DGKruni} P. Novica - DGLa|evac D. Mirjana - IITLazarevi} @. Neboj{a - IITLazi} B. Budimir - RPLemai} M. Branko - IITLi~ina Q. Mihajlo - DGMalixan V. Vukoman - @Mangoti} M. Marin - DGMarin S. Lazar - DGMari~i} S. Branislav - IITMarkovi} B. Sla|ana - VMarkovi} V. Borivoje - DGMarkovi} Q. Dragan - IITMarkovi} S. Sini{a - IITMarkovi} T. \or|e - VMilanko M. Maja - VMila{inovi} S. Branko - DGMilenkovi} J. Dragan - DGMilovanovi} @. Jovan - PTTMilo{evi} R. Rado{ - IITMiti} J. Bogoqub - DGMitrovi} Q. Slavoqub - DGMitrovi} R. @arko - DGNajdanovi} J. Miomir - DGNedeqkovi} B. Qubomir - @Nenadi} M. Nenad - PTTNe{ovi} D. Sneàna - DGNikoli} B. Aleksandar - IITNinkovi} @. Miroslav - DGObradovi} J. Pavle - DGOpa~i} Z. Zoran - IITOsmanbegovi} M. Rasim - DGOsmanovi} S. Emin - DGOsoba J. Miroslav - DGPavi} P. Qubi{a - VPavi}evi} V. Borislav - @Pavkov A. Branislav - PTTPavlovi} U. Miladin - DGPerovi} M. Du{an - DGPetrov S. Qubi{a - DGPetrovi} B. Vekomir - VPetrovi} L. Milivoje - DGPetrovi} M. Petar - DGPetrovi} R. Qubomir - DGPopadi} D. Nenad - DG

188


Popovi} O. Simo - DGPra{talo M. Nada - DGProti} M Vladan - DGRadovanovi} P. Aleksandra - @Radojevi} J. Zoran - DGRadosavqevi} F. @arko - PTTRajkovi} V. Rajko - DGRako~evi} S. Neboj{a - @Ra~i} S. Lela - @Ra{i} V. Qiqana - @Risti} @. Boìdar - VSavi} P. Milan - DGSamarxija R. Jovan - DGSesardi} D. Nik{a - IITSimi} S. Cvijetin - DGSimonovi} D. Jovan - DGSkender B. Slavoqub - DGSmrekar J. Joè - DGSovin V. Vladimir - VSpremi} M. Zoran - PTTStevi} V. @arko - IITStjepanovi} V. Marko - IITStoisavqevi} M. Drago - VStojanovi} R. Vesna - PTTTadi} B. Bratislav - DGTalevski A. Dmitar - DGTanaskovi} V. Nata - DGTerzi} @. Miladin - DGTomani} D. Miroslav - DGTomi} V. Dejan - @To{i} B. Slavica - VTrajkovi} S. Miodrag - DG]iri} S. Miroslav - @Ukropina B. \uro - PTTHajdarpa{i} M. Esad - DGHaxibo{kovi} A. Aleksandar - VHutkaji M. Mihajlo - @Cvjetkovi} R. Neboj{a - @îzmi} J. Ivan - DGôli} H. Halil - DGôrali} H. Zuhdija - DG[qivan~anin D. Smiqana - PTT[}eki} M. Vera - @[umarac S. Dragan - DG

1983. godina (128)Al Massri R. Ibrahim - DGAleksi} D. Miroqub - PTTAleksi} M. Stevan - RPAntoni} M. Milan - PTTBabi} Q. Veroqub - DGBani}evi} [. Jovan - RPBatinica I. Bobo - DGBogdanovi} M. Aleksandar - IIT

Boòvi} M. êdomir - PTTBoreli M. \or|e - RPBo{kovi} M. Dragan - DGBradi} R. Branimir - DGBukov{~ak N. Milan - DGVeqanovi} M. Tawa - PTTVujanovi} M. Du{ko - DGVuja~i} J. Dimitrije - PTTVukovi} V. Dragoqub - DGGaji} M. Radi{a - DGGrbi} J. Branko - DGGrbi} S. Steva - DGDebnikov A. Trajko - @Dikovi} M. Bo{ko - DGDimitrijevi} R. Vlada - DGDodi} D. Aleksandar - VDraga~evi} M. Vladan - RPDragojlovi} G. Dragomir - DG\or|evi} P. Vojkan - DG\ur|anovi} @. Vladica - @@ivanovi} \. Vojislav - DG@ivanovi} R. Radica - PTT@ivkovi} R. Milovan - DGZe~evi} D. Goran - IITZlati} H. Vladimir - DGZogovi} .̂ Dragoslav - VIvanovi} M. Milivoje - VIvanovi} M. Predrag - VIvezi} M. Dragan - DGIgwatovi} M. Nenad - DGIli} Q. Dragan - DGIsabegovi} A. Mustafa - DGJani~i} M. Toma - PTTJankovi} S. Pane - VJevti} M. Milomir - PTTJelenkovi} S. Dragica - IITJovanovi} B. An|elko - PTTJovanovi} N. Dejan - DGJovanovi} S. Milo{ - @Kandi} D. @arko - VKantar S. Stanko - RPKova~evi} M. Vladan - @Kova~evi} R. Lazar - RPKopi} H. Asim - DGKosti} S. Dragan - DGKrasojevi} Q. Vladimir - IITKrivokapi} S. Predrag - DGKrpina P. Sneàna - VLazarevi} M. Danko - DGLazarevi} M. Zoran - PTTMandi} M. Zoran - DGMartini} J. Ivica - DGMasle{a D. Boìdar - DGMedi} P. Milan - DG

Mijailovi} D. Mom~ilo - DGMilankovi} @. Zoran - PTTMilivojevi} V. Slavica - IITMilovanovi} M. Neboj{a - DGMilojevi} D. Radenko - VMilosavqevi} @. Gradimir - DGMilosavqevi} M. Mihajlo - DGMilosavqevi} S. Mirko - VMingovski N. Dimitrije - PTTMirkovi} M. Dejan - IITMitrovi} P. Mirjana - DGMihajlovi} S. Petar - DGNedeqkov M. Dragan - DGNedi} D. Dragi{a - IITNikolovski B. Mir~e - DGNik{i} N. Milorad - DGNonkovi} V. Ranko - @Obradovi} Q. Zoran - DGObradovi} P. Slobodan - IITOgwenovi} N. Zoran - RPPavlovi} V. Milan - PTTPapi} A. @eqko - VPaunovi} M. Dragan - DGPa{ali} S. Qubo - @Pa{tar M. Svetlana - VPele J. Boìca - VPetkovi} R. Du{ica - PTTPetrovi} B. Slavoqub - @Petrovi} G. Dragoqub - DGPetrovi} D. Zorica - DGPetrovi} Q. Vladeta - PTTPetrovi} M. Dragi{a - PTTPono{ P. Radomir - DGPorubovi} L. Olivera - VPuhalovi} L. Pero - RPPucarevi} @. Dragan - DGRadev S. Simeon - @Radovanovi} D. An|elija - VRaki} B. Dragan - DGRakowac D. Biqana - PTTRami} D. Luka - DGRan|elovi} I. Dragan - PTTRogi} M. Zoran - DGRodi} S. Milenko - RPRuì} M. Zoran - DGSavi} M. Slobodan - DGSavi}evi} Q. Tomislav - DGSkokin D. Olga - IITSomborski J. @ika - @Spai} G. Nedeqko - DGStankovi} B. Slobodan - DGStefanovi} M. Radivoje - IITStefanovi} R. Bratislav - @Stojkovi} R. Uro{ - RP

Sto{kovi} @. Milomir - VTasi} A. Novica - DGToma{ev B. Neboj{a - VTomi} P. Milorad - DGTrailov V. Dragan - DGTrifunovi} R. Dragan - DG]ulibrk S. Milan - DGFilipovi} R. Dragan - DGHajdi} P. Gordana - RP^voro V. Goran - DG[ari} I. Tomo - PTT[kari} M. Dragica - DG

1984. godina (90)Babi} D. Miodrag - DGBabi} M. Dragan - IITBjeqac I. Dragoqub - DGBuji} G. Goran - DGBukatarevi} V. Dragan - RPVeskovi} M. Mileta - @Vidovi} B. Milorad - IITVojinovi} M. Qubomir - DGVukovi} M. Vladan - RPGagovi} D. @eqko - DGGali} S. Miroslav - DGGudalovi} M. Drago - DGDabi} N. Tomislav - DGDakovi} \. Neboj{a - PTTDamjanovi} B. Mitar - DGDamjanovi} G. Milan - IITDimitrijevi} D. @arko - DGDoder @. Vojislav - DGDu~i} M. Esad - IIT\or|evi} N. Branko - DG\ukanovi} D. @eqko - DG@ivkovi} N. Du{an - DGZoran V. Branislav - VIvanovi} B. Dragoqub - DGIvanovi} V. Zore - RPIvkovi} V. Dragomir - DGJakovqevi} J. Milan - DGJapunxi} D. Zoran - IITJevti} @. Miroslav - PTTJovanovi} R. Slobodan - PTTKadak J. Maja - VKarovi} M. Dragan - DGKedi} S. Mirela - VKosti} Q. Neboj{a - IITKosti} M. Du{ko - PTTLazarevi} M. Dragan - PTTLeàji} M. Milan - VLipovac P. Krsto - DGLuki} @. Vesna - DGQubi} D. Qubi{a - DG

Qubi~i} S. Du{ko - VMaksimovi} D. Zoran - VMali H. Vilmo{ - RPMali{i} M. Darko - DGMari~i} S. Zoran - DGMarkovi} M. Svetlana - VMarkovi} S. Zoran - IITMa{i} @. Dragan - VMehi} N. Nihad - DGMilenkovi} R. Qubi{a - DGMileti} A. Branimir - DGMilov~evi} N. Neboj{a - PTTMiqenovi} J. Mili} - RPMitrovi} R. Branislav - IITMi{kovi} \. @eqko - DGMoh'd Mousa Ata Abdel-Karim - PTTNestorovi} R. Miodrag - DGNovakovi} D. Dragoqub - IITPavlov S. Bratislav - PTTPavlovi} O. Zoran - PTTPetrovi} M. Boro - DGPetrovi} M. Radoje - DGPetrovi} S. Stevo - DGPlesni~ar I. Ivan - @Radovanovi} R. Milo - VRadoi~i} S. Qiqana - PTTRadojkovi} M. Zoran - RPRadulovi} S. Branislav - DGRai~evi} N. Gorica - VRisti} M. @ivorad - DGRisti} N. Milo{ - PTTRobuq K. Marijana - VRuì} D. Darko - DGSiv~ev S. @arko - VSimi} B. Jovan - DGSpaji} Z. Radovan - PTTStoimirovi} S. Miroslav - DGStojkovi} B. Miodrag - IITStojkovi} V. Goran - VTanaskovi} J. Svetozar - DGTomi} V. Du{an - VTrbojevi} I. Milenko - DGTrifunovi} S. Bo{ko - VTubi} J. Vladan - DG]uji} B. @eqko - DGCvetojevi} R. Mihailo - IITCrnogorac J. Nikola - PTTâxi} N. Du{ko - DGîki} A. Smajo - DG[o{i} @. Slobodan - DG

1985. godina (96)An|elkovi} V. Branko - DGArsenijevi} M. Milan - PTTD

iplom

ira

ni i

n`

ewer

i s

aobr

a}aj

a

189


Babi} V. Radovan - RPBabi} \. Zoran - DGBajovi} R. Zoran - DGBogdanovi} M. Predrag - RPBoì} R. Zoran - DGBojovi} J. Neboj{a - @Budisavqevi} N. Du{anka - PTTBusarac R. Milan - PTTVasiqevi} R. Dragan - DGVeqkovi} J. Neda - @Veqkovi} S. Predrag - RPVujovi} @. Milan - @Vukadinovi} S. Katarina - RPVukasovi} J. Vesna - @Vuka{inovi} Q. Qubinka - PTTVukobrat D. Stevozar - IITVukobrat R. Ranko - @Vukojevi} M. Zorica - DGGavri} R. Gazimir - DGGvozdenovi} R. Aleksandra - IITGogi} M. Predrag - DGGolubovi} D. Sr|an - @Goti} @. Zoran - @Despotovi} V. Radoslav - VDimitrijevi} P. Zoran - DG\or|evi} R. Goran - DG\ur|evi} B. Dragan - IITErceg D. Jadranka - VIvanovi} R. Zdravko - PTTJankovi} D. Predrag - @Jankovi} M. Zoran - DGJarakovi} M. Zoran - PTTJovin M. @elidrag - DGJovi} D. Vladeta - DGJorga}evi} M. Dragan - IITJuanin M. Miodrag - DGKarli~i} P. Dragan - VKecman D. Dragan - VKlipa M. Vitomir - DGKova~ B. Bo{ko - DGKosti} M. Aleksandar - DGKrxavac M. Zoran - DGLazi} M. Zoran - PTTLi~ina M. Zoran - DGLon~ar B. Radivoj - VMarinkovi} J. Slobodan - DGMarjanovi} S. Zoran - VMarkovi} J. Gordana - PTTMedakovi} G. Rade - PTTMilanovi} J. Slobodan - IITMili}evi} @. Dragan - DGMilo{evi} I. Dragan - DGMilo{evi} T. Sowa - PTTMirkovi} M. Milan - IIT

Mirkovi} R. Neboj{a - DGMi{i} N. Hranislav - IITNiki} B. Milorad - IITNikoli} J. Predrag - DGNikoli} M. Neboj{a - PTTNikoli} S. Zoran - PTTPavlovi} D. Ana - PTTPavlovi} S. Ilija - DGPajevi} G. Miladin - DGPeri} D. Mira - DGPetrovi} M. Gradimir - DGPopovi} S. Milan - @Pru{evi} S. Vedad - DGRadovi} D. Milan - IITRadowi} V. Mladenko - IITRako~evi} V. Vlada - DGRahmani \. Zoran - PTTRisojevi} A. Mioqub - VRuì} B. Zoran - PTTSekuli} K. Predrag - VSelakovi} P. Miqko - @Sibinovski V. Vuka{in - DGSpasovi} N. Lazar - DGStajin M. Slobodan - DGStamatovski S. Mirko - @Stani} M. Dragan - @Stankovi} A. Sa{a - @Stepanovi} P. Qubomir - DGStepanovi} R. Aleksandar - DGStijepovi} V. Zvonko - VStojadinovi} V. Dragan - @Stolica P. Jasmina - @Taji} N. Zoran - IITTa{i} S. Gradimir - DGTerzi} S. Jasminka - DGTintor N. Radovan - DGTrivunac S. Aleksandar - @Tuni} J. Mom~ilo - @Filipovi} M. Milutin - IITCrnadak B. Mirjana - PTT

1986. godina (95)Aleksi} V. Vladan - PTTAtanaskovi} R. Predrag - @Babi} J. \or|e - PTTBawac M. Mom~ilo - IITBlagojevi} Z. Sr|an - PTTBogdanovi} D. Milenko - IITBogdanovi} D. Filip - DGBojani} P. Qubomir - IITBulovi} L. @eqko - @Vari}ak M. Vladimir - IITVukovi} M. Milan - @Gavrani} M. Neboj{a - DG

Golubovi} V. Radoslav - DGGrbi} V. Biqana - PTTGrn~arski M. Miroslav - RPDautovi} H. Nexad - DGDeni} I. Milenko - PTTDizdarevi} A. Muhedin - DGDimitrijevi} M. Zorica - PTTDimitrijevi} M. Milovan - IITDini} M. Dragi{a - DGDragosavac S. Du{an - PTTDrakuli} M. Nedeqko - DG\enisijevi} M. Du{ko - DG\iki} D. Vladimir - DG\uki} D. Radomir - @Zdravkovi} @. Qubi{a - IITInajetovi} X. Valentina - PTTJani}ijevi} R. Predrag - PTTJelisav~i} J. Mom~ilo - PTTJon~i} A. Zoran - DGKova~evi} V. Nikola - PTTKonstantinovi} R. Sneàna - @Ko~i} M. Bori{a - VKo{anin M. Slobodan - DGKresovi} \. \or|e - VKrsti} T. Miroslav - DGLacmanovi} D. Radenko - DGLeàji} N. Slobodan - DGLeki} M. Du{ko - VLekovi} A. Marina - @Lopi~i} B. Nikola - IITLu~i} D. Milena - DGMaksimovi} @. Vladan - DGMarkovi} @. Slavka - DGMarkovi} Z. Dragan - DGMarkovi} R. Zoran - PTTMijailovi} T. Stanimir - PTTMiji} N. Dragoslav - DGMiladinovi} S. Dragan - @Milanov B. Dragi{a - DGMilo{evi} S. Milutin - @Milutinovi} D. Branislav - DGMilutinovi} R. Borislav - IITMiti} S. Zoran - IITMihajlovi} L. Petra - IITMi{i} T. Jugoslav - DGNenadovi} @. Sre}ko - PTTNestorovi} V. Dragan - VNestorovi} M. Mirko - DGOrli} M. Slavica - PTTPerzi} D. Neboj{a - VPetrovi} M. Miodrag - @Poleksi} M. Mir~eta - DGPopovi} V. Jak{a - DGRadivojevi} M. Vujica - DG

Radivojevi} M. Gordana - IITRadovanovi} O. Milomir - IITRadovi} B. Vladimir - @Radoi~i} M. Bojana - RPRajo~i} Z. Dragan - PTTRov~anin M. Qubi{a - DGSimonovi} @. Nata{a - @Sindik S. Danijela - PTTSredanovi} V. Zoran - DGStameni} @. Predrag - DGStankovi} M. Gradimir - DGStankovi} S. @arko - DGStepanov B. Milovan - RPStefanovi} D. Vladan - @Stojanovi} V. Jovica - DGStoj~i} R. @ivota - DGSto{i} B. Miroslav - PTTSto{i} V. Biqana - PTTTomi} R. Zoran - IITTopalovi} M. Goran - DGTrifunovi} P. Slobodan - DG]iri} D. Ivan - RP]irkovi} O. Radomir - PTTHaxi} M. Hasib - DGHohla~ov S. \or|e - VHuber M. Miodrag - @ûlkov A. Vladimir - @[iqkovi} M. Obren - DG[o{i} P. An|elka - IIT

1987. godina (90)Avramovi} P. Slobodan - DGAksentijevi} \. Sa{a - RPAndri} M. Mirjana - DGArizanovi} K. Petar - PTTA{}eri} R. Vehbija - DGBabi} D. Nenad - @Baki} M. Dragan - IITBambi} I. Ivan - RPBjelan I. Nikola - @Boì} J. Milan - DGBoì} C. @ivorad - DGBoòvi} M. Gordana - PTTBojani} J. Milinko - @Bo{kovi} V. Dragana - @Vasi} V. Slavica - DGVeskovi} M. Aleksandar - IITVilimonovi} B. Goran - IITVojisavqevi} S. Slobodan - PTTVoronin A. Vladimir - @Vukadinovi} S. Nata{a - RPVukobratovi} N. Veqko - DGVukovi} S. Milivoje - @Guzijan R. Sweàna - PTT

Dolova~ki B. Branislav - IITDomanovi} B. Branko - IITDragi} S. Vaso - DG\eki} M. Neboj{a - PTT\uranovi} R. Zoran - DG\uri~i} M. Ratko - @@ivkovi} V. Sr|a - V@ivkovi} \. @ivan - IIT@ivkovi} M. Nena - @@ivkovi} S. Branislav - DG@ivoti} B. Maja - PTTZori} B. Nenad - VJankovi} M. Milovan - @Jawi} V. Jasmina - IITJawo{ D. @eqko - DGJevti} M. Slavoqub - IITJovi}evi} R. Zdravko - VKa~kin \. Zoran - @Kilibarda J. Milorad - IITKova~evi} M. Slobodan - @Koruga B. Sr|an - IITLaki} J. Du{ko - IITLalovi} M. Borisav - DGMamuzi} S. \or|e - VMarkov Z. Sini{a - DGMarkovi} @. Zoran - PTTMilinkovi} J. Branislav - DGMili} @. Jovan - DGMili} T. Zoran - DGMilojevi} R. Slavica - IITMiloradovi} S. Branko - IITMiloradovi} S. Miroslav - DGMiqkovi} V. Miroqub - @Miqkovi} \. Nenad - VMirosavqevi} S. Momir - DGMiti} V. Branislav - IITMihailovi} J. Nada - PTTMihajlovi} S. Vlatko - PTTMladenovi} M. Du{an - DGNik~evi} S. Predrag - IITObrenov L. Sneàna - PTTPantovi} D. Milivoje - IITPetrovi} D. Zoran - IITPetrovi} M. @ivorad - DGPetrovi} S. Qiqana - PTTPe{i} V. Miroslav - IITPop-Lazi} D. Jelica - @Premovi} A. Sla|ana - PTTRadinovi} P. @elimir - IITRadovanovi} R. Vesna - DGRankovi} V. Branislav - PTTReqi} V. Dragan - DGRosi} Q. Dubravko - IITSkenxi} S. Qiqana - RP

190


Sovrovi} D. Velibor - DGSpasi} T. Milo{ - IITStankov S. Jasminka - VStevanovi} S. Milorad - PTTTasi} S. Miodrag - IITTrifunovi} J. Du{ko - @]osi} V. Dobrica - IITêrni} D. Dejan - DG[kaqak V. Stanko - DG[oqaga \. Stevo - RP[o{evi} M. Mirko - DG[underi} D. Radojka - @[u{ilovi} D. Jovan - V

1988. godina (66)Aleksi} @. Goran - IITArsenovi} M. Darko - PTTAteqevi} .̂ Radomir - IITBa{a N. Jadranka - PTTBelobr|anin M. Jasmina - PTTBogovac N. Milo{ - PTTBogojevi} M. Aleksa - @Boì} S. Racko - IITBoi} M. Mirjana - IITBoji~i} D. Vojica - DGVeli~kovi} R. Tatomir - @Vojvodi} D. Du{ko - RPVojinovi} R. Milan - IITVuji~i} B. Tijana - VVujovi} V. Aleksandar - RPGrujovi} M. Radivoje - DGDin~i} R. Zoran - @\ukanovi} G. Ivan - IIT\urovi} @. Slobodan - PTTZori} \. Dejan - VZoroski S. Sa{a - @Jevremovi} D. Slobodan - PTTJe~menica M. Vesna - IITJovi} N. Kirilo - DGJov~i} N. Stanislav - DGJoksi} S. Miroslav - PTTKali~anin P. Goran - @Kamenov V. Katka - PTTKova~evi} J. Biqana - DGKoprivica K. Rajko - @Koren I. Ivica - IITKu}inar M. Marinko - RPMansour Aziz Jamal Abdel - PTTMari} D. Radovan - PTTMarkovi} J. Pavle - RPMarkovi} M. Milorad - PTTMedar M. Olivera - DGMilanovi} O. Vitomir - DGMila{inovi} P. Nenad - PTT

Mili}evi} M. Jelica - PTTMladenovi} B. Zoran - RPNedeqkovi} M. Sini{a - PTTNedi} S. Adrijana - IITNikoli} M. Mirka - DGPavlovi} P. Biqana - PTTPraì} S. Vojin - PTTRadovi} B. Branko - @Radovi} V. @arko - RPRadulovi} V. Olivera - DGRajkovi} G. Branko - @Rako~evi} I. Slobodan - DGRa{tegorac M. Ilija - PTTSibin~i} J. Jasminka - @Simovi} M. Radoslav - IITSpaji} N. Mirko - DGStefanovi} M. Miomir - VSuba{i} \. Drago - DGTi{ma N. Zoran - @Trajkovi} M. Naser - IITTrkuqa N. Sini{a - @Trnini} M. Danko - @]iri} O. Dragan - DG]orovi} B. Jovan - PTTHasanagi} D. Miroslav - DGôli} M. Jasminka - @[keqo A. Zlatko - IIT

