АрхитектурА и урбАнизАм - IAUSiaus.ac.rs/upload/download/arhitektura_i_urbanizam/AU_33.pdf · 3 UDK: 72(497.11)"1945/1961", ID BRoJ: 189375244 Н АУЧНИ РАДОВИ

АрхитектурА иурбАнизАм

Милица Бајић - Брковић, Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, Београд Ружица Богдановић, Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет, Београд Миодраг Вујошевић, ИАУС, БеоградБранка Димитријевић, Glasgow Caledonian University, ГлазговАлександар Иванчић, Barcelona Strategic Urban Systems, БарселонаБошко Јосимовић, ИАУС, БеоградНађа Куртовић-Фолић, Факултет теничких наука, Нови СадИгор Марић, ИАУС, БеоградМиленија Марушић, ИАУС, БеоградДарко Марушић, БеоградНада Милашин, ИАУС, БеоградБорислав Стојков, Републичка агенција за просторно планирање, БеоградБожидар Стојановић, Институт „Јарослав Черни”, Београд

Мила Пуцар

Мила ПуцарМарија Бербеља

Бошко Јосимовић

Мила Пуцар, ИАУС, Београд

Јасна Петрић, ИАУС, Београд

Тамара Маричић, ИАУС, Београд

Бранислав Бајат, Универзитет у Београду, Грађевински факултет, БеоградМилица Бајић - Брковић, Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, БеоградДрагана Базик, Универзитет у Београду, Архитектонски факултет, БеоградМиодраг Вујошевић, ИАУС, БеоградБранка Димитријевић, Glasgow Caledonian University, ГлазговСлавка Зековић, ИАУС, БеоградИгор Марић, ИАУС, БеоградДарко Марушић, Београд Нада Милашин, БеоградСаша Милијић, ИАУС, БеоградЗорица Недовић Будић - University College Dublin, School of Geography, Planning and Environmental Policy, ДаблинМарија Николић, БеоградВладимир Папић, Универзитет у Београду, Саобраћајни факултет, БеоградРатко Ристић, Универзитет у Београду, Шумарски факултет, БеоградНенад Спасић, ИАУС, БеоградБожидар Стојановић, Институт „Јарослав Черни“, БеоградБорислав Стојков, Републичка агенција за просторно планирање Републике Србије, БеоградДрагутин Тошић, Универзитет у Београду, Географски факултет, БеоградМилорад Филиповић, Универзитет у Београду, Економски факултет, Београд

Ружица Богдановић, Ева Ваништа Лазаревић, Мирјана Деветаковић Радојевић, Александар Кадијевић, Александра Крстић, Никола Крунић, Злата Мацура, Марина Ненковић Ризнић, Јасна Петрић, Мила Пуцар, Мирјана Ротер Благојевић, Дејан Филиповић, Јасминка Цвејић

Дафина Жагар

Марија Бербеља

Спа центар, анимација Бранислава Ковачевић

Виминацијум, из монографије Одрживи развој туризма у Европској унији и Србији

Институт за архитектуру и урбанизам Србије

Игор Марић, директор ИАУС-а

Институт за архитектуру и урбанизам Србије Архитектура и урбанизам 11000 Београд, Булевар краља Александра 73/IIТелефони: 011/ 3370-091, 3370-185, faks 3370-203, e-mail: [email protected]

Графо Нин

Часопис излази периодично

АРХИТЕКТУРА И УРБАНИЗАМ Часопис за архитектуру, урбанизам и просторно планирање

Чланови уредништва

Главни и одговорни уредник

Технички уредници

Секретар

Издавачки савет ИАУСаПредседник

Заменик председника

Секретар

Листа рецензената

Лектура

Дизајн часописа и компјутерски прелом

Kорице

вињетe

Издавач

За издавача

Адреса редакције

Штампа

33Београд, децембар 2011.

Часопис се размењује са већим бројем институција у иностраним земљама. У финансирању часописа учествовало је Министарство просвете и науке.

III

Садр

жај

САДРЖАЈ

Уводник ....................................................................... ..................................................... Мила Пуцар

НАУЧНИ РАДОвИПреглед дешавања у српској архитектури 1945-1961. ....................... Дијана Милашиновић МарићПрегледни рад

Истраживачки приступ за формирање нове типлогије теорије просторног планирања…................................................................................... ........................... Владан БулајићНаучна критика, полемика

Визуелизација просторних планова у ГИС окружењу................... Олгица Бакић, Јасмина ЂурђевићПрегледни рад

Значај контрола за модификацију унутрашње климе доступних корисницима пословних зграда ................................................................................. .................................................. Милена СтојковићПрегледни рад

Могућности примене модуларних система у пројектовању одрживог и климатски свесног социјалног становања ....................................... Тања Бајић, Ксенија ПантовићПрегледни рад

Између информационих мрежа и физичке структуре града: нови узроциклиматских промена........................................................................................... Владимир МихајловПрегледни рад

СТРУЧНИ РАДОвИУлога система зелених површина у просторно-функционалној концепцији Блока 23 у Белој Цркви....................... Божидар Манић, Тијана Црнчевић, Ана Никовић Стручни рад

Поновна употреба напуштених индустријских локација: могућности обнове индустријског наслеђа Панчева .......................................................Јасна ЦизлерСтручни рад

Прављање отпадом на регионалном нивоу – пример општинаПљевља и Жабљак............................................................................................. Душан ШљиванчанинСтручни рад

Принципи биоклиматске архитектуре примењени у пројекту спа центра на Старој планини..................................................................................................... Игор Марић, Бранислава КовачевићСтручни рад

НОвЕ КЊИГЕ Одрживи развој туризма у Европској унији и Србијиаутори Марија Максин, др Мила Пуцар, др Саша Милијић и др Миомир Кораћ. ...........................................................приказ Драгутин Тошић

Транзиција традицијааутори Борислав Петровић и Иван Рашковић ...................................................приказ Игор Марић

Милорад Мацура 1914-1989аутор Маре Јанакова..........................................................................................приказ Саша Михајлов

1

3-15

16-21

22-30

31-41

42-59

60-65

67-74

75-80

81-86

87-101

103

105

107

У ВОДНИК

Зашт

ита и

през

ента

ција

терм

и у ар

хеол

ошко

м па

рку В

имин

ацију

м

Researching the courses of development of architecture in the 20th century Serbia represents an endless challenge for many architects, art historians, and architectural historians

who reveal new and so far unknown documents; or offer new analyses of the existing sources, materials and

literature regarding the buildings constructed in the periods they are dealing with. In her paper, the author PhD Dijana

Milašinović Marić reveals a multi-layered and impressive image of a very rich and qualitatively varied activity, as well

as powerful buildings in the field of urban planning and architecture, while examining the architectural creations in

Serbia during the period from 1945 to 1961.

Two articles research some new postulates, very current in the theory and practice of spatial planning nowadays. The

first work advocates the research approach that is based on establishing typologies; which implies the systematization

of knowledge and multi-dimensional classification of theoretical contributions to the scientific field of spatial

planning. The author states that such a complex approach is necessary to organize a varied and sophisticated field such as the spatial planning theory, shaped by different schools

of thought and influences from related scientific disciplines. The second work deals with modern methods which the

geographic information systems (GIS) offer by using modern technological/information possibilities of the visualization

of planning solutions.Climate change and its impact on the urban development,

as well as the impact of built environments onto the climate, nature, comfort, users of space and development in

general, is the topic of not only scientific but professional works as well, published in this issue; which in a direct or

indirect way deal with these complex questions. The environmental problems are closely linked to the problem of

social housing, because the negative effects of climate change and rising energy prices greatly impact the energy

inefficient and inadaptable housing. Finding an available and efficient solution that will satisfy the complex criteria of sustainable and climate aware architecture is the subject of

most of the articles published in this issue of the journal.

Mila Pucar

1

Увод

дник

EDIToRIal

УВОДНИКИстраживање токова и развоја архитектуре 20. века у Србији представља неисцрпан изазов за бројне архитекте, историчаре уметности и историчаре архитектуре, који откривају нова и до сада непозната документа или дају нова тумачења постојећих извора, грађе, литературе и самих објеката, насталих у периодима којима се баве. У свом раду, ауторка др Дијана Милашиновић Марић открива слојевиту и импресивну слику веома богате и квалитативно разнолике делатности, као и снажне градитељске продукције у области урбанизма и архитектуре, истражујући архитектонско стваралаштво у Србији у периоду од 1945. до 1961. годинe. Два рада истражују неке нове постулате, данас актуелне у теорији и пракси просторног планирања. Први рад се залаже за истраживачки приступ који се заснива на успостављању типологије која подразумева систематизацију знања и вишедимензионално класификовање теоријских доприноса у научној области просторног планирања. Аутор износи став да је овако сложен приступ потребан да би се уредила комплексна и разноврсна област теорије просторног планирања, коју су обликовале различите школе размишљања и утицаји из сродних научних дисциплина. Други рад бави се савременим методама које пружају географски информациони системи (ГИС) користећи савремене технолошке/информационе могућности за визуeлизацију планских решења.Климатске промене и њихов утицај на развој градова као и утицај изграђене средине на климу, природу, комфор, кориснике простора и развој уопште тема је како научних, тако и стручних радова објављених у овом броју, који се на директан или индиректан начин баве овим сложеним питањима. Проблеми животне средине у тесној су вези са проблематиком социјалног становања, јер на негативне ефекте мењања климе и растуће цене енергије у великој мери утиче енергетски неефикасно и неадаптибилно становање. Налажење решења која ће на доступан и ефикасан начин задовољити комплексне критеријуме одрживе и климатски свесне архитектуре тема је већине радова објављених у овом броју часописа.

Мила Пуцар

РАДОВИН АУЧНИ

Пре

зент

ација

и ин

терп

рета

ција

Царс

ког м

аузо

леја

3

UDK: 72(497.11)"1945/1961", ID BRoJ: 189375244Прегледни рад, DoI: 10.5937/arhurb1133003MН АУЧНИ РАДОВИ

РАЗвОЈНИ ТОКОвИ У СРПСКОЈ АРХИТЕКТУРИ ОД 1945. ДО 1961. ГОДИНE

АпстрактСрпска архитектура првих година након Другог светског рата и током педесетих година двадесетог века до сада није била темељито сагледана и поред тога што је постојало довољно извора, грађе, литературе и самих објеката насталих у то време. Истраживање усмерено на архитектонско стваралаштво у поменутом периоду показало је једну слојевиту и живу слику веома богате и квалитативно разнолике делатности, као и снажне градитељске продукције у области урбанизма и архитектуре. Могло би се запазити да је управо делатност која је започета у тим временима, оставила важан траг и у многим елементима усмерила развој градова, насеља, села, па и регија у Србији, дајући им видљив и препознатљив градитељски слој, према коме до данас није изграђен одговарајући вредносни однос. Такође, у том периоду деловале су и стасавале градитељске личности које су дале репрезентативна дела, како у области стамбене изградње, тако и у области јавних објеката различитих садржаја, доприносећи развоју тзв. београдске школе модерне архитектуре која је у великој мери одредила правце развоја српске архитектуре у другој половини двадесетог века. Кључне речи: педесете, архитектонски градитељски слојеви, репрезентативна архитектонска дела, српска архитектура, београдска школа модерне архитектуре

Дијана Милашиновић Марић*

*др Дијана Милашиновић Марић, историчар архитектуре е-mail: [email protected]

рад примљен октобар 2011, рад прихваћен: новембар 2011.

DEVELOPMENT TRENDS IN SERBIAN ARCHITECTURE FROM 1945 TO 1961

AbstractThe Serbian architecture of few first years after the

Second World War and in nineteen fifties has not been more comprehensively analyzed to date

although there are enough sources, materials, literature and buildings dating from that period.

The study, focused on architectural creativity in the abovementioned period, shows a layered and

very vivid picture of a rich and qualitatively diverse activity, as well as intensive production in the field

of urban planning and architecture. It may be noticed that activities which began at that time

have laid down foundations, left an important imprint and directed the development of cities,

towns, villages as well as regions in Serbia, thus giving them a visible and recognizable

architectural layer towards which a value attitude has not been built to date. This is also the time

when many well-known architects emerged who created representative works both in the field of

housing and in the field of public buildings of various contents, thus contributing to the

development of the so-called Belgrade school of modern architecture which, to great extent,

determined and influenced directions of development of Serbian architecture in the second

half of the twentieth century. Key Words: nineteen fifties, architectural layer,

representative architectural works, Serbian Architec-ture, Belgrade school of modern architecture

4

Дијана Милашиновић Марић/АУ33/2011/страна 3-15/Развојни токови у српској архитектури од 1945. до 1961. годинe

1 Референтна литература, избор: M. Macura, Problematika naše arhitekture u svetlosti konkursa za zgradu Predsedništva vlade FNRJ, arhitektura 3, Zagreb 1946, str. 3-17; Задружни домови, збирка пројеката масовне изградње на територији уже Србије, аутономне покрајине Војводине и аутономне покрајине Косовско Метохијске области у 1948. години, уредник Ј. Крунић, НР Србија, Задружна књига и секција архитеката ДИТ-а Београд, Београд 1948.; Градови и насеља у Србији. Развој, урбанистички планови и изградња 1946-1951, уредник М. Митровић, Београд, 1953; Б. Стојановић, Архитектура Београда од 1944. до 1954., ГМГБ, књ. I, Београд 1954., 189-200; J. Krunić, O vrednostima u gradu, Književne novine, 29.11.1957. (isto u: Beograd imajući biti, Beograd 1998., 31-34); Isti, Tri palate istaknutog uličnog panoa Beograda, NIN, 27.07.1958. (isto u: Beograd imajući biti, Beograd 1998., 42-45); Isti, Slika grada i nas samih, NIN, 23.2.1958. (isto u: Beograd imajući biti, Beograd 1998., 38-41); B. Maksimović, O idejno-estetskim problemima arhitekture i urbanizma Beograda, Tehnika 5, Beograd 1959, str. 717-731; О. Минић, Језгро Београда, ГГБ, књ. VII, Београд 1960., 441-470; Б. Којић, Архитектонски лик Београда, Глас САНУ, CClVI, Београд 1963., 59-66; О. Минић, Двадесет година планског раста Београда, ГМГБ, књ. XI-XII,Београд 1964/65, стр. 87-98; Б. Пешић, Двадесет година од ослобођења Београда, ГМГБ, књ. XI-XII,Београд 1964/65, стр. 5-26; Б. Фурунџић, Грађевинска делатност Београда у периоду од 1944. до 1964., ГМГБ, књ. XI-XII, Београд 1964/65, стр. 99-132; o. Minić, Pregled urbanističke i arhitektonske delatnosti u Jugoslaviji od 1945. do 1965., Tehnika, Beograd 1966., str. 49-66; Z. Manević, Od socrealizma do autorske arhitekture, Tehnika 3, Beograd 1970., str. 390-400; Б. Стојановић, Послератна београдска архитектонска изградња, ГМГБ, књ. XXVII, Београд 1970., 2001-236; Ј. Denegri, Srpska arhitektura 1900-1970, arhitektura urbanizam 67, Beograd 1971., 48-51; М. Митровић, Новија архитектура Београда, Београд 1975.; U. Martinović, Trideset godina arhitekture u Beogradu, Urbanizam Beograda 37, Beograd, 1975, 10-13; M. Mitrović, Dometi arhitekture Beograda, Urbanizam Beograda 37, Beograd 1976., str. 14-19, a. Brkić, Idejne osnove beogradske arhitektonske škole, Urbanizam Beograda 38-39, Beograd 1977., str. 36-40; I. Zdravković, Razvoj savremene arhitekture u Beogradu i Srbiji, Urbanizam Beograda 42, Beograd 1977., str. 29-35; B. Stojanović, U. Martinović, Beograd 1945-1975, urbanizam, arhitektura, Beograd 1978.; N. Saičić, 1946-81, Osvrt na dela arhitektonske baštine, Izgradnja 11, Beograd 1981., str. 12-29; K. Vujović, Neka obeležja posleratne izgradnje u Beogradu, Izgradnja 11, Beograd 1984., str. 117-122; U. Martinović, Arhitektura Srbije juče i danas, u: 40 godina građevinsrstva socijalističke republike Srbije, Izgradnja, Beograd 1987., str. 31-40; I. Štraus, Arhitektura Jugoslavije 1945-1990, Sarajevo 1991.; a. Kadijević, Mihajlo Mitrović, projekti, graditeljski život, ideje, Beograd, 1999.; Д. Милашиновић Марић, Водич кроз модерну архитектуру Београда, Београд 2002.; V. Kulić, zgradnja Beograda u periodu socijalizma, 1945-2000, u: 50 beogradskih arhitekata (rođenih posle 1945), urednik anamarija Kovenc – Vujić, Beograd 2002.; M. R. Perović, Srpska arhitektura XX veka, od istoricizma do drugog modernizma, Beograd 2003.; А. Кадијевић, С. Марковић, Милан Минић – архитект и сликар, Пријепоље 2003.; М. Просен, О соцреализму у архитектури и његовој појави у Србији, Наслеђе VIII, Београд 2007., 95-118; Д. Мецанов, Могућности (ре)дефинисања и предлог периодизације градитељског налчеђа послератне модерне изградње стамбене архитектуре Београда (од 1947. до 1967. године), Наслеђе VIII, Београд 2007.,151-170; D. Mecanov, Stambena arhitektura Beograda 1947-1967, Zadužbina andrejević, Beograd 2008.

Српска архитектура првих година након Другог светског рата и током педесетих година двадесетог века до сада није била темељито сагледана и поред тога што је постојало довољно извора, грађе, литературе и самих објеката насталих у то време.1

У историјском и социјалном погледу, посматрани период веома je необично и у много чему амбивалентно доба. У питању је време када, након разарања, наступа период мира у целом свету, а у Србији, која је тада једна од република друге Југославије, и време устоличења нове власти настале у револуционарном замаху социјалистичке/комунистичке револуције која се упоредо одвијала (Milašinović Marić, 2010, str. 8). Такве промене одразиле су се на структуру друштва у свим сегментима, па самим тим и у култури, уметности и архитектури која се у новим околностима развијала на потпуно другачијим основама. Културно-историјска сфера тог времена одражава слојевита политичка збивања тадашње државе која своју политику гради кроз покушаје да оствари модел који би био између истока и запада, односно између утицаја совјетског и проамеричког модела (Marković, 1996, str. 36). Мада су ти утицаји увек пролазили кроз низ филтера унутрашњих међуодноса и различитих тумачења, ипак се у овом периоду могу разазнати две развојне фазе: период између 1945. и 1951. год., када су се као резултат везаности за Совјетски Савез афирмисале идеје социјалистичког реализма, и период између 1951. и 1961. год., када се након разлаза са блоком држава реалног социјализма, политички курс више окреће ка западу а јавни радници журно крећу у надокнађивање пропуштеног (Protić, 1980, str. 19).

ПЕРИОД ОД 1945. ДО 1951. ГОДИНЕ (1947-1951 – ПРвА ПЕТОЉЕТКА)

Период обнове и изградње у оквиру кога је и развојни циклус везан за први петогодишњи план 1947-1951. год., карактерише процес трансформације земље из аграрне и руралне ка индустријској и урбанизованој, а у складу са тим улога архитекте је постављена на ниво друштвено одговорног задатка (Macura, 1984, str. 163-167). Струка се окупљала у државним институцијама, урбанистичким заводима и министарствима. У односу на модел предратног планирања, који се ослањао на регулационо, физичко и зонско, у послератном периоду уводи се нормативно и програмско планирање са ослонцем на месну заједницу и комуну. У рекордном року урађена је серија од 47 генералних и регулационих планова градова и насеља у Србији на основу којих су плански обнављани постојећи градови, привредни центри, индустријска и радничка насеља и бање и одмаралишта (Градови и насеља у Србији, 1953). (Сл. 1)

Сл. 1. Градови и насеља Србије; Развој, урбанистички планови и изградња 1946-1951 (ур. М. Митровић), Београд 1953. Fig. 1. Towns and settlements in Serbia; Development, urban plans and building construction 1946-1951 (M. Mitrović, Town Planner), Belgrade

5


Градитељски императив и егзистенцијална потреба тог времена била је изградња стамбеног простора, као и радничких и индуструјских насеља за бројно становништво које је долазило у градове. Архитекте су, услед готово разрушеног и уништеног стамбеног фонда, ниског стандарда и сиромашних услова живота, морале да делују брзо и оперативно, што је захтевало један рационалан приступ архитектури, у којој је уметничко остајало по страни, а у први план стављано је утилитарно и функционално (a. Kadijević, 2007, str. 76-88). То је резултирало уједначавањем, стандардизацијом и израдом типских пројеката, што је довело до масовне, често безличне и анонимне архитектуре, чији је највећи квалитет био модерна урбанистичка поставка (Milašinović Marić, 2010, str. 386). (Сл. 3)

Регулације градова радиле су значајне српске архитекте: Р. Богојевић (Лесковац), Ј. Јефтановић (Крупањ, Крагујевац), С. Мандић (Неготин), Ј. Кортус (Ниш, Чачак), М. Митровић (Трстеник, Смедеревска Паланка), М. Пантовић (Сремска Митровица), М. Мацура (Смедерево) и бројни други. oви планови драгоцене су и темељне аналитичке студије, важни стручни радови који постављају низ концепцијских и методолошких питања у вези са урбанистичким и регулационим плановима градова и села Србије, који су уједно били и полазна основа за свеколику даљу надргардњу. Тих послератних година, подигнуто је и на стотине задружних домова различитих типова, који су замишљени као нуклеуси друштвено-културног и привредног живота малих заједница – села (Задружни домови, 1948). Ови домови међутим у каснијем развоју нису доживели надградњу. (Сл. 2)

Сл. 2. Р. Татић, Задружни дом тип 5, Санџак-Ужице, 1948. Fig. 2. R. Tatić, House of Cooperative of type 5, Sandžak-Užice, 1948

Сл. 3. Стамбени павиљони у Улици Зорана Ђинђића, Крагујевац, 1956,1957.Fig. 3. Residential Pavilions in Zoran Djindjić street, Kragujevac, 1956, 1957

6


Јавни објекти, подигнути у Београду у периоду соцреализма, са монументалним фасадама и у преживелом архитектонском духу, јесу здање Дома синдиката (арх. Б. Петричић, И. Поповић, 1947-1955) и зграда Савезног СУП-а (арх. Л. Томори, 1951), док остали јавни објекти настали тих година, као што су: Дом културе Браћа Стаменковић (арх. Б. Игњатовић, 1948-1949), Дом културе четвртог реjона на Црвеном крсту (арх. Б. Игњатовић, 1948-1949) или реконструкција зграде Југословенског драмског позоришта (арх. М. Белобрк, 1947), јесу, у суштини, функционалистички објекти пуристички обрађени у духу касне модерне архитектуре. Прави архитектонски драгуљи тог доба, данас девастирани и ван употребе, јесу Летња позорница на Топчидеру (арх. Р. Татић 1947-1948), као и Спортски стадион Ташмајдан (арх. М. Јанковић, У. Богуновић, 1951). (Сл. 4)

Сл. 4. Р. Татић, Летња позорница на Типчидеру код Цареве ћуприје, 1947- 1948. Fig. 4. R. Tatić, The Summer Theatre Stage in Topčider near Careva ćuprija (Czar’s Bridge), 1947-1948

7


тада је изграђен и стадион Спортског друштва „Партизан” на Дедињу (1948-1951) (M. Janković, 1955-1956, str. 96-101). Тенденција слободнијег исказивања архитектонских идеја уочљивија је на јавним архитектонским конкурсима. Тако су на великим архитектонским надметањима, као што је кон-курс за зграду Централног комитета, зграду Председ ништва и репрезентативан хотел, понуђени сасвим разнолики про-јекти, у распону од строгих академских концепата до сасвим савремених замисли (B. Stojanović, 1947, str. 145). (Сl. 5)

На оба комплекса (један изграђен у духу рустичне, други у духу модерне архитектуре), која су намењена првенствено грађанству и садржајима спорта и културе, градитељи се стил ски не потчињавају диктату времена, већ поштујући специфичности морфологије простора и користећи сопствени градитељски израз, на органски начин уклапају нове форме у амбијент. У контексту политичке потребе грађења великих јавних репрезентативних простора манифестационог карактера,

Сл. 5. М. Мацура, Ј. Кортус, П. Анагности, Р. Илић, Конкурс за зграду Председништва владе, 1947, друга наградаFig. 5. M. Macura, J. Kortus, P. Anagnosti, R. Ilić, Competition for the building of the Presidency of Government, 1947, Second Award

ПЕРИОД ОД 1951. ДО 1961. ГОДИНЕЈаснија модернистичка оријентација са мање идеолошких условљавања, бар када је у питању архитектонско обликовање, видна је у следећем периоду развоја српске архитектуре, а након Дубровачког саветовања 1950. године (Prvo savetovanje arhitekata i urbanista FNRJ u Dubrovniku, 1950, str. 4-28). Већ почетком шесте деценије, услед велике потребе пројектовања и изградње, оснива се низ мањих бироа и атељеа који преузимају задатаке различитих типологија (Milašinović Marić 2010, str. 350-351). Уз државу као инвеститора, јављају се и привредне организације које, обнављајући разрушене квартове у ткиву градова, граде нове објекте. Пројектантски задаци у почетку се поверавају пре свега градитељима старије генерације (Б. Маринковићу, Б. Петричићу, Р. Богојевићу, Н. Шерцеру, Д. Гудовићу, Б. Пешићу, В. Симеоновићу, М. Јанковићу, А. Бркићу, Р. Татићу и др.) или архитектонским бироима, да би у у другој половини деценије примат преузела генерација архитеката школована након Другог светског рата. (Сл. 6)Стамбени блокови у централним зонама градова Србије (нпр. у Београду: блок на сусрету улица мајке Јевросиме и Кондине (1954), блок између улица А. Ненадовића, Његошеве и Смиљанићеве (1956), блок на углу улица Кнеза Милоша и Крунске (1956), велики блок у Улици Адмирала Гепрата (1955-1960) и др.) имају извесне заједничке одлике произашле из обавезних урбанистичких параметара али и тумачења савремене архитектуре. (Сл. 7)

Сл. 6. М. Јанковић, Стамбено-пословни

објекат Светлост, Француска улица бр. 11, 1954.

Fig. 6. M. Janković, “Svetlost” Mixed

Residential/Commercial Building, Francuska Street 11, 1954

Сл. 7.Ђ. Грујичић, Стамбени блок у Његошевој улици бр. 41- 45, 1956. Fig. 7. Đ. Grujičić, Residential Block in Njegoševa Street 41-45, 1956

8


По својој садржини и бројности, за ово време карактеристични су стамбено-пословни комплекси за предузећа и фирме. У оваквим комплексима, у једном блоку пројектовани су простори за радни колектив са одговарајућим ре пре зен-тативним сегментом за управу, а у другом делу пројектовани су стамбени простори за раднике. У основу ових концепата уграђена је замисао изградње „мале срећне стамбено-пословне комуне”, са јасно израженом симболиком идеала социјалистичког доба: остварење духа заједништва и

Зграде су обавезно висински уклопљене у улични низ. Урбанистички често су повучене од регулације ради формирања проширења са зеленим засадима, а тамо где то није било могуће, пројектују се колонаде које омогућавају већи пешачки простор. Често се планирају и продори кроз објекте. Архитектура ових објеката такође је слична, са готово идентичним декоративно-функционалним елементима на оградама или балконима као и карактеристично обликованим тзв. лебдећим кровом. (Сл. 8)

Сл. 8. Карактеристични детаљи стамбених зграда педесетих Fig. 8. Typical Details of Residential Buildings of Nineteen-Fifties

Сл. 9. М. Маринковић, Ђ. Грујичић, Љ. Драгић, Стамбено-пословни блок, угао Булевара краља Александра и Ресавске, 1953.Fig. 9. M. Marinković, Đ. Grujičić, LJ. Dragić, Mixed Residential/Commercial Block, Corner of Kralja Aleksandra Bulevard and Resavska street, 1953.

Сл. 10. К. Крпић, Стамбено-пословна зграда на углу Хиландарске и Џорџа вашингтона, 1958.Fig. 10. K. Krpić, Mixed Residential/Commercial Building at the corner of Hilandarska Street and George Washington Street, 1958

ударништва. Такви су нпр. комплекси изграђени у Београду за фирму Партизански пут у Таковској улици, фирму Јанко Лисјак у Улици 29. новембра и репрезентативан пример стамбено-пословног блока на углу Булевара Револуције (данас Булавар краља Александра) и Улице Првог маја (данас Ресавска) из 1953. године. (Сл. 9) Више ауторске слободе запажа се у сфери пројектовања јавних и пословних објеката. У овој области изградње, почетком педесетих деловали су градитељи образовани у

9


предратном периоду (В. Максимовић, Д. Брашован, Б. Игњатовић, Г. Самојлов, Б. Маринковић, М. Минић, Р. Татић, М. Штерић и др.), да би у другој половини педесетих, слично као у стамбеној изградњи, примат постепено преузели градитељи образовани у послератном периоду. Карактеристични објекти су градске палате, чија је заједничка одлика – изражена ликовност фасада које су, слично апстрактним композицијама, геометријски структуриране и са наглашеном употребом секундарне пластике. (Сл. 10)

Сл. 11.в. Максимовић, Безистан, 1953.

Fig. 11. V. Maksimović, Bezistan, 1953

За фасаду објеката користе се скупи материјали, претежно мермер светле боје. Ове грађевине представљају облик прелазне архитектуре од касне модерне ка интернацио нал-ном стилу и у суштини репрезентују потребе инвести тора, и друштвених предузећа, да искажу свој успех и напредак (Manević, 1972, str. 29). Средином шездесетих, у области изградње јавних објаката издвајају се активност арх. Б. Максимовића – његова трилогија на Теразијама: Југословенска књига, Безистан (1953), Инвестициона банка (1954-1957), као и мали пословни објекат на углу улица Краља Милана и Ресавске (1956), на којима се може запазити утицај архитектуре Ле Корбизјеа (Le Corbusier) (Сл. 11) – као и

делатност арх. Б. Маринковића, чије грађевине – зграда на углу Дечанске и Нушићеве (1955), зграда Скупштине Србије на Тргу Николе Пашића 6-8 (1954-1958) и довршетак пословне зграде Комграп у Кнез Михаиловој 1 (1954) – својим особитим речником разноврсног и динамичног архитектонског израза указују на слободнији приступ грађењу. Нешто раније, подигнут је готово пуристички обликован музеј Галерија фресака у Улици Цара Уроша (арх. Богдан Игњатовић, 1950-1953) (Сл. 12), док је пословни објекат Енергопројекта (арх. Милица Штерић, 1956-1960), изненађујуће савремено здање, настало по узору на архитектуру стакла и челика Мис ван де Роја (Mies van der Rohe).

Сл. 12. Б. Игњатовић, Зграда Галерије фресака, 1953.Fig. 12. B. Ignjatović, Fresco Gallery Building, 1953

10


на утемељености.2 Ова широка одредница односи се на специфичности београдског архитектонског амбијента који је, у једном погледу, антидогматичан, наклоњен анти фун к-ци оналном, а у другом, окренут личним тума чењима и ауторским интерпретацијама модерне архитектуре (Marti-nović, 1978, str. 111; Brkić, 1992, стр. 83). У оквиру ове одреднице треба поменути архитекту М. Мацуру, чије је дело Војно-географски институт (1950-1956) прихваћено као водећи пример прокламовања нових Ле Корбизјеових архи-тектонских идеја, као и архитекту Р. Богојевића, чије је најзначајније дело, Дом штампе (1957) на Тргу Републике у Београду, једна од најскладнијих грађевина у српском модерном градитељству. Нереализовани пројекти разли чи-тих музеја овог рано преминулог градитеља у српској архи-тектури су међу првим примерима темељног промишљања о поставци експоната, кретању, осветљењу, музејском мобилијару и др. (Macura, 1963, str. 7-12). (Сл. 14)

Два велика универзитетска комплекса, зграда Хемијског института и Природно-математичког факултета (1954) и комплекс Машинског и Технолошког факултета (1953-1962) такође су подигнути у овом периоду. Машински и Технолошки факултет, дело архитеката Григорија Самојлова и Михајла Радовановића, по индивидуалној интерпретацији модерне архитектуре и утканим знањима о акустици која су преточена у ентеријер сала факултета, спада у ред најзначајнијих архитектонских решења шесте деценије прошлог века у Србији. (Сл. 13)Одредница београдска школа модерне аргхитектуре коју су, по многим ауторима, зачеле архитекте ГАМП-а, пре свих арх. М. Злоковић, наставили Н. Добровић, Р. Богојевић, М. Мацура, М. Пантовић, В. Максимовић, И. Куртовић, а до пуног значења, кроз развијање ауторског израза у архитектури, довели А. Бркић, Б. Богдановић, М. Митровић, И. Антић и др., упознавањем са делатношћу поменутих градитеља, добија

Сл. 13. Г. Самојлов, М. Радовановић, Машински и Технолошки факултет, угао улица 27. марта и Карнегијеве, 1953-1962. Fig. 13. G. Samojlov, M. Radovanović, Faculty of Mechanical Engineering and Faculty of Technology and Metallurgy, Corner of 27. marta Street and Karnegijeva Street, 1953-1962

2 Монографије и текстови о архитектима, избор: О. Minić, Ratomir Bogojević, arhitektura urbanizam 17, Beograd 1962, str. 47, 52; Б. Kojić, Arh. Ratomir Bogojević, profesor, arhitektura urbanizam 24, Beograd 1963, str. 5; Монографије и текстови о архитектима, избор: lj. Babić, Arhitekta Nikola Dobrović, 12.II 1897 – 11.I 1967, arhitektura urbanizam 43, Beograd 1967, 22-31; Z. Manević, Graditelji 1, Beograd 1986; З. Маневић, Романтична архитектура, каталог изложбе, Институт за историју уметности, Београд 1990; Исти, Пантовић, Мацура, Маринковић, Б. Максимовић, Штерић, Мандић, Мартиновић, Бркић, М. Митровић, Богдановић, Богуновић, Антић, Јовановић, Велика награда архитектуре, пригодне монографије, Београд 1991-1993; Д. Марић, Архитекта Богдан Стојков, Архитекттура и урбанизам 1, IАУС, Београд 1994, стр. 89-95; М. Вукотић Лазар, Архитекта Момчило Белобрк, Београд 1996; a. Kadijević, Београдски опус архитекте Милана Минића (1889-1961), Годишњак града Београда, књ. XlIII, Београд 1996, 123-152; a. Kadijević, Један век тражења националног стила у српској архитектури, средина XIX – средина XX века, Београд 1997; a. Kadijević, Mihajlo Mitrović, projekti, graditeljski život, ideje, Beograd 1999; Исти, Лесковац у урбанистичком извештају архитекте Ратомира Богојевића из 1953. године, Лесковачки зборник XXXIX, Лесковац 1999; V. Mitrović, Arhitekta Sibin Đorđević, kat. izložbe, Novi Sad 2000; B. Kovačević, Arhitektura zgrade Generalštaba, Monografska studija dela Nikole Dobrovića, Beograd 2001; М. Вукотић Лазар, Arhitektonska i urbanistička delatnost N. Dobrovića u Beogradu (1945-1967), Beograd 2002; a. Kadijević, Хотел ,,Језеро’’ у Новој Вароши - фолклористичка епизода у архитектонском опусу Алексеја Бркића, Новопазарски зборник 26, Нови Пазар 2002, 217- 225; Исти, Железничка станица у Зеници (1947) – прво остварење архитеката Михајла Митровића и Радивоја Томића, Зборник за историју Босне и Херцеговине 3, Београд 2002, стр. 281-287; М. Вукотић Лазар, Станко Клиска 1896- 1969, Архитектура и урбанизам 12-13, Београд 2003, стр.122-127; С. Марковић, А. Кадијевић, Милан Минић – архитект и сликар, Пријепоље 2003; Д. Милашиновић Марић, Дисциплина архитектуре и слобода духа, архитекта Иван Антић, Архитектура и урбанизам 16-17, Београд 2005, стр. 7-13; V. Mitrović, Arhitekta Đorđe Tabaković (1897-1971), Novi Sad 2005; Д. Милашиновић Марић, Критика соцреализма из угла савременика архитекте Милорада Мацуре, Архитектура и урбанизам 18-19, Београд, 2007, стр. 134-139; P. Milošević, Mate Bajlon, arhitekta, Zadužbina andrejević, Beograd 2007; М. Јанакова Грујић, Архитекта Милорад Мацур (1914-1989), центар ВАМ и ИАУС, Београд 2010.В. Брдар, Иво Куртовић (1910-1972), Завод за заштиту споменика културе града Београда, Београд, 2011.

11


*

Ново поглавље у српској архитектури, у погледу савладавања великих распона и просторних конструкција, као и у погледу употребе челика, стакла, пренапрегнутог бетона и других материјала, остварено је реализацијом Београдског сајма (1954-1957), који архитектонски обликује архитекта М. Пантовић уз конструкцију М. Крстића и Б. Жежеља. У послератном београдском градитељству, личном харизмом и визионарским идејама издваја се архитекта Н. Добровић, који управо током педесетих реализује антологијско дело – комплекс Савезног министарства одбране и Генералштаба војске Југославије (1954-1963).

Сл. 14. Р. Богојевић, Музеј шумарства и ловства у Топчидеру, пројекат, 1952. Fig. 14. R. Bogojević, Faculty of Forestry in Topčider, Design, 1952

Сл. 15. Н. Добровић, Комплекс ДСНО, 1954-1963.Fig. 15.N. Dobrović, The Complex of DSNO (Total National Defense and Civil Self-Protection), 1954-1963

Ово дело представља сублимацију Добровићевог личног става о архитектури модерне чије је упориште у концептима покренутости простора и динамичким схемама. (Сл. 15) Следећа генерација градитеља, школована у послератном периоду, почиње да делује средином педесетих година настављајући већ започете развојне токове. Појављују се личности изразите индивидуалности и ауторске снаге. Тако стваралаштво градитеља А. Бркића богати српску гради-тељску сцену интелектуалним, индивидуалним и полемчним у архитектури, на известан начин антиципирајући и постмо-дерне токове (Сл. 16).

Сл. 16. А. Бркић, Стамбена зграда у Милешевској улици, 1957.Fig. 16. A. Brkić, Residential Building in Mileševska Street, 1957

12


Градитељ, чија су поједина дела означила и најавила ново доба, јесте и архитекта И. Антић, који ствара лични опус заснован на рационалном исказу, савршеном детаљу и форми која представља сублимацију функционалних, конструктивних и естетских аспеката грађења. Његови објекти, какав је Музеј савремене уметности, ремек дело српске архитектуре (пројектован заједно са И. Распоповићем), у естетском, конструктивном и садржинском смислу јесу достигнућа чија се вредност кроз време непрестано потврђује. (Сл. 19)Значајни пројекти овог периода, који изражавају потребу за комуникацијом, али и атмосферу и концепте времена, јесу комплекс Ареодром Београд (арх. В. Ивковић, Д. Менегело, С. Палигорић-Ненадовић, Н. Филипон Трбојевић, В. Матичевић, 1959-1961), са својом лаком и знаковитом архитектуром

Такође, интелектуални набој, али у веома осетљивој сфери идеологије и меморијалне архитектуре, запажа се и у делатности архитекте Б. Богдановића. (Сл. 17) Однос према меморији, урбанитету града, наслеђу и реинтерпретацији регионалне архитектуре негују градитељи и сликари М. Јовановић и И. Куртовић, чија значајна остварења излазе из уобичајених матрица стварајући нове просторне односе. Посебна личност тог доба је и архитекта широког интересовања и снажне ерудиције М. Митровић. Бројне грађевине, које је изградио у Београду и многим градовим Србије, показују настојање да се стамбени и јавни простори хуманизују, да буду различити и препознатљиви, као и да се кроз облике, форме, композиције и детаље, другим речима, синтезу у уметности, искаже знање о архитектури. (Сл. 18)

Сл. 17. Б. Богдановић, Споменик јеврејским жртвама фашизма, 1951. Fig. 17. B. Bogdanović, The Memorial to Jewish Victims of Fascism, 1951

Сл. 18. М. Митровић, Стамбена зграда Маргар, Ниш, 1954. Fig. 18. M. Mitrović, Mаrgar Residential Building, Niš, 1954

Сл. 19. И. Антић, И. Распоповић, Музеј савремене уметности, 1960, конкурсни рад Fig. 19.I. Antić, I. Raspopović, Museum of Contemporary Art, 1960, Competition design

13


утопљеном у панонски пејзаж и, по садржини и концепцији сасвим различит и јединствен подухват – Трг партизана у Ужицу (арх. С. Мандић, 1957-1961) који, по свом упечатљивом, добро пропорционисаном, терасасто разуђеном и ликовно обрађеном простору, спада међу најлепше тргове послератне Србије. (Сл. 20) Архитектура у градовима Србије из тог времена има сличан карактер. У Београду, Новом Саду, Краљеву, Крагујевцу, Нишу, наравно уз мала регионална одступања и индивидуална тумачења, могу се видети слична решења. У архитектури Новог Сада издвајају се значајне градитељске личности: предратни градитељ Ђ. Табаковић, А. Келеман Шаца, П. Жилник и С. и М. Ђорђевић. (Сл. 21) Архитектуру Ниша карактерише дело А. Медведева (Сл. 22) и архитекте Ј. Петровића, а у Крагујевцу се издвајају архитекте М. Поповић и В. Славковић. (Сл. 23)

Сл. 20. С. Мандић, Трг партизана у Ужицу, 1957-61. Fig. 20. S. Mandić, Trg partizana (Partisan Square) in Užice, 1957-61

Сл. 21. С. и М. Ђорђевић, Пољопривредни факултет Нови Сад, 1954, 1956-1964. Fig. 21. S. i M. Đorđević, Faculty of Agriculture of Novi Sad, 1954, 1956-1964

Сл. 22. А. Медведев, Техничка школа, Ниш, 1948-1949. Fig. 22. A. Medvedev, Technical High School, Niš, 1948-1949

Сл. 23. в. Славковић, Стамбено-пословнио објекат, ул. Радоја Домановића, Крагујевац, 1959. Fig. 23. V. Slavković, Mixed Residential/Commercial Building, Radoja Domanovića Street, Kragujevac, 1959

14


Нови Београд, започет као замисао још у плану из 1923. год., управо у ово доба добија своју конкретизацију. Овај важан градитељски подухват целокупног периода представља израз различитих потреба, идеологије, концепата као и идеолошке пројекције једне државе. Прве предлоге за генерални план Београда, односно урбанистичко програмско решење, урадио је Урбанистички завод НР Србије, под руководством архитекте Николе Добровића 1948. године. Након бројних усавршавања, корекција, промена, доношења идејних предлога и планова, 1950. год. усвојен је Генерални урбанистичкли план Београда, урађен у оквиру Урбанистичког завода Београда и под руководством Милоша Сомборског, а у оквиру кога је планиран и будући развој Новог Београда (M. Somborski, 1951, str. 5-10). (Сл. 24) Особености првобитних поставки Новог Београда су снажни урбанистички правци, јаки и распознатљиви потези, где је архитектонско обликовање требало да следи основну поставку и план. У том периоду, на основу урбанистичких решења, реализовани су: стамбени павиљони на Тошином бунару (арх. В. Врбанић, 1947-1950), блокови 1 и 2 уз улице Париске комуне, Омладинских бригада и Булевар Михајла Пупина (арх. Б. Петричић, Т. Ивановић и Д. Миленковић, 1958 – 1963) (Сл. 25), јавни објекат – зграда Савезног извршног већа (према награђеном конкурсном решењу архитеката В. Поточњака, А. Урлиха, З. Нојмана и Д. Перака из 1947. год., зграду је између 1955. и 1961. год. реализовао тим архитеката под руководством М. Јанковића), а 1948. год. започето је и зидање репрезентативног хотела Југославија, који је довршен много касније, 1967. године (арх. Л. Хорват, 1961-1967). Од првобитног концепта изградње главне југословенске метрополе, Нови Београд је у складу са потребама времена готово одмах постао део града са доминантном садржином становања, да би своје утемељене концепције и пројекције остваривао кроз време све до данас, када доживљава очигледну трансформацију у модеран и виталан део српске престонице (lj. Blagojević, 2005). Као пример односа српске средине са Европом и светом, али и континуалног феномена одласка српских високообразованих стручњака у иностранство, а што је из различитих разлога карактеристично до данашњих дана, треба поменути архитекту Аљошу Јосића (1921-2011), који је управо у предметном периоду, у оквиру европских архитектонских токова, остварио завидну градитељску каријеру. Деловао је у склопу архитектонског тима Кандилис-Јосић-Вудс (Candilis-Josic-Woods) у периоду 1955-1968. године. (Сл. 26) Њихова посебност је у томе што су креирали нов приступ стамбеној изградњи и урбаном решавању градских рејона, а ова група позната је и по значајном конкурсу за слободни Универзитет у Берлину, који је добила 1963. године. Идеја око које је формирана група била је: пронаћи облик колективног становања за брзу урбанизацију исламских земаља и њихових градова и то комбинујући нискобуџетну пре-фабриковану конструкцију и технологију са традиционалном резиденцијалном матрицом (Joedicke, 1978).

