Embed Size (px)
Citation preview
ПРИВРЕДНА КРЕТАЊА НА ПОДРУЧЈУ БЕОГРАДА
МАРТ 2020. 1
БЕОГРАДСКИ РЕГИОН
Главни град Републике Србије Административни, образовни, привредни, финансијски, културни, транспортни, спортски центар Србије
Београдски регион заузима 3,7% територије Републике Србије. Око 24% од укупног броја становника у Србији живи у Београду.
БЕОГРАДСКИ РЕГИОН
Површина: 3.234 km²Број становника: 1.687.132
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
Површина: 88.499 km²Број становника: 7.020.858
2
Општи подаци
КЛИМА Умерено-континентална клима, измерени историјски минимум и
максимум: -26,2°С/41,8°С Просечан број сунчаних сати на годишњем нивоу: 2096 Просечнe падавинe: 669,5 mm
РЕЉЕФ Просечна висина: 132 m Највиша кота (шире градско подручје): Космај, 628 m
БЕОГРАДСКЕ РЕКЕПодручјем Београда, Дунав протиче у дужини од 60 km, а Сава у дужиниод 30 km. Дужина речних обала Београда је 200 km.
3
Београдске општине
1. Стари град 7. Чукарица 13. Младеновац
2. Врачар 8. Вождовац 14. Сопот
3. Савски венац 9. Сурчин 15. Барајево
4. Раковица 10. Земун 16. Обреновац
5. Звездара 11. Палилула 17. Лазаревац
6. Нови Београда 12. Гроцка
4
Број становника
213.742
183.003
177.338
174.197
168.841
165.739
108.198
86.585
72.124
57.607
56.865
51.889
46.406
45.253
35.732
26.855
19.819
Бр
ој с
тан
ов
ни
ка у
20
18
.
Нови Београд Палилула
Чукарица Земун
Вождовац Звездара
Раковица Гроцка
Обреновац Врачар
Лазаревац Младеновац
Сурчин Стари град
Савски венац Барајево
Сопот
5
Саобраћајни центар
Раскрсница путева источне и западне Европе
Раскршће два панеевропска коридора 10 и 7
Повезаност са главним железничким чвориштем и међународни аеродром
Две међународне пловне реке, Сава и Дунав,који повезује западноевропске и средњоевропскеземље са земљама југоисточне и источне Европе
Пристаниште у средишту најзначајнијег пловногпута у Европи: Северно море - Атлантик - Црноморе.
6
Србија и Београдски регион – макроекономски показатељи
БРУТО ДОМАЋИ ПРОИЗВОД (БДП): Учешћа региона у националном БДП‐у, 2018.
У складу са обрачунским принципом местарада, Београдски регион у БДП‐у РепубликеСрбије заузима водеће место са 41,3%;
БДП по глави становника: 1.240.000,00 РСД ивећи је за 70,8% у односу на републички ниво.
7
Према проценама Републичког завода застатистику Укупна економска активност уРепублици Србији у 2019.години меренареалним кретањем БДП-а бележи раст од 4%у односу на 2018.годну;
БДП по делатностима
8
Број привредних друштава и предузетника
Преко 50% од укупног броја активнихпривредних друштава и преко 27% од укупногброја предузетника регистровано је натериторији Града Београда!
БЕОГРАДСКИ РЕГИОН67.727 активних привредних друштава,69.699 предузетника
РЕПУБЛИКА СРБИЈА129.931 активних привреднихдруштава,271.931 предузетника
Извор: АПР, јун 2018
9
Удео у СДИ
СТРАНЕ ДИРЕКТНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ: Учешће укупно остварених инвестиција у Београду у техничкој структури остварених укупних инвестиција у Републици Србији износи 51,51%.
Учешће Београда у СДИ Србије у различитим областима: грађевински радови 51,17% земљиште 63,21% домаћа опрема 47,66% увозна опрема 51,60 % остало 62,68%.
10
Спољнотрговинска размена – Република Србија
Извоз робе, имао је вредност од 17,533 милијардиевра (повећање од 7,7%), док је увоз имао вредностод 28,875 милиона евра (повећање од 8,9%) уодносу на 2018.годину.
Дефицит износи 6,342 милиона евра, (повећање од12,5% у поређењу са 2018. год.).
Укупна спољнотрговинска робна размена Србије у 2019. години износи 41.408,5 милионаевра, (што чини раст од 8,4% у односу на 2018.годину).