1989. godina (62)Ameen Ali Wasfi - DGBala} D. Neboj{a - VBa{~arevi} M. Miodrag - @Beli} M. Dragan - DGBoòvi} V. Milovan - VBo{kovi} T. Goluban - IITBukilica N. Tripo - DGVelimirovi} M. Svetislav - DGVidanovi} S. Predrag - DGVuka{inovi} R. Ratko - IITVu~eti} S. Lewinka - VGojkovi} D. Dragana - VGruji} V. Dragan - @Drago{an D. Zlatomir - DGDraòvi} S. Goran - IIT@uwi} M. Bogdan - DGZaki} A. Slavoqub - IITZori} S. Savo - VIli} S. Aleksandar - @Jevti} @. Miroqub - @Jeki} P. Milan - @Jela~i} R. Bo{ko - RPJeremi} D. Dimitrije - @Jovanovi} B. Qiqana - VJovanovi} J. Milo{ - DG

Jovanovi} M. Vesna - DGKaroq N. Nevenka - PTTKoji} M. Lazar - @Kordi} M. Biqana - DGKresovi} J. Nikica - IITLazjanin S. @ivko - VLazovi} N. Mirjana - DGLambeta B. Dragan - IITMarkovi} B. Mi{o - @Markovi} H. Zorica - @Milanovi} B. Slavoqub - @Milinkovi} M. @ivojin - @Mili} S. Svetislav - PTTMilutinovi} S. Goran - @Mihajlovi} L. Darina - PTTNataro{ L. Dragan - DGNe{kovi} T. Sneàna - PTTNikoli} V. Sr|an - IITNikoli~i} S. Svetlana - IITPavi}evi} B. Milan - IITPetrovi} S. Predrag - IITPoji} T. Olgica - IITPoluga Q. Zorica - VRaji} R. Aleksandar - IITRangelov B. Milko - DGRusimovi} V. Mom~ilo - PTTSavi}evi} A. Vladan - PTTStankovi} D. Jasna - DGStanojevi} M. Miodrag - @Stevanovi} V. Zoran - @Stojanovi} J. Ranko - DGTasi} M. Dragan - RPTopalovi} P. Dragan - @]iri} M. Goran - IITCvetkovi} M. Predrag - Vûrkoski E. Risto - @[ubarevi} .̂ Mirjana - RP

1990. godina (67)Alavawa M. Slobodan - IITAleksi} S. Mile - @Arsi} D. Mirjana - DGAyad Moh'Dissa Jaber - IITBeqin S. Vera - @Brankovi} R. Biqana - PTTBuwevac D. Radmila - @Vasi} M. Vladan - PTTVujovi} D. Slobodan - DGVuleti} M. Oglica - @Gajovi} M. Vladimir - IITGrdovi} P. Nenad - PTTDahmach S. Samer - IITDimi} M. Srboqub - PTTDragin M. Aleksandra - RP

\uki} V. Radojka - PTTIvanovi} D. Rade - DGIvanovi} K. Jasmina - @Ili} B. Aleksandar - @Ili} D. Goran - IITJovanovi} A. Vasilija - PTTJovi~i} M. Goran - VKamenov V. Fe|a - @Kari} H. Osman - PTTKrajinovi} S. Milan - DGKusurovi} M. Ankica - PTTLije{evi} N. Milorad - IITMari~i} R. Neboj{a - @Matovi} B. Ivanka - DGMileti} B. Slavoqub - PTTMili}evi} M. Dragan - DGMilutinovi} S. Dimitrije - @Milutinovi} S. Svetislav - @Mitrovi} R. Jasmina - @Mladenovi} V. Nenad - IITMosi} S. Zoran - DGMrvi} @. Dana - PTTNabil A. Abdul Hamid - VNikolaidis P. Aleksandar - @Novakovi} M. Milan - IITNovi~i} S. Mirjana - PTTNojki} A. Ran|el - PTTObradovi} M. Milivoje - PTTOgwenovi} \. Du{an - DGPantovi} V. Veselin - RPPejovi} L. Branimir - DGPredolac G. Qiqana - PTTRadivojevi} D. Zoran - @Rakas M. Jasenka - VRaki} Q. Dragan - @Saxakovi} D. Vladimir - @Simon~evi} M. Milena - PTTSmaili H. Safet - DGSpasi} P. Stevan - PTTStamenov R. Sneàna - PTTStani} R. Dragan - IITStankov S. Nikola - VStar~evi} M. Darko - @Stojakovi} M. Dragana - DGStojanovi} M. Ana - PTTStoji}evi} B. Slobodan - DGStojkovi} @. Slavoqub - DGTa{i} U. êdomir - @Truji} R. Gordana - PTTUzelac M. Marinko - PTTU{ev A. Toni - @[ajn I. Danijel - V

1991. godina (73)Aparaschivei Mirela-Liana - DGBabi} S. Stevo - DGBogdanovi} V. Du{ko - VBrakovi} T. Dragoqub - PTTBugarinovi} M. Mirjana - @Vasiqevi} Q. Spasoje - DGVeqovi} M. Gojko - PTTVulovi} M. Sr|an - DGGici} B. Fikret - DGGrani} J. Jadranka - PTTGute{a \. Tatjana - PTTDevi} L. Dejan - VDonevski S. Bosiqko - DG\or|evi} B. Ivan - IIT\uri~anin R. Dejan - @Zimianitis H. Efthimios - VIvanovi} T. @eqko - IITIli} V. Velibor - VIssa H. Hani - PTTJanojli} D. Miroslav - PTTJovani} R. Biqana - PTTKali} \. Milica - VKovanxi} M. Zorica - VKo{ari} R. Du{ica - IITKrsti} B. Miomir - PTTKu{i} V. Danka - DGQumovi} D. Marinko - IITQumovi} M. Dragana - IITMaksimovi} @. Milan - @Maqkovi} C. Mirko - DGMarinkovi} S. Slavica - PTTMari} V. Goran - IITMarkovi} I. Vesna - VMarkovi} M. Budimir - @Mahni} A. Edvard - PTTMilovanovi} M. Gorica - PTTMilovi} V. Dejana - IITMilojkovi} M. Vesna - @Mitrovi} R. @aklina - IITMihajlovi} M. Aleksandar - PTTNe{ovi} T. Dragan - IITNikoli} K. Goran - DGNikoli} M. Milan - IITNikoli} R. Mileta - @Nik~evi} Q. Krsto - @Oberkneèv J. Sa{a - VPavkovi} \. Goran - PTTPavlovi} M. Vladimir - VPavlovi} S. Milijana - @Panteli} @. Predrag - PTTPejovi} V. \or|ije - IITPetru{i} D. Sneàna - PTTPopovi} R. Mileta - VD

iplom

ira

ni i

n`

ewer

i s

aobr

a}aj

a

191


Raki} B. Slobodan - VRosi} \. Slobodan - @Ruqevi} T. Gorica - PTTSeif A. Wajih - IITSimi} S. Branislav - PTTSkrbin{ek \. Darko - RPStamenkovi} V. Nenad - @Stankovi} B. Jovan - DGStevanovi} M. Pera - PTTStevanovi} M. Slobodanka - @Stojanovski S. Goran - VSuboti} R. Petar - DGTasi} V. Vladimir - IITTerzi} @. Zoran - @Tuntev N. Tomislav - V]iri} B. Dragana - @]ihovi} M. Dragoslav - @[aki} B. Nenad - V[epi} B. Violeta - PTT[uqagi} T. Miroslav - DG

1992. godina (70)Andreji} M. Bojana - PTTAnteqevi} M. Sowa - @Barjaktarevi} C. Ivana - @Boban B. Svetlana - @Bojovi} K. Jelena - VBrajkovi} B. Biqana - PTTBrkovi} [. Gordana - IITBudrak M. Zvonko - @Vitezovi} V. Miroqub - @Vo{ti} V. Rade - @Vuk{a P. Mom~ilo - @Gatari} I. Blaè - @Giqan K. Gordana - IITGopi} M. Branislav - DGDespotovi} M. Slavica - VDimitrov I. Gordana - @Dobrijevi} M. @ivojin - DGDobri} M. Goran - DGDoki} M. Miloje - IITDolàn Q. Tatjana - V\or|evi} T. Qiqana - PTT\uri} R. Radenko - @\urovi} D. Danijela - @@aja B. Ana - PTT@arkovi} S. Milan - DGZaki} A. Dragomir - @Zipalovi} P. Violeta - IITIli} Q. Slavica - PTTJakovqevi} D. Violeta - IITJakovqevi} S. Miloje - IITJankovi} M. Goran - PTTJevti} S. Stevan - IIT

Joki} R. Lidija - @Karahalios A. Grigorios - @Kova~evi} P. Qiqana - DGKozomora O. Svetozar - DGKonstantinovi} D. Radoslav - DGKraus A. Tamara - IITLuki} M. Nade`da - @Lu~i} M. Panta - VMandi} .̂ Slobodan - @Markovi} @. Dragoje - VMedojevi} Q. Radovan - DGMileti} M. Branko - DGMiqanovi~ @. Borislav - DGMirjani} N. Jelena - @Mitrovi} B. Mi}a - PTTMihajlovi} D. Nata{a - VMladenovski S. Dragi - @Na| E. Tomislav - DGNestl I. Sneàna - RPNika~evi} B. Gradimir - DGNikoli} M. Sla|ana - RPNovakovi} M. Goran - @Obo~ki I. Paulina - VOpa~i} K. Goran - VParipovi} S. Neboj{a - PTTPetrovi} J. Zoran - @Petrovi} M. Sneàna - @Pre{i} S. Jovan - @Radulovi} R. Milan - PTTRisti} M. Aleksandar - PTTRogovi} V. Vladeta - IITStepi} .̂ Dragana - PTTTadi} C. Sneàna - PTTUbavi} S. Ivana - VFilipovi} S. Neboj{a - IITHaxi} U. Vili - PTT[egan S. Milan - @[kriwar J. Lidija - PTT

1993. godina (73)Aleksi} M. Dragan - PTTAleksi} O. @eqko - IITAndreev N. Valentin - @Antoni} M. Du{an - @Babi} M. Gordana - @Bijeli} B. Vojislav - VBilbija O. @eqko - DGBoì} M. Jovan - DGBrajkovi} V. Radivoje - DGVladisavqevi} Q. Dragana - VVuka{inovi} V. Slavica - PTTVuki} S. \or|e - PTTVukmirovi} T. Aleksandra - PTTGolubovi} R. Ranko - IIT

Deliba{i} N. Nusreta - DGDimitrijevi} S. Branka - PTT\eri} \. Goran - PTT\or|evi} @. Milina - IIT\uki} R. Danijela - @Ivanovi} R. Dragan - DGIveti} S. Milan - DGJakovqevi} M. Zorana - PTTJari} M. Zoran - @Jeni} R. Novica - PTTKarapanxa L. Zoran - IITKrstovi} P. Sneàna - VLazarevi} S. Jovan - @Lazovi} G. Andrija - RPQubinkovi} S. Ivana - VMani} S. Sr|an - @Markov A. Nikola - @Markovi} D. Dejan - PTTMarkovi} M. Sr|an - DGMarkovi} S. Vladimir - PTTMarkovi} S. Goran - PTTMar~eti} V. Darko - PTTMati} D. Zoran - @Maticki M. Aleksandar - IITMiketek \. Zoran - @Milanovi} P. Jovo - @Milosavqevi} M. @eqko - IITMirkovi} M. Biqana - @Mitrovi} M. Danijela - PTTMi}i} M. Milenko - @Nedev S. Ilija - DGNikoli} @. Zoran - @Novovi} R. Biqana - @Nurkovi} N. Mujo - DGPejanovi} D. Qubodrag - PTTPeri{i} @. Dragana - DGPe{ovi} D. Zoran - DGPopovi} D. Milan - PTTRadivojevi} M. Slavica - VRadinovi} P. Milan - IITRadovanovi} D. Sa{a - @Radovi} B. Bogdan - RPRisti} R. Zoran - DGRogan M. Aleksandar - PTTSavi} P. Borislav - RPSavi} R. Irena - @Savki} S. Dragoslav - @Saxakov M. Marija - @Simi} M. Mirjana - PTTSmiqani} .̂ Nenad - DGStankovi} V. Neboj{a - DGStan~i} A. Boban - IIT]iri} V. Zoran - DG]ulafi} R. Vladica - @Furtula M. Dragan - @

Husejni Z. Nuridin - PTT[ikani} C. Anka - @[qivi} M. Predrag - @[otra S. Danka - DG

1994. godina (72)A}imovi} D. Vladan - PTTBakovi} M. Zoran - DGBivolarevi} S. Gordana - PTTBijedi} N. Aleksandar - VBlaì} M. Dragan - @Bodiroga B. Rajka - DGBrdarski M. \or|e - VBr~erevi} A. Slobodan - DGVasiqevi} A. Milan - IITVukovi} J. Komnen - DGVukovi} R. Dubravka - @Groznica M. Mato - DGDrobwak V. Dragan - DGDubqevi} A. Milica - IIT\okovi} V. Radmilo - DG\uki} J. Mirko - PTT\uri} D. Jelena - VZogovi} M. Darko - @Zurak T. Ana - PTTIgwatovi} \. Branka - VIli} .̂ Mirjana - @Jankovi} Z. Dejan - PTTJovanov M. Dejan - DGJovanovi} D. Dejan - @Jovanovi} R. Dragan - DGJovi} \. Milo{ - VJovi} M. Zorica - VKawevac T. Goran - IITKaraxi} S. Mileta - DGKerezovi} P. Jovica - DGKova~evi} S. Radosav - DGKowiku{i} B. Vojislav - PTTKosti} D. Rada - PTTKotara{ I. Sandra - @Koci} J. Sa{a - @Kri{to M. Sini{a - PTTLiki} Q. Ozren - PTTQubojevi} D. \or|e - IITMarkovi} M. Gordana - IITMarojevi} V. Vesna - IITMarseni} B. Dejan - PTTMilanovi} Z. Milan - DGMilanovi} S. Qubomir - IITMili}evi} M. Milun - DGMilosavqevi} M. Goran - RPMirosavi} T. Slobodan - @Mi{anovi} M. Slobodan - DGMom~ilovi} R. Radi{a - DG

Najdanovi} R. \or|e - VNenadi} M. Predrag - PTTNikovi} @. Batri} - @Ogwenovi} S. Vladimir - VPavi}evi} M. Ruìca - DGPavlovi} R. Dejan - DGPeji~i} S. Aleksandra - VPetrovi} G. Zoran - @Petrovi} D. Boban - @Radi{i} M. Qubica - PTTRadmilovi} M. Sawa - @Radovanovi} V. Mileta - DGRadovanovi} M. Dragan - DGRado{evi} R. @eqko - DGRadulovi} M. Goran - PTTRisti} S. Danka - @Skori} M. Zoran - RPTrivi} O. Sa{a - @Filipovi} V. Aleksandra - VCvijan T. Daniela - DGêpi} D. Ranka - PTTXoxo S. Vladimir - IITXuverovi} R. Tatjana - IIT[i{akovi} M. Nikola - PTT

1995. godina (114)Alempi} R. Miroslav - IITAndrejevi} D. Goran - DGBaji} M. Sneàna - @Begovi} A. Tatjana - VBel~evi} S. Vladan - @Boì} Q. Dragan - DGBojkovi} Z. Nata{a - DGBokan M. Branislav - PTTBrkovi} M. Sla|ana - DGVasi} M. Zoran - VVeqovi} M. Sneàna - PTTVlaisavqevi} N. Sa{a - VVlaisavqevi} S. Marija - DGVuka{inovi} M. êdomir - DGVukovi} J. Boris - VVukoji~i} M. Mile - @Vu~en D. Nedeqko - DGVu~kovi} D. Vladimir - IITVu{ovi} M. Dragoqub - IITGajicki M. Aleksandar - @Govedarica [. Goran - IITDani~i} M. Biqana - @Darijevi} V. Larisa - @Denda D. Neboj{a - PTTDini} B. Bojan - @Dujanovi} D. Ratko - @\eri} D. Zoran - IIT\uretanovi} D. Tawa - PTT

192


Zdravkovi} S. Goran - PTTIveti} B. Nenad - DGJani}ijevi} S. Sini{a - DGJa{i} B. Jovica - @Jelovac V. Ruà - IITJovanovi} S. Dragan - DGJovi~i} B. Milica - PTTJov~i} Z. Tatjana - PTTKali~anin M. Sowa - PTTKalu|erovi} K. Milo{ - DGKarastankovi} M. Boìdar - DGKomlu{ki S. Jelena - VKosti} S. Dejan - @Krsti} T. Predrag - IITKuni} M. Goran - @Lazi} B. Mirjana - VLalovi} @. Mira - @Lekovi} B. Dragana - IITLozan~i} I. Dragan - VMami} S. Jasna - RPMani} R. Nata{a - PTTMan~evi} M. Zoran - @Mari} M. Mi{ko - @Marjanovi} D. Mom~ilo - PTTMarjanovi} M. Dragan - DGMarkovi} M. Olivera - VMarkovi} T. Vesna - PTTMartinovi} S. Milojko - DGMati} \. Damir - VMatovi} R. Dragana - @Mijailovi} M. Gordan - PTTMiki} B. Tatjana - @Milutinovi} S. Dimitrije - IITMi}i} M. Nenad - DGMladenovi} M. Ana - PTTMosurovi} R. Lazar - DGMuwas S. Obrad - DGNe{i} M. Miladin - DGNovakovi} N. Andrija - VOstoji} M. Miodrag - IITParavli} M. Sa{a - PTTPenezi} D. Aleksandar - @Perovi} M. Radmila - VPetkovi} D. Branislav - DGPetrovi} V. Radovinka - PTTPeura~a M. Dragan - @Pecikoza M. Jordan - IITPoledica M. Miodrag - IITPopovi} D. Radomir - @Popovi} M. Vesna - DGPopovi} M. Goran - IITPopovi} M. Maja - DGPopovi} P. Vlado - PTTProti} \. Dejan - V

Radivojevi} T. Miroqub - @Radovanovi} S. Aca - @Radovi} B. Qubomir - RPRadovi} B. Marijana - VRajkovi} D. Vesna - RPRamadani R. Almira - VRatkovi} J. Vawica - RPRexi} R. Fadil - DGRistivojevi} M. Milorad - IITRomi} D. Sretko - PTTRujevi} I. Izo - PTTSimi} A. Zorica - IITSimi} D. Vesna - PTTSoki} L. Branislav - DGSredi} R. Zoran - DGStankovi} V. Qiqana - @Stevanovi} M. Na|a - PTTStojanovi} M. Goran - DGStojimanovska T. Biqana - VSuqi} B. Boban - @Tomi} D. Vera - @Topi} V. Sandra - PTTTrubint B. Nikola - PTT]iri} S. Aleksandra - @Hasanovi} S. Fatima - PTTCveti} M. Radenko - DGCvetkovi} D. Tatjana - IITârki} D. Zoran - DG[egovi} D. Miomir - DG[ida S. Miroslav - @[ok~i} Z. @eqko - V[}epanovi} A. Vladimir - V

1996. godina (113)Arsenovi} D. Aleksandar - DGA~anski M. Bata - PTTBoì} M. Aleksandra - PTTBo{kovi} L. Dragan - IITVin{ J. Vladimir - DGVrane{ M. Dragan - IITVujovi} N. Miodrag - @Vukanovi} Z. Vladan - PTTVukobrat M. Svetlana - PTTVu~kovi} B. Sa{a - RPVu~kovi} \. Zdenka - DGGegi} M. Milorad - IITGordi} P. Bobi{a - DGGruji~i} T. Zoran - IITDavidovi} N. Acko - DGDani~i} P. Biqana - DGDeli} V. Sla|ana - PTTDeraji} Z. Danijela - PTTDimitrijevi} V. Slavica - PTTDrami}anin M. Predrag - PTT

Drobwakovi} M. Sawa - PTTDubqevi} M. Zoran - IIT\or|evi} D. Dragan - PTT\or|evi} J. Dejan - PTT\orojevi} N. Radovan - @\ur|i} K. Sneàna - DG\uri} R. Mladen - V@ivadinovi} M. Gorica - DG@ivanovi} Q. Ana - DG@ivkovi} Q. Petar - PTTZori} M. Slavica - @Zrni} B. Goran - PTTZubac A. Ilija - PTTIvanovi} I. Sneàna - PTTIli} B. Branko - DGIli} G: Milan - DGIli~i} R. Slobodan - DGJak{i} M. Dragan - IITJankovi} I. Tatjana - @Jawi} M. Borisav - DGJawi} S. Miroslav - @Jevti} S. Qiqana - PTTJovanovi} \. Ivana - DGJovanovi} @. Zoran - RPJovanovi} Q. Slobodan - DGKalaw M. Nata{a - VKalu|erovi} M. Miroslava - DGKarapanxi} M. Dragan - PTTKneèvi} D. Vladimir - IITKolarski \. Branka - PTTKomnenovi} R. Danijela - PTTKora} D. Vladimir - PTTKordi} R. Milan - VKo~anovi} R. Aleksandar - IITKrsti} @. Tatjana - VKruq R. Vesna - IITKula{evi} D. Aleksandra - IITLazi} G. Zoran - DGLukanovi} V. Branislav - DGQamzin M. Dejan - DGMandi} M. Ivan - @Marinkovi} M. Aleksandar - IITMari} B. Sini{a - @Markovi} Z. Goran - PTTMatijevi} R. Violeta - @Mijailovi} R. Milo{ - IITMilakovi} V. Adriana - PTTMilijanovi} R. Aleksandar - DGMirkovi} V. Nata{a - PTTMirosavqevi} D. Petar - VMitrovi} D. Svetlana - IITMitrovi} P. Nenad - DGMom~ilovi} M. Vladimir - DGPavlovi} C. \or|e - RP

Paji} M. Olivera - DGPaunovi} B. Goran - PTTPejovi} D. Sneàna - DGPejovi} M. Sr|an - RPPetrovi} V. Sa{a - @Petrovi} D. Goran - PTTPetrovi} M. Dragan - VPetrovi} R. Bratislav - DGPetrovi} R. Lela - PTTRadakovi} B. Du{an - VRadojkovi} D. Nada - DGRadulovi} M. Goran - @Raki} Q. Bora - @Simi} V. Nevena - VSimonovi} D. Bratislav - DGSlijep~evi} D. Mi}o - PTTSpasi} M. Dragan - PTTSpiri} S. Sa{a - PTTStanimirovi} R. Sla|ana - PTTStankovi} V. Gordana - @Stankovi} T. Dragan - @Stevanovi} R. Mirko - IITStojanovi} S. Marija - PTTStoji} S. Gordan - @Stojkovi} A. Jelena - PTTStoj~i} J. Miroslav - @Tadi} R. Biqana - VTanackov J. Ilija - @Tankosi} V. Vladimir - PTTTica M. Slaven - DGTomovi} T. Lucija - PTTTrajkovi} M. Sr|an - PTT]ati} M. Danijela - PTTFrantov M. Dragana - VHalas V. Slobodanka - PTT[arac M. Zoran - DG[emsovi} E. Alija - DG[iqkovi} M. Slobodan - PTT[kerovi} S. Dejan - DG

1997. godina (92)Andri} M. Vladan - PTTAn|elkovi} S. Branimir - @Arsi} S. Goran - PTTA}imovi} D. Slavi{a - DGBeko V. Milan - VBodraì} D. Nina - PTTBoro S. Dragoslav - @Brankovi} B. Stanoje - PTTBun~i} S. Dragan - DGVasovi} S. Slavi{a - PTTVra~arevi} R. Quban - DGVujkovi} M. Zoran - IITVulovi} M. Velimir - @

