Реконструкција зеленила Р.Ј. „ВОДОВОД“ у Сонтиpolj.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2016/05/IVa_Dekan.pdf · струјања, рељеф и др

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

Департман за воћарство,

виноградарство, хортикултуру и

пејзажну архитектуру

Кандидат: Ива Декан,

дипл. инж. хортикултуре

Реконструкција зеленила Р.Ј.

„ВОДОВОД“ у Сонти

Мастер рад

Нови Сад, 2016.

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

Департман за воћарство,

виноградарство, хортикултуру и

пејзажну архитектуру

Кандидат: Ментор:

Ива Декан, дипл. инж др Емина

хортикултуре Младеновић

Реконструкција зеленила Р.Ј.

„ВОДОВОД“ у Сонти

Мастер рад

Нови Сад, 2016.

Комисија за оцену и одбрану мастер рада

др Емина Младеновић

доцент Пољопривредног факултета

у Новом Саду, ментор

________________________________________

др Ксенија Хил


у Новом Саду, председник комисије

________________________________________

др Мирјана Љубојевић


у Новом Саду, члан комисије

________________________________________

САДРЖАЈ

РЕЗИМЕ ....................................................................................................................................... ..1

SUMMARY .................................................................................................................................... 2

1.УВОД .......................................................................................................................................... 3

1.1.ЗНАЧАЈ ЗЕЛЕНИЛА ИНДУСТРИЈСКИХ ОБЈЕКАТА .................................................. 3

2.ПРЕДМЕТ И ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА .................................................................................... 8

3.МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА ............................................................................................. 10

4.TЕОРИЈСКА ОСНОВА ИСТРАЖИВАЊА .......................................................................... 11

4.1.ФУНКЦИЈЕ ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА ФАБРИКА ........................................................ 11

5.ИЗБОР СТАНИШТА И УСЛОВИ СРЕДИНЕ ...................................................................... 13

5.1.РЕЉЕФ ............................................................................................................................... 13

5.2.КЛИМАТСКИ УСЛОВИ .................................................................................................. 14

5.3.УСЛОВИ ЗЕМЉИШТА ................................................................................................... 15

5.4.БИЉНИ СВЕТ ................................................................................................................... 15

6.БИОЕКОЛОШКА ОСНОВА .................................................................................................. 17

7.РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА И ДИСКУСИЈА ............................................................... 28

7.1.ТЕХНИЧКИ ОПИС ИДЕЈНОГ РЕШЕЊА ...................................................................... 31

8.ЗАКЉУЧАК .......................................................................................................................... 35

9.ЛИТЕРАТУРА.......................................................................................................................... 36

10.ПРИЛОЗИ ............................................................................................................................... 37

Ива Декан Мастер рад Резиме

1

РЕЗИМЕ

Зеленило фабрика спада у категорију зелених површина ограничене намене.

Озелењавање фабричког комплексаје саставни и неодвојиви елеменат градског система

зеленила јер зеленило има изванредно велики санитарно-хигијенски значај и велику

архитектонску-обликовну вредност.

Функције зелених површина око индустријских погона увек су врло сложене.

Њихов основни задатак је ублажавање често неподношљивих услова средине у самом

погону, али далеко успешније од испуњавања тог циља, зеленило фабричког круга може

да допринесе оплемењивању средине у естетском погледу.

Зелене површине око индустријских погона, дакле, представљају покушај да се и у

веома тешким условима обезбеди минимум комфора и пријатни услови за рад. Али,

напори који се сада улажу су још увек недовољни да се дође до суштинске промене

стања у многим индустријским погонима. Зато је један од основних циљева стварање

могућности да се у индустријску делатност уведу чистије технологије, као и методи

озелењавања, (ре)витализације и оплемењивања простора око ових објеката, који су,

хтели ми то или не, основна полуга технолошког напретка.

У циљу стварања идејног пројекта и проналажења решења чиме би простор

фабричког круга био атрактивнији, прилагођенији и привлачнији корисницима овог

простора вршена су теоријска и теренска истраживања. Теоријска анализа обухватила је

податке добијене из стручних литература, као и интернет страница. Обилажењем овог

простора урађена је теренска анлиза при којој су обрађени подаци о постојећем стању

зеленила: зеленило фабрике, доступност и позиција дворишта, визуелно естетски

елементи, приступачност фабричког простора, изграђеност околине, осунчаност, тип

земљишта и стање застора. Резултати истраживања приказани су графички кроз идејни

пројекат пејзажног уређења фабричког комплекса.

Кључне речи: зеленило фабрика, пејзажно уређење, идејни пројекат.

Ива Декан Мастер рад Summary

2

SUMMARY

Greenery around industrial facilities belongs to category of greenery which is not public.

Greening of industrial facilities is inseparable element of city greenery area because greenery

has extremely big sanitary-hygienic significance and huge architectual value.

Functions of greenery around industrial facilities are very complex. Their main task is

easing unbearable environmental conditions in industrial areas, but much more successful than

performing this function, greenery around industrial facilities makes this space more beautiful.

Greenery around industrial facilities, therefore, contributes to providing minimum

comfort and pleasant working surroundings in very difficult conditions. But, the efforts being

made are insufficient to arrive at changes in many industrial facilities. Therefore one of the

main goals in providing opportunities for introducing cleaner technology to the industry, as

well as the method of greening, revitalizing and breeding area around these facilities, which

are, whether we like it or not, the main lever of technological development.

In order to create the conceptual design and find a solution which would make the space

of industrial facilities more attractive and adapted to users, theoretical and field research has

been done. Theoretical analysis included data from the professional literature, as well as

websites. When this area was visited, terrain analysis has been performed and processed data

about current situation of greenery: greenery of industrial facilities, the availability and

position of the yard, visual aesthetic elements, accessibility of industrial facilities, sunlight,

soil type, and condition of slopes. Research results are presented graphically through

conceptual design of industrial facilities.

Key words: Greenery of industrial facilities, ladscape decoration, conceptual design.

Ива Декан Мастер рад Увод

3

1.УВОД

1.1.ЗНАЧАЈ ЗЕЛЕНИЛА ИНДУСТРИЈСКИХ ОБЈЕКАТА

Нагли развој индустрије који има за последицу велики пораст аерозагађености у

насељима и ван њих довео је развијени свет до апсурда: услов развоја је стално

проширивање индустриjске производње, а индустријска делатност непосредно угрожава

не само напредак, него и опстанак. Живећи стално између те две крајности, човечанство је

практично присиљено да, поред осталих метода заштите, све чешће користи могућности

које пружа хортикултура и пејзажна аритектура.

Градња зелених површина специјалне намене, чији је задатак да смање и спрече

ширење утицаја загађења из индустријских погона у околину, представља (поред скупих и

тешких техничко-технолошких решења) једну од ретких расположивих могућности да се у

процесу неизбежног загађивања животне средине крене одговарајућим путем. Овај пут,

међутим, није ни лак ни кратак.

Функције зелених површина око индустријских погона увек су врло сложене. Њихов

основни задатак је ублажавање често неподношљивих услова средине у самом погону, али

далеко успешније од испуњавања тог циља, зеленило фабричког круга може да допринесе

оплемењивању средине у естетском погледу. Избор биљака за ове сврхе стога је у највећој

мери подрђен условима средине, јер у најтежим условима могу да егзистирају само

поједине, специфичне биљне врсте, а често само неке њихове отпорније индивидуе. Због

веома тешких услова у којима биљке расту, увек се боље одржавају групе биљака него

појединачна стабла, па пројекат треба усагласити са овом чињеницом. У посебним

случајевима знатно је боље да се у околини загађивача посаде зељасте биљке, траве и

сезонско цвеће, него дрвеће и жбуње, посебно четинарско, јер биљке из ове прве групе

углавном лакше и боље подносе загађеност ваздуха и земљишта (пре свега због краће

изложености негативном утицају – у вези са животним веком). Као основни дрвенасти


4

садни материјал у самом фабричком кругу користи се самоникло дрвеће и жбуње из

непосредне околине, које има одређене „позитивне“ особине према таквим условима.

