.

1

ARHITEKTURA I URBANIZAM

YU

ISSN

035

4-60

55

9

24/2524/2524/25

2009

Београд, 2008.

ЧАСОПИС СЕ РАЗМЕЊУЈЕ СА ВЕЋИМ БРОЈЕМ ИНСТИТУЦИЈА У ИНОСТРАНИМ ЗЕМЉАМА У финансирању часописа учествовало је Министарство за науку РС и Министарство културе РС

АРХИТЕКТУРА И УРБАНИЗАМ Часопис за архитектуру, урбанизам и просторно планирање

22/23

др Мила Пуцар, председникдр Нада Милашин, заменик председникапроф. Дарко Марушићпроф. др Милица Бајић-Брковићпроф. др Борислав Стојковдр Марија Николићдр Миодраг Вујошевићдр Игор Марићдр Славка Зековићдр Саша Милијићдр Јасна Петрићпроф. др Бранислав Ђорђевићарх. Бранко Бојовићарх. Инес Урошевић-Маричић

др Мила Пуцар, научни саветникдр Божидар Стојановић, научни саветникдр Борислав Стојков, редовни професордр Миодраг Вујошвић, научни саветникмр Игор Марић, помоћик директорадр Нада Милашин, виши научи сарадникдр Милица Бајић Брковић, редовни професордр Ружица Богдановић, редовни професордр Нађа Куртовић Фолић, редовни професорарх. Миленија Марушићпроф. Дарко Марушићдр Бошко Јосимовић, д.п.п.

др Мила Пуцар

др Мила Пуцарарх. Марија Бербеља

др Бошко Јосимовић, д.п.п.

Јелка Лекић

др Јасна Петрић

арх. Марија Бербеља

Слике из

Институт за архитектуру и урбанизам Србије др Ненад Спасић, директор ИАУС-а

Институт за архитектуру и урбанизам Србије Архитектура и урбанизам 11000 Београд, Булевар краља Александра 73/IIТелефони: 011/ 3370-091, 3370-185, faks 3370-203e-mail: milap@iaus.org.yu, au@iaus.org.yuЧасопис излази периодично

Графонин

Редакциони одбор

Редакција

Главни и одговорни уредник

Технички уредници

Секретар редакције

Лектура

Превод на енглески

Дизајн часописа и компјутерски прелом

Насловна страна

Вињете

Издавач

За издавача

Адреса редакције

Штампа

2

Aрх

итек

тура

и у

рбан

изам

24-253

Садр

жај

Београд, 2009.

ЧАСОПИС СЕ РАЗМЕЊУЈЕ СА ВЕЋИМ БРОЈЕМ ИНСТИТУЦИЈА У ИНОСТРАНИМ ЗЕМЉАМА У финансирању часописа учествовало је Министарство за науку РС и Министарство културе РС

Уводник ................................................................................................................ Мила Пуцар

Архитектура Бијенале у Венецији 2008.

Архитектура: границе, манифести, утопијске визије - осврт на једанаесто венецијанско бијенале ........Ана Чарапић, Сања Симоновић, Божидар Манић

Методске, концептуалне и садржинске основе репрезентације праксе архитектонско-урбанистичког пројектовања и теорије савремене

архитектуре....................................................................................Љиљана Благојевић

Wohnlich, Венецијанско бијенале архитектуре 2008: изложба и њена генеза..........Драгана Васиљевић Томић, Мариела Цветић

Архитектура имагинарног предела.............................Владимир Миленковић

Случај wohnlich: Елементи структуре истраживања кроз пројекат и метод превођења...............................................................................Татјана Стратимировић

Архитектура као медијатор културе, демократије и наде XXIII светски конгрес архитектуре у Торину.....................................................................................Ана Богданов

Одрживи развој градоваМогу ли креативне економије да производе одржива решења? Нека Европска искуства.............................................................Милица Бајић Брковић

Одрживи просторни развој Глазгова у прошлости и данас......................................................................Бранка Димитријевић

Визуелни ефекти комбиноване урбане матрице Барселоне.........Ивана Лукић

Друштвене вриједности и интересне групе у дефинисању зелене структуре града Бањалуке.................................................Невена Новаковић

Естетске и енергетске последице примене клима уређаја у зградама........................Мила Пуцар, Марина Ненковић-Ризнић, Ненад Кажић

Визија Нове атинске повеље из 2003. године као урбанистичка доктрина наших простора..............................................................................................Наташа Крстић

Историја архитектуреАрхитектура и идеологија-ново јединство Немачка 1918-1945........ Ана Д. Микић

АктуелностиНаграда Ранко Радовић

Нове књигеЉиљана Благојевић: ‘’Нови Београд: оспорени модернизам’’, приказ Ксенија Петовар

Божидара Стојановића, Тамаре Маричић: ‘’Методологија стратешке процене утицаја просторног плана рударско-енергетског комплекса на животну средину’’, приказ Добривоје Тошковић

Драгана Васиљевић Томић: ‘’Култура боје у граду: идентитет и трансформација’’, приказ Мариела Цветић

Добривоје Тошковић: “Град на Сланим Језерима- од идеје до реализације”, Калкута, Индија, приказ Дарко Марушић

5

7

xx

xx

xx

xx

xx

xx

xx

xx

xx

xx

Београд, 2008.

ЧАСОПИС СЕ РАЗМЕЊУЈЕ СА ВЕЋИМ БРОЈЕМ ИНСТИТУЦИЈА У ИНОСТРАНИМ ЗЕМЉАМА У финансирању часописа учествовало је Министарство за науку РС и Министарство културе РС

АРХИТЕКТУРА И УРБАНИЗАМ Часопис за архитектуру, урбанизам и просторно планирање

22/23

др Мила Пуцар, председникдр Нада Милашин, заменик председникапроф. Дарко Марушићпроф. др Милица Бајић-Брковићпроф. др Борислав Стојковдр Марија Николићдр Миодраг Вујошевићдр Игор Марићдр Славка Зековићдр Саша Милијићдр Јасна Петрићпроф. др Бранислав Ђорђевићарх. Бранко Бојовићарх. Инес Урошевић-Маричић

др Мила Пуцар, научни саветникдр Божидар Стојановић, научни саветникдр Борислав Стојков, редовни професордр Миодраг Вујошвић, научни саветникмр Игор Марић, помоћик директорадр Нада Милашин, виши научи сарадникдр Милица Бајић Брковић, редовни професордр Ружица Богдановић, редовни професордр Нађа Куртовић Фолић, редовни професорарх. Миленија Марушићпроф. Дарко Марушићдр Бошко Јосимовић, д.п.п.

др Мила Пуцар

др Мила Пуцарарх. Марија Бербеља

др Бошко Јосимовић, д.п.п.

Јелка Лекић

др Јасна Петрић

арх. Марија Бербеља

Слике из

Институт за архитектуру и урбанизам Србије др Ненад Спасић, директор ИАУС-а

Институт за архитектуру и урбанизам Србије Архитектура и урбанизам 11000 Београд, Булевар краља Александра 73/IIТелефони: 011/ 3370-091, 3370-185, faks 3370-203e-mail: milap@iaus.org.yu, au@iaus.org.yuЧасопис излази периодично

Графонин

Редакциони одбор

Редакција

Главни и одговорни уредник

Технички уредници

Секретар редакције

Лектура

Превод на енглески

Дизајн часописа и компјутерски прелом

Насловна страна

Вињете

Издавач

За издавача

Адреса редакције

Штампа

2

Aрх

итек

тура

и у

рбан

изам

24-253

Садр

жај

Београд, 2009.

ЧАСОПИС СЕ РАЗМЕЊУЈЕ СА ВЕЋИМ БРОЈЕМ ИНСТИТУЦИЈА У ИНОСТРАНИМ ЗЕМЉАМА У финансирању часописа учествовало је Министарство за науку РС и Министарство културе РС

Уводник ................................................................................................................ Мила Пуцар

Архитектура Бијенале у Венецији 2008.

Архитектура: границе, манифести, утопијске визије - осврт на једанаесто венецијанско бијенале ........Ана Чарапић, Сања Симоновић, Божидар Манић

Методске, концептуалне и садржинске основе репрезентације праксе архитектонско-урбанистичког пројектовања и теорије савремене

архитектуре....................................................................................Љиљана Благојевић

Wohnlich, Венецијанско бијенале архитектуре 2008: изложба и њена генеза..........Драгана Васиљевић Томић, Мариела Цветић

Архитектура имагинарног предела.............................Владимир Миленковић

Случај wohnlich: Елементи структуре истраживања кроз пројекат и метод превођења...............................................................................Татјана Стратимировић

Архитектура као медијатор културе, демократије и наде XXIII светски конгрес архитектуре у Торину.....................................................................................Ана Богданов

Одрживи развој градоваМогу ли креативне економије да производе одржива решења? Нека Европска искуства.............................................................Милица Бајић Брковић

Одрживи просторни развој Глазгова у прошлости и данас......................................................................Бранка Димитријевић

Визуелни ефекти комбиноване урбане матрице Барселоне.........Ивана Лукић

Друштвене вриједности и интересне групе у дефинисању зелене структуре града Бањалуке.................................................Невена Новаковић

Естетске и енергетске последице примене клима уређаја у зградама........................Мила Пуцар, Марина Ненковић-Ризнић, Ненад Кажић

Визија Нове атинске повеље из 2003. године као урбанистичка доктрина наших простора..............................................................................................Наташа Крстић

Историја архитектуреАрхитектура и идеологија-ново јединство Немачка 1918-1945........ Ана Д. Микић

АктуелностиНаграда Ранко Радовић

Нове књигеЉиљана Благојевић: ‘’Нови Београд: оспорени модернизам’’, приказ Ксенија Петовар

Божидара Стојановића, Тамаре Маричић: ‘’Методологија стратешке процене утицаја просторног плана рударско-енергетског комплекса на животну средину’’, приказ Добривоје Тошковић

Драгана Васиљевић Томић: ‘’Култура боје у граду: идентитет и трансформација’’, приказ Мариела Цветић

Добривоје Тошковић: “Град на Сланим Језерима- од идеје до реализације”, Калкута, Индија, приказ Дарко Марушић

5

7

xx

xx

xx

xx

xx

xx

xx

xx

xx

xx

5

Увод

дник

EdItorIal

УВОДНИКУ ВОДНИК

5

Увод

дник

EdItorIal

УВОДНИКУ ВОДНИК

АпстрактАрхитектура у сусрету

визије и реалности, као начин приказивања критичких алтернатива грађеном окружењу, отворена за могућности изван свакодневнице, позива на експеримент једанаестом Интернационалном изложбом архитектуре. Истраживања у архитектури која не решавају проблеме, већ их покрећу и артикулишу, преиспитују реалност са аспекта уметности, филма, технолошког императива и пејажа и указују на место где се срећу пракса и утопија.

Архитектура изван прогресије стилова, функционалних императива и контекстуалне тишине представља тему Венецијанског бијенала.

УводНа једанаестом по

реду Бијеналу архитектуре у

Венецији, са темом “out there: architecture

Beyond Building” (Архитектура изван грађења, један је од

могућих превода), приказане су инсталације,

манифести и утопијске визије усмерене ка

домену експеримента и истраживања са

многим референцама у области друштва,

уметности, технологије и науке.

Изложба пројеката који испитују границе архитектуре, простора и егзистенције, организована је у неколико основних целина – Арсенали обухватају двадесет три изложбе, у Италијанском павиљону у комплексу Ђардини приказан је експериментални рад преко педесет аутора и тимова, а својим поставкама представљене су и педесет и две земље.

Тема изложбе у Арсеналима започиње презентацијом мултимедијалног колажа (Hall of Fragments), са визионарском амбицијом архитектуре која се позива на домен филмске уметности, на које су надовезане инсталације

7

Арх

итек

тура

A РхИТЕКТУРААРХИТЕКТУРА:

гРАНИцЕ, МАНИФЕСТИ, УТОПИЈСКЕ ВИЗИЈЕ

ОСВРТ НА ЈЕДАНАЕСТО ВЕНЕЦИЈАНСКО БИЈЕНАЛЕ

Ана Чарапић∗, Сања Симоновић∗∗, Божидар Манић∗∗∗

∗ Ана Чарапић, д.и.а. асистент на Академији Лепих Уметности у Београду; е-адреса: anacar@eunet.yu

∗ ∗ Сања Симоновић, д.и.а. истраживач сарадник, ИАУС; стипендиста Министарства за науку; е-адреса: sanja@iaus.org.yu

∗ ∗ ∗ Божидар Манић, д.и.а. истраживач приправник, ИАУС; е-адреса: bozam@iaus.org.yu

ARCHITECTURE: BORDERS, MANIFESTOS, UTOPIAN

VISIONSretrospectIon at tHe eleVentH

VenIce BIennale

Abstractarchitecture in-between vision and reali-ty, as a way of presenting critical alterna-tives to the build environment, open to possibilities beyond the everyday, en-courage experimentation with the 11th International architecture exhibition. ex-periments in architecture that do not solve problems, but articulate and think of them, challenge the reality referring to art, film, technologies and landscape and lead to the place where utopia and prac-tice converge.architecture that is separated from the progression of styles and demands of functional efficiency or contextual silence is the theme of Biennale di Venezia.

АпстрактАрхитектура у сусрету

визије и реалности, као начин приказивања критичких алтернатива грађеном окружењу, отворена за могућности изван свакодневнице, позива на експеримент једанаестом Интернационалном изложбом архитектуре. Истраживања у архитектури која не решавају проблеме, већ их покрећу и артикулишу, преиспитују реалност са аспекта уметности, филма, технолошког императива и пејажа и указују на место где се срећу пракса и утопија.

Архитектура изван прогресије стилова, функционалних императива и контекстуалне тишине представља тему Венецијанског бијенала.

УводНа једанаестом по

реду Бијеналу архитектуре у

Венецији, са темом “out there: architecture

Beyond Building” (Архитектура изван грађења, један је од

могућих превода), приказане су инсталације,

манифести и утопијске визије усмерене ка

домену експеримента и истраживања са

многим референцама у области друштва,

уметности, технологије и науке.

Изложба пројеката који испитују границе архитектуре, простора и егзистенције, организована је у неколико основних целина – Арсенали обухватају двадесет три изложбе, у Италијанском павиљону у комплексу Ђардини приказан је експериментални рад преко педесет аутора и тимова, а својим поставкама представљене су и педесет и две земље.

Тема изложбе у Арсеналима започиње презентацијом мултимедијалног колажа (Hall of Fragments), са визионарском амбицијом архитектуре која се позива на домен филмске уметности, на које су надовезане инсталације

7

Арх

итек

тура

A РхИТЕКТУРААРХИТЕКТУРА:

гРАНИцЕ, МАНИФЕСТИ, УТОПИЈСКЕ ВИЗИЈЕ

ОСВРТ НА ЈЕДАНАЕСТО ВЕНЕЦИЈАНСКО БИЈЕНАЛЕ

Ана Чарапић∗, Сања Симоновић∗∗, Божидар Манић∗∗∗

∗ Ана Чарапић, д.и.а. асистент на Академији Лепих Уметности у Београду; е-адреса: anacar@eunet.yu

∗ ∗ Сања Симоновић, д.и.а. истраживач сарадник, ИАУС; стипендиста Министарства за науку; е-адреса: sanja@iaus.org.yu

∗ ∗ ∗ Божидар Манић, д.и.а. истраживач приправник, ИАУС; е-адреса: bozam@iaus.org.yu

ARCHITECTURE: BORDERS, MANIFESTOS, UTOPIAN

VISIONSretrospectIon at tHe eleVentH

VenIce BIennale

Abstractarchitecture in-between vision and reali-ty, as a way of presenting critical alterna-tives to the build environment, open to possibilities beyond the everyday, en-courage experimentation with the 11th International architecture exhibition. ex-periments in architecture that do not solve problems, but articulate and think of them, challenge the reality referring to art, film, technologies and landscape and lead to the place where utopia and prac-tice converge.architecture that is separated from the progression of styles and demands of functional efficiency or contextual silence is the theme of Biennale di Venezia.

као деконтекстуализовани експерименти форме. Две целине, посвећене Риму –“roma Interrotta” („Прекинути Рим“) и “Uneternal city” („Невечни град“), свака у своје време (прва 1978., а друга 2008.) постављају савремене урбане промене града Рима у оквир визија будућих сценарија, не у изолованом значењу традиционалног и историјског, већ у отвореном дијалогу актуелног контекста.