Glavi} N. Draènko - DGGolubovi} S. Sneàna - PTTGruji} R. Ivan - PTTDamwanovi} T. Katarina - IITDimitrijevi} S. Sneàna - DGDini} N. Gordana - V\oki} M. Goran - RP\or|evi} V. Goran - RP\or|evi} M. Danijela - DG\uri} M. Dragan - VEri} M. Milica - @@ivkovi} M. Emilija - PTTIvani{evi} S. Slobodan - IITIva~kovi} Z. Aleksandar - PTTIgwatovi} V. Slobodan - PTTJakovqevi} V. Vladan - @Jevremovi} V. Predrag - RPJeki} M. Miodrag - PTTJovanovi} J. Vesna - PTTJoni} S. Marjan - PTTKneèvi} Q. Nikola - PTTKova~evi} M. Branko - PTTKoreni} V. Kristijan - VKosti} M. Veselin - @Krstovi} R. Nata{a - IITLuki} J. Mirjana - IITMarinkovi} R. Sneàna - @Mari} M. Ivica - PTTMarkovi} V. Dragan - PTTMarkovi} D. Danijela - IITMarkovi} @. Slavica - PTTMartinovi} M. Nenad - RPMar~eta D. Danijela - IITMedi} S. Goran - DGMilisavqevi} M. Nata{a - IITMilovanovi} @. Branko - PTTMilovanovi} M. Zvezdan - DGMilojkovi} T. Vladan - @Milo{evi} D. Igor - RPMiqevi} Z. Milan - DGMiqkovi} S. Dragana - VMiti} B. Zorica - IITMitrovi} S. Mirjana - @Mrgi} V. Sneàna - PTTNi}iforovi} R. Miodrag - PTTNovakovi} @. @eqko - RPNoìca N. Zoran - PTTObradovi} D. Zoran - IITOstoji} Z. @eqko - DGPavlovi} N. Venceslav - PTTPaji} S. Dragan - PTTPetrovi} B. Dragan - PTTPetrovi} M. Aleksandar - PTTPetrovi} M. Dragana - PTTD

iplom

ira

ni i

n`

ewer

i s

aobr

a}aj

a

193


Pe{i} D. Brankica - VPoznanovi} R. Dragan - @Popadi} D. Vesna - VPopovi} S. Ivana - IITRadivojevi} V. Larisa - IITRai~evi} D. Katarina - PTTRatkovi} S. Tomislav - IITRafailovi} P. Du{an - DGRisti} B. Vlastimir - IITRokvi} S. Mi}o - @Sarajli} P. Vesna - @Sitarica B. Jelena - IITSpasojevi} V. Boìdar - PTTSredojevi} M. Julija - PTTStanimirovi} N. Marija - PTTStanojevi} S. Goran - PTTStanojevi} S. Dejan - VStojiqkovi} M. Vladimir - IITTomi} Q. Sr|an - DG]irkovi} A. Dragan - DG]irkovi} S. Verica - PTTCvetkovi} M. Goran - DGôli} S. Sandra - DGûgaq M. Slavenko - V[elmi} S. Svetlana - PTT

1998. godina (116)Avramovi} M. Jasmina - PTTAn|i} L. Nenad - @Anti} @. Boris - DGArsi} D. Aranela - PTTBankovi} M. Milan - @Bekri} M. Mile - PTTBogdanovi} D. Sawa - PTTBogojevi} B. Viktor - VBoki} I. Nata{a - PTTVaji} D. Du{anka - PTTVin~i} M. Suzana - @Vlasteqica J. Ivan - PTTVujanovi} B. Davor - DGVujovi} V. Ratko - DGVujovi} M. Dragan - @Vukovi} S. Zoran - @Vukovi} S. Stevan - PTTVukojevi} N. Milomirka - @Gaji} R. Slavi{a - DGGlu{~evi} B. Rado{ - DGGrkini} R. Biqana - VDakanovi} M. Nata{a - DGDimitrijevi} D. Natalija - @Dini} N. Mirjana - VDoganxi} M. Nata{a - DGDudovi} M. Aleksandra - PTT\erasimovi} M. Radomir - @

\or|evi} V. @arko - DG\or|evi} R. Qubica - DG\uri} M. Dragica - PTTElez A. Albert - V@ivanovi} M. Nata{a - @@ivojinovi} M. Sneàna - DGZdravkovi} A. Sandra - VIvi} M. Dejan - PTTIvkovi} R. Vladimira - PTTJovanovi} D. Ivan - VJovanovi} S. Miroslav - IITJon M. Sandra - PTTJoci} M. Slobodan - PTTKqaji} R. Tihomir - VKova~evi} V. Nata{a - IITKozi} G. Slobodanka - DGKoji} P. An|elka - PTTKolak A. Nenad - @Kosti} T. Viktor - PTTKrtolica M. Sneàna - @Lazi} Z. Sa{a - PTTLajkoski B. Maja - VLasica S. Dejan - @Li~ina N. Sr|an - @Lovri} M. Dijana - PTTLo~ki M. Tatjana - PTTLuki} P. Dejan - DGQubi~i} M. Beleza - PTTMarjanovi} D. Nikola - DGMarkovi} M. Neboj{a - IITMijajlovi} B. Mirjana - PTTMijatovi} R. Qiqana - DGMiki} R. Predrag - DGMili} Q. Danijela - VMili}evi} M. Goran - IITMilovanovi} R. Dragan - IITMirkovi} M. Vesna - @Mladenovi} R. Dejan - DGMlinar .̂ Nata{a - @Nedeqkovi} D. Sla|ana - IITNe{i} M. Svetlana - PTTNikoli} I. Tatjana - VOndrik J. Kristina - VOndrik M. Olinka - IITOstoji} D. Qubomir - PTTPavlovi} R. Norbert - @Pejovi} V. Dragan - PTTPetkovi} Q. Zoran - @Petrov I. Toni - VProfirovi} B. Marija - PTTRadovanovi} Z. Milutin - @Radovi} N. Aleksandar - VRadowi} A. Jelena - VRaki} L. Jelena - IIT

Raki} Q. Veroslava - DGRaki} M. Slavoqub - PTTRami} S. Alma - PTTRepacki \. Miodrag - DGRisti} M. Sa{a - RPRisti} T. Dejan - DGSavi} M. Qiqana - DGSovti} D. Aleksandra - RPSpasojevi} D. Sneàna - VStankovi} D. Vesna - RPStanojevi} S. Daliborka - PTTStevanovi} Z. Aleksandar - VStevanovi} R. Du{ica - PTTStojanovi} Q. Vera - DGStojanovi} M. Vladica - DGStojanovi} M. Sa{a - @Stoji} S. Dragan - DGStojkovi} B. Bojan - DGStojkovi} M. Biqana - PTTTarailo B. Nata{a - DGTomi} M. Dejan - DGTopalovi} S. Mirjana - PTTTrajkoski M. Violeta - PTTTrnini} S. Damir - PTTTucovi} J. Dragan - PTT]ulibrk M. Dragan - VUgar~ina D. Aleksandra - @Filipovi} @. Dragan - IITHripov A. Tatjana - VHrwak D. Vesna - DGCvetek V. Tatjana - PTTCvetkovi} R. Zdenko - PTTûbrilo N. Neboj{a - DG[im{i} P. Darko - @[i{ovi} A. Qubi{a - PTT

1999. godina (127)Aleksi} M. Ivan - DGAlijagi} I. Jasmina - PTTAndri} O. Ogwenka - @An|elkovi} .̂ Dejan - IITArsi} S. Predrag - DGBabi} M. Predrag - VBlagojevi} V. Slobodan - RPBlagojevi} D. Aleksandar - PTTBoli} S. Tatjana - VBorisavqevi} M. Vladimir - DGBo{wakovi} M. Mirjana - IITBurmazevi} M. \or|e - PTTVeji} R. Nedeqko - DGVeqkovi} S. Nenad - DGVidi} M. Neboj{a - DGVlaji} V. Jelena - IITVujovi} D. Valentina - PTT

Vuka{inovi} T. Miroslav - DGGaji} T. Jelena - IITGordi} M. @eqko - @Delevi} V. Katarina - IITDeli} I. Stevan - @Dimitrijevi} V. Branislav - @Dini} S. Du{an - PTT\or|evi} B. Svetlana - PTT\or|evi} S. Dejan - DG\or|evi} T. Predrag - V\ukandi} R. Alen - PTT\ukanovi} M. Danica - DG\uri} M. Igor - PTT\uri{i} V. Qubica - PTTZaji} R. Jelena - DGZari} M. Dragana - PTTZari} S. Jasmina - DGIvanovi} V. Dragan - @Ivanovi} S. Miodrag - @Ili} M. Nenad - IITJankovi} R. Vladan - DGJawi~i} Q. Veroqub - IITJaredi} S. Slobodan - IITJa}ovi} M. Radojica - PTTJevti} M. Vesna - PTTJovanovi} M. Vladimir - DGJoli} D. Neboj{a - VKiti} M. Sa{a - PTTKneèvi} A. Radenko - DGKomadina P. Svetlana - PTTKorica M. Zoran - VKosti} M. Aleksandra - PTTKrsmanovi} V. Sa{a - @Kuli{i} D. Danilo - DGKuqanin B. Dejan - @Lap~evi} R. Igor - PTTLeti} S. Qiqana - PTTLopi~i} R. Miodrag - VLuki} R. Tawa - IITMani} T. Suzana - PTTManojlovi} V. Aleksandar - DGMari} D. Sa{a - DGMatejevi} B. Jelena - PTTMatejevi} B. Marija - DGMikala~ki M. Dejan - DGMikovi} P. Dragana - @Milenkovi} D. Dragan - IITMileti} R. Du{an - DGMili} D. Jelena - IITMili}evi} K. Vladimir - DGMili~i} S. \or|e - @Milojkovi} Q. Vladan - DGMilosavqevi} Q. Goran - PTTMilo{kovi} D. Ana - IIT

Milutinovi} S. Du{ica - VMirkovi} M. Miodrag - VMladenovi} A. Slavica - IITMonigoda M. Neboj{a - VNedeqkovi} M. Slobodan - PTTNetjasov T. Fe|a - VNe{i} D. Maja - DGNikoli} B. Vladan - IITNikoli} R. Vladan - DGOgwenovi} B. Dejan - DGPavlovi} R. Jugoslav - DGPanto{ V. Milan - @Pan~i} Q. Goran - IITPaunovi} S. Goran - PTTPejovi} D. Tamara - VPekez R. Boàna - PTTPeri} M. Sla|ana - PTTPeri{i} S. Mirjana - IITPetkovi} D. Marija - PTTPetrovi} B. Aleksandar - DGPetrovi} B. Anica - DGPetrovi} M. Nenad - PTTPetrovi} M. Svetlana - IITPilipovi} R. Biqana - PTTPoltoracki \. Igor - VPremovi} V. Mirko - DGPuno{evac M. Nata{a - PTTRadojevi} A. Miloje - IITRadunovi} L. Tatjana - DGRaki} R. Ivan - DGRako~evi} B. Goran - DGRistanovi} M. Borivoje - IITSamarxi} D. Radoica - IITSekulovi} R. Jelena - PTTSimi} D. Sla|an - IITSimovi} D. Slobodan - VSpasojevi} D. Dijana - IITStamenkovi} @. @aklina - IITStanisavqevi} M. Milorad - IITStankovi} P. Zoran - @Stanojevi} M. Dejan - DGStojanovi} N. Mirjana - PTTSuboti} R. Branka - VToma{evi} Z. Danijela - PTTTotovi} A. Dragana - DGTrifunovi} V. Mirjana - RPTrpkovi} B. An|elko - DG]esarovi} M. Vladimir - VCvetkovi} V. Dejan - DGCvrkoti} S. @eqko - PTTConi} T. Blagoje - DGêlar \. Nikola - DGXakula S. Tatjana - @[edko N. Nata{a - PTT

194


[ormaz P. @eqko - @[o{ki} R. Aleksandra - DG

2000. godina (113)Avramovi} M. Ivana - VAhmad Mohd Ali Zuhair - IITGobeqi} P. Nenad - DGDim~i} B. Biqana - DGIgwatovi} D. Zoran - DGJovanovi} T. Nata{a - DGMa}i} M. Zoran - DGMi}evi} M. Novica - DGNaranxi} S. Vladimir - IITNe{i} M. Darko - DGNikoli} @. Slavica - PTTPanteli} S. Kristina - PTTRkulovi} J. Angelina - PTTRosi} @. Biqana - PTTStanimirovi} M. Du{an - IITStevan~evi} M. Vladimir - DGStojakovi} J. Vaso - DGâmagi} M. Slavi{a - DGDragi}evi} R. Milorad - @Radovanovi} M. Emilija - VLalovi} @. Milo{ - IITG̀ ik E. Irena - PTTKerkezovi} B. Svetlana - PTTTadi} P. Miodrag - DGRackovi} R. Tatjana - @Ra{evi} M. Olivera - PTTIbi{evi} [. Zlatko - PTTSavati} S. Ilija - VRaji{i} M. Miodrag - VPetrovi} @. Svetislav - DGRadovanovi} M. Petar - DGVasilijevi} M. Jelena - PTT\ori} P. Marjan - IITMileti} M. Goran - PTTPetrovi} Z. Danijela - DG\eli} T. Daliborka - DGBojani} D. @arko - PTTDamwanovi} M. Ana - PTTPetrovi} D. Vesna - V]ali} S. Milica - VRadoji~i} A. Aleksandra - VMilinkovi} R. @eqko - IITMiqu{ M. Sa{a - IITMandi} J. Boìdar - @Jelisavac M. Milan - PTTDedijer .̂ Dejan - DGJanketi} S. Petar - V@ivkovi} B. Petar - DGMileti} S. Goran- @Doj~inovi} S. Svetlana - IIT

Babi} N. Re{ad - DGMilanovi} R. Dejan - DGVuka{inovi} M. Marijana - PTTRudan M. Nata{a - DGVeli~kovi} R. Branko - DGTerzi} M. Aleksandar - DGJovi} M. Jasmina - PTTûqkovi} V. Vladimir - DGûturilo M. Mark - DGVra{tanovi} M. Dragana - @Obradovi} Z. Jasmina - DGIker V. Vera - DGLazi} M. Nenad - PTTAn|eli} Z. Zlatomir - DG\or|evi} \. Veselin - VPe{i} D. Jelena - DGGovedarica R. Miroslav - DGMarkovi} T. Nemawa - DGRadosavqevi} Z. Ivan - DGNikoli} M. Mara - DGRistanovi} R. Dragan - DGNik~evi} D. Vladimir - VNedeqkovi} R. Olivera - PTTSuboti} D. Nata{a - PTTPavlovi} @. Milo{ - VGole U. Milomir - DGMaksimovi} S. Jovica - @Miladivnovi} T. Milo{ - PTT]irkovi} M. Marina - PTTMarkovi} V. Vladan - DGLazi} R. Biqana - DGMar~esku N. Neven - DGCvetkovi} K. Zoran - IITManasijevi} S. Dejan - DGJeremi} M. Qiqana - @Mihajlovi} S. Sla|ana - IITTadi} R. Sneàna - DGRadowi} S. Vladimir - PTTPredojevi} @. Jelena - @Dra{kovi} V. Borko - PTTStevanovi} S. Vladimir - PTTAleksijevska B. Vesna - PTTKrgovi} V. Lenka - DGJovanovi} Q. Dragan - PTTLemez N. Alen - IITMaru{i} M. Du{ko - DGPetrov V. Mileta - IITNe{i} T. Dragan - @Krteni} M. Ivan - DG\ukeli} M. Vladimir - @Popovi} J. @arko - VJezdimirovi} B. Darko - VHaxi} A. Demir - DGRadovanovi} M. Du{ica - V

Aleksendri} \. Dejan - PTTIvo{evi} @. Jovo - @Zlati} M. Jelena - PTTOgwenovi} R. Ogwenka - DGVeskovi} S. Danijela - VKru{i} M. Ivan - DGJovanovi} R. Predrag - @Novosel M. Sowa - PTTIli} J. Kristina - @

2001. godina (137)Kukoq B. Mile - DGGakovi} M. Boris - DGNikitovi} M. Momirka - PTTBogi}-Pavlovi} D. Senija - @[uluburi} M. Zoran - @[indi} S. Slobodan - IITFilipovi} B. Vladimir - PTTPetrovi} M. Darko - DG\or|evi} M. Dejan - @Raki} \. Aleksandra - PTTMakevi} I. Dragan - IITGagi} D. Vladimir - IITStefanovi} V. Nata{a - IITLazovi} M. Sawa - @Gli{ovi} D. Nikola - DGNiki} S. Aleksandar - PTT[kembovi} B. Tamara - @\or|evi} \. Radoslav - DG\or|evi} R. Du{ica - PTTBjelica T. Borislav - DGJevti} S. Neboj{a - DGSimi} V. Milan - VDSekuli} M. Predrag - PTTDabi} A. Svetlana - IIGMili}evi} V. Zoran - DGSlavkovi} S. Aleksandra - VJankovi} D. Jelena - IITMaksi} M. Goran - @Arsi} D. Milo{ - DGLuku} V. Dragan - VBogi}evi} B. Aleksandar - IITTomeski D. Milivoja - @Krsti} B. Vladica - DGKocanovi} Q. Dimitrije - PTTDesnica D. Desimir - IITPeri} D. Aleksandar - PTTêki}evi} S. Olivera - DGPredojevi} M. Dragomir - @Trailovi} D. Dejan - DGMojovi} R. Milan - VNikoli} D. Milo{ - IITA}imovi} D. Jelena - DGPejovi} M. Ivana - PTT

Dobrijevi} P. Slobodan - DGBankovi} I. Sr|an - @Jeremi} Q. Goran - @Kova~i} C. Sneàna - PTTMaqevi} R. Aleksandar - DG\or|evi} T. Vladimir - @Milinkovi} M. Sawin - @Babi} S. Zorica - IITBor{ik K. Atila - VSavi} R. Danijela - PTT\ogatovi} S. Marko - PTTQamzin L. Qiqana - PTTArsov S. Neboj{a - DGJakovqevi} D. Ivan - IITLuki} @. Zoran - IITKaramarkovi} R. Jelena - DG]irovi} @. Svetlana - PTTKova~evi} S. Tawa - DGPavli} Z. Aleksandar - VKostadinovski B. Nikola - @Stani{i} R. Dejan - DGNovak J. Vedran - PTTIvkovi} S. Ivan - DGJovanovi} S. Sr|an - PTTMuniàba V. Danica - DGLon~ar @. Helena - IIT@eèq S. Igor - VDPavi} B. Aleksandar - DGKova~evi} M. Inosav - PTT\eri} M. Dragana - @Tomi} D. Neboj{a - IITNedeqkovi} Z. Slavica - VMarkovi} D. Goran - PTTDrenovac M. Dragana - PTTNegovanovi} M. Dejan - PTT@iki} Z. Nenad - IITPopovi} B. Radosav - @\uri} N. Vojislav - @Virijevi} R. Dejan - IITSimi} S. Miodrag - PTTBaki} B. Gordana - PTTMihailovi} V. Aleksandar - DGZimowi} M. Goran - DG\enisijevi} M. Vesna - DGStanojevi} D. Goran - PTTMileti} S. Dragan - DGVuki} D. Sr|an - @Risti} M. Vladan - DGDrobwak M. Aleksandar - VTrpevski K. Dejan - @Radivojevi} B. Dragan - PTTRisti} M. Ranko - IITNedovi} V. Branka - PTTJerotijevi} R. Danijela - PTT

Beli} T. Mirjana - PTTStankovi} T. Vesna - PTTBlagojevi} B. Aleksandar - @Zori} D. Milan - VVeskovi} P. Aleksandar - DGIkonov J. Nata{a - VJakomovska V. Vera - VSpasi} B. Marija - PTTVemi} @. Dejan - DGLazarevi} M. Sreten - DGNovkovi} M. Mirjana - DGIvanovi} P. Anis - V@ivadinovi} M. Jelena - DG@arkovi} R. Aleksandar - PTTDedi} C. Boris - DGGavrilovi} P. Jovanka - PTTTerezi} B. Miodrag - PTT]ekili} S. Aleksandar - VD\or|evi} S. Irena - PTTIli} B. Danijela - VDPjev~evi} D. Predrag - VDMilutinovi} @. Tinka - PTTStojisavqevi} I. Rade - IITZekavica G. Svetlana - PTTMari} M. Vladica - DGPapi} J. Dragan - PTTPani} R. Aleksandar - IITKosti} M. Branislav - PTTôkorilo S. Sr|an - VBrankovi} M. Rajko - DGDinulovi} @. Golub - PTTMarkovi} A. Valentina - PTTMitrovi} J. Slobodan - DGMarinkovi} D. Biqana - DG@ivaqevi} V. Milan - PTTVi}ovac @. @aklina - DGBalti} D. Vladimir - IITKuveqi} P. Milica - DG[u{war M. Zoran - VDMr|enovi} S. Qubomir - PTT

2002. godina (157)Rosi} E. Darko - PTTMarinkovi} K. Nata{a - PTTVujin D. Darko - DGCvetkovi} M. Mila - V[iqkovi} S. Marija - DGJeremi} M. Sneàna - IIGElez I. Dalibor - VDRadojevi} M. Nenad - PTTStepanovi} V. Aleksandar - @Stevanovi} D. Zoran - PTTDubra~i} I. Danijel - DG[ibali} M. Darko - VD

iplom

ira

ni i

n`

ewer

i s

aobr

a}aj

a

195


Radosavqevi} A. Jasmina - DG\oki} I. Predrag - PTTTomi} R. Branko - DGIli} D. Zoran - DGRaki} M. Biqana - @Radoi~i} R. Nada - PTTStankovi} R. Slavi{a - VMilosavqevi} M. Tatijana - PTTPavlovi} Q. Sawa - PTTMileti} D. Zoran - IITSopi} M. Petar - @Vi`lina V. Bojan - PTTKrsti} Q. Aleksandar - VStevanovi} M. Ivan - DGPpav{i} M. Slavica - @An|elkovi} M. Jelena - PTTSretenovi} M. Nata{a - DGKrsti} M. Slobodan - DGJankovi} M. Sa{a - @Cingel I. Miroslava - PTTMitrovi} D. Slobodan - PTTStevi} M. Olivera - DGNikoli} S. Nenad - DGBurmazovi} D. Dragoqub - DGMati} M. Nata{a - PTTBungurovi} J. Zoran - IITJovanovi} B. Milan - DGPavlovi} M. Marija - VAleksandrov P. Dragana - @Kova~evi} U. Jelena - PTTJovanovi} M. Tamara - V\eki} D. Neboj{a - VPavlovi} R. Neboj{a - VDSekuli} S. Milan - DGSekuli} S. Dragan - DGGaji} I. Du{an - DGIvanovi} S. Slobodan - VDSeni~i} T. Vladimir - VDRadowi} N. Aleksandar - VDStamenkovi} B. Aleksandra - PTTHaxi} T. Qubica - DGIgwatovi} N. Marija - DGSpasojevi} I. \or|e - DGMilo|ev V. Tatjana - DGRankovi} M. Jelena - @ôli} S. \or|e - VJokovi} J. Jovan - DGJeremi} J. Biqana - IITQubisavqevi} T. Ivan - @Tutwevi} S. Darko - PTTStaj~i} M. Nikola - PTTRistovi} S. Jovica - VTomi} M. Marina - @Te{anovi} J. Milan - DG