Озелењавање територија и ндустријских погона који нису велики загађивачи (као што

је Р.Ј. “ВОДОВОД“) заснива се на познатим и већ изнесеним чињеницама. Естетски

ефекат који зеленило фабричког круга мора да задовољи такође је један од темељних

задатака пројектанта. Постављање декоративних група дрвећа, жбуња, цвећа, уз постојање

широких травних површина и евентуално коришћење воде, могу да олакшају и оплемене

дневни одмор радника у великој мери, због чега и њихова радна способност расте.

Зелене површине око индустријских погона, дакле, представљају покушај да се и у

веома тешким условима обезбеди минимум комфора и пријатни услови за рад. Али,

напори који се сада улажу су још увек недовољни да се дође до суштинске промене стања

у многим индустријским погонима. Зато је један од основних циљева стварање

могућности да се у индустријску делатност уведу чистије технологије, као и методи

озелењавања, (ре)витализације и оплемењивања простора око ових објеката, који су, хтели

ми то или не, основна полуга технолошког напретка. (Анастасијевић, 2007).

У условима концентрације индустријске произвидње и стварања већих индустријских

комплекса, приоритетан значај добијају проблеми везани за побољшање животних услова,

организацију простора у насељу и стварање одговарајућих комфорних услова за рад и

краткотрајан одмор радника. Негативни утицај радне зоне на околну средину нису само

изазвани продукцијом штетних материја, већ су призвод и других објективних фактора,

који се своде на следеће:

- Неправилна локација индустрије у укупној просторној организацији градова;

ово се највише односи на оне идустријске погоне који су се стхијно формирали

у капиталистичким условима

- Неусавршеност технологије производних процеса и непостојање постројења за

пречишћавање отпадних штетних материја

- Потпуно или делимично отсуство санитарно-заштитних зона

За уклањање негативних појава изазваних горе наведеним узроцима и за


5

побољшање санитарно-хигијенских услова околне средине неопходно је спровести

комплекс урбанистичких, технолошких, техничких и биотехничких мера.

Једна од најважнијих урбанистичких мера је стварање зелених заштитних зона и

појасева, који су саставни елеменат еколошко-биолошког подсистема у моделу система

зеленила.

При формирању модерне концепције система зеленила треба остварити неколико

одређених захтева.

Први захтев се односи на то да зелене површине индустријске зоне или појединих

предузећа буду укључене у систем зеленила насеља. Њихова концепција и уређење зависе

од производног процеса, а решавају се при планирању и изградњи ових објеката.

Према другом захтеву, зоне за рад треба да буду одвојене од зона становања

заштитним зонама или појасевима, који одговарају одређеним нормативним захтевима, у

зависности од карактера производње и степена штетности. Ширина заштитних зона креће

се према Мирковићу (1978) од 50 до 100 m, али се у извесним случајевима она може

повећати два или више пута, с обзиром на врсту и величину индустрије, правац ваздушног

струјања, рељеф и др.

Трећи захтев се односи на степен озелењености, зависи од карактера производње и

пропорционално треба да расте са степеном штетности идустрије.

Ефикасност заштитног појаса у великој мери зависи од правилног избора биљних

врста, када се узму у обзир отежани услови под којима се она развијају. И најзад веома је

битно да избор врста дрвећа, шибља и трава буде прилагођен њиховој отпорности на

загађење земљишта и индустријска загађења ваздуха.

Може се нагласити да озелењавање санитарно-заштитних зона и унутарфабричких

комплекса треба са се реализује по добро простудираним и урађеним пројектима, водећи

рачуна о свим наведеним захтевима и у складу са специфичношћу технолошког процеса и

локалних природних услова. Најцелисходније је, уколико је то могуће, сву индустрију

сконцентрисати на једном месту, тј. формирати индустријску зону, која терба да буде


6

лоцирана у односу на град у супротном правцу од правца доминантног ветра. (Вујковић

2003).

Према Вујковић и Дошеновић (2014) Сваки пројекат било какве зелене површине

мора да буде:

1. Функционалан

2. Еколошки оправдан и

3. Естетски прихватљив

Комплекс климатских, едафских, орографских, хидрографских и биотичких чинилаца

ствара посебне услове средине и утиче на одговарајућа композициона решења врта. Од

климатских услова одређене области зависи какав ће бити распоред или густина дрвећа, а

такође и њихов избор, што битно утиче на композицију врта.

Уређење зелене површине представља распоред екстеријера на начин на који

испуњава потребе и жеље људи без нарушавања еколошких веза у природи (Ingels, 2009).

Оно треба пре свега да задовољи потребе људи. Стога, треба пажљиво проценити потребе

људи који ће користити простор. Ово се постиже пре свега разматрајући: број и годишта

корисника простора, учесталости коришћења, могућности одржавања и буџет за подизање

и одржавање простора.

Маричић (2007) каже да зелена површина представља део слободног простора на

коме су делови пејзажа (вода, рељеф, биљке) и грађевинских елемената (зидови, платои,

стазе) организовани према одређеном критеријуму.

Кроз историју, људи су уводили елементе природе и зеленила у градове како би

умањили стрес урбаног живота. Неке од најпознатијих зелених површина (Централни

парк у Њујорку) су створене да би се смањио стрес свакодневнице и пружио људима здрав

контакт са природом. Људи психички раздвајају зелене површине, било да је реч о парку,

приватној башти или зеленилу улице, постају места где људи беже од својих проблема и

обавеза (Low et al., 2005).


7

У свом истраживању Lawrence (2006) наглашава да зеленило не само да је

декоративно мењајући се са годишњим добима, већ пружа лети хлад, пречишћава ваздух,

заклања неатрактивне грађевине, а што је најважније место је за окупљање грађана.

Стварање пријатнијих градова озелењавањем је реалан циљ. То је обавеза и

одговорност урбаниста, планера и свих оних који се старају о животној средини. Зеленији

градови могу имати значајне користи за људе који живе и раде у њима, широм света.

Колико год то било пожељно, озелењавање градова је комплексан задатак. Утиче на

транспортни систем, менаџмент водама, загађеност ваздуха, конзервацију енергије,

рециклажу отпада, очување природе и на многа друга, међусобно повезана питања

(Johnston and Newton, 2004).

При одабиру биљних врста за одређени локалитет морамо да водимо рачуна о шест

фактора: кисеонику, угљен-диоксиду, светлости, води, хранљивим материјама и

температури. Само на овај начин можемо изабрати врсту која ће моћи да расте и развија се

на датом локалитету. Понекад су услови такви да ограничавају избор врста биљака. У

овом случају морамо мењати услове на локалитету како би се створили идеални услови за

наше одабране врсте. Ово је често тешко постићи и неприхватљиво је са економске

стране. Зато је најбоље изабрати локалне врсте које могу успету у постојећим условима

(Bassuk and Trowbridge, 2004).

Анастасијевић и Врaтуша (2000) наводе да се већина зелених површина у градовима у

Србији налази у незавршеном, нефункционалном и не довољно повезаном стању због чега

је неопходно вршити реконструкцију зелених површина.

Ива Декан Мастер рад Предмет и циљ истраживања

8

2.ПРЕДМЕТ И ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА

Р.Ј. „ВОДОВОД“ (слика 1.) насеље Сонта снабдева из три бунара, два су бушена

1982. године и пуштени у рад. Трећи бунар је бушен 2010. године и пуштен у рад из

превентивних разлога, због старости прва два бунара, с обзиром на то да је права реткост

да бунари у експлоатацији трају толико година. Водовод се налази у улици Вашариште на

ограђеном простору површине 1,5 ha. Квалитет воде у односу на потребе насеља у

потпуности задоваљава, док квалитет сирове воде (непрерађене воде) изискује

деферизацију с обзиром на повећану количину гвожђа, амонијака и мангана. Санитарно

исправна вода (након деферизације) се преко црпне станице уводи у водоторањ, одакле се

врши дистрибуција воде по целом насељу. Водоторањ је капацитета 500 m3, висине 40 m.