Италијански павиљон обухвата три целине – Мајстори Експеримента (Masters of experiment), као апстракт нај-значајнијих експерименталних помака у архитектури протекле деценије (чији су представници херцог и де Мерон, Морфозис, Заха хадид, Куп химелб(л)ау, Рем Кулхас представљен филмом Иле Бека и Френк Гери) затим Експериментална архитектура (experimental architecture) која истражује нове методе истраживања у архитектури и урбаној реалности, и “Upload city“ („Учитани град“) као виртуелни преглед могућности развоја града пред захтевима и могућностима интернета.

Као обједињени одговор на тему Арона Бетског (Ааron Betsky), директора Бијенала, Манифест представља приказ визија и идеја архитеката као заједнички именитељ њихових индивидуалних праваца и идеја.

Поред основних поставки, бројни градски догађаји oдржани у галеријама, отвореном простору, урбаним нишама, дају додатна ту мачења теме изложбе.

Ако реакције аутора на провокативан наслов Бијенала посматрамо у укупном распону друштвених питања и проблема архитектуре, неке од највише актуелних и смисаоно зао-кружених можемо да групишемо према заједничким аспектима, од којих издвајамо: друштво, природу и медије.

Архитектура: Дигресија друштва

Ослобођење архитектуре од диктата норми отвара шире подручје експеримента који у двогодишњем ритму истражује различите модeле презентације архитектонске стварности и преиспитује фундаменталне друштвене аспекте архитектуре.

У програмскoj кохерентности и кон цептуалнoj разноли кос-ти Бијенала, издваја се друштвени аспект кao заједнички именитељ њихових значења, који припада тежишту архи тек-туре у улози критике.

Процес пројектовања сведен на домен дизајна под императивом технологије, резултира неповезаношћу функције просто ра и његове структуре, тј. размимоилажењем нових амбиција архитектонске мисли и стварних друштвених пот-реба коришћења простора.

Одговор Белгије на основну тему Бијенала представљен је пројектом без модела и планова, архитектуром која као реалност може бити објективно прихваћена. Павиљон преозначен у експонат, осим што евоцира детаљ друштвеног и историјског контекста одговарајућег времена преношењем у актуелни тренутак (Сл. 1.), упућује на критику архитектуре као аутономног уметничког објекта. Друштвена улога архитектуре је хетерономна и дефинисана спољашњошћу, па њен основни циљ није концепт излагања, већ функције.

8

Арх

итек

тура

Додатом конструкцијом фасаде, унутрашње двориште остварује инверзију унутрашњег и спољног простора и релације „изван архитектуре“ (Сл. 2.). Под насловом „1907... после забаве“ (“1907... after the party”), аутори Биро Керстен Герс Давид Ван Северен (office Kersten Geers david Van severen), поставили су контроверзан одговор са политичким и друштвеним дигресијама (Сл. 3.), у контексту сентименталне емоције забаве која је завршена: прославе стогодишњице Белгијског павиљона 2007. која се никада није догодила.

Архитектура као начин представљања, обликовања и формулисања критичке алтернативе грађеном окружењу, у Српском павиљону приказана је концептом wohnlich који је истовремено изложба, теоријска претпоставка и идеја архитектуре (Сл. 4.). Архитектура представља начин на који мислимо и говоримо о грађеном и празном простору, како га презентујемо и користимо, па је архитектонски оквир сценографија догађаја, манифест друштвених стања и утопијa које их прате.

9

Арх

итек

тура

Сл. 1У простору ослобођеном

детаља „изложен“ друштвени догађај

Fig.1. Space stripped off from all

additions stresses a social event

Сл.2. Kонфете и столице као сценографија догађаја

Fig.2. onfetti and chairs as a

scenography of an event

Сл.3. Инверзија унутрашњег и

спољног простораFig.3.

Inversion of interior and exterior space

Сл.4. Простор као експеримент –

однос корисника и амбијентаFig.4.

Space as experiment – relation between users and environment

као деконтекстуализовани експерименти форме. Две целине, посвећене Риму –“roma Interrotta” („Прекинути Рим“) и “Uneternal city” („Невечни град“), свака у своје време (прва 1978., а друга 2008.) постављају савремене урбане промене града Рима у оквир визија будућих сценарија, не у изолованом значењу традиционалног и историјског, већ у отвореном дијалогу актуелног контекста.

Италијански павиљон обухвата три целине – Мајстори Експеримента (Masters of experiment), као апстракт нај-значајнијих експерименталних помака у архитектури протекле деценије (чији су представници херцог и де Мерон, Морфозис, Заха хадид, Куп химелб(л)ау, Рем Кулхас представљен филмом Иле Бека и Френк Гери) затим Експериментална архитектура (experimental architecture) која истражује нове методе истраживања у архитектури и урбаној реалности, и “Upload city“ („Учитани град“) као виртуелни преглед могућности развоја града пред захтевима и могућностима интернета.

Као обједињени одговор на тему Арона Бетског (Ааron Betsky), директора Бијенала, Манифест представља приказ визија и идеја архитеката као заједнички именитељ њихових индивидуалних праваца и идеја.

Поред основних поставки, бројни градски догађаји oдржани у галеријама, отвореном простору, урбаним нишама, дају додатна ту мачења теме изложбе.

Ако реакције аутора на провокативан наслов Бијенала посматрамо у укупном распону друштвених питања и проблема архитектуре, неке од највише актуелних и смисаоно зао-кружених можемо да групишемо према заједничким аспектима, од којих издвајамо: друштво, природу и медије.

Архитектура: Дигресија друштва

Ослобођење архитектуре од диктата норми отвара шире подручје експеримента који у двогодишњем ритму истражује различите модeле презентације архитектонске стварности и преиспитује фундаменталне друштвене аспекте архитектуре.

У програмскoj кохерентности и кон цептуалнoj разноли кос-ти Бијенала, издваја се друштвени аспект кao заједнички именитељ њихових значења, који припада тежишту архи тек-туре у улози критике.

Процес пројектовања сведен на домен дизајна под императивом технологије, резултира неповезаношћу функције просто ра и његове структуре, тј. размимоилажењем нових амбиција архитектонске мисли и стварних друштвених пот-реба коришћења простора.

Одговор Белгије на основну тему Бијенала представљен је пројектом без модела и планова, архитектуром која као реалност може бити објективно прихваћена. Павиљон преозначен у експонат, осим што евоцира детаљ друштвеног и историјског контекста одговарајућег времена преношењем у актуелни тренутак (Сл. 1.), упућује на критику архитектуре као аутономног уметничког објекта. Друштвена улога архитектуре је хетерономна и дефинисана спољашњошћу, па њен основни циљ није концепт излагања, већ функције.

8

Арх

итек

тура

Додатом конструкцијом фасаде, унутрашње двориште остварује инверзију унутрашњег и спољног простора и релације „изван архитектуре“ (Сл. 2.). Под насловом „1907... после забаве“ (“1907... after the party”), аутори Биро Керстен Герс Давид Ван Северен (office Kersten Geers david Van severen), поставили су контроверзан одговор са политичким и друштвеним дигресијама (Сл. 3.), у контексту сентименталне емоције забаве која је завршена: прославе стогодишњице Белгијског павиљона 2007. која се никада није догодила.

Архитектура као начин представљања, обликовања и формулисања критичке алтернативе грађеном окружењу, у Српском павиљону приказана је концептом wohnlich који је истовремено изложба, теоријска претпоставка и идеја архитектуре (Сл. 4.). Архитектура представља начин на који мислимо и говоримо о грађеном и празном простору, како га презентујемо и користимо, па је архитектонски оквир сценографија догађаја, манифест друштвених стања и утопијa које их прате.

9

Арх

итек

тура

Сл. 1У простору ослобођеном

детаља „изложен“ друштвени догађај

Fig.1. Space stripped off from all

additions stresses a social event

Сл.2. Kонфете и столице као сценографија догађаја

Fig.2. onfetti and chairs as a

scenography of an event

Сл.3. Инверзија унутрашњег и

спољног простораFig.3.

Inversion of interior and exterior space

Сл.4. Простор као експеримент –

однос корисника и амбијентаFig.4.

Space as experiment – relation between users and environment

Празан унутрашњи простор павиљона измешта архитектуру ван њених физичких оквира. Једина материјално дефинисана архитектура је деликатна стаклена опна ботаничке баште смештена у постојећи природни амбијент испред павиљона. Инверзију унутрашњости и спољашњости додатно потцртава намештај распоређен у парку испред ботаничке баште сугеришући атмосферу унутрашњег простора.

У самом павиљону архитекта Ишигами исцртао је зидове једва видљивим наивним дечјим цртежом. Илустрација кућа и природних елемената: дрвећа, цвећа, биљака, планина, језера, наговештава повратак архе-типским сликама архитектуре ослобођеним бремена технолошке стварности и талога досадашњег искуства.

Руски павиљон нуди две различите визије архитектонског прогреса. Једна је приказ експанзије московског развоја сведен на раз-меру собног шаховског поља, на коме се над-мећу комерцијалне мегаструктуре Норма на Фостера, Захе хадид... Друга визија архитекте Николаја Полиског (Николай Полисский) у форми ленд арта је потпуно супротна, усмерена критички према претходној (Сл.8.). Док се прва односи на метафору развоја, друга представља метафору заустављања и

преиспитивања. Оно са чиме Руски павиљон полемише је који од ова два облика архитектуре изводи коју улогу. Да ли оно што је „изван архитектуре“ помера напред или зауставља, и коначно, да ли је више изван нашег разумевања и контроле оно што је натурално или оно што је комерцијално?...

Судећи по реакцији посетилаца и нашој личној импресији, ленд арт структуре архитекте Полиског су дефинитивно „превагнуле“. Фолклорни израз недвос-мислено сугерише повратак традицији и природи, док утицај концептуализма и аван-гарде своди приказану архитектуру на ниво симбола. Фотографије натуралистичких струк тура приказане су дуж унутрашњих зидова, док је сам простор павиљона испуњен инсталацијом шуме, која на најживљи начин документује везу човека са природом.

Архитектура: Медији

Користећи медије некарактеристичне за архитектуру, естонска поставка у отвореном простору Ђардина и у Арсеналу, „изложба“ у Грчком павиљону и филм Иле Бека и Луизе Лемоан (Ila Bêka & louise lemoîne) приказиван у Италијанском павиљону, на трагу су идеје директора једанаестог Бијенала о експе-рименту у архитектури и испитивању ствар-ности. Цртеж и фотографија уступају место покретним сликама и звуцима, а фокус није (само) на облицима, већ (и) на процесима.

Узимајући за полазиште велики пројекат изградње гасовода „Северни ток“ од Русије до Немачке, испод Балтичког мора, аутори естонске изложбе “Gas pipe”, сачинили су слојевито, а једноставно, визуелно убедљиво дело. Сегмент гасовода у природној величини, постављен у Ђардинима између Руског и Немачког павиљона, који, на први поглед, изгледа као скулптура/инсталација/редимејд/ленд арт/… (Сл. 9.), а говори о утицају

политичке моћи и моћи капитала на обликовање простора, добија нов смисао током посете Арсеналу; тамо се налази други део поставке – два платна на која се пројектују снимци посе-тилаца који завирују у цев, начињени камером смеш -теном у њену унутрашњост.

11

Арх

итек

тура

Преиспитивањe односa између људског бића и одређеног амбијента, указује на то да човек исцртава окружење својом личношћу и идентитетом, а околност у којој се идентификује, тј. архитектура, директно артикулише његову мисао. Присутан мотив ткања као специфични и локални израз универзалне креативности, упућује на човека који у савременом значењу и распону од наслеђеног до слободног и ауторског, демонстрира суштину стварања у стално променљивом свету спекттакла.

Чешки павиљон приказује архитектуру која не решава проблеме, већ која их представља, уобличава и дефинише. Изложени елементи свакодневне употребе, као манифест кван ти-тета основне егзистенције и дериват друшт-вених околности (Сл. 5. и 6.), посредно упућују, описују и дефинишу одговарајући архи-тектонски контекст. Асамблаж у форми уре-ђеног и ефемерног садржаја приказује начин на који архитектура преиспитује стварност, процес и начин мишљења о друштвеним релацијама кроз архитектуру и у њој.

Архитектура: Природа

Тежњу за ослобађањем архитектуре од било какве артифицијелне детерминисаности препознајемо на примеру Јапанског и Руског павиљона. Свесни заобилазак технолошке стварности и искуства редефинише тему Архитектуре и Природе, враћајући је на ниво наивног и архетипског.

Јапанска поставка под називом „Екстремна природа: Пејзаж амбивалентног простора“ (“extreme nature: landscape of ambiguous spaces”) архитекте Јуниe Ишигамија (Junya Ishigami) и ботаничара хидеакиja Охбе (Hideaki ohba) преиспитује тему нестајања граница између архитектуре и природе (Сл.7.).

10

Арх

итек

тура

Венецијанско бијенале

Сл.7. Јапански павиљон,

„Екстремна природа: Пејзаж амбивалентног

простора“, Јуниа Ишигами, Хидеаки Охба

Fig.7.“Extreme Nature:

Landscape of Ambiguous Spaces”, Junya Ishigami,

Hideaki Ohba

Сл.5. Мапирање основних друштвених потребаFig.5. Way of mapping primary social needs

Сл.6. Однос између потреба и реално-сти као тема истраживања изван

архитектуреFig.6.

Relation between needs and reality as a current theme beyond

architecture

Сл.8. Руски павиљон, „Партија шаха. Турнир за Русију“, Николај ПолискиFig.8. Russian pavilion, “The Chess Game. Tournament for Russia”, Николай Полисский

Сл.9. Естонија, „гасовод“,

излагачи Марја Каск, Неме Килм, Ралф Луке

Fig.9. Estonia, “Gas Pipe”,

exhibitors Maarja Kask, Ralf Lõoke, Neeme Külm

Празан унутрашњи простор павиљона измешта архитектуру ван њених физичких оквира. Једина материјално дефинисана архитектура је деликатна стаклена опна ботаничке баште смештена у постојећи природни амбијент испред павиљона. Инверзију унутрашњости и спољашњости додатно потцртава намештај распоређен у парку испред ботаничке баште сугеришући атмосферу унутрашњег простора.

У самом павиљону архитекта Ишигами исцртао је зидове једва видљивим наивним дечјим цртежом. Илустрација кућа и природних елемената: дрвећа, цвећа, биљака, планина, језера, наговештава повратак архе-типским сликама архитектуре ослобођеним бремена технолошке стварности и талога досадашњег искуства.

Руски павиљон нуди две различите визије архитектонског прогреса. Једна је приказ експанзије московског развоја сведен на раз-меру собног шаховског поља, на коме се над-мећу комерцијалне мегаструктуре Норма на Фостера, Захе хадид... Друга визија архитекте Николаја Полиског (Николай Полисский) у форми ленд арта је потпуно супротна, усмерена критички према претходној (Сл.8.). Док се прва односи на метафору развоја, друга представља метафору заустављања и

преиспитивања. Оно са чиме Руски павиљон полемише је који од ова два облика архитектуре изводи коју улогу. Да ли оно што је „изван архитектуре“ помера напред или зауставља, и коначно, да ли је више изван нашег разумевања и контроле оно што је натурално или оно што је комерцијално?...

Судећи по реакцији посетилаца и нашој личној импресији, ленд арт структуре архитекте Полиског су дефинитивно „превагнуле“. Фолклорни израз недвос-мислено сугерише повратак традицији и природи, док утицај концептуализма и аван-гарде своди приказану архитектуру на ниво симбола. Фотографије натуралистичких струк тура приказане су дуж унутрашњих зидова, док је сам простор павиљона испуњен инсталацијом шуме, која на најживљи начин документује везу човека са природом.

Архитектура: Медији

Користећи медије некарактеристичне за архитектуру, естонска поставка у отвореном простору Ђардина и у Арсеналу, „изложба“ у Грчком павиљону и филм Иле Бека и Луизе Лемоан (Ila Bêka & louise lemoîne) приказиван у Италијанском павиљону, на трагу су идеје директора једанаестог Бијенала о експе-рименту у архитектури и испитивању ствар-ности. Цртеж и фотографија уступају место покретним сликама и звуцима, а фокус није (само) на облицима, већ (и) на процесима.