Gladovi} N. Darko - VMili}evi} V. Milan - PTTUbavi} J. Maja - IITJankovi} M. Biqana - PTTVuji} V. Oqa - VSinanovi} R. Almir - DGA{kovi} M. Marija - VStefanovi} S. Ivica - DG\ur|evi} R. Neboj{a - IITMladenovi} D. Ivan - PTTKova~evi} D. Tawa - PTTMarkovi} M. Jelena - PTTVu~ini} J. Nikola - @Mirkovi} Q. Du{an - PTTBori} A. Aleksandar - PTTStevanovi} M. Dijana - IITMijailovi} T. Nemawa - IITMarjanovi} V. Lidija - IITLazarevi} M. Predrag - DGKonatar \. Vojko - IIT]irovi} @. Marijana - IITBoì} B. Aleksandar - DGBaji} Q. Aleksandra - IITVidojevi} R. Aleksandar - PTTMigri} \. Nenad - IITJakovqevi} S. Sini{a - PTTKosti} D. Sla|ana - IITNikoli} S. Marko - IITMartinovi} R. Slobodan - IITMilinkovi} Q. Boban - DGKuveqi} S. Ivan - IITStanoj~i} R. Vladan - DGQubi~i} M. Marko - VResimi} R. Sla|ana - @Petkovi} A. Violeta - DGKarali} M. Bratislav - DGVeli~kovi} M. Stevan - PTTSto{i} N. Predrag - IITPecikoza R. Goran - DGRadovanovi} B. Jelena - PTTTeofilovi} R. Igor - DGBabi} Z. Sa{a - DGRadosavqevi} D. Tijana - IITErac M. Vladimir - DGRadoji~i} M. Nenad - PTTBujak P. Boris - PTTRisti} M. Vidan - PTTNedi} Z. Zoran - PTTAran|elovi} M. Du{ko - PTTMili} M. Du{an - @Baji} B. Du{an - PTTPre{i} B. Vesna - @Stevanovi} S. Svetlana - VDMilenkovi} S. Zlatko - PTT

[obi} J. Sini{a - PTTBilanovi} M. Nemawa - IITSoviq S. Jelena - VMilovanovi} @. Nenad - DGOgwenovi} B. Branko - DGLazarevi} S. Darko - PTTKneèvi} S. Mladen - PTTPoli} R. Vladimir - PTTôlovi} V. Boban - PTTBoì} M. Dejan - DGTadi} M. Milan - DGBerbatovi} S. Sowa - PTTPajkanovi} P. Cvijetin - DGMavrenovi} R. Vladimir - PTTVorotovi} S. Vladimir - DGTovilovi} M. Danka - PTTKustudi} M. Sr|an - PTTRadmilovi} M. Ana - VDPejkovi} N. Biqana - IITPavi} M. Spomenka - IIT\idi} Q. Lazar - VPopovi} @. Natalija - IITSretenovi} M. Slobodan - PTTMale{evi} D. Milan - PTTJeremi} R. Marko - @Pavlovi} M. Brankica - IITTubi} S. Dejan - DGKrpovi} D. Vladimir - PTTPeri} S. Sla|ana - DGTodorovi} S. Jasna - DGGvozdi} S. Novak - IITPer~evi} B. Dragan - PTTPe{i} R. Dalibor - DGZe~evi} V. Dragan - DGMarkovi} S. Aleksandar - @Jovanovi} S. Andrijana - DGKavexi} V. Ksenija - V

2003. godina (153)Tripkovi} D. Vladimir - PTTVidovi} D. Goran - DGRaki} D. Svetlana - DGVu~kovi} M. Vidan - DGMileti} M. Nikola - DGTodorovi} D. Nikola - IIT[mit A. Andrija - IITKneèvi} V. Vladimir - DGVida P. Vladimir - DGPani} S. Andrija - @Smili} R. Nenad - DGTopi} T. Svetlana - DGLazarevi} R. Marija - DGAleksi} M. Zoran - IIT\oki} B. Milen - IIT

Cvejovi} R. Sini{a - PTTTodor~evi} S. Zoran - DGPetrovi} M. Slobodan - PTTFasujevi} Z. Jelena - VAntonijevi} @. Dejan - PTTSamarxi} M. Radan - PTTRaki} S. Jelena - PTTStani{i} I. Slavi{a - IITJovanovski M. Goran - DGPavlovi} S. Milan - @Kostov M. Dobrila - DGMilosav M. Milorad - PTTûpkovi} L. Slobodan - @Stanoj~i} R. Neboj{a - PTTVukovi} M. Dragana - IIT[apowi} M. Biqana - PTTRistovi} J. Arsen - PTTNikoli} R. Milan - @Poti} B. Igor - DG\uki} S. Marko - @Cveti} V. Mladen - PTTMarinovi} D. Zoran - IITKoqanin D. Veselin - DGKova~evi} N. Ivan - IITAvramoski D. Lazo - VRadovi} V. Mladen - DGPopovi} B. Milica - IITBogdanovi} D. Tamara - DGVukovi} V. Sini{a - DGPetrovi} Z. Vladimir - DGGudeq R. Mirjana - IITAleksi} T. Dejan - @Stoli} P. Sergej - PTTMirkovi} R. Predrag - DGMuni{i} M. Pero - DGSekeda}e A. Andrijan - PTTIli} M. Marija - PTTVujasin M. Nenad - PTT\or|evi} R. Bojana - IITJovandi} I. Zoran - PTTBatakovi} B. Danijela - @Miqkovi} M. Jelena - PTTOstoji} K. Aleksandar - DGMa{i} M. Miroslav - VDTeri} M. Tijana - DGStankovi} M. Branislava - PTTBe{enski D. Dejan - VDBiseni} @. Bojana - IITSakan M. An|elka - IITRadojevi} R. Vladan - DGVasi} T. Milena - PTTRakovi} T. Ivan - PTTJovanovi} S. Danilo - PTTSimi} I. Ogwen - PTT

Stepanovi} D. Bojan - PTTRistovi} J. Andrija - @Stanojevi} S. Marija - PTTBjeli} P. Nenad - PTTKosti} D. Sla|ana - IITJa}imovi} R. Jovko - VDIvanovi} V. Katarina - IITMajstorovi} A. Gabrijela - VDKova~evi} S. Du{ko - VGruji} D. Ivan - DGTohoq D. Branimir - IITMilutinovi} P. Marija - DGGezovi} M. Aleksandar - IITRadowi} M. Vesna - PTTAn|elkovi} V. Miqan - IITJe~menica V. Ivana - @Radivojevi} S. Vladimir - DG@ivkovi} M. Dragana - @Zeki} M. Adam - DGûpi} M. Aleksandar - PTTKo{tre M. Qiqana - VSamarxija M. \or|e - VMijailovi} A. Nikola - IITMilosavqevi} D. Vukica - IITStani} A. Darko - DGMarkovi} M. Zorica - PTTIli} M. Mladen - PTTBelo{evac S. Zorica - PTTIli} D. Vera - IITStanojevi} B. Nenad - IITKosani} M. Milo{ - VDMaul @. Dragana - PTTJovin P. Marija - IITPetronijevi} M. Gorica - @Petrovi} G. Vojislav - VMladenovi} D. Branko - IITRadeqi} B. Zoran - IITStamenkovi} B. Dragan - @Simi} S. Dejan - DGLeden~an M. Damir - DGTodorovi} R. Zoran - @Bukovnik S. Zlatko - DGPavlovi} I. Slobodan - IITStojanovi} D. Darko - PTTMiji} M. Slobodanka - DGMarkovi} G. Branko - PTTSudovi} M. Boìdar - VNe{ovanovi} M. Neboj{a - PTT@ivkovi} T. Tatjana - PTTKorunovi} V. Momir - DG\ogatovi} M. Boò - IITMilenkovi} \. Bojan - PTTKneèvi} S. Dragana - @Kneèvi} S. Sla|ana - @

196


Te{i} L. Neboj{a - IITStankovi} T. Milo{ - @Stajkovi} P. Biqana - PTTNikoli} M. Aleksandra - IIT[estovi} M. Jelena - IITJevti} D. Goran - IITPapi} L. Dadir - PTTLazarevi} P. Slobodan - @Dobrodolac J. Mom~ilo - PTTKrivoku}a D. Slavko - PTTLipovac B. Marina - DGDavidovi} T. Marijana - PTTRai~evi} D. Dijana - PTTBo{kovi} B. Dragana - PTT]ur~ija M. Danijela - PTTJan~i} S. Dragan - IITLaketa R. Vladimir - PTTGli{i} R. Ivana - DGAleksi} M. Ivana - PTTHorvati} S. Miroslav - IITGrubor K. Dejan - DGDoskovi} D. Andrej - IITMar~eti} T. Marija - PTTMilovanovi} D. Qiqana - PTTJovanovi} V. Milivoje - DGBabi} G. Olivera - PTTGobeqi} S. Nemawa - PTTVu~i} M. Dejan - IITGajdi{ R. Natalija - DGJovanovi} D. Damir - IIT

2004. godina (202)Mihailovi} M. Milo{ - IITMarkovi} Z. Nenad - DGIli} M. Ivana - PTTMijailovi} M. Gori{a - DGMilenkovi} N. Ana - PTT[ukara B. Ivan - PTTToma{evi} M. Katarina - PTTZarev S. Igor - DGProdanovi} Z. Jelena - DGProki} B. Ivana - DGVeli~kovi} V. Dejan - DGMilojkovi} D. Vladimir - @Majstorovi} Z. Dejan - DGî~i} M. Sini{a - V@ori} J. Aleksandra - DGGligorijevi} A. Nenad - PTTSmiqkov N. Ivana - PTTKneèvi} R. Marjan - VVeli~kovi} D. Aleksa - IITJovanovi} R. Du{an - PTTVojnovi} M. Qiqana - PTTSamarxi} B. Irena - PTT

Petkovi} P. Bojan - IITKosti} Q. Milo{ - DGJovanovi} B. Radosav - VDedi} S. Hana - PTTTeofilovi} D. Neboj{a - @Pavlovi} V. Qubica - PTT\uri} B. Ivica - IITKuwadi} @. Jelena - IIT\ukanovi} D. Nenad - DGRajnovi} @. Qubica - VNe{kovi} M. Dragana - @Da{i} M. Sandra - VDPeri{i} T. Jasmina - VDBogdanovi} S. Aleksandar - IITKukura I. Goran - VBelada O. Du{an - VDikovi} M. Predrag - IITDespotovi} M. Ksenija - PTT]uji} N. Mara - VLacmanovi} J. Marko - IITPetkovi} D. Gordana - PTTMari} @. Igor - DGJovanovi} M. Slobodan - @Milosavqevi} Q. Branimir - DG]ali} G. Tatjana - PTTZoni} D. Vladislav - @Cvetkovi} R. Dragana - PTTSari} A. Bojan - DGJovanovi} M. Tatjana - DGRobuqa S. Danka - PTTStar~evi} B. Damir - DGMitrovi} M. Sneàna - PTTJovanovi} S. Katarina - VZori} R. Boris - IITMutavxi} M. Danko - IITStanojevi} S. Du{an - PTTBogosavqevi} M. Dejan - @Stavretovi} I. Marija - PTTMitkov Q. Marija - IITPetrovi} Z. Tereza - IITAdi} S. Brankica - VDOra~ I. Milan - VDPetrovi} J. Darko - PTTVulovi} V. Danka - IITBawac D. Branislav - DGStanojevi} Z. Marko - IITMaleti} D. Goran - DGAleksi} T. Marjan - VKoman D. @arko - IITBogi}evi} M. Danijela - DGBojani} T. Neboj{a - PTTAnti} M. Predrag - DGKujdi} I. Jasmina - PTT@ole M. Milan - IIT

\ur|evi} T. Ivan - PTTJuzba{i} \. Ana - V@ivkovi} @. Slavi{a - DGTrtica J. Nikola - DGAksentijevi} M. Sa{a - DGIvanovi} S. Goran - IITMarkovi} Z. Nenad - DGNe{kovi} M. Jelena - IIT\ukovi} S. Dragana - DG@ivanovi} M. Zoran - DGPopovi} M. Svetlana - PTTDeqanin D. Milan - IITVelimirovi} V. Zoran - PTTRadi} M. Zoran - @Uqarevi} G. Petar - PTTBakmaz M. Bojan - PTT@ivanovi} P. Ivana - PTTNa~i} M. Danilo - @Vulovi} V. Vuka{in - PTTAnti} D. Dejan - IITIvanovi} Q. Dragan - DGNikoli} B. Ivanka - DGSin|i} M. @arko - DGRadoi~i} R. Nenad - PTTMilo{evi} R. Goran - PTTJoki} M. Andrija - PTTPuri} V. Vladan - @Petrovi} S. Petar - PTTMitrovi} K. Igor - PTT@arkovi} @. @arko - IITPeri} D. Vuk - PTTSavi} M. Bogoqub - DGPetronijevi} S. Aleksandar - DGCvetkovi} D. Marina - DG Nikoli} M. Svetlana - DGMili~evi} B. Ivana - IITKotarac S. Predrag - IITGa{par M. Igor - IITIvanovi} D. Biqana - PTTMilutinovi} Z. Dejan - IITTodorovi} R. Tijana - IITMilo{evi} R. Marina - PTTGrujovi} M. Aleksandar - IITEri} Z. Igor - IITBao{i} P. Vera - PTTRadovanovi} M. Danijela - PTTBlagojevi} Z. Mladenka - PTTBukumirovi} J. Ivana - PTTKantar D. Luka - DGSimovi} M. Gordana - @Radowi} D. Zorica - @\or|evi} V. Marija - DGMandi} S. Zora - DGBojovi} B. Sr|an - IIT

Lukovi} S. Sa{a - IITStoji} B. Tawa - DGMilivojevi} M. Branislav - IITRadulovi} I. Predrag - IITRadulovi} I. Nenad - IITDimitrijevi} M. Nenad - IITMe{i M. Nata{a - IITMilovanovi} M. Nenad - VDAjda~i} M. Mi}o - PTTRristi} D. Nikola - @Mitrovi} M. Goran - IITNovakovi} B. Aleksandar - DGKrsti} D. Du{an - DGLuki} M. Predrag - DGRisti} Z. Du{an - DGAn|elkovi} R. Sofija - VMilovanovi} M. Branko - DG]api} B. Petar - DGStanojevi} M. Stavan - IITVladisavqevi} D. Ivana - VDDragutinovi} V. Zlatko - PTTBiga B. Milan - PTTJovanovi} \. Jelena - DGRankovi} B. Sa{a - IITêperkovi} Z. Danica - PTTGigi} R. Nenad - IITTi{ma M. Nenad - IITRebi} N. Nada - DGJovaneti} M. Aleksandra - VPetrovi} P. Dragan - @Mijailovi} Q. Dejan - DGStojanovi} N. Dragoqub - @Kuzeqevi} R. Lela - @Brajkovi} J. Du{an - @Jeli~i} M. Nenad - DG\or|evi} W. Dragan - @Bradi} @. Mirjana - PTTCvjeti} J. Aleksandar - PTTNe{kovi} S. Ivan - IIT\or|evi} S. Vojislav - DGSto{i} Z. Marko - @Maci} R. Zoran - DGVujatovi} J. Stanislava - @Milenkovi} S. Milo{ - @Mihajlovi} S. Ana - IITMilanovi} \. Nata{a - VDMilutinovi} D. Ivana - @@eèq M. Nata{a - VBek~i} D. Marija - DGKrsti} M. Jelena - PTTVasovi} M. Vladimir - IITStanojevi} Q. Miroslav - DGKosanovi} V. Vladimir - PTTGrebec I. Sowa - DG

Nikoli} @. Aleksandar - IITZlatkovi} V. Dejan - PTTTo{i} S. Jovan - DGKraj~inovi} D. Aleksandra - IITDaji} M. Olivera - DGBo{tjan~i} Q. Slavica - PTTNikoli} R. Aleksandra - VSulejmani V. Aida - @Uzelac M. Nata{a - VDJani} M. Maja - VStankovi} M. Nata{a - DGProkin G. An|ela - PTTKokovi} A. Katarina - PTTStani} \. Ana - IITKoki} J. Violeta - PTTNikoli} S. Branislav - PTTKrsti} J. Vladan - VKoji} Z. Sla|ana - @

2005. godine (189)Keserovi} N. Dragica - DGBabi} M. Branko - @Biga N. Vesna - @Pisi} Q. Mirjana - DGDragi~evi}Zorana - PTTGavrilovi} S. Danko - DGBoì} M. Sini{a - PTTBoj~ev M. Zoran - @Obu}ina K. Slobodan - DGMirkovi} D. Bojana - VPavlovi} D. Danica - VPavlovi} M. Nikola - PTTDamqanovi} S. Marija - PTT@ivanovi} V. Predrag - DGMileti} B. Jelena - IITMaksi} T. Milan - DGVu~kovi} M. Danijel - DGBanovi} V. Ana - PTTKosti} D. Slobodan - DGSpasojevi} M. Ivan - IITJeli} M. Vesna - PTTQuboja M. Sergej - IITMarkovi} T. Dragica - DGStanojevi} D. Milo{ - V\ori} D. Vladimir - DGStar~evi} G. Zoran - DGVidas J. Marijo - DGJovi~i} @. Maja - VTankosi} I. Ivan - IITIli} N. Dragan - PTT\or|evi} M. Ana - DGJevti} C. Dragan - IITMitrovi} M. Danijela - @Jovi} V. Jelena - VD

iplom

ira

ni i

n`

ewer

i s

aobr

a}aj

a

197


Ra~eta J. Goran - VSavi} G. Jelena - PTTJovanovi} S. Milan - PTTIni} M. Momirka - IITBendi} N. Bojan - DGMilosavqevi} M. Rozica - @Markovi} S. Mira - IITTodorovi} M. Nikola - IITAleksi} R. Sla|ana - IITVidi} @. Aleksandar - IITPavlovi} M. Aleksandar - DGKostadinov S. Du{an - IITVeli~kovi} M. Vladan - DGAn|elkovi} @. Boris - IITMiki} M. Dragan - @Zec M. Jovan - PTT@ivkovi} B. Sla|ana - RPGojakovi} V. Savo - @]etkovi} B. Dejan - RPPopovi} M. Mirjana - PTTPetrovi} @. Boris - IITîtakovi} M. Marija - V@ivanovi} B. Brankica - IIT@ivanovi} D. Aleksandra - @Mati} B. Jelena - IITGlogovac B. @arko - @Stojkovi} S. Du{an - @Nujki} \. Ana - PTTRadmilovi} M. Marko - DGGuki} B. Mom~ilo - @Turudija D. Branislav - IITObradovi} M. Marko - DGRa{kovi} S. Violeta - @Ivanovi} R. Nenad - DGIvanovi} D. Darko - IITSavi} D. Vladimir - IITPetrovi} R. Branko - PTTLalovi} B. Vladimir - @Mijajlevski ]. Sowa - PTT\uki} S. Tamara - DGMladenovi} D. Marko - DGSu`wevi} D. Nata{a - @Kezi} M. Neboj{a - PTTBoì} Q. Mirjana - PTT[uqagi} N. Branislav - PTTStanojevi} D. Milan - PTTPuri} M. Ivana - PTTDimitrijevi} M. Miodrag - DGMilev A. Tawa - PTTMili} I. Aleksandar - IITGavrilovi} M. Marina - PTTPerovi} M. Milo{ - PTTNikoli} B. Marko - PTTKova~evi} V. Qubo - PTT

Tati} Z. Ivan - IITJovanovi} R. Branko - PTT\oki} D. Jelena - VObradovi} M. Jasmina - PTTDragutinovi} H. Nade`da - V]irkovi} S. Aleksandar - DGPrica M. Milan - DGRajkovi} R. Dragana - IITLozanovi} N. Mirjana - PTTNakev I. Marija - PTTPetrovi} M. Jelena - PTTMilenkovi} D. Sa{a - @Jovanovi} J. Sini{a - IITJovanovi} R. Dejan - RPTo{i} \. Nemawa - @Kablar S. Ana - IIT]uri} O. Dragan - @Radovanovi} R. Biqana - IITBorovi} S. Nina - IITJano{evi} S. Neboj{a - IITVuki}evi} @. Miqan - VMilovanovi} D. Dragan - IITNaj~evi} Z. Marko - PTTIvan~evi} V. Marija - IITSimi} D. @eqko - PTTMijailovi} D. Miodrag - IITMaksim~ev V. Dragan - PTT\or|evi} D. Mirjana - VNovkovi} P. Ivan - DG[aveli} T. Dejan - @\okovi} M. Tamara - IITJovanovi} B. \or|e - DGVu~kovi} M. Milena - @]ilerxi} B. Vladimir - PTTBarbara D. Miodrag - PTTSavkovi} P. Milutin - IITDimitrijevi} M. Zlatan - IITNe{i} S. Ivan - @Ja}imovi} M. Ana - IITJevti} M. Vladimir - DGUzelac M. Dragan - DGVuli} M. Nata{a - PTTBo{kovi} M. Sanela - @@ivanovi} M. Milo{ - DGRadoji~i} S. Nenad - DGPetrovi} S. Ivan - DGJovanovi} B. Uro{ - DGKrsti} D. Marija - VKovijani} B. Jelena - VJovanovi} M. Marija - DGZlatkovi} T. Milan - DGJowi} M. Velinka - @Radakovi} R. Lazar - @Brbori} M. Nikola - DG

Dikovi} M. Nenad - IIT[ar~evi} D. Marko - @Govedarica R. Neboj{a - DGDanilovi} M. Dragan - PTTRan~i} Z. Slobodan - DGMrdi} S. Miqan - PTTTrajkovi} Z. Igor - DGRadulovi} M. Vladimir - PTTPeji} B. Svetislav - DGArsi} @. Ivan - IITJovanovi} S. Goran - @Petrovi} V. Milanka - @Tri~kovi} B. Ninoslav - IITJovanovi} D. Jelena - DGDimitrijevi} D. Dejan - IITSimi} R. Branislav - PTTVu~kovi} B. Dragan - PTT]irkovi} P. Svetlana - @Rankovi} M. Mirjana - RPPetrovski P. Dejan - VMili} Q. Ana - PTTNikoli} Q. Milo{ - DGLazarevi} D. Katarina - VRistovski \. Jovan - IITSavi} D. Radomir - DGVuj~i} R. Marija - LOGPetrovi} Q. Nadica - DGBliznakovi} Q. Jagoda - @Stojanovi} S. Marija - DGKo~evi} F. Damir - DGRa|enovi} D. Boris - @Podri} M. Bojan - DGPoli} N. Du{an - DG\ukni} S. Slobodan - DGKokovi} M. Mirko - IITPopovi} M. Draèn - LOGMilanovi} M. Vladislav - PTTStojkovi} D. Maja - PTTPopov S. Jelena - PTTNikoli} M. Ivica - IITMilojevi} D. Tawa - DGSpasi} J. Aleksandar - DGStevi} M. Nenad - @Tanovi} R. Sini{a - DG@ivkovi} M. Jelena - IITReqa J. Olivera - PTTStamenkovi} S. Dragan - @

2006. godina (250)Todosijevi} B. Andrej - DGKowiku{i} V. Ivan - PTT\or|evi} G. Dejan - PTTMi}i} V. Du{ica - PTTVasiqevi} M. Mirjana - PTS