Сл. 25. Б. Петричић, Т. Ивановић и Д. Миленковић, Стамбени блокови 1 и 2, Нови Београд, 1958-1963. Fig. 25. B. Petričić, T. Ivanović, D. Milenković, Housing block 1,2, New Belgrade, 1958-1963

Сл. 24. Генерални урбанистички план Београда, под руководством М. Сомборског, 1950.Fig. 24. Master Plan of Belgrade 1950, under M. Somborski

15


Будући да је сав поменути градитељски фонд, односно огроман градитељски ресурс, настао током тих петнаестак година (са уочљивим процесом развоја од соцреалистички конципираних објеката и социјалне изградње у духу наглашеног колективизма, без посебне архитектонске изражајности, до, по много чему супротног израза – истицања ауторског, индивидуалног става), данас активан архитектонски простор који се користи и често дорађује и надграђује, обавеза струке јесте да према том вредном и недовољно валоризованом градитељском наслеђу утврди неопходна правила за потребе реконструкције, преправ-љања, рушења и др., али и да изгради генерални став у односу на метеријалну и нематеријалну баштину тога доба. Да би се таква правила и одговарајући однос формирао, неопходно је истражити, означити и описати изграђене ресурсе, али и просторе, тргове, целе квартове, разазнати личности и појаве и све то валоризовати и сврстати у вредносне категорије. На тај начин би архитектонски објекти, стамбени комплекси и амбијенти били тумачени како ваља, живели би пунијим животом, а баштина коју су нам претходне генерације оставиле била би очувана, унапређена и надграђена разумевањем и континуитетом.

Сл. 26. Candilis – Josic – Woods, насеље, Алжир, 1954-55. Fig. 26. Candilis – Josic – Woods, Settlement, Algeria, 1954-55

Литература: Brkić, a. (1992): Znakovi u kamenu, srpska moderna arhitektura

1930-1980, BeogradBlagojević, lj. (2005): Novi Beograd, osporeni modernizam,

Beograd Mitrović, M. (ur.), (1953): Gradovi i naselja u Srbiji. Razvoj,

urbanistički planovi i izgradnja 1946-1951, BeogradKrunić, J. (ur.), (1948): Zadružni domovi, zbirka projekata masovne

izgradnje na teritoriji uže Srbije, autonomne pokrajine Vojvodine i autonomne pokrajine Kosovsko Metohijske oblasti u 1948. godini, NR Srbija, Zadružna knjiga i sekcija arhitekata DIT-a Beograd, Beograd

Janković, M. (1955-56): Stadion Jugoslovenske narodne armije u Beogradu, Pregled arhitekture 4-5, Beograd, str. 96-101.

Joedicke J. (1978): Candilis, Josic, Woods, A Decade of Architecture and Urban Design, Stuttgart, Kramer

Kadijević, a. (2007): O socrealizmu u beogradskoj arhitekturi i njegovim oprečnim tumačenjima, Nasleđe IX, Beograd, str. 76-88.

Manević, Z. (1972): Novija srpska arhitektura, u: Srpska arhitektura 1900-1970, katalog izložbe, Muzej savremene umetnosti, Beograd

Marković, P. J. (1996): Beograd između istoka i zapada 19148-1965, Beograd

Martinović, U. (1978): Arhitektura, autori i ostvarenja, u: B. Stojanović, U. Martinović: Beograd 1945-1975, urbanizam arhitektura, Beograd, str. 111.

Macura, M. (1963): Delo, čovek i vreme, Arhitektura i urbanizam 24, Beograd, str. 7-12.

Macura, M. (1984): Marginalije uz četrdesetogodišnjicu, Izgradnja 11, Beograd, str. 163-167.

Milašinović Marić, D. (2010): Srpska arhitektura šeste decenije dvadesetog veka, Beograd, doktorska disertacija odbranjena na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

Milašinović Marić, D. (2010): Arhitektonski biroi, u: Srpska enciklopedija, Novi Sad-Beograd, Zavod za udžbenike, str. 350-351.

Prvo savetovanje arhitekata i urbanista FNRJ u Dubrovniku (1950), Arhitektura i urbanizam 11-12, Zagreb, str. 4-28.

Protić, M. (1980): Slikarstvo šeste decenije u Srbiji u: Jugoslovensko slikarstvo šeste decenije, Jugoslovenska umetnost ХХ veka, Muzej savremene umetnosti, Beograd

Stojanović, B. (1947): Konkursi za Dom Centralnog komiteta KPJ i zgrade Predsedništva Vlade FNRJ, Tehnika 6, Beograd, str. 141-148.

Somborski, M. (1951): Problemi urbanističkog planiranja Beograda, Arhitektura 1-4, Zagreb, str. 5-10.

1616

ИСТРАЖИвАЧКИ ПРИСТУП ЗА ФОРМИРАЊЕ НОвЕ ТИПОЛОГИЈЕ ТЕОРИЈЕ ПРОСТОРНОГ ПЛАНИРАЊА

АпстрактУ овом раду предлаже се истраживачки приступ за систематизацију знања и класификовање теоријских доприноса у научној области просторног планирања. Типологија представља вишедимензионалну класификацију, односно оквир за разумевање предметне области, теорије и праксе, идеја и методологија. Сложени приступ је потребан да би се уредила комплексна и разноврсна област теорије просторног планирања, коју су обликовале различите школе размишљања и утицаји из сродних научних дисциплина. Предлаже се да истраживачки приступ буде мост између две културе, односно синтеза квалитативног и квантитативног метода формирања типологија. Путем анализе постојећих типологија, које су квантитативно изведене, изабрани концепти ће се унапредити и допунити кроз компјутеризовану статистичку анализу одговарајућих библиометријских података. Користиће се и процедура у супротном смеру, која такође повезује емпиријске типове са њиховим концептуалним еквивалентима. Циљ је да се таквим приступом добије свеобухватна класификациона шема, која ће имати улогу платформе за интеграцију интердисциплинарног приступа просторном планирању. Кључне речи: теорија просторног планирања, истраживачки приступ, квалитативне типологије, квантитативне типологије

RESEARCH АPPROACH FOR FORMING A NEW TyPOLOGy OF SPATIAL PLANNING THEORy

AbstractWhat is being suggested in this paper is the research approach for the classification of theoretical contributions in the scientific domain of the spatial planning. Typology is a multidimensional classification, actually it is the framework for the understanding of the subject area, theory and practice, ideas and methodologies. The complex approach is needed to organize the complex and diverse domain of spatial planning theory, which has been shaped by different schools of thought and the influences of the related scientific disciplines. It has been suggested that the research approach becomes the bridge between two cultures, in other words it should be the synthesis of the qualitative and quantitative methods of the typology construction. With the analysis of the existing typologies, which are quantitatively derived, the chosen concepts will be improved and completed due to the computerized statistical analysis of the appropriate bibliometrical data. Moreover, the procedure in the opposite direction will be used, which also connects empiric types with their conceptual counterparts. With that approach, the main aim is to achieve the comprehensive classification scheme, which will take part of the platform for integration of the interdisciplinary approach in the spatial planning domain. That concept of the research belongs to the wider approach that has got the aim that with the scientific innovations and imaginations bring about the solving of the problems and challenges that the spatial planning faces with. The forming of the new typology is the first step in that direction. Key words: planning theory, research approach, qualitative typologies, quantitative typologies

*Владан Булајић, докторант, стипендиста Министарства просвете и науке, ИАУС, Београд, e-mail: [email protected]Рад је резултат истраживања спроведеног у оквиру научног пројекта III 47014 Улога и имплементација државног просторног плана и регионалних развојних докумената у обнови стратешког истраживања, мишљења и управљања у Србији, који финансира Министарство просвете и науке Републике Србије.

владан Булајићрад примљен: новембар 2011, рад прихваћен: децембар 2011.

UDK:711, ID BRoJ: 189376268Научна критика, полемика, DoI: 10.5937/arhurb1133016BН АУЧНИ РАДОВИ

УводНаучно подручје теорије просторног

планирања је комплексног и еклектичног карактера, односно

теорија просторног планирања је интердисциплинарно подручјe

(Friedmann, 2008). Према П. Хили (P. Healey) (1997) „свака област

стваралаштва има своју историју идеја и пракси и своју традицију

дебата. Све то служи као ризница искустава, митова, метафора и аргумената, на коју могу да се позивају они који се баве том

облашћу, током развоја својих доприноса. Таква ризница садржи

савете, цитате, рецепте и технике за разумевање и деловање, као и

инспирације за идеје које могу да се користе и даље развијају”.

У протеклим годинама забележено је увећано интересовање и научно публиковање у области теорије

просторног планирања. Нови доприноси нису заменили старе већ

је проширено неуређено подручје идеја и теорија. Уређење свих тих

научних доприноса важан је део теорије просторног планирања, којем

је циљ да се интегришу нове идеје и размишљања, да се пронађе њихово

место и утврди како се уклапају у претходна размишљања и њихове

утицаје. Нови приступи и разумевања пружају користан и богат материјал, али потребно је

подвући да такве идеје долазе из неког правца, обично као развој или реакција, за или

против садашњих или претходних размишљања (allmendinger, 2002).

17

Владан Булајић /АУ33/2011/ страна 16-21 / Истраживачки приступ за формирање нове типологије теорије просторног планирања

17

разноврсним утицајима који су долазили из различитих области, школа размишљања и култура стваралаштва.Типологије нам помажу да разумемо одређено подручје организовањем знања у њему. Такве „мапе знања” које сада имамо, или су неосетљиве за најновије промене, или су херметички затворене у оквирима специфичних школа размишљања (allmendinger, 2002). Нова типологија неће допринети само разумевању растућег света теорије просторног планирања и центрифугалних сила које усмеравају тај раст, већ ће и идентификовати нове истраживачке правце и могућности за развој новог интердисциплинарног приступа. Важно je подвући да, док се дискутује и пише о новим идејама и теоријама, старе школе теорија и размишљања још увек имају своје следбенике који настављају да развијају те правце размишљања.

У овом раду разматрају се могућности за класификацију и систематизацију знања, са циљем да се омогући разумевање и концептуализација теорије просторног планирања у таквом сложеном и неуређеном подручју. Циљ овог рада је да се предложи истраживачки приступ за формирање нове типологије (или вишедимензионалне класификације) теорије просторног планирања, која ће имати капацитет да обухвати и нове и старе доприносе, и која ће послужити као платформа за интеграцију и референцирање у интердисциплинарној области просторног планирања. Приступ који се предлаже конципиран је као „мост” између две културе – културе науке и културе хуманистике – односно као синтеза квалитативног и квантитативног метода конструкције типологија. Сложени приступ је потребан како би се концептуализовало и структурисало комплексно и неуређено подручје теорије просторног планирања. То подручје развијало се под

ЗНАЧАЈ ТИПОЛОГИЈЕ У ТЕОРИЈИ ПРОСТОРНОГ ПЛАНИРАЊАПрема Великом речнику страних речи и израза (2008), појам типологије подразумева одређивање карактеристичних особина међу већим бројем бића, појава, предмета и сл., да би се одредили различити типови и објаснили њихови међусобни односи. Према енциклопедијској дефиницији, типологија је вишедимензионална класи-фикација, односно класификациона шема, која je углавном концептуална, теоријска или хеуристичка, ређе емпиријска (Bailey, 2005). Јединка типологије је тип, а типологије могу садржати и хеуристичке и емпиријске типове. Хеуристички типови су концептуално произведени и као такви могу бити без емпиријских потврда. Емпиријски типови су у потпуности конструисани кроз емпиријску анализу података, па се може десити да им недостаје прецизна концептуализација.Типологија има три основне функције: исправљање заблуда и конфузија систематским класификовањем сродних

концепата; ефективно организовање знања помоћу јасног дефинисања параметара датог

предмета;омогућавање теоретисања путем дефинисања главних делова по посебним

својствима и фокуса за даља истраживања (Yiftachel, 1989).Типологије представљају оквир за разумевање предметне области, методологија и историје развоја идеја и праксе. Типологије су корисне, можда и неопходне, за сваког укљученог у предметну област. Просторно планирање није изузетак од тог правила (allmendinger, 2002). Теорије просторног планирања могу се поделити на различите начине, а често се користи подела на вредоносне и процедуралне теорије, као и разликовање „теорија о планирању” и „теорија у планирању”. Такве поделе су допринос А. Фалудија (A. Faludi) (1973) и представљају прве и доминантне типологије теорије просторног планирања. Вредоносне теорије односе се на објекат просторног планирања док процедуралне теорије разматрају процес просторног планирања, односно примену знања у сврху развоја одговарајуће организације и поступака, као и концептуалне основе. „Теорије о планирању” описују и објашњавају просторно планирање као процес и кроз институционалну димензију, док су „теорије у планирању” различите научне теорије (попут урбане економије, урбане социологије и урбане екологије) које могу бити коришћене у самом процесу просторног планирања, да би се разумели утицаји различитих планерских решења (lapintie, 2010).Теорије просторног планирања могу се такође поделити и у четири категорије, зависно од тога да ли су дескриптивне или нормативне и да ли су основне или

18


планирања (Portugali, 2011). Оне се јављају и у приступима за формирање типологије, а предлог је да истраживачки приступ буде мост између те две културе, односно да у њему буду интегрисани квалитативни и квантитативни приступ за њено формирање. Таквим сложеним приступом могуће је уредити комплексно подручје теорије и добити основу за развој нових доприноса, који ће такође представљати компромис између две културе стваралаштва.Теза о две културе изазвала је озбиљне критике, и позитивне и негативне, иако су неки критичари подвукли да ништа што је Сноу навео није посебно оригинално. Међутим, постоји нешто – интерпретација и перцепција научних разлика нису пронађене у категоријама логике и методологије, већ у категорији културолошке различитости. Управо ће се такво разматрање касније појавити у студијама о историји, филозофији и социологији науке. Примера ради, у књизи Структура научних револуција (1974), најутицајнијем делу о филозофији науке у последњих пола века, Т. Кун (T. Kun) развио је идеју о „нормалној науци” – периоду током кога се научници придржавају доминантне парадигме, делом због тога што су убеђени у њу, а делом због тога што тенденције очувања чине да је много погодније и сигурније припадати групи доминантне научне културе. Кунов допринос је став да се наука не развија линеарно нити постепено, већ путем револуција, односно смена научних парадигми (Portugali, 2011). За разлику од Куновог модела, у теорији просторног планирања није долазило до потпуних смена једног система теорија другим. Један систем теорија може постати

процедуралне (Таб. 1). Поред ових типологија, учестале су и поделе нормативних планских теорија (Vujošević, 2002). По једној, мноштво до сада развијених општих планских приступа могуће је погодно сврстати у пет основних група нормативних планских теорија (Sager, 1994):синоптичко/свеобухватно планирање и стратешко

планирање у јавном сектору; инкременталистичко планирање и приступ стратешког

избора; трансактивно планирање и дијалошки инкрементализам;адвокативно планирање; остали типови планирања (радикално планирање,

еколошко планирање, анти–планирање).

Димензије теорије просторног планирања

Вредоносна Процедурална

Дескриптивна Описује објекат просторног планирања (град, регион, итд.)

Описује процес просторног планирања у различитим локалним и регионалним контекстима

Нормативна Развија норме и идеале за објекат просторног планирања (идеални градови, функционални региони)

Развија процес просторног планирања (управљање процесом, укључивање актера, стварање уверљиве аргументације)

ИСТРАЖИвАЧКИ ПРИСТУПНа који начин је могуће доћи до нове типологије теорије просторног планирања која ће бити добра основа за развој нових интегралних и интердисциплинарних приступа? Предлог је да истраживачки приступ, који може довести до нове типологије теорије просторног планирања, буде сложен и да буде синтеза, компромис или „мост” између „две културе”, односно између квалитативног и квантитативног метода конструкције типологије.Једна од најпознатијих теза у историји науке изнета је у предавању Ч. П. Сноуа (C. P. Snow ) (1964) о „две културе”, једној коју чине наука и научници, и другој која је култура уметности, хуманистике и њихових следбеника. Према Ч. П. Сноу прекид комуникације између „две културе” је главна препрека за решавање светских проблема. Поменута сложеност и разноврсност теорије просторног планирања настала је као последица утицаја који су долазили из две културе стваралаштва. Културу хуманистике обликовали су следећи утицаји: хуманистичке студије (прва половина XX века), дескриптивне студије (педесете и шездесете године XX века), урбане студије под утицајима структурализма, марксизма и хуманистике (седамдесете) и постмодерни, постструктуралистички и декон струк тивис-тички приступи (од осамдесетих година XX века). За културу науке важни су следећи доприноси: квантитативне студије (прва половина XX века), доминирајућа квантитативна револуција (педесете и шездесете), позитивистички приступи (седамдесете) и различите теорије комплексности (од осамдесетих година XX века). Две културе стваралаштва утицале су, а и даље утичу, на развој теорије просторног

Табела 1. Димензије теорије просторног планирања (lapintie, 2010)Table 1. Dimensions of Planning Theory (lapintie, 2010)

19


оквира за разумевање је алтернативна концепција којa подвлачи разлику између социолошких теорија (емпиријски базираних) и филозофских питања (идеолошких и нормативних) (Taylor, 1980). По другом становишту, постоје три групе теорија просторног планирања и просторних релација: теорије развојног процеса, теорије планерског процеса и теорије улоге државе (Cooke, 1983). Оба покушаја критикована су од стране О. Јифтахела (О.Yiftachel) (1989), који је покушао да структурише теорију просторног планирања у односу на три питања: аналитичке дебате (Шта је просторно планирање?), дебате просторне форме (Који је просторни план добар?) и процедуралне дебате (Који процес просторног планирања је добар?). Јифтахел је тврдио да су се ове три форме теорије развијале мање или више упоредо и да су често биле комплементарне. То тумачење чврсто је стајало унутар вредоносно–процедуралног оквира који је још једном био потврђен од стране Фалудија (1987).Током деведесетих година XX века, дошло је до застоја у дебати и вредновању растућег теоријског плурализма и његових утицаја на разумевање и класификовање теорије просторног планирања. Такав изненађујући епилог, посебно у време експанзије теоријских доприноса, отвара питање даље примењивости „вредоносно–процедуралне” поделе. По једном ставу, такво стање последица је скоријих теоријских кретања као што су: колаборативно планирање, неоп раг-матизам, постмодерна итд., а која произилазе из постпо-зитивистичког становишта (allmendinger, 2002). Постоје предлози да се већ поменута подела на „теорије у планирању” и „теорије о планирању” допуни трећом категоријом. Џ. Португали (Ј. Portugali) (2011) предлаже да трећи задатак теорије просторног планирања буде структура система просторног планирања, док Џ. Фридман (J. Friedmann) (2003) предлаже да трећа категорија буду „теорије око планирања”, односно критичка разматрања начина на који се одвија процес просторног планирања, која долазе из различитих перспектива. Циљ је да се у оквиру истраживања, које чини прву димензију предложеног приступа, анализирају и друга разматрања питања типологије у теорији просторног планирања. Важни су и доприноси који нису директно упућени на предмет теорије просторног планирања. Неки од њих могу имати посебан значај код развоја интегралних и интер дис цип-линарних приступа, као што нпр. концепт одрживог просторног развоја подразумева подршку економском развоју уз већу пажњу усмерену на последице које тај развој има на животну средину, као и на социјалне консеквенце (Healey, 2007).

УЛОГА БИБЛИОМЕТРИЈСКИХ ИСТРАЖИвАЊАДругу димензију предложеног приступа чини библи о-метријско истраживање научних доприноса у области теорије просторног планирања. Библиометријско истраживање припада категорији квантитативних метода конструкције типологија, које се у знатној мери разликују од квалитативних еквивалента. Квантитативне типологије добијају се када се у

доминантнији академски и политички, али се са сваким новим доприносом као резултат добија комплексније и разноврсније подручје науке. И филозофска димензија може бити основа за поделу теорије просторног планирања, па се тако могу разликовати концепти засновани на позитивизму, као и они који су засновани на постпозитивизму. По једној типологији, системска, рационална, неолиберална и теорија политичке економије припадају првој, док колаборативни, прагматични и постмодерни приступи припадају другој димензији (allmendinger, 2002).Према наведеном, за разумевање теорије просторног планирања потребна је способност да се схвати њен широки и растући домен, као и методологија за праћење развоја тог домена. Неопходно је и прихватити да не постоје једноставни одговори и решења. Због свега тога, предлаже се да нова типологија буде формирана кроз истраживачки приступ у ком ће се концептуализовати емпиријски подаци и емпиријски потврдити, односно идентификовати, концеп-туални типови. Могуће је конструисати и квантитативну и хеуристичку типологију (Bailey, 2005). Tакав приступ, иако редак и сложен, може одговорити задатку одговарајуће типологизације сложеног подручја теорије просторног планирања.

ДОСАДАШЊИ ДОПРИНОСИПрву димензију предложеног приступа чини истраживање досадашњих напора и доприноса стварању типологије теорије просторног планирања. Циљ је да се анализира што већи број квалитативних доприноса, њихове потврде и негације, и да одабрани концепти, односно хеуристичке типологије, буду испитани кроз процес идентификације. У том смислу треба размотрити и могућности за побољшање и комбиновање постојећих типологија и других сродних доприноса.Као што је већ наведено, све до осамдесетих година XX века, доминантна типологија теорије просторног планирања базирана је на Фалудијевом (1973) разликовању вредоносне и процедуралне теорије – процедуралне теорије дефинишу и оправдавају методе доношења одлука док вредоносне теорије припадају интердисциплинарном знању које је релевантно суштини просторног планирања (Yiftachel, 1989). Процедурална теорија доминирала је рационалистичким приступима, који су давали предност средствима (проце-дурама) у односу на циљеве (вредности). Разликовање вредоносне и процедуралне димензије критиковано је због тога што је просторно планирање приказано као аполитично и техничко. Као одговор на ове критике, Фалуди (1987) је прихватио да постоје различите врсте вредоносних теорија, уз нагласак да је процедурална теорија од примарне важности за просторно планирање. Упркос критикама, ова типологија остала је популарна за разумевање и приступ теорији просторног планирања (alexander, 1997). Још неки теоретичари покушавали су да развијају типологије и пруже одговарајућа разматрања. Један од првих покушаја представљања све веће плурализације теорије и стварања

20


ЗакључакУ овом раду, у кратким цртама приказана је суштина истраживачког приступа који је важан за формирање нове типологије. Просторно планирање ослања се на широки спектар теорија и пракси других дисциплина. Чињеница је да је теорија просторног планирања комплексног и еклектичног карактера и да представља разноврсно и фрагментисано подручје (allmendinger, 2002). Теорија мора да информише праксу, не само да би структуирала и објаснила свет и окружење које је предмет акције, већ да би објаснила акције самим актерима. Однос теорије и стварног света не мора бити лако уочљив. Зато се теорија често чини апстрактном, поготову на подручју деловања у простору, подручју које није јасно одређено према теорији и недовољно је повезано са праксом. При томе, промене у теорији обично иду испред промена у практичном планерском раду (alexander, 1979).Типологије нису саме себи циљ, већ је важно да имају улогу платформе за интеграцију и референцирање у интердисциплинарној области просторног планирања. За ту сврху, за приступ који ће подразумевати избор и интеграцију идеја, концепата и теорија, потребно је шире разумевање тога где такве идеје и доприноси настају и припадају. Ф. Аркибуџи (F. Archibugi) (2004) наводи да су Фалудијеве типологије, као продукт свога времена, поседовале потенцијал да буду корисне за поменуту намену. Ти доприноси представљају велики напор да се систематизују сва питања и проблеми који су настали у пракси просторног планирања, као и да се прикаже недостатак координације између различитих приступа и праваца развијених до тог времена (Faludi, 1973). На основу тих типологија и других доприноса, било је могуће да се стрпљиво и пажљиво „сагради” обновљена дисциплина просторног планирања, и као наука, и као пракса. Било је могуће и побољшати различите методе и приступе којима би се обезбедили стабилност, одрживост и опстанак тако изграђеног просторног планирања. На жалост, мало од тога је урађено. Сваки појединачни део научне области просторног планирања био је предмет дискусије, при чему се заборављала његова улога у односу на целину. Чак су се, од случаја до случаја, анализирали и међусобни односи између различитих делова. Такве анализе су игнорисале целовит домен просторног планирања, што је узроковало стање у коме су теоретичари планирања забо-равили на практичаре и оставили их без адекватног знања и кодекса, као и без основних смерница, инструкција и упозорења.Нова типологија допринеће разумевању растућег домена теорије просторног планирања, као и утицаја који усмеравају тај раст. Нова типологија је потребна да би се уредили и систематизовали претходни научни доприноси, као и да би се иницирало стварање нових и бољих интегралних приступа просторном планирању.

категорије, које максимизирају унутрашње сличности, групишу сви елементи или случајеви који припадају емпиријском скупу података (Bailey, 2005). У овом раду предлаже се приступ формирања квантитативне хеуристичке типологије применом алгоритма и на концептуалне димензије, а не само на емпиријске податке. Процес у којем се проналазе емпиријски случајеви који одговарају елементима из концептуалне (дескриптивне) типологије назива се идентификација (Bailey, 2005). Такав процес је потребан онда када чисто концептуална или компјутерски генерисана (математичка) типологија не могу одговорити сложенијим захтевима и већим очекивањима. Управо је такав случај у теорији просторног планирања, где је развој квалитативних типологија престао да прати развој теоријских доприноса.Још пре више од 40 год. предложено је да се научни доприноси анализирају и методама које припадају култури науке. Претпоставка је била да се до структуре научног стваралаштва може доћи помоћу анализе у којој су научни часописи основни елементи, а збирне цитатне релације између часописа могу показати и означити научна подручја и теоријске дискурсе (Price, 1965). Од тада је започео развој библиометријских и наукометријских техника за анали-зирање података о научним публикацијама. Посебно је у последњих 20 год. забележена значајна промена подстакнута увећаном количином и бољом доступношћу информација, као и новим техникама анализе, истраживања и визуа-лизације. Такав напредак је омогућен повећањем рачу-нарских капацитета за складиштење и обраду података.Концепт „мапирања научних подручја” представља интердис-циплинарно подручје науке, усмерено на процес мапирања, анализирања, класификовања и приказивања знања. Циљ је да се олакша приступ информацијама и да се истакне структура научног стваралаштва (Shiffrin & Bоrner, 2004). Мапирање научних подручја помаже да се лоцирају одређени истраживачки правци у оквирима ширих научних области и да се на тај начин добије основа у односу на коју се могу постављати посебне истраживачке теме. Приступ је користан и за проучавање промена у степену међусобне повезаности одређених научних подручја, као и за иден тификацију главних међудисциплинарних веза, које се даље могу разви-јати (Porter & Rafols, 2009).Од предложеног библиометријског истраживања очекују се резултати уз помоћ којих ће се класификовати и показати у каквом односу стоје теоријски доприноси који су развијани под утицајима различитих дисциплина (урбано и саобраћајно планирање, заштита животне средине, урбана економија, становање итд.) у односу на „теоријско језгро” просторног планирања. Такав истраживачки допринос може бити комплементаран са постојећим типологијама нормативних теорија, као што се даље могу разрадити и Фалудијеве типологије. Потреба веће интеграције наведених аспеката/димензија препозната је као приоритетна за нову генерацију приступа и методологија у планирању просторног развоја Србије (Vujošević, 2004).

21


Price, D. J. D. (1965): Networks of scientific papers, Science 149.Sager, T. (1994): Communicative Planning Theory, aldershot,

AveburyShiffrin, R. M., К. Bоrner, (2004): Mapping knowledge domains,

Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America 101.

Snow, C. P. (1964): The Two Cultures: And a Second Look, Cambridge, Cambridge University Press

Taylor, N. (1980): Planning Theory and the Philosophy of Planning, Urban Studies 17.

Faludi, a. (1973): Planning Theory, oxford, Pergamon Press Faludi, a. (1987): A Decision-Centred View of Environmental

Planning, oxford, Pergamon PressFriedmann, J. (2003): Why Do Planning Theory, Planning Theory 2.Friedmann, J. (2008): The Uses of Planning Theory: A Bibliographic

Essay, Journal of Planning Education and Research 28.Healey, P. (1997) Collaborative Planning. Shaping Places in

Fragmented Societies, london, Palgrave MacmillanHealey, P. (2007): Re-thinking Key Dimensions of Strategic Spatial

Planning: Sustainability and Complexity, Fuzzy Planning: The Role of Actors in a Fuzzy Governance Environment, london, Ashgate

Cooke, P. (1983): Theories of Planning and Spatial Development, london, Hutchinson

Yiftachel, o. (1989): Towards a New Typology of Urban Planning Theories, Environment and Planning B: Planning and Design 16.

Литература alexander, E. R. (1997): A mile or a millimetre? Measuring the

“planning theory–practice gap”, Environmental and Planning B: Planning and Design 24.

alexander, E. R. (1979): Planning Theory, Introduction to Urban Planning, New York, Mc Graw–Hill

archibugi, F. (2004): Planning Theory: Reconstruction or Requiem for Planning?, European Planning Studies 12

allmendinger, P. (2002): Planning Theory, london, Palgrave Macmillan

Bailey, K. (2005): Typology Construction, Methods and Issues, Encyclopedia of Social Measurement, amsterdam, Elsevier

Vujošević, М. (2002): Novije promene u teoriji i praksi planiranja na Zapadu i njihove pouke za planiranje u Srbiji/Jugoslaviji, Beograd, Institut za arhitekturur i urbanizam Srbije

Vujošević, М. (2004): The search for a new development planning/policy mode: problem of expertise in the transition period, Spatium 10.

Klajn, I., М. Šipka, (2008): Veliki rečnik stranih reči i izraza, Novi Sad, Prometej

Kun, T. (1974): Struktura naučnih revolucija, Beograd, Nolitlapintie, K. (2010): Planning Theory, Encyclopedia of Urban Studies,

london, Sage Рorter, a., I. Rafols, (2009): Is science becoming more

interdisciplinary? Measuring and mapping six research fields over time, Scientometrics 81.

Portugali, J. (2011): Complexity, Cognition and the City, Berlin, Springer

22

УводВизуелизација се може дефинисати

као техника комуникације и преношења поруке путем сликa. Комуницирање путем визуелног

приказа ефикасан је начин коришћен од давнина, о чему

сведоче слике у пећинама, египатски хијероглифи и сл. Данас

се визуелни приказ широко примењује у науци, образовању и

инжењерингу. У пракси планирања, планска решења увек

прати визуелни исказ у виду карте.

Савремено доба брзих, глобалних комуникација захтева претварање

података у различите информационе форме.

Информација је резултат прикупљања, обраде, управљања

и организације података, а карта је текст написан картографским,

односно језиком графике. Картографска комуникација у том

смислу омогућава да се путем симбола и знакова представи

жељени садржај којим се омогућава сагледавање и

коришћење информација како би се стекло ново сазнање и сврсисходно употребило.

Kартографскa комуникацијa је сложен процес, ефикасано

средство и начин приближавања планирања стручној и широј

јавности.

* Олгица Бакић, д.п.п., виши стручни сарадник, ИАУС, Београд, e-mail: [email protected]** мр Јасмина Ђурђевић, д.п.п., истраживач-сарадник, ИАУС, Београд, e-mail: [email protected] Рад је резултат истраживања спроведеног у оквиру научног пројекта ТР 36036

Одрживи просторни развој Подунавља у Србији, који финансира Министарство просвете и науке Републике Србије, у периоду од 2011. до краја 2014. године.

вИЗУEЛИЗАЦИЈА ПРОСТОРНИХ ПЛАНОвА У ГИС ОКРУЖЕЊУ

VISUALIZATION OF SPATIAL PLANS IN GIS ENVIRONMENT

AbstractThis paper deals with some issues in the domain of visualization of the planning solutions, with refer-ence to presentation needed contents on thematic and referral maps. a map is the text written by car-tographical language, an unavoidable tool for pre-senting the plan and planning solutions. The start-ing point for making thematic maps are the basic postulates of traditional mapping, with use of ca-pacities of modern technology/IT solutions. In that sense, the authors offer suggestions for improving the development of maps which accompany the plan, by using new techniques based on Geograph-ic Information Systems (GIS). The issue is consid-ered in the context of planning practice develop-ment, by formation and management of a unique spatial database as a prerequisite for the further implementation, updating and presentation of plans at the intra and Internet. The experiences of the Spatial Plan of the Special Purpose Area of the National Park “Đerdap” are used as a case study. Since the development of the National park opens a number of conflicting issues of sustainability and having that defined solutions can be realized on these principles and criteria, with the hard work of all actors in the area, the complexity of conflicts and planning requirements is reflected to the con-tents of cartographic solutions (referral maps). The paper points out the importance of the visual ap-pearance of cartographic representation and com-ments the changes in the mapping from the analog to digital.Key words: visualization, cartography, thematic and referral maps, GIS, planning

АпстрактУ овом раду разматрају се нека питања из домена визуелизације планских решења, односно представљања потребних садржаја на тематским и рефералним картама. Карта је текст написан картографским језиком, незаобилазно средство представљања плана и планских решења. Полазиште за израду тематских карата јесу основни постулати традиционалне картографије уз коришћење могућности савремених технолошких/информационих решења. У том смислу, аутори дају предлоге за унапређење израде пратећих карата плана, применом нових техника заснованих на Географским информационим системима (ГИС). Проблематика је посматрана у контексту развоја праксе планирања формирањем и управљањем јединственом просторном базом података која је предуслов за даљу имплементацију, ажурирање и презентацију планова на интра и интернету. Као пример из праксе, коришћена су искуства Просторног плана подручја посебне намене Националног парка „Ђердап”. Будући да развој подручја Националног парка отвара низ конфликтних питања из домена одрживости и да дефинисана решења могу бити реализована на овим принципима и критеријумима уз велики рад свих актера у простору, сложеност конфликата и планских захтева одражава се и на садржај картографских решења (рефераланих карата). У раду се указује на значај изгледа картографског приказа и коментаришу се промене у начину израде карата, од аналогне ка дигиталној.Кључне речи: визуелизација, картографија, тематске и рефералне карте, ГИС, планирање

Олгица Бакић*, Јасмина Ђурђевић**

рад примљен: новембар 2011, рад прихваћен: децембар 2011.

UDK:711:007, ID BRoJ: 189377548 Прегледни рад, DoI: 10.5937/arhurb1133022BН АУЧНИ РАДОВИ

23

Олгица Бакић, Јасмина Ђурђевић/АУ33/2011/страна 22-30; Визуeлизација просторних планова у ГИС окружењу

Планска карта много је више него пуко „исцртана визија”, она је средство чија је функција „сагледавање и реализација визије” планера. Развој праксе планирања иде у корак са развојем географских (просторних) и информатичких наука. Овај развој прате и промене у начину приказивања који је све више везан за информатички интерфејс, јер сама карта не мора да се ради у аналогном облику тј. на тубусу папира, већ се представља нпр. на мониторима рачунара или GPS уређаја, па и на мониторима мобилних телефона.Карте су саставни део планских докумената, прописан Законом о планирању и изградњи (Sl. glasnik RS, br. 24/11), са основним циљем да на јасан и прегледан начин прикажу постојеће садржаје у простору, конфликте и планска решења. Тематске и рефералне карте, такође доприносе и лакшем успостављању стручног става и доношењу одлука, а и намењене су широкој јавности која у законски утврђеној процедури оцењује квалитет плана, при чему визуелна презентација има важну улогу (Bakić, Đurđević, 2011).

КАРТОГРАФСКА вИЗУЕЛИЗАЦИЈА

Визуелизацију можемо дефинисати и као чин спознаје, односно стварања слике о (не)сагледивом у разним областима истраживања. Напредак у области информатике уопште, а нарочито у области ГИС-а и даљинске детекције, омогућио је унапређење могућности визуелизације. Картографска визуелизација је са проширењем обухвата, односно количине онога што се може представити, и начина представљања, добила ново значење кроз геовизуелизацију са значајно проширеним оквиром коришћења, анализирања и представљања просторних података, а све захваљјући новим техничким, технолошким и научним сазнањима.Савремена компјутерска технологија свакако је помогла у надограђивању карте путем различитих врста виртуелних геоприказа који, у погледу перцептивних карактеристика, подједнако ефикасно могу пренети из стварности визуелне компоненте, облик и боју, и компоненту кретања, далеко ефикасније у односу на традиционалну карту. У односу на традиционалну карту, дигитална карта представља графичку базу просторних података која се може користити за различите потребе научног и друштвеног информисања, али и за пројектовање и планирање, а њиховом доградњом стварају се нови, сложенији виртуелни системи, у виду елек-тронских или „виртуелних” карата. То значи да дигиталне карте омогућавају скупљање, чување, обраду, приступ, приказ и распоред просторно кодираних база података у виду дигиталних, векторских, растерских и других записа, укључујући одговарајуће сврсисходне функционалне могућ-нос ти. Притом, традиционално представљање и значење кар -тог рафских знакова везани су за основне графичке ме то де. Визуелне компоненте опажених предмета и појава стварности су: облик, боја (светлост) и кретање (динамика, равнотежа), а графички се приказују помоћу визуелних

категорија и визуелних варијабли знакова. Визуелне категорије сваког графичког система приказивања су: 1) тачка, 2) линија, 3) површина, 4) волумен, док су према Бертену, визуелне варијабле: 1) форма, 2) оријентација, 3) боја, 4) величина, 5) нијанса, 6) текстура. .Уношење картографског садржаја подразумева пренос визуелних компоненти из света опажања у сферу материјалне знаковне текстуализације карата или виртуелних геоприказа: 1) визуелна компонента облика изражава се формом и оријентацијом, (2) боја (светлост), бојом и нијансом (интензитетом), (3) кретање, величином и текстуром картографских знакова. Основни принцип наведене визуелне транскрипције јесте – једна компонента једнака је једној варијабли знака. У сваком случају, довољне су три визуелне варијабле да се преко њих конструишу све релације значења неког картографског знака (Vemić, 2009).Картографски методи неопходани су „за истраживање и сазнавање многих просторно-временских садржаја у одређеним просторним целинама или јединицама, као стања или кретања, у сврсисходном временском пресеку или периоду мењања”. Сазнајни смисао картографског метода заснива се на материјалности света, тумачећи га дијалектичким јединством разноврсности, сагледавањем односа простора и времена, апстрактности и конкретности, статичности и динамичности, метричности, једнозначности, непрекидности и прегледности (Živković, 2007).

вИЗУЕЛНИ АСПЕКТ ГЕОГРАФСКИХ ИНФОРМАЦИОНИХ СИСТЕМА

Географски информациони систем (ГИС)1 је информациона технологија која комбинује географске локације природних и вештачких објеката (планина, река, шума, путева, зграда и др.) и осталих података, у циљу генерисања интерактивних визуелних мапа и извештаја (Bakić i dr., 2009). Предности ГИС-а су бројне, а могле би се поделити у три основне категорије: 1) визуелизација података, 2) повезивање географских и атрибутивних обележја, 3) могућности интердисциплинарног одлучивања.

Визуелни аспект ГИС-a је од изузетне важности у планерској пракси, зато што карту можемо посматрати истовремено и као улазни податак и као резултат анализе урађене помоћу ГИС-а. У овом окружењу, алати омогућавају приказ карте одмах, на екрану монитора, лако се прилагођавају захтевима и употреби корисника уз сво поштовање просторне стварности и задовољавајући визуелизацију елементима картирања, с нагласком на асоцијације и сличности. Сама комплексност планирања захтева располагање великим бројем разноврсних података (катастарских, демографских, геолошких, педолошких итд.), који се морају

23

1 ГИС – Географски информациони систем, дословни превод енглеског оригинала Geographic Information System

24


комбиновати и моделовати, што је у ГИС окружењу могуће, формирањем више тематских слојева који се могу анализирати појединачно или заједно, захваљујући просторној компоненти коју садржи сваки податак у бази, а потом се могу и визуелизовати у облику линије, боје или симбола, односно презентовати у облику карте. Виртуелни геоприкази урађени на овај начин омогућавају: 1) промену угла посматрања, 2) промену перспективе (аеро, терестичка, коса), 3) промену облика (анаморфија) знакова, 4) промену места знакова (стрелице правца, струје, миграције), 5) дефиловање боја (постепена промена, пулсација или вибрирање боја), 6) светлуцање знакова (ритмичко понављање), 7) специјалне ефекте за спољашњу средину (светлост или засенченост терена, ефекти магле, кише, снега, травнати или снежни покривач и сл.), 8) говор и музичку пратњу (Vemić, 2009). Овакав начин приказивања обогаћује визуелни израз картографских приказа, како тематских тако и рефералних карата које прате планска решења.

ПРЕДНОСТИ РАДА У ГИС ОКРУЖЕЊУ

Најмодернија компјутерска техника и одређени софтверски пакети омогућавају бољу и бржу израду свих врста картог-рафских модела и просторну анализу веза и односа између свих елемената њихових садржаја. Примена 3Д и 4Д модела и модела виртуелне стварности омогућава истра живање понашања динамичких просторних система кроз време, и на основу тога, планирање и пројектовање њиховог оптималног уређења за одређени временски период. Картографски модели чији се системи инкорпорирају у структуру (архитектуру) простора укључују не само његову организацију већ и начин коришћења, презентовање и симулацију тих процеса (Ikonović, 2007).Све већа примена рачунара у пракси планирања, утицала је на превазилажење аналогних конвенционалних технологија и појаву дигиталних карата. Нови начин рада са дигиталним „подлогама” или растерима са којих се уцртавају (диги-тализују) поједини елементи карте и на које се уцртавају нова решења, широко је прихваћен, а технике и методе рада препуштене су иницијативи планера. Развојем инфор маци-оних технологија, база података и интернета, тради ционални начин израде карата је све ређи. Израда и приказивање основ них тематских и рефералних карата све више се обавља у ГИС окружењу.У том смислу истичу се предности рада/планирања у ГИС окружењу:Комбиновање великог броја различитих података;Дистрибуција података/информација у бази;Ажурирање базе (стално допуњавање новим подацима);Аутоматизација и лакше нормирање као и једноставност

чувања;

Анализирање веза и односа међу информацијама, који се иначе не би могли лако уочити;Симулација и испитивање планских визија;Решавање просторних и развојних конфликата;Презентовање већег скупа дигиталних и

интерактивних карата;Подршка у процесу одлучивања.

Значајна предност јесте и могућност комбиновања информација (података) из различитих софтвера. Разноврсне картографске изворе, у облику растера најразличитијих екстензија (JPG, TIFF и још двадесетак других) и цртежа у различитим CAD форматима, могуће је на лак начин прилагодити ГИС окружењу и користити. На тај начин могуће је испитати предложена решења, видети који простор заузимају и какве последице имају на њега (Kilibarda i dr., 2011).

ИЗГЛЕД И САДРЖАЈ TEMAТСКЕ КАРТЕ

Као што смо већ рекли, у пракси планирања текст и карте плана су нераздвојне. На тематским каратама приказујемо појединачне карактеристике простора или њихове атрибуте, а рефералне (синтезне) карте настају прекла-пањем садржаја тематских карата након анализе и доношења планских решења. Основни постулати традиционалне карте садржани су и у тематским и рефералним картама планова: 1) просторно-временска сличност са објектима приказа, 2) садржајна складност – повезаност примењених знакова из кључа или легенде карте, 3) апстрактност и очигледност, 4) избирљивост и синтетичност – генерализација садржаја, (5) постојање величине и метричности – пројекције и размере, (6) прегледност, једнозначност и непрекидност. На тај начин, карте представљају средство изражавања разних сазнања, а уједно и инструмент спознаје (Vemić, 2004).Графичка средства изражавања (Таб. 1) морају бити метрична али и очигледна, ради лакшег уочавања распореда и приказивања одређених особина картираних појава, како квалитативних тако и квантитативних, уз постојање одређене закономерности у развоју картиране појаве. Сви ови фактори утичу на визуелну представу квали-тативних и квантитативних особина, при чему њихова комбинација мора бити таква да не дође до оптерећења тематске карте. То значи да приказани знакови морају бити асоцијативни, симболи морају да буду у складу са легендом која их тумачи или објашњава, а квалитативне и кванти-тативне карактеристике које су представљене величином, бојом, обликом и другим карактеристикама знакова, постављене тако да буду јасне и читљиве (Urošev, 2008).

25


Савремени ГИС софтвери у могућности су да аутоматски, задавањем одређених величина, исцртавају готове темат ске карте са знаковима различитих величина и облика (кругова, одсечака, стубова) којима се могу уо чавати апсолутне, релативне, упоредне и друге вредности. У том смислу, истичу се следеће предности визуелизације карте у ГИС окружењу:ранспарентност (преклапање растера и вектора, тако да доњи садржај буде

видљив);Ажурирање података (повезаност са базом података);Унификација симбола и знакова (тематски кључ/легенда);Тродимензионална представа терена; Презентације на различитим интерфејсима (плотер, монитор, web);Анимације, симулације и модели.