Везан је са шест челичних сајли.

Слика 1. Р.Ј. „ВОДОВОД“ у Сонти, извор: Ива Декан, април 2015.

Дистрибуциона мрежа је од PVC водоводних цеви са потребном опремом и објектима

неопходним за правилно функционисање и заштиту цевовода.

Водовод Сонта је заснован на систему „CULLIGAN“. Овај систем састоји се у

додавању течног хлора (натријумхиохлорида), након чега следи филтрирање преко једног

специјалног минерала високог каталитичког деловања.

Ива Декан Мастер рад Предмет и циљ истраживања

9

Иначе, водовод у Сонти у свом саству има и постројење за сопствену производњу

хлора из кухињске соли. Систем „ХЛОРОГЕН“ је пуштен у рад 2011. године.

У овој радној јединици запослено је шест радника који покривају све три смене 365

дана у години.

С обзиром на то да запослени проведе трећину дана у предузећу неопходно је

уређењу овог простора поклонити знатну пажњу. Уређење захтева мање трошкова него

други подухвати усмерени ка побољшању услова рада, што и у перспективи даје веће

ефекте. Зелена површина индустријсих зона, као што је ова, представља саставни део

градског система зеленила. Спољно уређење зависиће од карактера производног процеса,

режима рада и карактеристика планирања изградње саме зоне. (Вујковић, 2003).

Циљ овог истраживања свакако је да се обезбеде главне функције зеленила у овом

индустријском комплексу као што су:

- Стварање повољног микроклимата, што подразумева превентивну заштиту од

повећане радијационе температуре због великих металних и бетонских површина, као и

заштиту од доминантних ветрова;

- Заштита од шкодљивих утицаја и загађења у процесу индустријске производње

(од прашине, гасова, дима и др.);

- Стварање слободних простора у зеленилу за краћи одмор и освежење;

- Стварање противпожарних појасева;

- Зеленило делује психички и емоционално повољно на радника после заморног

посла;

- Знатан је и естетски значај зеленила, као и учешће у стварању урбанистичке

композиције индустријских комплекса. (Вујковић, 2003).

Ива Декан Мастер рад Материјал и метод рада

10

3.МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА

Анализа при изради рада односила се на обраду података добијених теоријском

анализом, теренском анализом и синтезом прикупљених података. Теоријска анализа

обухватила је податке добијене из стручних литература као и интернет страница.

Обилажењем овог индустријског објекта урађена је теренска анализа при којој су

обрађени подаци о постојећем стању овог предузећа: зеленило предузећа, доступност и

позиција дворишта, визуелно естетски елементи, приступачност зелене површине,

изграђеност околине, осунчаност, постојеће стање застора. Након завршеног прикупљања

свих потребних података, урађена је синтеза истих и на крају добијени услови за идејно и

пројектно решење.

Просторне анализе и идејни пројекти су графички приказани и израђени у

компјутерском програму AutoCad 2010.

Ива Декан Мастер рад Теоријска основа истраживања

11

4.TЕОРИЈСКА ОСНОВА ИСТРАЖИВАЊА

4.1.ФУНКЦИЈЕ ЗЕЛЕНИХ ПОВРШИНА ИНДУСТРИЈСКИХ

ОБЈЕКАТА

Једна од најзначајнијих функција свих зелених површина, па и зеленила фабрика је

санитарно-хигијенска функција. Она се односи на вишезначни утицај биљака у насељу на

микроклимат, као и на санитарни значај ових површина у прочишћавању ваздуха и

позитивне ефекте које биљке показују у ублаживању буке у насељу. Климатски, односно

микроклиматски услови у индустријском простору имају значајну улогу за рад. Опште је

познато да биљке утичу на температуру ваздуха. Крошње дрвећа и жбуња најпре

апсорбују део сунчеве радијације, стварајући сенку, која је од великог значаја у летњем

периоду. Просечно умањење температуре досеже од 10-12%. Такође, поред смањења

температуре, биљке преко евапотранспирације ублажавају летње температуре ваздуха

посредно, увећањем његове релативне влажности. Насупрот летњем периоду, биљке,

нарочито листопадне, зими показују обрнут ефекат. Опало лишће омогућава пропуштање

сунчеве радијације, што је тада пожељно и драгоцено јер се ради о температури слоја

ваздуха непосредно изнад земље, у коме се у ствари, запослени и крећу.

Присуство биљка у фабричком простору, поред наведеног, има и позитиван утицај

како на кретање ваздуха (умањивање снаге брзине јаких ветрова), тако и на састав ваздуха

(биљке повећавају количину кисеоника у ваздуху смањујући истовремено садржај угљен-

диоксида у њему). Фабрике се у већим градовима, углавном налазе поред већих

саобраћајница. Веома често, у њиховој близини налази се и индустријска зона. Све то,

додатно ремети рад, као и сам живот становника (бука, загађење ваздуха). Присуством

зеленила у индустријским објектима, штетни утицаји свих ових фактора се могу свести на

минимум. Дрвеће и жбуње, али и друге биљке-повијуше, цвеће, траве-заједно са неживим

архитектонским елементима, па и независно од њих, могу да буду изванредно ефикасно

искоришћене у затварању, ограничавању, повезивању, проширивању, смањивању и

артикулацији спољашњег простора у фабричком дворишту.

Ива Декан Мастер рад Теоријска основа истраживања

12

Културно-просветне функције зелених површина насеља огледају се пре свега у

упознавању становника, највише оних најмлађих са биљним светом уопште. Градским

становнивцима велике зелене површине могу да дочарају природу шуме, да укажу на

сложеност односа који у шуми владају, да помогну у разумевању природе и света који их

окружује. Обележавање појединих индивидуа именом (народним и латинским, открива

пролазницима нова сазнања, а деци и малдима помаже да схвате лепоту природе и њену

шароликост. Обележавање старости појединих дрвених стабала развија свест о

пролазности (трајности), помаже у драгоценом повезивању прошлости са будућношћу.

Међутим, биљке имају и посредну улогу која проистиче из њихове природне лепоте.

То је декоративна функција биљака, помоћу које оне украшавају простор око себе,

декоришући својим присуством околину. Такође, могу да сакрију (маскирају) ружне и

неинвентивне грађевине које се налазе у околини. Зеленило фабрика, такође, има велику

психолошку функцију. Утиче на душевно и физичко здравље. (Анастасијевић, 2007).

Ива Декан Мастер рад Избор станишта и услови средине

13

5.ИЗБОР СТАНИШТА И УСЛОВИ СРЕДИНЕ

Ради одређивања садног материјала као главног елемента у озелењавању фабричког

круга неопходно је проучити и истражити услове средине за садњу, раст и узгој биљног

материјала.

Овом послу треба посветити највећу могућу пажњу и обезбедити сарадњу

одговарајућих стручњака: климатолога, педолога и шумара. Правилан избор врста дрвећа

и шибља је пресудан и од њега зависи сваки даљи успех на озелењавању фабричког круга.

Потребно је изабрати оне врсте дрвећа, шибља и цвећа којима ће дати услове средине, тј.

климе и фабричког земљишта најбоље одговарати. На овај начин, за најкраће време

постићићемо најбоље резултате: биљни материјал ће нам бити у најбољој здравстевој

кондицији и одговараће најбоље својој намени, тј. стварању и обликовању здраве средине

а посао око уређења простора обавиће се са најмање труда и трошкова. Ови истраживачки

радови који по својој суштини предсављају „биолошку статику“ у грађевинском смислу и

омогућавају правилан избор адекватних мера за мелиорацију земљишта, тако да оно

својим физичким и хемијским својствима обезбеђује најбоље услове за раст изабраног

биљног материјала.