Kostadinov N. Biqana - LOGKremi} R. Milomir - DGUtvi} R. Aleksandar - DGVrawkovi} M. Predrag - VMladenovi} @. Oliver - IITKonti} R. Marko - PTTMajstorovi} M. Vladan - DGPopovi} G. Goran - RP\uri} @. Dragica - PTTBralovi} V. Zoran - DGKneèvi} .̂ Vladimir - DGZeli} P. Aleksandra - IITKosti} B. Milo{ - DGLekovi} M. Milovan - PTTVu~ini} G. Predrag - DGVu~ini} G. Nenad - DGDespotovi} V. Tamara - LOGPirkovi} M. êdomir - DGSladojevi} D. Miqana - RPVasov M. Maja - DGVesi} R. Gordana - DGVesi} R. Dragana - DGJa}imovi} B. Marijana - DGPe{i} S. Du{ko - DGMunitlak M. Slobodan - PTTVasi} B. Violeta - RPNikoli} S. Igor - @Andreji} M. Vladimir - PTTôrtan M. Dalibor - VObradovi} M. Dragan - DGLuki} N. Sanela - IITStoji} D. Nenad - DGKozi} R. Ankica - PTSMitra{inovi} D. Aleksandar - DGBelepavlovi} M. Du{an - DGStanojevi} M. Neboj{a - VSpasi} S. Stojan - DGGari}evi} D. Nikola - PTS@uni} Z. Nemawa - PTSMajovi} A. Svetlana - @Vozar J. Bojan - @Ivanovi} @. Katarina - RPMa~kovi} Q. Milica - RPBranovi} D. Marija - DG\or|evi} M. Milena - PTTMakivi} P. Sini{a - DGIvan~evi} N. Ivana - RPVukanovi} Z. Jelena - @Ili} D. Dragan - DGMandi} D. Nikola - DGKneèvi} J. Aleksandra - LOGBaji} M. Neboj{a - PTTJeli} J. Marija - PTTKneèvi} M. Aleksandar - PTS

Simi}evi} R. Bojana - PTT[elmi} R. Milica - PTSStar~evi} S. Dejan - DGBulatovi} M. Aleksandar - DGKrivoku}a N. Vladimir - DGMar~eti} M. Ranko - RPGli{ovi} M. Sawa - PTTMani} M. Vladimir - RPMarinovi} R. Sawa - LOGMiladinovi} M. Dragan - PTTGarabinovi} R. Andrija - PTSKambi} K. Marko - PTSSuboti} M. Marko - DGGavrilovi} N. Marina - PTTGavrovi} T. Dragan - DGSavi} A. Sla|ana - DGRadin \. Branimir - V[ebo R. Mersudin - PTSKicu{i} J. @eqko - DGJegdi} B. Emilija - PTSVu~eti} M. Jelena - @Grujovi} M. Jelena - IITBoòvi} S. Milan - DGDejanovi} S. Dejana - VDragojevi} M. Nenad - DG]irkovi} M. Radoje - @Xigal S. Ismail - DGRadulovi} M. Igor - @Borisavqevi} S. Gordana - VIvanovi} A. Dragi{a - DGFilipovi} N. Vladica - IITBojovi} M. Marija - PTTKosti} B. Marko - DGMilojevi} S. Dejan - DGMilo{evi} \. Marko - VZlatanovski N. Slobodan - DGMitrovi} T. Ivana - DGSretenovi} M. Nevena - PTSRaki} M. Bojan - LOG\uki} R. Jelena - DGDamwanovi} M. Marija - DGPetkovi} B. Goran - DGBo{kovi} M. Vladimir - PTS@ivkovi} D. Sawa - PTSVujanovi} B. Darko - DGXelatovi} V. Biqana - LOGMe|o M. Mirko - LOGPetkovi} Q. Boban - PTT\uri} M. Marjana - PTSTodorovi} M. Ogwen petar - DGMatin D. @arko - LOGLeki} @. Slavica - LOGIrovi} M. [iman - PTTRisti} J. Marija - DG

198


Bradi} R. Ana - PTSVuji~i} N. Igor - PTSDimitrijevi} Z. Marija - PTTAntonijevi} M. Bojan - PTTStani{i} Q. Dejan - IITTewovi} H. Nikola - IITAnti} D. Olivera - LOGSamarxi} M. Branka - DGFilipovac N. Nenad - PTSGa~i} J. Vladimir - PTSMilosavqevi} T. Bojan - PTSMilosavqevi} M. Petar - DGJaki} S. Marjana - DGDulovi} D. Jelena - DGBa{i} M. Nikola - DGRadosavqevi} M. Du{an - DGBijeli} M. Zoran - DG]iri} M. Mirjana - PTSAtanackovi} M. Marina - PTTMijatovi} M. Vladimir - PTSIli} P. Predrag - VCerovi} R. Slavica - PTTStojanovi} R. Ana - PTTOrli} B. Nikola - IITStanojevi} M. Nemawa - @Krkobabi} J. Vladimir - @Suknovi} @. Danilo - IITPopovi} B. Marko - DGBanovi} V. Daniela - RPGicovi} V. Ana - LOGStjepanovi} M. Milica - LOGGrujovi} R. Ivana - LOG\oki} M. Marko - DGStamenov A. Dejan - DGIvanovi} M. Igor - DGTi{ma R. Vladimir - LOGKunovac D. Dejan - LOGMaksimovi} S. Danijela - VBlagojevi} S. Ivan - LOGGogi} D. Branimir - LOGVu~kovi} Z. Gabrijela - LOGCvetkovi} D. Biqana - PTSZuvi} D. @eqko - PTSProstran D. Zoran - PTSKali~anin T. Zoran - DGSimi}evi} R. Jelena - DGJelisav~i} M. Milinko - DGStevanovi} M. Nata{a - VSimonovi} A. Vojana - @Rabrenovi} D. Marijana - LOGPanti} D. Dragana - DGMarinkovi} N. Du{an - PTSDimitrijevi} A. Maja - V\uri} S. Jelena - V

\urovi} M. Nikola - PTS@igi} N. Veselin - LOGPavlovi} M. Vladimir - VKatan~evi} T. @arko - VLi{anin @. Verica - DGZrimec B. Nata{a - DG^vori} R. Darko - DGMileti} R. Jelena - PTSMaksovi} M. Nemawa - LOGRadi} S. Jelena - LOGLazi} D. Dragana - PTSMilutinovi} M. Zoran - VAndri} D. Nata{a - LOGRistanovi} P. Dragoslav - @Stoisavqevi} D. Branko - DGBoì} M. Milka - @Ratkovi} V. Branislava - LOGMihajlovi} Z. Nenad - DGStanimirov P. Nemawa - VJovanovi} P. Vladimir - LOG\ekli} J. Vladimir - VObradovi} R. Luka - IITKneèvi} M. Jelena - DGSto{i} D. Jelena - DGRakowac O. Marija - PTTRadivojevi} M. Mom~ilo - DGTrm~i} S. An|elka - VFilimanovi} G. Smiqa - PTSVuka{inovi} M. Katarina - VRalevi} V. Predrag - VJovi} M. Marina - LOGVukovi} @. Dejan - PTTPendi} R. Marijan - VPetrovi} S. Jelena - @Jovi} @. Aleksandar - LOGKuzeqevi} S. Dejan - IITGa}e{a Z. Milo{ - @@ivanovi} V. Bojan - PTTSimi} A. Bojan - DGBogdanovi} N. Milica - DGVlaisavqevi} M. Dijana - PTTMilenkovi} M. Maja - PTTDaci} B. Vladimir - @Pavlica \. Qubica - PTSStefanovi} M. Nata{a - DGDomazet V. Du{an - VPopovi} N. Branko - PTTJovanovi} S. Milijana - PTSPaji} R. Nemawa - VKrkalovi} V. Miodrag - LOGStani} B. Goran - VPeri} D. Dragana - PTSMa~vanski V. Dragana - @Mileti} M. Biqana - PTS

\uri} M. Du{ica - DGMarjanovi} M. Sokolica - VRaco I. Luka - DGRadenkovi} M. Sawa - PTSArsi} M. Nina - PTSTanaskovi} V. Zoran - DGMati} M. Milka - PTSJoji} Q. Ivana - LOGKostadinovi} D. Tamara - LOGIvkovi} .̂ Marko - LOG[varc S. Stefan - LOGJeremi} @. Marijana - PTSMaksimovi} V. Dalibor - @Toma{evi} R. Goran - DGMilutinovi} B. Milo{ - DGMaleni} N. Nemawa - DGBiseni} M. Nemawa - PTTMandi} Q. Vesna - PTSDobrosavqevi} Q. Qupka - PTSJoki} @. Boban - LOG\oki} R. Dragan - DGKosanovi} N. Ivan - LOG\uki} M. Milan - LOGJovanovi} B. Julija - PTSZlatanovi} M. Marijola - PTTRakowac R. Bojan - PTTJovi} B. Rajko - DGPelki} P. êslava - PTTDeli} S. Milica - DG

2007. godina (270)Mitrovi} Z. Zorana - PTSPuji} J. Goran - DGVasovi} B. Miodrag - PTTObradovi} Z. Dejan - DGObradovi} V. Milan - PTTPetrovi} M. \or|e - DGTodorovi} Z. Marko - DGObradovi} M. Qubica - V\or|evi} @. Marija - DGPetkovi} S. Ivan - LOGPaunovi} D. Bojan - DGBjelica B. Danilo - IITJokanovi} D. Olivera - LOGMitrovi} A. Miodrag - PTSCrnobrni} D. Marina - PTSJankovi} D. Ivan - DGStevanovi} A. Vida - @Besara B. Du{an - DGAn|elkoski T. Aleksandar - PTSUtvi} J. Vesna - PTS\or|evi} B. Vesna - DGMilovanovi} M. Marija - @Stefanovi} B. Nenad - @

Borov~anin D. Boris - LOGRaoni} D. Milan - LOGBlagojevi} N. Boro - PTS\or|evi} M. Aleksandar - IITIsailovi} V. Neboj{a - LOGTatalovi} B. Branka - PTTPantovi} R. Slobodan - DGPu{karevi} S. Miodrag - LOGKarli~i} M. Slobodan - DG[undek N. Ivana - DGRadosavqevi} J. Aleksandar - DGProdanovi} M. Dejan - DGStefanovi} M. Bojan - LOGRadosavqevi} V. Goran - @@akula M. Zoran - VMilutinovi} K. Jelena - PTSBrki} M. Ivan - PTTStojanovi} M. Qiqana - PTSPeqevi} A. Iva - PTTMari} S. Darko - DGVasi} D. Neboj{a - LOGBo{wakovi} Q. Radmila - PTSMar~eta D. Davor - DGVrane{ R. Velibor - LOGNe{ovi} M. Nikola - RPRadisavqevi} S. Nata{a - PTSJovanovi} M. Aleksandar - LOGLuki} D. Dragan - PTTRisti} Z. Sre}ko - IITDobrilovi} S. Damir - DGSpasojevi} M. Boàna - VVojisavqevi} Z. Jovana - PTSRakovi} A. Bojan - PTS\ori} D. Danijela - @Novotni P. Nikola - DG\urovi} C. Predrag - LOG\urovi} C. Nenad - LOGVujanovi} \. Vladica - PTSGaj~anski D. Mladen - PTSMilo{evi} Q. Dragoqub - LOGDamwanovi} B. Vladimir - DGPalibrk M. Mirjana - VPleski} M. Vladimir - DGVilotijevi} S. Dragana - PTSDimitrijevi} M. Dalibor - DGNikoli} M. Slobodan - @Crnogorac M. Darko - VA}imovi} M. Davor - PTTManasijevi} M. Zoran - PTSCupara M. Marko - DG\orem S. Miodrag - VBraneàc P. Milan - DGMatovi} M. Slobodan - PTSVarinac M. Mladen - IIT

Todorovi} J. Sla|ana - DGMu~ibabi} A. Nemawa - DGPopovi} M. Milorad - PTSAn|eli} S. Ana - PTSJovi} D. Nemawa - VMani} M. Bojan - RPJevti} B. Dejan - PTSNovakovi} O. Aleksandar - IITSavi} V. Sneàna - @Veqkovi} M. Danijela - LOGGruji} V. Milo{ - LOGQubi} R. Irena - PTTJoki} R. Sandra - PTSDizdarevi} M. Jovica - PTSMilatovi} R. Jovana - LOGTaki} B. Jelena - LOG]aji} D. Miqan - LOGManojlovi} M. Mirjana - LOGKer~ov A. Du{an - IITLazi} B. \or|e - VBaj~eti} A. Stanko - DGIli} I. Veselin - PTSCvetkovi} J. Vladimir - PTSBoki} P. Sawa - LOG\urovi} M. Marko - LOGVukomanovi} M. Marija - PTSVirijevi} M. Du{ica - PTSIli} J. Marija - PTSRadovi} V. Borko - DGûturilo P. Darija - @Nikoli} D. Andreja - PTSTrm~i} S. Neboj{a - LOGVu~eti} A. Neboj{a - DGMartinovi} G. Marko - LOGDedagi} S. Renea - VDrobwak D. Branko - PTTDini} D. Ana - PTSKali~anin M. Ivan - DGêrno{ Z. Irena - V[tetina D. Branka - LOGMajki} M. Slobodan - LOGJovi~i} R. Sa{a - DGBabi} B. Marija - VIsakov M. Marko - VVuji~i} J. Biqana - DG]ebi} R. Nikola - DGBo{kovi} B. \or|e - PTSNi}iforovi} V. Dragan - DGJovanovi} M. Dejan - PTTPopovi} D. Obrad - LOGMarjanovi} S. Sneàna - IITPetkovi} B. Aleksandar - VHavran M. Anna - LOGTarbuk D. Nata{a - VD

iplom

ira

ni i

n`

ewer

i s

aobr

a}aj

a

199


Novakovi} S. Milan - VJari} T. Boban - VManasijevi} S. Nenad - DGNa| F. Evald - PTSKarli~i} S. Milan - PTSVujani} M. Milan - DGOstoji} V. Marija - VNikoli} R. Marina - PTSArsovi} D. Ivana - VKati} D. Nenad - DGDra{kovi} M. Ana - LOGNedovi} D. Ivan - LOG@ivkovi} D. Marko - LOGVipi} D. Zlata - PTSMilojevi} Z. Milo{ - PTSMilentijevi} D. Sla|ana - PTSMili} Q. Marijana - DGPlemi} J. Jovana - LOGSavi} S. Predrag - LOGVidosavqevi} D. Andrija - VVu~ini} T. Vladimir - LOGJankovi} P. Oliver - LOGDimovski Q. Elena - @êrmak N. Da{a - PTSMiti} M. Nata{a - PTSKqajevi} B. Qubodrag - LOGKezi} M. Aleksandar - LOGSavi} R. Ivan - LOGIli} R. Ivica - VKosti} M. Miroslav - VKomarica M. Damjan - PTTMilinkovi} M. \or|e - PTSCvetkovi} Z. Ivan - DGGogi} M. Bojan - VMilovi} R. Ivan - PTSRakowac B. Boris - LOGTadi} I. Slaven - LOGStani} R. Jelica - PTSDebeqak A. Andrijana - DGAtanackovi} S. Milan - DGUskokovi} B. Sini{a - PTTLuki} S. Lozica - RPIli} V. Smiqana - PTT\or|evi} C. Predrag - LOGJovanovi} S. Pavle - DGNik~evi} D. Sa{a - LOGAleksi} Z. Miodrag - @Petrovi} S. Nata{a - PTT[ekularac B. Ana - PTSJankovi} J. Katarina - PTSStefanovi} D. Petar - RP

Mladenovi} T. Nenad - RPRondovi} M. Jelena - PTSPotpara B. Radoman - LOGJankovi} R. Milan - PTTStankovi} V. Milo{ - PTSMaksimovi} M. Vladimir - PTSLatinovi} [. Jelena - PTSBidin J. Vladimir - RPRadanovi} J. Marko - VGruji~i} @. Nikola - PTT@ivi} M. Dragana - LOGNikoli} M. Jelena - LOGMari~i} B. Anita - LOGMili}evi} R. Predrag - PTTKrsti} Z. Vladimir - PTSMiladinovi} M. Marija - PTSRaji} Z. Marija - PTSDragutinovi} D. Katarina - DGZubi} J. Aleksandar - LOGSkalu{evi} \. Katarina - DGDimkovski M. Jelena - PTS[umkoski V. Ivan - DGStojanovi} A. Ivan - DGCvetkovi} D. Maja - PTSStan~i} D. Marina - PTSGaji} S. Milica - PTSKukoq M. Dejan - PTSPele{ R. Ramir - @Dajovi} M. Branislav - LOGOstoji} M. Nata{a - DGSekuli} T. @arko - LOGIvkovi} Z. Marko - LOGVuka{inovi} B. Marija - PTSNovi} N. Sr|an - DGVu~eti} R. Brankica - DGVidenovi} V. Zdenko - DGMilo{evi} D. Milo{ - PTSKonatar P. Gorica - PTTRatkovi} R. Goran - DGBeodranski D. Marija - PTSSimi} D. Vladimir - PTSTopalovi} M. Vladimir - PTSBasari} M. Marko - @Stojanovi} M. Veqko - PTT\ur|evi} V. Tawa - PTSPetkovi} D. Ivan - DGRatkovi} .̂ Tomislav - @Kustura D. Marijana - LOGHiristi} N. Tomo - DGMihajlovi} S. Davor - LOGAndreji} M. Milan - LOG

Nedeqkovi} S. Jelena - LOGIvanovi} D. Ivan - DGJoksi} R. Nemawa - PTS@ivkovi} D. Bojana - PTS\urkovi} T. Vladimir - DG[undek M. Jelena - PTTSimi} A. Jelena - PTSIsakovi} @. Marko - LOGRadoji~i} Z. Vladimir - PTSSteji} D. Milan - IITTan~i} N. Igor - IITStojkovi} R. Nikola - PTTMomirovi} R. Predrag - RPBara} M. Marko - LOGDragi}evi} M. Aleksandar - PTSRadovanovi} S. Qubica - LOGRibarac D. Du{an - IITLazin P. Awa - LOGTrifunovi} S. Jugoslav - @Maksi} M. Darko - DGMiti} B. Dragana - DGNovi}evi} B. Vladimir - LOGLuki} D. Radomir - IITVujovi} M. Danijela - PTTMilutinovi} D. Aleksandra - PTSMarjanovi} Z. Sneàna - PTTStojanovi} M. Jelena - PTTKova~evi} B. Predrag - PTTLazarevi} M. Marko - PTTMilo{evi} D. Jasmina - DGVasi} V. Marko - DG@ivanovi} M. Marko - LOGDrqa~a @. Ilija - IITRadivojevi} J. Aleksandar - IITNi{avi} R. Nikola - IITSredojevi} T. Dejan - IITGruji} N. Sla|ana - PTT

2008. godina1 (246)Kora} M. Vladimir - DGHrwak R. Stevan - VJevtovi} R. Nenad - @Raki}evi} R. Irena - PTSKranti} P. Jelena - @Peterman I. @eqka - VMilenkovi} S. Jelena - DGMilanovi} M. Milorad - DGRa{i} @. Vojislav - LOGAran|elovi} A. Predrag - VStamenkovi} N. Aleksandra - PTSLazi} M. Marija - RP

Vukoi~i} J. Aleksandar - PTSTrkqa M. Mirjana - PTSStanojevi} M. Marija - VMilosavqevi} M. Ana - @Jovanovi} M. Bojan - PTSGogi} @. \or|e - PTS@ivadinovi} D. Nemawa - LOGSe~ivanovi} Q. Dragan - PTSKrstovi} D. Marija - LOGLu~i} V. Vladanko - PTSLazarevi} V. Vasilije - DGMitrovi} D. Marija - LOGMarku{ Z. Ana - PTSTrpkovi} S. Ivona - RP\urovi} M. Ivan - DGSupurovi} M. Mirjana - PTSIvankovi} M. Arabela - @Stojanovi} G. Borislav - PTSJa{ovi} M. Vladimir - LOGNikoli} S. Maja - PTS@uwi} S. Katarina - PTSVukadinovi} D. Nikola - LOG\iki} M. Marija - LOGRaji} N. Ivana - PTSZari} @. Jovana - LOGRodi} D. Milo{ - DGVidanovi} Q. Sr|an - DGPuzovi} W. Biqana - PTSBjelanovi} B. Milan - PTSRadmanovi} S. Milorad - RPMilosavqevi} T. Vladimir - PTSPopovi} M. Sneàna - LOGJovi~i} B. Dragana - PTSMali}i N. Aj{a - PTSMilijanovi} B. Marija - PTSGale{ev .̂ Milan - PTSLekovi} V. Milorad - DGJoci} R. Zvjezdana - DGBugarinovi} @. Dragana - VAleksi} B. Predrag - DGRadomirovi} G. Dragana - DGBrankov S. Tatjana - DGTe{manovi} S. Irena - PTSStankovi} \. Vladimir - @Vuksanovi} J. Du{an - LOGGolubovi} D. Irena - PTSûbrilo M. Aleksandar - PTS@ivoti} M. Igor - LOGMacura N. Petar - RPCvjeti} J. Olivera - DGZlatanovi} D. Marko - V

Grbi} S. Miroslav - DGKecman .̂ Pavle - @Boàni} N. Ivan - DGTomi} D. Igor - LOGKo~ovi} D. Nata{a - VDobrodolac M. Jelena - DGBojovi} M. Bojana - DGKova~evi} M. Branka - DGRadoji~i} N. Milica - DGMirkovi} A. Nevena - VTurni} D. Sr|an - LOGMilovanovi} D. Nikola - LOGVeli~kovi} S. Svetlana - DGMitrovi} M. Marija - PTSAntanasijevi} Q. Marina - PTSMila{inovi} B. Ana - PTSA{anin D. Aleksandar - DGBorov~anin P. Qubomir - RPBo{kovi} M. Branko - PTSToman [. Vi}asko - @Nini} M. Danka - PTSMilosavqevi} S. Vojislav - VGolubovi} T. Jovica - RPâbarkapa V. Ivan - PTSMilutinovi} R. Milo{ - PTSDragi}evi} N. Mladen - PTSZori} B. Nenad - @\or|ijevski J. Goran - @Ba{anovi} Z. Maja - PTSDamqanovi} M. Marija - DGPanteli} S. Ana - PTSMilojevi} M. Ivan - PTS]Iri} S. Milica - PTSRadojevi} M. Vladimir - PTSBoì} M. Du{an - PTSVeselinovi} N. Davor - PTSKukuq S. Jovana - PTSRadovi} M. Nemawa - DGGa~evi} Z. Dragana - DGRadoji~i} B. Vladimir - LOG[kondri} G. Marija - PTSMilovanovi} R. Boris - @An|elkovi} G. Boban - DGPavlovi} S. Zorica - LOGStrinkovi} \. Aleksandar - LOGBonxi} A. Branko - RPRankovi} V. Ivan - PTSPekarski S. Qiqana - DGMihajlovi} D. Jovana - LOG]irovi} R. Miqan - RPTackovi} M. Sawa - LOG

1 Redosled diplomirawa posledwih 14 koleginica i kolega ne mora da odgovara poziciji na spisku zbog promena u Zakonu o univerzitetu

200


Mitri} B. Branka - LOGDamwanovi} T. Du{ko - LOGBelo{evi} V. Ivan - @Simovi} R. Dragana - PTTMarjanovi} M. Vladica - PTTAvramovi} M. Jelena - DGGvozdenovi} R. Branka - DGBojani} \. Vukota - PTSMar~eti} M. Nikola - PTSVu~eti} M. Miqan - PTSTe{anovi} S. Aleksandar - LOGPopovi} M. Du{ko - PTS@iki} J. Marko - PTSJosipovi} R. Vladimir - VMitrovi} M. Marijana - PTS@ivan~evi} B. Brankica - VBoòvi} V. Ana - LOGAreìna B. Dragana - LOGRadojevi} V. Nata{a - PTSMitrovi} Z. Grozdana - PTSPo{arac I. Vladimir - DG[o{tari} M. Milan - PTSPetrovi} M. Miroslav - PTSVukovi} R. Katarina - PTSRaki} M. Bojan - PTSPaji} V. Darko - VNe{ovanovi} D. Miodrag - V@ivkovi} D. Ana - PTSBogdanovi} M. Marina - VGagi} \. Ogwen - LOGIvankovi} D. Svetlana - RPJovi~i} S. Aleksandar - PTSMilovanovi} T. Vesna - PTSKresoja V. Nemawa - PTSJovi} I. Milo{ - PTSVojnarovski V. Tatjana - DGRoàjac [. Azra - DGRadenovi} M. Mirjana - LOGârki} R. Nikola - PTSMilivojevi} Z. Zorana - VSarajli} Q. Jelena - PTSGrbovi} M. Milo{ - LOGAlurovi} Z. Aleksandar - PTSMarkovi} D. Mirjana - LOGMarinkovi} M. Dragana - DGPejovi} D. Igor - PTSVukovi} D. Goran - @Staki} P. Nevena - PTSMileki} S. @arko - LOGDimitrijevi} M. Radomir - PTSGraji} M. Du{ko - PTS