Наведене карактеристике показују да овако добијени картографски прикази могу подједнако ефикасно, у односу на традиционалне карте, пренети визуелне компоненте стварности, облик и боју, а далеко ефикасније компоненту кретања (Vemić, 2004).

МОГУЋНОСТИ КАРТОГРАФСКЕ АНАЛИЗЕ И вИЗУЕЛИЗАЦИЈА

Карте су део документационе основе и планског документа, помоћу којих је омогућено јасније и прецизније доношење одлука о будућем просторном уређењу. На примеру Просторног плана подручја посебне намене Националног парка „Ђердап” (ППППН НП „Ђердап”) искоришћена је могућност ГИС окружења да трансформише и прихвата различите формате, тако да су нека од планираних решења, нпр. о пројектовању бране и формирању акумулације „Ђердап 3”, учитана из CAD формата, а затим поново трансформисана и разматрана директно на Google Earth-у (Bakić,

Đurđević, 2011). То значи да ГИС алати омогућавају истовремено коришћење података из различитих извора и њихово систематизовање формирањем и управљањем јединственом просторном базом података, чиме се ствара оквир за даљу имплементацију, ажурирање и анализу садржаја у простору. Тако визуелизација базе података није значајна само као коначни резултат (дигитална карта) већ служи, у свим фазама рада, за приказивање одабраних појава и процеса. На слици 1. приказане су могућности анализе планских решења у софтверу Google Earth-у.

Средство изражавања Појаве Карактеристике појава које представљају

(квалитет и квантитет)

Линије изохипсе, изобате, путеви, хидрографија и др.

дебљина, боја и дужина

Граничне линије ареали – површинске појаве дебљина и боја

Боје и текстуре површинске појавеобојавање нијанси боје и интензитет и текстура (хипсометријска скала)

Таб. 1. Основна графичка средства

изражавања код тематских каратаTab. 1.

Basic graphic tools of expression for thematic maps

Сл. 1. визуелизација планских решења у

Google Earth-uFig. 1.

Visualisation of the planning solutions in Google Earth

26


Рад у ГИС окружењу омогућава различите врсте анализа, како у фази анализе прикупљених података тако и у фази испитивања планских решења, при чему до изражаја долазе опције/могућности транспарентности, преклапања, модело-вања и сл. које обогаћују визуелни израз приказа.

могуће одредити заступљеност хипсометријске класе рељефа; прегледност, сагледавање зоне видљивости са одабраних доминантних врхова; анализа хоризонталне рашчлањености рељефа, дефинисање нагиба страна и дистрибуције експозиција падина, као и јасна оријентација најстрмијих падина (Bošnjačić i dr., 2010). Истовремено, тако успостављени дигитални модел терена представља основни/базни слој на карти („рељеф”), при чему, у визуелном смислу, карта добија на квалитету, односно добија трећу димензију преко које се наноси слој нпр. топографске карте. (Сл. 2)Могућност повезивања вектора и растера и њиховог преклапања, уз коришћење тренспарентности, данас представља основу скоро свих картографских прилога. Ова могућност не иде у прилог само визуелизацији тематске карте, него и бољој анализи и сагледавању планског подручја. (Сл. 3)

С друге стране, аналитичке функције ГИС-а, које се примењују у фазама анализа, моделовања и испитивања решења, дају као продукт дигитални модел терена (ДМТ). Он се може дефинисати као статичка представа континуалне површи земљишта преко великог броја изабраних тачака са познатим х, y и z координатама у одређеном координатном систему. У зависности од начина на који је извршен избор тачака и начина на који су ти подаци организовани, дефинисане су две структуре распореда тачака: 1) Правилна решетка, у оквиру које тачке представљају GRID, 2) Мрежа неправилних троуглова – TIN (Triangulated Irregular Network). Геопросторном анализом рељефа, коришћењем дигиталног модела терена на брз, ефикасан и прецизан начин могуће је: сагледати значајан број карактеристика простора, као што су: простирање рељефа по висини, вертикална рашчлањеност, где је једноставним упитом о издвајању висинских појасева

Сл. 2. Дигитални Модел Терена (ДМТ)Fig. 2. Digital elevation models (DEM)

Сл. 3. Повезивање растера и вектора Fig. 3. Linking of the raster and vector

27


дестинације у Србији. Наведени ресурси, као и могућности за развој пољопривреде и других комплементарних активности, представљају кључне потенцијале за одрживи развој овог подручја. Са становишта одрживог просторног развоја, а у циљу дефинисања основних концепција развоја и уређења подручја НП, идентификовани су основни развојни конфликти на поручју Плана, односно реални и потенцијални конфликти заштите природних вредности, с једне стране, и развоја локалних заједница и различитих активности (експлоатација минералних сировина, индустрија, пољопривреда, хидроенергетика, развој насеља и др.), с друге стране (Nacrt plana, 2011):експлоатација минералних сировина и заштита

природних вредности и животне средине; развој постојећих индустријских зона и објеката у

Националном парку (Мосна, Брњица и Добра) и осталом делу подручја Просторног плана (Кладушница, Мајданпек) и заштита природних вредности и животне средине; изградња (стамбених и економских објеката

домаћинстава, викенд објеката и објеката туристичког смештаја) ван постојећих грађевинских подручја насеља и заштита природних вредности;интерес заштите природних вредности и коришћења

пољопривредног земљишта и шума у Националном парку;интерес водопривреде и енергетике (постојеће ХЕ

„Ђердап 1” и потенцијалне ХЕ „Ђердап 3”) и заштита природних вредности и непокретних културних добара; развој међународног водног пута на Дунаву и заштита

животне средине, природних и културних вредности у Националном парку и сл.

Будући да развој подручја Националног парка отвара низ конфликтних питања из домена одрживости и да дефинисана решења могу бити реализована на овим принципима и критеријумима, сложеност конфликата и планских захтева одражава се и на садржај картографских решења, посебно рефералних карата. Према Закону о планирању и изградњи (Sl. glasnik RS, br. 24/11) и Правилнику о садржини планских докумената (Sl. glasnik RS, br. 18/11) члановима 35, 36 и 37 утврђена је обавеза дигиталне припреме планске документације као и обавеза коришћења софтверских пакета заснованих на ГИС и CAD технологијама, при чему се слојеви дигиталне карте морају израђивати и предавати искључиво у форматима: *.shp, *.mxd, *.dwg, *.dxf, *.mif, *.dgn, *.kml или *.xml. Такође је утврђена и израда рефералних карата и њихов основни садржај. За потребе ППППН НП „Ђердап” урађене су четири рефералне карте. (Сл. 4,5,6,7)

КАРТОГРАФСКИ ПРИКАЗ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ НАЦИОНАЛНОГ ПАРКА „ЂЕРДАП”

У Институту за архитектуру и урбанизам Србије, последњих година већина просторних планова рађена је у ГИС окружењу, са базом података у основи картографског приказа рефералних карата. На овај начин урађени су и усвојени, почев од 2005. год.: Просторни план парка природе и туристичке регије Стара планина (Sl. glasnik RS, br. 115/08, 2008), Регионални просторни план општина Јужног поморавља (Sl. glasnik RS, br. 83/10, 2010) и Регионални просторни план Тимочке крајине (Sl. glasnik RS, br. 51/11, 2011), док су други у различитим фазама израде. Кроз досадашњу праксу планирања, у Институту за архитектуру и урбанизам Србије, развијале су се и усавршавале методе израде рефералних карата. Уједно са развојем методологије израде рефералних карата, тежило се и утврђивању јединствених картографских знакова, и то у циљу успостављања јединственог „кључа”, који на јасан начин тумачи садржај карте (детаљније видети у Krunić et al, 2011).ППППН НП „Ђердап” (Nacrt plana, 2011) у том смилу представља наставак праксе Института за архитектуру и урбанизам Србије да се планови раде у ГИС окружењу. Планско подручје налази се у тзв. Доњем подунављу или Ђердапском подунављу, у источној Србији. Обухвата делове два административно-управна округа – Браничевског, на западу (делови општина Голубац и Кучево), и Борског, на истоку (делови општина Мајданпек, Кладово и Неготин), а припада и подунавској развојној осовини која је део дунавско-савског развојног појаса, функционално најзначајније развојно-интегративне осовине Србије. Северна граница подручја Просторног плана је погранична зона ка Републици Румунији, у дужини од око 115 км, док је граница са Републиком Бугарском, преко Неготина, удаљена око 35 км. Веза са овим суседним земљама, односно са ЕУ, остварује се преко граничних прелаза (друмских и речних) док се са другим деловима Републике Србије остварује првенствено државним путем I реда бр. 25.1, тзв. Ђердапском магистралом (једна од ретких попречних веза у Србији), која повезује насеља на обали Дунава и преко Великог Градишта интегрише ово подручје са смедеревско-пожаревачком агломерацијом (са Костолцем и Ковином) коридором X и даље са Београдом. Ово је примарна осовина развоја подручја Просторног плана, којој посебан значај даје међународни водни пут Е-80, односно коридор VII.Значај подручја не дефинише само положај у односу на међународни водни пут Е-80 (коридор VII), већ и располагање значајним природним ресурсима од регионалног, националног и међународног значаја, при чему су релативно добро валоризовани хидропотенцијал Дунава и експлоатација минералних сировина, а недовољно потенцијал Дунава као међународног водног пута и атрактивност природних и културних вредности НП „Ђердап”, као примарне туристичке

28


Сл. 4. Реферална карта 1: Посебна намена простора Fig. 4. Referral map 1: Special purpose of the area

Сл. 5. Реферална карта 2: Мрежа насеља и инфраструктурни системиFig. 5. Referral map 2: Settlement network and infrastructure systems На свим рефералним картама приказан је основни садржај, односно терен у виду

модела (ДМТ, hill) са топографском картом у размери (Р 1:50 000) и основном наменом земљишта (изграђене, пољопривредне и површине под шумом). У зависности од карте, на основни садржај нанети су планирани, нови садржаји (линијама, површинама, знацима). Захваљујући аутоматизацији визуелног приказивања и постојању базе знакова која се може систематизовати према

29


потребама аутора, могуће је изабрати одговарајуће боје и знакове. Активирањем одговарајућих опција и алата, садржаји се величински прилагођавју размери карте, а могућа је и аутоматска генерализација садржаја као и транспарентност. Из наведеног се може закључити да је још једна од предности рада у ГИС-у и могућност прилагођавања радног окружења аутору, тј. кориснику система као и потребама планерске праксе.

Сл. 6. Реферална карта 3: Природни ресурси, заштита животне средине и природних икултурних добараFig. 6.Referral map 3: Natural resources, environmental, natural and cultural protection

Сл. 7. Реферална карта 4: Спровођење Просторног планаFig. 7.Referral map 4: Spatial plan implementation

30


30

ЗакључакТематске и рефералне карте у плановима морају бити тако осмишљене и обликоване да на јасан начин омогуће сагледавање одређених просторних појава и њихових главних карактеристика. Визуелна перцепција је важна приликом тумачења тематских карата јер омогућава опажање различитих димензија, врста и распореда знакова и сагледавање различитости рас прос-тирања (локације) као и степена разви јености и заступ љености картиране појаве. Поред тога, оно што се опажа приликом анализе и оцене карте јесте и естетика карте, која се одражава складом графичких изражајних средстава и њиховом формом. Може се рећи да су оне графички инструмент за представ љање квалитативних и квантитативних каракте ристика појава и њихових односа.Примена ГИС-а у пракси планирања још увек је парцијална, јер се ГИС везује, пре свега, за фазу прикупљања података. Међутим, предност ГИС-а није само аналитичка, тако да се све више користе могућности у области визуелизације и разумевања онога што се дешава на појединачној или низу локација. Такође, користе се и могућности интег-рације са Internet, Google и WEB апликацијама, као и Open-Access сервисима. Иновирање процеса планирања применом нових технологија неопходно је с обзиром на комплексност и значај планских одлука. Важност ГИС-а и његове примене наглашава се у циљу интегралног и правовременог инфор-мисања и сагледавања стварности, сагледавања ефеката планирања и успостављања механизама за реализацију плана (Josimović, Krunić, 2008).У раду се посебно истичу предности примене наведених апликација у сфери визуелизације план-ске документације, израде дигиталних карата и могућности презентације плана („виртуелне карте”) укључивањем најшире јавности и заинтересованих субјеката. Овако добијене карте повезане су са базом података, те су њихове позитивне карак-теристике: прегледност, флексибилност, ефикасност, могућност логичких операција, ажурирање, мони-торинг, транспарентност итд. У односу на досадашња искуства у изради планских карата, показало се да се коришћењем погодности ГИС апликација постиже бржи, квалитетнији и бољи приступ проблемском решавању захтева плани-рања, тако да је увођење ГИС технологије у плани-рање нужна будућност праксе.

Литература:Bakić o., N. Krunić, М. Samardžić, (2009): GIS u izradi urbanističkog plana – Primer

Vrnjačke Banje, Arhitektura i urbanizam 26, Beograd, Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, str. 56-65.

Bakić o., J. Đurđević, (2011): Importance аnd Role Of Digital Cartography for Managing Spatial Plans, Naučni skup sa međunarodnim učešćem: Problemi i izazovi savremene geografske nauke i nastave, Univerzitet u Beogradu, Geografski fakultet, Kopaonik-Brus, u štampi

Bakić o., J. Đurđević, (2011): Značaj i uloga Google Earth-а u izradi prostornih i urbanističkih planova, Planska i normativna zaštita prostora i životne sredine, šesti naučno-stručni skup, Iskustva u izradi prostornih i urbanističkih planova, Asocijacija prostornih planera Srbije, Palić-Subotica, str. 333-342.

Bošnjačić, М., Т. Zelenović Vasiljević, V. Pihler, D. Dunčić, О. Njegomir, (2010): Analiza prostornih konflikata primenom GIS-a: Urbanistički plan naselja Irig, lokalna samouprava u planiranju i uredjenju prostora i naselja, Asocijacija prostornih planera Srbije, str. 393-403.

Vemić, M. (2006): Semiologija, semiografija, semiogradnja geografskih karata, http://www.rastko.rs/cms/files/books/49dbaf075094a

Vemić, M. (2009): Geografske karte i virtuelni geoprikazi u savremenoj nastavi, Zbornik Instituta za pedagoska istraživanja, ISSN 0579-6431, Godina 41, br. 1, Pregledni članak UDK 371.673:371.335;159.954/.956 DoI: 10.2298/ZIPI0901211V, Beograd, Geografski institut „Jovan Cvijić” SANU, str. 211-224.

Živković, D. (2007): Mesto kartografije u sistemu geografskih disciplina na geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Zbornik radova Geografskog instituta „Jovan Cvijić” SaNU, br. 57, Beograd, Geografski institut „Jovan Cvijić” SANU, str. 437–442.

Zakon o planiranju i izgradnji, Službeni glasnik RS, br. 72/09, 81/09 i 24/11Ikonović, V. (2007): Kartografsko modelovanje – uloga i značaj, Zbornik radova

Geografskog instituta „Jovan Cvijić” SaNU, br. 57, Beograd, Geografski institut „Jovan Cvijić” SANU, str. 443-450.

Josimović, B., N. Krunić, (2008): Implementation of GIS in Selection of Location for Regional Landfill in the Kolubara Region, SPATIUM 17-18, Belgrade, Institute of Architecture and Urban & Spatial Planning of Serbia, pp. 72-77.

Kilibarda, M., М. Samardžić, О. Bakić, Ј. Stevanović Stojanović, N. Krunić, B. Bajat, (2011): Primena Ajax i Google Maps Api tehnologija u Web kartografiji – Primer Generalnog urbanističkog plana Vrnjačke Banje, Tematski zbornik br. 64: Održivi razvoj banjskih i turističkih naselja u Srbiji, Beograd, Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, str. 267-302.

Krunić N., S. Milijić, M. Nenković Riznić, (2011): GIS Application in Spatial Development of Serbia, Proceedings International Conference on Innovationa as a Function of Engineering Development, Faculty of Civil Enginering and architecture Nis, Nis, Serbia, ISBN 978-86-80295-98-5, pp. 181-187.

Pravilnik o sadržini, načinu i postupku izrade planskih dokumenata, Službeni glasnik RS, br. 31/10, 69/10 и 18/11.

Prostorni plan parka prirode i turističke regije Stara planina (2008), Službeni glasnik RS. br. 115/08.

Prostorni plan područja posebne namene Nacionalnog parka „Đerdap” (2011), Nacrt plana, Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije

Regionalni prostorni plan opština Južnog pomoravlja (2010), Službeni glasnik RS, br. 83/10.

Regionalni prostorni plan Timočke krajine (2011), Službeni glasnik RS, br. 51/11.Urošev, N. (2008): Analiza faktora uticaja na grafičku opterećenost tematskih karata,

Glasnik Srpskog geografskog društva, Vol. 88, бр. 3, Beograd, Srpsko geografsko društvo, str. 25-36.

УводКао део напора да се смањи емисија

гасова стаклене баште и ради очувања природног окружењa, пословне зграде морају тежити смањењу потрошње енрегије. У

већини развијеног света, зграде данас троше скоро половину укупно

испоручене енергије. Ситуација је слична и у Србији (Pucar, Nenković Riznić, 2007). У Великој Британији,

удео пословнo-комерцијалних зградa у потрошњи енергије је чак 35%, oд чега се 7% користи првенствено за

канцеларијске просторе (CIRIa, 1993). Конвенционалнe пословне зграде дуго

су биле дизајниранe тако да буду херметички затворенe и на тај начин пружале

су константне интернe климатске условe. У циљу смањења потребе за енергијом,

развијене су нове генерације омотача зграда, које корисницима треба да омогуће већи избор

у контроли квалитета радног окружења, као и да допринесу постизању благог, пријатног и

еколошког прелаза између спољашње средине и унутрашњости зграде. Другим речима, улога

омотача зграде је да манипулише пролазом светлости, топлоте, ваздухa и звукa. Некe од

контролних функцијa су: повећање количине дневне светлости, заштита од сунчевог

зрачења, термичка изолација, вентилација, звучна изолација, одбацивање топлоте,

прикупљање топлоте итд.Омотач је део система зграде и повезан је са другим елементима, као што су сензори и актуатори, а све под контролом централног

31* Милена Стојковић, д.и.а., истраживач -сарадник, ИАУС, Београд

e-mail: [email protected] Овај рад настао је као резултат истраживања у оквиру научног

пројекта Просторни, еколошки, енергетски и друштвени аспекти развоја насеља и климатске промене – међусобни утицаји, који је у оквиру програма Технолошки развој финансиран од стране Министарства за просвету и науку Републике Србије у периоду од 2011. до краја 2014. године.

ЗНАЧАЈ КОНТРОЛА ЗА МОДИФИКАЦИЈУ УНУТРАШЊЕ КЛИМЕ ДОСТУПНИХ

КОРИСНИЦИМА ПОСЛОвНИХ ЗГРАДА

АпстрактУ овом раду разматра се улогa система за контролу унутрашње климе и њихов утицај на комфор и продуктивност у канцеларијском окружењу. Кроз преглед литературе и примерe из праксе, рад покушава да установи који је најповољнији однос акција система за управљање и самих корисника простора. Разматрају се облик и организација просторије и њихов утицај на избор контрола и дају савети за пројектовање енергетски ефикасних и комфорних канцеларијских окружења.1

Кључне речи: системи за контролу, системи управљања зградом, пословни објекти, комфор, продуктивност

THE ROLE OF OCCUPANT CONTROLS IN OFFICE ENVIRONMENTS

AbstractThis paper aims to discuss the importance of occupant control systems, pointing out their influence on comfort and productivity in office environments. Through examples from practice it gives advice on how to establish the right balance between actions performed by the building management system and users. Finally, it looks at how different space organisations determine the choice of control systems and gives advice for the design of energy efficient and comfortable office environments.Key words: building control systems, Building Management System (BMS), office environments, comfort, productivity

Милена Стојковић*

рад примљен: октобар 2011, рад прихваћен: новембар 2011.

UDK: 697.94, ID BRoJ: 189378316Прегледни рад, DoI: 10.5937/arhurb1133031SН АУЧНИ РАДОВИ

32

Милена Стојковић/АУ33/2011/ страна 31-41, Значај контрола за модификацију унутрашње климе доступних корисницима пословних зграда

система управљања зградом (Building Management System, BMS). У циљу унапређења пројектовања фасада пословних зградa, овај рад даје преглед литературе о значају контролa доступних корисницима, избору контрола за различите врсте канцеларијских простора и о односу између аутоматизованих и од корисника контролисаних oбразаца понашања зграда.

КОНТРОЛЕ ОД СТРАНЕ КОРИСНИКА: ДОЖИвЉЕНИ КОМФОР И ДОЖИвЉЕНА ПРОДУКТИвНОСТ

Ранији радoви o топлотном комфору показали су да je опсег температура које су корисници зграда пријавили као „пријатне/комфорне” шири у стварним ситуацијама него у контролисаним условима у лабораторији (Humphreys, 1976, McIntyre, 1980). Из овога се закључује да се људи осећају много пријатније са повећањем доступних контрола (попут разних прекидачa, жалузинa, прозорa који се отварају и сл.). Осим тога, Бордас (Bordass) и Лимaн (Leaman) (1998) идентификовали су комфор, укључујући доступне контроле, као и ефикасно реаговање на потребе корисника, као кључне варијабле које утичу на продуктивност у зградама. Мада je продуктивност тешко тачно дефинисати у смислу просторних услова, студије су идентификовале да су запослени који се осећају комфорно и до 25% продуктивнији од оних који се тако не осећају (Сл.1) (Bordass, leaman, 1998).

Однос између нивоа продуктивности (који су запослени навели у анкети) и могућности контроле показао се као значајан у 7 од 11 студија зграда у Великој Британији (Bordass, leaman, 1998). Међутим, јачина везе између доживљенe могућности контролe и продуктивности опада у зградама које имају добру унутрашњу климу (оптималну температуру, количину светлости, низак ниво буке итд.), јер су потребе за средствима којима би се умањила нелагодност мање када су услови добри.И друге студије показале су већу продуктивност и мањи број здравствених проблема (изазваних боравком у зградама са нездравом климом, попут легионарске болести) са повећањем доживљеног нивоa доступних појединачних контролa (Wilsоn, Hedge, 1987, Bordass et al., 1993). На слици 2 види се да могућност контроле температурe и вентилацијe има значајан утицај на продуктивност. Koнтрола осветљења није се показала тако значајном (Сл. 2 и Таб. 1), јер утиче на оцену комфора само када корисници региструју недовољну количину светла или прејако осветљење и ефекат бљеска. Касније студије (Bordass, leaman, 1998) показале су да је ниво буке заправо фактор који има највећи утицај на продуктивност (Таб. 1). Људи који доживљавају своје радно окружење као бучно или веома бучно у просеку имају за 4% мању продуктивност.

Сл. 1.Доживљени (свеукупни) комфор и продуктивност(Извор: leaman, 2005)

Сл. 2.Продуктивност у односу на степен контроле(Извор: Bordass et al.,1993)

Таб. 1. варијабле доживљених контрола повезане са доживљеном продуктивношћу(Извор: Bordass, leaman, 1998)

33


Introductionas part of the effort to reduce greenhouse gas production and preserve the natural environment, office buildings ought to consume less energy. Buildings now account for nearly half of all delivered energy consumption across most of the developed world. The situation is similar in Serbia (Pucar, Nenković-Riznić, 2007). The commercial buildings share in the UK energy consumption was reported to be 35%, with 7% used by primarily office buildings (CIRIa, 1993).For long time conventional office buildings were usually designed to be hermetically sealed, providing constant internal conditions. In order to reduce energy requirements of buildings, new skins are developed, aiming to allow users more choice in controlling the quality of their working environments, and to achieve a gentle, enjoyable, and environmentally friendly transition between exterior and interior. In other words, the role of the building envelope is to manipulate the passage of energy flows in the form of light, heat, air and sound. Some of these manipulating functions are: enhancement of daylight, maximization of daylight, protection from the sun, insulation, ventilation, attenuation of sound, rejection of heat, collection of heat etc.The skin forms part of a building system, and is connected to other parts of the building outside of the enveloping zone, such as sensors and actuators, all controlled by a central building management system. In order to inform façade design for office buildings, this paper gives a literature review of the importance of occupant controls, choice of controls for different work settings, and relation between automated and occupant controlled patterns.

USER CONTROLS: PERCEIVED COMFORT AND PERCEIVED PRODUCTIVITy

Previous work on thermal comfort had shown that the range of temperatures that building occupants reported as “comfortable” was wider in field studies than in controlled conditions in the laboratory (Humphreys, 1976, McIntyre, 1980). The conclusion is that people seemed to be more tolerant of conditions the more control opportunities (switches, blinds and opening windows) were available to them. Furthermore, Bordass and leaman (1998) identified comfort including personal control, and effective responsiveness to need (including comfort) as key variables influencing perceived productivity in buildings. Though productivity is difficult to define exactly in terms of space conditions, they identified a perceived leave of productivity of up to 25% between comfortable and uncomfortable staff. The more comfortable people say they are, the more productive they say they are (Fig. 1).The relation between self-assessed productivity and perceptions of control was found significant in 7 out of 11 studied UK buildings (Bordass, leaman, 1998). However, the strength of relationships between perceived control and productivity declines as buildings perform better (there is less need for means of discomfort alleviation if the conditions are good).other studies reveal fewer symptoms of building-related ill-health and greater productivity as the perceived level of individual control increases (Wilsоn, Hedge, 1987, Bordass et al., 1993).

Fig. 1. Perceived (overall) comfort and perceived productivity (Source: leaman, 2005)

Fig. 2. Productivity versus degree of control(Source: Bordass et al.,1993)

Tab.1. Perceived control variables associated with perceived productivity(Source: Bordass, leaman, 1998)

34


СИСТЕМ ЗА УПРАвЉАЊЕ ЗГРАДА И КОРИСНИЧКЕ КОНТРОЛЕ – ПРОНАЛАЖЕЊЕ БАЛАНСА

Индивидуални корисници захтевају системe који не само да обезбeђују услове комфора, већ и брзо реагују како би ублажили нелагодност онда када су јој корисници изложени.Тенденција да се корисници избаце из самог система развила се како би се олакшало функционисање система управљања зградом. Међутим, изгледа да управо долази до супротног: мање локалних контролa значи више нелагодности и више времена потребног систему управљања да одговори на жалбе (Bordass, leaman, Cohen, Standeven, 1999).С друге стране, постоје бројни примери где, ако je управљање зградом ефикаснo, корисници се не жале на недостатак контроле. Један такав пример је зграда у улици Брајдвел бр. 1 (1 Bridewell Street) у Бристолу, где корисници нису имали на располагању велики број контрола (само инфрацрвенe даљинскe контролорe за осветљење и ограничене могућности за промену положајa радних места), али је због одличног управљања објектом задовољство корисника било необично високо (Bordass, leaman, 1998; Eley, 1996).Бордас наводи други пример који истиче значај система управљања (Bordass et al., 1993). Он посматра две зграде (зградe 1 и 5 на Сл. 3 и 4), обе са више различитих закупаца, изграђене у исто време, са сличним спецификацијама и бројем корисника, опремљене oд стране истих дизајнера. Међутим, потрошња енергије у згради 1 готово je три пута већa него у згради 5. Главне разлике леже у набавци, управљању зградом и контролaма. Зградa 5 пројектована је да би била издата унапред познатом закупцу, који је као приоритете при пројектовању навео квалитет, jедноставност и ниске оперативне трошкове. oн лично, са добрим менаџером – инжењером, брине о систему за управљање зградом и о контроли потрошње енергије (Building Management System, BMS и Building Energy Management System, BEMS). С друге стране, при дизајну зграде 1 будућа потрошњa енергије и доступнe контролe нису наведене као приоритетне, a за управљање зградoм задужено је треће лице које није имало посебан подстицај да економично управља зградом (Bordass et al., 1993).

Сл. 3. Доживљени комфор(Извор: Bordass et al.,1993)

Сл. 4. Доживљенe контроле(Извор: Bordass et al.,1993)

Наведени примери потврђују да се само посматрањем односa између дизајна целе зграде, система управљања, система контрола и потрошње енергије може доћи до релевантних закључакa. Значај разумевања ових веза и утицај на потрошњу енергије приказан је у следећем поглављу на примеру контроле осветљењa.

35


BUILDING MANAGEMENT SySTEM AND OCCUPANT CONTROLS: FINDING THE RIGHT FORMULA

Individual occupants require systems not only to provide comfortable conditions but also to respond rapidly to alleviate discomfort when it is experienced. The tendency to take users out of the system may have developed in an attempt to make things easier for the building manager. However, the opposite seems to happen: less local control, more discomfort, and more management time to respond to complaints (Bordass, B., a. leaman, R. Cohen, M. Standeven, 1999).on the other hand, there are numerous examples where if the building management is efficient, people are not complaining about the lack of controls. one such example is one Bridewell Street, in Bristol, where personal control available to occupants was not high (with just infra-red “zappers” for the lights and limited ability to change workstation position), but the occupant satisfaction was unusually high due to the excellent facility management (Bordass, leaman, 1998).Bordass (1993) points out the importance of building management on the example of two buildings (buildings 1 and 5 in Fig. 3 and Fig. 4), both with multiple tenants, completed at the same time, with similar specification and occupancy, fitted out by the same designers, etc (Bordass et al., 1993). The building services energy costs in building 1 are nearly three times as high as in building 5.The main differences seem to be in procurement, management and control. Building 5 was developed as a pre-let for a tenant who runs the whole building, and who insisted on

Figure 2 shows that the most critical factor for control was temperature, followed by ventilation. The least important is light, which affects the overall rating of comfort only when it is either too good or too bad, or if glare is present. The perceived control variable (which was not part of this graph), but is influencing productivity the most is noise (Tab. 1). People who perceive that noise is poor or very poor have an average productivity score of minus 4.0% across the Probe buildings (Bordass, leaman, 1998).

Fig. 3. Perceived comfort (Source: Bordass et al.,1993)

Fig. 4. Perceived control(Source: Bordass et al.,1993)

quality, simplicity and low running costs. He appointed a good facilities manager with an engineering background. on the other hand, building 1 had no energy or control brief, plus has a third party management who have no incentive to operate the building economically (Bordass et al., 1993).To make any conclusions one must look into the relationships between building design, building management, control systems and energy performance. The importance of these relationships is further presented on the example of lighting controls.

36


2002). Такође, студије су открилe да je мање вероватно да ће пословни корисници по напуштању канцеларије угасити светло, уколико намеравају бити одсутни мање од једног сата (Сл. 6).Махдави (Mahdavi) (2007) je проверио три сценарија за уштеду енергије: 1) светла се аутоматски искључују након 10 минута уколико нема никога у канцеларији; 2) светла сe искључују, уколико је ниво светлости над радним задатком једнак или већи од 500 lux; 3) пали се аутоматизовани режим пригушивања светла, како би се одржаo ниво oсветљења радног задатка од 500 lux. Уколико би се примениле све три стратегије, потенцијал за смањење електричне енергије коришћене за осветљење у изучаваним канцеларијама прелазио би 70% (Таб. 2).Бејкер и Стимерс (Baker и Steemers)(2002) наводе да друге студије случаја показују да у конвенционално oсветљеним пословним зградaма избор контрола може утицати на смањење потрошње енергије за осветљење 30-40%. Међутим, битно је истаћи да у студији система контроле oсветљења у канцеларијама у Великој Британији, више од половине системa није ефикасно функционисало (Slater, 1995). oво је значајно за будућа истраживања која се морају усмерити ка повећању ефикасности система за контролу осветљења, како уштеде не би биле само експерименталне.

Kонтроле осветљењаОсветљење је главни потрошач енергије у пословним зградама (око 15%) и велике количине енергије могу се уштедети коришћењем добро дизајнираних контролa осветљења које би искористиле доступну природну светлост и кориговале понашање корисника.Недавне студије идентификовалe су одређене обрасце понашања корисника као функцијe параметара унутрашње и спољашње климе (Mahdavi, 2007, Mahdavi, Proglhof 2008). Подаци прикупљени у дугорочним студијама пет пословних зграда у Бечу, oткривају потенцијал за уштеду енергије када се узму у разматрање број корисника и обрасци понашања у пословним зградaма, као и имплементацијa аутоматизованих система. Према налазима, већа је могућност да ће корисници укључити светло по доласку у канцеларију само ако je преовлађујућа амбијентaлна илуминација мања од 100 lux (Сл. 5), иако је препоручени осветљај за пословне просторије од 300-500 lux. Важно je истаћи да су људи прилично неефикасни детектори за контролу осветљења, јер иако добро реагују на неадекватан осветљај, повратне информације о „превише светла”, односно „више светлa него што је неопходно”, скоро да и не постоје (Baker, Steemers,

Сл. 5. вероватноћа паљења светла по доласку у канцеларију као функција преовлађујућег нивоа илуминације радне површине(Извор: Mohdavi, Proglhof, 2008)

Сл. 6. вероватноћа гашења светла као функција дужине одсуства из канцеларије (у минутима)(Извор: Mohdavi, Proglhof, 2008)

Таб. 2. Потенцијална уштеда (електричне енергије за осветљење) за различите зграде и сценарије (Извор: Мahdavi, 2007)

37


is very weak (Baker, Steemers, 2002). also, studies revealed that office users are less likely to switch off the lights upon leaving their offices unless they remain absent for one hour or more (Fig. 6).Finally, Mahdavi (2007) considered three energy saving scenarios: 1) lights are automatically switched off after 10 minutes if the office is not occupied; 2) lights are switched off, if the daylight-based task illuminance level equals or exceeds 500 lux; 3) an automated dimming regime is applied, whereby luminaires are dimmed down so as to maintain a task illuminance level of 500 lux. The potential for reduction of electrical energy use for lighting in studied offices if all three strategies are applied could exceeds 70% (Tab. 2).Baker and Steemers (2002) report that other case studies have shown that in a conventionally daylit commercial building the choice of control can make 30-40% difference to the resulting lighting use. However, in a study of lighting control systems in UK offices, over half the systems did not work effectively (Slater, 1995). This fact should be of interest for future research.

Lighting Controlslighting represents a major energy-user in buildings (around 15%), and large amounts of energy can be saved by using well-designed lighting controls to correct occupants’ behavior and take advantage of the available natural light.Recent studies identified certain patterns of user control behavior as a function of indoor and outdoor environmental parameters (Mahdavi, 2007, Mahdavi, Proglhof, 2008). Data collected in a long-term study of five office buildings in Vienna, austria seems to reveal certain behavioural patterns, some of which will be discussed in this study to show energy saving potential due to consideration of occupancy and behavioural patterns in office buildings and the implementation of automated systems.according to the findings, office users are more likely to switch on the light upon arrival in their offices only if the prevailing ambient illuminance is less than 100 lux (Fig. 5). The recommended illuminance levels for office work are 300-500 lux. It is important to point out that human occupants are rather poor control detectors since although good at detecting too little light, the feedback of ‘too much light’, or rather ‘more light than necessary’,

Fig. 5. Probability of switching the lights on upon arrival in the office as a function of the prevailing task illuminance level prior to an action (Source: Mahdavi, Proglhof, 2008)

Fig. 6 Probability of switching the lights off as a function of the duration of absence (in minutes) from the offices (Source: Mahdavi, Proglhof, 2008)

Tab. 2. Saving potential (electrical energy for lighting) for various buildings and scenarios(Source: Mahdavi, 2007)

38


Ред светиљки поред прозора се аутоматски искључује када је природна светлост доступна у довољним количинама. Преостало осветљење може се ручно укључити у групама. Kорисник може преименовати аутоматизовану контролу осветљења.Систем управљања контролише проток ваздуха и корисницима простора даје препоруке о избору између природнe и механичке вентилације.Корисници могу у потпуности контролисати унутрашњу климу и понашање зграде, али само када је спољашња клима повољна, што одлучује систем за управљање консултујући тренутне временске податке.Контроле oсветљењa су аутоматске и реагују у зависности од пенетрације дневне светлости и бројa корисника простора. Високo ефикасно осветљењe може се пригушити, као одговор на варијације у нивоу дневне светлости. Светло у ходницима активира се аутоматски када сензори установе присуство корисника.Систем за управљање прати бројне сензоре и има пуну контролу над унутрашњим климатским условима. Он управља у складу са бројем корисника, обрасцима понашања и спољашњом климом.Значај контрола доступних корисницима и њихов утицај на комфор и продуктивност већ је размотрен у поглављу 2. Примери дати у овом поглављу истичу значај система за управљање. Да би објекти били енергетски ефикасни, систем треба да даје савете и коригује акције корисника, уколико нису енергетски рационалне.

Контроле доступне корисницима у зградама са интелигентним омотачима, студије случаја

У зградама са софистицираним системима аутоматизације мора се постићи баланс између централизованe контролe квалитета унутрашње климе и интервенције корисника, које имају велики утицај и на потрошњу енергије објекта и на унутрашњу климу. Да би се утврдило који је најповољнији однос акција од стране корисника и система за управљање, посматрана су три енергетски ефикасна објекта са инте-лигентним фасадама и системима управљања: БРЕ eнвајер о-нментал билдинг (BRE’s Environmental Building), седиште фир-ме ГСВ (GSW) и седиштe Комерцбанке (Commerzbank) (Сл. 7).Koрисници могу контролисати ниво вентилације, тем-пературу, засенчење и осветљење. 300 lux је одабрано за осветљај радне површине. Интегрални сензори мере унутрашње нивое светлости и кретањe, пригушујући осветљење (од 100% до 0%) ако има довољно дневнe светлости. Уколико у просторији нема никога, осветљење се аутоматски гаси.Софистицирани систем управљања зградом координира захтеве корисника, и контролише грејање, вентилацију и хлађење ради стварања оптималног комфорa. Систем у поноћ анулира све промене задате од стране корисника (Wigginton, 2002, Ní Riain et al., 2000).Контроле доступне корисницима кључна су карактеристика зграде. Kорисници добијају савете од система управљања, а имају и могућност да преименују одлуке система управљања зградом. Канцеларије су углавном oсветљене природном светлошћу, али су осветљенe на 300 lux вештачким осветљењем aко је ниво на радној површини мањи.

Сл. 7. Контроле за зграде са интелигентним омотачима, студије случаја1) BRE’s Environmental Building, Гарстон, велика Британија; 2) Главно седиште фирме GSW, Берлин, Немачка; 3) Седиште Commerzbank Франкфурт на Мајни, Немачка(Извор: 1) http://www.fcbstudios.com/projects.asp?s=3&ss=&proj=8082) http://www.photoschule.de/images/architekturfotografie/fotokurs_architekturfotografie_berlin_gsw_1.jpg3) http://www.fosterandpartners.com/Projects/0626/Default.aspx)The Environmental Building, Гарстон, Велика Британија

Fig. 7. Controls for intelligent skins, case studies1) BRE’s Environmental Building, Garston, UK; 2) GSW Headquarters, Berlin, Germany; 3) Commerzbank Headquarters(Source: 1) http://www.fcbstudios.com/projects.asp?s=3&ss=&proj=8082) http://www.photoschule.de/images/architekturfotografie/fotokurs_architekturfotografie_berlin_gsw_1.jpg3) http://www.fosterandpartners.com/Projects/0626/Default.aspx)

39


lighting can be dimmed in response to variations in daylight levels. light in corridors activated automatically by movement sensors.The BMS monitors numerous sensors and has full control over the internal climate system. It is operated according to the number of people in the building, the usage of the system and the outdoor climate.The importance of controls available to users and their impact on comfort and productivity has already been discussed in chapter 2. Examples given in this chapter emphasize the importance of management systems. For a building to be energy-efficient, the system should provide advice and correct user’s actions, if they are energy wise not rational.

CONTROLS AND SPACE LAyOUT: OPEN PLAN VERSUS CELLULAR

open plan office is more space efficient, flexible, allowing more efficient flow of work and communication. However, in the open plan the one-to-one relationship between the occupant and the various control devices tends to vanish, making effective individual control difficult.Figure 8 shows that the perceived level of control is significantly reduced with the increase in the number of occupants of a space.The open plan also tends to be more energy-intensive, not only because it tends to be deeper and require more artificial lighting and air conditioning, but also with less well-defined control interfaces systems are more likely to operate inefficiently, be left on unnecessarily, or have to be on when only a few people are there.Probe studies concluded that it is easier to achieve occupant satisfaction in shallower plan forms and through cellularisation of the work space (Bordass, leaman, Ruyssevelt, 1999, Bordass, leaman, Cohen, Standeven, 1999). In a cellular office space, the individual has higher level of perceived control over their environmental parameters and hence comfort.

Controls for intelligent skin, case studiesIn buildings with sophisticated building automation systems a balance must be achieved between centrally controlled environmental systems operation and occupant interventions, which can affect both buildings’ energy performance and indoor climate. In order to establish to which extend occupants should be able to change their environment, the study looks at three energy-efficient buildings with intelligent skins and BMS: the Environmental Building, GSW headquarters and Commerzbank headquarters (Fig. 7).occupants can control ventilation levels (windows), temperature, shading and lighting.lighting controls – daylight sensors automatically regulate the lighting according to daylight levels. Integral sensors measure internal light levels and movement, dimming the lamps (100% to 0%) if there is sufficient daylighting, or switching them off if a room is unoccupied.Sophisticated building management system is coordinating users requirement, and controlling the heating, ventilation and cooling systems for optimum comfort. at midnight, the system resets all occupants’ inputs (Wigginton, 2002, Ní Riain et al., 2000).User control is a key feature of the building, incorporating both provision to override (all the systems) and the giving of advice.lighting controls - offices are predominantly daylit, but are illuminated to 300 lux by artificial lighting. The row of light fittings adjacent to the windows is automatically switched off by photocells within the façade to encourage the use of daylight. The remaining lighting is manually switched in groups. occupant can override the automated daylight-linked switching. BMS controls airflow and makes recommendations to the users about the selection of natural or mechanical ventilation.Full occupant override is possible only when the external climate is appropriate, which is decided by the BMS in consultation with data describing the external weather conditions.lighting controls – in the office area controlled automatically according to daylight penetration and occupancy. High efficiency

Fig. 8. Perceived control versus room size(Source: Bordass et al., 1993)

40


ЗакључакKонтроле осветљења имају најмање утицаја на доживљену продуктивност и комфор. Међутим, њихова улога у смањењу потрошње енергије веома је значајанa. Будућа истраживања морају се усмерити ка повећању ефикасности система за контролу осветљења како би уштеде у пракси биле веће.Број контрола доступних корисницима мења перцепцију комфора и продуктивности, али само до одређене тачке. Уколико је клима у канцеларијском простору комфорна и зграда има систем за управљање који ефикасно реагује на потребе корисника, број контрола доступних корисницима губи на значају.На примерима интелигентних фасада из праксе може се видети да ниску потрошњу енергије показују само системи који корисницима дају могућност контроле унутрашњих услова, али до мере која не угрожава добро функционисање зграде и енергетски баланс.Из датих примера и констатација закључује се да се у циљу стварања ефикасног омотача зграде мора обратити пажња на њене пасивне и активне компоненте и на људске утицаје као на један комплетан систем, а не као на неповезане факторе.

КОНТРОЛE И ПРОСТОРНИ РАСПОРЕД: ОТвОРЕНИ ПЛАН / ЦЕЛУЛАРНИ ПЛАН

Kанцеларије са отвореним планом су просторно ефикасније, флексибилније, омогућаваjу ефикаснији проток рада и комуникацију. Међутим, у канцеларијама са отвореним планом директан однос корисника и контролних уређаја веома је отежан.Слика 8 показује да је нивo контроле значајно смањен са повећањем броја корисника неког простора. Канцеларије са отвореним планом карактерише интензивнија потрошња енергије, јер су то најчешће простори већих дубина и захтевају више вештачког осветљењa и климатизацију. Tакође је велика вероватноћа да ће системи контрола радити неефикасно јер ће морати да остану укључени и кад простор користи само неколико корисника.У студијама зграда у Великој Британији констатује се да је лакше постићи задовољство корисникa у просторијама мањих дубина и кроз целуларизацију радног простора (Bordass, leaman, Ruyssevelt, 1999, Bordass, leaman, Cohen, Standeven, 1999). У целуларној канцеларији, појединац има виши ниво перципиранe контролe над параметрима окружења, a самим тим и комфора.

Сл. 8.Доживљени ниво контролe у односу на величину просторије(Извор: Bordass et al., 1993)

41


Conclusionslighting controls are reported to have least influence on the perceived productivity and perceived comfort. However, their role in preserving energy is significant. Future research must focus on increasing the efficiency of lighting systems.The amount of control, available to a user changes the perceived comfort and productivity, but only to a certain point. If an office environment is comfortable, and has a building management system which responds efficiently to occupant needs, the amount of control available to an occupant becomes unimportant.Most examples of intelligent facades from practice, trying to achieve good energy consumption norms, give occupants the controls, but only as far as it does not interfere with the good building performance.These are some of the lessons that should inform façade design, because in order to create an efficient building skin one has to think of the building’s passive, active and human interface features as one complete system, not as unconnected entities.