Узимајући за полазиште велики пројекат изградње гасовода „Северни ток“ од Русије до Немачке, испод Балтичког мора, аутори естонске изложбе “Gas pipe”, сачинили су слојевито, а једноставно, визуелно убедљиво дело. Сегмент гасовода у природној величини, постављен у Ђардинима између Руског и Немачког павиљона, који, на први поглед, изгледа као скулптура/инсталација/редимејд/ленд арт/… (Сл. 9.), а говори о утицају

политичке моћи и моћи капитала на обликовање простора, добија нов смисао током посете Арсеналу; тамо се налази други део поставке – два платна на која се пројектују снимци посе-тилаца који завирују у цев, начињени камером смеш -теном у њену унутрашњост.

11

Арх

итек

тура

Преиспитивањe односa између људског бића и одређеног амбијента, указује на то да човек исцртава окружење својом личношћу и идентитетом, а околност у којој се идентификује, тј. архитектура, директно артикулише његову мисао. Присутан мотив ткања као специфични и локални израз универзалне креативности, упућује на човека који у савременом значењу и распону од наслеђеног до слободног и ауторског, демонстрира суштину стварања у стално променљивом свету спекттакла.

Чешки павиљон приказује архитектуру која не решава проблеме, већ која их представља, уобличава и дефинише. Изложени елементи свакодневне употребе, као манифест кван ти-тета основне егзистенције и дериват друшт-вених околности (Сл. 5. и 6.), посредно упућују, описују и дефинишу одговарајући архи-тектонски контекст. Асамблаж у форми уре-ђеног и ефемерног садржаја приказује начин на који архитектура преиспитује стварност, процес и начин мишљења о друштвеним релацијама кроз архитектуру и у њој.

Архитектура: Природа

Тежњу за ослобађањем архитектуре од било какве артифицијелне детерминисаности препознајемо на примеру Јапанског и Руског павиљона. Свесни заобилазак технолошке стварности и искуства редефинише тему Архитектуре и Природе, враћајући је на ниво наивног и архетипског.

Јапанска поставка под називом „Екстремна природа: Пејзаж амбивалентног простора“ (“extreme nature: landscape of ambiguous spaces”) архитекте Јуниe Ишигамија (Junya Ishigami) и ботаничара хидеакиja Охбе (Hideaki ohba) преиспитује тему нестајања граница између архитектуре и природе (Сл.7.).

10

Арх

итек

тура

Сл.7. Јапански павиљон,

„Екстремна природа: Пејзаж амбивалентног

простора“, Јуниа Ишигами, Хидеаки Охба

Fig.7.“Extreme Nature:

Landscape of Ambiguous Spaces”, Junya Ishigami,

Hideaki Ohba

Сл.5. Мапирање основних друштвених потребаFig.5. Way of mapping primary social needs

Сл.6. Однос између потреба и реално-сти као тема истраживања изван

архитектуреFig.6.

Relation between needs and reality as a current theme beyond

architecture

Сл.8. Руски павиљон, „Партија шаха. Турнир за Русију“, Николај ПолискиFig.8. Russian pavilion, “The Chess Game. Tournament for Russia”, Николай Полисский

Сл.9. Естонија, „гасовод“,

излагачи Марја Каск, Неме Килм, Ралф Луке

Fig.9. Estonia, “Gas Pipe”,

exhibitors Maarja Kask, Ralf Lõoke, Neeme Külm

12

Арх

итек

тура

Користећи реконтекстуализацију, али и суп-тилну иронију, аутори постављају и питање зна чења у архитектури, стављајући посетиоца пред два обрта, у којима најпре наизглед обична парковска инсталација постаје јасан исказ критичке архитектонске праксе, а затим и сам посматрач постаје предмет пос мат ра ња.

Питање односа стварности и (њеног) при ка-зивања актуелизује и филм Иле Бека и Луизе Лемоан, под називом ”Koolhas House li fe” (Сл. 10.), који у себи садржи непреводиву игру речи. Користећи филмски медиј, ауторке деконструишу један од митова савремене архитектуре, испитујући при том и границе архитектуре и начине њене ре-презентације. Кроз сукоб „мале“ приче спремачице и „велике“ приче савремене архитектуре, лаичке перцепције и фаме о непогрешивости арх и-старова, на свеж начин, коришћењем про-ширених медија, успоставља се изба лансиран критички однос са посматраним делом. Онеобичавањем и измештањем (приказ виле из визуре спремачице) дело се демистификује и приближава гледаоцу; поставља се проблем прилагодљивости нових архитектонских об-ли ка и пратећих технологија корисницима и њиховим навикама, и обратно. Иако на моменте губи ритам и темпо нарације, при-бегава сугестивним питањима па и неким клишеима (тема прокишњавања објекта, апсол вирана још на примеру Рајтових вила), филм је успешан и пре света духовит.

“athens by sound“, промишљена и поетична поставка у Грчком павиљону, на најудаљенијој тачки Ђардина, нуди пријатан доживљај посетиоцима, иако најчешће остаје за крај обиласка тог дела Бијенала (Сл. 11.). Ова непретенциозна поставка може се читати и као истраживање утицаја простора и наше слике о њему на егзистенцију. Аудитивни и визуелни фрагменти (наизглед) хаотичног урбаног живота Атине могу да се чују и виде тек када посетилац стане на за то предвиђена поља. На тај начин не само да су успешно пренесени атмосфера и одсјаји духа места, већ се остварује активна улога гледалаца/слушалаца, те они од посматрача постају учесници у креирању изложбе. Тиме се обнавља интересовање за градски простор и свакодневне, наизглед неважне појаве које нас у њему окружују, и подсећа на улогу корисника у креирању простора и његово место и значај у људској егзистенцији.

Архитектура нам помаже да успоставимо однос према околини, да одредимо своје место у свету око себе; доприноси уношењу смисла и реда, оријентацији и комуникацији.

Уместо закључкаИако је као један од највећих изазова

једанаестог Бијенала архитектуре у Венецији постављено питање преиспитивања ствар-ности и примена експеримента у архитектури, утисак је да је многим ауторима представљених радова и визија недостајало свежих идеја или храбрости или снаге за озбиљнији одговор на тему, те понешто од виђеног остаје само на нивоу досетке. Посетиоци могу да нађу утеху у сјајној архитектури објеката у којима се одвија изложба, често бољој од самих поставки (Сл. 12.). Присуство бројних великих имена савремене архитектуре, није донело посебне нове квалитете, осим, можда, појачане маркетиншке атрактивности.

Проблем са изложбама овог формата свакако је и у чињеници да је потребно веома много времена за њихово свеобухватно сагледавање, што већина посетилаца нема на располагању, те су принуђени на површно разгледање, без дубљих увида у оно што им се нуди. Визуелна прегледност и кому-никативност поставке тако постаје кључна за њено разумевање и позитиван доживљај.

У прилог томе говоре и додељене награде. Златног лава за најбоље национално учешће добила је пољска изложба „хотел Пољска (Сл. 13.). Други живот зграда“ (“Hotel polonia. the afterlife of Buildings”). У свом павиљону ауто-ри су представили својеврсну футуристичку дистопију; полемишући о животном веку објеката и односу форме и садржаја, критички сагледавајући широк културални контекст, понудили су интелигентну и ироничну визију могућих трансформација шест недавно реализованих, престижних зграда у Пољској, али и самог павиљона – у хотел.

Грег Лин добио је Златног лава за најбољу инсталацију на међународној изложби (Сл. 14.). Резултат његовог експеримента је нешто сасвим ново, не само по форми (коју пре треба схватити као провокацију него као прототип),већ и по односу према проблемима којима се бави (естетика, (дигитална) форма и рециклажа), повезујући „вечите“ и неке сасвим нове теме архитектуре.

13

Арх

итек

тура

Сл.10. сцена из филма “Koolhas HouseLife” Илe Бека и Луизe ЛемоанFig.10. scene from the film “Koolhas HouseLife” by Ila Bêka & Louise Lemoîne

Сл.11. грчки павиљон, „Атина звуком“, комесари изложбе Анастасија Карандину, Христина Ахтипи, Стилијанос JамарелосFig.11. Greek pavilion, “Athens by sound”, Commissioners Anastasia Karandinou, Christina Achtypi, Stylianos Giamarelos

Сл.12. Италијански павиљон, атријум, Карло СкарпаFig.12. Italian pavilion, atrium, Carlo Scarpa

Сл.13. „Хотел Пољска. Други живот зграда“, излагачи Николас гроспјер и Кобас Лакса. Златни лав за најбоље национално учешћеFig.13. “Hotel Polonia. The Afterlife of Buildings”, exhibitors Nicolas Grospierre, Kobas Laksa. Golden Lion for Best National Participation

Сл.14. Намештај од рециклираних

играчака, грег Лин. Златни лав за најбољу инсталацију

Fig.14. Recycled Toys Furniture, Greg

Lynn. Golden Lion for Best Installation Project

12

Арх

итек

тура

Користећи реконтекстуализацију, али и суп-тилну иронију, аутори постављају и питање зна чења у архитектури, стављајући посетиоца пред два обрта, у којима најпре наизглед обична парковска инсталација постаје јасан исказ критичке архитектонске праксе, а затим и сам посматрач постаје предмет пос мат ра ња.

Питање односа стварности и (њеног) при ка-зивања актуелизује и филм Иле Бека и Луизе Лемоан, под називом ”Koolhas House li fe” (Сл. 10.), који у себи садржи непреводиву игру речи. Користећи филмски медиј, ауторке деконструишу један од митова савремене архитектуре, испитујући при том и границе архитектуре и начине њене ре-презентације. Кроз сукоб „мале“ приче спремачице и „велике“ приче савремене архитектуре, лаичке перцепције и фаме о непогрешивости арх и-старова, на свеж начин, коришћењем про-ширених медија, успоставља се изба лансиран критички однос са посматраним делом. Онеобичавањем и измештањем (приказ виле из визуре спремачице) дело се демистификује и приближава гледаоцу; поставља се проблем прилагодљивости нових архитектонских об-ли ка и пратећих технологија корисницима и њиховим навикама, и обратно. Иако на моменте губи ритам и темпо нарације, при-бегава сугестивним питањима па и неким клишеима (тема прокишњавања објекта, апсол вирана још на примеру Рајтових вила), филм је успешан и пре света духовит.

“athens by sound“, промишљена и поетична поставка у Грчком павиљону, на најудаљенијој тачки Ђардина, нуди пријатан доживљај посетиоцима, иако најчешће остаје за крај обиласка тог дела Бијенала (Сл. 11.). Ова непретенциозна поставка може се читати и као истраживање утицаја простора и наше слике о њему на егзистенцију. Аудитивни и визуелни фрагменти (наизглед) хаотичног урбаног живота Атине могу да се чују и виде тек када посетилац стане на за то предвиђена поља. На тај начин не само да су успешно пренесени атмосфера и одсјаји духа места, већ се остварује активна улога гледалаца/слушалаца, те они од посматрача постају учесници у креирању изложбе. Тиме се обнавља интересовање за градски простор и свакодневне, наизглед неважне појаве које нас у њему окружују, и подсећа на улогу корисника у креирању простора и његово место и значај у људској егзистенцији.

Архитектура нам помаже да успоставимо однос према околини, да одредимо своје место у свету око себе; доприноси уношењу смисла и реда, оријентацији и комуникацији.

Уместо закључкаИако је као један од највећих изазова

једанаестог Бијенала архитектуре у Венецији постављено питање преиспитивања ствар-ности и примена експеримента у архитектури, утисак је да је многим ауторима представљених радова и визија недостајало свежих идеја или храбрости или снаге за озбиљнији одговор на тему, те понешто од виђеног остаје само на нивоу досетке. Посетиоци могу да нађу утеху у сјајној архитектури објеката у којима се одвија изложба, често бољој од самих поставки (Сл. 12.). Присуство бројних великих имена савремене архитектуре, није донело посебне нове квалитете, осим, можда, појачане маркетиншке атрактивности.

Проблем са изложбама овог формата свакако је и у чињеници да је потребно веома много времена за њихово свеобухватно сагледавање, што већина посетилаца нема на располагању, те су принуђени на површно разгледање, без дубљих увида у оно што им се нуди. Визуелна прегледност и кому-никативност поставке тако постаје кључна за њено разумевање и позитиван доживљај.

У прилог томе говоре и додељене награде. Златног лава за најбоље национално учешће добила је пољска изложба „хотел Пољска (Сл. 13.). Други живот зграда“ (“Hotel polonia. the afterlife of Buildings”). У свом павиљону ауто-ри су представили својеврсну футуристичку дистопију; полемишући о животном веку објеката и односу форме и садржаја, критички сагледавајући широк културални контекст, понудили су интелигентну и ироничну визију могућих трансформација шест недавно реализованих, престижних зграда у Пољској, али и самог павиљона – у хотел.

Грег Лин добио је Златног лава за најбољу инсталацију на међународној изложби (Сл. 14.). Резултат његовог експеримента је нешто сасвим ново, не само по форми (коју пре треба схватити као провокацију него као прототип),већ и по односу према проблемима којима се бави (естетика, (дигитална) форма и рециклажа), повезујући „вечите“ и неке сасвим нове теме архитектуре.

13

Арх

итек

тура

Сл.10. сцена из филма “Koolhas HouseLife” Илe Бека и Луизe ЛемоанFig.10. scene from the film “Koolhas HouseLife” by Ila Bêka & Louise Lemoîne

Сл.11. грчки павиљон, „Атина звуком“, комесари изложбе Анастасија Карандину, Христина Ахтипи, Стилијанос JамарелосFig.11. Greek pavilion, “Athens by sound”, Commissioners Anastasia Karandinou, Christina Achtypi, Stylianos Giamarelos

Сл.12. Италијански павиљон, атријум, Карло СкарпаFig.12. Italian pavilion, atrium, Carlo Scarpa

Сл.13. „Хотел Пољска. Други живот зграда“, излагачи Николас гроспјер и Кобас Лакса. Златни лав за најбоље национално учешћеFig.13. “Hotel Polonia. The Afterlife of Buildings”, exhibitors Nicolas Grospierre, Kobas Laksa. Golden Lion for Best National Participation

Сл.14. Намештај од рециклираних

играчака, грег Лин. Златни лав за најбољу инсталацију

Fig.14. Recycled Toys Furniture, Greg

Lynn. Golden Lion for Best Installation Project

15

Арх

итек

тура

АпстрактОвај рад бави се односом истраживачко-едукативног процеса и методологије истраживања у области архитектонско-урбанистичког пројектовања, и стратегија репрезентације савремене архитектуре као доприноса стварању опште сазнајне грађе у области архитектуре. Основна теза рада постављена је као рефлексија о истраживачко-пројектантском процесу и методологији рада на концепту и поставци изложбе савремене архитектуре Србије на 11. Међународној изложби архитектуре на Бијеналу у Венецији, 2008.2 Предмет рада је испитивање начина на који овај процес и методологија могу да успостављају поуздане методске, концептуалне и садржинске основе репрезентације праксе архитектонско-урбанистичког пројектовања, али и односе са теоријом савремене

МЕТОДСКЕ, КОНЦЕПТУАЛНЕ И САДРжИНСКЕ ОСНОВЕ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ

ПРАКСЕ АРхИТЕКТОНСКО-УРБАНИСТИЧКОГ ПРОЈЕКТОВАЊА И ТЕОРИЈЕ САВРЕМЕНЕ

АРхИТЕКТУРЕ1

Content, MetHodoloGIcal, and conceptUal BasIs oF representatIon oF arcHItectUral and UrBan desIGn and conteMporary arcHItectUre tHeory

Abstractthis paper discusses the relation of the education

and research process, and methodology of research of architectural and urban design, with strategies of

representation of contemporary architecture contributing to creating the general knowledge

base in the field of architecture. the main proposition of the paper is set as a reflection upon

methodology of design and research work on conceiving and curatorial of the exhibition of

contemporary architecture of serbia at the 11th International exhibition of architecture, at the

Venice Biennial, 2008.3 the paper explores the ways in which this process could establish reliable

content, methodological, and conceptual basis for the representation of architectural and urban

design practice, as well as its multiple relationships with theory of contemporary architecture. By

introducing results of educational and research processes into the field of contemporary

architectural theory, an innovative method of research by design is included. Important point of

departure for this paper is, also, the issue of defining the frame of references for research of

transformation of architectural and urban space of serbia in current conditions of transition and

globalization, as well as understanding and representing these transformations in the context

of european integrations. Key words: education and research process, research

by design, methodology of research and design, International Exhibition of Architecture at the Venice

Biennial.