11
Удео Београдског региона у спољнотрговинској размени
ИЗВОЗ:Београдски регион заузима друго место по извозу, одмах иза Региона Војводине. Учешће Београда у укупном извозу Републике Србије износи 26,1%.Најзначајнији извозни производи: машине и транспортни уређаји , гвожђе и челик, прехрамбени производи, разни готови производи и хемијски производи
УВОЗ:Београдски регион заузима прво место по увозу. Учешће Београда у укупном увозу Републике Србије износи 48%. Најзначајнији увозни производи: машине и транспортни уређаји , хемијски производи, разни готови производи, прехрамбени производи, минерална горива и мазива
Покривеност увоза извозом 2019. години износила је 73,4%.
12
Спољнотрговинска робна размена Београда
Сектори делатностиПокривеност
увоза извозом у %
УКУПНО 43,0
Пољопривреда, шумарство и рибарство
116,1
Рударство 9,2
Прерађивачка индустрија 48,8
Снабдевање електричном енергијом и гасом
122,4
Снабдевање водом и отпадне воде
157,6
Информисање и комуникације 82,0
Научне и техничке делатности -
Уметност, забава и рекреација -
Неразврстано по КД -
13
* Подаци из 2017.
Укупне инвестиције по општинама
ОСТВАРЕНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ 2017.
Укупно грађевински
радови, %
домаћа
опрема, %
увозна
опрема, %
остало, %
РЕПУБЛИКА СРБИЈА 5.000,6 44,9 26,9 22,6 5,5
Београдски регион 1.943,2 41,7 27,7 21,2 9,4
Барајево 1,5 59,8 39,3 - 0,9
Вождовац 67,0 16,7 31,9 37,2 14,2
Врачар 127,4 34,2 52,8 4,6 8,5
Гроцка 6,1 73,3 23,5 2,9 0,4
Звездара 105,3 69,9 21,7 7,9 0,4
Земун 51,3 27,7 40,5 28,8 3,0
Лазаревац 83,1 24,8 36,2 37,9 1,1
Младеновац 4,9 55,0 38,4 6,5 0,1
Нови Београд 333,0 26,9 36,2 17,5 19,3
Обреновац 45,5 23,1 42,4 34,1 0,4
Палилула 230,7 23,5 19,3 42,5 14,7
Раковица 26,2 37,1 27,6 33,8 1,5
Савски венац 263,9 74,8 11,4 5,3 8,5
Сопот 4,3 40,5 56,6 2,8 0,1
Стари град 299,3 71,4 8,1 11,1 9,3
Сурчин 64,3 17,3 37,0 44,0 1,7
Чукарица 37,4 47,5 34,5 16,4 1,6
млн ЕУР
14
Индустријска производња
Учешће сектора у индустријској производњи
Индустријска производња на територији ГрадаБеограда у периоду јануар-новембру 2019. годинеостала је иста као и у истом периоду 2018. године.
- Рударство раст 13%,- Прерађивачка индустрија пад 5,6%,- Снабдевање електричном енергијом, гасом,
паром и климатизација раст 7,1%.
Индустријска производња у Републици Србији упериоду јануар-новембар 2019. год., у поређењу саистим периодом 2018. године, мања је 0,4%.
15
Спољнотрговинска робна размена индустрије Београда
2018
ПОКРИВЕНОСТ УВОЗА ИЗВОЗОМ
МЕТАЛСКА И ЕЛЕКТРО ИНДУСТРИЈА
65.7%
ЕНЕРГЕТИКА И РУДАРСТВО 39.9%
ХЕМИЈСКА, ГУМАРСКА И ИНДУСТРИЈА НЕМЕТАЛА
33.6%
ИНДУСТРИЈА ТЕКСТИЛА, ОДЕЋЕ, КОЖЕ И ОБУЋЕ
35.5%
ФАРМАЦЕУТСКА ИНДУСТРИЈА 10.5%
ГРАЂЕВИНСКА ИНДУСТРИЈА 28.4%
у хиљ. ЕУР
16
Пољопривреда
Процена површине коришћеног пољопривредног земљишта уБеоградском региону: 145.533 ha.
оранице и баште: 76,9%, стални засади (воћњаци, виногради и др): 10,5%, Ливаде и пашњаци: 10,7%.
Најзаступљеније ратарске културе: кукуруз, пшеница и шећерна репа.
Најзначајније пољопривредне гране које генеришу додатну вредност иостварују значајне извозне резултате: воћарство, повртарство ипроизводња млека.