5.1. РЕЉЕФ

Рељеф терена је фактор који има значајан утицај на формирање целокупне урбане

средине, а тиме и на фабрички систем зеленила. Утврђује се детаљан опис рељефа

фабричког простора у орографском смислу и у ситуацију уцртавају: сва улегнућа,

брежуљци, надморска висина и слично.


14

5.2. КЛИМАТСКИ УСЛОВИ

-Температура: Испитују се и утврђују основне и детаљне карактеристике микроклиме

ужег подручја, према подацима метеоролошке станице насеља или града за један дужи

период од 10 година и више, па се обрачунавају:

• Средње месечне температуре по месецима, водећи рачуна о најхладнијим и

најтоплијим месецима; затим се обрачунава средња годишња температура и

апсолутни максимум, па одреди карактер климе;

• Затим се проучи временска појава мразева и то најранијих и најкаснијих. Исто тако

утврди се који је од могућих мразева по времену најопаснији за биљни свет и за

које врсте биљног материјала.

-Падавине: За нормалан развој биљног света није само важна средња вредност

годишње суме падавина, која се прорачунава на основу вишегодишњих опажања. За

биљни свет је много важнији распоред падавина у току једне године по месецима, а

нарочито у месецима када су биљке у вегетационом периоду, односно, у добу интензивног

раста у висину и дебљину-односно у добу листања, цветања и плодоношења.

-Влажност ваздуха: Овде се прикупљају подаци, или се мери током године влажност

ваздуха. Онда се израчуна средња годишња вредност релативне влажности ваздуха. Затим

се изврши анализа и установе максимална и минимална засићеност ваздуха по месецима и

упореде одговарајући односи са условима температуре ваздуха и количином падавина.

-Облачност: Исто тако, у току једне или више године прикупљају се подаци о

највећој и најмањој облачности па се израчуна средња месечна облачност током године.

-Ветар: Утврђује се: правац, снага, јачина и честина ветрова који владају на подручју

индустријског објекта. Ови подаци су од пресудног значаја, не само за избор дрвећа и

шибља, него и за систем и карактер озелењавања фабричког круга. Тако, на пример, док су


15

благи ветрови слабе јачине пожељни ради хигијене простора, тј. због проветравања и

расхлађивања простора- у случају јачих ветрова морају се чак предвидети посебни

заштитни појасеви по ивици парцеле, ради заштите и запослених и простора од штетног

дејства ветра као: ветролома, наноса, сметова, прашине и тд.

-Магла: Просечан годишњи број дана магле указаће нам прво на укупан број дана без

сунца у току једне године. Затим ће се анализом утврдити у ком периоду је највећи број

дана са маглом, тј. да ли у доба мировања вегетације, што није тако штетно и одлучујуће

за избор врста.

5.3. УСЛОВИ ЗЕМЉИШТА

Битно је одредити који је тип земљишта како би се знало које биљке је могуће

користити као и утврдити његове физичке и хемијске особине.

5.4. БИЉНИ СВЕТ

Биљни покривач је најизразитији одраз природне средине. Или, обрнуто, недостатак

биљног покривача биће нам најбољи показатељ утицаја осталих фактора природне

средине, који спречавају развој вегетације. Присуство биљног покривача у фабричком

кругу или најближој околини, или његово одсуство, биће нам најбољи показатељ за

одређивање врсте дрвећа и осталог биљног материјала за озелењавање фабричког круга.

Неопходно је писати детаљно свако присутно дрво и остали биљни материјал по врстама,

квалитету, старости, и његовој декоративној вредности.

. Избор врста биљног материјала

Пре него што се почне са одређивањем биљног материјала и састављањем списка

врста дрвећа, шибља и осталог декоративног материјала (сезонско цвеће, перене и траве),

треба водити рачуна још и о следећем:


16

У избору врста предност ће се дати биљкама са већом биолошком вредношћу, тј.

изабраће се оне врсте дрвећа које имају већи транспирациони капацитет, који повећава

квалитет ваздуха и освежава, а то су: бор, храст и сл., као и врсте које имају дужи

вегетациони период: платан, јасен, багрем и тд.

Поједине врсте биљака, лучећи невидљиве, гасовите и безбојне материје-фитонциде

успешно се супротстављају и уништавају штетне бактерије те имају слабије или јаче

антисептично, тј. бактерцидно дејство. То су: бреза, шаренолисни јавор, руј, граб, дрен,

пачемпрес, клека, црни бор, и тд.

Друге биљне врсте успешно се употребљавају у борби против инсеката, то су

такозвани инсектициди, као бухач, дуван, орах, кисело дрво и тд.

Неке врсте опет луче витамине, атмовитамине у атмосферу што позитивно и

благотворно дејује на људски организам, тј. на крв и нервни систем или директно дејује

исцељујући, као: бор, јела и тд.

У градовима и индустријским насељима где има и отровних гасова, прашине и чађи,

предност треба дати оним врстама које су отпорнније у овим условима, као што су:

пољски јавор, пајавац, горски јавор, копривић, дафина, кисело дрво, гинко, а од четинара:

борови, једнобојна јела, сребрна смрча, дуглазија и тд.

Ива Декан Мастер рад Биоеколошка основа

17

6.БИОЕКОЛОШКА ОСНОВА

На основу резултата добијених на терену и израдом биоеколошке основе, може се

рећи да је зеленило на територији Р.Ј. “BОДОВОД” у Сонти заступљено у довољној мери.

Зелена површина садржи велики број младих садница старости до 5 година. Укупан

број дрвенестих врста износи 153, док су жбунасте врсте слабије заступљене. Дрвенасте

врсте које се налазе на овој зеленој површини су: Robinia pseudoacacia L., Junglans regia

L., Acer platanoides L., Picea abies (L.) Karst., Prunus domestica L., Catalpa bignonioides

Walt., Rhus typhina L., Picea pungens Engelm. Најзаступљенија дрвенста врста је багрем

(Robinia pseudoacacia L.) са укупно 103 примерка. Ове саднице су настале самоникло, од

подраста оближњег густог склопа ове врсте. Примерци који се издвајају својом

декоративношћу и виталношћу су поједина стабла ораха (Junglans regia L.), затим смрче

(Picea abies (L.) Karst.) и киселог руја (Rhus typhina L.). Дрвенсте врсте сађене су у виду

природног склопа, избегавана је садња у редове ради што природнијег изгледа зелене

површине. Од цветних врста присутна је Viola tricolor L. која се налази у жардињери

заједно са украсном травом Festuca glauca.Vill (слика 2.). Од цветних врста присутна је и

ружа сађена уз стазу.

Слика 2. Жардињера у којој се једино могу приметити цветни елемнти, извор: Ива Декан,

април 2015.


18

Жбунасте врсте су у лошем стању, сађене су углавном уз жичану ограду у релативно

малом броју које су запуштене и неугледне. Травне површине су у лошем стању,

примећују се велике штете од кртичњака, а њихово одржавање није адекватно. До пре

неколико година није се примењивало ни машинско кошење.