Љиљана Благојевић*

* Универзитет у Београду – aрхитектонски факултетБулевар краља Александра 73, 2. спрат11000 БеоградТел. бр.: 011 3225 254, Факс: 011 3370 193e-mail: ljblagojevic@arh.bg.ac.yu

1 У овом раду изложен је део резултата истра живања на пројекту «Истраживачко-едукативни процес и методологија истраживања транс фор мације града у контексту транзиције и у процесима глобализације и европских интеграција: урбани портрет Београда» (НИП 164003Д), који у периоду 2008-2010. године фи-нансира Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије.

2 Аутори и кустоси изложбе у националном па виљону Србије, архитекти Љиљана Благојевић, Драгана Васиљевић Томић, Владимир Милен ковић и Татјана Стратимировић и уметница Мариела Цветић, запо-слени су у настави на Универзитету у Београду – Ар-хитектонском фа кул тету. Рад на изложби укључио је сарадњу са педесет двоје студената и млађих архите-ката, као сарадника и учесника. Видети каталог из-ложбе: (Татјана Стратимировић, ур.) Wohnlich. XI Међународна изложба архитектуре, Венеција 2008. Павиљон РепубликеСрбије. Београд: Мини старство културе Републике Србије, 2008.

3 authors and curators of the exhibition in the national pavil-ion of serbia, architects ljiljana Bla go jević, dragana Vasi-ljević tomić, Vladimir Milenković, and tatjana stratimirović, and artist Mariela cvetić, are engaged in teaching at the University of Belgrade, Faculty of architecture. the work on the exhibition included collaboration with fifty two stu-dents and young architects, as collaborators and partici-pants. see exhibition catalogue: (Тatjana stratimirović, ed.) Wohnlich. XI International Architecture exhibition, Venice, Pa-vilion of Republic of Serbia. Belgrade: Ministarstvo kulture republike srbije, 2008.

Чилеанска група „Елементал“ награђена је Сребрним лавом за младе архитекте који обећавају, за свој етички приступ архитектури и поетичну изложбену поставку (Сл. 15.), а Злат-ног лава за животно дело добили су Френк Гери и Џејмс Акерман.

Треба поменути и француску („великодушни град“ (“Générocité”) (Сл. 16.), што је неологизам у виду игре речи смишљене да означи архитектуру која доноси додатне вредности јавном простору), данску (посвећена свеприсутној теми одрживог развоја) и корејску (где је фокус на културалној одрживости) изложбу.

Разноликост покушаја да се дематеријали-зује свако досадашње схватање архитектуре, кроз одрицање од детерминисаности онога што се традиционално може сматрати (архитек тон ском) грађевином, потврђује став Бетског да је суштина архитектуре у свему ономе што лежи изван грађења. Тиме се, више него икада до сада, архитектонска стварност опире друшт веним очекивањима о кон вен-ционалном ко риш ћењу и перцепцији објекта и простора. У објективном смислу, и сама архитектура нестаје, остаје архитектон ски пос тупак, миса они чин, концепт, репре-зентација.

Сл.15. Чилеанска група „Елементал“. Сребрни лав за младе архитекте који обећавајуFig.15. Chilean group “Elemental”. Silver Lion for a Promising Young Architect

Сл.16. Француски павиљон, изложба „Великодушни град“, комесар

изложбе Франсис РамберFig.16.

French pavilion, “GénéroCité” exhibition, Commissioner Francis

Rambert

Литератураout there: architecture Beyond Building, participating countries, special and collateral events. Volume1-5. Venice: Marsilio, 2008. http://www.labiennale.orgGénérocité: Generous versus Generic: a new culture of More in French contemporary architecture. actar, 2008.out there: architecture Beyond Building, athens by sound. Helenic Ministry of culture, 2008.Wohnlich / XI Mеђународна изложба архи тек туре, Венеција 2008, Павиљон Републике Србије. уредник Татјана Стратимировић. Београд: Министарство културе Републике Србије, 2008.

Аутори фотографијаСања Симоновић – Сл. 1,2,3,7,8,14.Божидар Манић – Сл. 4,5,6,7,9,10,11,12,13,15,16.

15

Арх

итек

тура

АпстрактОвај рад бави се односом истраживачко-едукативног процеса и методологије истраживања у области архитектонско-урбанистичког пројектовања, и стратегија репрезентације савремене архитектуре као доприноса стварању опште сазнајне грађе у области архитектуре. Основна теза рада постављена је као рефлексија о истраживачко-пројектантском процесу и методологији рада на концепту и поставци изложбе савремене архитектуре Србије на 11. Међународној изложби архитектуре на Бијеналу у Венецији, 2008.2 Предмет рада је испитивање начина на који овај процес и методологија могу да успостављају поуздане методске, концептуалне и садржинске основе репрезентације праксе архитектонско-урбанистичког пројектовања, али и односе са теоријом савремене

МЕТОДСКЕ, КОНЦЕПТУАЛНЕ И САДРжИНСКЕ ОСНОВЕ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ

ПРАКСЕ АРхИТЕКТОНСКО-УРБАНИСТИЧКОГ ПРОЈЕКТОВАЊА И ТЕОРИЈЕ САВРЕМЕНЕ

АРхИТЕКТУРЕ1

Content, MetHodoloGIcal, and conceptUal BasIs oF representatIon oF arcHItectUral and UrBan desIGn and conteMporary arcHItectUre tHeory

Abstractthis paper discusses the relation of the education

and research process, and methodology of research of architectural and urban design, with strategies of

representation of contemporary architecture contributing to creating the general knowledge

base in the field of architecture. the main proposition of the paper is set as a reflection upon

methodology of design and research work on conceiving and curatorial of the exhibition of

contemporary architecture of serbia at the 11th International exhibition of architecture, at the

Venice Biennial, 2008.3 the paper explores the ways in which this process could establish reliable

content, methodological, and conceptual basis for the representation of architectural and urban

design practice, as well as its multiple relationships with theory of contemporary architecture. By

introducing results of educational and research processes into the field of contemporary

architectural theory, an innovative method of research by design is included. Important point of

departure for this paper is, also, the issue of defining the frame of references for research of

transformation of architectural and urban space of serbia in current conditions of transition and

globalization, as well as understanding and representing these transformations in the context

of european integrations. Key words: education and research process, research

by design, methodology of research and design, International Exhibition of Architecture at the Venice

Biennial.

Љиљана Благојевић*

* Универзитет у Београду – aрхитектонски факултетБулевар краља Александра 73, 2. спрат11000 БеоградТел. бр.: 011 3225 254, Факс: 011 3370 193e-mail: ljblagojevic@arh.bg.ac.yu

1 У овом раду изложен је део резултата истра живања на пројекту «Истраживачко-едукативни процес и методологија истраживања транс фор мације града у контексту транзиције и у процесима глобализације и европских интеграција: урбани портрет Београда» (НИП 164003Д), који у периоду 2008-2010. године фи-нансира Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије.

2 Аутори и кустоси изложбе у националном па виљону Србије, архитекти Љиљана Благојевић, Драгана Васиљевић Томић, Владимир Милен ковић и Татјана Стратимировић и уметница Мариела Цветић, запо-слени су у настави на Универзитету у Београду – Ар-хитектонском фа кул тету. Рад на изложби укључио је сарадњу са педесет двоје студената и млађих архите-ката, као сарадника и учесника. Видети каталог из-ложбе: (Татјана Стратимировић, ур.) Wohnlich. XI Међународна изложба архитектуре, Венеција 2008. Павиљон РепубликеСрбије. Београд: Мини старство културе Републике Србије, 2008.

3 authors and curators of the exhibition in the national pavil-ion of serbia, architects ljiljana Bla go jević, dragana Vasi-ljević tomić, Vladimir Milenković, and tatjana stratimirović, and artist Mariela cvetić, are engaged in teaching at the University of Belgrade, Faculty of architecture. the work on the exhibition included collaboration with fifty two stu-dents and young architects, as collaborators and partici-pants. see exhibition catalogue: (Тatjana stratimirović, ed.) Wohnlich. XI International Architecture exhibition, Venice, Pa-vilion of Republic of Serbia. Belgrade: Ministarstvo kulture republike srbije, 2008.

Чилеанска група „Елементал“ награђена је Сребрним лавом за младе архитекте који обећавају, за свој етички приступ архитектури и поетичну изложбену поставку (Сл. 15.), а Злат-ног лава за животно дело добили су Френк Гери и Џејмс Акерман.

Треба поменути и француску („великодушни град“ (“Générocité”) (Сл. 16.), што је неологизам у виду игре речи смишљене да означи архитектуру која доноси додатне вредности јавном простору), данску (посвећена свеприсутној теми одрживог развоја) и корејску (где је фокус на културалној одрживости) изложбу.

Разноликост покушаја да се дематеријали-зује свако досадашње схватање архитектуре, кроз одрицање од детерминисаности онога што се традиционално може сматрати (архитек тон ском) грађевином, потврђује став Бетског да је суштина архитектуре у свему ономе што лежи изван грађења. Тиме се, више него икада до сада, архитектонска стварност опире друшт веним очекивањима о кон вен-ционалном ко риш ћењу и перцепцији објекта и простора. У објективном смислу, и сама архитектура нестаје, остаје архитектон ски пос тупак, миса они чин, концепт, репре-зентација.

Сл.15. Чилеанска група „Елементал“. Сребрни лав за младе архитекте који обећавајуFig.15. Chilean group “Elemental”. Silver Lion for a Promising Young Architect

Сл.16. Француски павиљон, изложба „Великодушни град“, комесар

изложбе Франсис РамберFig.16.

French pavilion, “GénéroCité” exhibition, Commissioner Francis

Rambert

Литератураout there: architecture Beyond Building, participating countries, special and collateral events. Volume1-5. Venice: Marsilio, 2008. http://www.labiennale.orgGénérocité: Generous versus Generic: a new culture of More in French contemporary architecture. actar, 2008.out there: architecture Beyond Building, athens by sound. Helenic Ministry of culture, 2008.Wohnlich / XI Mеђународна изложба архи тек туре, Венеција 2008, Павиљон Републике Србије. уредник Татјана Стратимировић. Београд: Министарство културе Републике Србије, 2008.

Аутори фотографијаСања Симоновић – Сл. 1,2,3,7,8,14.Божидар Манић – Сл. 4,5,6,7,9,10,11,12,13,15,16.

17

Арх

итек

тура

16

Арх

итек

тура

резултате едукације и истраживња, који су рађени у оквиру високошколске наставе ар-хитектуре на Универзитету у Београду, у ко-јима је заступљен метод истраживања кроз пројект и остварен известан помак ка експе-рименту и теорији.

ИНТЕРПРЕТАЦИЈА САДРжАЈА ПРЕДСТАВЉАЊА САВРЕМЕНЕ АРхИТЕКТУРЕ

СРБИЈЕ Методолошки приступ у дефинисању те-

матских целина и селекцији пројеката који су изабрани за представљање савремене архи-тектуре Србије на Бијеналу у Венецији за-снивао се на методу истраживања кроз про-јект (research by design). Основна претпоставка, у томе, јесте да се пројекти, планови, карто-графски и информатички прикази и мулти ме-дијални радови који су настали у процесу еду кације могу разумети као средстава ‘про-изводње знања’ у области архитектуре. Кри-теријуми на основу којих су изабрани репре-зентативни радови су постављени у односу на савремене процесе трансформација архи-тектонског и урбанистичког простора у Срби-ји с једне стране, и савремене токове архи-тектонске теорије, с друге стране. На основу различитих група критеријума постављено је пет тематских целина, како следи:

Конкретна квалитативна истраживања и 1. ана лиза типова – Beyond Project; Истраживање односа између праксе архи-2. тектонско-урбанистичког пројектовања и теорије савремене архитектуре: Aestethics of Utilitarian;Идентификација различитих форми урба-3. ни зације и откривање потенцијалне ме ђу -собне кореспонденције и анализа стати-стичког и емпиријског материјала, ма пи-рање и друго приказивање трансформације града – Urban Portrait;Дефинисање оквира за комбиновану при-4. мену метода анализе у друштвено-хума-нис тичким наукама и поступака и метода архитектонско-урбанистичког пројек това-ња: Essay; иФормирање хеуристичког оквира за истра-5. живање савремене архитектуре: Dialog.Значајна референца за примењени при-

ступ и методологију поставке садржаја, наи-ме, селекције радова који су одређени као репрезентативни за приказивање и разу ме-вање савремене архитектуре у Србији, била је истраживање и приказивање Швајцарске,

ИНТЕРПРЕТАЦИЈА КОНТЕКСТА БИЈЕНАЛА У ВЕНЕЦИЈИ

Венецијанско бијенале је, вероватно, нај-пре стижнија смотра на којој се приказује ар-хитектура из целог света. Свако Бијенале покреће нове теме, и на сваком Бијеналу могу се видети значајни помаци у архитектонском стваралаштву, грађењу и технологији.5 Нарав-но, у томе предњаче средине са развијенијим односом према животној и грађеној средини и оне у којима је архитектура постављена у средишње место културног простора, што не значи да су то увек и најбогатије земље, на-против. Управо кроз разумевање тог односа могуће је извући корисне поуке. Основни циљ поставке у националном павиљону Срби-је био је, стога, да се, уз репрезентацију једне средине у међународном контексту, успоста-ви критички однос према сопственој средини кроз поређење са међународним токовима и процесима. Део тог дијалога су и текстови ау-торског тима који су објављени у каталогу из-ложбе, а који не говоре о изложби самој, већ испитују могуће друге односе између концеп-та изложбе и ширег архитектонског дис-курса.6

Можда нимало случајно, у свету засићеном огромном продукцијом комерцијалне архи-тектуре, чини се да теоријско и експеримен-тално деловање у архитектури дуго није било тако активно и толико заступљено колико је то случај у последњих десетак година. Архи-тектонска теорија, критика и публицистика данас су једнако релевантни начини бављења архитектуром колико и пројектовање и грађе-ње, и потпуно је јасно да пут ка квалитетној пракси архитектуре води кроз критичке ал-тернативе, дебате, истраживања и теоријско разматрање, односно, кроз разноврстан и не-манипулативан дискурс у свим равнима архи-тектонског деловања. Едукативни и истражи-вачки процес су у том дискурсу кључни еле-мент проширења поља деловања у области архитектуре. Садржај изложбе у национал-ном павиљону Србије је, стога, обухватио оне

будемо, како каже, “код куће, и који нас повезује са ширим друштвеним, економским и физичким ткањем”. a, постављајући питање, како бити код куће у свету у којем континуал-ни проток робе, људи и информација ероди-ра свако осећање сталности места, Бетски кроз тему Бијенала инсистира на експери-менталном приступу, на архитектури која ек-спериментише «у и на свету» и архитектури која преиспитује стварност.

Тема Бијенала била је основно полазиште за методологију истраживања, концепцију и кураторски рад на поставци изложбе архи-тектуре у националном павиљону Републике Србије на овогодишњем Венецијанском би-јеналу. Уз то, важна претпоставка за рад била је сложеност и многострукост архитектонског деловања. У читавом процесу, од двостепеног јавног конкурса, преко кураторства и про је-кта, до реализације изложбе и њеног трајања током Бијенала, направљен је покушај да се концептом и поставком избришу оштре гра-нице између мишљења, истраживања, пи са-ња, едукације, пројектовања и дизајна у пољу архитектуре. Такав концепт је омогућио раз-личитост израза и профила и ауторског тима и учесника изложбе у оквиру једног јасно постављеног тематског, садржинског и про-јек тантског фокуса. На трагу теза Арона Бет-ског, приказан је један пресек пројектантских и истраживачких тема које су обрађиване у разним сегментима едукативног процеса на Архитектонском факултету Универзитета у Бео граду, од основних, преко мастер, до док-торских студија. Изабрано је двадесетдевет концептуалних, истраживачких и експери-менталних пројеката и видео радова аутора млађе генерације, који су као основни садржај и потка инсталације приказани у дигиталном медију. Физички оквир изложбе, такође, има полазиште у теми Бијенала, јер како каже Бет-ски «можда је оно што нам је потребно један спор простор». Управо у том контексту по-стављна је тема удобности (за становање) – wohnlich – наиме, амбијенталнa поднa и свет-лоснa инсталацијa у павиљону. Темa Бијенала je, дакле, смештена у удобан просторни оквир и интерпретирана кроз многострукост при-ступа и метода рада у архитектури, не издва-јајући ни један мастер наратив, нити један ау-торски став, већ нудећи низ једна ковредних опција.

