Миомир Милинковић

Езопове басне

У науци о књижевности прихваћено је мишљење да је најстарији грчки и европски баснописац Езоп, о чијем животу нема много података. Штавише, не зна се поуздано да ли је уопште живео или је измишљена личност. Према предању Езоп је живео у 6. веку п.н.е., у Египту, одакле је у Грчку доведен као роб. Узима се као аутор многобројних басни, касније преведених на све светске језике; басне које је створио постале су народна својина.Источњачки и езоповски тип басне познати су и у српској усменој и писаној традицији још од средњег века. За Езопа се такође знало у старој српској књижевности, где се помиње његово име. Већ од 18. века појављује се више превода његових басни на српском говорном подручју. Међу самосталним прерадама посебну пажњу заслужују Басне Доситеја Обрадовића, штампане у Лајпцигу 1781. и Народне басне Вука Врчевића, у Дубровнику 1883. У тематској структури Езопових басни, је увек нека алегорична прича са неком поруком. Главни ликови су најчешће животиње које говоре и понашају се као људи. Животиње, ређе биљке, представници су различитих људских карактера и типова; рода – побожни људи, гавран – безбожници, ласта – брбљивци, лисица – препредењаци, вук – неверници, лав – тирани, магарац – будале. Веза између човека и других живих бића у његовим баснама је природна и ненаметљива – оно што у разним ситуацијама чине или говоре лисица, медвед, вук, зец, кртица, орао, жаба, славуј, кос или трска, храст и грозд, илустративно осликава људске мане и карактере. Езоп је, басну сматрао да поучи човека, оплемени га и учини часнијим и хуманијим. Најлепше његове басне, као што су Јелен и лав, Коњ и магарац, Гавран и лисица, Пас и петао, Лав и лисица, Лав и Миш, Вук и јагње, Корњача и орао, Корњача ио зец, Лисица и грожђе, Цврчак и мрави, нису написане само у функцији поуке. Оне су мала ремек - дела која малом и одраслом читаоцу пружају осећање задовољства и духовну релаксацију у обиљу хумора, бистрине и мудрости:

LISICA I GAVRAN

Gavran nadje neдde komad mesa i drzase дa u kljunu, stojeci nadrvetu. Lisica onjusi meso, pritrci pod drvo i pocne hvalitiдavrana, дovoreci: "Mili boze, krasne pticice! Lepa perja sto imade.! Da jos ima kakav дlas, ne bi nad njom ptice bilo!"

Gavranu nije milo bilo da дa lisica, pri tolikoj njeдovojlepoti, za mutava drzi, otvori kljun, pak stane дrakati. Padne meso dole, uдrabi дa lisica i prozdere, дovoreci i podsmevajucimu se:

"E, moj дavrane! Imas svasta, ali pameti nemas!"

Због своје дидактичке и моралне вредности , Езопова басна је нашла широку примену у свакодневном, политичком и културном животу свих сталежа. Иако је басна старија од Езопа, није случајно што се баш он сматра њеним творцем и оцем. Он је у басну уградио сву народну мудрост и етику, лепоту и пороке живота, сву истрајност малог човека који опстаје борећи се против својих и туђих мана и слабости.

Милан Црнковић, Миомир Милинковић

Басне ( „Вук и јагње“ , „Лав и миш“, Цврчак и мрав“, „Бик и зец“ )

Не зна се поуздано када је и где настала басна, али неки подаци упућују на закључак да би јој постојбина могла бити Индија и Медитеран. Ова књижевна врста је у Европу стигла преко Езопа. Басна је алегорична прича у којој су главни актери животиње, ређе биљке или ствари, а понекад у заједници са њима и људи; басна је, у усменој или писаној форми кратка, често духовита прича у прози или стиховима. Најчешће су сатиричног карактера, а порекло имају порекло из усмене књижевности. Животиње и биљке имају особине људи ( говоре, мисле, осећају и преживљавају све као разумна бића ). С тога су носиоци људских духовних и моралних карактеристика и оличење различитих типова људских карактера. Тако, дакле, басна преко животиња приказује људе и њихове особине.

Постоје уметничке и народне басне. Међу њима нема суштинске разлике, сем у структури и естетском смислу. Свака басна има основну мисао или поуку ( код Доситеја наравоученије ). Поука се, као естетска категорија, извлачи из контекста садржаја басна на основу понашања и односа личности у њој. Поука се најчешће исказује језгровитом мишљу, првенствено пословицом, али некад може бити развијена у коментар који је, као код Доситеја, накада дужи и од саме басне. Значи, у композицији се истичу два дела: фабула – некакав догађај у којем су главна лица животиње, и морал – поука која произилази из басне. Фабула је врло кратка, а морал је дуг и опширан, што се посебно види код Доситеја. Бољи су баснописци који са што мање речи истичу морал, јер добро испричана фабула сама од себе намеће читаоцу одређену поуку.

Прави се разлика између басне и приче о животињама. За разлику од басне која има алегоричан идејно – тематски слој, приче о животињама су компоноване као шира, једноставна прозна форма, без обавезног наравоученија и у којим преовлађује хумористичи и готово реалистичи приступ.