Табела 1: Заступљеност дрвенастих врста

Бр. Врста Бр.ко

мада

1. Robinia pseudoacacia L. 103

2. Junglans regia L. 14

3. Acer platanoides L. 10

4. Picea abies (L.) Karst. 9

5. Prunus domestica L. 7

6. Catalpa bignonioides Walt. 6

7. Rhus typhina L. 2

8. Picea pungens Engelm. 2

УКУПНО: 153


19

Ред

ни

бр

ој

Нази

в в

рст

е

Ли

шћ

ар

и /

чет

ин

ар

и

Ви

син

а с

табл

а (

м)

Ви

син

а ст

абл

а ч

ист

ог од

гр

ан

а (

м)

Оби

м с

табл

а н

а 1

30 ц

м

Ши

ри

на к

рош

ње

(м)

Отв

ор

ена т

рул

еж (

+,

-)

Мех

ан

ич

ка о

ш. (+

, -)

Фи

топ

атол

ош

ка и

ентом

ол

ош

ка о

ш.(

+,

-)

Сув

е гр

ан

е (+

, -)

Дек

ор

ати

вн

ост

(1

-5)

Ви

тал

ност

(1

-5)

Пр

им

едбе

1. Junglans regia L. л 10 3,5 62 6 - - - + 4 4

2. Junglans regia L. л 9,5 3 55 6 - - - + 4 4

3. Junglans regia L. л 7 2 45 4 - + - + 4 3

4. Junglans regia L. л 7,2 2,1 47 4 - - - - 5 5

5. Junglans regia L. л 6,9 2 46 4 - + + - 3 3

6. Junglans regia L. л 8 3 60 4,8 - + - - 4 4

7. Junglans regia L. л 11 3,5 79 6 - + - + 3 3

8. Junglans regia L. л 15 4 97 10 - + - + 4 3

9. Junglans regia L. л 14 3,8 99 10 - + - + 3 3

10. Junglans regia L. л 11 2,9 91 8 - + - - 4 4

11. Junglans regia L. л 18 4 105 12 - + - - 4 4

12. Junglans regia L. л 15 3,5 101 11 - + - - 4 4



15. Catalpa bignonioides

Walt.

л 2 0,7 28 1,5 - - - - 5 5


20


Walt.

л 4 2 51 7 - - - + 4 4


Walt.

л 3,5 1,5 45 5,8 - - - - 5 5


Walt.

л 5 2,5 66 7 - - - - 5 5


Walt.

л 4 2 54 6 - + - - 5 4


Walt.

л 3,8 2 57 6 - - - + 4 4

21. Prunus domestica L. л 3,4 1,5 32 2 - + + + 3 2

22. Prunus domestica L. л 3,5 1,4 29 2 - + + - 3 3

23. Prunus domestica L. л 3 1,3 35 2 - + + + 2 2

24. Prunus domestica L. л 3,5 1,5 28 2 - - + + 3 2

25. Prunus domestica L. л 3,8 1,7 31 2 - - + + 3 3

26. Prunus domestica L. л 4 2 36 2 - - + + 3 3

27. Prunus domestica L. л 3,5 1,5 28 2 - - - + 3 3

28. Rhus typhina L. л 6 2,5 41 3 - - - + 4 4

29. Rhus typhina L. л 5 2 39 3 - - - - 5 5

30. Acer platanoides L. л 3 1,7 42 6 - - - - 5 5

31. Acer platanoides L. л 2 1,4 38 4 - - - - 5 5

32. Acer platanoides L. л 3,8 1,9 56 8 - - - + 4 4

33. Acer platanoides L. л 4,5 2,1 60 8 - - - - 5 5

34. Acer platanoides L. л 3 1,5 33 4,6 - - - + 4 4


21

35. Acer platanoides L. л 3,5 2 47 5,3 - - - - 5 5

36. Acer platanoides L. л 4,1 2,5 45 5,9 - - - - 5 5

37. Acer platanoides L. л 4 2,2 46 5,9 - - - + 3 3

38. Acer platanoides L. л 3,2 1,5 40 4,7 - - - - 5 5

39. Acer platanoides L. л 3,1 1,4 42 4,8 - - - + 3 3

40. Robinia

pseudoacacia L.

л 3 1,5 31 2 - + - + 2 2

41. Robinia

pseudoacacia L.

л 3,5 1,7 30 3 - + - + 2 2

42. Robinia

pseudoacacia L.

л 2,5 1,2 20 2,4 - + - + 2 2

43. Robinia

pseudoacacia L.

л 4 2 36 3,5 + + + + 3 2

44. Robinia

pseudoacacia L.

л 5 2,4 65 4,6 - + - + 2 2

45. Robinia

pseudoacacia L.

л 4,8 2,2 54 3,4 + + + + 2 2

46. Robinia

pseudoacacia L.

л 3,3 1,8 34 2,2 + + - + 2 3

47. Robinia

pseudoacacia L.

л 5,4 2,1 51 3 + + - + 3 2

48. Robinia

pseudoacacia L.

л 2,1 0,9 32 1,8 - + - + 3 3

49. Robinia

pseudoacacia L.

л 3 0,7 37 2 + + - + 3 3

50. Robinia

pseudoacacia L.

л 5,8 2,4 60 3 + + - + 2 3

51. Robinia

pseudoacacia L.

л 2,8 0,5 39 2,6 - + - + 3 3

52. Robinia

pseudoacacia L.

л 2,7 0,6 37 2,6 - + - + 2 3

53. Robinia

pseudoacacia L.

л 5,8 2,5 66 4,8 - + - + 3 3


22

54. Robinia

pseudoacacia L.

л 4 2 41 3,3 - + - + 3 3

55. Robinia

pseudoacacia L.

л 5,4 2,1 70 4 - + - + 2 3

56. Robinia

pseudoacacia L.

л 6 2 84 4,2 + + + + 3 3

57. Robinia

pseudoacacia L.

л 5,4 2 74 4 - + - + 4 4

58. Robinia

pseudoacacia L.

л 3,7 1,7 56 2,4 - + - + 4 4

59. Robinia

pseudoacacia L.

л 3,4 1,6 47 2,9 - + - + 4 4

60. Robinia

pseudoacacia L.

л 5 1,8 46 3,3 + + - + 4 4

61. Robinia

pseudoacacia L.

л 4 0,9 38 2,5 + + - + 4 4

62. Robinia

pseudoacacia L.

л 4,3 2 62 2,2 - + + + 3 3

63. Robinia

pseudoacacia L.

л 6 2,1 76 3,7 - + + + 4 4

64. Robinia

pseudoacacia L.

л 6,2 2 95 4,3 - + - + 3 3

65. Robinia

pseudoacacia L.

л 5,9 1,9 80 4 - + - + 3 3

66. Robinia

pseudoacacia L.

л 6,5 2 99 4,6 + + - + 3 3

67. Robinia

pseudoacacia L.

л 4,3 1,7 66 2,8 - - - - 3 3

68. Robinia

pseudoacacia L.

л 4 1,5 78 3,3 + + + + 1 2

69. Robinia

pseudoacacia L.

л 4,1 1,8 82 3,4 - + - + 3 3

70. Robinia

pseudoacacia L.

л 4,3 1,8 80 3,2 - + - + 5 4

71. Robinia

pseudoacacia L.

л 4 1,6 78 2,9 - + - + 4 4

72. Robinia

pseudoacacia L.

л 3,5 1,2 50 2,3 - + + + 2 3


23

73. Robinia

pseudoacacia L.

л 4,3 1,9 67 3,5 - + + + 3 3

74. Robinia

pseudoacacia L.

л 6 2 102 4 - + + + 2 2

75. Robinia

pseudoacacia L.

л 3,3 1,2 54 2,1 - + + + 4 4

76. Robinia

pseudoacacia L.

л 5,5 2 97 3,6 - + + + 2 3

77. Robinia

pseudoacacia L.

л 8 2,5 110 4,7 - + - + 4 4

78. Robinia

pseudoacacia L.

л 6,4 2,4 96 3,8 - + - + 4 4

79. Robinia

pseudoacacia L.

л 5,6 2,2 84 3,4 - + - + 4 4

80. Robinia

pseudoacacia L.

л 7 2 103 4,2 - - + + 4 3

81. Robinia

pseudoacacia L.

л 5,1 1,8 81 3 - + - + 3 3

82. Robinia

pseudoacacia L.

л 5,6 2 89 3,3 - + - + 2 2

83. Robinia

pseudoacacia L.

л 5,2 1,6 79 2,5 - + - + 5 4

84. Robinia

pseudoacacia L.

л 6,3 2,1 106 48 - + - + 5 4

85. Robinia

pseudoacacia L.

л 5,4 1,8 84 2,5 - + + + 2 3

86. Robinia

pseudoacacia L.

л 5 1,8 98 4,3 - + - + 5 4

87. Robinia

pseudoacacia L.