архитектуре. У томе, увођење резултата обра-зовног и истраживачког рада у област теорије савремене архитектуре напоредо укључује и иновативни метод истраживања кроз пројект. У основи овог рада је, такође значајно и глав-но истраживачко питање које је разматрано током рада на концепту, поставци и садржају изложбе, а тиче се дефинисања референтне основе за истраживање трансформације ар-хитектонско-урбанистичког простора Срби је у условима транзиције и глобализације, као и разумевања и представљања тих процеса у контексту европских интеграција.

Кључне речи: едукативно-истраживачки про цес, истраживање кроз пројект, мето до-логија истраживања и пројектовања, Међу-народна изложба архитектуре на Бијеналу у Венецији.

ИНТЕРПРЕТАЦИЈА ТЕМЕ 11. МЕЂУНАРОДНЕ ИЗЛОжБЕ АРхИТЕКТУРЕ НА БИЈЕНАЛУ У

ВЕНЕЦИЈИТема овогодишње 11. Међународне излож-

бе архитектуре на Бијеналу у Венецији, коју је поставио Арон Бетски, кустос и директор Би-јенала, у преводу гласи.»Тамо негде. Архитек-тура с оне стране грађења.»4 Ова тема на одређени начин помера област архитектуре и урбанизма, из техничког и технолошког, у теоријско и филозофско поље. Тема изложбе подстиче на мишљење о ширем контексту ар-хитектуре, наиме, на схватање да се на област архитектуре не гледа само као на уобичајену праксу грађења, већ као на област многих могућих начина друштвеног, архитектонског и урбанистичког деловања, укључујући ек-спериментално и теоријско деловање. Поред тога, Бетски наводи у свом тексту којим об-разлаже тему, «aрхитектура није грађење. …архитектура је нешто друго … начин на који мислимо и говоримо о грађевинама, начин на који их репрезентујемо и градимо … уоп-штено, начин репрезентације, обликовања, можда чак и нуђења критичких алтернатива за средину коју стварају људи”. Постављајући је у критичко поље, Бетски види архитектуру као оквир односа према свету и оквир међу-собних људских односа, који омогућаваjу да

4 aaron Betsky, “out there: architecture Beyond Building”, http://www.labiennale.org/en/architecture/exhibition/en/62180.html, посећено 8. октобра 2008. Напомена: сви цитати Арона Бетског који следе су наведени из истог текста, у преводу Љ.Б, ауторке овог рада.

5 Видети: Out There. Architecture Beyond Building: 11th In-ternational Architecture Exhibition La Biennale Di Venezia. catalogue. Venice: Marsilio, 2008

6 Видети: Љ. Благојевић, ур, «Wohnlich: једна приват-на географија», Д. Васиљевић Томић, «Култура боје у граду – појаве и границе колористичке културе», В. Миленковић, «Проблем проблема», М. Цветић, «Homepage», и Т. Стратимировић, «Оперативна тран-спарентност», у: Wohnlich ..., стр. 4-13, 14-21, 22-29, 30-35, и 36-42.

17

Арх

итек

тура

16

Арх

итек

тура

резултате едукације и истраживња, који су рађени у оквиру високошколске наставе ар-хитектуре на Универзитету у Београду, у ко-јима је заступљен метод истраживања кроз пројект и остварен известан помак ка експе-рименту и теорији.

ИНТЕРПРЕТАЦИЈА САДРжАЈА ПРЕДСТАВЉАЊА САВРЕМЕНЕ АРхИТЕКТУРЕ

СРБИЈЕ Методолошки приступ у дефинисању те-

матских целина и селекцији пројеката који су изабрани за представљање савремене архи-тектуре Србије на Бијеналу у Венецији за-снивао се на методу истраживања кроз про-јект (research by design). Основна претпоставка, у томе, јесте да се пројекти, планови, карто-графски и информатички прикази и мулти ме-дијални радови који су настали у процесу еду кације могу разумети као средстава ‘про-изводње знања’ у области архитектуре. Кри-теријуми на основу којих су изабрани репре-зентативни радови су постављени у односу на савремене процесе трансформација архи-тектонског и урбанистичког простора у Срби-ји с једне стране, и савремене токове архи-тектонске теорије, с друге стране. На основу различитих група критеријума постављено је пет тематских целина, како следи:

Конкретна квалитативна истраживања и 1. ана лиза типова – Beyond Project; Истраживање односа између праксе архи-2. тектонско-урбанистичког пројектовања и теорије савремене архитектуре: Aestethics of Utilitarian;Идентификација различитих форми урба-3. ни зације и откривање потенцијалне ме ђу -собне кореспонденције и анализа стати-стичког и емпиријског материјала, ма пи-рање и друго приказивање трансформације града – Urban Portrait;Дефинисање оквира за комбиновану при-4. мену метода анализе у друштвено-хума-нис тичким наукама и поступака и метода архитектонско-урбанистичког пројек това-ња: Essay; иФормирање хеуристичког оквира за истра-5. живање савремене архитектуре: Dialog.Значајна референца за примењени при-

ступ и методологију поставке садржаја, наи-ме, селекције радова који су одређени као репрезентативни за приказивање и разу ме-вање савремене архитектуре у Србији, била је истраживање и приказивање Швајцарске,

ИНТЕРПРЕТАЦИЈА КОНТЕКСТА БИЈЕНАЛА У ВЕНЕЦИЈИ

Венецијанско бијенале је, вероватно, нај-пре стижнија смотра на којој се приказује ар-хитектура из целог света. Свако Бијенале покреће нове теме, и на сваком Бијеналу могу се видети значајни помаци у архитектонском стваралаштву, грађењу и технологији.5 Нарав-но, у томе предњаче средине са развијенијим односом према животној и грађеној средини и оне у којима је архитектура постављена у средишње место културног простора, што не значи да су то увек и најбогатије земље, на-против. Управо кроз разумевање тог односа могуће је извући корисне поуке. Основни циљ поставке у националном павиљону Срби-је био је, стога, да се, уз репрезентацију једне средине у међународном контексту, успоста-ви критички однос према сопственој средини кроз поређење са међународним токовима и процесима. Део тог дијалога су и текстови ау-торског тима који су објављени у каталогу из-ложбе, а који не говоре о изложби самој, већ испитују могуће друге односе између концеп-та изложбе и ширег архитектонског дис-курса.6

Можда нимало случајно, у свету засићеном огромном продукцијом комерцијалне архи-тектуре, чини се да теоријско и експеримен-тално деловање у архитектури дуго није било тако активно и толико заступљено колико је то случај у последњих десетак година. Архи-тектонска теорија, критика и публицистика данас су једнако релевантни начини бављења архитектуром колико и пројектовање и грађе-ње, и потпуно је јасно да пут ка квалитетној пракси архитектуре води кроз критичке ал-тернативе, дебате, истраживања и теоријско разматрање, односно, кроз разноврстан и не-манипулативан дискурс у свим равнима архи-тектонског деловања. Едукативни и истражи-вачки процес су у том дискурсу кључни еле-мент проширења поља деловања у области архитектуре. Садржај изложбе у национал-ном павиљону Србије је, стога, обухватио оне

будемо, како каже, “код куће, и који нас повезује са ширим друштвеним, економским и физичким ткањем”. a, постављајући питање, како бити код куће у свету у којем континуал-ни проток робе, људи и информација ероди-ра свако осећање сталности места, Бетски кроз тему Бијенала инсистира на експери-менталном приступу, на архитектури која ек-спериментише «у и на свету» и архитектури која преиспитује стварност.

Тема Бијенала била је основно полазиште за методологију истраживања, концепцију и кураторски рад на поставци изложбе архи-тектуре у националном павиљону Републике Србије на овогодишњем Венецијанском би-јеналу. Уз то, важна претпоставка за рад била је сложеност и многострукост архитектонског деловања. У читавом процесу, од двостепеног јавног конкурса, преко кураторства и про је-кта, до реализације изложбе и њеног трајања током Бијенала, направљен је покушај да се концептом и поставком избришу оштре гра-нице између мишљења, истраживања, пи са-ња, едукације, пројектовања и дизајна у пољу архитектуре. Такав концепт је омогућио раз-личитост израза и профила и ауторског тима и учесника изложбе у оквиру једног јасно постављеног тематског, садржинског и про-јек тантског фокуса. На трагу теза Арона Бет-ског, приказан је један пресек пројектантских и истраживачких тема које су обрађиване у разним сегментима едукативног процеса на Архитектонском факултету Универзитета у Бео граду, од основних, преко мастер, до док-торских студија. Изабрано је двадесетдевет концептуалних, истраживачких и експери-менталних пројеката и видео радова аутора млађе генерације, који су као основни садржај и потка инсталације приказани у дигиталном медију. Физички оквир изложбе, такође, има полазиште у теми Бијенала, јер како каже Бет-ски «можда је оно што нам је потребно један спор простор». Управо у том контексту по-стављна је тема удобности (за становање) – wohnlich – наиме, амбијенталнa поднa и свет-лоснa инсталацијa у павиљону. Темa Бијенала je, дакле, смештена у удобан просторни оквир и интерпретирана кроз многострукост при-ступа и метода рада у архитектури, не издва-јајући ни један мастер наратив, нити један ау-торски став, већ нудећи низ једна ковредних опција.

архитектуре. У томе, увођење резултата обра-зовног и истраживачког рада у област теорије савремене архитектуре напоредо укључује и иновативни метод истраживања кроз пројект. У основи овог рада је, такође значајно и глав-но истраживачко питање које је разматрано током рада на концепту, поставци и садржају изложбе, а тиче се дефинисања референтне основе за истраживање трансформације ар-хитектонско-урбанистичког простора Срби је у условима транзиције и глобализације, као и разумевања и представљања тих процеса у контексту европских интеграција.

Кључне речи: едукативно-истраживачки про цес, истраживање кроз пројект, мето до-логија истраживања и пројектовања, Међу-народна изложба архитектуре на Бијеналу у Венецији.

ИНТЕРПРЕТАЦИЈА ТЕМЕ 11. МЕЂУНАРОДНЕ ИЗЛОжБЕ АРхИТЕКТУРЕ НА БИЈЕНАЛУ У

ВЕНЕЦИЈИТема овогодишње 11. Међународне излож-

бе архитектуре на Бијеналу у Венецији, коју је поставио Арон Бетски, кустос и директор Би-јенала, у преводу гласи.»Тамо негде. Архитек-тура с оне стране грађења.»4 Ова тема на одређени начин помера област архитектуре и урбанизма, из техничког и технолошког, у теоријско и филозофско поље. Тема изложбе подстиче на мишљење о ширем контексту ар-хитектуре, наиме, на схватање да се на област архитектуре не гледа само као на уобичајену праксу грађења, већ као на област многих могућих начина друштвеног, архитектонског и урбанистичког деловања, укључујући ек-спериментално и теоријско деловање. Поред тога, Бетски наводи у свом тексту којим об-разлаже тему, «aрхитектура није грађење. …архитектура је нешто друго … начин на који мислимо и говоримо о грађевинама, начин на који их репрезентујемо и градимо … уоп-штено, начин репрезентације, обликовања, можда чак и нуђења критичких алтернатива за средину коју стварају људи”. Постављајући је у критичко поље, Бетски види архитектуру као оквир односа према свету и оквир међу-собних људских односа, који омогућаваjу да

4 aaron Betsky, “out there: architecture Beyond Building”, http://www.labiennale.org/en/architecture/exhibition/en/62180.html, посећено 8. октобра 2008. Напомена: сви цитати Арона Бетског који следе су наведени из истог текста, у преводу Љ.Б, ауторке овог рада.

5 Видети: Out There. Architecture Beyond Building: 11th In-ternational Architecture Exhibition La Biennale Di Venezia. catalogue. Venice: Marsilio, 2008

6 Видети: Љ. Благојевић, ур, «Wohnlich: једна приват-на географија», Д. Васиљевић Томић, «Култура боје у граду – појаве и границе колористичке културе», В. Миленковић, «Проблем проблема», М. Цветић, «Homepage», и Т. Стратимировић, «Оперативна тран-спарентност», у: Wohnlich ..., стр. 4-13, 14-21, 22-29, 30-35, и 36-42.

18

Арх

итек

тура

19

Арх

итек

тура

AпстрактПут од одговора у виду концепта на задату тему изложбе, преко опредмећења концепта у задатом или изабраном изложбеном простору - техничке репрезентације, до саме реализације изложбе води преко бројних пратећих активности које укључују и информативно пропагандне, као и активности у вези вернисажа и публиковања пратећег каталога као пропагандног, научног и едукативног инструмента изложбе. Намера овог рада је да укаже на неке тачке на тој трајекторији, а на примеру српског представника на Венецијанском бијеналу архитектуре 2008. године.Кључне речи: изложба, концепт, генеза, пејзаж, ткање.

Овај текст настао је као кратка накнадна студија

документације (скица, фотографија, имејлова (e

mail), текстова свих врста) која је у свом исходу

резултирала изложбом групе аутора на

венецијанском Бијеналу архитектуре 2008. године.

Стога је текст тек разматрање генезе

(настанка, стварања, порекла) једне изложбе

– wohnlich у Српском павиљону у Ђардинима у

Венецији.Свака изложба, као

самосталан облик дифузије културе, резултат је намера, стремљења, жеља и (не)могућности скупа учесника: кустоса, аутора, техничких сарадника, финансијера, политичара... На ста-је кроз процес стручног – уметничког али и научноистраживачког рада на обради теме (задате или изабране) и прикупљања грађе, осмишљавања концепције изложбе и ко-начно њеног успостављања у изабрани простор.

WOHNLICH, ВЕНЕЦИЈАНСКО БИЈЕНАЛЕ АРхИТЕКТУРЕ 2008:

ИЗЛОжБА И ЊЕНА ГЕНЕЗА¹

WOHNLICH, VenIce BIennIal oF arcHItectUre 2008:

eXHIBItIon and Its Geneses

Abstractthe procession from the response, that comes in the form of concept, to the en-titled exposition theme, via the material-ization of that concept in the given or chosen exposition area (technical repre-sentation), up to the exhibition realiza-tion leads over the numerous accompa-nying activities that include informative propaganda, the activities concerning the preview and publishing catalogue as an advertising, scientific and educative instrument of the exhibition. the inten-tion of this work is to point at some seg-ments of that general trajectory at the example of serbian pavilion in Venice bi-ennale of architecture 20082.Key words: Exhibition, concept, geneses, landscape, woof.

Драгана Васиљевић Томић *, Мариела Цветић **које је урађено у оквиру ETH Zürich, Studio Basel.7 У складу са наводима аутора овог истраживања, и у раду на поставци изложбе савремене архитектуре Србије, основни при-ступ обради материјала био је опсервација суптилности и диференцијације, у свом ка-рактеру више теоријска и таква да се тешко може представити кроз традиционалне тех-нике репрезентације, као што су фотографије или разне врсте пројекција. Оваквим присту-пом, који је више феноменолошка апрокси-мација, или есејистичка комбинација анализе и пројектовања, дефинисане су тематске це-лине, а затим и систематизација изложених радова, медиј и след њиховог приказивања. (Сл. 1)

7 Видети документарне записе о 11. Бијеналу архитектуре у Венецији: http://www.ultrafragola.com/#, по-сећено 8. октобра 2008; и http://www.iconeye.com/index.php?view=article&catid=1%3alatest-news&layout=news&id=3403%3avenice&option=com_content&Itemid=18, посећено 8. октобра 2008.

8 Видети документарне записе о 11. Бијеналу архи тек туре у Венецији: http://www.ultrafragola.com/#, посећено 8. октобра 2008; и http://www.iconeye.com/index.php?view=article&catid=1%3alatest-news&layout=news&id=3403%3avenice&option=com_content&Itemid=18, посећено 8. октобра 2008.

* др Драгана Васиљевић Томић, архитекта, Уни вер-зитет у Београду - Архитектонски факултет

** мр Мариела Цветић, сликар, Универзитет у Београду - Архитектонски факултетУниверзитет у Београду – Архитектонски факултетБулевар краља Александра 73, 2. спрат11 000 БеоградТел. бр.: 011 3225 254, Факс.: 011 3370 193e-mail: draganavt@arh.bg.ac.yu, marielacvetic@yahoo.com

1 У овом раду изложен је део резултата истраживања на пројекту “Истраживачко-едукативни процес и ме-то дологија истраживања трансформације града у контексту транзиције и у процесима глобализације и европских интеграција: урбани портрет Београда” (НИП 164003Д), који у периоду 2008-2010. године фи-нансира Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије.