17
* Подаци из 2018.
Воћарство и повртарство
У пољопривредне гране које генеришу додатну вредност и остварују значајне извозне резултате издвајају се воћарство, повртарство, као и производња млека и млечних производа.
Број газдинстава произвођача воћа : 17.876, највише у општинама: Гроцка, Младеновац и Сопот
Површина засада: 13.382 ha,
Поред осталог воћа, највише се производе следеће воћне врсте:
Нектарина - са учешћем у укупној производњи Републике Србије од 40%
Бресква - са учешћем у укупној производњи Републике Србије од 38%
Кајсија - са учешћем у укупној производњи Републике Србије од 39%
Трешња - са учешћем у укупној производњи Републике Србије од 29,3%
Јагода - са учешћем у укупној производњи Републике Србије од 13%
Вишња - са учешћем у укупној производњи Републике Србије од 7,3%
18
Грађевинарство
Учешће Београдског региона у вредности изведенихграђевинарских радова Републике Србије • У трећем кварталу 2019.год. вредност
изведених радова у Србији порасла је за 39,9% у односу на исти период 2018.год.
• Укупан број издатих грађевинских дозвола у Републици до новембра 2019. изосио је 19.838 што је за 10,1% више у односу на исти период 2018.
19
Саобраћајни центар
Раскрсница путева источне и западне Европе
Раскршће два панеевропска коридора 10 и 7
Повезаност са главним железничким чвориштем и међународни аеродром
Две међународне пловне реке, Сава и Дунав,који повезује западноевропске и средњоевропскеземље са земљама југоисточне и источне Европе
Пристаниште у средишту најзначајнијег пловногпута у Европи: Северно море - Атлантик - Црноморе.
Превоз путника и терета у Београду обавља се следећим видовима саобраћаја:
- Друмски саобраћај: 5.753 km путева, 1433 возила јавног саобраћаја - Железнички саобраћај- главна и 4 веће железничке станице- Водни саобраћај: Лука Београд на Дунаву и терминал на Сави, с укупним капацитетима од 3 милиона тона робе
годишње и 950.000 m² складишног простора- Ваздушни саобраћај: Међународни аеродром Никола Тесла и Војни аеродром Пуковник – пилот Миленко
Павловић у Батајници
Према подацима из 2017, у водном саобраћају забележен је значајан раст у међународном промету-извозу. У ваздушном саобраћају забележен је раст у количини приспелог терета, док се у друмском саобраћају бележи раст у количини извезене робе.
21
Саобраћај
ИKТ СЕКТОР
У 2018. години ИКТ сектор достигао је 1,100 милиона евра извоза, Учешће Београда у укупномизвозу ИКТ сектора износи 85%.
Укупан обим годишњег прихода који се остварује у ИТ сектору је близу четри милијарде евра. Одукупног броја компанија 88% је основано на територији Београда.
22
У 2019. години се очекује да извоз ИКТ услугадостигне 1,500 милиона евра
У периоду 2013-2017. године просечна годишњастопа раста извоза износила је 26,58% Србија јеу овом четворогодишњем периоду по брзинираста извоза ИТ услуга била на другом месту одсвих земаља централне и источне Европе, одмахиза Литваније.
Туризам
Учешће Београда у
укупном броју туриста у
Републици Србији у
2019. години износи
34,10% (и то домаћих
10,97% и страних 57,22%)
23
Посетиоци Ноћења
Укупно Домаћи Страни Укупно Домаћи Страни
Република Србија 3.689.983 1.843.432 1.846.551 10.073.299 6.062.921 4.010.378
Град Београд 1.258.348 201.770 1.056.578 2.696.832 524.529 2.172.303
Учешће, % 34,10 10,97 57,22 26,77 8,65 54,17
Учешће Београда у укупном туристичком промету у Републици Србији у 2019. години
Знаменитости Београда
Храм Светог Саве
може да прими чак 11.000 људи и налази се на 5. месту највећих православних храмова на свету! Висина главне куполе је 27 метара, а главног крста 10, 5 m.
Народна скупштина Републике Србије
примила је прве посланике у октобру 1936. године, а камен темељац положио је краљ Србије Петар I Карађорђевић 1907. године.
Деспотова капија и кула
носи име једног од највећих српских владара, Деспота Стефана Лазаревића. Велелепни двор који је изградио тада је важио за најлепши у Европи!