л 8,6 2,6 112 5,6 - + - + 5 4

88. Robinia

pseudoacacia L.

л 5,8 1,8 80 2,5 - + - + 2 2

89. Robinia

pseudoacacia L.

л 5,9 1,8 82 2,5 - + - + 2 2

90. Robinia

pseudoacacia L.

л 8 2,2 97 4,9 - + - + 2 2

91. Robinia

pseudoacacia L.

л 5,2 1,7 81 3 - + + + 3 2


24

92. Robinia

pseudoacacia L.

л 12 3 60 5 - + - + 2 3

93. Robinia

pseudoacacia L.

л 5,4 2 92 3,6 - + + + 3 3

94. Robinia

pseudoacacia L.

л 7 2,1 101 4,3 - + - + 3 3

95. Robinia

pseudoacacia L.

л 8,2 2,5 110 6 - + - + 3 3

96. Robinia

pseudoacacia L.

л 8 2,4 106 5,9 - + - + 3 3

97. Robinia

pseudoacacia L.

л 5,8 1,8 96 4,2 + + - + 3 3

98. Robinia

pseudoacacia L.

л 6 1,9 97 3,6 - + - + 4 4

99. Robinia

pseudoacacia L.

л 10 3 120 6,8 - + - + 4 4

100. Robinia

pseudoacacia L.

л 8 2,3 95 5,1 - + - + 4 4

101. Robinia

pseudoacacia L.

л 5,5 1,8 87 3,7 - + - + 4 4

102. Robinia

pseudoacacia L.

л 8 2 99 5 - + - + 4 4

103. Robinia

pseudoacacia L.

л 8,2 2 103 5 - + - + 4 4

104. Robinia

pseudoacacia L.

л 7,8 1,8 94 4,7 - + - + 4 4

105. Robinia

pseudoacacia L.

л 7,5 1,7 92 4,2 - + - + 4 4

106. Robinia

pseudoacacia L.

л 7 1,4 89 4 - + - + 4 4

107. Robinia

pseudoacacia L.

л 5 1,5 81 3 - + - + 3 3

108. Robinia

pseudoacacia L.

л 2,5 0,7 52 1,6 - + - + 2 3

109. Robinia

pseudoacacia L.

л 8,2 2,8 87 4,7 - + - + 3 3

110. Robinia

pseudoacacia L.

л 6,8 1,9 91 4,1 + + - + 4 3


25

111. Robinia

pseudoacacia L.

л 4,5 1,7 69 2,4 + + - + 3 4

112. Robinia

pseudoacacia L.

л 5,5 1,8 82 3,3 - + - + 4 4

113. Robinia

pseudoacacia L.

л 5,8 2 78 36 - + - + 4 4

114. Robinia

pseudoacacia L.

л 5 1,7 74 2,7 - + - + 4 4

115. Robinia

pseudoacacia L.

л 5,5 1,7 81 3 - + - + 4 4

116. Robinia

pseudoacacia L.

л 6,5 2,3 86 3,4 - + - + 4 4

117. Robinia

pseudoacacia L.

л 5,6 1,9 84 3 - + - + 4 4

118. Robinia

pseudoacacia L.

л 7 2 98 4,8 - + - + 4 4

119. Robinia

pseudoacacia L.

л 6,6 1,8 96 3,4 - + - + 4 4

120. Robinia

pseudoacacia L.

л 6,5 1,8 95 3,3 - + - + 4 4

121. Robinia

pseudoacacia L.

л 6,3 1,8 92 3,3 - + - + 4 4

122. Robinia

pseudoacacia L.

л 9 2,5 121 5,7 + + - + 3 3

123. Robinia

pseudoacacia L.

л 6,5 2,3 90 4,3 - + - + 4 4

124. Robinia

pseudoacacia L.

л 7,6 2,5 105 5,4 - + - + 4 4

125. Robinia

pseudoacacia L.

л 6 2 98 3,8 - + - + 2 2

126. Robinia

pseudoacacia L.

л 8,7 2,6 115 5,6 - + - + 4 4

127. Robinia

pseudoacacia L.

л 5 1,9 85 2,9 - + - + 2 3

128. Robinia

pseudoacacia L.

л 4,7 2 81 2,4 - + - + 4 4

129. Robinia

pseudoacacia L.

л 6 1,8 8 3,6 - + + + 3 3


26

130. Robinia

pseudoacacia L.

л 6,6 2 98 4,3 - + + + 4 4

131. Robinia

pseudoacacia L.

л 7,5 2,5 95 5,1 - + - + 5 5

132. Robinia

pseudoacacia L.

л 6 2 79 4 - + - + 2 3

133. Robinia

pseudoacacia L.

л 7,5 2,5 100 5,3 - + - + 3 3

134. Robinia

pseudoacacia L.

л 6,8 2 102 4,5 - + - + 3 3

135. Robinia

pseudoacacia L.

л 8 2,3 110 5,5 - + - + 3 3

136. Robinia

pseudoacacia L.

л 5,6 1,8 88 3,5 - + - + 3 3

137. Robinia

pseudoacacia L.

л 7 2,2 96 4,8 - + - + 3 3

138. Robinia

pseudoacacia L.

л 7,1 2,2 97 4,8 - + - + 3 3

139. Robinia

pseudoacacia L.

л 8 2,4 106 5,8 - + + + 2 2

140. Robinia

pseudoacacia L.

л 5 1,8 84 3 - + - + 3 3

141. Robinia

pseudoacacia L.

л 5,2 1,7 86 3 - + - + 3 3

142. Robinia

pseudoacacia L.

л 5 1,9 85 3 - + - + 3 3

143. Picea pungens

Engem.

ч 6 0,4 5,5 3 - + + + 2 2

144. Picea pungens

Engem.

ч 5,2 0,6 44 3 - + - + 2 2

145. Picea abies (L.)

Karst.

ч 12 1,5 5,6 4 - + - + 3 3


Karst.

ч 15 1,4 58 5 - + - + 3 3


Karst.

ч 10 0,7 44 4 - - - + 4 3


27


Karst.

ч 11 0,9 48 5 - - - + 3 3


Karst.

ч 11,

5

1,2 49 5 - - - + 4 3


Karst.

ч 9 0,8 44 5 - + - + 3 3


Karst.

ч 8,8 0,6 33 5 - - - + 3 3


Karst.

ч 8,5 0,7 36 5 - - + + 3 2


Karst.

ч 7,9 0,4 33 5 - - - + 4 4

Ива Декан Мастер рад Резултати истраживања и дискусија

28

7.РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА И ДИСКУСИЈА

Р.Ј.“ВОДОВОД“ у Сонти садржи предњи део дворишта, тј. предбашту која

представља главни улаз у индустријски објекат. Иако предбашта треба да представља

репрезентативни део индустријског комплекса, у овом случају то није тако. Она јесте

смештена на право место, и заштићена је високим, дрвенастим врстама, међутим сем те

чињенице, због лошег одржавања она не поседује естетске квалитете који су

карактеристични за овај део простора. Нема цветних ни архитектонских елемената који би

нагласили улаз у фабрику. Није се водило рачуна о универзалном дизајну (слика 3.).

Слика 3. Предбашта, извор: Ива Декан, април 2015.

Приликом анализе постојећег стања забележене су две скулптуре на овој зеленој

површини (слике 4. и 5.), међути оне нису адекватно изражене. Према Вујковић и

Дошеновић (2014), скулптуре у врту имају улогу фокуса и детаља. То значи да треба да

буду уочљиве, атрактивне и наглашавају стил и атмосферу врта. Оне треба да доминирају

вртом. Треба да буду видљиве из мање-више свих углова у врту, али да при том не

доминирају сценом.


29

Слика 3. Скулптура која се налази у предбашти, извор: Ива Декан, април 2016.

Слика 4. Скулптура у близини ђерма, извор: Ива Декан, април 2016.


30

Застор је у лошем стању (слика 6.).