Литература / ReferencesBaker, N., K. Steemers, (2002): Daylight Design of Buildings,

James & James Science PublishersBell, P., T. Greene, J. Fisher, a. Baum, (2001): Environmental

Psychology, Hartcourt College Publishers, orlando, FloridaBordass, B., a. leaman, R. Cohen, M. Standeven, (1999): Probe

Strategic Review 1999, Report 3: Occupant Surveyhttp://www.usablebuildings.co.uk/Probe/ProbePDFs/SR3.pdf,

accessed on 27/12/2011.Bordass, B., a. leaman, (1998): Probe 15: Productivity the Killer

Variables, Building Services Journal, June 1998, pp. 41-43. http://www.usablebuildings.co.uk/Probe/ProbePDFs/Probe15.pdf, accessed on 27/12/2011.

Bordass, B., a. leaman, P. Ruyssevelt, (1999): Probe Review Final Report 4: Strategic conclusions, Building Services Journal, august 1999, pp. 16-21.

http://www.breeam.nl/images/uploads/Bordass_leaman_SR4.pdf, accessed on 27/12/2011

Boradass, B., a. leaman, (1999): The Probe Occupant Survey and its Implications, CIBSE National Conference

http://www.usablebuildings.co.uk/Probe/ProbePDFs/BRI4.pdf, accessed on 27/12/2011

Bordass, B., K. Bromley, a. leaman, (1993): User and Occupant Controls in Office Buildings, BRE Research Report, Building Services Journal, april 1993.

http://www.usablebuildings.co.uk/Pages/Unprotected/Brussels.pdf, accessed on 27/12/2011.

Construction Industry Research and Information association (CIRIa), (1993): Environmental issues in construction, A review of issues and initiatives relevant to the building, construction and related industries, Volume 1

Eley, J. (1996): Proving an FM Point: One Bridewell Street, Facilities Management World, September 1996.

Humphreys, M. a. (1976): Comfortable indoor temperatures related to the outdoor air temperature, Building Research Establishment (Note PD117/76), U.K. Dept. of Environment

laing, a. (1998): New environments for working: the re-design of offices and environmental systems for new ways of working, london, BRE/DEGW

leaman, a. (2005): Productivity in Buildings: the Killer Variables Updated, presentation

http://www.usablebuildings.co.uk/Pages/Unprotected/KVChicagoapr05.pdf, accessed on 27/12/2011.

McIntyre, D.a. (1980): Indoor climate, london, Applied Science Publishers Ltd.

Mahdavi, a. (2007): People, Systems, Environment: Exploring the patterns and impact of control-oriented occupant actions in buildings, (Keynote) Proc. PLEA 2007, Singapore

Mahdavi, a., C. Proglhof, (2008): Observation-based models of user control actions in buildings, Proc. PLEA 2008, Dublin

Ní Riain, C., J. Fisher, F. MacKEnzie, J. littler, (2000): BRE’s Environmental Building: Energy Performance in Use

http://www.cibse.org/pdfs/BRE%20environmental%20building.pdf, accessed on 27/12/2011.

Pucar M., M. Nenković-Riznić, (2007): Legislative and policy in energy efficient designing and renewable energy sources: Applications in Serbia, Spatium 15-16, pp. 66-71.

Slater, a. I. (1995): Occupant use of lighting controls: a review of current practice and problems, and how to avoid them, Proceedings CIBSE National Conference, Eastbourne

Wigginton, M. (2002): Intelligent Skins, Architectural Press, London Wilson, S., a. Hedge, (1987): The Office Environment Survey: A Study of Building Sickness, Building Use Studies, May 1987, london

42

АпстрактУсклађивање са парадигмом одрживог развоја представља велики изазов савременој пракси социјалне станоградње, а посебно у економски неразвијенијим срединама, због раскорака између лимитираних услова финансирања и захтевних критеријума одрживог пројектовања и грађења. Проблеми животне средине, као што су климатске промене, стварају додатни притисак овом стамбеном сектору. Поред маргинализације и недостатка ресурса, на повећану осетљивост социјалних закупаца на негативне ефекте мењања климе и растуће цене енергије у великој мери утиче енергетски неефикасно и неадаптибилно становање. Важан задатак за усмеравање будуће праксе социјалног становања је трагање за иновативним стамбеним решењима, која ће на доступан и ефикасан начин задовољити комплексне критеријуме одрживе и климатски свесне архитектуре. Аутори рада налазе да је један од могућих одговора на ове изазове реафирмација модуларних система пројектовања и грађења, кроз креативнију и ефикаснију употребу њиховог адаптивног капацитета. Потенцијална улога модуларности у креирању одрживих и климатски свесних образаца социјалног становања анализира се кроз аспекте префабрикације, трансформабилности, флексибилности и разноврсности, а на основу облика и степена њиховог задовољења, модуларни системи дефинишу се као динамични или статични. Став аутора је да динамични системи, засновани на новим методама лаке префабриковане градње, имају велики потенцијал одрживости и климатске адаптибилности и да заслужују већу пажњу стручне јавности те ширу и интензивнију практичну употребу. Кључне речи: социјално становање, модуларност, одрживо и климатски свесно пројектовање

Abstractalignment with the sustainable development paradigm is a

major challenge to the contemporary practice of social housing, especially in economically underdeveloped areas, because of the

gap between the limited financing conditions and the demanding criteria of sustainable design and construction.

Environmental problems such as climate change are creating further pressure on this housing sector. Higher vulnerability of social tenants to the negative effects of changing climate and

rising energy prices, besides marginalization and the lack of resources, is being greatly affected by the energy inefficient and

non adaptive housing. an important task for directing future practice of social housing is searching for innovative housing

solutions, which will meet the complex criteria of sustainable and climate aware architecture, in affordable and efficient way.

The authors found that one of the possible answers to these challenges is reaffirmation of modular design and construction,

through more creative and more efficient use of their adaptive capacity. The potential role of modularity in creating sustainable

and climate aware social housing models is analyzed through the aspects of prefabrication, transformability, flexibility and

diversity, and according to the form and the degree of their fulfillment, modular systems are defined as dynamic or static. The authors’ view is that the dynamic systems, based on new

methods of light prefabricated construction, have a great potential of sustainability and climate adaptability, and that

they deserve more attention of professional public, as well as wider and more intensive practical use.

Key words: social housing, modularity, sustainable and climate aware design

МОГУЋНОСТИ ПРИМЕНЕ МОДУЛАРНИХ СИСТЕМА У ПРОЈЕКТОвАЊУ ОДРЖИвОГ

И КЛИМАТСКИ СвЕСНОГ СОЦИЈАЛНОГ СТАНОвАЊА1

* Тања Бајић, маст. и.а., истраживач-сарадник, ИАУС, Београд, e-mail: [email protected] ** Ксенија Пантовић, д.и.а., асистент, Архитектонски факултет Универзитета у Београду, e-mail: [email protected] Овај рад настао је као резултат истраживања у оквиру научног пројекта Просторни, еколошки, енергетски и друштвени аспекти развоја насеља и

климатске промене – међусобни утицаји, који је у оквиру програма Технолошки развој финансиран од стране Министарсва за просвету и науку Републике Србије у периоду од 2011. до краја 2014. године.

Тања Бајић*, Ксенија Пантовић**рад примљен: новембар 2011, рад прихваћен: децембар 2011.

UDK: 697.922, ID BRoJ: 189383436Прегледни рад, DoI: 10.5937/arhurb1133042BН АУЧНИ РАДОВИ

43

Т. Бајић, К. Пантовић/АУ33/2011/ страна 42-59 / Могућности примене модуларних система у пројектовању одрживог и климатски свесног социјалног становања

43

УводУнапређење социјалног становања2 у складу са циљевима одрживог развоја подразумева нови, дугорочно оријентисани приступ организацији овог сектора на свим нивоима, али и увођење методолошких и технолошких иновација у подручје пројектовања и грађења. Један од задатака на путу ка одрживој пракси социјалне станоградње је и осмишљавање ефикасних просторних одговора на очекиване ефекте климатских промена. У Србији, као и у већини транзиционих европских земаља, још увек није успостављен одговарајући систем социјалног становања, што представља велико ограничење актуелној домаћој пракси социјалне станоградње, која се током протекле две деценије одвија без јасно дефинисаних техничких параметара у овој области. Поред успостављања политичког, законског и институционалног оквира, велики изазов одрживом развоју социјалног становања код нас представља и унапређење методологије пројектовања и грађења овог типа становања, и усклађивање са стандардима и технолошким достигнућима развијених средина. Модуларност и префабрикација имају традиционално важну улогу у друштвеној станоградњи и представљају опробане методе стамбене индустрије, развијане и интензивно коришћене средином прошлог века, са циљем ефикасног и масовног задовољења послератних стамбених потреба. Некритичка употреба стандардизације и рационализације у том периоду дала је овим појмовима негативну конотацију, те се они данас често повезују са монотоном, унифицираном архитектуром, огромне продукције и лошег физичког квалитета. У исто време, савремена истраживања и искуства градитељске праксе у развијеним земљама поново указују на вишеструки значај и одрживи потенцијал модуларне стамбене градње, дајући јој посебну улогу у домену стамбе-ног збрињавања социјално угрожених категорија друштва. Узимајући за полазиште начело адаптибилности, у раду ће се аргументовати претпоставка о специфичној улози модуларних система у креирању социјално, економски и еколошки одрживог и климатски свесног социјалног становања. Намера аутора је да укажу на различите одрживе потенцијале и широку применљивост модуларних система грађења у овом сектору, а тиме и на могућност њиховог увођења у локалну стамбену праксу.

СОЦИЈАЛНО СТАНОвАЊЕ У КОНТЕКСТУ ОДРЖИвОСТИ И КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА

Промоцијом одрживог развоја, успостављени су нови принципи у савременој пракси социјалног становања, засновани са једне стране на критици негативних искустава прошлости, а са друге стране, на растућој еколошкој свести и новим друштвеним вредностима. Промена парадигме квантитативне експанзије, тј. раста, квалитативним побољ-шањем, тј. развојем, ставила је у средиште актуелних политика социјалног становања пре свега социјалне циљеве, као што је социјална кохезија, питања адекватности и квалитета стана и стамбеног окружења, као и потребу за увођењем одговорног и активног односа овог сектора према проблемима животне средине (Daly, 1996, UNECE, 2006). oдрживо социјално становање подразумева сагледавање свих аспеката сиромаштва, а не само недостатка станова, јер ни становати не значи само имати „кров над главом”, а један од основних циљева у његовом планирању јесте да се рањивим друштвеним групама омогући активно учешће у социоекономском животу заједнице. У питању је вишеаспектни вредносни комплекс, који подразумева доследно спровођење на различитим нивоима организације социјалног становања, од правног, институционалног и финансијског оквира, преко планирања и пројектовања, до питања управљања и одржавања. Као што „одрживост” не подразумева јасно дефинисан и затворен, већ „динамичан” концепт, чије се пожељне карактеристике мењају кроз време и простор и унутар разли-читих друштвених, политичких и историјских контекста, тако ни општеприхваћена идеја одрживог социјалног становања нема јединствено значење, нити се може превести у универзалне физичке обрасце (Baker, 2006: 8). Према Ривсу (Reeves), њен кључни чинилац је социјална димензија:У бити, суштина одрживости је у разумевању људских потреба и тежњи и пројектовање у складу са њима, уместо настојања да се људске потребе и тежње упакују у пригодне кутије и насеља на радост планера и економиста, али који не личе на места где би они желели да живе, или у којима би заиста изабрали да бораве. (Reeves, 2005: 220) Стављање социјалних вредности у фокус стамбених политика у развијеним западноевропским земљама, у великој мери повезано је са наслеђеним социјалним и економским проблемима масовне државне станоградње из периода после Другог светског рата, са нагласком на растућој социо-просторној поларизацији и сегрегацији становништва у градовима. Основним узроцима претварања већине стамбених целина из овог периода у „бетонске сламове” сматрају се њихова социјална и физичка изолованост, висока концентрација сиромаштва и незапосленост, недостатак друштвених садржаја, пренасељеност, неефикасно управ-љање и одржавање, али и бројни чиниоци у домену пројектовања и грађења, као што су: низак квалитет објеката и јавних простора, монотоност и одсуство идентитета, неатрактивна и униформна архитектура и др.

2 Према дефиницији CECHODAS-а (фр. Comité européen de coordinatión de l’habitat social) усвојеној у Солуну, новембра 2006. год., под социјалним становањем подразумева се становање које је намењено оним домаћинствима чије стамбене потребе нису задовољене на отвореном тржишту, и коме је приступ ограничен постојањем правила за додељивање станова. bg.ac.rs

Наш Закон о социјалном становању (2009) овај појам дефинише као „становање одговарајућег стандарда које се обезбеђује уз подршку државе, у складу са стратегијом социјалног становања и програмима за реализацију стратегије, домаћинствима која из социјалних, економских и других разлога не могу да обезбеде стан по тржишним условима”.

44


могу довести до значајних уштеда (Karlik-Neale, 2008). Осим редукције емисија Co2, кључни допринос ових приступа одрживости социјалног становања јесте: смањење енергетских трошкова домаћинстава, унапређење стамбеног комфора и повећање дугорочне вредности стамбеног фонда. Потенцијални утицај постојећег социјалног стамбеног фонда на смањење емисија Co2 које потичу из становања4, а тиме и на ублажавање климатских промена, директно зависи од његове величине, као и могућности обнове, што се разликује од контекста до контекста. Док у већини скандинавских и западноевропских држава социјално становање има значајан удео у постојећем стамбеном сектору (Холандија – 35%, Аустрија – 25%, Данска – 21%, Шведска – 20% и Енглеска –18%) (Whitehead & Scanlon, 2007), у постсоцијалистичким и неким јужним европским земљама његов удео је занемарљив (Италија, Шпанија, Португалија)5, а у Грчкој и не постоји. У развијеним срединама са високим уделом социјалног становања, унапређење енергетских перформанси постојећих објеката у средишту је иницијатива усмерених ка редукцији емисија Co2, a добар пример представља Велика Британија, у којој се као кључни аргумент ове праксе истиче да је око 75% стамбеног фонда који ће постојати 2050. год. већ изграђено. У земљама са незнатним уделом социјалног становања, допринос смањењу Co2 емисија и ублажавању климатских промена у овом сектору може се сматрати крајње скромним. Упркос томе, треба имати у виду да је увођење принципа енергетске ефикасности у нову социјалну станоградњу неопходно, јер се тиме одређује стање енергетске ефикасности у будућности, и дефинишу стандарди ефикасности постојеће градње (CaSH, 2010). Премда је ублажавање усмерено ка фундаменталном решавању проблема климатских промена, увођење мера адаптације у овај сектор неопходно је ради избегавања нежељених последица. Очекивани ефекти климатских промена, као што су: повећани ризици од поплава, клизања и слегања земљишта, оштећења проузрокована снажнијим ветровима и олујном кишом, променљиви захтеви за грејањем и хлађењем и др., могу изазвати додатне трошкове власницима и социјалним закупцима, због потребе за чешћим поправкама, адапатацијама и обновама стамбених објеката, а у екстремним случајевима и због потребе за евакуацијом читавих стамбених насеља. Будући да се комплекси социјалног становања традиционално граде на најмање атрактивним, а понекад и на небезбедним и загађеним локацијама, да су средства која се у њих улажу скромна, а корисници економски немоћни, ова стамбена категорија посебно је климатски осетљива.

У европском контексту, идеја одрживог социјалног становања интензивно се промовише у развијеним западним и скандинавским земљама, а у многима од њих примена принципа одрживог развоја данас представља и основни критеријум за вредновање и финансирање новоградње3. Поред изградње новог, велики напори у овим срединама улажу се у обнову и реконструкцију постојећег стамбеног фонда у складу са начелима одрживости. Однос према проблему климатских промена представља важну компоненту одрживости социјалног становања, иако се, како указује Карлик-Нили (Karlik-Neale), овај сектор не посматра често као средство за решавање проблема животне средине (Karlik-Neale, 2008). Међутим, различитим климатским стратегијама ублажавања (mitigation) и адаптације (adaptation) могу се остварити не само еколошке добити, сада и у будућности, већ и унапређење друштвене одговорности и доступности социјалне станоградње. Негативни утицаји климатских промена и растуће цене енергије у највећој мери погађају сиромашну популацију, чија се угроженост везује за недостатак ресурса и маргинализацију, као и за немогућност да се прилагоде променама или да ублаже њихове ефекте (IoM, 2011). Један од основних показатеља осетљивости на климатске промене у домену становања јесте проблем енергетског сиромаштва, који настаје када се више од 10% прихода домаћинстава издваја за потребе енергетске потрошње. Будући да су кључни фактори који утичу на енергетско сиромаштво трошкови енергије, приходи домаћинства и енергетска ефикасност објекта, опасност од овог проблема нарочито је изражена у сектору социјалног становања. Низак ниво стамбеног комфора (лош термални комфор, висок ниво влажности, загађеност ваздуха у стану и др.) може имати и озбиљне здравствене последице, што додатно повећава осетљивост социјално рањивих група. Уобичајене стратегије усмерене ка ублажавању климатских промена у стамбеном сектору обухватају: технолошке иновације (интервенције кроз мање адаптације, ефикасније грејање и хлађење, обимна унапређења омотача зграде, увођење система за производњу енергије из обновљивих извора, нове технологије и др.), бихеивиоралне стратегије, које би подстакле станаре да промене своје навике коришћења енергије и да адекватно користе нове технологије (кроз информисање, запошљавање најефикаснијих корисника енергије, манифестације са циљем подизања енергетске свести и др.) и увођење повратних механизама (као што су јасне информације о употреби енергије кроз рачуне, системи праћења и паметна бројила), који такође

3 Добар пример ове праксе је бечка станоградња, где се за веће стамбене пројекте организују конкурси за предузимаче, а њихова решења оцењују посебним системом бодовања, у складу са циљевима одрживог развоја (Ferster, 2010: 109).

4 Према Четвртом научном извештају Међувладиног панела за промену климе, емисије гасова стаклене баште, чији су извор стамбене и комерцијалне зграде, чине 7,9% укупних глобалних емисија, а у периоду од 1971. до 2004. год. укупна емисија C02 у резиденцијалном сектору расла је за 1,7% годишње (укупно 56,1%) (IPCC, 2007b). Емисије C02 које потичу из зграда представљају резултат директног сагоревања фосилних горива или индиректног, кроз производњу електричне енергије.

5 У постсоцијалистичким државама, незнатан удео социјалног у укупном становању последица је масовне приватизације некада већинског јавног стамбеног фонда почетком 90-их година (изузетак данас представљају Чешка са 17% и Пољска са16% социјалног становања).

45


Према Карлик-Нили, стратегије адаптације на климатске промене у социјалном становању обухватају адаптације станара (кроз уштеду ресурса, развијање вештина и развој заједничких активности) и адаптације објеката, кроз технолошка унапређења, интензивно и квалитетно одржавање и повећање финансијских залиха путем нових извора прихода (Karlik-Neale, 2008).Ауторка истиче да су стратегије адаптације и ублажавања у великој мери повезане, будући да би многе мере ублажавања могле повећати способност адаптације социјалних закупаца смањењем њихове изложености високим ценама енергије и унапређењем комфора и квалитета становања (Karlik-Neale, 2008: 6).

ПРОЈЕКТОвАЊЕ ОДРЖИвОГ И КЛИМАТСКИ СвЕСНОГ СОЦИЈАЛНОГ СТАНОвАЊА

Пројектовање одрживог социјалног становања захтева поштовање одређених социјалних, еколошких и економских принципа одрживог развоја, али у зависности од контекста може почивати на специфичним локалним критеријумима и производити различите просторне обрасце. У развијеним земљама, овај приступ подразумева употребу најсавременијих сазнања о енергетски ефикасној градњи, флексибилним конструктивним системима, рационалној организацији простора, брзој и јефтиној градњи, као и висок степен слободе обликовања и креативног израза. У фокусу ових пројеката често су социјални критеријуми, усмерени ка подстицању друштвене интеграције и заједништва, као и свест о проблемима животне средине. Ови чиниоци, уз одговарајући политички и финансијски контекст, омогућавају развијеном свету увођење иновација у домен социјалне станоградње и реализацију бројних пројеката експерименталног карактера.6 Са друге стране, у неразвијеним срединама, где су проблеми сиромаштва и бескућништва далеко израженији, стамбена изградња одвија се у веома лимитираном финансијском оквиру и најчешће искључује могућности примене напредних технологија. Одрживост станоградње у њима најчешће означава нови, социјално оријентисан приступ стамбеном збрињавању и подстицање локалног развоја коришћењем локалних материјала и знања, укључивањем будућих корисника у процес грађења итд. 7

Одрживост је у домену архитектонског пројектовања социјалног становања могуће начелно дефинисати кроз кључне економске, социјалне и еколошке принципе где:

•Економска одрживост подразумева економску ефикасност објекта у свим фазама његовог животног века, од изградње, преко експлоатације и одржавања, обнове и потенцијалне реконструкције, до рушења и рециклаже. У бити економске одрживости је претпоставка да социјално становање треба третирати као инвестицију, а не као трошак;

6 Истакнути концепт иновативног грађења у овој области развијен током 90-их година је бечко „тематско становање”, где се издвајају пројекти: Компакт сити (Compact City – BUSarchitektur), са комбинацијом радног и животног простора, Фрауен-верк-штат (Frauen-Werk-Stadt – Ullmann, Prochazka, Peretti, Podreka), који су у потпуности осмислиле жене архитекте, Аутофрај мустерзидлунг (Autofreie Mustersiedlung – Schindler, Szedenik), са идејом становања без аутомобила, и интегративно становање Интегратив вонен (Integratives Wohnen – Schluder, Kastner). Најрадикалнијим пројектом међу њима сматра се Саргфабрик (Sargfabrik – Baukünstlerkollektiv 2), густо изграђени стамбени комплекс са јединицама организованим у облику флексибилних, променљивих кутија које пружају широк спектар активности у слободно време, а које укључују ресторан, сауну, просторе за различите врсте догађаја и обданиште, од којих има користи читаво суседство. (Пројекти приказани у каталогу изложбе Housing in Vienna – Innovative, Social and Ecological, 2008, http://www.urbel.com/documentс/becki%20сtan_katalolg.e.pdf, приступљено септембра 2011.

7 Британска Фондација за грађење и социјално становање (BSHF), која се бави промоцијом одрживог развоја и иновација у становању у међународним оквирима, усмерила је посебну пажњу на истраживање стамбених проблема у неразвијеним подручјима. У циљу пружања подршке и подстицања размене њихових одрживих а практичних решења, ова организација успоставила је и годишње награде за најбоље реализоване пројекте у категорији социјалног становања (World Habitat Awards). Ови пројекти представљају добар пример читавог спектра могућности социјално и еколошки одрживе, а истовремено и доступне станоградње. Видети на: http://www.worldhabitatawardс.org/?lang=00

46


•Социјална одрживост у ужем смислу подразумева прилагођеност физичке структуре садашњим и променљивим будућим потребама циљних друштвених група, док у ширем смислу промовише социјалне вредности и циљеве попут социјалне кохезије и социјалне инклузије, једнакости и заједништва, безбедности, мултикултуралности и других видова социјалне разноликости, и др.;

•Еколошка одрживост подразумева одговоран однос зграда и њиховог окружења према животној средини кроз ефикасно коришћење природних ресурса и енергије у току целокупног животног века, употребу обновљивих енергетских извора, еколошких грађевинских материјала и др.

Климатски свесном (енг. climate aware, climate-conscious, cli-mate-responsive, и сл.) може се сматрати архитектура која је са једне стране одговорна према клими, у смислу спречавања њених промена, а са друге стране има потенцијал да се прилагоди климатским изазовима, уместо да буде њихова жртва.Пројектовање у складу са климом, у циљу ефикасног коришћења енергије, интегрални је део еколошки одрживог грађења, у савременој архитектури познатог кроз концепте „биоклиматске”, „соларне”, „одрживе”, „зелене”, „еколошке”, „енергетски-ефикасне” и сл. архитектуре (видети нпр. Pucar, 2006). Фокусирајући се на обновљиве изворе и ефикасну потрошњу енергије, ови начини пројектовања и грађења могу значајно допринети редукцији емисија Co2 и убрајају се у приступе ублажавања климатских промена. Међу факторима енергетске ефикасности које је могуће укључити и у пројектовање и грађење социјалног становања су: омотач објекта (компактност, степен отворености омотача; изолација зидова, крова, прозора и врата, ; стамбена типологија: слободностојећи, двојни, у низу, терасасти), грејање и хлађење (обновљиви извори енергије и нове технологије), уређаји и осветљење (коришћење ефикасног осветљења и уређаја у домаћинствима) и начин грађења (у смислу коришћења енергије у процесу грађења, приступачности грађевинског материјала, коришћења постојеће инфраструктуре и др.) (Pitt, 2007).Поред покушаја решавања проблема животне средине, пројектовање у складу са климом захтева и развијање архитектонских концепата који ће моћи на ефикасан начин да одговоре на очекиване ефекте, као и на могуће последице климатских промена. Према томе, поред енергетске ефикасности, међу кључне елементе климатски свесног пројектовања и грађења неопходно је укључити и принцип адаптибилности, чији ће се значај детаљније објаснити у следећем поглављу.

ОДРЖИвИ И КЛИМАТСКИ ЗНАЧАЈ ПРИНЦИПА АДАПТИБИЛНОСТИ

Адаптибилност или способност прилагођавања променама, неминовним у природној и створеној средини, чини један од основних предуслова одрживог развоја, јер подржава идеју трајања уз задовољење променљивих потреба. Значај овог аспекта заступа и новија доктрина o „еластичности” животне средине (resilience), која се дефинише као „способност система да апсорбује поремећаје, а да ипак задржи своју основну функцију и структуру” (Walker&Salt, 2006). У становању, адаптибилност се промовише као средство за превазилажење великог јаза између статичне природе и релативне дуготрајности физичких структура и брзине и непре-двидивости промена у њиховом социјалном, економском, природном и физичком окружењу, као и у домену потреба и очекивања корисника. Адаптибилно становање не представља нов архитектонски концепт, али у контексту парадигме одрживости, почива на новим вредностима и повезује се са новим филозофијама пројектовања и грађења, као што су „отворено грађење” (open building), „универзално пројектовање” (universal design) или „инклузивно пројектовање” (inclusive design), заснованим на свести о различитости и променљивости људских потреба у току животног циклуса и о глобалним демографским променама. Основна идеја овог приступа је да адаптибилно становање, за разлику од неадаптибилног, пружа могућност далеко ефикаснијег и дугорочнијег коришћења. Бејзи (Beisi) га дефинише као начин да се испуни широк дијапазон потреба и променљивих потреба стамбених корисника (станара и власника) у оквиру исте зграде, коришћењем потенцијалних средстава које пружају технике грађења и системи управљања (Beisi, 1995: 140). У контексту прила-гођавања климатским променама, овај концепт захтева и разматрање просторних параметара адаптивног капацитета, који се дефинише као „способност система да се прилагоди климатским променама до умерених потен цијалних оштећења, да искористи могућности и да се избори са последицама” (IPCC, 2007a). Према Раселу (Russell) и Мофату (Moffatt), значај адапти-билности у пројектовању све је израженији у савременим условима недостатка ресурса и еколошких криза, имајући у виду свеприсутне проблеме високе пот рошње енергије и материјала у зградарству, лошег коришћења и све учесталијег рушења постојећих објеката, нерециклирања већине доби-јеног чврстог отпада, и др. (Russell&Moffatt, 2001). Кон цепт адаптибилности у пројек товању аутори разлажу на флекси-билност, конверти билност и могућност ширења или растег-љивост, којима додају трајност и пројектовање за растављање, као посебне приступе усмерене ка унапређењу дугорочних еколошких перформанси објеката (Russell&Moffatt, 2001: 2). У овом раду указује се на посебну везу принципа моду лар-ности и адаптибилности и њихову специфичну улогу у пројек-товању одрживог и климатски свесног социјалног становања, било да је оно привременог или трајног карактера.

47


У савременом контексту, оригинална значења речи модул – градивни геометријски елемент и блок као функционална јединица – преклапају се, тако да сада модули садрже подједнако спецификације геометрије и функционалности и могу се комбиновати са осталим модулима. Појмове модула и модуларности Милер (Miller) дефинише на следећи начин:

•Модул је основна и самостална функционална јединица у односу на производ у којем је садржан и има, у зависности од дефиниције система, стан-дардизоване интерфејсе и интеракције који омогућавају компоновање производа кроз комбиновање;

•Модуларност је атрибут система који се односи на структуру и функционалност. Модуларна структура је структура коју чине самосталне функционалне јединице (модули) са стандардизованим интерфејсима и интеракцијама у складу са дефиницијом система. Заменом једног модула другим креира се нова варијанта производа.

Како истиче аутор, есенцијално у дефинисању модула је чињеница да он не може бити признат као изолован већ као део система коме припада (Miller, 1998: 16). Према Милеру, потреба за модуларизацијом најчешће се изражава кроз могућност креирања варијација од истих елемената, могућност коришћења истих елемената на различите начине, редукцију комплексности и свођење ствари на једноставне компоненте.Појам модуларности је у архитектури уско везан за појам „отвореног плана” (open plan)9. У просторном смислу, отворени план се реализује помоћу модуларних и флексибилних делова, чиме се остварује могућност производње различитих и флексибилнијих функционалних решења. Бернард Лојпен (Bernard Leupen) идентификује три димензије кроз које зграде могу изразити отвореност: способ-ност промене, способност ширења и поливалентност. Способност промене подразумева постојање једног нивоа у простору који је потпуно променљив (нпр. покретне преграде, зидови, и др.). Способност ширења подразумева просторе чије границе нису јасно дефинисане, већ се могу померати, док се у поливалентним просторима одвијају различите функције и они се могу користити на различите начине без потребе за архитектонском или структуралном модификацијом (Heikki-nen et al., 2008).

М0ДУЛАРНО СОЦИЈАЛНО СТАНОвАЊЕ: ОДРЖИвО И АДАПТИБИЛНОУлога модула и модуларности у становању

У архитектонском дискурсу појам модула у почетку је представљао стандардну меру помоћу које се долазило до правих пропорција и посматран је искључиво као градивни геометријски елемент (опека, блок), да би током времена значењски прерастао у комплексну структуру са одређеном функцијом. Током ере Баухауса (1919-1933) повезивао се са концептом Баукастенa (Baukasten) – грађења помоћу градивних блокова који су представљали функционалне јединице попут кухиње, дневне или спаваће собе, а чијом су се одговарајућом комбинацијом добијала различита решења. (Сл. 1)8

Сл. 1. Баукастен стамбени склопови

(аутори: В. Гропијус и А. Мејер)Fig. 1.

Baukasten housing assemblies (authors: W. Gropius & a. Meyer)

8 Пројектују их Валтер Гропијус (Walter Gropius) и Адолф Мејер (Adolf Meyer) између 1922. и 1923. године.

9 Отворен план се појавио још у модер-нис тичком покрету, када је због уво ђења нових конструктивних метода било могуће раздвојити носећу структуру од осталих делова објеката.

48


Модуларност се често повезује и са префабрикацијом10, која у општем смислу представља поступак грађења ван конкретне локације објекта, где се делови доносе и склапају на лицу места. Префабриковани системи изградње брзо су се развили у Европи и САД-у као одговор на стамбену кризу у годинама које су пратиле крај Другог светског рата. Префабриковане јединице садржале су фабрички урађене компоненте са високим нивоом прецизности, имале су могућности адаптације, док је квалитет компоненти био загарантован контролисаном фабричком производ-њом (Brewis, 2003). У контексту префабрикације, модуларност се такође везује и за привремене структуре. Као последица глобалних економских, еколошких и енергетских криза, ратова и миграција, велики број људи је или изгубио своје станиште, или има потребу за неким видом привременог становања. Кључни захтеви у реализацији привремених насеља11 су брзина и ефикасност градње, па се она најчешће пројек-тују помоћу типских модуларних стамбених јединица.Карактеристичан облик привремених јединица намењених становању су оне направљене од тзв. бродских контејнера (shipping containers). (Сл. 2) Челични контејнери су због своје чврстоће, доступности, али и ниских цена, погодни као градивни елементи, а као јединице стандардних димензија представљају модуларне склопове чијом је комбинацијом и додавањем могуће формирање различитих већих структура. (Сл. 3) Ове карактеристике су у грађевинској индустрији послужиле као концепт за производњу модуларних конструктивних система базираних на димензијама бродских контејнера. Захваљујући томе што су у складу са стандардним димензијама испоруке, могуће их је лако транспортовати бродом, камионом или железницом, а због једноставне монтаже и могућности лаког прилагођавања, могу се користити у различитим поднебљима и климатским зонама за грађење привремених, али и перманентних облика становања. Познати примери успешне употребе савремених технологија лаке префабрикације у обезбеђивању приступачног становања су пројекти Мареј гров (Murray Grove) и Рејнз корт (Raines Court) у Лондону. (Сл. 4. и Сл. 5)

10 Појам префабрикације детаљније је објашњен у даљем тексту.

11 Мисли се на насеља пројектована и саграђена од стране владе или невладиних организација за потребе привременог становања.

Сл. 2. Бродски контејнериFig. 2. Shipping containers

49


Реафирмација појмова модула и модуларности у становању представља својеврстан одговор на непрестану потребу архитектонске струке за рационализацијом и стандардизацијом стамбене изградње, али и на све присутнију тежњу савременог друштва ка масовном задовољењу индивидуалних потреба потрошача (mass cus-tomization). Улога модуларизације јесте управо у успостављању баланса између конфликтних захтева за масовном продукцијом са једне, и разноликошћу, са друге стране, а огледа се у чињеници да се комбиновањем ограниченог броја фабрички произведених модула може добити велики број различитих стамбених решења, у складу са специфичним корисничким преференцијама (Miller, 1998).

Сл. 3. Највећи комплекс састављен од контејнера - студентски дом у Амстердаму са 1000 јединица, 2006. (аутори: Темпохаусинг (Tempohousing))Fig. 3. The largest complex composed of con-tainers- student housing in Amsterdam with 1000 units, 2006. (authors: Tempo-housing)

Сл. 4. Мaреј гров, Лондон, 2000. (аутори: Картрајт Пикард архитектс (Cartwright Pickard Architects))Fig. 4. Murray Grove, London, 2000. (authors: Cartwright Pickard architects)

Сл. 5.

Реjнз кoрт, Лондон, 2003. (аутори: АХММ (AHMM))Fig. 5. Raines Court, London, 2003. (authors: aHMM)

50


Одрживи потенцијал префабрикације у литератури често се објашњава кроз вишеструке економске, еколошке и социјалне добити које је могуће остварити индус-тријализацијом процеса производње, где:

•економска одрживост подразумева обезбеђивање веће вредности за потрошача, смањење времена и трошкова производње, редукцију укупно утрошеног времена, повећање квалитета производа и продуктивности;

•еколошка одрживост подразумева редуковање отпада и простора потребног за производњу, смањење утрошка материјала, времена и рада, већу искоришћеност материјала, мањи утрошак енергије у транспорту, коришћење ресурса само у домену неопходног и постојање могућности рециклаже;

•социјална одрживост укључује повећање безбедности, смањење људског напора и радног времена и унапређење радних вештина (Senaratne et al., 2010: 41).

Аспекти одрживости и адаптибилности модуларног пројектовања и грађења

ПрефабрикацијаПрефабриковани и модуларни системи грађења задржали су током историје интегралну улогу у пружању иновативних решења за социоекономске проблеме становања и трансформацију начина животa. Ови системи добијају све већу популарност и у контексту савремених изазова социјалног становања и тражења истовремено приступачних, одрживих и атрактивних архитектонских решења. Како указује Херберс (Herbers), миграције у друштву креирају потребе за приступачним становањем које може бити изграђено брзо, а по могућству може бити и покретно када дође време да се опет крене (Herbers, 2004). У општем смислу, префабрикација се у контексту грађења дефинише као „производни и преуградни процес, у којем су конструктивне компоненте направљене на месту које се разликује од места њиховог коначног састављања, специјализованим поступцима са различитим материјалима, што може довести до боље контроле сложених процеса у току изградње” (Senaratne et al., 2010: 35). Дајући ефикасан одговор на хроничне проблеме конвенционалних метода грађења, код којих концепција (архитектура), оптимизација (инжењеринг) и продукција (изградња) нису интегрисане, што резултира смањеном продуктивношћу, израженим кашњењем и повећањем трошкова, али и дискутабилним квалитетом, префабрикација се намеће као алтернативни пут ка одрживијој будућој станоградњи.

Сл. 6.

Хабитат 67 у Монтреалу, 1967. (аутор: М. Сафди)Fig. 6. Habitat 67 in Montreal, 1967. (author: М. Safdie)

51


Квејл (Quale) истиче да модуларне и префабриковане конструкције имају способност да значајно редукују негативне утицаје на околину (Quale, 2006). Оне имају потенцијал рециклаже, тј. могу се раздвојити на компоненте које се могу даље користити, као и потенцијал мобилности, тј. могућности промене локације. Савремене технологије омогућавају коришћење префабрикованих компоненти које су енергетски већ напредније, јер могу садржати у себи интегрисане технологије попут фотоћелија или соларних колектора, при чему њихова производња у фабричким условима подлеже прецизнијој контроли квалитета. Посебан енергетски квалитет префабрикованих објеката је тај што се могу пројектовати тако да буду максимално осунчани и проветрени. Један од значајнијих пројеката социјалног становања, који илуструје идеју префабрикације и модуларности, јесте стамбени комплекс Хабитат 67 (Habitat 67) који је пројектовао Моше Сафди (Moshe Safdie) 1967. год. за Eкспo 6. (Сл. 6) Овај пројекат и данас представља фасцинантну реализацију концепта префабрикације и добар пример тематски сродним пројектима.

ТрансформабилностСмањење просечног циклуса коришћења објеката, увођење низа нових функција и мењање намена простора утичу на пораст захтева за новим технологијама које би омогућиле креирање адаптибилнијег и флексибилнијег физичког окружења, и архитектонских решења отворених за потенцијалне будуће трансформације. Мас (Maas) указује да градови морају да повећавају своје капацитете за промене, како би поднели будуће захтеве: „Да ли су то градови у којима доминирају привременост, трансформабилност, флексибилност, адаптибилност, а не вечност и монументалност?” (Maas, 2007).Постојећи грађевински фонд углавном искључује могућност трансформације, јер су у прошлости пројектанти и градитељи сматрали да су зграде које граде перманентног карактера, без визије променљиве и привремене будућности. Дурмишевић истиче да, уколико у савремену праксу грађења и пројектовања не уђу флексибилност и трансформабилност као значајни покретачи поновног коришћења и рециклирања, диспропорција између деградације окружења и одрживог развоја постаће непремостива (Durmisevic, 2006: 51). Како указује ауторка, зграде морају да одговоре на специфичне и тренутне потребе корисника, а не да их третирају униформно. Уколико настањени објекти нису у могућности да испуне потребе корисника, повећава се опасност од стварања напуштених и девастираних простора, што је типичан проблем многих насеља социјалног становања.Есенцијални део концепта трансформације је могућност растављања целине на делове, што пружа могућности динамичних трансформација базираних на растављању, а не на рушењу и демолирању. Растављање објекта на компоненте у себи садржи и потенцијал рециклаже, тј. поновног коришћења, чиме се подржава еколошка, економска и социјална одрживост. Другим речима, зграде ће бити одрживије уколико су трансформације базиране на њиховом растављању уместо на рушењу. Према Хабрејкену (Habraken), објекат се трансформише на три начина:

•елиминацијом елемената;•додавањем елемената;•померањем елемената (Durmisevic, 2006: 84).

Током 60-их година појавило се неколико архитектонских група широм света – метаболисти у Јапану, Архиграм у Великој Британији, ЕАТ у САД-у и др., које су покушавале да промене конвенционалне погледе на архитектуру, користећи адаптибилност и трансформабилност као покретачку силу за своје експерименталне идеје. Курокавина (Kurokawa) Накагин стамбена кула (Nakagin Capsule Tower) из 1972. год., представља материјализацију идеје јапанских метаболиста о структури као отвореном систему, који се неће променити измештањем, или заменом компонената. (Сл. 7)

Сл. 7.

Накагин кула, 1972. (аутор: К. Курокава)Fig. 7.

Nakagin Capsule Tower, 1972. (author: К. Kurokawa)

52


Флексибилност Флексибилно становање је могуће дефинисати као становање које је у фази пројектовања креирано за могућност избора, у смислу социјалног коришћења и конструкције, или које је креирано за мењање током животног века (Schneider&Till, 2005). Шнајдер (Schneider) и Тил (Till) указују да је ово од посебног значаја за социјално становање, где могућност мењања употребе или просторне конфигурације пружа известан ниво избора, како станарима тако и власнику, тј. јавном сектору, а који иначе у овој категорији становања не постоји (Schneider&Till, 2005: 164).Флексибилност се односи на функционални ниво, тј. на одговарајућу социјалну намену, и физички ниво, који обухвата конструктивни систем, испуну и омотач. У основи овог приступа пројектовању и грађењу јесте идеја да технички флексибилан систем обезбеђује и социјално флексибилан резултат. У техничком смислу, флексибилност захтева раздвајање елемената који су фиксни од оних који су подложни променама и варијацијама. Поред система „отвореног грађења” који подразумева потпуно раздвајање „потпорног” дела зграде (support level) од нивоа испуне (infill level), висок

Овај стамбени концепт примењен је и у неким савременим пројектима, попут Ти-триз (T-trees) социјалног становања12, где је структура заснована на концепту стабла и садржи централно језгро са степеништима и лифтом на које су нанизани модули. На захтев станара, могуће је правити разне варијанте са модуларним јединицама, у смислу њиховог спајања, замене, додавања, и сл. Модули су направљени од рециклираног материјала и подржавају различите принципе одрживости. (Сл. 8)

Сл. 8.

Пројекат социјалног становања Ти-триз, 2009. (аутори: А. Азијев (А. Azhiyev) и И. Кудријавцев (I. Kudryavtsev))Fig. 8.

T-trees social housing project, 2009. (authors: А. azhiyev & I. Kudryavtsev)

12 Пројекат T -trees је један од финалиста међународног архитектонског конкурса ReBurbia из 2009. године, посвећеног идеји ревитализације предграђа.

53


степен флексибилности у пројектовању, грађењу и коришћењу омогућавају и савремени, унапређени системи модуларног грађења. Слобода у употреби модуларно дефинисаних простора заснована је примарно на потенцијалној функционалној неутралности и поливалентности модула, које су праћене могућностима њиховог међусобног комбиновања, варирања и трансформације. (Сл. 9)Критеријум флексибилности нарочито је важан са аспекта социјалне одрживости. Ривс истиче да у социјалном становању станари немају могућност једноставне мобилности, тј. замене стана у тренутку када се десе промене у структури њихове породице или неким другим друштвеним околностима. Због тога он посебно наглашава да физичке структуре треба пројектовати тако да буду одрживе у односу на животно доба, како би могле да се користе током целог животног века, без потребе за пресељењем станара (Reeves, 2005: 218). Овај критеријум је неизоставан и у контексту све израженије потребе за социо-економском диверсификацијом становања, примарно кроз мешање социјалних и станова у приватном власништву, а потом и различитих социјалних категорија корисника и структура домаћинстава. Такође, креирање неутралних стамбених просторија, погодних за различите облике коришћења, у складу је и са идејом о социјалном становању као оквиру за интеграцију различитих културних образаца и начина живота (UNECE, 2006: 86). Важан аспект социјалне одрживости начела флексибилности садржан је и у његовом потенцијалу да подржи партиципацију станара у процесу пројектовања и непосредне функционалне организације стамбеног простора.