Gaji} R. Mila - PTSKirixi} Q. Nada - DGPopovi} N. Jelena - DGKostadinovi} S. Gorica - DGObradovi} P. Aleksandar - PTSTo{i} D. Dimitrije - @Savi~i} M. Voja - DGDidanovi} M. Mirjana - DGTri~kovi} R. Marija - DG\olovi} Z. Mi{a - DGGli{i} M. Qiqana - PTSMarkovi} B. Bela - @Tomi} G. Igor - PTSPopovi} L. Rade - DGQuji} S. Bojan - PTSMladenovi} M. Veqko - @Ivanovi} M. Bojana - PTSTodorovi} S. Jovana - LOGMladenovi} B. Nevena - LOGJosi} V. Jelena - PTSJeli} B. Ivan - DGZoranovi} R. Dragan - PTSTo{i} S. Marina - LOG[ehovi} [. Damir - DG]ujo S. Dejan - LOGKomnenovi} V. Katarina - DGRafailovi} S. Ana - @Miqu{ M. Branka - VTomi} L. Milena - PTSBlagojevi} M. An|elka - PTS\ori} S. Katarina - LOGMilivojevi} B. Milena - LOGMilo{evi} J. Ivana - DGJeremi} M. Marija - DGVujani} D. Du{an - PTSMi{uri} M. Slavi{a - @Anti} D. Dejan - VJoksimovi} S. Milan - LOGRadojevi} M. Darko - PTSBunarxi} S. An|elka - LOGPetrovi} J. Jelena - LOGZec N. Ivana - PTSBogosavqevi} B. Boris - VJovanovi} D. Brankica - LOG\ali} A. Tamara - LOGVeli~kovi} D. Bojana - LOGJordanovi} .̂ Vojislav - LOGCvijeti} M. Gordana - PTSVasiqevi} J. Bojana - LOG\urovi} M. Milena - DGRisti} V. Jovan - PTS

Luki} S. Lazar - PTS[ejat P. Predrag - PTSVe{ovi} V. Predrag - PTSTodorovi} M. Damwan - LOGNikoli} B. Vladimir - DGRadivoj{a M. Petar - LOGKoci} M. Jovana - LOGIvanovi} R. Dragan - DGPopovi} M. Danica - LOGSimi} M. Sla|an - DGKneèvi} J. Olivera - LOGKomazec J. Jelena - LOG@ivanovi} T. Marija - LOGJakovqevi} B. Vladimir - LOG@arkovi} V. Qiqana - LOGAn|elkovi} P. Sla|ana - LOGMilovi} D. Ugqe{a - @Pani} V. Igor - @Graovac B. Suzana - @Milanovi} B. Milica - @Maksimovi} R. Jelena - @Stojadinovi} D. Nikola - @Japunxa S. Jovana - @Stani{i} D. Jasmina - @Kqaji} V. Danka - @Jelisav~i} M. Milan - @Zlatkovi} R. Aleksandar - @Tirnani} S. Ivan - @Areìna B. Mirjana - @Ili} Q. Branislav - @

2009. godina2 (416)Lojanica J. Milo{ - DGVukoli} M. Jovana - LOGVasiqev G. Nada - VLaki}evi} M. Miladin - LOGVukovi} M. Ivan - LOGIlin~i} S. Ivana - LOGBrankovi} @. Marko - LOG[aboti} H. Midhat - DGTon~i} D. Branislav - DGLazarevi} D. Uro{ - PTSLazarevi} D. Marija - VRadulovi} M. Milivoje - PTSGovedarica M. Ivana - DGTodorovi} M. Ivan - PTSRenduli} Z. Aleksandar - PTSVu~kov S. Milan - PTSJeli} @. Ana - PTSLazovi} B. Andrijana - DGBeqin Z. Milan - LOG

Paji} B. Nenad - PTSStanisavqevi} R. Ivan - LOGIli} M. Ivana - DGMisailovi} S. Vera - PTSTo{i} B. Aleksandar - @Aleksi} M. Nikola - DGRusimovi} S. Rade - PTSColi} A. Jelena - PTSPetrovi} T. Ma{enka - VBo{kovi} B. Dragan - DGGavri} M. Predrag - DGIli} S. Milan - LOG]iri} V. Nikola - PTSTomi} M. Radisav - DGBuha N. Marina - PTS[uwi} Z. Aleksandar - @Gaj~anski D. Mirjana - VBogosavqevi} M. Milomir - DGRadoji~i} \. Marko - PTSDraì} P. Nata{a - @\uri~i} G. Jelena - PTSOkanovi} I. Neda - LOG]irkovi} V. Dejan - DGBogojevi} R. Ivica - LOGKuzmanovi} Q. Danijela - LOGMilutinovi} M. Ivan - @Milutinovi} R. Ivan - LOGMara{evi} R. Velimir - DGântrak S. Nade`da - PTSPetri} S. Slobodan - PTSVasi} V. Milica - PTSMaksimovi} M. Sr|an - PTSBacki} D. Milena - PTSLazarevi} M. Mitar - LOGSedlarevi} B. Svetlana - PTSKaranovi} J. Branko - DGPetkovi} M. Jasna - @Mati} V. Vladimir - @Spasojevi} M. Milan - PTSQuji} V. Vladimir - LOG\ukanovi} G. Dragana - LOGTirnani} D. Zoran - LOGPekovi} D. Katarina - PTTRe~evi} R. Dragana - LOG\or|evi} R. Marko - PTTStojkovi} D. Ivica - VJovanovi} M. Aleksandar - DGJankovi} P. Dejana - LOGBjelakovi} B. Marko - LOGVu~kovi} S. Igor - PTSPetronijevi} D. Ivana - PTS

Mali}anin V. Vesna - PTSNikoli} M. Vladimir - DGMladenovi} T. Ana - LOGTo{i} P. Nenad - @Milo{evi} V. Slobodan - PTSSeleni} M. Marko - PTSTadi} M. Ivan - LOG\or|evi} R. Aleksandar - VMarkovi} D. Sneàna - PTSJoksimovi} M. Miroslav - PTSKrstonijevi} R. Marija - RPIli} M. An|elka - LOGMarkovi} M. @arko - RP@eraji} G. Dejan -Novakovi} S. Sr|an -Simonovi} M. Dragana - VLazovi} @. Katarina - VIli} T. Nikola - LOGKneèvi} V. Veqko - DGJankovi} V. Mikica - VVulinovi} M. Miroslav - LOGRadovanovi} M. Dragana - VGeorgiev G. Goran - LOGRadosavqevi} B. Nenad - PTSStankovi} D. Dragana - VTimotijevi} R. Ana - PTSZe~evi} .̂ Marija - PTSStevanovi} M. Aleksandra - @Jovanovi} S. Vladica - @Slavkovi} A. Milo{ - PTSStoji~i} S. Ivan - DGPavlovi} D. Denijel - PTSSto{i} Z. Sa{a - @Baceti} D. Milo{ - PTSTrkqa M. Jelena - PTSSimi} S. Predrag - PTSBlagojevi} R. Ivana - PTSMitrovi} B. Nikola - DGMitrovi} R. Darko - DGStefanovi} D. Nata{a - LOGMilenkovi} I. Sa{a - LOGGujani~i} M. Ana - LOGBaro{ M. Sawa - RPRankovi} M. Jasmina - PTSVuki}evi} P. Ivana - LOGMijajlevski ]. Ana - LOGSekuli} S. Jelena - LOGJonoski B. Ana - LOGNinkovi} N. Du{an - PTSSari} V. Marko - DGGruji~i} D. Vladimir - LOG

Diplom

ira

ni i

n`

ewer

i s

aobr

a}aj

a


201


Blaì} M. Mirjana - LOGStani} M. Radmila - LOG\or|evi} B. Vladimir - @Deli} S. Vuka{in - LOGBogdanovi} S. Radovan - LOGGvozdenovi} Z. Jovana - LOGUro{evi} M. Ana - LOGKowiku{i} N. Boò - @Lon~ar M. Bojan - PTSTosunovi} M. Milenko - DGAvramovi} R. Milena - VIva{kovi} J. Igor - DGPavlovi} P. Jovi{a - DGKova~evi} S. Marko - PTSMatkovi} T. Dejan - PTSLovri} P. Nemawa - DGGrbi} S. Gorjana - LOGRuì} Z. Maja - LOGJovanovi} M. Jovan - DGMihajlovi} M. Nenad - @Milosavqevi} M. Dragana - @Dobrota M. Bojan - DGPo~u~a M. Jelena - VStanojevi} I. Milena - LOG@ivkovi} D. Slobodan - LOGBjelobaba D. Nik{a - DGCupa} M. Vawa - LOGBe{i} D. Du{an - LOG\or|i} M. Mladen - DGKrsti} V. Du{an - DGTasi} J. Aleksandra - LOGUskokovi} P. \ur|ija - LOGGavri} @. Livija - LOGSuboti} A. Milica - LOGMarinkovi} R. Aleksandar - PTSHaxiomerovi} O. Igor - VStevanovi} O. Jelena - PTSIli} R. Danka - VOstoji} R. Bratislav - VCveti}anin P. Natalija - PTSMiladinovi} B. Igor - PTSStudi} B. Milena - VBoì} S. Milica - VLaci} @. Vladimir - LOGêlikovi} O. Predrag - LOGTopli~i} R. Ivan - LOGPopovi} R. Marija - PTSMagazin V. Sweàna - PTSBarugxi} V. Ivana - PTS[tula @. Qiqana - PTSVasiqkovi} S. Vladimir - DGRadojevi} V. Vesna - PTSRankovi} M. Dragana - LOGNikoli} D. Marina - LOG

@uni} S. Milena - LOGTomi} D. Darko - PTSPure{i} I. Marija - PTSIli} - for{ek I. Darjan - DGMazi} B. Sre}ko - PTSSavi} R. Nikola - DGBaji} S. Ivana - PTSTadi} M. Vesna - @Rankovi} Z. Biqana - DG[ormaz N. Milica - LOGIvkovi} S. Bojan - LOGPavlovi} R. Jelisaveta - VKuzmanovi} M. Aleksandar - DGAleksi} S. Tawa - DGMacedoqan \. Bojan - PTSTo{i} M. Ana - DGCveti} B. Milorad - PTSLazi} S. \or|e - DGSevi} S. Darko - DG\uki} Z. Milica - RPLugowa Z. Marko - LOGObradovi} P. Mirjana - PTSManxuki} Q. Milica - PTSJutri} S. Svetlana - PTSPetrovi} N. Nenad - DGPe{i} T. Nemawa - DGVidi} R. Borko - @Vujasinovi} M. Ruìca - VStojanovi} D. Ivana - VNikoli} M. Ana - PTSOketi} A. Bogdan - PTSPeja{inovi} M. Oqa - VRan~i} @. Marija - DGJelisijevi} M. Ana - @Kuzmanovi} M. Ivan - PTSPra{~evi} T. Milo{ - DGPavli} T. Miroslav - LOGJovan~evi} M. Branka - DGLazi} R. Strahiwa - LOGCukavac V. Radica - LOGVu~eti} V. Slobodan - VSaji} D. Filip - @Petrovi} R. \or|e - RPDoni} M. Jovana - PTSTupaji} M. Slobodan - PTS\urasovi} M. Sergej - PTSRankovi} M. Ivan - LOGNikoli} Z. Dragan - LOGRadi} G. Milan - LOGPetkovi} M. Tijana - LOGJawi} M. Dragana - LOGStojkovi} D. Aleksandar - PTSIvanov V. Nikola - VSretkovi} @. Vawa - PTS

Radovi} B. Andreja - DGJevti} S. Dejan - PTSStojanovi} M. Ivan - LOGJankovi} Z. Ksenija - PTSStojanovi} @. Nata{a - LOGMilovi} B. Milo{ - DGCaranovi} M. Milo{ - DG\or|evi} Z. Sini{a - DGBugar~i} V. Uro{ - LOGIvkovi} Z. Nemawa - LOGKiti} @. Sr|an - PTTMartinovi} B. Milan - LOGTa{i} M. Ivana - DGLazarevi} D. Ivan - LOGBrki} T. Tijana - PTTGli{i} M. Igor - DGAndri} M. Velibor - Vôli} M. Marko - PTT@arkovi} S. Danijela - PTTBuwevac J. Sawa - PTTMitrovi} T. Milan - @Mini} M. Goran - PTTBlazi} R. Qubica - PTTResanovi} D. Vladimir - PTTPa|en S. Dragana - DGMarjanovi} J. Vladimir - PTTVukoti} S. Milica - DG\iki} M. Milena - PTTViktorovi} D. Dubravka - PTTBojovi} N. Milan - PTTBakovi} M. Olivera - PTTNikoli} R. Danijela - PTTStanojevi} M. Dragana - LOGNikoli} M. Igor - LOG@ivi} Q. Marija - LOGPanteli} B. Milo{ - LOGJankovi} D. Lazar - PTTCveji} M. Predrag - PTTDragi~evi} L. Nata{a - DGPemac M. Ivan - @Lazarevi} Z. Katarina - @Jova{evi} B. Nemawa - LOGCvetkovi} D. Sun~ica - LOGJovanovi} M. Jovanka - DGSimi} D. Nikola - VIsidorovi} M. Milo{ - PTTPapak P. Slobodan - PTTNikoli} M. Vladan - @Todorovi} R. Ivan - @Mladenovi} N. Milo{ - DGTrifunovi} M. Aleksandar - DGRogi} J. Aleksandar - DGJovanovi} Q. Vladislava - DGMi}anovi} D. Marko - DG

Nedeqkovi} U. Nemawa - DGPera} M. Aleksandar - DGVrawe{ M. \or|e - DGû~urovi} D. Marko - DGMarkovi} M. Nikola - @An|eli} R. Dejan - DGPavi} Q. Bojana - DGLazarevi} V. Nenad - LOGIvanovi} D. Dejan - DGNikoli} Q. Milo{ - LOGQevaja J. Dragan - RPMu{kiwa B. Aleksandra - DGAndri} S. Miroslav - DGRadivojevi} N. Danilo - DGKomrakov M. Petar - DGPaleka A. Vladimir - VPu{kari} I. Ivana - DGBrkovi} M. Jelena - VVulovi} A. Milica - PTS\ur|evi} Z. Sla|ana - PTSKalik M. Sini{a - PTSRmu{ Q. Marina - DGSokanovi} D. Dubravka - DG\or|evi} M. Drenka - LOGStanisavqevi} D. Jelena - DG\ori} Z. Biqana - DGStar~evi} @. Ivan - LOGMan~i} Z. Ivan - @Markovi} D. Mladen - DGKova~evi} M. \or|e - LOGStanojev G. Lidija - DGTo{i} D. Nenad - DGMilanovi} D. Nedeqko - DGNikoli} K. Marko - DGBliznakovi} Q. Jelena - LOGErakovi} Z. Marija - LOGPetkovi} Q. Milena - DGMateji} M. Jelena - DGKosti} M. Bojan - DG@ivkovi} M. Du{an - DGMilo{evi} M. Stevan - VNikoli} M. Maja - DGSuboti} N. Ivana - DGAndrijani} N. Ivana - DGKartalija D. Bojana - @Franc I. Irena - @Stiki} M. Milijana - @Bjelogrli} M. Milo{ - @Miqkovi} J. Jelena - PTSKrsmanovi} V. Maja - PTSMuri} M. Goran - PTSBjekovi} M. Miqana - PTSIli} R. Aleksandar - PTSVukovi} B. Miodrag - V

Nikoli} D. Dejan - LOGStamenkovi} S. Dalibor - LOGObradovi} G. Vesna - DGPeri} M. Neboj{a - LOGPopovi} R. Nikola - DGMan~i} D. Sa{a - VPetrovi} Z. Miqan - @Bojkovi} R. Dragana - DGPavlovi} B. Aleksandra - DGStar~evi} M. Vladimir - VRaki} A. Mladen - DGPopovi} @. Goran - LOGPanajotovi} B. Ivana - PTS\iri} B. Milo{ - DGGa~evi} D. Danijela - LOGMarkovi} M. Tijana - PTSVeqovi} M. Petar - @@ivanovi} V. Milan - @Kosti} V. Dejan - @Mitrovi} V. Goran - LOGRajovi} V. Dragan - LOGMilutinovi} @. Katarina - DGAndri} M. Sa{a - LOGSekuli} S. Goran - DGBal{i} P. Milan - DGMihali~i} T. Bojan - VVuka{inovi} V. Ivana - DGMaglovski P. Janko - LOGLuki} S. Bojana - LOGRisti} I. Tijana - DGLuki} M. Kristina - DGKrsmanovi} I. Ivana - DGStankovi} R. Stamenka - DGStan~i} P. Marija - DGCvijovi} M. Zorica - DGDivqan S. Marko - LOGRado{evi} M. Radomir - DGZeki} B. Edvina - DGBakovi} @. Spasenija - LOGMilosavqevi} @. Vladeta - @Simovi} D. Ivana - DGMi{kovi} Z. Ivana - DGObradovi} A. Vladimir - LOGMarjanovi} Q. Milan - DGPopovi} Z. Ivan - DGBrusin S. Maja - DGTomi}evi} M. Miqana - LOGJankovi} M. Milena - LOGTimotijevi} P. Zorica - DG\orojevi} M. Andrea - DGâvo{ki \. Marko - LOGKova~evi} D. Jovica - LOGVuji~i} N. Marija - LOG\or|evi} V. Danijela - LOG

202


iplom

ira

ni i

n`

ewer

i s

aobr

a}aj

a Kneèvi} D. Marija - LOGPribakovi} R. Milena - PTSPavlovi} S. Ivana - DGBiqana M. Kruni} - LOGVeli~kovi} R. Milo{ - LOGBe{inovi} B. Nikola - @Kuzeqevi} Q. Mirjana - DGGeri} M. Ivana - DGDani} D. Nada - VHercak I. @eqko - LOGCvetkovi} S. Milena - LOGIli} N. Ivana - DGZlatkovi} M. Miqana - LOGKondi} Z. Marija - DGLazarevi} R. Mladen - DGJovanovi} M. Ivana - DGKrndija N. Obrad - DGMilosavqevi} Z. Dijana - DGJolovi} M. Du{an - RPLepovi} M. Milana - DGJe{i} V. Mirjana - PTSTopalovi} D. Ivana - VRadovanovi} G. Boris - VMijailovi} Q. Nikola - LOGLazarevi} Z. Uro{ - LOG

2010. godina3 (429)Borojevi} M. Zoran - DR Umi}evi} S. Bojan - DR Vu~kovi} Z. Nenad - VZ Bogdanovi} R. Verica - VZ ]orovi} M. Milo{ - DR Gruji~i} D. Dragana - DRStevan~evi} D. Mirjana - TS Vujo{evi} D. Marina - DRPetrovi} N. Rado{ - DRQubenovi} M. Milan - DR\or|evi} D. Vladimir - VZStojadinovi} M. Mirjana - TS\uri} D. Vukica - PSSimonovi} I. Marija - DRPetrovi} N. Darko - DRIli} M. Bojan - DR Petkovi} M. Vesna - LOPeri{i} T. Nata{a - PSMarkovi} D. Marko - VZMihailovi} B. Bojana - LOMitrovi} D. Nenad - VDBabovi} D. Tawa - VZ Virijevi} M. Du{an - VZMla|en N. Milo{ - LOGolubovi} V. Slobodan - DR

Atlagi} G. Jovana - PSVesi} N. Sla|ana - VZ\or|evi} P. Milo{ - @EDereti} N. Nemawa - DRIvanovi} V. Aleksandar - LOStanojevi} R. Dragana - VZPe{i} Z. Milan - DRKaranovi} .̂ Danimir - DRNovkovi} Z. Slobodan - DRJawo{ M. Mirko - LOMarinkovi} N. Sawa - LOVrtuni} B. Dubravka - LOMadi} B. Miroslav - @EDrobwak M. @eqko - VZ\uri} S. Draèn - LOMilanovi} S. Zlatko - LOStamboli} M. Vladimir - DRMilovanovi} I. Mirjana - PSDeni} D. Sa{a - TSRadojevi} R. Sr|an - DRDamwanovi} M. Dragoslav - LOTomi} M. Aleksandar - LOBralovi} D. Aleksandar - DRIli} R. Neboj{a - TSManojlovi} S. Goran - DRRadovanovi} D. Milo{ - DRLukovi} Z. Milica - VZ Buser M. Lara - VZTrivanovi} S. Du{an - DRMilenkovi} M. Branka - DR\oki} Z. Marijana - DRIli} M. Marina - VZ Milenkovi} A. Katarina - TSKuqanin G. Jovana - VZGauzanovi} S. Danijela - LO Stevi} B. Nevena - DR Milovi} M. Ivan - TS Krsti} A. Jasna - VZGli{i} M. Du{an - LOKoci} N. Marija - LONovakovi} M. Petar - VZAntovi} M. Dejan - LOJelenkovi} M. Bojana - DRPavlovi} O. Ivan - LOMilev S. Ivana - LOTanackovi} V. Ivana - PSAntovi} M. Goran - VD Blagojevi} S. Goran - DR Cvetkovi} D. Milena - TSAbidini H. Elmen - VZLeki} C. Aleksandar - DR

Mili} Z. Marko - DRPantovi} M. Vojislav - DRVukadinovi} S. Jelena - LOTihomirovi} D. Sla|ana - @EAni~i} V. Danijela - PSMarjanovi} D. Aleksandar - LO Maxarevi} M. Neboj{a - DRAlbaharevi} \. Jovana - PS Ili} Q. Dobrila - PSPeri} M. Milan - DRTodosijevi} Z. Milo{ - TSPetrovi} G. Tawa - DRRadi{i} M. Nikola - DRPilavxi} A. Mirela - VDMilo{evi} D. Aleksandar - DRSpremi} @. Jasmina - PSRadi} D. @eqko - VDRadeli} N. Zoran - PSPuno{evac M. Jelena - PS]ali} R. Vlada - PSTodorovi} @. Jelena - LO Petrovi} G. Zoran - PSJankovi} Z. Violeta - PSRadi} S. Sr|an - DRLukovi} M. Bojana - DRLovri} D. Branislav - @E]ali} R. Ivan - DRToma{evi} M. Ivan -LOVagi} T. Nenad - PSSeferovi} M. Aleksandar - VDA{kovi} P. Bojan - DRPetrovi} N. Milan - DR@ivanovi} M. Aleksandar - PSKova~evi} M. Aleksandar - PS\uri} M. Boìdar - PSAdamovi} Z. Darko - @EDozet B. Dejan - @EJerini} B. \or|e - DRKraqevi} I. Neboj{a - LOStjepanovi} M. Vesna - PSQubinkovi} S. Milan - VDAnti} S. Dejan - DRTatovi} M. Bratislav - DRMarkovi} M. Ivana - DRDragovi} M. Ivan - LOMajstorovi} S. Dragan - LOJovanovi} D. Jelena - LO\ukni} M. Ana - TSMladenovi} M. Marija - DRBajovi} S. Petar - TSSavi~i} M. Vladimir - TS