Слика 6. Главна стаза која је у релативно лошем стању, води до улаза у објекат, извор:

Ива Декан, април 2015.

Са леве стране површине налази се водоторањ, који није повезан стазама остатком

фабричког круга. У фабричком кругу налазе се три бунара, који такође нису повезани

стазама. У задњем делу налази се канал за прихват воде од испирања филтера. Ова вода

може се искористити у случају суше за бесплатно наводњавање биљака.

Поред главног улаза на овом простору постоји још један улаз који треба да обезбеди

приступ теретном возилу до буднара 1. Стазе које се пружају кроз зелену површину су у

лошем стању и нису избетониране. Стазе, могу имати улогу поделе, расчлањивања

комплекса у зоне, или улогу повезивања садржаја у зони, што условљава њихово

димензионисање и обраду (Вујковић, Нећак, Вујичић, 2003). Распоред стаза, њихов

положај, димензије и облици морају бити такви да потпуно одговарају својој намени. Оне


31

морају бити израђене тако да се по њима може несметано кретати по сваком времену и у

свако доба године. На стазама се не сме задржавати вода, а нарочито атмосферска која

настеје за време пролетних и јесених киша. Горњи слој и подлога морају бити од чвстог

материјала и тако изграђени да се лако не расквашавају, да се не загревају за време лета

(асфалт), и да се на њима не ствара прашина и блато.

Интересантно је и то, да у читавом индустријском комлексу не постоји место за

одмор, где би запослени могли да проводе време на паузи.

7.1.ТЕХНИЧКИ ОПИС ИДЕЈНОГ РЕШЕЊА

На основу урађених анализа може се закључити да Р.Ј „ВОДОВОД“ има довољно

велику површину намењену индустријском простору. Оно што јој недостаје су неке од

зона које би фабрички круг требао да садржи и које би испуњавале потребе запослених.

Сам улаз у индустријски објекат, који је намењен запосленима, измењен је у великој

мери. У овом делу, као и у читавом комлексу, уклоњена су болесна стабла и стабла ниске

декоративности и виталности и сачувани репрезентативни примерци дрвећа. Сачувана су

два примерка ораха (Junglans regia L.), кисели рујеви (Rhus typhina L.), као и примерци

бодљиве смче (Picea pungens Engem.) Облик живе ограде сачињен од тује (Thuja

occidentalis L.), сачуван је јер је у релативно добром стању и прати стазу и наглашава

колски улаз. Грм од декоративне врсте Kerria japonica L., који налази се на самом улазу,

само је додано је употпуњен, као и додат са друге стране улаза уз жичану ограду. Између

колског и пешачког прилаза, сађене су руже, а у центреалном делу овог простора

предвиђена је клека (Juniperus squamata Lamb.) окружена ружама и четинарским жбуњем

Juniperus hprizontalis Munch. Ружа је дрвенаста рустична биљка, која веома добро подноси

и ниске температуре и летње врућине. Сваке године призводи нове цветоносне гране, а

правилно резање цветова наводи биљку да производи много нових грана, које продукују

пупољке све до октобра.


32

Друга жива ограда налази се у непосредној близини, сачињена је од хибискуса

(Hibiscus syriacus L.) и она води до самог улаза у објекат. Хибискус се узгаја без

потешкоћа, и од касног лета може се уживати у његовим спектакуларним цветовима.

Испред објекта предвиђен је перењак који наглашава објекат својим живописним

бојама. Две стазе воде до четвртасто обликоване травне површине, где се у средишњем

делу налази скулптура, која је сада изражена. Трава је окружена ризлом. Мацина трава

(Nepeta x fasseenii Bergmans), засађена је уз ризлу и сачињава четвртасти облик. У леји

доминира шибље чији су цветови жути, плави и бели. Од цвећа доминирају вирак

(Alchemilla mollis (Buser) Rothm.), кореопсис (Coreopsis lanceolata L.), јастучасти звездан

(Aster dumosus L.) и звончић (Campanula persicifolia L.) чији листићи личе на брескву.

Треба напоменути да се овде посебно водило рачуна у току целог вегетационог пeриода да

ова мала површина буде лепа, па је тако праменаста власуља (Stipa capillata L.) и бела

форзиција (Abeliophyllum distichum Nakai) чине веома декоративном и током јесени, па и

зиме. Томе додатно доприноси бели дрен (Cornus alba „Sibirica“ L.), чија је кора црвена

као корал и разбија визуелну монотонију зелене површине прекривене снегом. Не треба

никако заборавити чињеницу – да би биљке компактно расле морају се редовно орезивати

и то прво у јуну, а затим у августу.

Десно од главног улаза налази се жардињера која није адекватно уређена. Предвиђена

је саднја сезонског цвећа у рардињеру, чија ће композиција изгледати веома компактно.

Врсте које ће се користити су бегонија (Begonia semperflorens L.), кадифица (Tagetes patula

L.) и салвија (Salvia splendens Sellow.)

Иза објекта предвиђено је место за одмор, где би запослени проводили време у

периоду ручка. Како би се обезбедио драгоцени хлад, као и приватност запослених сађено

је високо дрвеће као и жива ограда сачињена од тује (Thuja occidentalis L.) Од дрвећа је

коришћен платан (Platanus acerifolia (Ait.) Wild.), амерички јавор (Acer negundo L.), а

сачуване су каталпе (Catalpa bignonioides Walt.), које великим листовима праве пријатну

хладовину. Крајем јуна каталпу красе лепи беличасти цветови, а у јесен и током зиме има

плодове који подсећају на штапиће ваниле. Веома је отпорна на болести и штеточине.

Тaкође је задржан и млеч (Acer platanoides L.), који веома атрактивно делује са црвеним

листовима. Расте компактно и добро подноси сушу.


33

Остали слободни простори испуњени су разним групама лишћарског и четинарског

дрвећа и жбуња тако да прате линију дизајна. Врсте коришћене при озелењавању, поред

постојећих су: платан (Platanus acerifolia (Ait.) Wild.), црвенолисна шљива (Prunus

cerasifera Ehrh.), амерички јавор (Acer negundo L.), бреза (Betula pendula Roth.), храст

(Quecus robur L.), каталпa (Catalpa bignonioides Walt.), горски брест (Ulmus glabra Huds.),

горски јасен (Fraxinus exelsior L.), украсна јабука (Malus floribunda Von Houtte.). Украсна

јабука је у култури веома распрострањена. Изузетно је ефектна као мало дрво, до 8 m

високо. Цветови, полуотворени су тамнокармин боје, а отворени белоружичасти на дугим

петељкама у гроњама, миришљави на пурпурним дршкама. Цвета почетком маја, пре

листања или са листањем. Плодови су мали, црвени, до 1 cm у пречнику. Ово једна од

лепих дрвенастих врста и у доба цветања и за време плодоношења. Три примерка беле

топле (Populus alba L.) су предвиђена за садњу поред канала за прихват воде од испирања

филтера, јер је познато да топле воле воду. На северној страни сачуван је ветрозаштитни

појас сачињен од багрема (Robinia pseudoacacia L.) који је додатно је употпуњен

копривићем (Celtis australis L.).

Циљ подизања ветрозаштитног појаса јесте побољшање микроклимастских услова

подручја за који је намењен, као и ублажавање штетног дејства ветра, смањење

транспирације, смањење одношења хумусно-акумулативног хоризонта. Основни принцип

при избору врста дрвећа за ветрозаштитне појасеве је настојање да се за ветрозаштитне

појасеве користе врсте које за релативно кратак временски период обећевају оптималан

раст, односно да се што пре обезбеде неке од основних функција појаса. Поред тога треба

избегавати врсте које су склоне ветроизвалама и ветроломовима, што значи да предност

имају врсте са јаким кореновим системом.

Биљке су посађене у троугаоном распореду да би се формирао што компактнији појас

и да би се биљкама обезбедило што више простора.