Сл. 9. Флексибилна употреба модула

у пројекту социјалног становања Ти-триз

Fig. 9. Flexible use of modules in T-trees

social housing project

54


У социјалном становању промоција разноврсности усмерена је ка сузбијању проблема социопросторне сегрегације, проузроковане концентрацијом сиромаштва у хомогеним, физички изолованим стамбеним целинама. Сматра се да су овим проблемима у великој мери допринели и бројни фактори у домену креирања простора, као што су униформност архитектуре, монотоност и одсуство експресивности, што се објашњава чињеницом да простори без значења и идентитета онемогућавају људима да се са њима поистовете. Као реакција на ову праксу, савремене тенденције у пројектовању социјалног становања засноване су на визији разноврсног, интерактивног и поливалентног стамбеног окружења, које подстиче интеграцију и заједништво, а истовремено поштује индивидуалност, приватност и различитост. Карактеристика неутралности и могућност међусобног комбиновања модула чини модуларне структуре отвореним за креирање варијација и поигравање на нивоу појединачних стамбених јединица, а тиме и производњу јединствених архитектонских склопова. Разноврсност модуларних стамбених структура може се остварити у домену функције, кроз обезбеђивање мешовитости намене објекта и развијене типологије стамбених јединица, као и у домену визуелног архитектонског израза, кроз обликовање или обраду фасада. (Сл. 10)

Флексибилност је кључна за одрживост социјалног становања и са аспекта економске одрживости, с обзиром на то да доприноси укупној дуготрајности физичких структура, смањујући потребу за њиховом обновом и реконструкцијом, што је посебно важно у јавном сектору. У том смислу, она остварује и посебан еколошки допринос, будући да у великој мери редукује потрошњу ресурса и производњу отпада. Од специфичног еколошког значаја је да физичке структуре буду креиране са флексибилношћу за непосредну или накнадну примену нових енергетски ефикасних система као и за очекиване будуће ефекте климатских промена.

РазноврсностУ контексту нове употребе модуларизације, као средства масовног задовољења индивидуалних потреба, идеја префабрикованог модуларног становања еволуирала је у иновативан концепт грађења, са критичким односом према ранијој пракси масовне, униформне стамбене продукције. Модуларно становање данас има потенцијал да испуни комплексне захтеве одрживог урбаног развоја, а један од њих је подстицање социјалне, економске и културне разноврсности на нивоу суседства, која је према Емили Тејлен (Еmily Talen) у великој мери условљена просторно-физичким обрасцима (Talen, 2008).

Сл. 11. Социјално становање у Кабујау, 2011. (аутори: Буенсалидо+Архитектс (Buensalido+Architects))Fig. 11. Social housing in Cabuyao, 2011. (authors: Buensalido+architects)

Сл. 10. Студентски дом у Утрехту, 2003. (аутори: Де фејф архитектс (De Vijf Architects))Fig. 10. Student housing in Utrecht, 2003. (authors: De Vijf architects)

55


Такође, овај систем пројектовања и грађења охрабрује потенцијалну партиципацију станара у стварању јединственог просторног и визуелног идентитета њиховог стана, што може ојачати и њихов осећај припадности стамбеном окружењу. (Сл. 11) Разноврсност се примарно везује за социјалну одрживост, с обзиром на то да подржава социјалну кохезију, заједништво, једнакост и друге социјалне вредности које одрживи развој промовише. Будући да подразумева пожељније и атрактивније обрасце становања, и то не само сиромашним већ и имућнијим друштвеним слојевима, разноврсност може у многоме допринети њиховој економској одрживости.

ДИНАМИЧНА И СТАТИЧНА МОДУЛАРНОСТКарактеристике модуларних система приказане у претходном поглављу – префабрикација, трансформабилност, флексибилност и разноврсност, илуструју потенцијалну одрживост принципа модуларности у пројектовању и грађењу социјалног становања. Заједничко им је то што у складу са начелом адаптибилности у себи садрже потенцијал динамичности, односно извесне физичке покретљивости. У том смислу, на основу односа према датим критеријумима, модуларне стамбене склопове могуће је начелно класификовати на динамичне и статичне. Другим речима, систем ће бити динамичнији, а тиме адаптибилнији и одрживији, уколико тежи свеобухватнијем задовољењу наведених критеријума. Префабрикацију, трансформабилност, флексибилност и разноврсност могуће је даље анализирати кроз одговарајуће просторно-физичке подкритеријуме. Код критеријума префабрикације, они дефинишу различите нивое префабрикованости, тј. могућности off-site реализације објекта, па она може бити потпуна или делимична. Трансформабилност посматрамо кроз потенцијале додавања, одузимања и измештања делова као и кроз потенцијал мобилности саме структуре. Флексибилност подразумева флексибилност функције, тј. начина коришћења простора, и физичку флексибилност која се односи на конструкцију, испуну и омотач. Критеријум разноврсности обухвата аспект функције који се односи на намену објекта и типологију стамбених јединица, као и разноврсност остварену на плану визуелног карактера простора. Посебан критеријум одрживости који се може уврстити у ову класификацију јесте могућност партиципације корисника у просторно-физичкој артикулацији стана и стамбеног склопа. (Шема 1)

Шема 1.Модел „одрживе модуларности”Scheme 1. Model of “sustainable modularity“

56


Као што је већ истакнуто, у циљу постизања веће динамичности, која подразумева и већу адаптибилност и одрживост, модуларни систем треба да тежи целовитом задовољењу ових критеријума. Ипак, њихов појединачни утицај на степен динамичности, односно статичности, неке структуре, може бити различит, што значи да ће се између ове две крајности формирати читав дијапазон комбинација мањег или већег динамичног или статичног потенцијала. (Шема 2) Специфичан критеријум овде представља префабрикација, будући да он има и кључну улогу у промоцији одрживе модуларности. Како би се она могла реализовати, неопходно је укључивање других чинилаца, а све у циљу подршке савременим друштвеним напорима у прилагођавању стамбене индустријализације инди-видуалним потребама корисника.Као илустрација релативне динамичности, односно статичности, модуларних система, али и могућности њихове

Шема 2.

Модел „статичне” и „динамичне” модуларностиScheme 2.Model of “static“ and “dynamic“ modularity

„динамичнa”модуларност

„статичнa” модуларност

примене у зависности од специфичног локалног контекста, у раду су дата три примера новијих, у стручној литератури афирмисаних, реализација социјалног становања. У том смислу, треба напоменути да је подела одабраних примера (на динамичне, статичне и статично-динамичне) заснована више на њиховом начелном испуњавању предложених критеријума и ставу аутора, а не на детаљној анализи и класификацији, што би могло да буде предмет неког будућег истраживања ове проблематике. 1. Динамична модуларност у извесној мери остварена је у пројекту Рејнз корт (АХММ), као резултат примене потпуно префабрикованих модуларних стамбених јединица, лаке префабриковане градње која омогућава флексибилност и трансформабилност читаве структуре, функционалне и визуелне разноврсности, као и делимичног укључивања корисника у процес пројектовања, кроз дефинисање визу-елног идентитета индивидуалних станова. (Сл. 12. и Сл. 13)

Сл. 12. и Сл. 13.

Рејнз корт, Лондон, 2003. (аутори: АХММ) – улични и дворишни изглед Fig.12. and Fig.13. Raines Court, London, 2003. (authors: aHMM) - street and courtyard elevation

57


2. Статична модуларност је карактеристична за пројекат Блока социјалног становања у Изоли (Офис архитектс) (Social Housing Block – Ofis Architects), будући да је заснована више на визуелном плану зграде (кроз модуларни третман фасадних елемената – балкона), а мање на њеној физичкој структури. Модуларност је у овом стамбеном решењу секундарна, тј. само спољашња, и не омогућава битније трансформације објекта, иако је у његовој унутрашњој организацији остварена значајна флексибилност. (Сл. 14)3. Пројекат Кинта Монрој (Елементал) (Quinta Monroy – Еlemental) би се могао сврстати у примере статично-динамичне модуларности, због своје специфичне физичке структуре, која је са једне стране геометријски и функционално модуларна, али структурално статична (грађена традиционалном on site методом), док је у обликовном смислу динамична, тј. делимично трансформабилна, јер има потенцијал додавања, односно просторног раста. Динамичност овог решења подржана је могућношћу партиципације корисника у пројектовању и грађењу екстензије сопствене стамбене јединице, а тиме и креирању разноврсног визуелног идентитета стамбеног окружења. (Сл. 15 и Сл. 16)

Сл. 15. и Сл. 16. Кинта Монрој, Икике, 2004. (аутори: Елементал) – основни и проширени моделFig.15. and Fig.16.Quinta Monroy, Iquique, 2004. (authors: Elemental) - basic and extended model

Сл.14. Блок социјалног становања, Изола, 2006. (аутори: Офис архитектс)Fig.14. Social Housing Block, Izola, 2006. (authors: ofis architects)

58


ЗакључакГрађење неадаптибилних и енергетски неефикасних објеката социјалног становања, минималних просторних стандарда и неатрактивне архитектуре, неодрживо је, како за кориснике тако и за социјални стамбени сектор, због додатних трошкова, доприноса стигматизацији и маргинализацији сиромашних и негативних утицаја на животну средину. Поред обнове постојећих физичких структура, велики задатак будућој пракси социјалног становања је осмишљавање одрживих стамбених решења, која би у физичком смислу била довољно адаптибилна да поднесу комплексне и непредвидиве промене у природном и створеном окружењу, а да истовремено одговоре на специфичне и променљиве потребе корисника. У том контексту, у овом раду изнета је претпоставка о модуларним системима пројектовања и грађења као одрживом и климатски свесном приступу решавању стамбених потреба социјално угроженог становништва. Као аргументација овог полазишта, издвојена су, анализирана и одабраним примерима илустрована четири аспекта модуларности која у себи садрже капацитет адаптације – префабрикација, трансформабилност, флексибилност и разноврсност, а на основу облика и степена задовољења ових критеријума, модуларни системи подељени су на динамичне и статичне. Став аутора је да динамични системи, засновани на новим методама лаке префабриковане градње, имају велики одрживи потенцијал и да заслужују већу пажњу стручне јавности те ширу и интензивнију практичну употребу. Увођење ових система у стамбену праксу земаља у развоју представља потенцијални облик ефикасног решавања потреба за социјалним становима у будућности, посебно када се узме у обзир њихова афирмација и успех у развијеним срединама, нарочито у Јапану, САД-у и Скандинавији. Предности префабрикованих модуларних, у односу на конвенционалне обрасце социјалног становања, огледају се у: брзини, ефикасности и контролисаном квалитету градње, прилагодљивости разноврсним потребама корисника, могућностима трансформације, растављања и рециклаже, варијабилности, физичкој покретљивости, и др. Иако се у литератури најчешће истиче њихов допринос ублажавању климатских промена, неопходно је размотрити и потенцијале примене ових структура и са аспекта прилагођавања њиховим последицама. Поред незаменљиве улоге у изградњи привременог становања, као одговора на екстремне утицаје климатских промена, префабриковани модуларни системи, због свог изузетног капацитета физичке адаптације, представљају и могућу опцију за изградњу трајних, климатски отпорнијих стамбених решења.Основну препреку за имплементацију ових система у праксу социјалног становања економски неразвијених земаља још увек представљају високи иницијални трошкови индустријализоване стамбене градње. Ипак, посматрано у дугорочној перспективи одрживости, ови трошкови се сматрају занемарљивим у поређењу са значајним уштедама у масовној будућој продукцији и експлоатацији објеката, као и са бројним еколошким добитима (видети нпр. Rogan et al, 2000). Један од проблема са којимa се овај начин грађења такође суочава су критике на рачун привремености и нехуманости, које су често засноване на непознавању његових савремених технолошких могућности, као и на различитим културолошким предрасудама. У том смислу, неопходно је да се упоредо са развојем иновативних пројектантских и градитељских стамбених решења, на одговарајући начин промовишу и њихови социјални, економски и еколошки квалитети, како би се учинили прихватљивим за будуће кориснике, и то не као финансијски приступачна склоништа, већ као атрактивна и пожељна места достојна савременог начина живљења.

59


ЛитератураBaker, S. (2006): Sustainable Development, london, Taylor&FrancisBeisi, Ј. (1995): Adaptable Housing or Adaptable People?, Аrchi-

tecture et Comportement /Architecture and Behaviour 11, pt. 2, pp. 139–162.

Brewis, D. (2003): Links between indigenous knowledge, low income housing and modular building systems: a case study of sustainable wall building materials and technologies, CSIR, pр. 14-23.

CaSH (2010): Energy efficiency for social housing - Baseline study, http://urbact.eu/fileadmin/Projects/CaSH/documents_media/cash_brochure_Baseline_Study_web-1.pdf, рristupljeno 20. 03. 2011.

Daly, H.E. (1996): Beyond Growth : The Economics of Sustainable Development, Boston, Beacon Press

Durmisevic, Е. (2006): Transformable Building Structures. Design for dissasembly as a way to introduce sustainable engenieering to building design & construction, Delft, Cedris M&CC

Ferster, V. (2010): Pouke osamdesetogodišnje uspešne priče, u Damjanović, D., Ž. Gligorijević (ur.): Socijalno stanovanje. Prikaz stambenih politika Srbije i odabranih zemalja Evrope, Beograd, PALGO centar, str. 99-113.

Heikkinen, T. et. al. (2008): Design Research and Housing, u T. Kei-nonen (ed.) Design connections – knowledge, value and invol-ment through design, Helsinki, University of Art and Design Hel-sinki, pp. 64-78.

Herbers, J. (2004): Prefab Modern, New York, Harper Design Inter-national

IoM (Institute of Medicine) (2011): Climate Change, the Indoor Environment, and Health, Washington, DC, The National Acade-mies Press. http://tinyurl.com/4xn4rhj, рristupljeno 10. 11. 2011.

IPCC (2007a): Climate change 2007: Impacts, Adaptation and Vul-nerability, Contribution of Working Group II to the Fourth as-sessment Report (aR4)

IPCC (2007b): Climate change 2007: Mitigation of Climate Change, Contribution of Working Group III to the Fourth assessment Re-port (aR4)

Karlik-Neale, M. (2008): Future of social housing in the context of climate change and rising energy prices, Proceedings from SB 10 Wellington - Innovation and Transformation, May 2010, Wel-lington, New Zealand

Maas, W. (2007): Five Minutes City, Architecture and (Im)mobility Forum & Workshop Rotterdam, Rotterdam, Ram Distribution

Miller, T.D. & P. Elgård, (1998): Defining Modules, Modularity and Modularization. Evolution of the Concept in a Historical Perspec-tive. Design for Integration in Manufacturing, Proceedings of the 13th IPS Research Seminar, Fuglsoe

Reeves, P. (2005): An introduction to social housing, oxford, ElsevierRogan, a.l. et al. (2000): Better Value in Steel – Value and Benefits

Assessment of Modular Construction, Berkshire, The Steel Con-struction Institute

Russell, P. & S. Moffatt, (2001): Assessing Buildings for Adaptabili-ty, IEa annex 31 Energy-Related Environmental Impact of Buildings.

Pitt, M. (2007): Linking Social Housing and Energy Efficiency, CRPN Research Report, Toronto, Social Houses Services Corporation

Pucar, M. (2006): Bioklimatska arhitektura - zastakljeni prostori i pasivni solarni sistemi, Beograd, Institut za arhitekturu i urban-izam Srbije

Schneider, T. & J. Till, (2005): Flexible housing: opportunities and limits, Arq 9/2, pp. 157-166.

Senaratne, S. E. (2010): Lean Prefabrication: A Sustainable Ap-proach, 18th CIB World Building Congress, Salford, United King-dom, CIB, pp. 33-44.

Talen, E. (2008): Design for Diversity. Exploring Socially Mixed Neighborhoods, oxford, Elsevier

UNECE (2006): Guidelines on Social Housing. Principles and Exam-ples, New York and Geneva, United Nations http://www.unece.org/hlm/prgm/hmm/social%20housing/ECE_HBP_137%20So-cial%20Housing%20final.pdf, рristupljeno 10. 7. 2010.

Zakon o socijalnom stanovanju (2009), Službeni glasnik RS, br. 72/2009

Quale, J. (2006): Ecological, modular and affordable housing, u G. B. Brebbia (ed.): Eco-Architecture Harmonisation between archi-tecture and nature, Southampton, WIT Press, pp. 53-62

Walker B. & D. Salt (2006): Resilience thinking: sustaining ecosys-tems and people in a changing world, Washington DC, Island Press

Whitehead, C. & K. Scanlon, (eds.) (2007): Social housing in Eu-rope, london, LSE

Извори илустрација:Сл. 1 – Коришћено са: http://www.projetoblog.com.br/2011/fabri-cacao-industrial-no-movimento-moderno/Сл. 2 – Коришћено са: http://garyob.files.wordpress.com/ 2010/02/800px-line3174_-_shipping_containers_at_the_terminal_at_port_elizabeth_new_jersey_-_noaa.jpgСл. 3 – Коришћено са: http://amazingdata.com/mediadata6/Im-age/amazing_fun_featured_2114204260104237032S600x600Q85_2009072321460110687.jpg Сл. 4 – Коришћено са: http://www.cartwrightpickard.com/up-loads/projects/default_murray-grove1.jpg Сл. 5 – Коришћено са: http://en.wikipedia.org/wiki/File:Stoke_newington_raines_court_1.jpg Сл. 6 – Коришћено са: http://www.flickr.com/photos/rezen-di/152860690/Сл. 7 – Коришћено са: http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/f7/Nakagin_Capsule_Tower_2007-02-26.jpgСл. 8, 9 – Коришћено са: http://www.re-burbia.com/2009/08/05/t-trees-social-housing/ Сл. 10 – Коришћено са: http://www.flickr.com/photos/thom_mck-enzie/3255247255/in/photostream/lightbox/Сл. 11 - Коришћено са: http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?p=78490084 Сл. 12, 13 - Коришћено са: http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/ad.116/pdf Сл. 14 – Коришћено са: http://www.archdaily.com/3245/izola-so-cial-housing-ofis-arhitekti/ Сл. 15, 16 – Коришћено са: http://www.archdaily.com/10775/quinta-monroy-elemental/ Шеме 1, 2 – Цртежи аутора

60

* др Владимир Михајлов, д.и.а., Архитектонски факултет Универзитета у Београду, e-mail: [email protected]

Овај рад реализован је у оквиру пројекта Истраживање утицаја климатских промена на животну средину праћење утицаја, адаптација и ублажавање (43007), који финансира Mинистарство за просвету и науку Републике Србије, у оквиру програма интегрисаних интердисциплинарних истраживања за период 2011 - 2014. године.

Апстракт Због све израженијих просторних трансформација у урбаним срединама, у скорије време дешавају се и све израженије промене климатских режима. У овом тексту анализира се свеобухватни одраз ових промена, а један од главних узрока види се првенствено у друштвеној трансформацији, односно у све већој употреби информационих мрежа у свакодневном животу становника градова. Корисници се, у никад већој мери, крећу и путују у физичком простору (комјутинг, релације посао - кућа, туристичка путовања), док се заправо у виртуелном простору везују за фиксне тачке (свако се у сваком тренутку може лоцирати употребом електронске поште или друштвене мреже). Неочекивано, узрок проблема је сада чињеница да се физички све више крећемо у простору, док остајемо на једном месту кроз своје виртуелне, електронске конекције. Са структуралног становишта, улога градова у креирању климатских промена зависи од повезаности просторних мрежа и размештаја активности. Као последица, покретачи адаптације и смањивања утицаја климатских промена биће они делови градова који су на чворовима информационих мрежа и који су извор напретка подручја, док учестале кризе у глобалном окружењу (економске, климатске, социјалне) указују на потребе развоја мултифункционалних окружења и већег уважавања природних чинилаца. Зато се као одлучујући фактор за адаптацију урбане структуре на климатске промене види интеграција урбаног и просторног планирања, урбаног дизајна и архитектуре, под кровом јавне интервенције државе. Кључне речи: информационе мреже, урбана структура, климатске промене, јавна интервенција

BETWEEN INFORMATION SySTEMS AND PHySICAL STRUCTURE OF THE CITy: NEW CAUSES OF CLIMATE

CHANGESAbstract

Because of the frequent and significant spatial transformations, an increasing climate change regime in urban areas occurs. In

this paper a comprehensive reflection on these changes is analysed, concerning one of the major causes – the social

transformation and the growing use of information, networks and technology, used by city dwellers in everyday life. advanced

communications and the Internet provide urban concentration and decentralization, creating new spatial and geographic

network, with a new allocation of space, for manufacturing and services. The consequence may be recognized in increasing

individualization and social habits of city dwellers, as well as in modified way of households use, changing neighbourhoods and

public spaces, transport systems, as the final outcome is the climate change. In this paper, the interdependence between information networks is emphasised – between virtual and

physical environment, as well as changes in the way of life of the city, which ultimately lead to a new trigger for climate change.

Users have never been more mobile in the physical space (commuting and tourist travel), while in the virtual space they

are associated with the fixed points – everybody can be located, by using email or social network. Unexpectedly, the cause of the

problem which is considered in this paper, is inceased mobility in the real space, while city dwellers remain in one place, by using

their virtual electronic connections. Thus, the role of city dwellers in creating climate change depends upon their spatial

distribution and relationship towards informations and network activity. as a result, the drivers in city development are

recoznized on network nodes. Current crises in the global environment (economic, climate and social) indicate the need to

develop multi-functional environment and a greater appreciation of natural factors. Therefore, as a decisive factor for

the adaptation of urban structure on climate change is the integration of urban and spatial planning, urban design and

architecture, through the public intervention of the state.Keywords: information networks, urban structure, climate

change, public intervention

ИЗМЕЂУ ИНФОРМАЦИОНИХ МРЕЖА И ФИЗИЧКЕ СТРУКТУРЕ ГРАДА:

НОвИ УЗРОЦИ КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНАвладимир Михајлов*

рад примљен: новембар 2011, рад прихваћен: децембар 2011.

UDK: 551.583:71/.72]:004.738, ID BRoJ: 189383948Прегледни рад, DoI: 10.5937/arhurb1133060MН АУЧНИ РАДОВИ

61

Владимир Михајлов /АУ33/2011/ страна 60-65 / Између информационих мрежа и физичке структуре града: нови узроци климатских промена

61

Повод за разматрање проблема, претпоставке и ограничења у истраживању

Због све учесталијих проблема изазваних климатским променама, у скорије време дешавају се структурне промене и трансформације у градовима. У овом тексту полазимо од претпоставке да су те трансформације условљене променама у животној средини (и обрнуто), док је првенствено друштвена трансформација узрок свега наведеног. Градски простор, дакле, јесте одраз друштвених група, а простор града је арена у којој се те друштвене групе суочавају и где се дешавају просторне промене (према критичкој теорији – види Harvey, 2009). Стога, новонастали друштвени процеси могу да буду узроци промењених климатских услова па се јавља потреба за преиспитивањем мултинационалног, регионалног и мултисекторског деловања, односно умрежавања које карактерише модерно доба.Који су заправо кључни тренуци за трансформацију просторних образаца и урбаних процеса, повезани са поменутим друштвеним и климатским променама? То је, пре свега, тренутак аутоматизације пољопривредне производње и интегрисања индустријске производње широм планете, под утицајем глобалне економије.1

Резулат овога јесте све већа концентрација људи у урбаним насеобинама, у којима ће, према проценама, живети око 75% популације до половине 21. века.2

Становништво је већ у метрополама интегрисано око полицентричних структура (метрополитенских области). Управо напредне комуникације и интернет омогућавају урбане концентрације и децентрализације, стварајући нове просторне и географске мреже са новим распоредом површина за пољопривредну производњу и услуге (радикална географија – према Harvey, 2009). Узрок поменутог је све већа индивидуализација рада, односа и друштвених навика, а последице се виде у употреби и облицима домаћинстава, суседстава и јавног простора, система превоза, што за крајњи исход има промене у климатском режиму. Високо децентрализован облик производње простора, рада и управљања последица је појаве информационих мрежа, због чега се враћају карактеристичне поделе животног и радног простора из периода ране индустријске ере. Због овога се у развијеним западним земљама трансформишу производни простори у просторе информационе производње и трећег сектора3, а производња се сели у земље у развоју на Далеком истоку и југу азијског континента, што представља нови извор загађења и окидаче за климатске промене (Сл. 1. и 2).

Сл. 1. Дистрибуција корисника у друштвеним мрежама

на глобалном нивоy, 2010. године; Аутор: Пол

Батлер (Paul Butler)Fig. 1.

A global social network of friends as of 2010, by

Paul Butler

1 a. Scott, (2001): Global City Regions: Trends, Theory, Policy, New York, Oxford University Press

2 R. Streen, M. Freire, (2001): The Chalenges of Urban Government: Policies and Practices, Washington DC, The World Bank Initiative

3 J. Wheler, Y. aryann, (2000): Cities in the Communication Age: The Fracturing of Geographies, london, Rotlege

62


Због свега поменутог, у граду је учестала реорганизација према транстериторијалним мрежама, при чему се јавља сегрегација урбаног простора (Castells, 2006). Што је већа вредност урбаног простора, то је он више повезан са мрежом и зависан од разних видова енергије, чија се прекомерна потрошња огледа у климатским променама (нпр., учестали урагани у Новој Енглеској и у метрополитенском подручју Њујорка). С обзиром да процес производње простора у глобализованом свету данас искључује политичке институције и јавну интервенцију због потребе брзог реаговања капитала у оштрој тржишној утакмици4, мало тога се до сада чинило да се узроци појаве климатских промена, који потичу од фактора умрежавања и урбанизације, сведу на минимум. До сада су сви нивои јавног управљања, изузев локалног, показали изузетне слабости у контроли утицаја, уколико раде засебно5. Због тога се у вези са климатским променама указала потреба за сарадњом на регионалном нивоу, у чему информационе мреже могу да буду од велике користи.

Релације између просторне трансформације града и климатских промена – значења, узроци и последице појаве информационих мрежа

Да бисмо са претпоставки и ограничења у урбаним трендовима прешли на дефинисање новог (теоретског) модела, на основу којег функционише урбана структура, потребно је да истакнемо кључне релације између друштвених, урбано-енвајронменталних и климатских промена. Ове промене препознају се у варирању интензитета врста активности и друштвених окупљања, у зависности од климатских услова (миграције становништва, промена социјалне слике, у прилагођавању условима за заштиту околине, условима за одвођење и складиштење енергије, и у реализацији активности у зависности од тога које је доба године – нпр. поплаве или појаве залеђених водених површина). Ту су присутне и последице по економију града, као што су промене нивоа квалитета и интензитета активности (промене у ценама закупа, производа и услуга у зависности од метеоролошких прилика, сезоне итд.).Такође, детектујемо и како климатске промене утичу на кориснике простора, нпр., промене у просторној и временској сегрегацији актера (појава двократног радног времена, следствено томе и промене у саобраћају, дневним миграцијама посао –

4 Н. Лазаревић Бајец: Предавања на курсу Историја и теорија урбанизма, 4. октобра 2011. године

5 M. Castells, J. Borja, (2000): Local and Global: The Management of the Cities in the Information Age

Сл. 2. Дистрибуција климатских промена на глобалном нивоу 2010. године; Аутор: Ричард Бизгроу (Richard Bisgrove)Fig. 2. Climate Change World Map by Richard Bisgrove, University of Reading

63


становање) и прилагођавање интереса актера новонасталим околностима због климатских промена (нове организације грађана – клубови, трећи сектор, јавна предузећа итд.). Све поменуто утиче на корекције циљева, на везе, конфликте, интеракције, процедуре у одлучивању и планирању града, на прерасподеле надлежности у контроли простора и прерасподеле активности у светлу климатских промена.Међутим, може се закључити да су, са друштвеног становишта актера и корисника, климатске промене као реакција позициониране између глобалних и локалних односа у граду. Зато се управо аранжманима у економији и у институцијама може одговорити на ефекте климатских промена, било смањењем утицаја, било адаптацијом урбане структуре (Stern, 2008, Gidens, 2010). Посао, навике потрошача, приватни живот и друштвени ангажман појединца локалног су карактера. Мреже градова као системi комуникације, требало би да представљају везу између локалног и глобалног, а управо са регионалне инстанце очекују се најефикасније реакције на проблеме климатских промена. Ту се и долази до проблема, јер две супротне логике блокирају разумевање, са једне стране захтева у локалној заједници, а са друге стране, захтева за хитном реакцијом на климатске промене на глобалном нивоу. Према Кастелсу (Castells), од кључног значаја је чињеница да ефикасно друштво постоји између појединца и група, између локалног и глобалног, само уколико између њих успешно посредују институције (Castells, 2008). Зато је, према Гиденсу (Gidens), кроз институције потребно реаговати на климатске промене смањивањем емисије гасова и контролом потрошње на регионалном плану (Gidens, 2010). Са структуралног становишта, улога градова у адаптацији на климатске промене зависи од повезаности просторних мрежа, размештаја активности и способности да у процесу глобалног надметања, у тржишној утакмици, укључе своје људске ресурсе (Sassen, 1999). Покретачи у решавању климатских промена биће они делови градова на чворовима мрежа, који су извор напретка околног подручја. Зато судбина града зависи од потчињавања урбаних функција форми и динамици места и комуникација. Коначно, са становишта урбаног искуства, налазимо се у добу у ком су све присутнија електронска средства комуникације (према Castells, 2008). То смањује потребе за путовањима и саобраћајем, а повећава слободно време појединца које он може искористити да модификује начин живљења (да се окрене примарним гранама привреде, као што је пољопривреда, здравом животу, гајењу животиња и биљака, далеко од центра и градске вреве).

Даље, како смо већ изнели, у теорији урбанизма, у контексту умрежавања и решавања проблема климатских промена, јављају се питања друштвене интеграције и питања у вези са формирањем заједничког сета циљева и вредности, на исти начин као што су се та питања јављала приликом прилагођавања актера животу у граду током индустријске ере. Постоји, међутим, један потпуно нов аспект проблема – у добу индустријализације постојала је тежња за обједињавањем и унификацијом начина живота у граду, а данас постоји тежња ка разноликости образаца, будући да су особености различитих поднебља у погледу ресурса, културних образаца и начина живљења изражене (Данска - ветрењаче, Бразил – хидроцентрале) (видети Gidens, 2010). Доминантне вредности друштва више не постоје, већ средства информисања креирају поруке о пожељном начину живота, што наводи на закључак да су средства информисања, под претпоставком да су под државном контролом, веома моћно оружје против климатских промена. Дакле, у недостатку одговарајуће културе потрошње и заједничког сета циљева за решавање проблема климатских промена, кључни проблем није у поделама, већ у изналажењу начина за комуникацију вишеструких кодова и циљева (Castells, M. & Borja J., 2000). Ово захтева да се поново активира и дефинише проблем јавне сфере, и то непосредно, премештањем арене супротстављених интереса са институција и ван виртуелних простора, на просторе јавних места, чиме се удаљавамо од комуникативне теорије Јиргена Хабермаса и приближавамо се схватању и перцепцији урбане структуре Кевина Линча (Castells, 2008).Испитујући нове теме теорије урбанизма, у циљу разумевања веза између појаве информационих мрежа и климатских промена, морамо обратити пажњу и на утицај телекомјутинга и интернет комјутинга на климатске промене (обављање посла од куће, преко електронске мреже). Ново радно искуство и нова димензија посла, физичко кретање уз електронску повезаност, нови је облик живота и рада, који мења и режим градског саобраћаја и потрошњу енергије (о потрошњи фосилних горива видети Gidens, 2010). Веза између мрежа и места, према Кастелсу, треба да се посматра као геометријска променљива, а радна места као канцеларије у покрету. Масовни туризам, међународне миграције становништва и динамичан посао уз константно кретање постају начин живота све већег броја становника градова. Неочекивано, узрок проблема је сада чињеница да се физички више крећемо у простору, док остајемо на једном месту кроз своје виртуелне, електронске конекције. 6

6 Kopomaa: The City in Your Pocket: Birth of Mobile Information Society, str. 211.

7 На пример, Зелена опозиција наспрам активности глобализације у Сијетлу, 1999. године

8 Fritjof, C. (1996): The Web of Life, New York, Doubleday

9 Погледати подпројекат Министарства просвете и науке под називом Етика и политике животне средине: институције, технике и норме пред изазовом промена природног окружења, руководилац др Петар Бојанић http://instifdt.bg.ac.rs/43007.html

10 Нова зелена револуција је скупни назив низа мера у пољопривреди и урбаној пољопривреди, који подразумева селективни органски узгој животиња и биљака, као и рационалну употребу ресурса и произведене хране.

64


64

ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА: могући путеви развоја урбанистичког планирања у

информационом мрежном добу у контексту климатских промена

Будући да је на почетку XXI века могуће живети уз помоћ информационих мрежа у урбаном свету без градова, то је уједно и прилика да се актери приклоне новом начину живота у правцу Нове зелене револуције 10. Одлучујући фактор за адаптацију урбане структуре на климатске промене, према Кастелсу, биће интеграција урбаног и просторног планирања, урбаног дизајна и архитектуре. Код планирања у информационом добу, најважнија је повезаност делова градова и градова међусобно (метрополе). Суштина је повезати локалне и глобалне циљеве без сувишних конфликата и супротстављања. Планирање, дакле, треба да функционише на нивоу метрополе у циљу обезбеђивања ефикасног превоза, борећи се против прекомерне потрошње енергије и против простора сегрегације, креирајући зоне домаћинстава која су лако доступна. Планирање треба да трага између отворених простора – природно оивичених подручја унутар градске регије – и да превазиђе функционалну шему зеленог тампон појаса. Нове метрополе подразумевале би површине са обрадивим земљиштем, које су мултифункционалне и превазилазе сегрегације модерног урбанизма, са више подцентара у региону. Оваква разноврсност метрополе била би подржана мултимодалним приступом, односно мешањем коридора

Употреба мрежа утицала је на организацију домаћинства, на обрасце живљења, превоза, куповине, потрошње, образовања, како би се услуге прилагодиле индивидуалним потребама корисника. Посматрањем мрежног друштва у контексту климатских промена, уочава се потреба за екологизацијом простора протока, односно неопходност да се информационе мреже употребљавају за умрежавање локалних друштвених покрета у циљу једновременог деловања на одређеном месту7. На овај начин, постављају се нове норме и циљеви у погледу митигације и адаптације на климатске промене у поступцима неолибералне економије у глобалном свету. Овде су управо покрети за очување животне средине посредници између глобалних питања и локалног нивоа, кроз који актери преиспитују квалитет живота (изборе и начине потрошње). Зато су у циљу редефинисања градова у мрежном добу, управо информатичке мреже најважнији фактор повезивања, односно глобалног и локалног аспекта.8

Последња граница теорије и праксе урбанизма, у поменутом контексту, односила би се на изучавање нових односа између изграђене средине и климатских промена (времена као метеоролошке и астрономске категорије) у информатичком добу. Оваквом одређивању времена, еколошки покрети супротстављају појам „хронолошког, спорог, биолошког времена”, које се подразумева за целу планету, уз читаву мрежу сложених интеракција, укључујући и оне за наше потомке (о међугенерацијској одговорности , видети Bojanić, 2011). 9

11 Borja, M., M. Castells: Local and Global – the Management Cities in the Information Age, op.cit. J. Verwijnen and P. leftovuori, ed. Creative Cities, Helsinki, University of Art ang Design

регионалног и локалног транспорта (аутопутеви и железнице мешају се са трасама локалног превоза, бициклистичким и пешачким стазама). Циљ је да се простор користи тако да се нађе равнотежа између економије региона и квалитета животне средине. Пожељно је да се архитектура и дизајн прилагоде циљевима просторног, регионалног или урбанистичког планирања, да би се створило место које је способно да се адаптира новонасталим условима климатских промена. Усклађивање циљева урбаног и просторног планирања са циљевима архитектуре и урбаног дизајна, у циљу реакције на климатске промене, у домену је урбане политике и стратешких визија промена у метрополи. Ове визије почивају на договореном сету вредности и циљева, подређујући градове пределима и окружењима, а не императивима неолибралне економије и технологије. Урбана интеграција актера путем електронских мрежа, у циљу митигације и адаптације на климатске промене, усмерена је на решавање конфликата интереса локалног окружења и интереса произашлих услед глобализације - богатства, моћи и информација. „Архитектура и урбани дизајн су извори просторно-културолошког значаја у урбаном свету, коме су потребни комуникациони протокол и артефакти поделе и размене”.11

65


65

Литература:Bojanić, P. (2011): Etika i politike životne sredine: institucije, tehnike i norme pred

izazovom promena prirodnog okruženja, Podprojekat Ministarstva nauke http://instifdt.bg.ac.rs/43007.html

Borja, M., M. Castells (2000): Local and Global – the Management Cities in the Information Age, Creative Cities, Helsinki, University of Art ang Design

Gidens, a. (2008): Klimatske promene i politika, Beograd, ClioHarvey, D. (2009): Social Justice and the City, Georgia, University of Georgia

PressKopomaa: The City in Your Pocket: Birth of Mobile Information Societylazarević Bajec, N.: Predavanja na kursu Istorija i teorija urbanizma, šk.

2011/12. godineSassen, S. (1999): Cities : Between Global Actors and Local Conditions, University

of Maryland Scott, a. (2001): Global City Regions: Trends, Theory, Policy, New York, Oxford

University Press Stern, N. (2008): Key Elements of a Global Deal on Climate Change, london,

London School of EconomyStreen, R., M. Freire, (2001): The Chalenges of Urban Government: Policies and

Practices, Washington DC, The World Bank InitiativeFritjof, C. (1996): The Web of Life, New York, DoubledayCastells, M. (2006): Mobile Communication and Society: A Global Perspective,

Cambridge, Ma, MIT PressCastells, M., J. Borja, (2000): Local and Global: The Management of the Cities in

the Information AgeWheler, J., Y. aryann, (2000): Cities in the Communication Age: The Fracturing of

Geographies, london, Rotlege

Планери и архитекте зато проналазе инспирацију у друштвеној теорији, као самосвесни припадници друштва, заједнице и природе. Архитектура и дизајн могу да повежу аспекте мрежних технологијa, културе и природе, стварањем заједничког сета мера за повезивање са природним окружењем. Ово се може постићи само уз помоћ информационих мрежа и иновативне урбане политике.

РАДОВИС ТРУЧНИ

Дому

с Вим

инац

иjум

Сцие

нтиа

рум

УводКада се говори о глобалним

климатским променама, оне се све више виде као последица

човековог понашања у погледу коришћења природних ресурса и режима енергетске потрошње, а

град се представља као просторно-физички континуум у коме се

најјасније приказују обрасци и последице оваквог понашања.

Урбана подручја су најодговорнија за глобално загревање, с обзиром

да 70% емисије гасова стаклене баште потиче из највећих градова2,

а када се узме у обзир проценат изграђености и густина

насељености, градови су у исто време и највећи потрошачи

енергије. Са друге стране, градови су и веома осетљиви на последице климатских промена, попут већег броја топлотних таласа, повећане количине падавина и раста нивоа

мора. Постоје бројне студије, у оквиру општих истраживања

глобалних климатских промена, које се посебно баве градом,

начином на који он доприноси климатским променама и мерама које могу да се предузму. Некa од ових

истраживања су Глобални извештај о људским насељима 2011.

ROLE OF GREEN SPACES IN SPATIAL AND FUNCTIONAL CONCEPTION OF BLOCK 23 IN

BELA CRKVA

AbstractIn this paper we examine the possibilities of improving urban settlement structure by interpolation of passive protection concepts against global climate changes, as a measure of bioclimatic design and town planning. as a kind of passive protection concept described in this paper, the way of applying green areas in urban fabric planning is pointed out. The research applies the method of analyses of subject matter – existing legislation, planning documents, professional literature, the available foreign practice, as well as scanning in situ. The case study shows the concept of planning solution to the block 23 in Bela Crkva, with special emphasis on the role of green areas. It points to the specific position of the block in the urban fabric, where the planned use – housing – is located in proximity to the existing use – industry. Then we analyze the possibility to affirm the existing, spontaneously developed agriculture activity in the block, through some planning guidelines, based on the presentеd comparative examples of urban agriculture in foreign countries.

key words: urban structure, urban block, passive concept, green spaces, urban agriculture

67

УЛОГА ЗЕЛЕНИХ ПОвРШИНА У ПРОСТОРНО-ФУНКЦИОНАЛНОЈ КОНЦЕПЦИЈИ БЛОКА 23 У

БЕЛОЈ ЦРКвИ1

Божидар Манић *, Тијана Црнчевић **, Ана Никовић ***рад примљен: новембар 2011, рад прихваћен: децембар 2011.

АпстрактУ овом раду испитују се могућности унапређења урбане структуре насеља путем интерполације пасивних концепата заштите од глобалних климатских промена, који су једна од мера биоклиматског пројектовања и планирања града. Као врста пасивног концепта заштите која се у раду описује издваја се начин примене зелених површина у планирању урбаног ткива. У истраживању се примењује метод анализе грађе: постојеће законске регулативе, планске документације, стручне литературе, доступних иностраних искустава, као и снимање постојећег стања на терену. Студија случаја приказује концепцију планског решења за блок 23 у Белој Цркви, са посебним освртом на улогу зеленила. Указује се на специфичан положај блока у градском ткиву, где се планирана намена – становање – налази у непосредној близини постојеће намене – индустрије. Затим се анализира могућ ност да се спонтано развијена пољопривредна делатност у оквиру блока, афирмише кроз давање планских смерница, а на основу приказаних примера урбане пољопривреде у иностранству.кључне речи: урбана структура, урбани блок, пасивни концепт, зелене површине, урбана

* мр Божидар Манић, д. и. а., истраживач-сарадник, ИАУС, Београд, e-mail: [email protected]** др Тијана Црнчевић, д. и. п. а., научни сарадник, ИАУС, Београд, e-mail: [email protected]***мр aна Никовић, д. и. а., истраживач-сарадник, ИАУС, Београд, e-mail: [email protected] Овај рад је настао као резултат истраживања у оквиру научних пројеката Просторни, еколошки, енергетски и друштвени аспекти развоја насеља и

климатске промене – међусобни утицаји и Одрживи просторни развој Подунавља у Србији, који су у оквиру програма Технолошки развој финансирани од стране Министарсва просвете и науке Републике Србије у периоду од 2011. до краја 2014. године.

2 Global Report on Human Settlements 2011, Cities and Climate Change, United Nations Urban Settlements Programme (UN Habitat), Earthscan, 2011, london/Washington, http://www.unhabitat.org/downloads/docs/GRHS2011_Full.pdf

UDK: 712.252(497.113) ; 711.435(407.113), ID BRoJ: 189385484Стручни рад, DoI: 10.5937/arhurb1133067MС ТРУЧНИ РАДОВИ

68

Божидар Манић, Т. Црнчевић, А. Никовић, АУ33/2011/страна 67-74/Улога зелених површина у просторно-функционалној концепцији блока 23 у Белој Цркви

дефинисања такозваних пасивних концепата заштите од глобалних климатских промена. Они подразумевају макси-мално коришћење природних потенцијала локације, односно базирани су на познавању контекста планирања и пројек-товања. Сходно томе, у контексту климатских промена посебно је актуелна улога вегетације, односно система зелених површина. Овај систем је значајан елемент климатске инфраструктуре урбаних простора и има велики утицај на осунчаност, пречишћавање атмосферског ваздуха, заштиту од прашине, дима и чађи, затим штити од јонизујућег зрачења, позитивно утиче на људски организам и др. (Анастасијевић, 1995, Колић, 1995). Да би био остварен одговарајући утицај, вегетација треба да буде не само равномерно заступљена већ је, узимајући у обзир квалитет, неопходно и да се формирају разноврсни типови зелених површина у оквиру граница планског подручја. Систем зелених површина града стога данас има посебан значај у адаптацији урбаних средина на климатске промене, док са друге стране остварује и одређени, ограничен допринос у ублажавању истих (Cvejić i dr., 2011). Улога система зелених површина значајна је у погледу умањења температурних екстрема, смањења обима и успоравања отицања атмосферских вода, ерозије тла, управљања поплавама, обезбеђивања простора за рекреацију и др.Планирање система зелених површина у Републици Србији нема потпуну законску подршку. Закон о заштити животне средине (Sl. glasnik RS br. 135/04) успоставља чланом 20 обавезу уважавања јавних зелених површина у смислу да „јавне зелене површине у насељеним местима и пределима обухваћеним просторним и урбанистичким плановима подижу се и одржавају на начин који омогућава очување и унапређивање природних и створених вредности. Ако се због изградње објекта униште јавне зелене површине, оне се морају надокнадити под условима и на начин који одређује јединица локалне самоуправе. Општи услови заштите, начин подизања и одржавања, обнове уништених јавних зелених површина и вођења података о јавним зеленим површинама уређују се посебним законом”. Посебан закон који третира проблематику планирања и уређења зелених површина, односно зелене инфраструктуре, постоји у облику Нацрта, али нема активности које би покренуле процес његовог стављања у процедуру. Поред тога, треба истаћи да Закон о планирању и изградњи (Sl. glasnik RS br. 72/09,81/09, 64/10 i 24/11) нема посебних одредби. У оквиру дела Закона који обухвата урбанистичке планове, подразумева се обавеза уважавања „генералних праваца и коридора за саобраћајну, енергетску, водопривредну, комуналну и другу инфрстаруктуру” (члан 24, параграф 3), док се у оквиру Правила уређења успоставља обавеза „урбанистичких и

Градови и климатске промене у оквиру програмa Уједи њених нација Хабитат,3 студије у оквиру Међуна родног панела за климатске промене4 итд. Осим мера које се односе на конкретну изградњу објеката, све више је присутна тенденција да се пажња усмери и на више урбане нивое, тако да се говори и о ефикасном урбанистичком пројектовању и планирању. У овом раду акценат је на мерама заштите и унапређења урбане структуре које су у области примене система зелених површина5, а повод је израда планске концепције једног урбаног блока у Белој Цркви, малом јужнобанатском граду који према резултатима најскоријег пописа из 2011. год. броји мање од 10 000 становника. У току израде овог плана, на коме су били ангажовани аутори рада, размотрена су нека специфична питања у вези са могућностима примене зеленила у граду, која су у овом раду и теоретски елаборирана. Најпре се указује на улогу и значај система зелених површина у планирању града уопште, а затим се приказује конкретна примена зелених површина у оквиру планске концепције блока 23 у Белој Цркви, положај зеленила у блоку и остварени параметри. Посебно се приказује и анализира решење у делу контактне зоне становања и индустрије. У последњем делу рада, приказују се могућности увођења пољопривредне делатности на микронивоу, у оквиру истог блока. Анализирају се инострани примери, али се подвлачи значај аграрних функција, као кључних чинилаца у развоју Беле Цркве. У закључку се подвлачи значај зелених површина у планирању и пројектовању урбане структуре, са становишта разматраних аспеката.