Гардош кула
једна је од четири Миленијумске куле које су Угарске власти изградиле на све четири стране света. Изграђена је крајем 19. века на темељима древне земунске тврђаве Таурунум из 9. века.
СкадарлијаБеоградска тврђава Споменик Победнику
Београдска тврђава грађена је у распону између 2. и 18. века. Много је пута рушена и поново грађена и постала је симбол града који се увек изнова подиже и ствара.
Београдски Монмартр настао је крајем 19. и почетком 20. века. Њене кафане окупљале су најпознатија имена београдске културне сцене. Дух Београда не може се осетити док се не посети његова боемска четврт.
Симбол Београда дело је вајара Ивана Мештровића. Бронзана мушка фигура првобитно је требало да буде постављена на Теразијама, али су се београдске даме побуниле због њене нагости, те је пресељен на Калемегдан.
Београдски дворови
Стари двор
саграђен је за време краља Милана Обреновића. Први званични гост краљевске породице који је у њему одсео био је аустроугарски престолонаследник Рудолф са супругом Стефанијом, 1884. године
Нови двор
грађен је за краља Петра I Карађорђевића од 1911. до 1922. Данас се у њему налази Председништво Србије, а богата збирка слика обухвата радове 119 угледних аутора.
Бели дворКраљевски двор
саграђен је за краља Александра I 1929. Грађен је у српско-византијском стилу, а фасада је обложена белим брачким мермером.
налази се са Краљевским двором у оквиру дворског комплекса на највишем брежуљку Дедиња. Изградња је завршена 1936.
Београдски музеји
Музеј савремене уметности
Београд има око 50 музеја и преко 100 легата и галерија.
Народни музеј Музеј Николе Тесле Музеј примењене уметности
Београдска позоришта, биоскопи и концертне дворане
Београд има 18 позоришта, 17 биоскопа и 4 концертне дворане.
Народно позориште Југословенско драмско позориште
Атеље 212 Штарк арена
Београдске шуме
Топчидерска шума Кошутњак Звездарска шума Бајфордова шума
На територији Града Београда налазе се 7 градских и 12 приградских шума које Београђани зову „плућима Беогарада“.
Београдске аде
Велико ратно острво Ада Циганлија Ада Међица
На подручју Београда налази се чак 16 речних острва са јединственом вегетацијом, шумама, плажама и ендемским врстама фауне.
Грочанска ада
БЕОГРАДСКИ РЕГИОН – Запосленост и зараде
БЕОГРАДСКИ РЕГИОН 2018. 2019• Број запослених: 717.998 742.122• Број незапослених: 75.443 66.301• Стопа запослености, %: 48,3 50,1• Стопа незапослености,%: 13,1 12,1• Просечна нето зарада: 82.557 83.941
РЕПУБЛИКА СРБИЈА 2018. 2019.• Број запослених: 2.794.700 2.832.900• Број незапослених: 552.513 506.865• Стопа запослености, %: 46,7 47,6• Стопа незапослености,%: 13,5 12,7• Просечна бруто зарада: 65.976 68.629
31
Регистрована запосленост у граду Београду, 2015 – 2019.
ПКС-ПК Београда, историјат и законодавни оквир
Темељи коморског удруживања у Србији постављени су оснивањем првог Трговачког одбора у
Београду, у складу с уредбом кнеза Александра Карађорђевића из 1857 године.
У складу са Законом о привредним коморама Републике Србије, чланови Привредне коморе
Србије-Привредне коморе Београда су сви привредни субјекти који обављају регистровану
пословну делатност на територији Града Београда.
32
Рекли су о Београду
„Београд није у Београду, јер Београд, у ствари и није град – он је метафора, начин
живота, угао гледања на ствари.“
Момо Капор, књижевник
„Како се често дешава да путник посети неко чувено место очекујући много, а одлази из
њега потиштен и разочаран. Међутим, отишао сам у Београд не очекујући ништа – ни
декор, ни призоре, ни веселост нити ишта занимљиво – а сада сам потпуна жртва његовог
заводљивог шарма да од њега морам да се одвојим са највећим болом. Ово је неко ново
осећање: заљубити се у један град.“
Херберт Вивијан, енглески путописац и новинар
„Ко је имао среће да се јутрос пробуди у Београду, може се сматрати да је за данас
довољно постигао у животу. Свако даље инсистирање на још нечему, било би нескромно.“
Душко Радовић, новинар и песник
33