2 authors and curators of the exhibition in the national pavilion of serbia, architects ljiljana Blagojević, dra-gana Vasiljević tomić, Vladimir Milenković, and tatjana stratimirović, and artist Mariela cvetić, are engaged in teaching at the University of Belgrade, Faculty of archi-tecture. the work on the exhibition included collabora-tion with fifty two students and young architects, as col-laborators and participants. see exhibition catalogue: (Тatjana stratimirović, ed.) Wohnlich. XI International Ar-chitecture exhibition, Venice, Pavilion of Republic of Serbia. Belgrade: Ministarstvo kulture republike srbije, 2008.

Сл. 1Радови приказани у националном павиљону Србије на 11. Међународној изложби архитекту-ре на Бијеналу у Венецији, 2008)

Fig. 1 Projects presented at the exhibtion in the national pavilion of Serbia at the 11th International Exhibition of Architecture, at the Venice Biennial, 2008

Завршна напоменаАуторском тиму је било стало да нагласи да

је реч о отвореном приступу, наиме о стра-тегији репрезентације која је отворена за ра-зумевање, интерпретирање и, што је најзна-чајније, за непосредну апропријацију садр-жаја и поставке од стране посматрача-уче-сника изложбе. Управо је понашање посети-лаца Бијенала, како се може видети у број ним необјављеним и објављеним документарним записима (фотографијама, кратким филмови-ма и видео записима), вишеструко потврдило релевантност овакве намере.8 Записи о раз-ним начинима апропријације изложбе на Бијеналу, послужиће као додатно проширена и консолидована сазнајна грађа за едукатив-но истраживачки процес на Архитектонском факултету у Београду, као и своје врсна помоћ даљем реформисању курикулума, наставе и истраживања у области архитектуре и урба-низма.

18

Арх

итек

тура

19

Арх

итек

тура

AпстрактПут од одговора у виду концепта на задату тему изложбе, преко опредмећења концепта у задатом или изабраном изложбеном простору - техничке репрезентације, до саме реализације изложбе води преко бројних пратећих активности које укључују и информативно пропагандне, као и активности у вези вернисажа и публиковања пратећег каталога као пропагандног, научног и едукативног инструмента изложбе. Намера овог рада је да укаже на неке тачке на тој трајекторији, а на примеру српског представника на Венецијанском бијеналу архитектуре 2008. године.Кључне речи: изложба, концепт, генеза, пејзаж, ткање.

Овај текст настао је као кратка накнадна студија

документације (скица, фотографија, имејлова (e

mail), текстова свих врста) која је у свом исходу

резултирала изложбом групе аутора на

венецијанском Бијеналу архитектуре 2008. године.

Стога је текст тек разматрање генезе

(настанка, стварања, порекла) једне изложбе

– wohnlich у Српском павиљону у Ђардинима у

Венецији.Свака изложба, као

самосталан облик дифузије културе, резултат је намера, стремљења, жеља и (не)могућности скупа учесника: кустоса, аутора, техничких сарадника, финансијера, политичара... На ста-је кроз процес стручног – уметничког али и научноистраживачког рада на обради теме (задате или изабране) и прикупљања грађе, осмишљавања концепције изложбе и ко-начно њеног успостављања у изабрани простор.

WOHNLICH, ВЕНЕЦИЈАНСКО БИЈЕНАЛЕ АРхИТЕКТУРЕ 2008:

ИЗЛОжБА И ЊЕНА ГЕНЕЗА¹

WOHNLICH, VenIce BIennIal oF arcHItectUre 2008:

eXHIBItIon and Its Geneses

Abstractthe procession from the response, that comes in the form of concept, to the en-titled exposition theme, via the material-ization of that concept in the given or chosen exposition area (technical repre-sentation), up to the exhibition realiza-tion leads over the numerous accompa-nying activities that include informative propaganda, the activities concerning the preview and publishing catalogue as an advertising, scientific and educative instrument of the exhibition. the inten-tion of this work is to point at some seg-ments of that general trajectory at the example of serbian pavilion in Venice bi-ennale of architecture 20082.Key words: Exhibition, concept, geneses, landscape, woof.

Драгана Васиљевић Томић *, Мариела Цветић **које је урађено у оквиру ETH Zürich, Studio Basel.7 У складу са наводима аутора овог истраживања, и у раду на поставци изложбе савремене архитектуре Србије, основни при-ступ обради материјала био је опсервација суптилности и диференцијације, у свом ка-рактеру више теоријска и таква да се тешко може представити кроз традиционалне тех-нике репрезентације, као што су фотографије или разне врсте пројекција. Оваквим присту-пом, који је више феноменолошка апрокси-мација, или есејистичка комбинација анализе и пројектовања, дефинисане су тематске це-лине, а затим и систематизација изложених радова, медиј и след њиховог приказивања. (Сл. 1)

7 Видети документарне записе о 11. Бијеналу архитектуре у Венецији: http://www.ultrafragola.com/#, по-сећено 8. октобра 2008; и http://www.iconeye.com/index.php?view=article&catid=1%3alatest-news&layout=news&id=3403%3avenice&option=com_content&Itemid=18, посећено 8. октобра 2008.

8 Видети документарне записе о 11. Бијеналу архи тек туре у Венецији: http://www.ultrafragola.com/#, посећено 8. октобра 2008; и http://www.iconeye.com/index.php?view=article&catid=1%3alatest-news&layout=news&id=3403%3avenice&option=com_content&Itemid=18, посећено 8. октобра 2008.

* др Драгана Васиљевић Томић, архитекта, Уни вер-зитет у Београду - Архитектонски факултет

** мр Мариела Цветић, сликар, Универзитет у Београду - Архитектонски факултетУниверзитет у Београду – Архитектонски факултетБулевар краља Александра 73, 2. спрат11 000 БеоградТел. бр.: 011 3225 254, Факс.: 011 3370 193e-mail: draganavt@arh.bg.ac.yu, marielacvetic@yahoo.com

1 У овом раду изложен је део резултата истраживања на пројекту “Истраживачко-едукативни процес и ме-то дологија истраживања трансформације града у контексту транзиције и у процесима глобализације и европских интеграција: урбани портрет Београда” (НИП 164003Д), који у периоду 2008-2010. године фи-нансира Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије.

2 authors and curators of the exhibition in the national pavilion of serbia, architects ljiljana Blagojević, dra-gana Vasiljević tomić, Vladimir Milenković, and tatjana stratimirović, and artist Mariela cvetić, are engaged in teaching at the University of Belgrade, Faculty of archi-tecture. the work on the exhibition included collabora-tion with fifty two students and young architects, as col-laborators and participants. see exhibition catalogue: (Тatjana stratimirović, ed.) Wohnlich. XI International Ar-chitecture exhibition, Venice, Pavilion of Republic of Serbia. Belgrade: Ministarstvo kulture republike srbije, 2008.

Сл. 1Радови приказани у националном павиљону Србије на 11. Међународној изложби архитекту-ре на Бијеналу у Венецији, 2008)

Fig. 1 Projects presented at the exhibtion in the national pavilion of Serbia at the 11th International Exhibition of Architecture, at the Venice Biennial, 2008

Завршна напоменаАуторском тиму је било стало да нагласи да

је реч о отвореном приступу, наиме о стра-тегији репрезентације која је отворена за ра-зумевање, интерпретирање и, што је најзна-чајније, за непосредну апропријацију садр-жаја и поставке од стране посматрача-уче-сника изложбе. Управо је понашање посети-лаца Бијенала, како се може видети у број ним необјављеним и објављеним документарним записима (фотографијама, кратким филмови-ма и видео записима), вишеструко потврдило релевантност овакве намере.8 Записи о раз-ним начинима апропријације изложбе на Бијеналу, послужиће као додатно проширена и консолидована сазнајна грађа за едукатив-но истраживачки процес на Архитектонском факултету у Београду, као и своје врсна помоћ даљем реформисању курикулума, наставе и истраживања у области архитектуре и урба-низма.

1. КОРАК: KОНцЕПТ

Wohnlich је одговор на конкурс Мини-старства културе Републике Србије за пред-став љање Србије на 11. Mеђународној излож-би архитектуре у Венецији 2008. године5, и као таква реакција на овогодишњу тему умет-ничког директора Бијенала Арона Бетског (aaron Betsky) Out there. Architecture Beyond Building: “ Будући да су класичне зграде недо-вољне, или пак превелике да би представљале одговор потреби савременог живљења, инси-стира се на спремности да се користе све фор ме, облици, слике и методе које би омо гу-ћиле да се уоквири, спозна и уреди свет који се непрекидно мења. Светови уметности, уну-трашњег простора, пејзажа, видеа, филма и литературе могу и морају бити истражени у по трази за оваквим елементима. Не сме се допустити да зграде постану гробнице архи-тектуре већ стварати архитектуру која ће и у затвореном простору приказивати свет у ко-ме живимо. 11. Међународно бијенале у Вене-цији представиће инсталације, манифесте, пејзаже и призоре архитектуре изван граница градитељства, као и експерименталну архи-тек туру из свих крајева света.”6 сл. 1

20

Арх

итек

тура

21

Арх

итек

тура

сли ку о људском бићу као стваралачком акте-ру универзума. Простирка се користи за меру простора и симболично представља дом. Тка-ње је, као и музика, феномен који прати траг култура Србије, мобилни медиј који носи у себи записану поруку, и као такав нема гра-ница, већ само локално читање и запис (инпут) који бележи и креативну и продуктивну ме-ђусобну зависност светских култура. Тема ткања дефинише слојевитост и суштинску ме-ђусобну повезаност и зависност градотворних елемената, јер промене у једној нити мењају значење кода. сл. 3

У складу са темом Бијенала, иницијални те-матски оквир предлога концепта изложбе (кључна реч ) био је - “пејзаж”7. сл. 2

Концепт wohnlich (удобно, пријатно за становање) је постављен не само као изложба, већ и као теоријска претпоставка (конструкт) и идеја архитектуре.

Ткање: универзална креативна сила – гло-бални метод и локални код. Изабрани мотив (или код) у организацији изложбе преузет је од српских ткаља. Он има своју историју, варијације и генезу, а у суштини представља креативну активност која показује велику

ВЕНЕЦИЈАНСКО БИЈЕНАЛЕ: Увод

Један од типова уметничких, ликовних изложби - међу којима су још и самосталне, ретроспективне студијске, колективне, темат-ске, групне и програмске изложбе - су мани-фестационе, такмичарске међународне изло-ж бе које се организују најчешће бијенално, а чији циљ је праћење и критичко-теоријска валоризација врхунских домета савремене ликовне уметности у свету3, односно, у овом случају – архитектуре. (Уметничко) Бијенале у Венецији настало је у тренутку преображаја националних модернистичких култура у интернационалну модерност, а његова струк-тура је пројектована као однос националних павиљона и интернационалне изложбе, одно-сно у дијалектици модернизма као хегеловски оријентисано мишљење: теза – национална уметност, односно национални локално-фол-клорно или материјалистичко хегемони пави-љони; антитеза – интернационални модер ни-зам, односно групна интернационална излож-ба као норма у датом историјском тренутку, и синтеза – посебно дело уметника (аутора) по-је динца, оног који се уздиже изнад свог наци-о налног хоризонта и бива награђен4. Вене ци-јанско бијенале је најстарије и оно носи траг националних селекција; актуелна су и умет-ничка бијенала у Сао Паолу, Истамбулско би-јенале, Архитектонско бијенале у Пекингу...

Архитектонско бијенале је ус-тановљено 1980. године, премда сама архитектура као део (секција) уметничког бијенала постоји од 1975. године.

3 Милена Дргићевић Шешић, Бранимир Стојковић, Култура: менаџмент, анимација, маркетинг, clIo, Београд 2003, стр.142.

4 Шуваковић, Мишко, Идеологија изложбе: о идео ло-гијама Манифесте, Платформа, СЦЦА, Завод за содобно уметност-Љубљана, бр.3, јануар 2002. www.ljudmila.org/scca/platforma3/suvakovic.htm, скинуто са сајта 9.06.2006. године

5 11. Међународна изложба архитектуре, Венеција 2008. / Павиљон Републике Србије / wohnlich

aуторски тим - куратори, аутори поставке и текстова: Љиљана Благојевић, Драгана Васиљевић-Томић, Вла-димир Миленковић, Мариела Цветић, Татјана Стра-ти мировић;

Покровитељ: Министарство културе Републике Србије

6 Из објаве теме конкурса Арона Бетског, www.labien-nale.org/en/architecture/exhibition/ , скинуто са сајта 9.03.2008. године

7 У документу Европске конвенције о пејзажу, појам ‘пејзаж’ означава простор, зону или територију, чији је карактер резултат акције и интеракције природних и/или људских фактора – пејзаж подразумева целину

која се мења кроз време и у којој су природне и културне компоненте нераздвојиве. (the european landscape convention, 2000. cf. council of europe: http://www.coe.int/t/ecultural_co-operation/environ-ment/landscape/), скинуто са сајта 9.03.2008. године.

ВЕНЕцИЈАНСКО БИЈЕНАЛЕ

1. КОРАК: KОНцЕПТ

Wohnlich је одговор на конкурс Мини-старства културе Републике Србије за пред-став љање Србије на 11. Mеђународној излож-би архитектуре у Венецији 2008. године5, и као таква реакција на овогодишњу тему умет-ничког директора Бијенала Арона Бетског (aaron Betsky) Out there. Architecture Beyond Building: “ Будући да су класичне зграде недо-вољне, или пак превелике да би представљале одговор потреби савременог живљења, инси-стира се на спремности да се користе све фор ме, облици, слике и методе које би омо гу-ћиле да се уоквири, спозна и уреди свет који се непрекидно мења. Светови уметности, уну-трашњег простора, пејзажа, видеа, филма и литературе могу и морају бити истражени у по трази за оваквим елементима. Не сме се допустити да зграде постану гробнице архи-тектуре већ стварати архитектуру која ће и у затвореном простору приказивати свет у ко-ме живимо. 11. Међународно бијенале у Вене-цији представиће инсталације, манифесте, пејзаже и призоре архитектуре изван граница градитељства, као и експерименталну архи-тек туру из свих крајева света.”6 сл. 1

20

Арх

итек

тура

21

Арх

итек

тура

сли ку о људском бићу као стваралачком акте-ру универзума. Простирка се користи за меру простора и симболично представља дом. Тка-ње је, као и музика, феномен који прати траг култура Србије, мобилни медиј који носи у себи записану поруку, и као такав нема гра-ница, већ само локално читање и запис (инпут) који бележи и креативну и продуктивну ме-ђусобну зависност светских култура. Тема ткања дефинише слојевитост и суштинску ме-ђусобну повезаност и зависност градотворних елемената, јер промене у једној нити мењају значење кода. сл. 3

У складу са темом Бијенала, иницијални те-матски оквир предлога концепта изложбе (кључна реч ) био је - “пејзаж”7. сл. 2

Концепт wohnlich (удобно, пријатно за становање) је постављен не само као изложба, већ и као теоријска претпоставка (конструкт) и идеја архитектуре.

Ткање: универзална креативна сила – гло-бални метод и локални код. Изабрани мотив (или код) у организацији изложбе преузет је од српских ткаља. Он има своју историју, варијације и генезу, а у суштини представља креативну активност која показује велику

ВЕНЕЦИЈАНСКО БИЈЕНАЛЕ: Увод

Један од типова уметничких, ликовних изложби - међу којима су још и самосталне, ретроспективне студијске, колективне, темат-ске, групне и програмске изложбе - су мани-фестационе, такмичарске међународне изло-ж бе које се организују најчешће бијенално, а чији циљ је праћење и критичко-теоријска валоризација врхунских домета савремене ликовне уметности у свету3, односно, у овом случају – архитектуре. (Уметничко) Бијенале у Венецији настало је у тренутку преображаја националних модернистичких култура у интернационалну модерност, а његова струк-тура је пројектована као однос националних павиљона и интернационалне изложбе, одно-сно у дијалектици модернизма као хегеловски оријентисано мишљење: теза – национална уметност, односно национални локално-фол-клорно или материјалистичко хегемони пави-љони; антитеза – интернационални модер ни-зам, односно групна интернационална излож-ба као норма у датом историјском тренутку, и синтеза – посебно дело уметника (аутора) по-је динца, оног који се уздиже изнад свог наци-о налног хоризонта и бива награђен4. Вене ци-јанско бијенале је најстарије и оно носи траг националних селекција; актуелна су и умет-ничка бијенала у Сао Паолу, Истамбулско би-јенале, Архитектонско бијенале у Пекингу...