Шема садње:

X X Размак између редова

X (5 m)


34

Од четинарског дрвећа коришћен је црни бор (Pinus nigra Arn.), бодљива смрча (Picea

pungens Engem.), клека (Juniperus squamata Lamb.), и остале поменуте врсте које су

задржане из постојећег стања.

Жбунасте врсте које су се користиле, предвиђене су за садњу уз жичану ограду где би

биле постављене едукативне табле са научним називима врста, како би ова зелена

површина добила још већи значај. Од жбунастих врста коришћена је форзиција (Forsythia

x intermedia Vahl.), ово шибље цвета међу првима, у рано пролеће, када је све остало

зелено и само напупило, тако да зелена површина овако може изгледати весело и лепо.

Касније, већ крајем априла форзиција ће имати само дивно зелено лишће. Жбунаста врста

која је доста заступљена је и махонија (Mahonia aquifolium (Pursh) Nutt.), предвиђена да се

пружа дуж стаза, зимзелена је врста и декоративна током целе године. Веома споро расте

и цвета прилично рано, у другој половини зиме, пре осталих биљака. Производи изузетно

мирисне жуте цветове. Поред ових, присутне жбунасте врсте су и бисерак (Simphoricarpus

albus (L.) S.F.Blanke), пираканта (Pyracantha coccinea Roem.), која је зимзелена и после

белих цветова у пролеће, у току лета се појављују црвени плодови који се задржавају

током целе зиме. Од четинарскг жбуња коришћена је клека (Juniperus hprizontalis Munch.)

На јужној страни налази се занимљив ђерам који има функцију фонтане, клупа и

скулптура (слика 4.). Овај простор декорисан је садњом ружа које чине облик круга.

Ђерам представља импровизацију некадашњег снабдевања водом.

Слика 7. Ђерам у функцији фонтане, извор: Ива Декан, април 2015.


35

У околини водоторња предвиђен је простор за трвањак. Разне врсте трава су значајан

биљни елеменат у формирању зелених површина, јер стварају пријатан, мек тепих и

слободан простор на коме се истичу остале биљке. Оне повезују све елементе зелених

површина, обогаћују их и дају живљи изглед композицији, формирајући травнате

површине различитих димензија и категорија (Вујковић, Нећак, Вијичић, 2003).

Травњак је основнни елемент сваког објекта за озелењавање. Он је основа на коју се

постављају сви остали елементи: дрвеће, шибље, цветњаци, као и разне архитектонско-

уметничке творевине: фонтане, скулптуре, клупе и тд. Према свом саставу, травни

покривачи могу да буду чисти-од једне врсте трава, или мешовити-са неколико врста

трава. Зависно од намене и начина обраде при озелењавању могу се употребити, углавном,

ове врсте травњака:

1. Партерни травњаци

2. Травњаци за специјалне намене (спортска игралишта)

3. Травњаци ливадског типа

4. Обични травњаци (Прибић, 1966).

Идејним решењем предлаже се и постављање електричног осветљња. Електрично

осветљење, поред декоративне функције има веома битну улогу у безбедности фабричког

простора у вечерњим сатима. При постављању осветљења треба водити рачуна да

електрична мрежа и зеленило не сметају једно другом. То се постиже постављањем

подземних каблова и правилним избором места светиљки. Такође је битно осветљењем

истаћи најзанимљивије делове зелене површине (Прибић, 1966).

Добро осветљење у слободном простору може да продужи његову употребу, да

допринесе повећању сигурности у њему и да повећа естетску вредност датог простора у

вечерњим часовима. Стил светиљке треба да одговара стилу осталих парковских

елемената (Вујковић, Нећак, Вијичић, 2003).

Овим идејним решењем стазама су повезани бунари, водоторањ, као и главни улаз и

два улаза који обезбеђују приступ теретном возилу до бунара 1 и 3. Приступ бунару 2 није

потребан јер није у функцији. Овим решењем зелена зелена површина чини складну

целину. Ово је уједно била и главна идеја за дизајн.

Ива Декан Мастер рад Закључак

36

8.ЗАКЉУЧАК

Иако, у односу на друге индустријске објекте, Р.Ј. „ВОДОВОД“ задовољава норме у

погледу величине простора и заступљености зеленила, тај простор није у потпуности

уређен, нити се примењује адекватно одржавање. При самом уређењу водило се рачуна да

се простор у потпуности измени и да се новим зонама сам простор употпуни зеленилом.

Задржани су вредни примерци дрвенастих врста индустријског комплеса, који је

употпуњен новим дрвенастим, жбунастим и цветним врстама. Додата је нова зона за

краткотрајни одмор, која по постојећем стању није дефинисана. Главни улаз у објекат је

репрезентативно декорисан и наглашен перенама које изгледају атрактивно током читаве

године. Уређена је и жардињера на улазу, где се предвиђа садња сезонског цвећа. У

фабричком комплексу предвиђени су заштитни појасеви који уоквирују зелену површину.

Њих чини високо листопадно и четинарско дрвеће у комбинацији нижим дрвећем и

жбуњем. Формиран је и ветрозаштини појас од лишћарске врсте Celtis australis L. Уз

жичану ограду постављене су едукативне табле са народим и научним називима врста,

како би се омогућила и културно-просветна функција ове зелене површине. Самим тим, на

неки начин се ипак омогућује коришћење ове зелене површине становницима, иако је ово

зелена површина ограниченог коришћења. Простор око ђерама који представља

импровизацију некадашњег снабдевања водом је додатно уређен ружама и четинарским

жбуњем. По постојећем стању постоји само једна стаза која води до улаза у објекат, а

овим идејним решењем додате су стазе које су повезала бунаре и водоторањ са објектом.

Изграђене су стазе које омогућују прилаз теретног возила до бунара 1, а додат је улаз и

стаза која треба да обезбеди прилаз бунару 3. Овим су сви делови зелене површине

повезани у једну целину, што је уједно била и идеја за дизајн.

Ива Декан Мастер рад Литература

37

9.ЛИТЕРАТУРА

1. Анастасијевић, Н. (2007): Подизање и неговање зелених површина, Шумарски

факултет, Универзитет у Београду, Београд

2. Анастасијевић, Н., Врaтуша В. (2000): О најважнијим правцима развијања

функционалног система градских зелених површина, Шумарски факултет,

Универзитет у Београду, Београд

3. Bassuk, N. L., Trowbridge, P. J. (2004): Trees in the Urban Landscape: Site

Assessment, Design, and Installation, John Wilwy & Sons Inc., Hoboken, New Jersey,

USA

4. Вујковић Љ., Нећак М., Вујичић Д. (2003): Техника пејзажног пројектовања,

Шумарски факултет, Београд

5. Вујковић, Љ. (2003): Пејзажна архитектура-планирање и пројектовање,

Шумарски факултет, Београд

6. Вујковић Љ., Дошеновић Љ. (2014): Дизајн врта, Шуарски факултет, Бања Лука

7. Вукићевић, Е. (1991): Декоративна дендрологија, Научна књига, Београд

8. Ingels, J. (2009): Ornamental horticulture, Cengage Learning, USA

9. Прибић Б. Л. (1966): Уређење школског дворишта. Републички покрет Горана СР

Србије и СР Босне и Херцеговине и музеј шумарства и лова, Београд

10. Lawrence, H. W. (2006): City Trees: A Historical Geography from the Renaissance

through the Nineteenth Century, University of Virginia Press, USA

11. Low, N., Gleeson, B., Green, B., Radovic, D. (2005): The Green City: Sustainable

Homes, Sustainable Suburbs, Routledge, London, England

12. Маричић, Т. (2007): Систем зелених површина у великим градовима, Институт за

архитектуру и урбанизам Србије, Београд

Ива Декан Мастер рад Прилози

38

10.ПРИЛОЗИ

Documents

Реконструкција зеленила Р.Ј. „ВОДОВОД“ у Сонтиpolj.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2016/05/IVa_Dekan.pdf · струјања, рељеф и др