УЛОГА И ЗНАЧАЈ СИСТЕМА ЗЕЛЕНИХ ПОвРШИНА У УРБАНОЈ СТРУКТУРИ ГРАДА

Архитекте и планери упућени су да истражују урбану структуру градова на свим нивоима, имајући у виду конкретне климатске карактеристике подручја. Према климатолошким подацима за период 1981-2009. год.6

просечна годишња температура ваздуха у Белој Цркви износила је 11,7 ºC, док је просечна сума падавина била 643,1 мм. Годишња сума сијања сунца у просеку је била 2126,6 сати, а облачност 5,3 десетина покривености неба. Највиша средња брзина ветра била је 8,3 м/с (југоисточни правац), а број дана са олујним ветром у просеку 60 годишње.Урбоморфолошке анализе насеља у том смислу представљају метод који даје најисцрпније резултате у истраживању настанка и развитка облика грађених структура и отворених простора у урбаним срединама, користећи тројни принцип класификације облика, идентитета средине и односа времена и простора (Đokić, 2007). Усмеравање урбоморфолошких анализа ка изналажењу решења и мера за унапређење урбане структуре у циљу енергетске ефикасности, доводи до

3 Исто4 Intergovernmental Panel on Climate Change (IPCC), http://www.ipcc.ch/5 У стручној литератури и планској документацији за систем зелених површина користи се и термин „зелена инфраструктура” односно “soft infrastructure“

(„лака инфаструктура“)6 Климатолошки подаци добијени од Републичког хидрометеоролошког завода (бр.92-II -163 од 28.07.2011) у процесу израде Плана детаљне регулације..

69

Божидар Манић, Т. Црнчевић, А. Никовић, АУ33/2011/странa 67-74/Улога зелених површина у просторно-функционалној концепцији блока 23 у Белој Цркви

КОНЦЕПЦИЈА ПЛАНА ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЗА ДЕО

БЛОКА 2З У БЕЛОЈ ЦРКвИ

Циљ израде Плана детаљне регулације јесте да се доврши уређивање и изградња дела блока 23 у Белој Цркви, под називом Расадник 2, у складу са одредбама за спровођење и реализацију Генералног плана Беле Цркве за даље уређење и изградњу, као и са постојећом урбанистичком докумен тацијом која је уграђена у ГП, а на основу које је започета и реализована досадашња изградња блока8 (Niković, Manić, 2011). Према Генералном плану, блок 23 намењен је мешовитом (вишепородичном и породичном) становању, док се у делу блока који је изграђен према постојећој урбанистичкој документацији налазе вишепородични стамбени објекти спратности П+4 – П+5 и предшколска установа спратности П+1+Пк. (Сл. 1)Основна концепција озелењавања заснована је на уважавању поставки Генералног плана који заступа „повезивање зелених површина, њихов равномернији распоред у насељу, међусобну повезаност и континуитет”. Уз уважавање овог концпета, развојем зелених површина предметног простора остварују се вишеструке функције, где се посебно истиче биолошко-санитарно-хигијенска у смислу

других услова за уређење и изградњу површина и објеката јавне намене и мреже саобраћајне и друге инфра-структуре...”(члан 30, параграф 2) где се под „другом” може подразумевати и зелена инфраструктура, односно систем зелених површина. Међутим, анализа постојеће праксе указује да се овој проблематици приступа са пуном пажњом, а посебно се истиче да постојеће стање вегетације и система зелених површина има значајан утицај на усмеравање развоја зелене

Сл. 1. План детаљне регулације за део блока 23

(насеље Расадник 2) у Белој Цркви; Планирана намена

Fig. 1. Urban plan of the part of Block 23 (“Rasadnik 2“)

in Bela Crkva; Planned land use

инфраструктуре (Crnčević, Bakić, 2008).У овом раду посебно се разматра примена вегетације, односно зелених површина, и њихова улога у урбаним склоповима. Резултати истраживања, које је обухватило анализе постојеће законске регулативе, планске доку-ментације, стручне литературе, доступних иностраних искустава као и теренског истраживања, уграђени су у планску концепцију блока 23 у Белој Цркви7, која ће бити приказана у овом раду.

7 План детаљне регулације за део блока 23 (Расадник 2) у Белој Цркви, обрађивач ИАУС.8 Урбанистички пројекат за мешовито становање Расадник 2, усвојен одлуком Извршног већа Општине бр. 06-126/76-02.

70


Carpinus betulus L. “Fastigiata”, Morus alba L. “Pendula”, од четинара: Cedrus atlantica Manetti “Glauca” Can., Chamaeciparis lawsoniana “Keleris gold”, Chamaeciparis lawsoniana “Globosa”, Thuja orinetalis L. “Aurea”, Cryptomeria japonica, Juniperus chinensis L., а од шибља: Magnolia x soulangeana, Cotinus coggygria Seop., Buddleia variabilis Hemst., Forsythia x intermedia, Spirea x vanhouttei, Simphoricarpos albus (L.) Blake, Lonicera

pileata Oliv., Viburnum rhytidophillum Hemst. У оквиру Плана заступљене су зелене површине ограниченог коришћења – зелена површина у оквиру комплекса предшколске установе и зелене површине становања као и зелене површине јавног коришћења (улично зеленило).

Просторно-функционална организација зелених површина у блоку

У оквиру планираних површина под зеленилом, предвиђени су простори за миран одмор, дечја игралишта и травњаци за игру и рекреацију. Постојеће зелене површине и дечје игралиште уз колективно становање запуштени су. Уређење зеленила подразумева партерно-декоративно зеленило са декоративним уређењем око објекта, солитерним жбуњем и дрвећем и квалитетним травњацима, где је однос четинара и лишћара 1:3, док је 2-2,5% површине предвиђено за цветњаке. Предметним Планом детаљне регулације обухваћена је и зелена површина у оквиру комплекса предшколске установе за коју је предвиђена ревитализација и реконструкција. Како би се комплекс заштитио по ободу, планиран је густ зелени тампон, укупне ширине око 5 м према главној насељској саобраћајници на југу, и 15-30 м према индустријском комплексу (хладњача) на западу, састављен од четинарског и листопадног дрвећа и шибља, са циљем да се обезбеде повољни микроклиматски услови, смањи бука, задрже издувни гасови и прашина и обезбеди визуелна баријера.За зелене површине у оквиру породичног становања предвиђено је да корисници, односно власници земљишта, могу своје баште уређивати према личним афинитетима, с тим да проценат озелењености индивидуалних парцела буде најмање 30%. Сходно чињеници да у улицама нема услова за формирање дрвореда и с обзиром на потребу да се минимизирају трошкови за уређење и одржавање јавних површина, успостављена је обавеза садње дрворедних садница у предбаштама парцела. Према Условима,10 за сваку улицу потребно је изабрати по једну врсту (липа, дивљи кестен, јавор, софора...) како би се обезбедила њена индивидуалност. Такође, на паркинг просторима предвиђен је застор од растер елемената са затрављеним спојницама.

побољшања климатских услова и пасивне и активне рекреације, као и декоративно-естетска у смислу уклапања у предметни простор и усклађивања са архитектонским објектима.Постојећи систем зелених површина Беле Цркве, према Генералном плану Беле Цркве, обухвата зелене површине јавног коришћења – паркове (градски парк са парком испред Дома армије, парк код Железничке станице, Данфорт парк и спомен парк у насељу Српски брег), скверове и улично зеленило, зелене површине ограниченог коришћења – (спортско-рекреативне површине, зелене површине око школа и предшколских установа, радних и стамбених комплекса) и зелене површине становања (зелене површине гробља и заштитно зеленило). Посебна пажња у Генералном плану посвећена је формирању урбаног пејзажа, у чему значајно место има систем зелених површина. Тако, између осталих, основни принцип при утврђивању смерница развоја урбаних облика заступа формирање и уношење нових облика у простор, односно коришћење „природних вредности парковског зеленила и дрвореда ради оплемењивања животне средине”. Уважавајући напред истакнуто, основни концепт заступа повезивање јавних зелених површина у једну целину и одржавање у стању блиском природном, са учешћем аутотхоних дрвенастих врста 50-80%, где лишћари имају значајан удео у унапређењу квалитета ваздуха и побољшању климатских карактеристика урбаног простора. У складу са Конвенцијом о биолошкој разноврсности (Sl. list SRJ – Međunarodni ugovori, br. 11/01), којом се успоставља обавеза контроле, искорењивања и спречавања уношења „оних страних врста које угрожавају природне екосистеме, станишта или (аутотхоне) врсте” (чл. 8), неопходно је избегавање примене инвазивних врста, јер њихово постојање не само да угрожава опстанак природне вегетације, већ и знатно повећава трошкове одржавања јавног зеленила. Инвазивним врстама9 на нашим просто-рима сматрају се следеће: циганско перје (Asclepias syriaca), јасенолисни јавор (Acer negundo), кисело дрво (Ailanthus glandulosa), багремац (Amorpha fruticosa), западни копривић (Celtis occidentalis), дафина (Eleagnus angustifolia), пенсилванијски длакави јасен (Fraxinus pennsylvanica), трновац (Gledichia triachantos), петолисни бршљан (Parthe-nocissus inserta), касна сремза (Prunus serotina), јапанска фалопа (Reynouria syn. Fallopia japonica), багрем (Robinia pseudoacacia), сибирски брест (Ulmus pumila). Са друге стране, врсте које су препоручене за садњу на основу Услова су, од лишћара: Acer campestre L., Cerasus serrulata (Lindl.) Sokotov., Koelreuteria paniculata, Fraxinus ornus L., Ginko biloba L., Acer palmatum “Atrpurpureum”, Acer platanoides L. “Globosum”, Rhus typhina L., Fraxinus excelsior L. “Globosa”, Cercis siliquastrum L.,

9 Списак врста на основу Услова издатих од стране ЈП за грађевинско земљиште, комуналну делатност и путну привреду Општине Бела Црква. (бр. 155/2011 од 16. 02. 2011. године)

10 Услови ЈП за грађевинско земљиште, комуналну делатност и путну привреду Општине Бела Црква (бр. 155/2011 од 16.02.2011. године).

71


71

постојећим атарским путем и дрворедом. (Сл. 3) Осим тога, блок са јужне стране тангира Улица Соње Маринковић, која у систему улица актуелног ГП Беле Цркве представља главну насељску саобраћајницу. Ова улица тренутно функционише као део државног пута првог реда М-7/1, чије се измештање предвиђа Генералним планом Беле Цркве.С обзиром да се хладњача не налази у простору који је био предмет урбанистичке разраде Плана детаљне регулације, као и да ограничена опасност по животну средину постоји само у случају акцидента, када би било угрожено подручје насеља шире од блока 23, у складу са решењима из Генералног плана Беле цркве планирана је изградња стамбених објеката на минималном растојању – 50 м од објекта хладњаче. У циљу одвајања намена становања и индустрије, у контактној зони планиране су зелене површине (густ зелени тампон састављен од постојећег дрвореда и планиране нове садње) и помоћни објекти у задњим двориштима на парцелама за индивидуалну изградњу.

Контактна зона стамбеног и индустријског блока

У развоју урбане структуре Беле Цркве разликују се: зона друштвеног центра у централном делу, која се протеже линеарно дуж главне улице, зона становања, која обухвата старије стамбено ткиво у централном делу и новије објекте на периферији и зона индустрије, која се углавном развија на периферији, на локацијама удаљеним од стамбеног ткива. Међутим, нарастање и погушћивање урбане структуре доводи до приближавања зоне становања и зоне индустрије, па се отвара поље за истраживање могућности интерполације контактних зона ових подручја. Занимљиво је приметити да је сличан однос производних и стамбених зона постојао и у време формирања Беле Цркве, у XVIII веку, када се у непосредној близини стамбених блокова, на северозападној периферији насеља, налазила фабрика свиле. (Сл. 2)Специфичност положаја блока 23 у градском ткиву огледа се у непосредној близини индустрије – постројење хладњаче лоцирано је са западне стране блока и одвојено од њега

Сл. 2. Однос становања и индустрије у Белој Цркви у XVIII веку; Јозефински катастар (1769-1772)Fig. 2.18th century Bela Crkva housing and industry distribution display; Josephinian cadastre (1769-1772)

Сл. 3. Позиција блока 23 у Белој Цркви; Аерофото снимакFig. 3. Position of Block 23 in Bela Crkva; Aerophoto snapshot

72


72

Такође, један од примера добре праксе је и урбанистички план за град aлмере у Холандији, у који је укључена урбана пољопривреда, што представља значајну иновацију у систему планирања у овој земљи (www.ruaf.org). Овим планом предвиђено је интегрисано становање (5 000 становника) и урбана пољопривреда на 250 хa (Сл. 4 и 5). Пре самог планског процеса, развијен је сет принципа у сарадњи са стејкхолдерима, који, између осталог, подразумевају да су циклуси хранљивих материја како за пољопривредне, тако и за урбане системе затвореног типа, да енергија мора бити локално произведена, а да због близине производње и становања предност треба дати органској прољопривреди. На основу ових принципа осмишљена су четири типа фарми: за поврће и воће (са кокошкама и житарицама), на око 25 ха; стакленици, од којих је 3,5 хa намењено за производњу поврћа и цвећа, а 2,5 хa су објекти основне школе, ресторана и друго; ратарство, где је и обухваћен узгој јунади, на 61 хa и простори предвиђени за производњу млека и заједничке службе. Оно што посебно издваја овај план јесте чињеница да се промоција урбане пољопривреде није завршила његовим усвајањем већ се наставља уз помоћ одређене групе стејкхолдера који су 2011. год. основали Центар за развој урбане пољопривреде.

УРБАНА ПОЉОПРИвРЕДА И МОГУЋНОСТИ ЊЕНЕ ИНТЕРПОЛАЦИЈЕ У БЛОКУ 23

Уважавајући постојећи национални оквир за планирање и уређење система зелених површина као и услове надлежних институција, План промовише и савремене тенденције које заступају развој урбане пољоприведе. Под урбаном пољопривредом подразумева се гајење биљака и животиња у оквиру и изван града. Урбана пољопривреда је интегрисана у урбане економске и еколошке системе, у смислу да укључује локално становништво и користи локалне ресурсе (органски отпад као компост, отпадне вода за наводњавање и др.), има директну везу са потрошачима, њени производи имају највише удела у исхрани локалног становноштва, а самим тим остварује директан утицај на урбану екологију (позитиван и негативан) и под утицајем је урбанистичких планова и политика (www.ruaf.org). Један од првих градова у свету који су укључили урбану пољоприведу и озелењавање кровова у своје акционе планове, како би се суочили са предвиђеним глобалним климатским променама, јесте Бризбејн у Аустралији (www.urbanagriculture.wordpress.com). Данас је у свету све учесталије залагање за развој урбане пољопривреде. Тако град Милвоки, у Сједињеним Америчким Државама, подстиче иницијативе које промовишу урбану пољопривреду и то путем продаје земљишта, зонирања, ревизије политика, допроноса у смислу кадрова као и материјалних доприноса (www.city.milwaukee.gov/Urban-Agriculture.htm).

Сл. 4. Пример – град Алмере у

ХоландијиFig. 4.

Example – City of Almere (Netherlands)

Сл. 5. Урбана пољопривреда у граду Алмере у ХоландијиFig. 5. Urban agriculture in Almere (Netherlands)

Развој урбане пољопривреде у оквиру блока 23

Урбани развој Беле Цркве значајно су одредиле привредне функције, пољопривреда и индустрија у првом реду. Аграрна функција била је одлучујућа за одабир локалитета насеља, те се град развијао од садашње северне периферије, због близине плодног земљишта погодног за виноградарство, које се налази у залеђу. Стога, интерполација урбане пољопривреде у овом насељу посебно има оправдања, с обзиром да је и данас за привреду важна пољопривреда, првенствено производња грожђа и воћа.План за блок 23 у Белој Цркви промовише развој урбане пољопровреде у оквиру зелених површина мешовитог и вишепородичног становања. Осим постојећих вишепородичних објеката и дечјег вртића, у оквиру блока 23 налази се неуређено и неизграђено земљиште, које станари блока једним делом користе као мале приватне баште (Сл. 6). Досадашња изградња заснована је на концепту отвореног блока, са композицијом објеката који су слободно постављени у простору, међусобно одвојени слободним и озелењеним површинама. У циљу усклађивања ове иницијалне концепције са решењем које на најбољи начин оправдава улагање у опремање и активирање овог земљишта у општинској својини, планирано је да се у контактној зони изграђеног и неизграђеног дела блока оставе слободне површине

73


73

формирање и очување урбаног идентитета. Уважавајући чињеницу да климатске промене утичу и на функционалност зелених простора урбаних средина, све присутније су концепције које заступају урбану пољопривреду у оквиру система зелених површина. Укључивањем урбане пољопривреде у планску концепцију, остварује се позитиван утицај са еколошког и социо-економског аспекта, јер пољопривредна производња у урбаним просторима обезбеђује становништву лакшу доступност и приступачност хране.

и зеленило, које обухвата и мале баште за индивидуалну пољопривредну делатност. На простору источно од дечјег вртића, налазе се мали породични повртњаци засађени на јавном земљишту. Планом се предвиђа ревитализација и реконструкција као и даље неговање пољопривредне активности у виду огледних блоковских башти које би општина, као власник, давала у закуп заинтересованим становницима блока.Систем зелених површина повезује изграђене и неизграђене делове урбаних структура Беле Цркве и самим тим утиче на

Сл. 6. Блок 23 у Белој Цркви; Пољопривредне површине у блокуFig. 6. Block 23 in Bela Crkva. Agricultural areas of the block

ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊАПрисуство зеленила у граду има хигијенски, друштвено-културни и естетски значај. Хигијенски значај огледа се у регулисању микроклимата града, што се у случају Беле Цркве посебно односи на заштиту од јаких ветрова. Друштвене функције зеленила огледају се у присутности разноврсних типова зелених површина, који доприносе развоју друштвеног живота. Зелене површине доприносе укупном утиску у оквиру урбаних амбијената, било да је реч о травњацима, цветњацима или линијском зеленилу (Maksimović, 1957). С обзиром на неповољно економско стање, негативан демографски биланс, чињеницу да део грађевинског фонда који је у добром стању није у функцији, не може се очекивати да се урбана структура Беле Цркве даље проширује у хоризонталним правцима. Њене будуће трансформације највероватније ће се одвијати у оквиру постојеће урбане матрице, у домену урбане реконструкције,

а на нивоу појединих елемената, пре свега урбаних блокова, као што је то дефинисано и актуелним Генералним планом Беле Цркве (Niković i dr., 2011). То даље подразумева промену функције или интензитета коришћења блока, али без промене физичких димензија. Пошто урбану структуру Беле Цркве у великој мери чине блокови који су делимично или потпуно неизграђени, а не постоји ни економска ни демографска основа за њихову изградњу и привођење намени, упутна је примена зеленила у овим зонама. Поред општег значаја које зеленило има, овим се остварује и повезивање постојећих изграђених делова града те се на тај начин обезбеђује континутет градског ткива. Зеленило може бити планирано у режиму трајног коришћења, или

74


74

тип отвореног блока са великим процентом слободних и зелених површина, али ограничених и дефинисаних димензија, типови изграђености (нови приземни објекти) и начин уређења појединих парцела, указују да се начином уређења овај блок, у погледу примене зеленила, приближава идеји вртног града, као и применом концепта урбане пољопривреде, уређењем слободних зелених површина између постојећих вишепородичних стамбених објеката, планирањем стаза, дрвореда, а посебно планом обавезујућих зелених коридора у облику предбашта дуж интерних уличних праваца. Концепт вртног града се као модел пејзажно-архитектонског и урбанистичког пројектовања често повезује са војвођанским насељима, те се отвара могућност за даља истраживања којима би се омогућило обједињавање, кроз планерску праксу, најбољих урбаних и руралних вредности у неком новом облику и у случају Беле Цркве (adlešić, 2009).

привременог, када оно преузима улогу резервне површине до обезбеђивања услова да се одређена парцела или блок приведу другој планираној намени. У случају Беле Цркве, на примеру блока 23, испољавају се специфичне примене зеленила, најпре у повезивању иницијално некомпатибилних функција – индустрије и становања, а затим и његова привредна функција у виду пољопривредних површина – повртњака, воћњака и расадника у оквиру блока. Примењени су параметри који су значајни за адаптацију и улогу зелених површина – учешће дрвенастих врста 50-80%, 30% озелењених површина на индивидуалним парцелама, порозан застор на паркинг местима и садња дрвенастих садница у предбаштама.

Периферна позиција блока 23 у градском ткиву, у рубној северној зони, са пољопривредним површинама у залеђу,

Литератураadlešić, М. (2009): Održivost koncepta ideje „Vrtni grad” u procesu

revitalizacije sela – primer naselja Kulpin u Vojvodini, Arhitektura i urbanizam 27, str. 70 – 77.

anastasijević, N. (1995): Zelenilo banjskih i klimatskih mesta Jugoslavije, Zbornik radova: Banjska i klimatska mesta Jugoslavije, Beograd: Savez inženjera i tehničara Srbije, str. 233-244.

Đokić, V. (2007): Morfološka istraživanja u urbanizmu, Arhitektura i urbanizam 20/21, str. 61 – 72.

Kolić, B. (1995): Uticaj šuma i vegetacije na klimu i mikroklimu banja i klimatskih mesta, Zbornik radova: Banjska i klimatska mesta Jugoslavije, Beogad: Savez inženjera i tehničara Srbije, str. 172-181.

Maksimović, B. (1957): Urbanizam, Beograd, SaNU, Građevinska knjiga

Niković, А., B. Manić, (2011): Principi izgradnje novog urbanog bloka na primeru naselja Bela Crkva, Savremeno graditeljstvo 7, str. 38-48.

Niković, А., B. Manić, I. Marić, (2011): Urbomorfološka analiza naselja Bela Crkva u cilju unapređenja urbane i fizičke strukture, Arhitektura i urbanizam 32, str. 65-75.

Cvejić, J., А. Bobić, А. Tutundžić, S. Radulović, (2011): Adaptacija gradova na klimatske promene – uloga zelene infrastrukture, Zbornik radova: Budućnost razvoja naselja u svetlu klimatskih promena, Beograd: Društvo urbanista Beograda, str. 27-44.

Crnčević, Т., О. Bakić, (2008): The system of green surfaces in spas with special reference to the case studies: Vrnjačka, Kanjiža and Pribojska spa, Spatium 17/18, pp. 92-97.

Електронски извориwww.ruaf.org (Resource Centres on Urban agriculture and Food

Security) www.ruaf.org, (2011), Agromere: Integrating urban agriculture in

the development of the city of Almere; Urban agriculture magazine, 25.

www.urbanagriculture.wordpress.com;www.city.milwaukee.gov/Urban-agriculture.htm;www.agromere.wur.nl/UK/Urban_agricultureДокументацијаGeneralni plan Bele Crkve (2004), Zavod za urbanizam Vojvodine –

Novi SadPlan detaljne regulacije za deo bloka 23 (Rasadnik 2) u Beloj Crkvi

(2011), Institut za arhitekturu i urbanizam SrbijeИзвори илустрацијаСл.1. План детаљне регулације за део блока 23 (Расадник 2) у Белој Цркви (2011), обрађивач ИАУС; Планирана намена површинаСл.2. Josephinische landesaufnahme 1769.1772. http://hu.wikipedia.org/w/index.php?tit le=F%C3%a1jl :Banat_Josephinische_landaufnahme_pg167.jpg&filetimestamp=20100105065542Сл.3. www.geosrbija.rsСл.4. www.agromere.wur.nl/UK/Urban_agricultureСл.5. www.ruaf.orgСл.6. Фотографија аутора

757575

* Јасна Цизлер, докторант, Архитектонски факултет Универзитета у Београду

e-mail: [email protected]

АпстрактПредмет овог рада је индустријско наслеђе и могућност његове обнове. Акценат је стављен на индустријске објекте који су изгубили своју првобитну функцију и данас имају историјску, друштвену и архитектонску вредност. У раду је испитано на који начин се примери међународне праксе могу применити на Панчево. Резултат истраживања дат је у виду препорука, које су приказане кроз четири теме: 1) обнова вођена културом – развој културних активности у објектима индустријског наслеђа, 2) индустријско наслеђе као алат у промени еколошке слике града, 3) индустријско наслеђе као потенцијал за развој туризма, 4) индустријско наслеђе као потенцијал за економски развој. Кључне речи: индустријско наслеђе, поновна употреба, урбана обнова

ПОНОвНА УПОТРЕБА НАПУШТЕНИХ ИНДУСТРИЈСКИХ ЛОКАЦИЈА: МОГУЋНОСТИ ОБНОвЕ

ИНДУСТРИЈСКОГ НАСЛЕЂА ПАНЧЕвА

RE-USE OF DERELICT INDUSTRIAL SITES: OPPORTUNITIES FOR REGENERATION OF

INDUSTRIAL HERITAGE IN PANCEVO, SERBIA

AbstractSubject of the paper is industrial heritage and its regeneration. Emphasis has been put on industrial objects that have lost their primary function and now have historical, social and architectural value. Condition and problems of industrial heritage were discussed through the example of Pancevo, one of the first and biggest industrial cities in Serbia. aim was to examine the current policy and practice in redevelopment and investigate in which way and to what extent can good examples from the international practice be applied to Pancevo. Findings of the research are given through set of recommendations, discussed through four themes: 1) culture-led regeneration – development of cultural activities in former industrial buildings, 2) industrial heritage as a tool for improving the ecological image of the city, 3) industrial heritage as a potential for development of tourism, 4) heritage as a potential for economic development. Value of paper lies in drawing attention on significance of the industrial heritage and problem of its dereliction, and investigation of application of international models on Serbian situation. as one of the biggest industrial cities in the region, Pancevo can serve as a model not only for Serbia, but also for cities in other countries that are in similar situation.Key words: industrial heritage, re-use, urban regeneration.

Увод: МЕСТО И ЗНАЧЕЊЕ

ИНДУСТРИЈСКОГ НАСЛЕЂА У ГРАДОвИМА ДАНАС

Индустријско наслеђе чине остаци који су везани за индустрију, а који

имају историјску, друштвену, архитектонску и научну вредност. То могу бити индустријски објекти који

су изгубили своју првобитну функцију, али такође и старе

машине, рудници, инфраструктура, стамбени и јавни објекти грађени

за раднике (TICCIH, 2003). Прошлост и одржавање успомена важни су за локалну заједницу, њен идентитет и

доживљај простора – меморија је значајан део структуре простора и

она га на неки начин дефинише (Castello, 2006). Историјско

окружење обезбеђује осећај идентитета и значајно је приликом

обнове, јер људи дефинишу сами себе и своје припадање кроз

просторе у којима живе. Историјско окружење помаже креирању заједница са јаким осећајем локалног идентитета и има

друштвену вредност као сећање о животу обичних људи – фабрике су

биле свакодневно окружење за генерације радника и представљале су пример индустријског прогреса као и

понос за становништво (English Heritage, 2004, 2009). Као такве, њих је потребно укључити и у савремени живот

града, јер урбани развој подразумева поштовање

UDK: 725.4.025(497.113), ID BRoJ: 189385740 Стручни рад, DoI: 10.5937/arhurb1133075CС ТРУЧНИ РАДОВИ

Јасна Цизлер*

рад примљен:август 2011, рад прихваћен: новембар 2011.

76

Јасна Цизлер /АУ33/2011/ страна 75-80 / Поновна употреба напуштених индустријских локација: могућности обнове индустријског наслеђа Панчева

76

културе свих група и није могућ без богатог урбаног и културног наслеђа (Pušić, 2004). Данас, многи индустријски објекти представљају важне репере у граду. Тим Еденсор наглашава улогу напуштених индустријских објеката у креирању алтернативног естетског и чулног искуства у све хомогенијим постиндустријским градовима и указује на низ алтернативних активности које се у овим објектима данас одвијају – баштованство, истраживање простора, паркирање аутомобила, игра и различите креативне активности (Edensor, 2005). Све ове вредности и потенцијали индустријског наслеђа у последњих неколико деценија користе се у урбаној обнови, посебно у градовима који су прошли кроз деиндустријализацију и траже нове опције за локални развој. Индустријско наслеђе у њима промовише се како би се постигла економска и друштвена добит. Низ примера, од којих ће неки бити приказани и у овом раду, указује на то како индустријско наслеђе може бити покретач урбане обнове.

ИНДУСТРИЈСКО НАСЛЕЂЕ ПАНЧЕвА

Панчево је један од првих градова у региону у којима је почела да се развија индустрија. Прве фабрике формиране су на обали реке Тамиш и данас се налазе у оквиру три километра дуге Старе индустријске зоне која представља једну од највећих концентрација индустријских објеката у Србији. Неколико индустријских објеката у граду има статус споменика културе, од тога три статус споменика културе од великог значаја. Већина објеката индустријског наслеђа је запуштена и неискоришћена, а постоји велики потенцијал за њихову поновну употребу јер имају добар положај у односу на градски центар и реку, као и велике корисне површине и велики културни значај. Конкретни пројекти и помаци који се дешавају у обнови индустријског наслеђа града ретки су и не постоји кохерентна идеја или стратегија о његовом развоју као целине. Добијање статуса споменика културе може само донекле смањити пропадање објекта. На пример, Пивара, основана 1722. год., представља најзначајнију пивару и најстарије индустријско предузеће на овим просторима и данас има статус споменика културе од великог значаја. Без обзира на то, комплекс је значајно уништен у пожару 2005. год. (Сл. 1 и 2) Слично, комплекс фабрике свиле отворен 1900. год., након затварања, користила је фабрика за производњу гуме и пластике, што је допринело његовом уништавању. Пренамена у хотел била је актуелна тема пре неколико година, али комплекс је и даље неискоришћен и препуштен пропадању. Нови власник заинтересован је за улагања, али ту се као препрека јавља неусаглашеност планских докумената са жељама инвеститора. Ово указује на неке од главних проблема који се везују за објекте индустријског наслеђа у Србији: нерешени имовинско-правни односи и недостатак сарадње између актера.

Сл. 2. Пивара пре пожара (Извор: Завод за заштиту споменика културе, Панчево)Fig. 2. Brewery before the fire (Sourcе: Institute for protection of cultural monuments,

Сл. 1. Пожар у Пивари (Извор: Завод за заштиту споменика културе, Панчево)Fig. 1. Fire in Brewery (Sourcе: Institute for protection of cultural monuments, Pančevo)

77


МОГУЋИ ПРАвЦИ ОБНОвЕ ИНДУСТРИЈСКОГ НАСЛЕЂА ПАНЧЕвА

Након прегледа различитих извора на тему индустријског наслеђа, његове заштите и поновне употребе, као и низа примера на ову тему, као битне препоруке за третман индустријског наслеђа издвојене су: Промоција индустријског наслеђа и ширење свести

о његовом значају; Евидeнтирање, анализа и заштита вредних

објеката; Израда идејних пројеката заштите и поновне

употребе по приоритетима; Решавање имовинско-правних односа; Обнова кроз културу и уметност – укључивање

креативног сектора у процес обнове; Повезивање рaзличитих прoфeсиja, сeктoрa и

институциja и оснивање удружења; Укључивaњe лoкaлнe зajeдницe у процес; Пaртнeрствo сa привaтним сeктoрoм (знaчajнo

нарочито због обезбеђивања финансијских средстава).

Потенцијали за обнову индустријског наслеђа Панчева даље се могу посматрати кроз четири теме, чија би примена, појединачно или синтезно, могла допринети не само обнови индустријског наслеђа, већ и обнови целог града.

Обнова вођена културом – развој културних активности у објектима индустријског наслеђа

Како би привукла инвестиције, подручја која су се некад ослањала на индустрију морају поново да креирају свој идентитет и доминантну функцију:„Култура се данас сматра магичном заменом за све нестале фабрике и магацине, као инструмент који ће креирати нову слику урбане средине чинећи град привлачнијим за капитал и професионалце” (Hall, 2000: 640).

77

Као значајан културни центар, са јаком алтернативном сценом, Панчево има потенцијал да привуче креативни сектор да живи и ради у граду. Овај сектор је често један од првих и кључних актера у препознавању вредности индустријског наслеђа и његов радни aмбиjeнт се вeзуje управо зa напуштене индустријске локације. Индустријски објекти Панчева нуде много расположивог простора за културне активности, а у граду постоји недостатак простора за културне садржаје. Дует говори о неформалним, спонтаним, често илегалним освајањима простора од стране уметника, као важним у раној фази процеса адаптације (Douet, 2011). По њему, ове неформалне активности, кроз постепену промену перцепције и указивање на квалитете и могућности локације, могу отворити пут за дугорочно коришћење. Осим тога, ове постепене промене мање су ризичне и скупе од великих пројеката. Неискоришћене индустријске зграде Панчева могу бити претворене у галерије, уметничке атељее, простор за невладине организације и школски простор. На тај начин би се зауставио тренд запостављања и уништавања објекта и решио би се проблем недостатка простора. Бројни су примери у којима увођење културних активности у напуштене објекте доприноси обнови. Један од тих је комплекс фабрике кремова (Custard Factory) у Бирмингему, у Великој Британији – типичан пример развоја уметничких и културних активности у напуштеним индустријским објектима, који показује како стимулативни амбијент може бити креиран кроз комбинацију рада и становања уметника. (Сл. 3) Позитивни ефекти обнове убрзо су се проширили на читав град, а подршка креативног сектора у многоме доприноси његовом промовисању и привлачењу инвестиција. У истo врeмe, oвo je вeлики прojeкат oбнoвe физичкoг oкружeња, кojим је дошло до развоја запуштeне, нeнасeљeне чeтврти, крoз поновну употребу индустриjских зграда. Када су у питању слични примери у Србији, вредно је поменути донедавно напуштени објекат Инекс филма у Београду, у ком се сада организује низ догађаја (изложбе, предавања, журке, радионице и слично), затим Културни центар Град (пример активирања напуштеног магацина од стране креативног сектора), повремене догађаје,

Сл.3. Некадашња радионица у Бирмингему претворена у продавнице (Извор: http://amylouisehickman.blogspot.com/)Fig. 3. Former workshop in Birmingham, now space with five shops (Source: http://amylouisehickman.blogspot.com/)

78


попут Миксер фестивала, у Луци Дунав, Културни центар у Бигзу, Културни центар у магацину у Улици Краљевића Марка и слично. Црвени магацин у Панчеву такође је био коришћен као изложбени простор у оквиру Бијенала уметности пре неколико година, што је можда почетак препознавања индустријских простора као могућих простора културе у граду.

Индустријско наслеђе као алатка у промени еколошке слике града

Индустријско наслеђе може бити искоришћено за унапређење еколошке слике града и неутрализовање доживљаја Панчева као црне еколошке тачке. Са екологијом као тренутно најзначајнијим проблемом града, ово може бити мотив будућег стратешког развоја. У времену глобалног загревања, повећане потрошње ресурса и производње отпада, поновна употреба објеката омогућава уштеду ресурса. Очување старих зграда спречава градњу на зеленим и обрадивим површинама. Регионални парк Емшер, у некадашњој великој индустријској области у Немачкој, прoстирe се дужинoм oд 116 км у правцу истoк-запад и 67 км сeвeр-jуг, и у њему се налази 53 града. Главна стратегија обнове била је да се индустријске зграде и природа повежу у континуалну мрежу – парк у ком се зелене површине преплићу с индустријским остацима који су добили нове функције. Овај пример је значајан због интегративног приступа обнови и велике посвећености питању екологије и показује како чак и загађене индустријске области могу бити претворене у зелене и одрживе просторе, и то уз очување материјалних остатака некадашње индустрије. Еколошка питања у овом пројекту била су једнако значајна као и економска и функционална, и њихов третман доследно је спроведен у свим аспектима планирања, пројектовања и градње (на пример, коришћење чистих извора енергије, коришћење кишнице, оздрављење тла и слично) (Bajić-Brković, 2009). Такође, овај пројекат показује како може бити срушeна негативна пeрцeпциjа прoстoра кojи имаjу дугу индустриjску истoриjу. (Сл. 4 и 5) Наведени поступци промоције и поновне употребе индустријског наслеђа могли би бити примењени у Панчеву заједно са мерама као што су: увођење филтера, контрола емисија, пошумљавање и решење питања отпадних вода, и тако допринети решавању еколошке ситуације у граду.

Сл. 4. и 5. Парк у некадашњој челичани, Немачка (Извор: www.landezine.com) Fig. 4. and 5. Park in a former steel works, Germany (Source: www.landezine.com)

Индустријско наслеђе као потенцијал за развој туризма

Индустриjскo нaслeђe града мoглo би прeдстaвљaти знaчajaн пoтeнциjaл у рaзвojу туризмa, и то кроз одрживе стратегије које не копирају уобичајене обрасце масовног туризма. Историјско окружење, архитектура, а у новије време и индустријска прошлост, привлаче све више туриста:„Треба да признамо да индустрија, са својим огромним зградама, више не представља иритирајући део пејзажа наших градова и села, већ симбол рада,

79


споменик града који би сваки грађанин требало да покаже странцу са истом количином поноса с којом показује друге јавне зграде” (Schupp, у Kulturklammer, 2008: 36).Развој туризма базираног на остацима индустрије подразумевао би отварање музеја индустрије и придруживање постојећим рутама културе и програмима који повезују индустријске споменике Европе, као што су Дани европске баштине, Европски путеви културе и ERIH (Европска рута индустријског наслеђа). Развој туризма донео би граду приходе и запослење, довео туристе, али и привукао људе да у њему живе и раде. Кастлфилд, некадашња индустријска четврт у центру Манчестера, данас је пример успешне реактивације индустријског наслеђа. Позитивни ефекти проширили су се на велики део централног Манчестера, а туризам доноси профит локалној економији (Сл. 6 и 7).

Индустријско наслеђе као потенцијал за економски развој

Широм Европе, култура је током последњих деценија све више препозната као економски ресурс и историјско окружење представља важан фактор за привлачење инвестиција. Културни програми могу се финансирати: из прихода остварених обављањем делатности, од накнада за услуге, продајом производа, од донација, спонзорстава и слично. Пројекат Фабрика који се налази у Москви, у фабрици папира у којој је редукција у производњи довела до некоришћења појединих делова, пример је постепеног претварања у уметнички центар. (Сл. 8) Нове активности постепено заузимају простор фабрике са амбицијом да се прошире на цео комплекс у тренутку када се производња потпуно угаси. Овај принцип постепене обнове комплекса могуће је применити и у Панчеву, где су често само поједини делови фабричких комплекса неискоришћени. Пренамена би се могла вршити постепено, у фазама, уз неговање хибридне форме функционисања објекта као што је комбинација производње, издавања у комерцијалне сврхе и културно-уметничких програма. Овакав модел обнове значајан је као могући пример финансијске одрживости пројекта, поготово у Србији где је питање финансирања једно од кључних у обнови. Овај пројекат такође је добар пример могуће сарадње између различитих актера и тога како ангажованост директора фабрике може допринети реактивирању простора.

Сл. 7. Музеј науке и индустрије у Кастлфилду (Извор: www.cabe.org.uk/)Fig. 7. Museum of Science and Industry in Castlefield (Source: www.cabe.org.uk/)

Сл. 6. Кастлфилд (Извор: http://edsphotoblog.com/wp-content/photos/800px/0608_castlefield_foot_bridge.jpg)Fig. 6. Castlefield (Source: http://edsphotoblog.com/wp-content/

80


ЗакључакКако угроженост индустријског наслеђа може довести до уништавања или неадекватне употребе, важно ја указати на значај и могућности његовог очувања и поновне употребе. Циљ рада био је да укаже на проблем и испита могуће начине обнове индустријског наслеђа. У раду је дат преглед угледних примера и предлога за даља истраживања третмана ове врсте наслеђа. Након прегледа примера, може се уочити да су у већини пројеката примењени слични принципи у обнови индустријског наслеђа. Актуелни трендови у овој области углавном се заснивају на задржавању и промоцији естетике индустријских простора, са увођењем нових активности. Тако, нове функције најчешће подразумевају комбинацију комер-цијалних и културних садржаја, првих ради постизања економске одрживости, а других у већ поменутом циљу промовисања индустријске прошлости и креирања одређеног имиџа. Актери који су носиоци процеса обнове су различити, али као чест и добар пример показало се вођење пројекта од стране локалне заједнице или креативног сектора. У свим пројекатима обнове индустријско наслеђе препознато је као вредност и потенцијал за развој. У складу са тим, у њима се тежи очувању што већег дела оригиналних остатака индустрије, и уопште, очувању специфичности простора. Када су у питању нове функције, доминирају пројекти из поља културе и уметности. Акценат је стављен управо на овакве пројекте због тога што је то модел по ком се може обнављати индустријска архитектура Панчева. Пример Панчева сличан је другим индустријским градовима у Србији и региону, те закључци могу бити од користи при решавању исте проблематике и у другим просторима.

ЛитератураBajić-Brković, M. (2009): Mogu li kreativne ekonomije da proizvode

održiva rešenja? Neka evropska iskustva, Beograd, IAUS, Arhitektura i urbanizam, 24-25, str. 47-60.

Castello, l. (2006): City & Time and Places: Bridging the Concept of Place to Urban Conservation Planning, City & Time, 2, рр. 1-11.

Douet, J. (2011): Prezentacija na: The International Conference Vestiges of Industry, oktobar, 2011, Prague, Czech Technical University.

Edensor, T. (2005): Industrial ruins: spaces, aesthetics and materiality, oxford, Berg PublishersHall, P. (2000): Creative Cities and Economic Development, Urban Studies,

Vol. 37, No. 4. рр. 639-649.Kulturklammer (2008): Mogućnosti (re)aktivacije napuštenih

industrijskih objekatа: raskršća i putokazi, Beograd, Kulturklammer, str. 36.

Pušić, lj. (2004): Sustainable Development and Urban Identity: A Social Context, Beograd, IAUS, SPATIUM, 11, str. 1-6.

Internet izvoriEnglish Heritage (2004): People and Places: A Response to Government

and the Value of Culture, london, English Heritage, Korišćeno sa www.bipsolutions.com/docstore/pdf/7982.pdf

English Heritage (2009): Heritage-Based Regeneration, Korišćeno sa www.rtpi.org.uk/download/12441/Heritage-led-Regeneration-July-2011-redraft.pdf

TICCIH (2003): The Nizhny Tagil Charter for the Industrial Heritage, Korišćeno sa www.mnactec.cat/ticcih/industrial_heritage.htm

81

УПРАвЉАЊЕ ОТПАДОМ НА РЕГИОНАЛНОМ НИвОУ – ПРИМЕР ОПШТИНА ПЉЕвЉА И ЖАБЉАК

Душан Шљиванчанин*

рад примљен: октобар 2011, рад прихваћен: новембар 2011.