Архитектонско бијенале је ус-тановљено 1980. године, премда сама архитектура као део (секција) уметничког бијенала постоји од 1975. године.

3 Милена Дргићевић Шешић, Бранимир Стојковић, Култура: менаџмент, анимација, маркетинг, clIo, Београд 2003, стр.142.

4 Шуваковић, Мишко, Идеологија изложбе: о идео ло-гијама Манифесте, Платформа, СЦЦА, Завод за содобно уметност-Љубљана, бр.3, јануар 2002. www.ljudmila.org/scca/platforma3/suvakovic.htm, скинуто са сајта 9.06.2006. године

5 11. Међународна изложба архитектуре, Венеција 2008. / Павиљон Републике Србије / wohnlich

aуторски тим - куратори, аутори поставке и текстова: Љиљана Благојевић, Драгана Васиљевић-Томић, Вла-димир Миленковић, Мариела Цветић, Татјана Стра-ти мировић;

Покровитељ: Министарство културе Републике Србије

6 Из објаве теме конкурса Арона Бетског, www.labien-nale.org/en/architecture/exhibition/ , скинуто са сајта 9.03.2008. године

7 У документу Европске конвенције о пејзажу, појам ‘пејзаж’ означава простор, зону или територију, чији је карактер резултат акције и интеракције природних и/или људских фактора – пејзаж подразумева целину

која се мења кроз време и у којој су природне и културне компоненте нераздвојиве. (the european landscape convention, 2000. cf. council of europe: http://www.coe.int/t/ecultural_co-operation/environ-ment/landscape/), скинуто са сајта 9.03.2008. године.

ВЕНЕцИЈАНСКО БИЈЕНАЛЕ

22

Арх

итек

тура

погранични простор, физичка граница као простор, маргина са конкретном и очиглед-ном конструкцијом, и

унутрашња, дубока, интимна маргина, веза-на за друштвена стања, наде и утопије које их прате. Маргине које се тешко јасно опажају иако са сигурношћу постоје. У разним фор-мама и на разне начине обележавају духовне хоризонте и дају им облик, дубоко утичу на идентитете, више или мање аутентичне. сл. 5Физичка граница је архитектура, односно

граница коју она обележава је просторна и материјална у којој се отвара простор разли-читостима. Она је материјализована у виду подне поставке, интерфејс инсталације, и светлосне инсталације чијим суперпо нира-њем настају слике, представе, хоризонти, који се модификују у зависности од посматра-ча, односно угла посматрања. Будући да су равни тако постављене да представљају пеј-заж, поматрач ће се увек видети различито, док предмет посматрања унутар Павиљона се модификује према посматрачу. То свакако укључује и покушај ширег погледа на ствари, разумевање другачијих аспеката (иако веома удаљених један од другог) о једној истој ствар-ности, као деловима јединствене целине. Да-ти архитектонски оквир постаје сценографија интимног догађаја унутар ње, а пре свега, пре дуслов за настанак имагинарне границе. У жељи да буде центар датог простора, човек исцртава границу својом личношћу и иденти-тетом. Ова линија, још увек непозната, за коју се не зна како се црта, нити да ли има неку боју, и за коју се мисли да је небитна, означава на мање или више очигледан начин, сва места и дефинише личност или индетитет.

Инсталација у Павиљону је покретна, не-прекидно се мења - архитектура јој то омо гу-ћује. Та слика је вештачка творевина и према посматрачу настаје као аспирација и оче ки-ва ње једне заједнице, дакле из друштвених и интимних, а не географских разлога. Слика по стаје приватни лични хоризонт чија неиз-мерност се рађа из скупа импресија које не-мају много заједничког с географским пода-цима.

Унутра конкретно је разбијено са споља про страним. Дакле, простор се претвара у поетски, јер му је дато више од простора но што га објективно има, што значи ићи са екс-панзијом његовог интимног простора. Овај амбијент је увек у односу са оним већ датим, тј. са природом која у нашем контексту озна-чава предео са свим његовим како општим,

23

Арх

итек

тура

различитим вредностима човековог вид ног поља. Заправо, то је темељна димен зи ја за све просторне програме, почев од оних где се тач-ке, односно површине осмат рања узимају за основу читавог облика и положаја, до утврђивања вредности било ког простора. Чо-веково биће је дефиксирано биће: чим смо не-покретни, ми смо негде другде, сањамо о једном неизмерном свету.

Како је виђење теме Венецијанског бијенала засновано на неконвеционалним социолош-ким и психолошким терминима, рад има за циљ преиспитивање односа између људског бића и одређеног амбијента. Овакав однос је чин идентификације, тј. признање да припадамо одређеном месту. Кроз њега усвајамо један свет, а његово настањивање одговара открићу себе самих и одређивање сопственог бити-на-свету.

Експерименталност рада заснива се на по-имању граница као мембране спољашњег и унутрашњег, јавног и приватног, друштвеног и интимног, дозвољеног и недозвољеног. Осма-тра се простор који се налази ''између'' ствари, простор који спајајући раздваја, раз двајајући спаја; осматрају се људи, ствари, кул туре, инде-титети, простори који се међу собно разликују. Постоје две врсте маргина:

цији. Посетилац изложбе постављен је у цен тар поставке: он активно учествује и сам бира пут и одабиром једне од боја бира и тему са којом почиње. Изложба је дизајнирана као вир туелни пејзаж. Модул сугерира проме њи вост и флексибилност. Модули су интегрисани у под за потребе излагања, а могућа је и интеграција екрана и интерактивних ajпода(i-pod). Поједи-ни модули чине места за седење. Сл. 4

Унутар друштвене делатности и просторне климе, просуђују се могућности нашег визуел-ног поља, где јасно структуирана слика има предност над елементима нереда. Оваква сли-ка подразумева да је целина - једна или већи број маса, које су првенствено одређене својим границама, јасно подручје једне тери то ри-јалности са стратешким чвориштима и мотива-ционим деловима као акцентима. Акценти једне композиције, са свим својим специфичним осо-беностима, правовремено и ваљано ори-јентишу. Ако сваку средину, на ма новонасталу, реконструисану или по сто јећу пратимо у овом делу њене стратегије, као последица ће се не-миновно јавити представе о њеним мотивима, који нас преиспитују о сопственом индетитету и могућој уграђе ности и суделовању са њима.

Гледање је потреба телесне сигурности у простору, примећивање и опажање је утвр ђено

2. КОРАК: РЕАЛИЗАцИЈА

Изложба је облик презентације уметничког рада у галеријском или музејском простору, те се у концепцијском смислу разликују: само-сталне изложбе (један рад или већи опус), групне изложбе (радови групе аутора који ни-су обавезно повезани или су повезани темом или концептом), ауторске изложбе (приказује се актуелни проблем уметности) и изложбе као уметнички рад8.

Изложба (ауторски рад) wohnlich је у исто време и самостална изложба (групе аутора), и групна изложба (изложених – презентованих аутора), али је најближа изложби као умет-нич ком раду. Изложба као уметнички рад јесте галеријска поставка, али не само као збир међусобно аутономних изложених умет-ничких дела већ и инсталација (или амбијент) као смишљено организован простор у коме су уметничка дела у концептуалном али и ликовном односу. То може бити: реализовано од стране теоретичара умет-

ности који не показује само изабрана дела или њима доказује своју тезу, него њима истражује сопствене фантазме и сл,

реализовано од стране уметника који пре-узима улоге критичара кустоса, истори чара,

или обоје, као што је овде случај9.Место: Павиљон Републике Србије у Ве не-

8 Шуваковић, Мишко, Појмовник савремене умјетно-сти, хоретзкy, Загреб, 2005., стр.287

9 Ибид, стр. 287

22

Арх

итек

тура

погранични простор, физичка граница као простор, маргина са конкретном и очиглед-ном конструкцијом, и

унутрашња, дубока, интимна маргина, веза-на за друштвена стања, наде и утопије које их прате. Маргине које се тешко јасно опажају иако са сигурношћу постоје. У разним фор-мама и на разне начине обележавају духовне хоризонте и дају им облик, дубоко утичу на идентитете, више или мање аутентичне. сл. 5Физичка граница је архитектура, односно

граница коју она обележава је просторна и материјална у којој се отвара простор разли-читостима. Она је материјализована у виду подне поставке, интерфејс инсталације, и светлосне инсталације чијим суперпо нира-њем настају слике, представе, хоризонти, који се модификују у зависности од посматра-ча, односно угла посматрања. Будући да су равни тако постављене да представљају пеј-заж, поматрач ће се увек видети различито, док предмет посматрања унутар Павиљона се модификује према посматрачу. То свакако укључује и покушај ширег погледа на ствари, разумевање другачијих аспеката (иако веома удаљених један од другог) о једној истој ствар-ности, као деловима јединствене целине. Да-ти архитектонски оквир постаје сценографија интимног догађаја унутар ње, а пре свега, пре дуслов за настанак имагинарне границе. У жељи да буде центар датог простора, човек исцртава границу својом личношћу и иденти-тетом. Ова линија, још увек непозната, за коју се не зна како се црта, нити да ли има неку боју, и за коју се мисли да је небитна, означава на мање или више очигледан начин, сва места и дефинише личност или индетитет.

Инсталација у Павиљону је покретна, не-прекидно се мења - архитектура јој то омо гу-ћује. Та слика је вештачка творевина и према посматрачу настаје као аспирација и оче ки-ва ње једне заједнице, дакле из друштвених и интимних, а не географских разлога. Слика по стаје приватни лични хоризонт чија неиз-мерност се рађа из скупа импресија које не-мају много заједничког с географским пода-цима.

Унутра конкретно је разбијено са споља про страним. Дакле, простор се претвара у поетски, јер му је дато више од простора но што га објективно има, што значи ићи са екс-панзијом његовог интимног простора. Овај амбијент је увек у односу са оним већ датим, тј. са природом која у нашем контексту озна-чава предео са свим његовим како општим,

23

Арх

итек

тура

различитим вредностима човековог вид ног поља. Заправо, то је темељна димен зи ја за све просторне програме, почев од оних где се тач-ке, односно површине осмат рања узимају за основу читавог облика и положаја, до утврђивања вредности било ког простора. Чо-веково биће је дефиксирано биће: чим смо не-покретни, ми смо негде другде, сањамо о једном неизмерном свету.

Како је виђење теме Венецијанског бијенала засновано на неконвеционалним социолош-ким и психолошким терминима, рад има за циљ преиспитивање односа између људског бића и одређеног амбијента. Овакав однос је чин идентификације, тј. признање да припадамо одређеном месту. Кроз њега усвајамо један свет, а његово настањивање одговара открићу себе самих и одређивање сопственог бити-на-свету.

Експерименталност рада заснива се на по-имању граница као мембране спољашњег и унутрашњег, јавног и приватног, друштвеног и интимног, дозвољеног и недозвољеног. Осма-тра се простор који се налази ''између'' ствари, простор који спајајући раздваја, раз двајајући спаја; осматрају се људи, ствари, кул туре, инде-титети, простори који се међу собно разликују. Постоје две врсте маргина:

цији. Посетилац изложбе постављен је у цен тар поставке: он активно учествује и сам бира пут и одабиром једне од боја бира и тему са којом почиње. Изложба је дизајнирана као вир туелни пејзаж. Модул сугерира проме њи вост и флексибилност. Модули су интегрисани у под за потребе излагања, а могућа је и интеграција екрана и интерактивних ajпода(i-pod). Поједи-ни модули чине места за седење. Сл. 4

Унутар друштвене делатности и просторне климе, просуђују се могућности нашег визуел-ног поља, где јасно структуирана слика има предност над елементима нереда. Оваква сли-ка подразумева да је целина - једна или већи број маса, које су првенствено одређене својим границама, јасно подручје једне тери то ри-јалности са стратешким чвориштима и мотива-ционим деловима као акцентима. Акценти једне композиције, са свим својим специфичним осо-беностима, правовремено и ваљано ори-јентишу. Ако сваку средину, на ма новонасталу, реконструисану или по сто јећу пратимо у овом делу њене стратегије, као последица ће се не-миновно јавити представе о њеним мотивима, који нас преиспитују о сопственом индетитету и могућој уграђе ности и суделовању са њима.

Гледање је потреба телесне сигурности у простору, примећивање и опажање је утвр ђено

2. КОРАК: РЕАЛИЗАцИЈА

Изложба је облик презентације уметничког рада у галеријском или музејском простору, те се у концепцијском смислу разликују: само-сталне изложбе (један рад или већи опус), групне изложбе (радови групе аутора који ни-су обавезно повезани или су повезани темом или концептом), ауторске изложбе (приказује се актуелни проблем уметности) и изложбе као уметнички рад8.

Изложба (ауторски рад) wohnlich је у исто време и самостална изложба (групе аутора), и групна изложба (изложених – презентованих аутора), али је најближа изложби као умет-нич ком раду. Изложба као уметнички рад јесте галеријска поставка, али не само као збир међусобно аутономних изложених умет-ничких дела већ и инсталација (или амбијент) као смишљено организован простор у коме су уметничка дела у концептуалном али и ликовном односу. То може бити: реализовано од стране теоретичара умет-

ности који не показује само изабрана дела или њима доказује своју тезу, него њима истражује сопствене фантазме и сл,

реализовано од стране уметника који пре-узима улоге критичара кустоса, истори чара,

или обоје, као што је овде случај9.Место: Павиљон Републике Србије у Ве не-

8 Шуваковић, Мишко, Појмовник савремене умјетно-сти, хоретзкy, Загреб, 2005., стр.287

9 Ибид, стр. 287

тако и посебним обележјима, чиме се дости-же човекова тежња за припадањем.

Објекат је посвећен томе да споји посматра-ча и слике у природној светлости, где се при-родна светлост користи не толико да би се до била светлост за виђење, већ у циљу одр-жавања контакта са спољашњом природном околином и са променама које нам доносе. Указују се слике хоризонталних путања кон-кретног деловања света, које у укупности са-чињавају раван бесконачног простирања.

Очигледно, представа се мења према си ту-а цији и конкретном посматрачу, чиме се раз-вија још једна феноменологија оријентисања, феноменологија животног простора. У тако створеним условима посматрач има могућост на сагледавање затеченог стања око себе, пер сонализујући их. Анализа оријентисања открива да усвајање једног света не значи са-мо идентификовање са особинама утелов ље-ним стварима, већ и оријентисање у простору којег оне сачињавају. Дакле, посматрач на-пушта архитектонску веродостојност и пре-пушта се слободи имагинације.

Изложба себи поставља за циљ укључење свих чула у интерактивни приказ: вид, слух, додир и то постиже: 1. одређеним кретањем великог броја посе-

тилаца, између статичних подних инста ла-ција са једне стране, и динамичних, диги-талних и интерактивних приказа са друге стране зацртана је путања посетилаца - по-сетилац је инволвиран путем акције и инте-рактивних екрана, игара;

2. многобројним, али промишљено одабра-ним ajподима (слике), изложеним у непо-средном видном пољу посетилаца; то су тематски нуклеуси, карактеристичне теме;

24

Арх

итек

тура

25

Арх

итек

тура

3. дигиталним статичним екранима на сто ло-вима са приказом свих тематских група по избору куратора и аутора: beyond project, aestetihics of utilitarian, urban portrait, essay, dialog;

5. светлосном инсталацијом.Сегрегација изложбе одвија се просторним

и временским дистанцама уз дејство на кре-тање посетиоца, успостављањем секвенци и избором кретања наизменичним коришће-њем кревета. Промена положаја подне по-ставке и тематски постављених ајподова има за циљ промену ритма кретања што продукује задржавање посетиоца. Потреба за избором успоставља промене мисаоног процеса. Ово представља и истовремено вишеструко креи-рање нелинеарних стратегија мисли.