Anti} D. Slobodan - DRBukara Q. Milica - LOProti} S. Hristina - LOMladenovi} D. Ana - TSJosipovi} R. Sneàna - @EFilipovi} M. Mirjana - LOTo{i} D. Darko - TS@ivojnov D. Danica - PSVu~urovi} B. Vladimir - DR\or|evi} S. Dragan - DRPlazini} B. Marija - LO Stankovi} S. Biqana - TSEri} Z. Petar - DRMiqkovi} V. Marina - DR Lazovi} O. Bojana - PS Krstevski Z. Ninoslav - LOLuki~i} S. Marija - LOTrifunovi} D. Vladimir - VZRutovi} @. Nikola - LO Baj~i} N. Ana Marija - LOJakovqevi} Q. Ivan - LOStanojevi} S. Sr|an - TS Gruji} I. Ivana - VZMijailovi} D. Milica - DRUro{evi} S. Du{ica - DRBakojevi} B. Daliborka - DRVuka{inovi} D. Ivan - TSLalatovi} I. Goran - DRDrpi} M. Ivan - LO\uri} N. Milan - PS[}eki} M. Ivan - VZDukanac M. Andrea - VZTrandafilovski P. Filip - VZProdanovi} V. Marina - DRMladenovi} \. Vojislav - DRCrwanski S. Igor - DRPopovi} D. Du{ica - DRRa{kovi} Z. Dragan - DRPetrovi} G. Ivan - DRKosti} Z. Goran - DRPeri} I. Ruìca - PSTerzi} V. Ivan - LOMiqi} D. Nikola - TS Rankovi} R. Zorana - DRJeremi} M. Du{an - @EDrobwakovi} @. Ana - PSPetrovi} P. Miroslav - DR@ivkovi} S. Ivan - DRSimi} J. Nikola - DR\ukanov Q. Milan - TSPavlovi} M. Milica - TS

Panteli} S. Ivana - LOPopi} R. Miqana - PSMarinkovi} S. Sneàna - LOVu~ini} D. Svetlana - TSRaki} M. Vojkan - DRDobri} V. \or|e - DR Risti} M. Ivana - TS Radovi} Z. Sr|an - VZ Markovi} R. Boìdar - LOMandi} S. Nikola - TSJovanovi} D. Vladimir - TSNada`din R. Ksenija - TSBarovi} D. Vladan - DR Stojanovi} D. Zoran - LO Kosti} D. Milo{ - LORadi} M. Marko - VZ[ijakovi} J. Ana - DR Veselinovi} @. Verica - PSKo{evi} D. Jovica - TSJeli~i} M. Ivana - LOStojimirovi} D. Ilija - DRDrobwak D. Vojin - LOA}imovi} M. Marija - LOHorvat S. Sandra - LODelevi} D. Qubomir - DR Obadi} B. Liana - LOKo{anin Z. Filip - PSSokovi} N. Bojan - TSMiqevi} D. Ivan - PSMari} M. Svjetlana - VDTopolovac M. Milan - @EKa~arevi} A. Sa{a - PSTanaskovi} D. Sr|an - PSMe|o D. \or|e - PSDimitrijevi} D. Marko - PSBa~kowa S. Milan - VZAnti} N. Sawa - DRMili}evi} Z. Ana - LOQubomirovi} M. Du{an - LOPaunovi} P. Danijela - LOVojinovi} V. Milovan - LO Bogi}evi} P. Miqana - LOAleksi} N. Goran - LO Krsti} @. Dragan - PSMiladinovi} D. Dragutin - PSKostadinovi} S. Aleksandar - PSJovanovi} Q. Zorica - DR@ivani} D. Milica - DRKneèvi} \. Miroslav - TS Rutovi} @. Filip - DRPilipovi} M. Olgica - DR


203


Stojanovi} D. Aleksandra - LOStajkovi} A. Vesna - LOStojkovi} R. Jelena - PSGoloskokovi} V. Goran - PSProle S. Nemawa - TSIli} Z. Jasmina - TSVidojevi} V. Marija - TSâbri} D. Vladimir - TSMilo{evi} D. Milan - TSGlavowi} B. Jovana - VZStojanovi} D. Sawa - DSKrqar D. Darko - PSLozo M. Gojko - LO Penezi} M. Nikola - DTTanasijevi} S. Zorica - LO Kahari B. Suzana - DSVanevi} S. Du{an - DSVodogaz D. Milo{ - DSGavrilovi} P. Neboj{a - LOSavi} M. Marko - LO Trajkovi} S. Dalibor - DSûpi} \. Jovana - VZSuboti} S. Sla|ana - VZTomi} M. Nenad - LOTa{i} N. Milo{ - DSStojanovi} S. Milo{ - DSKaranovi} .̂ Vladimir - VZDereti} N. Stefan - LOPetkoski D. Rista - DSOstoji} D. Gorica - LORajkovi} S. Radoslav - VDAntonovi} D. Jovan - LO Raoni} D. Tamara - DSPopovi} M. Vuka{in - DTSimani} Z. Ivana - VZParezanovi} S. Ana - LO\or|evi} R. Slobodan - LO Luki} R. Marijana - PSJe~menica B. Jovana - LOManojlov B. Sr|an - DS

Stojanovi} M. Emil - VZ[ovi} M. Milan - LOMilisavqevi} D. Nemawa - LOKo~ovi} D. Marina - VZKo~i} R. Sowa - VZRo{u J. Nikola - DTRapaji} \. Marko - @EPanteli} K. Milan - DSPopovi} S. Marko - LO Joki} @. Dragana - LO Trajkovi} J. Filip - DSRisti} S. Aleksandar - DT Ne{ovi} R. Bo{ko - DBTomanovi} Z. Milo{ - LO Uzunovi} M. Olivera - LOKarapetrovi} V. Jelena - VZKosti} R. Tijana - TS Blagojevi} B. Du{an - DSJoji} M. Nemawa - DS]uri} R. Nikolina - DBDragojlovi} B. Tijana - DB]irakovi} S. Lazar - DSMahmutovi} S. Predrag - PS \urovi} D. Milija - DSDamwanovi} M. Ana - DSJovanovi} D. Aleksandar - DSMani} A. Andrej - VZIvanov M. Dejan - DS\onovi} S. Branislav - LOPopovi} J. Vlado - LOMiqkovi} R. Dragana - DSGa{i} D. Filip - LO\oki} D. Bojan - LOPilman R. Ida - LOKusturi} S. Jelena - LOLazi} Z. Marko - LOVeli} E. Igor - DSPeji} J. Miroslav - @E ]osi} I. Irena - TS Stankovi} S. Aleksandra - LO

Ga{i} J. Mirko - TSGrubqe{i} M. Marija - DSKrsti} D. Mladen - LORenovica M. Sawa - LO Luki} D. Dalibor - DSRuì} R. Neboj{a - DSBabi} R. Jelena - LO Jankovi} R. Milo{ - LOJakovqevi} Z. Tamara - TSPleski} M. Milo{ - DSNedeqkov S. Mladen - DSVitkovac G. Biqana - DSIli} V. Natalija - DSHeld T. Sr|an - DTSari} M. @arko - LOBelenzadi} M. @arko - LOCvetkovi} Lazi} B. Vuk - LO[i{kovi} R. Milena - LOStar~evi} D. Suzana - LOTajsi} M. Jelena - LOVilotijevi} S. Branislav - LO@ivanovi} D. Tawa - LOBrki} S. Nevena - TSCvjetinovi} S. Tawa - VZTrifunovi} M. Marko - DBVla~i} M. Desanka - DSPavlovi} D. Radmila - DSStanojevi} O. Stefan - DSôli} D. Milica - DSGolubovi} Z. Nevena - PSKatani} M. Jelena - TSMilovanovi} B. @eqko - TS Nedeqkovi} D. Stefan - TS Rado{ M. Miqan - DSKuzmanovi} D. \or|e - DSRanki} N. Velibor - DSBanovi} D. Bojana - PSDavidovi} M. Jelena - TSVujanac S. Milena - DBTerzi} Q. Lenka - DB

]iri} M. Marija - DB Puri} S. Marko - VZRaovi} Q. Nevena - DS\or|evi} D. Miroslav - DSNe{i} D. Filip - LOViri} M. Milan - VZDamjanovi} M. Nikola - DSMilovanovi} V. Marija - TS Jovanovi} S. Bojan - TSâvka I. Ivana - VZBaj~eti} D. Nikola - DSGi{i} V. Jelena - DBRadovanovi} M. Jasmina - DBJovi} S. Aleksandar - VDSteki} Z. Marija - VZPetrovi} S. Milan - TSDimitrijevi} A. Danijel - LORuì} M. Ivan - LOCaji} Z. Miqana - TS Brandi D. Tina - TSPavlovi} M. Milo{ - TS Stojkovi} M. Aleksandar - TS Jeli~i} S. Ivan - DSGaji} M. Milo{ - TSObu}ina M. Dalibor - DSRekovi} S. Petar - DSTrifunovi} J. Uro{ - LOIli} Z. Slobodan - LOTotovi} M. Jelena - LO Todorovi} S. Biqana - LOBogdanovi} Z. \or|e - DSTerzi} V. Ivan - DSNikoli} M. Bojan - DSAvdijenko N. Dejan - DTDaki} M. Goran - DTMari} M. Tijana - DTMarkovi} M. Nata{a - DTVlajkovi} M. Ana - DTJankovi} M. Marinko - PSLalevi} S. Lidija - DB

Pewi{evi} R. Mladen - DBSmailovi} Z. Emir - DBMiqkovi} S. Ivana - DB[ipovac R. Marko - DSJovanovi} D. Milica - DSTomi} Q. Mladen - DSTomi} D. Bojan - DSStankovi} S. Marko - DSParezanovi} M. Tawa - DTMirosavqevi} V. Ivan - LOVeselinovi} Z. Aleksandar - LOStamenkovi} \. Predrag - LOMili} \. Dragana - LODesivojevi} Z. Nikola - LOûbrakovi} D. Slobodan - LOStani{i} R. Ivan - LOJovanovi} D. Ma{a - VZVujo{evi} M. Marko - VZGrdini} D. Mirjana - DBTimoti} S. Milan - DSOstoji} M. Neboj{a - VZ@uni} D. Borka - DSNovkovi} Q. Marko - DT Marjanovi} S. Milan - DTMici} S. Neboj{a - DTMladenovi} N. Qiqana - DTPavlovi} S. Vladimir - DTAgatonovi} N. Dragutin - DTLuki} M. Mirjana - DTDoj~ilovi} R. Nikola - LOMarkovi} Z. Bojan - VZBeànovi} M. Ana - @E[ipov M. Sr|an - DBBrajovi} R. Branko - LOFermevc M. Mihajlo - LOStankovi} S. Slavica - DTJankovi} J. Bojana - VZ@ivanovi} V. Nenad - DT\uri} D. Sa{a - TSIvkovi} B. Sr|an - DB

204


1962. godina (32)Antonijevi} D. PredragBauer P. VladimirVasovi} M. PetarVuki}evi} R. DragoqubVu~kovi} S. DraganGolubovi} V. NovicaDamjanovi} M. BorivojeDo{qak M. Miodrag\or|evi} D. RadoslavKudrna F. ZvonimirLozi} S. StjepanMarinkovi} P. Du{anMari} I. MladimirMarkovi} M. BogoqubMaslovari} J. SrbislavMilosavqevi} D. MilanMi{i} D. QubivojeMuminagi} Z. NamikMuniàba D. VojislavOgwanovi} S. AleksandarPejak \. RatimirkaPetrovi} M. Du{anPro{a J. DaneRadi} M. DragoslavRado{ V. JovanRadulovi} D. DejanRakanovi} V. TomislavRastovi} S. \or|eSabo A. JohanSavi} M. MiroslavTomi} S. Milovan]alasan M. Branislav

1963. godina (77)Albreht P. IlijaAleksi} M. MilisavAn|elkovi} R. MilomirBlagojevi} B. VladetaBukumirovi} @. RodoqubVejnovi} S. MilanVe{ovi} B. VujadinVrawe{ T. MarkoGligorevi} N. KostaDejanovi} V. MladenDeti~ek E. MirkoDini} M. Dragi{a\enadi} D. Radi{a@ivanovi} J. Qubi{aZuvi} P. RodoqubIli} D. SlavkaJelki} S. VladetaJeremi} R. Stanimir

Jovanovi} @. DragoqubJovovi} N. PetarJoki} B. Ma{anKali~anin R. BoìdarKamenica M. BoìdarKirn A. BoìdarKova~evi} J. VeraKora} M. MilojeLazi} B. BudimirMajor L. Jano{Makarov A. OlgaMaxarevi} B. PaunMa{i} R. RexoMijovi} S. RaomirMilanovi} V. DraganMilanovi} R. Qubi{aMilojkovi} @. SmiqanaMilo{evi} B. DragoqubMilo{evi} B. PredragMilo{evi} V. âslavMilutinovi} D. MiroslavaMini} M. MilicaMi}i} M. DragoqubNe{kovi} B. KostaNikoli} M. DraganNikoli} O. MiroslavNikoli} R. BorkaOgwanovi} M. MiroslavOgrizovi} \. GojkoOr{uli} J. JosipPavlovi} Q. Du{anPavlovi} R. SlobodanPanza T. AntePantazijevi} \. SlobodanPekovi} M. MiodragPutnik D. NikolaRadica I. VinkoRamadanovi} P. IvanRilke J. MiroslavSavi} L. DragoqubSandi} M. MilanSretenovi} M. MilanStamatovi} P. DragiStameni} J. StevanStankovi} Z. PredragStanojevi} M. GojkoTabakovi} K. RatkoTodorovi} R. SlobodanTo{i} V. JovanTrifunovi} M. DobrosavTrtica J. Marko]oiba{i} S. SlobodanUmolac F. Josip

Filipovi} S. MiroqubHorvat V. Lajo{âu{evski N. Borisî~ak U. Mirko[e}erov S. \ur|inka[kerovi} R. Solomun

1964. godina (73)Amanovi} T. SpaseAn|elkovi} M. PetarArsi} D. ZvonimirA}imovi} S. QubomirBaki} J. Neboj{aBalali} H. SeadBerberovi} B. [ukrijaBijeli} M. RatkoBogdanovi} A. IvanBo{wak V. AleksaVeli~kovi} D. BranislavVidekani} N. Du{koVojnovi} M. AleksandarVra~arevi} Q. RatomirVujo{evi} S. BranislavGezovi} I. MirkoGolubovi} R. DragomirDajovi} M. DragoqubDamjanovi} D. MilutinDursun D. Sretko\ikanovi} M. Branislav\ordan K. Risto\or|evi} D. Slobodan\or|evi} Q. Stanoje\uri} R. MiodragEquga M. Gojko@aja N. Ante@ivkovi} B. Raomir@upanovi} M. IvoJankovi} @. RodoqubJankovi} P. VladimirJosipovi} V. \or|eKiso A. FahrudinKqajevi} M. SpasojeKowevi} Z. QubomirKorolija V. Uro{Krasojevi} R. QubomirKr~uq A. TihomirLon~ar \. MilanMarinkovi} N. QubicaMarkovi} R. MarkoMili~i} M. AleksaMilosavqevi} M. MilanMilo{evi} B. VeqkoMito{evi} M. Mile

Mihi} N. ZoranMi{kovi} M. DragutinMladenovi} B. MiroslavMladenovi} J. BrankoMomi} N. SlobodanMrki} R. RadeMusli} M. IbrahimMu~ibabi} M. An|elkoNe{kovi} M. SrboqubPavlovi} M. MarkoPetrovi} M. @ikaPjevalica M. Uro{Ravli} M. MileRankovi} A. MilutinRistanovi} A. TomislavSimi} M. SrboqubStankovi} V. RadovanStojanovi} I. MilanStoj~evi} S. @ivotaTadi} M. SimeonTodorovi} M. VojislavToma{evi} M. Qubi{aTrbojevi} V. MilkaTrifunovi} K. ZoranHaxi} M. Dragi{aâmba-\or|evi} @ivojin[ok~i} A. Zvonimir[}epanovi} B. Radovan

1965. godina (97)Aleksandrovi} A. PetarAtanackovi} @. NikolaBaba~ev J. AntonijeBakra~ O. AsimBa{i} S. ZdravkoBogdanovi} R. QiqanaBogojevi} B. RadisavBoì~evi} M. StjepanBorovi} M. BranimirBo{kovi} S. SlobodankaBrankovi} S. \or|eBrki} I. AlojzBrukner N. TugomirBukilica \. VelimirBuri} \. QubomirBurxovi} H. JusufVasi} S. DraganVaci} B. MihajloVesovi} M. MiroqubViktorovi} L. DragoslavVuj~i} R. NikolaVukosavqevi} M. DobrivojeGavrilovi} V. Svetozar

Ga{parevi} A. StevanDavidovi} V. MileDedei} A. DraganDeheqan R. SavaDomowi \. MartinDo{qak M. DraganDraga~evi} M. VladanDragi} R. MomirDrvenxija O. Vojislav\or|evi} V. Nikola@ivi} S. Predrag@ivkov V. Stevan@ivkovi} S. Danilo@upanovi} P. SlavkoZanki A. FrawoZeneli H. IslamIvanovi} M. Milo{Ilijevi} B. RatomirIli} M. DimitrijeJawi} D. SlobodanJevtovi} AleksandarJovanovi} B. RaomirKapitaw I. MihalKa{i} S. PeroKonstantinovi} K. ZoranKonstatinovi} N. BoìdarKosti} V. MilanKotarac A. JovanKrsti} M. MilanLazi} S. LazarLuki} I. MiodragLung S. NikolaMakarevi} S. HusnijaMandi} P. Bo{koMani} R. PredragMan~i} D. ZoranMari} N. JovanMe{kov S. AleksandarMilenkovi} V. AleksandarMini} R. VeroqubMirkov B. SlobodanMi}i} M. DarkoMi{ovi} M. SlobodanMrkowi} M. @ivojinMuci} P. NedeqkoNikoli} .̂ HranislavNikol~i} A. TeodorNovakovi} J. MilanPalavr{i} S. PetarPetri S. PavelPetrovi} M. @arkoPi{tiwat M. MiodragPlosko H. EnverI

n`

ewer

i s

aobr

a}aj

a

205


Pogar~i} A. MladenPrusac D. MilanRadenkovi} I. BoìnRadovanovi} D. StevanRadosavqevi} S. \or|eSavinov B. PetarSavi} V. MarkoSimonovi} D. PredragStaji} M. NenadStanojevi} T. VladimirStijeqa N. DakoTaba{ M. QiqanaTodorovi} Q. GojkoTodorovi} M. MilivojeTrbovi} @. StankoTrifunovi} D. Du{an]eli} @. DragomirUro{evi} R. Milosavêbovi} M. NenadXambi} R. Slobodan[ari} S. Smail

1966. godina (72)Albijani} M. RadoslavAtanackovi} S. Neboj{aBo~ovi} B. êdomirVasilev M. SimeonVasiqevi} M. MilenkoVeselinovi} N. MilomirVitomirov D. JelicaVlajev V. JordanVojtjehovski A. DragutinVuki}evi} K. RaomirGaji} M. VladetaGaji} M. DragoqubGli{i} A. QubivojeDadi} G. IvanDevrwa P. GojkoDivi} J. AnteDimitrijevi} D. Milorad\akulovi} B. IvanZdravkovi} A. TatjanaZoroski K. BoroJani}ijevi} R. Milo{Japunxa M. VladimirJovanov V. SlobodankaJovanov L. MiroslavJovanovi} R. BranislavJovanovi} R. BudimirKapxi} A. SadikKneèvi} S. JordanKonc F. TomislavKopi} M. \or|eLazarevi} M. Qubi{aLazovi} M. Milo{

Mavrak B. ImreMarinkovi} D. Milo{Markovi} M. ZoranMatejevi} R. DaniloMiletovi} M. SlavkoMio~inovi} P. BrankoMitrovi} S. RadisavMihajlov M. TomislavMla|i} @. IvanaNikoli} S. AleksandarPanzalovi} B. SlavkoPeri{i} V. SvetimirPe{kir S. BranislavPopovi} J. MilutinPrunk A. MiroslavRabrenovi} M. MiroslavRadmilovi} R. ZoranRadovanovi} J. SvetolikRadovanovi} S. MilenkoRoganovi} T. MiodragSekuli} B. BorivojeSorger M. MladenSpiroski S. NikolaStani} I. NedeqkoStevan~evi} D. QubomirStevan~evi} D. SlobodanTasi} V. SlobodanTerzi} M. JovanTopalovi} V. MiodragTorbica D. MiroqubTo{i} S. VojinHaidara M. MamaduHerman I. MilicaHrenar F. ZdravkoHromi{ E. Mihajloêpi} B. Miroslavôli} S. Vladeta[aban P. Milan[erbexija B. Milovan[tifan T. Zvonko

1967. godina (59)Antoni} S. MiloradBaji} M. MirkoBawac J. StojanBogdanovi} J. DaniloBrdar S. MileBuhanac S. BrankoVasi} D. BranimirVujnovi} L. MihajloVuki} M. NikolaVuli} N. IvanDamjanovi} M. MilivojDiv~i} I. MiloradDomanxi} A. Slobodan

\okovi} V. Zorica\or|evi} V. Zorica\or|evi} D. Stojan\or|evi} Q. VladimirZdravkovi} S. PredragIvanovi} M. MiodragJak{i} V. GordanaJak{i} M. PrvoslavJankovi} M. RadovanKova~ B. Bo{koKrasojevi} @. MilanLon~ar S. Du{anLuki} M. Du{aMazi} A. IvoMajstorovi} B. Bo{koMaksimovi} M. MarkoMarinkovi} R. \or|eMiladinovi} S. BranislavMileti} M. MiodragMili}evi} M. AleksandarNikoli} D. RatkoObradovi} @. Du{anPavlovi} M. RatkoPani} R. ZoranPopovi} P. MiroslavPopovi} S. StevoRadivojevi} H. Mom~iloRadi} J. NikolaRado{ V. @ivanRai~evi} P. BorisavRodi} M. MilenkoSladi} I. An|elkoStamenkovi} L. êdomirStanojev D. MaksimStanojevi} V. StanojeStojanovi} @. QubinkoStojanovi} S. \ur|eStojkovi} D. RadisavTojagi} P. DaneTorbica D. MiroqubTo{i} S. DragoslavFidan~ev \. DraganCvetanova K. Jelicaî~ova~ki @. Du{anûtovi} A. Srboqub[ijan D. Igor

1968. godina (28)Avdalovi} A. MilanVelanac @. DragoslavVetma V. FranoGavri} A. Tomislav\or|evi} @. Slobodan\or|evi} Q. Vladimir\ur~i} S. Du{an

Ivanovi} D. SlobodanIli} M. VojislavJakovqevi} AleksandarJege{ J. ErneKukec A. JosipLazarevi} M. SlobodanMarkovi} @. @ivoradMati} T. MiroslavMilakovi} M. Du{anMila~i} V. NovicaMilo{evi} R. BorislavNe{koski N. PetarObradovi} M. SlobodanOreq I. MirkoRadivojevi} M. VujicaRudi} I. JerkoStama} V. DominikStefanovi} A. VladimirTak{ev \. Atanasûpkovi} G. Dmitar[i{arak A. Mehmed

1969. godina (10)Bojanovi} D. StankoVeqkovi} K. Du{an\or|evi} Q. IvanIli} .̂ ZoranJevtovi} Q. VojislavKrstovi} V. SlobodanLazarevi} V. MilkaMacura I. Dra{koStoj{i} D. Mom~iloTrifunovi} R. Slobodan

1970. godina (12)Arapovi} S. MirkoBjelogrli} R. DragoVlajkovi} M. GavriloVoli} A. RasimVoloder M. MuharemVukovi} A. NedeqkoKova~i} B. RadivojMacura M. Dra{koOsmanagi} M. SelemPa{i} M. HasanPopi} S. GrujoSu{ac B. Jozo