Апстракт:Питање адекватног одлагања свих врста чврстог отпада и његов неадекватан третман представља један од најизраженијих просторно-еколошких проблема савременог друштва, и као такав озбиљно угрожава квалитет основних медијума животне средине и здравље становништва. Циљ рада је указивање на могућности одрживог развоја општина Пљевља и Жабљак кроз развој система за управљање отпадом који ће контролисати стварање отпада, смањити утицај производње отпада на животну средину, побољшати ефикасност ресурса, омогућити правилно одлагање, стимулисати инвестирање јавно-приватног сектора и максимизирати економске могућности које настају из отпада. Предмет истраживања овог рада је изналажење одрживoг и ефикасног модела управљања отпадом на територији општина Пљевља и Жабљак, са основним циљем рационалног коришћења простора, као ограниченог ресурса, и смањивања трошкова укупног третмана отпада. Проучавани простор, који обухвата административне границе ових општина на северу Црне Горе, поред саобраћајно-географске и функционалне корелације, представља и подручје које је и званичним републичким документима (Просторни план Црне Горе до 2020 год., 2008) препознато као регион у коме је предвиђена изградња регионалне санитарне депоније и мрежа трансфер станица. У том смислу, рад ће у одређеном погледу представљати и имплементацију стратешких смерница у области управљања отпадом у Црној Гори, а у складу са препорукама, директивама и смерницама ЕУ. Кључне речи: чврсти отпад, регион Пљевља и Жабљак, Просторни план Црне Горе, санитарна депонија, законска регулатива ЕУ

WASTE MANAGEMENT IN THE REGIONAL LEVEL - EXAMPLE OF MUNICIPALITIES

PLJEVLJA AND ŽABLJAK Abstract :The problem of proper disposal of all types of solid waste and its inadequate treatment is one of the most dominant spatial-ecological problems of modern society, and as such seriously threatens the quality of basic environmental media and public health.The aim is to point out opportunities for sustainable development of Pljevlja and Zabljak Municipalities through the development of waste management system that will control waste generation, educe the impact of waste on the environment, improve resource efficiency, ensure the proper disposal, stimulate investment in public-private sector and maximize the economic opportunities arising from waste. The subject of this paper is to find an effective model of sustainable waste management in the municipalities of Zabljak and Pljevlja, with the main objective of rational use of space, as a limited resource, and reduce overall costs of waste treatment. The studied area that includes the administrative boundaries of these municipalities in the north of Montenegro, among to traffic-geographical and functional correlation, present an area that is in the official republic documents (Spatial Рlan of Montenegro until 2020, 2008) recognized as a region in which envisages the construction of regional sanitary landfills and transfer stations network. In this sense, the work will represent the implementation of policies on waste management in Montenegro, in accordance with the recommendations, directives and EU guidelines.Keywords: solid waste, Pljevlja and Zabljak region, the Spatial Plan of Montenegro, sanitary landfills, the EU legislation

УводИмајући у виду да јавна

комунална предузећа у Црној Гори генерисани отпад директно

транспортују на најчешће неадекватне депоније

(сметлишта) без поштовања минималних мера заштите

здравља становништва и животне средине, временом се наметнуло

питање изналажења најцелисходнијег решења коначне

диспозиције и организације чврстог отпада на санитарно-

хигијенски одржив начин. Као један од основних принципа ЕУ у

области отпада истиче се организација управљања отпадом

на регионалном нивоу, при чему регион не представља

административну целину, већ интересно повезану групу

општина које у заједничком приступу решавању проблема

управљања отпадом проналазе заједнички интерес (Ilić, 2004). Концепт одрживог управљања отпадом промовише технички

одговарајућа, економски исплатива и социјално

прихватљива решења за третман отпада, која не деградирају стање

животне средине. С обзиром да је хармонизација

законске регулативе један од важних предуслова

прикључивања ЕУ, те да се јединице локалне самоуправе

нису показале довољно ефикасним за решавање

комплексног проблема управљања отпадом, Црна Гора је

препознала да је доношење

* Душан Шљиванчанин, мастер за област животне средине, ЈУГИНУС ДОО, Београд

e-mail: [email protected]

UDK: 711.8:628.4(497.16) ; 351.777.41(497.16), ID BRoJ: 189386252Стручни рад, DoI: 10.5937/arhurb1133081SС ТРУЧНИ РАДОВИ

82

Душан Шљиванчанин /АУ33/2011/ страна 81-86 / Управљање отпадом на регионалном нивоу – пример општина Пљевља и Жабљак

ПОСТОЈЕЋЕ СТАЊЕ УПРАвЉАЊА ОТПАДОМ НА ПОДРУЧЈУ ОПШТИНА ПЉЕвЉА И ЖАБЉАК

Општинска управа и јавна комунална предузећа у општинама Пљевља и Жабљак задужени су за управљање услугама сакупљања и одлагања чврстог отпада. Тренутно свака општина организује своје услуге сакупљања отпада независно, са мало или без икакве међуопштинске сарадње. Сакупљање отпада и транспорт, у смислу расположиве опреме прилично се разликују између општина. Управљање чврстим отпадом у општини Пљевља је квалитетније организовано него у општини Жабљак. Већина возила за сакупљање отпада у обе општине је застарела, а приметан је и недостатак одговарајућег броја контејнера и канти за одлагање комуналног отпада. На основу извештаја ЈП „Чистоћа” из 2007. год. (Извештај о раду ЈП „Чистоћа”, Пљевља, 2008), укупна количина отпада за општину Пљевља је око 80-100 м³/дан или 25000-31200 м³ годишње. Сакупљање се врши отприлике 2 пута недељно по контејнеру или канти. У Општини Пљевља учињени су почетни кораци везани за разврставање и рециклажу отпада – од стране ресорног Министарства заштите животне средине обезбеђено је 60 контејнера капацитета 1,1 м³, а за примарну селекцију ПЕТ амбалаже, папира и алуминијумске амбалаже по 20 комада. ЈП „Чистоћа” покрива око 90% (19567 становника) од укупно 21741 градског становништва (град Пљевља и насеље Градац) са сакупљањем отпада. Такође, покрива око 90% сеоског становништва у насељима Шула и Оџак, што значи да је око 3% укупног сеоског становништва покривено услугама сакупљања отпада. Укупан степен покривености услугама сакупљања отпада у Општини је низак и износи 56,03% (20061) од укупно 35806 становника. Генерисани отпад одлаже се на депонију града Пљевља, на локацију „Јагњило”, која се налази на око 5 км североисточно од центра града на постојећој депонији лапорца рудника угља.На пословима сакупљања чврстог комуналног отпада у општини Жабљак ангажовано је ЈП за стамбено-комуналну

легислативног оквира из области заштите животне средине и залагање за идеју формирања мрежа регионалних санитарних депонија, модел који ће задовољити европске директиве и стандарде, као и локалне прописе и потребе. Планом управљања отпадом у Црној Гори од 2008-2012. год. (2008) препоручује се да сваки регион са којег се сакупља отпад опслужује једна међуопштинска депонија, изграђена у складу са позитивним прописима, стандардима и директивама ЕУ о депонијама. У зависности од потреба јединица локалне самоуправе које чине један регион, планира се да депоније имају инфраструктуру неопходну за третман одређених рециклабилних компоненти отпада: постројења за рециклирање отпада, постројења за компостирање зеленог отпада, постројења за третман муља и сл. Међу 8 регионалних депонија предложених овим Планом, издваја се и регионална депонија за општине Пљевља и Жабљак, са локацијом у општини Пљевља. Са друге стране, у општини Жабљак предвиђена је изградња трансфер станице, што би требало да буде обавеза за све општине у којима није предвиђена изградња регионалне депоније. Такође, за овај регион предвиђена је и изградња рециклажног центра, центра за компостирање и рециклажног дворишта.

Сл.1. Региони за управљање отпадом у Црној Гори (Просторни план Црне Горе до 2020. год.)Fig.1. Regions for waste management in Montenegro (Spatial Рlan of Montenegro until 2020)

83


- Избор локације за рециклажно двориште;- Дефинисање простора за постављање специјалних

контејнера (зелена или рециклажна острва) на територији целог региона, израдом Плана постављања контејнера (план треба тако конципирати да се са развојем градског подручја може допуњавати новим локацијама без комплетне израде новог плана);

- Организовање селективног начина прикупљања отпада (могућност јавно-приватног партнерства);

- Набавка специјалних контејнера за сепаратно одлагање отпада;

- Набавка специјалних возила за прикупљање и транспорт отпада;

- Дефинисање простора за привремено одлагање појединих врста отпада: кабастог и зеленог отпада, лешева угинулих животиња, шута и грађевинског отпада, као и дефинисање места за органску рециклажу.

Институционалне промене Данашње управљање комуналним отпадом захтева специјализацију, велика улагања и високе оперативне трошкове. Стога је од веома велике важности да трошкови управљања отпадом и оснивање и функционисање система управљања комуналним отпадом буду на оптималном нивоу. То се може постићи оснивањем међуопштинског предузећа које би преузело све функције које модерни систем управљања отпадом захтева, посебно водећи рачуна о оснивању и функционисању међуопштинских депонија. Локална предузећа за сакупљање отпада обављаће послове управљања рециклажним двориштем, сакупљања отпада на територији локалне заједнице, превоза селективно сакупљеног отпада до рециклажног дворишта и даље након третмана, до крајњег корисника, као и послове превоза осталог отпада до трансфер станице у почетном периоду, а касније до регионалне депоније (Plan upravljanja otpadom za opštinu Pljevlja od 2008-2012. god., 2008). У будућем систему сакупљања отпада своје место наћи ће и приватна предузећа. Она ће моћи да обављају сакупљање неких врста посебног отпада (употребљене гуме, метални и грађевински отпад и сл.). Регионално предузеће спроводиће активности на изградњи, а касније и на управљању регионалном санитарном депонијом. Задаци које регионално предузеће треба да обавља су:

- Организовање изградње и рад регионалне депоније;- Вођење евиденције података о отпаду;- Одржавање и брига о постројењима за обраду отпада;- Контрола отпада; - Информисање и едукација грађана.

Уговором о приступању међуопштинском предузећу утврдиће се права, обавезе и одговорности, као и начин финансирања.

делатност Жабљак, и то за отпад из домаћинстава, као и за отпад привредних субјеката који је по саставу сличан оном из домаћинстава. На бази података из Мастер плана управљања отпадом на републичком нивоу (2005), и периодичних мерења, долази се до података о укупној количини отпада који се производи, а који износи око 8500 т/ год., при чему просечна производња отпада по становнику износи 0,6 кг/ дан. ЈКП покрива 100% од укупног градског становништва услугама сакупљања отпада (насеље Жабљак са 1937 становника), док остала насеља (укупно 2267 становника) нису покривена овом врстом услуге. На овај начин укупна покривеност услугама сакупљања отпада у Општини износи 46,08% од укупно 4204 становника, што је веома низак проценат. ЈКП је поставио 31 контејнер запремине 5 м³ за сакупљање отпада из домаћинстава и јавних организација/трговина у градској зони, при чему је око 80% ових контејнера у веома лошем стању. Начин на који се данас третира сакупљени комунални отпад у Жабљаку није задовољавајући ни у техничком, а поготово не у санитарном погледу. Прикупљени отпад се одвози на локалитет „Чарково поље” (насеље Палеж), удаљен око 3 км од општинског центра, где се одлаже истресањем из контејнера, разастире грађевинском машином и на крају покрива одређеним слојем земље. Највећи произвођач индустријског отпада у региону је Термоелектрана „Пљевља”. У овом предузећу укупно се годишње произведе око 571.000 т отпада од чега 280.000 т пепела (одлаже се на депонију пепела и шљаке „Маљевац”) који настаје сагоревањем угља, као енергетског горива за рад електране. Остали део чине отпадна уља, мазут, отпад са бојама, муљ из топлане и друге врсте отпада. Веће количине индустријског отпада настају и као последица прераде дрвета (дрвни комбинат „Вектра-Јакић” у Пљевљима и „Карапидис Брос. К.О.” (Karapidis Bross C.O.) у општини Жабљак).

СТРАТЕШКЕ СМЕРНИЦЕ УПРАвЉАЊА ОТПАДОМ НА РЕГИОНАЛНОМ НИвОУ

Руководећи се Mастер планом управљања отпадом на републичком нивоу (2005) и Планом управљања отпадом у Црној Гори до 2012. год. (2008), чија је темељна претпоставка збрињавања комуналног отпада регионални принцип, општине Пљевља и Жабљак збрињавање комуналног отпада дугорочно базирају на заједничкој регионалној санитарној депонији на територији општине Пљевља као крајњем одредишту. Уз регионалну санитарну депонију, државним планом управљања отпадом предвиђена је и изградња међуопштинских рециклажних центара. Привремено, до изградње заједничке регионалне санитарне депоније, одлагање комуналног отпада оријентисаће се на локације постојећих општинских депонија.Активности које локалне самоуправе треба да изврше у циљу квалитетног управљања отпадом су:

84


Примарни циљ у управљању отпадом је смањити његову количину, односно користити сваки отпад који се може поново користити на месту његовог настанка или у близини. У складу са тим, потребно је:

- обавезати складишта и друге трговине које робу испоручују на палетама или у дрвеним кутијама, да исте покупе од купца и врате у складиште;

- користити дрвени отпад настао одбаченом дрвеном амбалажом, одбаченом градилишном грађом и сл., као гориво (одредити локацију где ће се сакупљати ова врста отпада са које ће грађани бити у могућности да га преузму за даљу употребу);

- користити отпатке од хране као храну за животиње;- вршити кућно компостирање зеленог отпада и отпадака

хране – стимулисати и едуковати домаћинства да сама врше компостирање у властитим двориштима;

- користити грађевински отпад за насипање подлога на површинама које се уређују (грађевински отпад треба пре тога дробити и издвајати материјале који нису погодни за грађевинске радове);

- користити земљу из ископа за насипање и уређење деградираних површина;

- сарађивати са локалним трговинама и произвођачима у циљу промовисања употребе папирних или брзо разградивих пластичних кеса и поновног коришћења амбалаже;

- користити поновно стару столарију, намештај, кућне апарате или њихове делове.

За реализацију превенције настајања отпада и његове поновне употребе неопходно је развијати свест и знање грађана и привредних субјеката. У том циљу спроводиће се трајна едукација, дистрибуција материјала о спречавању настајања отпада, селективном одлагању и рециклажи.

Локација регионалне санитарне депонијеПодручје које је планском документацијом предвиђено за изградњу депоније је брдско-планинског типа (Просторно-урбанистички план општине Пљевља до 2020. год., 2011). Локација „Репетитор” налази се југоисточно од Пљеваља, на удаљености око 3,8 км, путем који се одваја од пута Пљевља – Пријепоље. Место се налази ван локалног, урбаног, магистралног, пољопривредног, индустријског и туристичког подручја и ван зона заштите изворишта водоснабдевања. У близини депоније нема изворишта вода за јавно водоснабдевање, заштићених зона, националних паркова, културно-историјских споменика, нити заштићених врста флоре и фауне.Изградњом санитарне депоније чврстог комуналног отпада постигао би се основни циљ, а то је решење проблема управљања комуналним отпадом за општине Пљевља и Жабљак, чиме би се:

- побољшала санитарно-епидемиолошка сигурност

Систем сакупљања отпадаСистем сакупљања отпада обухвата контејнере за отпад из домаћинстава, опрему и возила за примарно и секундарно сакупљање и потребну радну снагу. Избор опреме за сакупљање треба да буде у складу са локалним условима тј. са специфичним подацима о количини и саставу отпада и др. Најважније за локалне управе је да се питање сакупљања и транспорта отпада обавља на начин којим ће се најбоље заштити здравље становништва и очувати околина. Хијерархија управљања отпадом, успостављена кроз политику Европске уније у овој области, захтева да одвајање отпада на месту настанка постане приоритет. Један од основних приципа који се примењује у развоју сваке стратегије управљања отпадом представља принцип близине, што значи да третман отпада треба да започне што ближе месту његовог настанка. Посебан значај у примени примарне селекције отпада на месту настанка (у домаћинствима, установама и предузећима) огледа се у чињеници да се на тај начин из отпада могу добити квалитетни материјали, који имају знатно вишу цену на тржишту од сировина које се добијају из отпада секундарном селекцијом (нпр. из линије за сепарацију), чиме се доприноси остваривању значајније зараде. Регионално предузеће требало би да потпише уговоре о откупу и сакупљању рециклабилног отпада са продавницама, предузећима, ресторанима, хотелима, школама итд. и да постави контејнере за рециклабилни отпад поред њихових зграда, у виду рециклажних острва. У циљу повећања примарне селекције, потребно је обезбедити додатни број нових контејнера капацитета 1,1 м³ и 5 м³. Контејнере мањег капацитета треба планирати због тога што у централним деловима општинских центара, као и у многим насељима, нема места за постављање великих. Од посебног значаја је формирање катастра о произвођачима отпада и базе података о карактеристикама и категорији отпада. Поред оваквог начина прикупљања, а то су најчешће ПЕТ/пластика, папир, картон и алуминијумске лименке, Регионално ЈП требало би и да откупљује рециклабилни отпад од предузећа и појединаца који се тиме баве.

Превенција настајања и смањење отпада Превенција и друге мере за смањивање настајања отпада, свакако су најповољније методе за решавање проблема отпада. Те мере се спроводе у току процеса или на месту настајања отпада, а укључују превенцију настајања модификацијом производног процеса или начина коришћења производа, редукцију на самом извору, као и поновну употребу производа. Поступци рециклирања, односно поновне прераде, такође су врло корисни са аспекта заштите животне средине, а односе се углавном на одвојено прикупљени отпад који се може искористити као секундарна сировина.

85


- Секретаријат за уређење простора, преко својих служби, треба да уради попис свих произвођача отпада, да води регистар података о производњи отпада, о управљању отпадом и издатим дозволама;

- Секретаријат за уређење простора трба дописом да упозна све произвођаче отпада који у току једне године производе више од 200 кг опасног или 40 т неопасног отпада, да су дужни да ураде План управљања отпадом;

- Служба за урбанизам локалним планским документима треба да дефинише локације за будуће рециклажно двориште, уради техничку документацију и одреди места за постављање рециклажних контејнера;

- Служба за урбанизам треба да дефинише простор у градским подручјима за постављање „зелених острва”, са дефинисањем броја контејнера;

- Служба за уређење простора треба да уради катастар неконтролисаних дивљих одлагалишта отпада на простору Општине, дефинише приоритете санације и рекултивације;

- Служба за заштиту животне средине треба да дефинише технологију санације дивљих одлагалишта и по њиховој санацији, рекултивацију земљишта;

- Служба за заштиту животне средине треба да ради на промоцији и пројектима везаним за управљање отпадом и заштитом животне средине, предлаже, подстиче и подржава све добре идеје о квалитетном управљању отпадом, спроводи кампању за јачање свести о заштити животне средине и спроводи испитивање јавног мњења;

- Секретаријат за уређење простора треба да припреми одлуке за издавање дозвола за рад са отпадом, правним лицима чија је делатност регистрована, дефинише питања саобраћаја возила за транспорт отпада, да спроводи мере за спречавање производње отпада или смањење количине отпада и његовог негативног утицаја на животну средину, односно, да прати „токове” отпада;

становништа у смислу спречавања настанка и ширења заразних болести;

- спречио негативан утицај отпада на здравље људи;- спречило погоршање квалитета ваздуха, воде и

земљишта, те онемогућиле експлозије депонијских гасова, насталих у процесима разградње отпада, како током експлоатације депоније, тако и након њеног затварања.

Површина предвиђена за изградњу комплекса регионалне депоније износи око 14 хa, при чему се земљиште налази у државној својини. Ради се о неплодном земљишту, прекривеном ниским растињем.Регионална депонија подразумева све садржаје који су у функцији њеног правилног и сигурног рада, а који се могу груписати у три зоне (Студија изводљивости за изградњу и рад регионалне санитарне депоније у Пљевљима, 2008):

- пријемно-отпремна зона;- зона депоновања;- простор погона за рециклажу и прераду отпада.

У склопу техничког решења депоније потребно је решити питања снабдевања електричном енергијом и расвете (далековод, трафостаница, енергетско напајање комплекса депоније), као и урадити пројекте снабдевања санитарном и техничком водом, канализационог система и противпожарне заштите.

АКТИвНОСТИ И ОДГОвОРНОСТИ ЗА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈУ СИСТЕМА УПРАвЉАЊА ОТПАДОМ У РЕГИОНУ

Општине Пљевља и Жабљак требало би преко локалних Секретаријата за уређење простора и њихових служби (Служба за стамбено-комуналне послове, Служба за урбанизам и Служба за заштиту животне средине) и осталих служби (Служба за изградњу и развој, Комунална полиција, Јавно комунално предузеће), у оквиру својих надлежности, да предузму следеће активности:

Сл.2.

Локација регионалне санитарне депоније „Репетитор” у општини Пљевља (Просторно-урбанистички план општине Пљевља до 2020. год., 2011)

Fig.2.

Location of the regional sanitary landfill “Repetitor” of Pljevlja municipality (Spatial-urban Рlan of Pljevlja Мunicipality Until 2020, 2011)

86


- успостављање мониторинг система на локацији регионалне санитарне депоније, ради праћења активности на самом комплексу и могућности правовременог и ефикасног деловања у случају акцидентних ситуација.

Реализацијом наведених активности допринело би се формирању одрживог система управљања отпадом, који би довео до елиминисања негативних просторно-еколошких утицаја који су последица садашњег начина третмана отпада. У том погледу, континуирана имплементација предложених акција намеће се као приоритетан задатак да би се проблематика управљања отпадом у општинама Пљевља и Жабљак подигла на ниво који би одговорао смерницама и пропозицијама које намећу Европска унија и национална законска регулатива (Закон о животној средини, Закон о управљању отпадом, Закон о комуналним дјелатностима) у области управљања отпадом.

LiteraturaJosimović, B. (2008): Prostorni aspekti u upravljanju komunalnim

otpadom u Kolubarskom regionu, Doktorska disertacija, Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu

Ilić, M. (2004): Regionalni plan upravljanja komunalnim otpadom, Regionalni centar za životnu sredinu za centralnu i istočnu Evropu, Beograd

Prostorni Plan Crne Gore do 2020. god. (2008), Ministarstvo za ekonomski razvoj, Podgorica

Prostorno-urbanistički plan opštine Pljevlja do 2020. god. (2011), Jugoslovenski institut za urbanizam i stanovanje, Beograd

Prostorno-urbanistički plan opštine Žabljak do 2020 god. (2011), Jugoslovenski institut za urbanizam i stanovanje, Beograd

Studija izvodljivosti za izgradnju i rad regionalne sanitarne deponije u Pljevljima, (2008), Hidrozavod, Novi Sad

Plan upravljanja otpadom u Crnoj Gori za period 2008-2012. god. (2008), Ministarstvo zaštite životne sredine i turizma, Podgorica

Plan upravljanja otpadom za opštinu Žabljak od 2009-2013. god. (Predlog plana) (2009), Žabljak

Plan upravljanja otpadom za opštinu Pljevlja od 2008-2012. god. (2008), Pljevlja

Master plan upravljanja otpadom na republičkom nivou (2005), Ministarstvo životne sredine, Podgorica

Zakon o upravljanju otpadom, Sl. List RCG, br. 80/05

Zakon o komunalnim djelatnostima, Sl. List RCG, br. 12/95

Zakon o životnoj sredini, Sl. List RCG, br. 48/08

Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, Sl. list RCG, br. 80/05

Zakon o procjeni uticaja na životnu sredinu, Sl. List RCG, br. 80/05

Zakon o strateškoj procjeni uticaja na životnu sredinu, Sl. List RCG, br. 80/05

Pravilnik o bližim karakteristikama lokacije, uslovima izgradnje, sanitarno-tehničkim uslovima, načinu rada i zatvaranja deponija za otpad, stručnoj spremi, kvalifikacijama rukovodioca deponije i vrstama otpada i uslovima za prihvatanje otpada na deponiji, Sl. list RCG, br. 84/09

- Комунална полиција треба адекватно да спроводи Закон о управљању отпадом и Одлуку о комуналном уређењу града и месних центара, односно њихове казнене одредбе за почињене прекршаје.

Комуналним предузећима у општинама Пљевља и Жабљак неопходни су: јачање менаџмента и техничког дела, успостављање и развој специјалних програма обуке за јачање капацитета запослених, препоруке за јачање финансијских и техничких капацитета, као и идентификација било које активности инвестицијског и институционалног јачања које спроводи Влада Црне Горе (Министарство одрживог развоја и туризма) или донатори Општина, уз подстицање међуопштинских договора и успостављања партнерских односа са свим заинтересованим субјектима, стручним, научним и образовним установама, како би се дошло до прихватљивих решења у области управљања отпадом.

Закључна разматрањаСадашња пракса управљања отпадом у општинама Пљевља и Жабљак указује на незадовољавајуће стање у овој области и захтева низ конкретних акција и програма у циљу успостављања полазних елемената система одрживог управљања отпадом. Главни задаци у процесу формирања ефикасног система управљања отпадом у Региону односиће се на пружање услуга сакупљања, транспорта и санитарног одлагања отпада, уз повећање процента покривености сеоских насеља поменутим услугама. Препоруке и даљи правци деловања у оквиру управљања отпадом на регионалном нивоу треба да обухвате:

- поделу одговорности између локалних комуналних предузећа и координасно деловање са регионалним јавним предузећем, ради оперативности након изградње свих неопходних инфраструктурних објеката у систему управљања отпадом;

- постављање одговарајућег броја контејнера за сепаратно одлагање отпада у општинским центрима, у складу са локалним плановима управљања отпадом;

- санацију сметлишта и обезбеђивање одлагања до изградње регионалне санитарне депоније;

- усаглашавање просторно-планских и урбанистичких докумената са локалним плановима управљања отпадом;

- спровођење програма едукације становништва и побољшања јавне свести о позитивним ефектима управљања отпадом на регионалном и принципу одрживости;

- повећање просторне покривености услугама сакупљања отпада (посебно у сеоским насељима);

- развој информатичке основе (база података о количинама и саставу отпада) као полазне основе за дефинисање позитивних и отклањање негативних елемената у систему управљања отпадом;

87

ПРИНЦИПИ БИОКЛИМАТСКЕ АРХИТЕКТУРЕ ПРИМЕЊЕНИ У ПРОЈЕКТУ СПА ЦЕНТРА

НА СТАРОЈ ПЛАНИНИ

АпстрактПримена биоклиматских параметара код туристичких објеката битан је фактор смањења енергетске потрошње и очувања околине и представља одговор на променљиве климатске услове. С обзиром да развој туризма у неурбанизованом природном окружењу има негативне последице на њега, било је потребно испитати на који начин се у процесу пројектовања може утицати на смањење загађења и уклопити у окружење. Овај рад анализира принципе биоклиматског планирања и пројектовања на примеру Спа центра на Старој планини која спада у један од највреднијих екосистема у Србији. Адаптација објекта на постојеће климатске промене анализирана је на два нивоа. Први ниво разматра урбанистичке факторе који обухватају анализу утицаја локалне климе и предела на позиционирање објекта и дефинисање прелиминараних форми. Други ниво су архитектонска и техничко-технолошка решења чијом применом се постиже енергетски одговорно пројектовање. Финалне анализе указују да је биоклиматски приступ неопходан у почетним фазама пројектовања, од поставке идејних скица објекта, јер каснија уградња технологија у објекат тражи време и поскупљује цео процес. Овај рад указује да утрошак енергената од фосилних горива, овако оптимизованог Спа центра, од самог почетка планирања и пројектовања може бити значајно смањен.Кључне речи: биоклиматско планирање и пројектовање, енергетска ефикасност, спа и велнес, туризам, Стара планина

PRINCIPLES OF BIOCLIMATIC ARCHITECTURE APPLIED AT THE PROJECT OF SPA CENTER AT STARA

PLANINA MOUNTAIN

Abstractapplication of bioclimatic parameters in the design of tourist

objects is an important factor for reducing energy consumption and preserving the environment. It represents the response to

constant changing of climate conditions. Given the fact that development of tourism has negative consequences on the

environment, it is necessary to examine the way design process can affect the reduction of energy and environmental pollution.

This paper analyzes the principles of bioclimatic planning and design of the Spa Center at the Balkan Mountain that is one of

the most valuable ecosystems in Serbia. adaptation to the existing climate change was analyzed on two levels. The first

level was urban factors that include analysis of local climate and environment that affect the positioning of the object and

preliminary form. The second level was architecture factors with technical and technological solutions that can be achieved through the application of climate and energy responsible

designing. Final analyses indicate that the bioclimatic approach is necessary in the initial stage of setting preliminary design for

the building, because later it would take more effort to install technology that requires time and the whole process makes

much more expensive. The work indicates that the energy needs of optimized Spa center like represented, from the very

beginning of planning and designing, can be drastically reduced. Key words: bioclimatic planning and designing, energy efficiency,

spa and wellness, tourism, Stara Planina

UDK:711.558:551.582(497.11) ; 725.7.011:551.582(497.11), ID BRoJ: 189385996Стручни рад, DoI: 10.5937/arhurb1133087MС ТРУЧНИ РАДОВИ

Игор Марић*, Бранислава Ковачевић**

рад примљен: октобар 2011, рад прихваћен: децембар 2011.

* др Игор Марић, д.и.а., виши научни сарадник, ИАУС, Београд е-mail: [email protected]** Бранислава Ковачевић, д.и.а., истраживач приправник, ИАУС, Београд е-mail: [email protected] Рад је настао као резултат истраживања у оквиру научног пројекта Просторни,

еколошки, енергетски и друштвени аспекти развоја насеља и климатске промене – међусобни утицаји, који је финансиран од стране Министарсва за просвету и науку Републике Србије за период од 2011. до краја 2014. године.

88

Игор Марић, Бранислава Ковачевић /АУ33/2011/ страна 87-101 / Принципи биоклиматске архитектуре примењени у пројекту спа центра на Старој планини

8888

УводКлиматски услови су одувек били значајни фактори приликом планирања, пројектовања и дефинисања грађеног простора. Од најранијих дана људи су инстинктивно прилагођавали материјале, технику и грађену форму локалним климатским условима. Развој технологије почетком 20. века, међутим, омогућио јe архитектури већу независност од климатских утицаја. У том смислу, примена технолошких иновација омогућила је градњу објеката у срединама у којима то раније није било могуће (нпр. стварање пољопривредног земљишта одузимањем тла од мора у Холандији, настанак читавих градова „на песку”, као што су Абу Даби, Дубаи и др., па све до парадоксалних примера клизалишта и скијалишта у тржним центрима у условима где је спољна температура +40). Утрошак велике количине енергије и негативни утицаји на животну средину, а затим и економска и енергетска криза, указали су да је овакав приступ неодржив. Данас, архитектуром доминира симбиоза објекта са окружењем и враћање искуствима из прошлости, али уз коришћење савремених технолошких решења којима се принципи енергетске одрживости имплементирају у свим фазама планирања и пројектовања.Сектор туризма је велики потрошач енергије, која се највећим делом троши на неефикасно грејање простора, потрошњу

електричне енергије и транспорт. Туризам се током друге половине двадесетог века нагло развијао и постао једна од најзначајнијих привредних грана на глобалном нивоу. Са друге стране, нагли развој туризма често има негативне импликације на окружење. Неопходно је да се смањи свако прекомерно трошење фосилне енергије сагоревањем где се као приоритет јавља очување природне компоненте туристичких подручја. Потрошња енергије у туризму има, поред еколошког, велики утицај и на економски и енергетски биланс земље. Туристички објекти своје енергетске потребе задовољавају углавном на класичан начин. У њиховој структури трошкова највећи део одлази на енергију (грејање затворених простора и воде, осветљење, одржавање вентилационих система, итд.) (Maksin, 2011). Топлотни губици у туристичким објектима веома су велики и чак 70% енергије троши се на системе вентилације објекта, што је супротно стамбеним објектима код којих је то свега 20%. Стога се велика пажња код пројектовања туристичких објеката посвећује, поред пројектовања енергетски ефикасног омотача, и системима који обезбеђују хлађење и загревање простора.Реализација принципа биоклиматске архитектуре спроводи се кроз два поступка који се надопуњују: биоклиматско планирање и биоклиматско и енергетски ефикасно

Сл. 1. Упоредни однос енергетске потрошње омотача и вентилације код стамбених

објеката и код туристичких објеката (Максин, 2011)

Fig. 1. Comparison of energy consumption ratio of

coating and ventilation in residential buildings and at tourist facilities (Maksin, 2011)

пројектовање (Maksin, Pucar, Milijić, Korać, 2011). Биоклиматским планирањем анализирају се параметри климе важни за позиционирање, оријентацију и облик објекта. Биоклиматско и енергетски ефикасно пројектовање укључује анализу техничко-технолошких решења која ће рационално трошити енергију и обезбедити топлотни комфор током целе године.Предмет истраживања овог рада је приказ могуће примене принципа биоклиматске архитектуре на примеру Спа центра на Старој планини. Принципи су примењени како на урбанистичком нивоу решења, тако и на нивоу архитектонског уобличавања, где су у архитектонски концепт објекта укључена и техничко-технолошка решења. Ова студија садржи приказ могућности примене технологија које доприносе енергетској ефикасности објекта. За даљу разраду потребно је урадити прецизне прорачуне и направити посебан елаборат, где би се укључили и стручњаци из других области.

Урбанистички параметри биоклиматског планирања Објекат Спа центра лоциран је на Старој планини, стога у анализи контекста у ком се објекат налази, као кључни чинилац фигурише природно окружење. Анализа контекста природне средине обухвата анализу: климе подручја, избора локације, конфигурације терена, оријентације према сунцу, утицаја ветра, утицаја вегетације (Pucar, 2006).

89

Игор Марић, Бранислава Ковачевић /АУ33/2011/ страна 87-101/ Принципи биоклиматске архитектуре примењени у пројекту спа центра на Старој планини

8989

Сл. 2. Приказ врха Бабин зубFig. 2. View of the top Babin zub

Анализа климе подручја – Локалитет Јабучко равниште на Старој планини третира се као јединствена туристичка регија (I степена) која је класификована као изузетно вредно природно подручје од међунационалног значаја. Уредбом Владе Републике Србије подручје је стављено под заштиту као Парк природе (Službeni glasnik, br.19/97).На висини од 1700 м н.в., што представља приближно висину Бабиног зуба, односно врха Старе планине где се налази предметна локација Јабучко равниште, средња годишња температура је око 3,0-3,5 0C. На тим висинама температуре испод нуле трају и по пет месеци. Најхладнији месец је јануар, а најтоплији је јул и разлика вредности средњих температура за та два месеца се креће око 20 0C. Просечно годишње трајање инсолације је на висинама преко 1200 м око 1900-1950 часова годишње због појачане облачности и магловитости. Средње годишње вредности падавина за период 1961-1990. год. за подручје Јабучког равништа износиле су 1100 мм. Месечни максимум падавина је у јуну (124.1 цм). Одлика планинског климата је минимум падавина у октобру (53.9 цм ) уместо у августу, односно обилније летње падавине него код умерено континенталног климата.Трајање квалитетног снежног покривача (за зимске спортове) у пределу Бабиног зуба, на 1700 м н.в., износи 4 месеца, а средња максимална висина снежног покривача је 110-150 цм.(Studija zaštite, 2003)

Рељеф и тло Старе планине – Основну геолошку грађу предметног простора чине пешчари пермске старости. Ниво подземних вода је плитко испод површине терена. Планинско подручје, својим физичко-географским карактеристикама, ограничава врсту и интезитет развоја изградње. На Старој планини није дошло до већег обима изградње, што показује да се недовољно посвећивала пажња развоју планинских подручја у Србији, али су се на тај начин очували природно вредни делови и перспективне туристичке локације.Одрживи развој планинских подручја, поред економске и социјалне, има изражену и просторно-енвајронменталну димензију. Студија просторно-функционалне организације Јабучког равништа, која је рађена у оквиру ИАУС-a, допринела је избору концепта који се уклапа у модел заштите парка природе. Решење је синтеза резултата природњачких истраживања и развојног, просторног и урбанистичко-архитектонског планирања и пројектовања. Спа центар је лоциран у средишту туристичког ризорта Јабучко равниште, на источној падини визуелно оријентисаној на један од врхова Старе планине –Бабин зуб, са погледом на широке падине са специфичном „графиком”скијашких стаза.Избор локације – Приликом планирања локације за позиционирањe туристичког Спа објеката, битни фактори били су: микроклима, топографија (конфигурација терена),

Сл. 3. Приказ идејно урбанистичког решења ризорта Јабучко равниште (са лоцираном позицијом Спа објекта), рађен у ИАУС-у 2011., одговорни урбаниста др Игор МарићFig. 3. Conceptual urban resort Jabučko ravnište solutions (with located Spa), made in IAUS in 2011., responsible planner Igor Maric

90


Сл. 4. Фотографија места локације Спа центра Fig. 4.Photo of Spa center locations

соларни утицај, зеленило и ветар. Сви ови чиниоци доста утичу на потрошњу енергије објекта и само правилним искоришћавањем њихових потенцијала биоклиматско планирање добија потпуни смисао.Утицај конфигурације терена – Нагиб терена је 12% према југоистоку, а северозападни део локације је заравњени плато на коти 1490 м н.в., што је изразито повољна карактеристика терена у погледу већег осветљаја и дужине сенке, док би у супротном нагиб ка северу и североистоку био јако неповољан са аспекта изградње туристичког објекта. Овакава диспозиција терена погодна је за обликовање компактније форме објекта и условљава окретање према југу просторија у којима се борави, уз обавезну заштиту од прегревања, a окретање затворених просторија (сауна) према северу. Делимичним укопавањем објекта смањене су спољне површине које се греју или хладе. На тај начин редуковани су спољни утицаји и омогућено је коришћење температуре земље у сврху грејања и хлађења пасивним путем. Објекат Спа центра је слободностојећи и околни објекти су доста удаљени од њега тако да параметри створене средине нису имали значајнији утицај.

Сл. 5. Ситуација Спа центраFig. 5. Situation of Spa center

Оријентација према сунцу – oријентацијом главних фасада претежно ка југу и југоистоку, постигло се добијање веће количине енергије природним путем и повећање температуре у зимском периоду, док се та енергија лети користи за хлађење простора. Овако настао оптимални габарит објекта троши минималну количину енергије за загревање и климатизацију. Анализа кретања сунца лети и зими за локацију Cпа центра указује да је објекат добро оријентисан фаворизовањем јужне фасаде. Западна фасада је минималне површине због високих поподневних спољних температура лети и истовременог дејства директног сунчевог зрачења. Предност оваквог облика основе је, пре свега, у њеној компактности, док југоисточна оријентација омогућава задовољавајуће решење у вези са зимским и летњим потребама за енергијом и омогућава фантастичан поглед на врх Бабин зуб.Утицај ветра – Код планирања положаја Спа цента анализирани су утицаји доминантних ветрова за ту локацију. За анализу су битни фактори учесталости, брзине и јачине ветра и период године кад су поједине врсте доминантне.

Сл. 6. Начин заштите објекта од северног ветра укопавањем и смањење површине омотача који се греје/хладиFig. 6. Way to protect the building from the north wind with burial and reduction of the surface layer that is heated / cooled

91


Стара планина се одликује јаком ветровитошћу. Преовлађују ваздушна струјања северозападног правца која се спуштају са Миџора доносећи падавине. Значајна је и учесталост и јачина североисточног ветра, који је хладан и сув и представља југозападни огранак кошаве. У свим годишњим добима јављају се и ветрови јужног и југозападног правца – зими суви и хладни, а у пролеће топлији (Studija zaštite, 2003).Југоисточна оријентација Спа центра и заталасана структура кровне равни пружају већу аеродинамичност објекта у односу на локални доминантни северозападни ветар, јер се на тај начин лети омогућава природно проветравање унутрашњег простора, а самим тим се мање користи вештачка вентилација. Користећи пад терена као природну заштиту од удара северних ветрова, омогућава се значајно мањи утрошак енергије за грејање објекта зими. Облик крова са „процепима” утиче на токове струјања ветра, тако што наизменичним издизањем и упуштањем кровне равни омогућава контролисана пропуштања северозападног ветра кроз унутрашњост објекта, а на тај начин значајно се повећава удео природне у односу на вештачку вентилацију.

Утицај вегетације – Спољашње уређење терена око Спа центра и распоред дрвећа по ободу парцеле, осим што стварају интимнији амбијент и штите од буке, делују и као заштита од ветра. На северозападу је постављен ред четинарског дрвећа, које зими штити објекат од снежних наноса и вртложних струјања северних хладних ветрова. Дрвеће букве је предвиђено на југу и југоистоку локације, и поред тога што представља надовезивање и уклапање у околину коју претежно чине букове шуме, у току лета снижава температуру ваздуха и прави хлад. Позиционирано на довољној удаљености од објекта Спа центра, зими листопадно дрвеће постаје огољено и тако пропушта довољну количину дневног светла.Овим урбанистичким мерама (приказаним у сумарној табели бр. 1) објекат је пројектован да у највећој мери користи постојеће природне елементе и стога троши драстично мању количину енергије за грејање и климатизацију.

Сл. 7. Међуоднос облика објекта и токова струјања ветра Fig. 7 . Interrelation of object shape and course of wind flow

Биоклиматски подаци* Критеријуми* просторне карактеристике СПА центра- мере којима се критеријуми спроводе

Биок

лима

тско

пла

нира

ње

Планирање локације

конфигурација терена искоришћеност нагиба теренаукопавањем у терен смањује се утицај ветра, дужине сенке и користи зона топлог ваздуха удолине

оријентација према сунцу осунчавањејужна оријентација објекта омогућава већу изложеност сунцу и повећање температуре зими,као и стварању пријатније микроклиме

утицај ветра природна вентилацијаоријентацијом на југоисток,тј. управно на правац пружања ветрова и заталасаном кровном констукцијом омогућава се про вет-равање објекта лети и повећава аеро дина-мичност и природна вентилација која смањује енергетске трошкове

утицај вегетације засенчењеодабиром одређених врста дрвећа и на планираним растојања од објекта смањује се утицај ветра, лети снижава температура и прави природно засенчење.

Табела 1. Утицај природних и климатских услова на биоклиматско планирање

*Анализа насеља и објеката у изграђеној средини укључила би и урбанистичке параметре, који овде нису разматрани, јер је објекат слободностојећи у природном окружењу.

92


Биоклиматско и енергетски ефикасно пројектовање – принципи енергетске оптимизације објекта

Како би објекат био енергетски ефикасан неопходно је код пројектовања обратити посебну пажњу на следеће параметре:1. Омотач зграде (зидови, кров, подови) – добра изолованост омотача,

побољшање заптивености и избегавање термичких мостова, рационализовано осветљење;

2. Карактеристике употребљених материјала (склопови и слојеви, квалитет и заптивеност прозора и штока и др.);

3. Технолошки системи за хлађење, грејање и вентилацију – побољшање комфора и енергетски ефикасни системи;

4. Примена ОИЕ и одговарајућих пасивних/активних соларних система.

Усаглашавање пројектантског концепта са окружењем зависи, као што смо анализирали, од локалних климатских услова, али и од врсте и намене објекта. Пројектовање које интегрише питања климатских промена, функционалне организације објекта, начина и интезитета коришћења у функцији смањења енергетске потрошње чини објекат адаптабилнијим на услове променљиве климе.Туристички објекти углавном нису енергетски ефикасни, јер троше више енергије по јединици површине од објеката других намена. Узрок томе је примена енергетски интезивних технологија за потребе хлађења, грејања, вентилације, грејања воде, припрему хране, пречишћавање воде, одлагање и рециклажу отпада. Разне анализе потрошње енергије у туристичком сектору указују на чињеницу да она директно зависи од промена климе и да више од половине утрошене енергије одлази на грејање и хлађење објеката (Maksin, 2011). Код објеката специјалне намене, као што су спа и велнес објекти, потрошња енергије на загревање воде скоро је изједначена са потрошњом енергије за климатизацију.

Сл. 8. Графикон укупне потрошње у туристичким објектима (Пуцар,2011) Fig. 8 .Graph of total consumption in tourism objects (Pucar,2011

Намена и просторна организација Спа центра Специфичан облик парцеле која је постављена на падину условио је основну форму објекта. Велики габарит објекта „омекшан” је разлагањем на „прсте”– режњеве, који прате природни пад терена. На тај начин формирају се два нивоа – ниво на коме се налази главни, контролисани улаз и ниво испод, на коме су предвиђени базени. Доњи ниво се наставља на ниво околног терена. Два нивоа су обједињена заједничким средишњим ваздушним простором, који представља интегративни елемент амбијента.

93


Објекат је конципиран тако да представља једну просторно-функционалну целину. Овакво решење објекта олакшава и саму градњу, јер се објекат много не укопава, нити много издиже из природног окружења, већ се уклапа и прожима са околином.На првом нивоу, уз главни улаз, формирају се две зоне. Прву зону чине: рецепција, простор за изнајмљивање опреме, комерцијални садржаји (козметички салони, фризерски салони, соларијуми), затим администрација и простор за медицински преглед. Другу зону чине рекреативни садржаји којима се приступа преко контролисаног улаза: теретана, велнес (различите врсте масажа – од класичне ручне, преко релаксирајуће, до масаже топлим камењем, масаже ароматичним уљима, хидромасаже и др.) и специфични протеин бар. Основне садржаје за рекреацију прате комфорне гардеробе, тоалети и простор за одмор. Сви садржаји на овом нивоу оријентисани су ка спољашњем окружењу са погледом на пејзаже Старе планине, али и преко отвора, галерија и мостића на садржаје доњег нивоа.