Басне привлаче пажњу малих читалаца, јер одговарају афинитету њихове природе. Деца воле басне јер се у њима јављају њима драге животиње, смеју се и уживају у ситуацијма у којима се те животиње налазе. Претпоставља се да деца не могу из првог читања басне, одмах да уоче поуку, у томе им треба помоћ наставника. Децу у свет басни треба уводити постепено, нудећи им једноставне и кратке садржаје, какве налазимо у баснама Цврчак и мрав, Гавран и лисица, Вук и јагње, Зец и корњача, Бик и јелен и сл.

Оснивачем басана сматра се спартански роб Езоп, који је у њима испољавао у алегорично – сатиричном виду оштру осуду робовласничког поретка, због чега је свирепо кажњен. Сем Езопа у светској литератури се посебно истичу: Федар, Лесинг, Крилов, Жан Лафонтен, а код нас Доситеј, Милан Вукасовић и Милорад Митровић.

CVRCAK I MRAV

Cvcao cvrcak jednog celog celcatog leta, tamburao tamburu, svirao svirku, pevao pesmu, - i-haj! Sunce je sijalo, bilo je toplo i prijatno, cveca i bilja svud unaokolo koliko hoces . Lako je cvrcku bilo njihovog soka da se najede izmedju dva tamburanja, pa sit da nastavi svirku. Ni na sta drugo lakoumnik nije mislio, nista nije radio, bas mu je lepo bilo.

Bilo mu je lepo, ali u toj lepoti proslo mu je leto. Poceli su da zavijaju vetrovi, zaledenilo je, jata vrana kruzila su na ogolelim njivama i poljima. Zamukla je vesela tambura, zamotao je cvrcko vrat salom da ne nazebe, ali hrane- hrane nije imao! Nit je koga njegova svirka vise zanimala, nit je gde sta imao da nadje za jelo.

Otisao je pokunjeno do gospa- Mravke, za koju se znalo da uvek preko leta prikupi dovoljno zrnevlja i drugog jestiva, pa u zimskim danima nikada ne ostaje bez hrane.

- Pomagaj, Mravka! - rekao je. - Daj nesto za jelo, posteno cu ti vratiti kad opet sunce zablista.

- A sta si letos radio dok je blistalo? - upita Mravka.

- Tamburao sam, pevao, svirao! - odgovori cvrcak.

- E, kad si letos svirao, sad bogme igraj!- odreza Mravka. Posle se ipak sazalila na cvrcka, pomogla mu, a on je obecao da ce ubuduce i nesto raditi, ne samo sviruckati. Tada je kazala:

Cvrci, ti, cvrco, - lepo i jasno - tamburaj, sviraj, bavi se time, al pamti, brate, - kratko i jasno- da osim leta, ima i zime!

Басна Цврчак и мравЛица: Цврчак – несташан, певач, безбрижан, занесењак, слободан од свакодневних брига, ужива у ономе што му природа даје без рада

Мрав: озбиљан, радан, вредан, увек на послу, живи од свог рада

Композиција: Увод: представљена лица и проблемСукоб: цврчак тражи хране од мрава, а овај га пита шта је радио цело лето ( певао )Расплет: цврчак не добија хранеСтих: жив, кратак, једноставан језикМорал: није изречен; пословица: „Ко ради не боји се глади“

Доситејеве басне

У фрушкогорском манастиру, Доситеј упознаје басне Езопа, Лафонтена, Лесинга и др. Преводио је и прерађивао басне других писаца и посвећивао своје басне деци.Уз сваку басну, Доситеј је ставио наравоученије – поуку која из њих следи. Те поуке су често врло опширне, па се и удаљава од онога што сама басна у себи садржи. У њима Доситеј, на основу свог искуства и стеченог знања, а са становишта просветитељских идеја, заузима став према друштвеним појавама. У својим баснама критикује носиоце мрачњаштва и непријатеље просвете. Кроз наравоученија Доситеј намерава привући младе умове да сами долазе до истина, да паметно мисле и суде. Доситејеве басне је, због напредних мисли које провејавају кроз наравоученије, црква прогласила лошим. Басне су га занимале због своје сазнајне и поучне моћи. Каткад је у басне уносио описне детаље и краће дијалоге, чиме је разбио сажет, елиптичан стил езоповске басне, дајући јој форму краћих, једноепизодних приповедних модела. И поред тога, суштина басне остала је непромељена. Његова структура се, као и раније, темељила на три основна елемента: алегоричној форми, животињама као главним јунацима и неизоставном наравоученију. Његове басне одликују занимљиви јунаци, духовит обрт и благ хумор. Наравоученије посебно занимљиво истиче да збивања и ликови животиња приказују људске нарави и одређене типове. Поуке у баснама Лав и магарац, Коњ и бик, Курјак и јагње, Магарац и жабе, образложене коришћењем пословица, упућују на реалан живот, пријатељство, поштовање правде, на људску мржњу и злобу.

LAV I MAGARAC

Lav i magarac pođu u lov. Magarac svojom vikom poplaši iuzbuni mnogu životinju, i ove stanu bežati iz šume; lav,napadajući ih, nahvata svu silu. Onda magare, ponoseći se,upita lava:

"He, sad mi kaži sto ti se čini od mojega glasa?"

"Još pitaš, odgovori lav, ga te ne znam ko si, i ja bih seod tvoje vike uplasio".