1971. godina (3)Dokmanovi} J. StepanKatovi} M. TvrtkoMilaj~i} V. Vladimir

1972. godina (2)Zaimovi} H. NumoLatinovi} D. Lazar

1973. godina (24)Axemovi} V. PetarBadrov N. ZdravkoBlagojevi} @. DragoslavBori} M. TodorVojnovi} M. Mojo-Sr|aVukadinovi} J. LazarVukasovi} A. MilanDavidov G. JovanDeli} S. SavoEri} M. Ugqe{a@i{ko M. MirsadIvankovi} I. StjepanIgwi} M. TihomirJevti} N. Milo{Kneèvi} P. SlavkoLuki} \. RadeMari~i} D. MilanMujkanovi} A. NexadPa~inovi} M. FeridRaki} M. MiodragRaspudi} M. BranislavRosi} M. NikolaSkoko \. Radovan]irkovi} R. Milanko

1974. godina (48)Andreji} \. @ivanBartoli} S. SlobodanBoòvi} B. êdomirBojani} J. ZoranBubawa K. SilvijeBur~ul [. BrankoVojnovi} M. JovanVuki}evi} V. ZarijaVulovi} K. MilosavGravara M. StevoGute{a M. VojislavDokmanovi} S. \or|eDragovi} V. RadovanDrami}anin D. Dragan\oki} L. MiloradErbez R. PredragZaklan I. Bo{koIvi} S. StanojeIli} Q. BlagojeIli} Q. DragutinJani} B. RatkoJovanovi} D. VojkanJovi~i} M. MirkoJoji} M. Momir

206


n`

ewer

i s

aobr

a}aj

aJuki} I. TomislavKahvexi} F. Sre}koKneèvi} Q. DragoKrije{torac B. BajazitLazarevi} M. Milo{Lukovi} D. JovanMiju{kovi} M. SrbislavMiladinov M. AleksandarMiladinovi} N. BorivojeMilenkovi} R. Qubi{aMilutinovi} D. SrboqubMiqkovi} Q. MiodragNovakovi} M. MileWire N. IvoPopovi} Q. VidosavPopovi} S. Slavi{aProti} R. \or|eRadovanovi} M. MiroqubRadunovi} V. DraganRuèvi} P. MiroslavSrdi} N. MilanStefanovi} J. MiroslavTeskerexi} R. Seadôvi} \. Nihada

1975. godina (49)An|elkovi} P. JovanAnti} R. Vu~etaBosanac S. ZdravkoBrat S. IvicaVeqkovi} D. VladimirVlaji} A. ZoranGali} D. VeselkoGudalovi} S. @ivkoDamjanovi} M. IlijaDobrojevi} B. Milovan@ivanovi} M. ZoranZagra|anin B. MilomirZec M. VladimirJevti} M. TihomirJovanovi} D. SlobodanKangrga J. MilenkoKneèvi} M. RastkoKolunxija D. \uroKoprivica M. MileKoxo D. BranislavaKrsmanovi} R. VasilijeKrsti} Q. LukaLazarevi} J. MileLu~i} D. PredragMajstorovi} M. RatomirMaksimovi} DraganMari} M. MirkoMitrovi} \. MilanMihajlovi} S. \or|e

Nikoli} B. Qubi{aOkeri} H. MujoPanteli} M. VelimirPej~i} R. SlobodanPetrovi} M. BranislavPetrovi} M. StojanPopovi} V. Du{anRadmanovi} M. DmitarRa|enovi} D. MilanRai~evi} R. MiloRaj~evi} R. RadojeRegodi} V. MihajloSirovica S. MiloradStojanovi} R. DobrivojeStojanovi} T. MiodragTani} R. MilanTan~i} V. RaomirTucovi} B. Du{an]erani} S. MijatHara \. Isidor

1976. godina (49)Babi} M. VladimirBajkovec S. ZoranBalevi~} P. VelimirBauk M. PetarBlagojevi} R. RaomirBogdanovi} S. VojislavBoji} V. SlobodanBo{kovi} M. IlijaVrcan M. @eqkoVukoti} K. Neboj{aVu~evi} P. DragoGaji} P. SlobodanGli{i} I. RaomirGra{anin \. NikolaGudalovi} M. DragoDeli} Q. Dragomir\or|evi} P. BrankoZdravkovi} D. DejanIvkovi} M. ZoranIvkovi} S. GligorijeJani}ijevi} Q. ZdravkoJeli} O. MilankoKalimanovi} M. MithadKova~evi} M. GradimirKula{ J. NikolaMarkovi} D. SlobodanMerzi} R. MustafaMili} J. GojkoMihajlovi} R. MileMi{eqevi} M. NaumPavlovi} M. MihajloPeri} S. PetarPetrovi} M. Slobodan

Popovi} Q. BorislavPopovi} M. VladimirRaki} @. SovraRami} C. JankoRe{kovi} B. MirjanaSavi} S. MiloradSuboti} J. [piroTesla S. BrankoTodorovi} Q. Dragi}Tomi} G. TihomirTo{i} J. TomislavTutunovi} D. DejanCveji} M. Momirâmpara S. Ranko[ip~i} M. Krsto[o} \. Zoran

1977. godina (31)Aleksi} D. VladislavAtlagi} T. SlavkoBeli} D. TihomirVeqkovi} S. GrgurVojnovi} D. MilicaVujani} C. MilanGlu{~evi} R. Bori{aDavidovi} @. Vlastimir\or|evi} D. SlavkoJovanovi} V. JordanKati} M. Neboj{aKosanovi} D. GavraKo~i} P. MirkoKriàni} I. VladimirKrinulovi} @. SvetlanaMaksimovi} T. PetarMisavqevi} V. MilanMi{kovi} [. BrankoNe{i} Q. NenadPetrovi} M. IlijaRade~ M. BrankoRastovac D. ZoranRodi} I. Du{koStojadinovi} V. NadaSupurovi} R. QubicaTo{i} B. StanimirFilipovi} D. BorivojCoqa L. VladimirCrepuqarevi} S. Dragoslav[krbi} N. Radoslav[ubari} P. Qubinko

1978. godina (43)Anti} M. VladimirBanov S. DimitrijeBek~i} B. DragoqubBoòvi} A. Mladen

Borovac N. HamdoVukobradovi} D. SpasaVuleti} J. MiroslavVuli} D. MiloradDeki} D. SlobodanDeli} P. IlijaDimitrijevi} M. Milovan\or|evi} S. Tomislav@ivkovi} A. ZlatimirIvani} M. PavleIsailovi} S. MiodragJemuovi} R. RadoslavJovanovi} R. BranislavJoka D. MileKova~evi} S. JovanKrstekani} R. MiroslavKustudi} I. MihajloMaksimovi} S. MiroslavMarkovi} R. TomislavMaslakovi} A. BrankoMiqevi} M. DamjanNe{i} V. BoraNi}iforovi} D. Vuka{inNovak D. AleksandarPetrovi} S. StevanPokrajac I. BoìdarRadi} M. VladimirRadmanovi} D. MilanRadoji~i} @. RadoslavRa|enovi} N. LazoSaji} B. CvetkoStankovi} S. SlobodanStojanovi} F. DragoslavToli} M. BranislavTo{i} B. DraganTurkovi} M. MilanHamza R. IsmetHoxi} A. Mustafaêhaji} R. Ibrahim

1979. godina (12)Avramovi} T. ZoranAjdinovi} @. MihajloGli{ovi} S. Miroslav\uki} N. RankoIli} B. BrankoKonkara{ D. NovakMilo{evi} V. SlobodanPetrovi} N. VladimirPetrovi} N. VojislavPopovi} .̂ PredragSpasojevi} .̂ RadoslavStefanovi} R. Neboj{a

1980. godina (15)Bato}anin A. Vi{eslavBe{evi} N. BrankoVeizovi} R. êdomirVeizovi} S. Zlatan\ur|evi} B. JovicaZdravkovi} @. Mom~iloJankovi} V. DraganKluz L. FrawoKraguq P. MilanLazarevski B. Nikol~eMirosavqevi} S. MomirRudan S. AleksaStevanovi} V. StanimirStepanovi} P. QubomirTrifunovi} D. Bogosav

1981. godina (16)An|eli} M. IvoBlaì} S. RadmiloBo{kovi} M. StojankaJankovi} R. SlobodanKneèvi} Z. DragomirKrivokapi} S. PredragMarinkovi} D. @ivadinMilinkovi} M. DraganPavlovi} R. MilunkaPanajotovi} J. JovicaPapi} \. DragomirPopara N. BrankoRakowac R. MilunTrifunovi} R. Radenkoêrni} D. Dejan[a}irovi} H. Muhamed

1982. godina (28)Angelski I. Qub~oA}imovi}-Koji} B. OliveraBoòvi} Q. ZoranGli{i} D. DragoslavDrobwakovi} P. Vladeta\or|evi} P. Miodrag\or|evi} T. Vera@ivkovi} N. Du{anIvanovi} M. RanislavIvezi} M. MiodragIgwatovi} M. DraganJahi} I. RizahJerini} B. PredragKalini} M. JovoMilo{evi} D. PantoNikoli} K. GoranPandurovi} J. SlavoqubPantovi} S. Aleksandar

207


Peri{i} P. StanislavPoleksi} M. Mir~etaPreki} M. AleksandarProdanovi} T. NenadSibinovi} M. SlavoqubSmaili H. SafetSrbqak D. MilenkoStiki} @. Bratislav]uzovi} @. Ratomir[kerovi} V. @arko

1983. godina (29)Babi} B. MilodragBoòvi} \. RadoslavBo{kovi} M. Milo{Bra{ovan M. DragomirGluhovi} M. MiroslavDamjanovi} B. MitarDr~eli} R. Dinko@ehovi} K. XafarkerimIli} M. DraganJankovi} V. TodorJovanovi} @. ZoranJovanovi} Q. @eqkoKova~evi} @. Milo{Kova~evi} M. VeqkoKruni} P. DragomirLihovac B. MehmedMedenica S. ZoranMiqu{ S. MiraPetrovi} M. ZoranPrelevi} R. StevanRisti} V. BratislavSavi} D. MiroslavSpremo M. BrankoStojadinovi} V. Slavi{aTegeltija M. StojanTisinovi} A. NikolaToma{evi} D. Milovan]upovi} P. Dragan[ubarevi} .̂ Mirjana

1984. godina (23)Adamovi} Z. NedeqkoAlthajm A. JohanAntonijev D. SlavicaBe}arevi} B. QiqanaBilali M. AkiBjelopetrovi} B. NikolaVujkovi} J. AleksaVukobratovi} N. VeqkoVu~evi} P. NikolaZlatanovi} L. VladaJovanova T. Svetlana

Kahari R. BuboKosti} S. ZlatkoLazi} T. ZoranMiloradovi} S. MiroslavMilo{evi} M. ZoranNestorovi} R. MiodragPani} M. ZoranPanteli} B. LazarPe{i} M. AndrijaPopov S. RadovanSiroma M. MartinTomin I. Dragan

1985. godina (21)Boì} M. JovanVujanovi} M. Du{anGen~i} B. GoranGusi} M. Josip@eèq G. SlavkoJovanovi} V. MiodragKosovi} V. @arkoLiki} S. AdemMitrovi} @. SlobodanMuhi @. [andorNikoli} S. Mom~iloRaki} T. LelaSpasi} N. Ran|elStepanovi} StevanStojiqkovi} M. VeqaStoj{i} I. Mirjana]uri} K. Radoslav]ur~in M. Ivanâvi} S. Slavko[qivi} B. Zoran[trbac S. Divna

1986. godina (22)Antoni} @. DraganVujni} M. RatkoVu~kovi} M. PredragE}im M. AleksandarZelenbaba I. StevanZelenkovi} N. MilosavJerkovi} M. StevoMarkovi} M. BogoqubMijatovi} R. DragoslavMilenkovi} B. VladimirMili}evi} M. DraganMitrovi} M. Stani{aPeri{i} D. SretenPetkovi} B. ZorkaPopovi} J. MiloradStankovi} B. DejanStankovi} M. Neboj{a

Sto{i} V. DraganTi{ma S. Neboj{aTomi} V. Krsta]irovi} M. VericaCukavac P. Rado{

1987. godina (19)An|eli} T. VesnaBabi} V. AleksandarBarbulovi} M. JasminaVukovi} D. MilovanVu~kovi} S. DraànGruji} R. @ivko\uri} D. RadovanKmezi} M. Sr|anLali} A. MilanMami} M. GoranMedi} M. Bo{koMijailovi} V. MilisavMladenovi} N. MiloradNikoli} B. NenadPavlovi} D. DraganStanojevi} M. DraganStojanovi} S. Mirko]iri} V. Zoranêperkovi} H. Emil

1988. godina (14)A}i} D. NenadBugarin D. Neboj{aVu~kovi} V. Sre}koZlatanovi} R. JovicaJawi} M. MijodragJukan S. XemalKarli~i} I. MiladinQubi} R. StankoMiladenovi} M. MiroslavNaumovi} D. GordanNikoli} M. Sla|anaSavi} P. BorislavSmiqani} .̂ NenadStojkovi} @. Aleksandar

1989. godina (12)Arsovi} Q. SlavkoVujovi} V. VeskoGolubovi} G. JovicaGolubovi} R. DraganaDanilovi} R. DraganJovanovi} D. NikolaMatijaca A. IvicaMilo{evi} D. DraganMuli} H. AlenNin~i} V. Svetlana

Sarajli} D. DraganStani{i} M. Radojko

1990. godina (26)Bari{i} S. \uroBokun S. ZvezdanGali} D. Du{anDespot I. MiroslavDimi} R. Goran\or|evi} B. Bo{ko\or|evi} T. VojinIveti} B. MiodragIski} D. MilovanKadovi} R. RatkoKonstantinovi} D. DraganaKosti} B. MilanLevnai} N. \uroMajki} Z. MileMarkovi} Q. SlavoqubMarkovi} M. QiqanaNikoli} M. AleksandraNovakovi} @. @eqkoPerendija V. ZdravkoSeni} Q. MilanStavrov N. DraganStojanovi} @. DejanStojanovi} S. Milo{Trifunovi} D. Goran]ika M. MiroslavCvijovi} M. Vidosav

1991. godina (12)Vili~i} Z. RasimDeli} V. Milorad\ukanovi} Z. MirjanaIli} \. SlobodanLu~i} D. MiroslavNikoli} M. ZoranPetrovi} J. An|elkaPuti} J. SvetislavSimovi} M. VladeSlavkovi} N. GoranTokali} B. DraganUli} J. Zoran

1992. godina (17)Ba{i} D. DraganVelemir P. BranislavVuji~i} N. Zoran\or|evi} B. GoranJe~menica S. VidomirJovovi} V. SlavoqubKaradolami Z. [a}irKora} D. BranislavMaksimovi} S. Danko

Markovi} A. SlobodanMilevi} S. MilanMili}evi} N. @eqkoMihajlovi} R. DraganPrì} @. BobanRaci} S. DmitarTojaga M. @arko]ur~i} V. Zlatan

1993. godina (21)Arsenijevi} D. GoranDeqanin R. Milovan\or|evi} M. Predrag@ivanov @. DraganIgwatovi} M. MiroslavJe~menica P. SneànaMami} M. GordanaMarinkovi} S. Sr|anMe{i} A. NihadMijalkovi} P. GoranMiki} S. GoranMilivojevi} M. MilanMili}evi} N. BrankoMitrovi} T. MirkoNedeqkovi} B. MirjanaPavlovi} @. BiqanaPetrovi} A. Mom~iloRadi} B. JovanTahirovi} M. NijazFilipovi} A. An|elkoFilipovi} M. Vuk

1994. godina (30)Alija A. XaferVasili} @. DraganVeli~kovi} S. Du{anVukovi} M. NadaGogi} R. ZoranGoji} I. Du{anDragosavqevi} .̂ Sneàna\urovi} D. Nikola@ivanovi} P. MilankaZdravkovi} D. ZoranZdravkovi} S. Dragi{aIvi~i} Q. Du{koKosti} A. AleksandarLon~arevi} @. ZdenkoLukovi} P. VladicaMarinkovi} @. DejanMarkovi} V. DraganPetrovi} M. JelenaPetrovi} M. Sa{aPo~ekovi} P. MarijaRisti} Z. RadoslavSlomo J. Ilija

208


Stefanovi} V. Neboj{aStojakovi} S. Du{koTodorovi} M. MilijaTomovi} M. Neboj{aTurkovi} M. MilanCvijan R. Milorad[ajkuni} A. Nikola[}eki} S. Dragoslav

1995. godina (3)Domanovi} R. DraganIli} Q. RadicaMrati} S. @ivorad

1996. godina (1)Stojanovi} S. Sa{a

Inèweri saobra}aja za kontrolu leta(odeqewe Odseka zavazdu{ni saobra}aj)

(147)Aksentijevi} Z. BiqanaAlkalaj S. IsaAndri} J. BorislavBaji} O. AleksandarBatinica D. MilanBe~arevi} B. TomislavBjelobaba M. \uroBogosavqevi} S. JovicaBorbeq J. GezaBra~evi} J. VladimirBrki} D. SandaBrkovi} J. DragoBubalo B. VladimirBuqin V. SavaBuwevac M. ZvonimirValkovi} L. DraganVejnovi} J. DraganVidojevi} B. SvetlanaVi}entijevi} B. VladislavVojvodi} N. ZvonkoVuji~i} J. GoranVukmirovi} D. BranislavaGavri} S. RaomirGlavinovi} J. AnaGojak N. IvoGotal V. BorisGruji} D. \or|e

Gruji~i} \. ZoranGruji~i} \. ZoranDvornik P. Sr|anDeliba{i} R. SawaDimitrijevi} M. NenadDonevska D. FrosinaDrqa~a D. VojislavDrobac M. KaticaDrobac M. Stanka\api} M. Qiqana\or|evi} M. Jelena\or|evi} M. Margita\or|i} D. MilojeErac R. Dragana@ivkovi} B. Goranka@ivkovi} [. GorankaZec A. @eqkoZoko N. JosipZrni} P. SneànaIliovski P. GoranIli} D. VladimirJak{i} S. ZoranJan~in S. QiqanaJevti} R. VladimirJele} A. HasanJeli} S. MarijanJovanovi} A. VlatkoJovanovi} V. SlavkoJovanovi} @. @eqkoJoci} D. DejanKalapi{ S. NikolaKardo{ Z. ZoranKeri} @. ZoranKeser S. MarinkoKoji} B. VesnaKokir N. MiloradKosti} V. GordanaKosti} R. ZoranKo{ak J. BojanKraqevi} B. RajkoKraqevi} V. MiodragKrkeqi} V. MladenLazarevska D. KaticaLalovi} M. ZoranLu~i} M. RistoMalnar I. AnteMarkovi} K. MomirMarkovi} M. SneànaMasnikosa D. ZvonkoMik{in Q. SlobodanMilakovi} R. Svetlana

Milenkovi} Q. QiqanaMili} M. êdomirMili} M. êdomirMilovanovi} B. PredragMilosavqevi} M. Du{icaMitrovi} V. @eqkoMihajlovi} M. DragicaMi{ .̂ MladenMla|enovi} I. QubicaMrki}-Pesti} A. ErvikNedeqkovi} V. MiloradNika{inovi} \. Sini{aNikoli} A. RudolfNi~i} M. ZvonimirObo~ki M. QubomirObradovi} M. BrankoOstoji} M. ZoranOstoji} M. MomirOstoji} S. BerislavPaucanovi} P. DraganPekovi} R. DragoqubPetkovi} S. BorisPopovi} D. VesnaPrgomet F. ToniPrlin~evi} T. VioletaProdanovi} N. PavleRadovanovi} M. RadivojRadosavqevi} S. PetarRami} Z. DanijelaRe{etar P. MarkoRibari} B. ZoranRoganovi} V. Neboj{aSavnik B. BojanSekulovska M. LidijaSo~ec @. DraènSrdi} S. StevanStankov-Gojak S. MilicaStankovi} B. SvetlanaStojanovi} B. ZlatkoStojanovi} P. OliveraStojanovski B. BoìdarTe{anovi} D. RajkoTodorovi} A. SneànaTomi} T. Sini{aTrbojevi} N. BorislavTriki} P. SandaTuli} J. Nives]ali} P. VujkaFilipovi} H. TahirHorvat V. DubravkaHorvat [. Stanislava

Hoxi} M. MuhamedCebalovi} B. @eqkoCrn~evi} N. Antunâvi} V. Predragârmak S. Boroârmak S. Igorêbulc J. Josipûlajevi} P. BranislavaXeba D. @eqko[ari} F. Ozrenko[vabi} M. Vera[erkezi V. Zvonko[i{i} S. Zijad[oji} D. Milivoje[oji} R. Marina[trbac S. Du{an[umowa M. Dragomir[u{a R. @eqko

2004. godina (1)Petkovi} R. Milena - @

2005. godina (32)Lon~arevi} M. Dragan - DGTomovi} A. Qiqana - DGStojanovi} V. Nenad - DGAleksandrov T. Nenad - DGTodorovi} G. Qubi{a - DGSredi} B. Dragoslav - DGCrvenkovi} M. Sr|an - VDVu~i}evi} S. Rade - @Karali} R. Mirko - DGMijakovac R. Nenad - PTTVesi} V. Katica - PTTBlaì} B. Violeta - PTTOgrizovi} B. Goran - PTTBe~ewar M. Stojan - DGKostadinovi} S. Vladimir - DGDamwanovi} T. Zoran - DGStevanovi} D. Zoran - DGJovanovi} M. Milivoje - IITSavi} S. Marina - PTTMarkovi} P. Aleksandra - VDKampi} N. Sr|an DG Videnovi} V. Zdenko DG Stanojevi} @. Violeta PTT Jankovi} R. Milan PTT Jankovi} Z. Zlatan DG Bobi} D. Aleksandar DG Krsti} \. Aleksandar DG

Dimitrijevi} T. Aleksandar DG [alipur D. Milan DG Tatalovi} D. Katarina PTT Kova~evi} S. Marijana PTT Popovi} Z. Filip PTT

2006. godina (16)Jovi} D. Aleksandar - IITHuber M. Zoran - RPRako~evi} B. Irina - DGTrifunovi} N. Petar - DGPetrovi} V. Du{an - DGVasi} D. Dejan - LOGStoji} B. Tawa - DGMilosavqevi} D. Vojkan - PTT Kosti} .̂ Sa{a - PTT Jovanovi} R. Marija - PTT Risti} M. Zoran - PTT Marinkovi} B. Mirjana - PTT Kohajm F. Aleksandar - PTTJovi} Q. Jagoda - PTT Ceri} M. Vladimir - DGUhota A. Edin - DG

2007. godina (23)Andreji} Q. Marija - DGTanasijevi} S. Zoran - LOGAndreji} M. Ivan - PTS[ibinac B. Dragana - DGMaziwanin \. Mladen - DGVeri} K. Mladen - DGVlajkovi} R. Radi{a - IITGrubi{i} \. Mladen - @Damqanovi} B. Ivan - PTTPetrovi} M. Milan - @Risti} A. Aleksandar - PTTLazovi} R. Blagomir - LOGMaru{i} N. Marinko - IITNaguli} M. Dragan - DGVukadinovi} D. Nikola - DGRogli} M. Dejan - PTTNaguli} R. Tawa - @Jestrovi} S. Gordana - PTT\oki} \. Aca - DGPaunovi} N. Gojko - DGPetrovi} N. Milan - DGTo{i} R. Du{an - LOGTomovi} M. Sneàna - DG

In`

ewer

i s

aobr

a}aj

a

CIP

Documents

[ezdeset godina saobra]ajnog fakulteta univerziteta u beogradu