Сл. 9. Изглед Спа центраFig. 9 .View of Spa center

94


На доњем нивоу смештени су базени, разложени на микроамбијенте: тобогани, симулација реке, водена масажа у виду подводних млазева, водоскоци. Постоји и део намењен класичном пливању. Поред базена предвиђене су разне врсте сауна: финске сауне, биосауне, сауне са испарењима морске соли, ароматерапија, инфрацрвене сауне, парно (турско) купатило, слане собе, ледене собе, топле клупе – тепидаријуми, базени са хладном водом за урањање после сауне, арома тушеви и хидромасажне каде. Пратећи нагиб терена, каскадно постављени отворени базени повезани су са унутрашњим базеном. Просторна организација ових функционалних целина је таква да се могу користити свака засебно, иако су формиране у јединственом простору.Форма Спа објекта – Основни габарит објекта је мимикричан пределу, попут заталасаног планинског пејзажа. Објекат је компактан, осим у кровној равни, где је разложен на девет „прстију”. Фасадне и кровне равни обједињене су у једну волуметријску целину, која омогућава смањење спољних површина чиме се драстично смањују потребе објекта за топлотном енергијом. Иако су кровне равни обликовно раздвојене, функционално је простор повезан у једну целину. Намена Спа центра захтева да простор буде јединствен и повезан и да је могуће, кад се једном уђе, приступити било ком његовом садржају што једноставније.

Сл.11. Основа полу-укопаног нивоаFig.11. Half-buried level

Сл.10. Основа приземљаFig.10 . Ground level

95


Игра кровних „прстију” различитих висина омогућава просветљеност ентеријера објекта која се, у зависности од упада светлости, мења у току дана. Објекат је јужно оријентисан, тако да је већи упад светла зими, а лети се штити од сунца уз помоћ хоризонталних брисолеја. Елементима „процепа” у крову, поред природног осветљавања објекта, постиже се и природна вентилација. Употребом изолационих стакала високих перформанси и брисолеја са сензорима, чији се положај прилагођава различитим спољашњим условима и сезонским променама, регулише се упад сунчевих зрака и на тај начин контролишу температура и осветљај унутар објекта.

Сл. 13. 3д прикази Спа центраFig .13. 3D views of Spa center

Сл 12. ПресекFig 12. Section

96


спречено одвајање хладног ваздуха од зидова и његово спуштање на површину базена, што би био случај код обичних застакљених фасада. Оријентација објекта ка југу и термичко зонирање објекта штеде и 20-30% енергије која се иначе троши за климатизацију. Конструкција прати и потцртава архитектонске облике. Стога је кровна раван „разиграна”и представља опну која обухвата цео објекат и сагледива је са оба нивоа. Кровна констукција је решетка од ламелираног дрвета, која је прозрачна и оставља могућност да кроз „процепе”између заталасаних кровних равни уђе што више светлости и да простор буде светао и прозрачан. Такође, омогућен је и пешачки приступ са партера на један од кровних „прстију”где се налази кафе са видиковцем према врху Бабин зуб. Архитектонски облици омотача материјализовани су употребом природних материјала – дрвета и затравњених кровова. У циљу постизања специфичног карактера, као и

На објекту се предвиђа употреба дупле фасаде као вентилирајућег тампона и заштите од удараца ветра. Са спољне стране, користе се изолациона стакла, а са унутрашње обична, док је између тампон зона у којој ваздух може да мирује, а тиме се обезбеђује висок степен топлотне изолације у зимском периоду. Ваздух у тампон зони може да се креће у односу на заптивеност спољне и унутрашње опне, што одговара у летњем периоду када се проветравањем хлади унутрашња опна двоструке фасаде (Marić, 2007). Вентилација се одвија по вертикали стакленог дела фасаде подељеној на хоризонталне сегменте, која је тако пројектована да не би дошло до прегревања ваздуха на горњем нивоу објекта. Такође, у тампон зони дупле фасаде могуће је употребити зеленило, које поред тога што смањује топлотне добитке лети и топлотне губитке зими, представља и складно повезивање са природним окружјем. Током хладних дана, термички комфор омогућен је тако што је

Сл. 15. вентилација дупле фасадеFig. 15. Ventilation of double facades

Сл. 14. Примена дупле стаклене фасаде на јужној страни објекта Fig. 14. Application of double glass facade on the south side of the building

Сл. 16. Подужни и попречни пресек Спа центра Fig. 16. Longitudinal and transverse cross-section of Spa Center

97


прилагођавања климатским условима, пројектоване су затравњене кровне површине чији се нагиби крећу од 20 до 33о, што задовољава и еколошке и економске услове (топлотна заштита, принципи енергетске одрживости и биоклиматске архитектуре). Примери савремене еколошке архитектуре управо се окрећу ка употреби зелених кровова, који су одлични топлотни изолатори. Зими спречавају губитак топлоте, а лети освежавају простор. Неке од предности су: повећање зелених површина, а самим тим и повећање кисеоника; заштита хидроизолације од мраза и од сунца и врућине, што продужава век трајања крова, јер се смањује распон између највише и најниже средње температуре крова и до 20 степени; штити кров од UV зрачења; смањује оштећења од олује, кише и ветра; природни је климатизатор, јер расхлађује просторије испод крова; штити од буке; апсорбује прашину и смог; искоришћава 50-70% воду од киша те тако растерећује кишну канализацију. Зелени кров ствара специјалну микроклиму која редукује стрес и својим уклапањем у природу упућује на физичко и психичко одмарање, што је у духу намене објекта Спа центра. Фасада окренута ка отвореним базенима на југу обрађена је примарним коришћењем дрвета и стакла. Дрвени вертикални носачи подсећају на шуму стабала околног буковог дрвећа. Дрвене покретне ролетне предвиђене су у равни испред фасаде обрађене у стаклу, чиме се остварује визуелно и психолошко повезивање са околним пејзажом.

Сл. 17. Детаљи зеленог крова примењеног на Спа центру Fig. 17. Details of green roof applied at the Spa Centre

Огроман напредак је последњих двадесетак година постигнут у развоју нових технологија производње материјала – нпр. производња специјалних врста стакала која архитектама омогућава да уз пуну креативност пројектују енергетски рационалне туристичке зграде, а да при том не смањују површину застакљења.

Опис енергетске оптимизације Спа центра

Омотач објекта1. Преко прозора и спољашњег зида губи се преко 70% топлоте, при чему трансмисиони губици топлоте кроз прозоре представљају више од 50% тих губитака. У укупним топлотним губицима преко прозора учествују стакло и прозорски профил. Захтеви које мора испунити прозорски профил, независно од врсте материјала од којег се прозори изграђују су: добро затварање, прекинут топлотни мост у профилу, једноставно отварање и низак коефицијент проласка топлоте. У Европи је прописан коефицијент проласка топлоте прозора у распону 1,4 – 1,8 W/м2К, док су код нискоенергетских и пасивних кућа дате вредности у распону 0,8 – 1,1 W/м2К. Стакла за прозоре се данас израђују као изолацијска стакла, двослојна или трослојна, са различитим пуњењима гасовима аргоном или криптоном и са премазима који побољшавају топлотне карактеристике.

98


98

2. Топлотно оптерећење објеката – На основу идејних решења предвиђена је намена и бруто грађевинска површина објекта па је коришћењем специфичних топлотних оптерећења срачуната потребна количина топлоте за: грејање простора, потребе вентилације појединих просторија објекта и загревање воде за санитарне потребе, што је приказано у табели која следи:

Објекат Намена БРГП Потрeбна кол. топлоте

Спа центар спорт и рекреација 4940m 2 800 KW

За објекат Спа центра предвиђено је централно грејање просторија, као и инсталација централне припреме воде за санитарну потрошњу. Потребни капацитети за предвиђен објекат су инсталисана снага 600 kW и једновремена снага 450 kW. Наведени капацитети су оријентациони и одређени су на основу величине предвиђеног објекта и вршне потрошње електричне енергије по кориснику, опремљености електричним апаратима, начину загревања и начину припремања топле воде. Загревање објекта као и припрема топле воде предвиђени су уз максималну уштеду електричне енергије применом гасa и алтернативних извора електричне енергије – соларних колектора и топлотне пумпе.Енергетска производња за потребе објекта обезбеђена је путем топлотне пумпе (степен корисног дејства CoP=5) лоциране у подруму објекта (техничке просторије). Топлотна пумпа ће бити повезана са пољем геотермалних сонди (оријентационо 20 сонди дубине око 100 м). Међусобна удаљеност геотермалних сонди прерачуната је у циљу избегавања евентуалних интерференција које би могле да доведу до замрзавања терена и тако угрозе функционалност система. Топлотна пумпа је реверзибилна, и као таква ће бити употребљавана како за грејање тако и за климатизацију објекта у летњем периоду, док ће у међусезонама (пролеће и јесен), када климатски парамери буду то дозволили, функционисати по принципу free-cooling.

Сл.18 Шеме стаклених површина на северо истокуFig.18 Schemes of glass surfaces on the north-east

Сл.19 Шеме стаклених површина на југоистоку Fig.19 Schemes of glass surfaces on the south-east

Природна вентилација – Управном оријентацијом објекта у односу на ваздушна струјања омогућавају се природна вентилација и пасивно хлађење објекта. Ваздух лети улази управно на подужну осу објекта, пролази испод елемената конструкције и струјањем кроз контролисане канале хлади армирано-бетонску међуспратну плочу и темеље. Међутим, код кровних равни овај систем није могуће применити. Кровне равни нису континуалне и ваздух би ударао у изломљене површи па би на тај начин загревао, што би проузроковало супротан ефекат од оног који се жели постићи. Венитлациони системи са централним уређајем, у коме се посредством измењивача врши одузимање топлоте истрошеном излазећем ваздуху у корист улазећег свежег ваздуха, постали су незамењив систем грejања пасивне куће и задатих стандарда енергетске потрошње за потребе грeјања. Због малих топлотних губитака код Спа објекта, загрeвање просторија је мање значајан фактор у поређењу са потребама за загрeвањем топле воде.Вештачка вентилација - Коришћени су аутоматски системи за контролу температуре који могу да уштеде и до 30% енергије предвиђене за климатизацију. Све просторије унутар објекта биће покривене централизованим системом механичке вентилације и одимљавањем лоцираним у техничким собама у подруму објекта. Пре улаза у централни систем, свеж спољни ваздух биће предгрејан (зими)/

Соларна енергија у контакту са стакленом површином

Рефлектована енергија СПОЉНАСРЕДИНА (север)

Апсорбована енергија ПРОСТОРИЈЕ ОБЈЕКТА

Апсорбована енергија ПРОСТОРИЈЕ ОБЈЕКТА

Соларна енергија у унутар објекта32% или мање

Соларна енергија у контакту са стакленом површином

Рефлектована енергија СПОЉНАСРЕДИНА (југ)

Соларна енергија унутар објекта 55% или више

99


99

Систем соларне контроле – брисолеји – Решења која се примењују у циљу заштите од претераног осветљења су: архитектонска геометрија и зеленило; елементи унутрашње заштите од сунца – ролетне и жалузине; елементи унутар стакла за заштиту од сунца и усмеравања светла – холографски елементи, рефлектујућа стакла и фолије, стакло које усмерава светло; елементи спољашње заштите од сунца – покретни и непокретни брисолеји.Зимски период – Позиција и димензије ротационих брисолеја су прорачунати тако да гарантују могућност уласка директног сунчевог зрачења (ниско зимско сунце – брисолеји у отвореној позицији). Поменути систем, комбинован са употребом одговарајућих стакала, обезбеђује значајне енергетске уштеде коришћењем ефекта стаклене баште. Поред тога, употребом електронски контролисаних ротационих брисолеја, соларна контрола постаје још потпунија, омогућавајући кориснику подешавање позиције брисолеја у складу са специфичним климатским параметрима као свакодневним временским променама.Летњи период – Позиција и димензије ротационих брисолеја су прорачунати тако да онемогуће улазак директног сунчевог зрачења (високо летње сунце). Поменути систем, комбинован са употребом одговарајућих стакала, обезбеђује заштиту од нежељеног загревања објекта ефектом стаклене баште, обезбеђујући на тај начин значајне енергетске уштеде на климатизацији просторија.

предрасхлађен (лети) коришћењем термичке инерције терена испод објекта. Тако третиран ваздух биће у централном систему уведен у размењивач топлоте (ваздух-ваздух) где ће бити реализована друга топлотна размена, овог пута са ваздухом из објекта за размену. Током поменутог процеса, спољни ваздух биће још једном предгрејан или предрасхлађен пре уласка у просторије објекта. Поред тога, пре уласка у просторије објекта у централном систему, директно ће се контролисати релативна влажност и хигијенски квалитет (филтрирање) ваздуха. Систем контроле влажности објакта предвиђен је тако да може да гарантује различите релативне влажности ваздуха у зависности од намене појединачних амбијената. Систем механичке вентилације гарантоваће просечну ваздушну размену од 8 запремина амбијента/сату, у складу са најсавременијим европским стандардима. Количину размене ваздуха механичком вентилацијом такође је могуће кориговати у складу са специфичном наменом амбијената (сауне, турска купатила). Реализацијом описаног система, објекат је у стању да редукује енергетску потрошњу за потребе вентилације просторија за више од 75%.

Сл. 20 Шеме ветрења у летњем и зимском периодуFig. 20 Schemes of windmills in the summer and winter

Сл. 22. Шема позиције брисолеја на југоистокуFig. 22. Schematic positions of soleils on the south-east

Сл. 21. Шема позиције брисолеја на северозападуFig. 21. Schematic positions of soleils on the north-west

100


100

Сакупљање кишнице – У архитектуру објекта интегрисан је систем сакупљања и дистрибуције атмосферских падавина са централним резервоаром лоцираним у подруму објекта. Тако сакупљена кишница, биће рационално коришћена за заливање/наводњавање зелених површина у околини и на крову објекта.Систем искоришћења водене паре – Употребом принципа термоенергетике, долази се до рационализације потрошње енергије коришћењем кондензно-парне инсталације. Системи за искоришћење отпарка и повратак кондензата у котларницу (затворени систем повратка кондензата) су нова формула за рационализацију енергије.Водени зид – пасивни соларни систем – На делу јужне стаклене фасаде Спа објекта, поставља се водени зид, који прикупља енергију која се касније трансформише за потребе разних функција у објекту. Контејнери испуњени водом који су постављени иза стаклене фасаде, имају функцију соларног пријемника и могу се користити и као грејно тело и као расхладни уређај. Проток и измена ваздуха код ових система чине температурна колебања у унутрашњем простору малим и стварају угодан амбијент за боравак. Отвори за циркулацију ваздуха који је заробљен између стакла и контејнера са водом контролисано се отварају и затварају по потреби (отвор за улаз хладног ваздуха лети је отворен, док је у зимском периоду затворен).Посебна погодност примене овог система у велнес и спа објектима је могућност коришћења кондензоване водене паре у циклусу кружења воде.

Соларна енергија – активни соларни системи – Техноекономски најприхватљивији системи за коришћење енергије сунца су соларни колектори. Повећањем надморске висине јачина сунца се повећава, па су планински услови идеални за искоришћење енергије сунца, како за грејање простора тако и за загревање воде. Соларни колектори за грејање воде у отвореним базенима чија је површина око 400 м2, састоје се од мреже пластичних цеви смештених на крову Спа објекта који се налази поред њих. Предвиђена површина соларних колектора износи 200 м2 и оријентисани су ка југу под углом од 260. Систем је директно повезан са базенима, а електронски сензор се укључује и почиње да пумпа воду када је температура воде виша од температуре у базенима. За грејање објекта предвиђено је 100 м2 соларних фотонапонских панела постављених на кров Спа центра који претварају сунчеву енергију у електричну.Геотермална вода–Примена геотермалне воде у Србији погодна је за производњу топлотне енергије потребне за базене у којима се спроводи терапија и рекреација. Проток воде у спа центрима је и преко 120 л/с, па се геотермална енергија користи и за загревање санитарне воде и просторија.Топлотне пумпе су још један вид употребе геотермалне енергије. Оне троше електричну енергију за циркулацију геотермалних течности из подземних вода, која затим служи за климатизацију простора, кување, припрему топле воде,

Табела 2. Критеријуми енергетске ефикасности са припадајућим техничко-технолошким решењима

Критеријуми Техничко-технолошке примењене мере за Спа центар

Биок

лима

тско

про

јект

овањ

е обј

екта

Спа ц

ентр

а

Топлотни комфор

Компактност форме – висок степен изолацијеЕфикасност омотача – повољне топлотне карактеристике спољних зидова, крова и прозораПримена стаклених површина – побољшава се ефекат природне вентилације, а и отвори су постављени тако да смањују топлотне губитке зими

Осунчаност

Објекат је разуђен по вертикали тако да користи што више упад дневног светлаПримена стаклених површина – положајем и оријентацијом застакљених делова објекта на најефикаснији начин се регулише упад дневне светлости Примена система за засенчење – брисолеји (активни и пасивни) контролишу упад светлости у зависности од годишњих доба, спречавају прегревање

Грејање, хлађење и вентилација

простора

Коришћење енергетски ефикасних система и обновљивих извора енергије:1.Коришћење потенцијала геотермалне енергије

2.Употреба соларних панела за грејање – активни соларни систем3. Водени зид – пасивни соларни систем

Управном оријентацијом објекта у односу на ваздушна струјања омогућавају се природна вентилација и пасивно хлађење објекта.

Грејање воде Употреба соларних панела за грејање воде и базенаОпрема Коришћење енергетски ефикасних електричних инсталација и уређаја

Грађевински материјали

Употреба локалних, природних материјала који испуњавају еколошке захтеве, са високим степеном акумулације топлоте; примена технолошки усавршених тзв. „паметних” материјала (несилицијумске танке фолије, изолације, и др.), затрављене кровне равни

Еколошка ефикасност

Систем рециклирања употребљене воде и кишнице Систем сакупљања, селектирања и рециклирања отпада

Технологија грађења

Префабрикација, јефтинија и бржа градња, коришћење енергије у процесу изградње, приступачност грађевинских материјала

101


101

где се значајно смањују потребе за електичном енергијом. Ове пумпе су скупље него конвенционалне, али су њима смањени укупни трошкови објекта код употребе на дугороч-не стазе.Поред свих ових мера, неопходно је увести и системе управљања укупном енергијом Спа објекта која се контролише путем сензора (интелигентни систем монит-оринга енергије).Применом архитектонских мера и техничко-технолошких система описаних у раду (и приказаних у сумарној табели бр.2), објекат је пројектован да одговори на све критеријуме енергетске ефикаснсти и да при том задовољи, како пара-метре унутрашњег комфора, тако и на захтеве везане за еколошки одговорно пројектовање.Употребом описаних система енергетске оптимизације, предвиђени индекс енергетске ефикасности објеката, у складу са захтевима енергетске потрошње објеката, класи-фикован је у енергетској класи А усаглашавајући се са највишим ЕУ стандардима енергетске сертификације објек-ата. Комплетна процењена енергетска потреба овако опти-мизованог Спа центра биће мања за 25% од потребе аналогног објекта, изведеног без примене система енергетске оптимизације, а то је чињеница која се неминовно преводи у директне економске бенефите за крајње кориснике објекта.

ЗакључакКлима има важан утицај на планирање објеката. Приликом урбанистичког планирања треба водити рачуна о клими и окружењу, јер они, поред функције, добрим делом генеришу архитектонски облик. Највећи део одлука које утичу на рационалну потрошњу енергије у згради доноси се управо у почетној фази пројектовања – у фази разматрања функционалне организације и прелиминарних форми. У тим почетним фазама пројектовања, узело се у обзир сагле-давање енергетских аспеката кроз примену једно ставних правила биоклиматског планирања, јер је касније потребно више напора и цео процес поскупљује када се пројекат који је енергетски неодржив преправља уз помоћ технолошких решења. Све актуелније питање односа човека и планете кроз призму климатских промена, последњих година архитектама намеће као неизоставну тему бригу о енергетској ефикасности објеката у самом процесу пројектовања. Коришћењем савремених технологија грађења и применом унапређених материјала, постигла се већа енергетска ефикасност, што подразумева смањење потрошње енергије уз очување или побољшање комфора.Биоклиматско планирање и пројектовање представља одговор на будуће специфичне и променљиве климатске услове, узимајући, при том, у обзир параметре, како енер-гетске ефикасности, тако и еколошке и економске одржи-вости. Рад указује на који начин локални климатски услови утичу на процес енергетски одговорног планирања и пројектовања на примеру Спа центра на Старој планини. Применом савремених технолошких решења даје се одговор

на питања енергетске ефикасности објекта и одрживости таквих решења. Према анализи овог рада, кроз пример Спа центра, утврђено је да се већ у фази пројектовања, избором оптималних решења, могу остварити енергетске уштеде од 25%.Значајно је уочити да и у деликатном природном окружењу, тако рећи нетакнуте природе и наслеђених облика народне архитектуре околних старопланинских насеља, јесте могуће извести објекте који се уклапају у амбијент, а притом су и енергетски ефикасни захваљујући примени нових материјала и технологија.

ЛитератураEuropean Commission (2007): Agenda for a sustainable and competitive

European tourism, CoM(2007) 621Marić I., a. Bogdanov, B. Manić, (2007): Dvostruke fasade u funkciji

održive arhitekture – analiza projekta poslovnog kompleksa u Beogradu, Arhitektura i urbanizam, 20/21, str. 25-36.

Maksin M., M. Pucar, M. Korać, S. Milijić, (2011): Održivi razvoj turizma u Evropskoj uniji i Srbiji, Monografija, posebno izdanje br. 67, IAUS, Beograd

Milijić S., I. Marić, o. Bakić (2010): Approach to Identification and Development of Mountain Tourism Regions and Destinations in Serbia With Special Reference to the Stara Planina Mountain, SPATIUM, 22, pp. 19-28.

Popović T., M. Živković, V. Đurđević, (2009): Promena klime u Srbiji – činjenice i očekivani uticaji, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, agencija za zaštitu životne sredine, Institut za meteorologiju, FF UB www.sepa.gov.rs

Pucar M. (2006): Bioklimatska arhitektura – zastakljeni prostori i pasivni solarni sistemi, Monografija, IAUS, Beograd

Pucar M., M. Nenković-Riznić, B. Josimović, (2010): Mogućnost primene obnovljivih izvora energije i principa energetske efikasnosti u turističkim naseljima Srbije, u Pucar M., B. Josimović (ur.): Održivi razvoj banjskih i turističkih naselja u Srbiji, posebno izdanje br. 64, IAUS, Beograd, str. 203-236.

Pucar M., M. Pajević, M. Jovanović-Popović, (1994): Bioklimatsko planiranje i projektovanje – urbanistički parametri, Zavet, Beograd

Pucar, M. (2002): Pregled stanja i metodološki postupci za racionalizaciju energije u planinaskim područjima Srbije, Monografija 12: Arhitektonika, Arhitektonski fakultet, Beograd, str. 110-128.

Spasojević M., V. Šušić, (2011): Savremene tendencije u razvoju zdravstvenog turizma u svetu i Srbiji, TEME – časopis za društevene nauke 2011/1, Ekonomski fakultet, Niš.

ДокументацијаPlan detaljne regulacije za turistički rizort „Jabučko ravnište“ na Staroj

planini (dr I. Marić, dr S. Milijić), 2009.Urbanistički projekt za turistički rizort „Jabučko ravnište“ na Staroj planini

(dr I. Marić), 2010.Idejni projekat Spa centra na Staroj planini (autor dr Igor Marić, dia;

koautor Branislava Kovačević, dia), 2011.Studija zaštite (2003): Park prirode Stara planina, Zavod za zaštitu prirode

Srbije, BeogradWeaver, D. (2006): Sustainable Tourism – Theory and Practice, Elsevier

Ltd.WTo, UNEP (2008): Climate Change and Tourism – Responding to Global

Challengeshttp://www.greeningthewssd.com/www.seea.sr.gov.yu

КЊИГЕН ОВЕ

Откр

иће м

амут

а, Ви

мина

цијум

-коп

Дрм

но

103

ОДРЖИВИ РАЗВОЈ ТУРИЗМА У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ И СРБИЈИ

Аутор: Марија Максин, Мила Пуцар, Саша Милијић, Миомир КораћИздавач: Институт за архитектуру и урбанизам Србије (ИАУС) Монографија, посебно издање ИАУС бр. 67, 2011.

п Р И К А З К Њ И Г Е

Савремени концепт одрживог развоја појавио се почетком деведесетих година XX века као скуп идеја које треба да помогну у осмишљавању решавања општег пробле-ма нарушене равнотеже између сталног и неконтролисаног привредног раста и очувања животне средине човека и цело-купног људског друштва. Према једној од најчешће коришћених дефиниција, одржи-ви развој је „развој који задовољава потре-бе садашњих генерација становништва без угрожавања задовољавања потреба буду-ћих генерација”. С обзиром на то да могућ-ност будућих генерација за задовољење потреба зависи од стања у ком ће наследи-ти једино место свог могућег опстанка – планету Земљу и њене ресурсе, под одржи-вим развојем може се сматрати „побољ-шање квалитета живота у оквирима носивог капацитета Земљиних екосистема”. Тешко је одредити све компоненте одрживог развоја, па се, ис-тина доста поједностављено и уопштено, говори о његовим еко-лошким, економским, социјалним, културолошким и другим димензијама и детерминантама. Будући да оне делују синергет-ски, није лако утврдити њихове појединачне улоге у процесу одрживости. Зато се све чешће говори о интегралном приступу одрживом развоју или о „интегралном одрживом развоју”. То је последица комплексног, холистичког и системског приступа у схватању одрживости и на њој заснованог развоја. Из тог угла гледано, могло би се рећи да одрживи развој представља инте-грални економски, технолошки, социјално-културни развој, усклађен са потребама очувања, заштите и унапређења живот-не средине, који омогућава садашњим и будућим генерацијама задо вољавање потреба и побољшање квалитета живота.

Без обзира на то што се у научној литерату-ри јављају бројне интерпретације концеп-та одрживости, неоспорно је да њему при-пада централно место у разматрању дуго-рочне перспективе развоја и опстанка људског друштва. Због тога „одрживост” има двоструку улогу – суштинског пред-услова и крајњег циља ефикасне орга-низације човекових активности на Земљи.Претходно изнесене чињеницe и вера да је парадигма одрживости основна претпо-ставка развоја туризма окупили су четири научника-истраживача који су конципи-рали и написали моно гра фију под насло-вом Одрживи развој туризма у европској унији и Србији.Монографија се састоји из пет великих сег-мената следећих наслова: Концеп ција и

остваривање одрживог развоја туризма; Управљање одрживим развојем туризма; Обнов љиви извори енергије и биоклиматска архитектура у туризму; Одрживи развој туризма на планин-ским подручјима и Заштита и интерпретација културног наслеђа у одрживом развоју туризма. Претходи им Увод, а иза њих је кратак и језгровит Закључак. Написана је на 375 страна текста у који су зналачки укомпоновани бројни графички, карто-графски, фото и схематски прилози. На крају је дат списак реле-вантне и референтне литературе. Посебну вредност монографији даје глосаријум којим су разјашњене бројне појмовно-семан-тичке недоумице у тумачењу термина везаних за сагледавање проблематике одрживог развоја и одрживог туризма.У уводном делу монографије, постављена је теоријско-мето-долошка основа којом су дефинисани циљеви и задаци истраживања. Ту је наглашена каузална веза између концепту-алних промена у схватању економског раста и развоја и њихове

трансформације ка концепцији одрживог развоја и промена у схватању развоја туризма који се на сличним премисама транс-формише од класичног масовног у одрживи туризам. У тај контекст ставља се развој туризма у Србији. Инсистира се на примени и прилагођавању искустава разви јенијих држава, у првом реду чланица Европске уније, у управљању одрживим развојем у Србији. Акценат је на стварању законског основа који ће помоћи да се дефинише и примени концепција одрживог развоја туризма и који ће Србију учинити конкурентном на све избирљивијем глобалном туристичком тржишту. У поглављу Концепција и остваривање одрживог развоја туризма, анализиране су промене у приступу и примени концепције и принципа одрживог развоја и, у њиховим оквирима, позиционирања одрживог развоја туризма. У поглављу Управљање одрживим развојем туризма, анализирана су најзначајнија докуманта која сагледавају ту проблематику у Европској унији као и могућности усклађивања домаће легислативе и просторног планирања са њима, а све у функцији управљања развојем туризма и њему пратећих делатности. Поглавље Обновљиви извори енергије и биоклиматска архитектура у туризму, на једној страни третира сложену проблематику везану за економику природних ресурса у функцији одрживог туризма, а на другој, за њену импликацију на садашње и будуће стање људског друштва и животне средине. У ту сврху инсистира се на коришћењу обновљивих извора енергије и на примени стандарда, у свету и у Европској унији афирмисане биоклиматске архитектуре и њеном прилагођавању нашим еколошко-географским условима. Еколошке, економске и технолошке димензије обновљивих извора енергије и примену биоклиматске архитектуре, аутор овог дела монографије сматра детерминантама сложеног процеса промена у коме су експлоатација ресурса, коришћење, заштита и очување животне средине, смерови инвестирања, оријентисање технолошког прогреса и институционалне форме, у складу са потребама и аспирацијама развоја одрживог туризма. Све ће довести до повећања еко-ефикасности и еколошке модернизације и вероватно утицати на рационалније и ефикасније коришћење природних богатстава, увећавати њихову употребну вредност и смањити негативне утицаје туризма на екологију тј. на животну средину.Наредно поглавље чији је наслов Одрживи развој туризма на планинским подручјима посвећено је сложеним проблемима позиционирања туризма у планирању, управљању и остваривању одрживог развоја планиских подручја. У контексту тога, анализирана су искуства конципирања и развоја одрживог

туризма у Алпима. Ту се туризам ставља у улогу битног, али не јединог, фактора економског развоја планинских делова алпских држава. Дати су поучни примери заједничког, комплементарног садејства развоја туризма, пољопривреде и мале привреде у комплексном развоју подручја која имају изузетне и специфичне природне и антропогене вредности и потенцијале. На више примера приказан је концепт који је омогућио и усагласио висок степен еколошке заштите планинских подручја са развојем више видова туризма на добробит локалног становништва и бројних посетилаца и корисника туристичке услуге.У последњем поглављу монографије – Заштита и интерпретација културног наслеђа у одрживом развоју туризма – на примеру нашег првог пута културе и археолошког парка Виминациум, показано је како се рационалним управљањем и планирањем, уз поштовање достигнућа и резултата археолошке науке, могу користити културна добра за развој одрживог туризма.Претходна анализа гносеолошке, односно теоријско-методолошке основе, структуре, садржаја и резултата даје нам чврсте и необориве аргументе за тврдњу да дело Одрживи развој туризма у Европској унији и Србији представља комплексну научну монографију којом је први пут наша научна и стручна јавност упозната са сложеном проблематиком развоја одрживог туризма. Њиме је указано на правце унапређења система управљања и могућности ефикасног остваривања одрживог развоја туризма у Србији. С обзиром на чињеницу да су монографијом сагледане бројне детерминанте развоја одрживог туризма, појединачно и синергијски, али и на чињеницу да су у њу уткани резултати истраживања четири научника, мора се посебно нагласити њена научно-методолошка вредност. Наиме, она није еклектички конгломерат резултата до којих су дошли људи различитих научних интересовања, већ је врхунска синтезна студија којом су ти резултати укомпоновани у функционалну и конзистентну целину.На концу, у складу са чињеницом да је одрживи развој један од најзначајнијих феномена савременог друштва и да су у њему сублимирана бројна питања везана за развојно-економске, еколошко-енвајронменталне, географске, демографске, научно-технолошке, социјалне, културлошке и хумано-етичке проблеме савременог света, која чекају одговоре, мора се закључити су аутори Марија Максин, Мила Пуцар, Саша Милијић и Миомир Кораћ, научном и стручном мњењу ставили на увид оригинално дело под насловом Одрживи развој туризма у Европској унији и Србији које има карактер научне монографије par exellence.

проф. др Драгутин Тошић

104

105

Монографија је конципирана као расправа или оглед о традицији у процесу пројектовања, у најширем смислу, односу према њој код нас, а основни фокус разматрања је усмерен на примену метода реферирања на традицију које користе сами аутори кроз пројекте и остварења групе АГМ којој они припадају у континуитету, од настанка ове групе. “Наслов ТРАДИЦИЈА - ТРАНЗИЦИЈА бави се употребом градитељског наслеђа у архитектури, отварајући питања ширег контекста разумевања традиције, глобалног, регионалног и локалног, модерног и постмодерног, као и релевантних промена значења, у складу са темпоралношћу схватања ових појмова од стране различитих учесника у овој категорији стваралаштва. Тема је непосредно ослоњена на начин и могућност споразумевања поменутих актера, обзиром на честа размимоилажења у оценама архитектонског дела, као и супротстављеност вредносних система на основу којих се те оцене заправо доносе”.Књига има предговор, увод и три поглавља: Употреба традиције, Питања везана за домаће наслеђе и Пракса као.... студија случајева, затим следе

Закључак и осврт, Епилог те напомене и литература. Обим је 175 страна основног текста са напоменама.Аутори аналитички кроз сопствени рад и користећи се мишљењима изабраних теоретичара настоје да систематизују изабрану тему. У мору већ објављених тумачења и ставова према употреби традиције избегли су грубу поделу, на за и против, која често банализује проблеме те стављају традицију као узор у низ нивоа, од оних видљивих до невидљивих, свесних до несвесних тражећи, као већина стваралаца, простор између узора и оригиналности који се и као поље истраживања провлачи кроз цео ток расправе.Значајан допринос ове књиге је што и поред теме која тешко може да се сажме, јер припада свери “пута без одредишта”, аутори доносе закључке, износе ставове и дају дијаграме који су јасни, едукативни, систематизују и унапређују тематске дилеме дајући им одреднице које су утемељене са једне стране а са друге су флексибилне и еволутивне какав је и приказани графикон на крају закључка који разматра одредницу историзам кроз филтере: регионалне и инжењерске архитектуре, преко врста: етно, стилски и сакрални узори и подврста: обичајни, свесни, премодернистички, модернистички, регресивни и прогресивни приступ.У ишчитавању ове монографије - расправе значајан је управо исказ аутора: “Став је да првенствено просторни и смисаони, а не ликовни кодови, формирају амбијенте који треба да буду доживљени као разумљиви и препознатљиви” међутим и овај став је променљив када се, како кажу арутори .... “тежи иронији, не у односу на само наслеђе као такво, већ на релацију коринсика према истом наслеђу: тада се потенцирају едукативне ноте таквог решења”.

Аутори: Борислав Петровић и Иван РашковићИздавач: Архитектонски факултет Универзитета у Београду, Орион - Арт Београд, ИАУС Београд

ТРАДИЦИЈА - ТРАНЗИЦИЈА

Значајно је што аутори расправу подкрепљују сопственим пројектима чиме и теоретски допринос и пројекти добијају на убедљивости. Методолошки, анализа случајева је приказана систематски кроз три стадијума примењена на све приказане пројекте: типологију, топологију и морфологију, што изабране узоре а и методе чини упоредљивим. Из многих размишљања треба издвојити четири максиме о употреби наслеђа: “флексибилност пројектантског приступа и метода; проширење уобичајног разумевања према наслеђу у домаћој пракси; прилог кориговању односа струке према појму парадигматског; повезивање савременог језика и традиционалних градитељских постулата”.Ова књига допринос је расправи о употреби традиције, тако што се на методолошки и систематичан начин сагледава њена улога у стваралачком поступку, са једне стране, а са друге интуитивно и ауторски, што се потврђује и кроз део стваралачког опуса самих аутора који је приказан у монографији. Веза између теорије и праксе овде је очигледна, а тиме се још јаче потврђују и једно и друго поље њиховог рада.

др Игор Марић

106

107

МИЛОРАД МАЦУРА 1914-1989

Аутор: Mаре Јанакова ГрујићИздавач: Центра „вАМ” и ИАУС, 2011.

Монографска студија посвећена једном од најзначајнијих југословенских и српских архитеката друге половине прошлог столећа – Милораду Мацури (1914-1989), ауторке мр Маре Јанакове Грујић, историчарке уметности, објављена је у издању Центра „ВАМ” и Института за архитектуру и урбанизам Србије. Књига представља целовит приказ живота и рада једног од најплоднијих и најистакнутијих српских послератних неимара, настала као плод дугогодишњег темељног, систематичног и аналитичног истраживања. Ово је такође и прва научна студија о свестраном архитекти, уметнику, педагогу, критичару и теоретичару архитектуре, који је за собом оставио плодан и слојевит пројектантски и библиографски опус.Иако је Мацурин рад могуће сагледати кроз неколико хронолошких фаза, структура монографије конципирана је на тематској подели која омогућава прегледно праћење Мацуриног плодног и богатог стваралаштва, као и њего-вих доприноса у појединим областима деловања. У уводним разматрањима, ауторка наговештава тему сваког наредног поглавља, а затим следе: де -таљан преглед досадашњих истраживања о професионалној Мацуриној делатности, опис и обележје епохе у којој се формирао и биографски подаци. Централни корпус студије, у којем је приказан целокупан пројектантски

и теоријско-критички опус Милорада Мацуре, чине поглавља посвећена његовом архи-тектонском стваралаштву од касних тридесетих до краја седамдесетих година прошлог века, затим писаном стваралаштву и теоријском раду који су представљали равноправан сегмент његовог стручног деловања, потом истраживањима у оквиру медицинске архитектуре као и друштвеној делатности и раду на организацији струке. Након закључних разматрања, каталог архитектонских радова (изведених и нереализованих), топографија архитектонских радова на подручју Београда, Србије и околних земаља, библиографија радова, списак учешћа на изложбама и изложених радова као и коришћене литературе, употпуњују претходно изнета, научно валидна и утемељена запажања. Богат и садржајан научни апарат, који обухвата примарне и секундарне историографске изворе, поткрепљује све изнете ставове о појавама, делима и личностима поменутим у овом раду и могао би да представља засебну целину као драгоцен извор података за изучавање појединачних појава и дела у српској историографији. Још једну значајну вредност овог дела чине илустративни материјал и графички прилози (историјска фотодокументација и снимци данашњег стања објеката, технички цртежи, графикони и мапе).Монографија о Милораду Мацури доноси и ситематизује обиље нових чињеница важних за тумачење неимарових пројектантских дела и његове критичко-теоријске делатности, сагледавајући их у контексту времена у ком је деловао, сложених историјских и архитектонских појава друге половине двадесетог века. Ауторка је представила и валоризовала целовит Мацурин опус тумачен у контексту националних и светских архитектонских струјања и на тај начин сачинила студију од изузетног значаја за историографију, која својом слојевитошћу постаје незаобилазан извор података истраживачима и тумачима новије српске архитектуре. Афирмишући један опус и време у којем је тај опус настајао, ова монографија је Милораду Мацури одредила важно место у историји архитектуре и културној историји Србије, а његово дело учинила значајним сегментом наше културне баштине.

Саша Михајлов

108

Радови се предају на начин и у формату који је доле про писан. Дужина текста је пола ауторског табака или 8 страна са проредом 1,5 и маргинама 2,5 cm са сваке стране (или око 14 500 знакова - Characters with sapces), укључујући податке о коришћењу литературе и напомене.

Радови се шаљу на адресу редакције ИАУС - “Архитектура и урба-низам” Бул. краља Александра 75/II, или на e-mail [email protected]

Радови подлежу анонимној рецензији. Након обављене рецен-зије, ауторима се шаље мишљење рецензената, по коме треба да поступе, уколико има примедби. Рад потом враћају редакцији. Уколико аутори не прихвате све сугестије рецен зената, потребно је да пошаљу образложења која ће раз мо трити (по могућству) исти рецензенти и редакција.

Уз рад треба дати допис у коме аутор наводи да рад у овом облику није био раније публикован у неком домаћем или иностраном ча сопису или монографији.

Начин писања и формат:Језик: српскиПисмо: ћирилица за све прилоге који садрже текстДати апстракт рада и кључне речи на српскомНаслов рада, проширени резиме рада са кључним речима и

наслове испод слика дати и на енглеском .Рад се шаље у две копије. Једна копија треба да садржи: на слов,

име и презиме имена аутора и институцију где је аутор(и) запослен (уколико је запослен). Уз институцију треба дати комплетну адресу, телефон, факс, е-mail адресу. Када има ви ше аутора и више инсти-туција користити суперскрипт *, ** и ***. Друга копија иде рецензенту и не треба да садржи име аутора.

Апстракт на српском: Апстракт долази одмах после главног наслова и имена аутора и

треба да садржи максимално 200 речи текста и кључне речи. Апстракт треба да буде кратак резиме рада, који објашњава сажету идеју и методе које су коришћене у раду. У апстракту се не дају цитати и референце. Апстракт не треба да садржи делове из увода.

Апстракт на енглеском:Наслов рада, апстракт и кључне речи треба дати и на енгле ском.

Пожељно је дати проширен апстракт на енглеском.

Текст:Текст треба да следи логичан и јасан план. Треба изложити разлог

за рад и његов однос према сличним претходним ра довима. Методе и технике описати на јасан начин. Уколико у раду постоје резултати и дискусија резултата, као и препоруке, пожељно је одвојено их приказати.

Текст треба да је подељен у поглавља и сваки део треба да има наслов. Први ниво наслова пише се великим словима, болд. За други ниво наслова користи се иста величина слова с тим што је прво слово велико, остала мала, болд. За трећи ниво наслова користити италик.

Потребни симболи и текст маркери које није било могуће уписати у базичном типу слова (нпр.: ∑, π, β, α, ...), потражити у менију Insert - Symbol (Word) или написати и подвући оловком на одштампаној копији.

Када се страна имена преводе на српски језик, код прве појаве у тексту, треба (у загради) да буду написана у оргиналу.

Фусноте:Фусноте или напомене користити за цитирање или пози вање на

изворе. Фусноте почињу од текста бројем 1, а e-mail аутора означити звездицом.

Илустрације и табеле:Илустрације и табеле треба да буду нумерисане, информативне,

са што краћим текстом. Све илустрације и табеле треба да имају упутнице у тексту. Позив на слике или табеле у тексту се означава: (Сл. 1) или (Таб. 1). Наслове испод слика означити са Сл.. и превести на енглески језик са ознаком Fig. .У првом кораку, када се радови шаљу за рецензију, слике и табеле дати на одвојеним лис то вима са означеним бројевима и насловима.

Захвалница:Уколико аутор има потребу да се појединцу или установи захвали

за допринос у раду, тај текст се ставља у курзиву, мањим словима у односу на основни текст, после основног текста, а пре литературе.

Литература:Литературу треба дати по азбучном реду: Презиме и ини цијали

имена аутора; иницијали имена и презиме осталих аутора; годину публиковања (у загради); наслов рада, назив часописа (тип слова – italic), број часописа (bold), број страна (од - до). (За књигу: место публиковања и име издавача), број страна (од - до).

Примери: за часопис: Радосављевић Р. (1995.), Основи заштите гра-

дитељског наслеђа језгра Новог Сада, Архитектура и урбанизам 2, стр. 23 - 32; за књиге: Бркић А. (1992.), Знакови у камену, Београд, Савез

архитеката Србије, 242 - 243; напомена у оквиру текста, позив на литературу: (Бркић, 1992).

Прилози:Уколико постоји потреба за прилозима који додатно објаш њавају

основни текст, они садрже споредне, али важне податке као напр. методе анализе, компјутерске исписе, листу симбола као и додатне илустрације или табеле. Прилози се стављају после литературе и треба да се означе словима, бројевима или заглављем и на тај начин се на њих позива у основном тексту.

Напомене:Након рецензије и прихватања рада за штампу, све горе на-

ведене напомене важе. Текст и илустрације предати у једном од следећих формата: текстуални прилог: Microsoft Word (*.doc); табеле и графикони Microsoft Word (*.doc); дијаграми, шеме и сл.: adobe Illustrator; InDesign; фотографије, цртежи и сл.: TIFF (у резолуцији 300 pixels/inch,

CMYK) или их дати за скенирање; неквалитетне фотографије се неће прихватати посебно

фотографије скидане са интернета; код свих фотографија обавезно ставити извор; коначна верзија текста подлеже лекторисању (српски и

енглески); објављивање радова се не плаћа; радови се не враћају ауторима; аутори чији радови буду објављени добијају два примерка

часописа.

важна напомене:Да би часопис био категорисан као водећи национални часопис,

по требно је да аутори што више цитирају радове аутора који су објављени у предходним бројевима "Архитектуре и урбанизма" и "Spatium".

CIP – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд 71/72

Архитектура и урбанизам: Часопис за архитектуру, урбанизам и просторно планирање / главни и одговорни уредник Мила Пуцар. – Год. 1, бр. 1 (1. децембар 1994) - . – Београд (Булевар краља Александра 73/II) : Институт за архитектуру и урбанизам Србије, 1994 – (Београд : Графо Нин). –30cmПовременоISSN 0354 – 6055 (Штампано издање) = Архитектура и урбанизамISSN 2217-8074 (online)CoBISS.SR-ID 8014860

Documents

АрхитектурА и урбАнизАм - IAUSiaus.ac.rs/upload/download/arhitektura_i_urbanizam/AU_33.pdf · 3 UDK: 72(497.11)"1945/1961", ID BRoJ: 189375244 Н АУЧНИ РАДОВИ