Порука. Слојевитост преношења инфор-ма ције огледа се кроз први импулс иденти-фикације Павиљона Србије, који просторним решењем врши имплозију унутрашњег про-стора ширећи утицај на околни простор. Дру-ги импулс представља формалне, материјалне и визуелне приказе, који даје вишезначне одговоре на низ недоумица проистеклих на-кон посматрања Павиљона споља. Кретање посетилаца око објекта омогућава кому-никацију са основном темом изложбе. Не по-стоји граница спољног и унутрашњег про-стора. Сагледавањем универзалног простора преноси се основна порука - околност у којој се идентификује посматрач утиче на његов мисаони дијаграм. Избор прилаза, опсер-вације без граница, задржавања и дијаграм кретања без дефиниције споља/унутра пред-ставља индивидуални експеримент. Визуелни идентитети кроз експеримент кретања, ста-јања и сагледавања преносе се на шири кон-текст ван Павиљона.

Литература:Шуваковић, Миодраг, Појмовник савремене умјет-ности, хоретзкy, Загреб, 2005.Милена Дргићевић Шешић, Бранимир Стојковић, Култура: менаџмент, анимација, маркетинг, clIo, Београд 2003.Шуваковић, Миодраг, Идеологија изложбе: о иде о-логијама Манифесте, Платформа, СЦЦА, Завод за содобно уметност-Љубљана, бр.3, јануар 2002. www.ljudmila.org/scca/platforma3/suvakovic.htm, скинуто са сајта 9.06.2006. године

AпстрактПод претпоставком да нема архитектонске естетике изван архитектуре, може се такође рећи да је троугао архитектура – архитектонски облици – архитекти само почетак стварања читаве структуре односа занимљивих за теорију пројектовања. Архитектура се у овој структури јавља као систем општих вредности, облик има улогу јединичне вредности – објекат анализе у трагању за конкретном архи тек-туром, а архитекти су део процеса неопходних трансформација вредности на путу једне архитектонске идеје од мисаоног до физичког облика.

Кључне речи: архитектура предела, те-ма, апстракција, трансформацијa.

За Венецију се не може рећи да личи на неки

други град, иако постоје делови неких других градова који личе на

Венецију. Мало је градова који су толико јединствени

по свом појав ном облику, да су уједно и симбол

форме којом се приказују, а да се притом не може са

сигурношћу тврдити шта је то што се види, односно о

каквом архитектонском феномену је реч.

Форма 1

Историја Венеције се такође не може поредити са историјом било ког другог града. Загонетка о њеном настајању на месту где је за градове готово немо гуће да настану, као да прати архи тектонску историју урбане структуре која ла ко прераста у форму своје околине, постајући на тај начин пејзаж из маште, остварење сна или фантастични феномен неразумљивих карактеристика. У њему је остварено про жи мање природне и створене структуре при че му је природним чини море и небо, а ство реним светлост и сенка. Непостојање јасне границе између изграђеног и оног што схватамо као његово непосредно окружење Венецију чини непрегледном и бескрајном, посебно имајући у виду историју односа кул тура живота на Медитерану која се на овом месту овековечује у форми архитектуре не само стилске помешаности.

За феноменолошку анализу овог града у предговору роману Друга Венеција Предрага Матвејевића (Матвејевић 2006) предлаже се метод „пажљиве менталне археологије“ који

АРхИТЕКТУРА ИМАГИНАРНОГ ПРЕДЕЛА¹

ArcHItctUre oF IMaGInary landscape

AbstractАssuming there is no architectural aes-thetics beyond architecture, one could also claim that the triangle architecture - architectural form - architects is only the cornerstone of the whole structure consisting of relations of interest for architectural design theory. In this stru-cture, architecture appears as a syustem of universal value, the shape presents a singular value – the object of analysis in search for particular architecture, while architects are a part of the process of necessary value transformations. all ha-ppens on the way of an architectural idea, from its imaginative form to physical shape.Key words: landscape architecture, theme, abstraction, transformation.

Владимир Миленковић*

* мр Владимир МиленковићУниверзитет у Београду – Архитектонски факултетБулевар краља Александра 73/II, 11 000 Београдтел: 011 32 25 254, факс: 011 33 70 193е-маил: link@arh.bg.ac.yu

1 У овом раду изложен је део резултата истраживања на пројекту «Истраживачко-едукативни процес и методологија истраживања трансформације града у контексту транзиције и у процесима глобализације и европских интеграција: урбани портрет Београда» (НИП 164003Д), који у периоду 2008-2010. године фи-нансира Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије.

тако и посебним обележјима, чиме се дости-же човекова тежња за припадањем.

Објекат је посвећен томе да споји посматра-ча и слике у природној светлости, где се при-родна светлост користи не толико да би се до била светлост за виђење, већ у циљу одр-жавања контакта са спољашњом природном околином и са променама које нам доносе. Указују се слике хоризонталних путања кон-кретног деловања света, које у укупности са-чињавају раван бесконачног простирања.

Очигледно, представа се мења према си ту-а цији и конкретном посматрачу, чиме се раз-вија још једна феноменологија оријентисања, феноменологија животног простора. У тако створеним условима посматрач има могућост на сагледавање затеченог стања око себе, пер сонализујући их. Анализа оријентисања открива да усвајање једног света не значи са-мо идентификовање са особинама утелов ље-ним стварима, већ и оријентисање у простору којег оне сачињавају. Дакле, посматрач на-пушта архитектонску веродостојност и пре-пушта се слободи имагинације.

Изложба себи поставља за циљ укључење свих чула у интерактивни приказ: вид, слух, додир и то постиже: 1. одређеним кретањем великог броја посе-

тилаца, између статичних подних инста ла-ција са једне стране, и динамичних, диги-талних и интерактивних приказа са друге стране зацртана је путања посетилаца - по-сетилац је инволвиран путем акције и инте-рактивних екрана, игара;

2. многобројним, али промишљено одабра-ним ajподима (слике), изложеним у непо-средном видном пољу посетилаца; то су тематски нуклеуси, карактеристичне теме;

24

Арх

итек

тура

25

Арх

итек

тура

3. дигиталним статичним екранима на сто ло-вима са приказом свих тематских група по избору куратора и аутора: beyond project, aestetihics of utilitarian, urban portrait, essay, dialog;

5. светлосном инсталацијом.Сегрегација изложбе одвија се просторним

и временским дистанцама уз дејство на кре-тање посетиоца, успостављањем секвенци и избором кретања наизменичним коришће-њем кревета. Промена положаја подне по-ставке и тематски постављених ајподова има за циљ промену ритма кретања што продукује задржавање посетиоца. Потреба за избором успоставља промене мисаоног процеса. Ово представља и истовремено вишеструко креи-рање нелинеарних стратегија мисли.

Порука. Слојевитост преношења инфор-ма ције огледа се кроз први импулс иденти-фикације Павиљона Србије, који просторним решењем врши имплозију унутрашњег про-стора ширећи утицај на околни простор. Дру-ги импулс представља формалне, материјалне и визуелне приказе, који даје вишезначне одговоре на низ недоумица проистеклих на-кон посматрања Павиљона споља. Кретање посетилаца око објекта омогућава кому-никацију са основном темом изложбе. Не по-стоји граница спољног и унутрашњег про-стора. Сагледавањем универзалног простора преноси се основна порука - околност у којој се идентификује посматрач утиче на његов мисаони дијаграм. Избор прилаза, опсер-вације без граница, задржавања и дијаграм кретања без дефиниције споља/унутра пред-ставља индивидуални експеримент. Визуелни идентитети кроз експеримент кретања, ста-јања и сагледавања преносе се на шири кон-текст ван Павиљона.

Литература:Шуваковић, Миодраг, Појмовник савремене умјет-ности, хоретзкy, Загреб, 2005.Милена Дргићевић Шешић, Бранимир Стојковић, Култура: менаџмент, анимација, маркетинг, clIo, Београд 2003.Шуваковић, Миодраг, Идеологија изложбе: о иде о-логијама Манифесте, Платформа, СЦЦА, Завод за содобно уметност-Љубљана, бр.3, јануар 2002. www.ljudmila.org/scca/platforma3/suvakovic.htm, скинуто са сајта 9.06.2006. године

AпстрактПод претпоставком да нема архитектонске естетике изван архитектуре, може се такође рећи да је троугао архитектура – архитектонски облици – архитекти само почетак стварања читаве структуре односа занимљивих за теорију пројектовања. Архитектура се у овој структури јавља као систем општих вредности, облик има улогу јединичне вредности – објекат анализе у трагању за конкретном архи тек-туром, а архитекти су део процеса неопходних трансформација вредности на путу једне архитектонске идеје од мисаоног до физичког облика.

Кључне речи: архитектура предела, те-ма, апстракција, трансформацијa.

За Венецију се не може рећи да личи на неки

други град, иако постоје делови неких других градова који личе на

Венецију. Мало је градова који су толико јединствени

по свом појав ном облику, да су уједно и симбол

форме којом се приказују, а да се притом не може са

сигурношћу тврдити шта је то што се види, односно о

каквом архитектонском феномену је реч.

Форма 1

Историја Венеције се такође не може поредити са историјом било ког другог града. Загонетка о њеном настајању на месту где је за градове готово немо гуће да настану, као да прати архи тектонску историју урбане структуре која ла ко прераста у форму своје околине, постајући на тај начин пејзаж из маште, остварење сна или фантастични феномен неразумљивих карактеристика. У њему је остварено про жи мање природне и створене структуре при че му је природним чини море и небо, а ство реним светлост и сенка. Непостојање јасне границе између изграђеног и оног што схватамо као његово непосредно окружење Венецију чини непрегледном и бескрајном, посебно имајући у виду историју односа кул тура живота на Медитерану која се на овом месту овековечује у форми архитектуре не само стилске помешаности.

За феноменолошку анализу овог града у предговору роману Друга Венеција Предрага Матвејевића (Матвејевић 2006) предлаже се метод „пажљиве менталне археологије“ који

АРхИТЕКТУРА ИМАГИНАРНОГ ПРЕДЕЛА¹

ArcHItctUre oF IMaGInary landscape

AbstractАssuming there is no architectural aes-thetics beyond architecture, one could also claim that the triangle architecture - architectural form - architects is only the cornerstone of the whole structure consisting of relations of interest for architectural design theory. In this stru-cture, architecture appears as a syustem of universal value, the shape presents a singular value – the object of analysis in search for particular architecture, while architects are a part of the process of necessary value transformations. all ha-ppens on the way of an architectural idea, from its imaginative form to physical shape.Key words: landscape architecture, theme, abstraction, transformation.

Владимир Миленковић*

* мр Владимир МиленковићУниверзитет у Београду – Архитектонски факултетБулевар краља Александра 73/II, 11 000 Београдтел: 011 32 25 254, факс: 011 33 70 193е-маил: link@arh.bg.ac.yu

1 У овом раду изложен је део резултата истраживања на пројекту «Истраживачко-едукативни процес и методологија истраживања трансформације града у контексту транзиције и у процесима глобализације и европских интеграција: урбани портрет Београда» (НИП 164003Д), који у периоду 2008-2010. године фи-нансира Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије.

тек у најдиректнијем искуству нуди „понирање и откривање фрагмената“ затрпаних под „на слагама различитих виђења“. Град се нуди непрегледним мноштвом у оквиру једин ствене форме, а то захтева професионални напор, уколико се тежи разумевању општег контекста рада.

Форма 2

Текст под називом Једна приватна гео гра фија који је за овогодишње Бијенале архи тектуре приредила архитекта Љиљана Бла гојевић (Wohnlich 2008) илуструје непосредни архитектонски однос са предметом посма тра ња. Дати су детаљни, а једноставни описи простора, намештаја и живота у којима науч ник, грађевински инжењер и физичар Милу тин Миланковић износи свој лични однос пре ма стварима које граде његов дом. Иако са циљем да се објекат посматрања дожив љајем приватизује како би добио додатну архитектонску вредност, у крајњем исходу он се односи управо на оне који нису део тог искуства. На један посредан начин, овај метод има за циљ да се личном омогући прихватљива професионална убедљивост. Није реч о архи тектонским истинама, већ о истинитом.

Венецијански Ђардини (Giardini) са ретким и егзотичним дрвећем налазе се у делу града Кастело (castello), а у просторном смислу по ве зују историјско језгро са полуострвом Сан та Елена (santa elena). Павиљон под именом Jugoslavia део је структуре која ограђује овај највећи венецијански парк. Његова позиција је, у односу на изложбени концепт нацио нал-них селекција које поседују павиљоне у Ђар динима, у извесној мери издвојена и ободна. Улаз у Павиљон је репрезентативан, а сам излож бени простор димензија 8м х 26м х 5м, катедралног карактера, поседује лантерну 20м х 4.5м. У Павиљону се бијенално смењују изложбе ликовних уметности и архитектуре. la Biennale di Venezia је институција која смо трамa обједињује делатности у области ли ковне уметности, архитектуре, музике, по зоришта и филма.

Тема 1

out there: architecure Beyond Building, Аро на Бецког (Jodidio 2008) је „архитектура која није зграда, која нема функцију, која не траје“ и која „можда постоји само у овим речима“.

Тема 2

У односу на овако дефинисано опште темат ско окружење овогодишњег Бијенала, а ди рек тно у функцији тематске поставке српског пројекта wohnlich, можемо у тексту Опера-тивна транспарентност (wohnlich 2008) архитекте Татјане Стратимировић препознати „унутрашње елементе“ који дефинишу кон цепт. За потребе поменутог пројекта концепт је схваћен, пре свега, као „метод рада, сред ство, или процедура“ са циљем да се избегне употреба иначе неминовних архитектонских формалних елемената, а зарад сагледавања „унутрашње структуре целине“.

26

Арх

итек

тура

27

Арх

итек

тура

Програмске карактеристике овог пројекта дефинисане су пресеком кроз неколико рав ни. Свака раван поседује своје тематско упо риште које се унутрашњом трансформацијом уграђује у чисто архитектонско поље осло бођено хијерархије целине и њених чврстих гра ница. Резултат овакве методолошке по ставке је формални потенцијал сваке усвојене равни да суперпонирањем учествује у гра ђе њу структуре вишег реда архитектонске ком плексности, а да притом не изгуби аутентичне тематске карактеристике.

Апстракција

За теорију архитектуре пројектовање је пре испитивање могућег са циљем да се мо гуће и појави у облику који би у моменту на стајања одражавао свој будући живот. Оно што за Бернара Чумија (tschumi 1998), по овом питању представља дилему јесте про извод сумње да је материјализација архи-тектуре неопходно материјална. Може изгле дати чудно, али то и није далеко (сем вре менски... мада и то) од Фосијоновог става да облици, иако лебде у апстракној зони, изнад човека, изражавају покрете духа одговарајући одређеном смислу. Анри Фосијон (Фосијон 1964), сходно „свом“ времену, у којем је данас важна идеја о свеопштој дематеријализацији задовољавајућа решења препознавала у по стизању модернистичке лакоће, обликом сма тра коначан предлог, односно, обликовани садржај. И није необично што се не појављују питања која нам „ново“ време нуди за раз-мишљање.

Данас у сајбер култури, неупоредиво лакше него некада, могуће је изједначити реално са виртуелним и илузорним. На линији тога облик у сваком тренутку престаје да бива само оно што је био до тада, а наш је проблем да прихватимо, или не, да је још увек у питању, једноставно, његов живот. (wohnlich 2008)

Трансформација

Реч је о поступку у којем је настајање архи тектонске форме само замрзнути моменат процеса, истовремено један од могућих али и једино могућ. Оваквом одлуком се отвара могућност за успостављање релативне вред ности саме форме у односу на програм из ко јег је структурално развијена, али се исто времено не негира њено место у структури пројекта као целине. Напротив, тиме што је ослобођена додатних тумачења она као аутен тична просторна вредност постоји без претензија већих од ликовне представе сопственог садржаја.

Подна инсталација пројекта wohnlich на стаје као фрагмент координатног система - део безграничног поља у којем се архи тек тонски свет огледа и као већ остварена архи тектонска форма и као потенцијал за њено увек ново настајање. Архитектура предела је тиме преведена у ликовни концепт суштински амбивалентан у мери у којој техника реали зације то дозвољава, а са циљем да се успо стави релација аналогна истовременој мани фестацији „изобиља“ и „аскетизма“ у сферама „емоционалног доживљаја“ и „рафинираног

тек у најдиректнијем искуству нуди „понирање и откривање фрагмената“ затрпаних под „на слагама различитих виђења“. Град се нуди непрегледним мноштвом у оквиру једин ствене форме, а то захтева професионални напор, уколико се тежи разумевању општег контекста рада.

Форма 2

Текст под називом Једна приватна гео гра фија који је за овогодишње Бијенале архи тектуре приредила архитекта Љиљана Бла гојевић (Wohnlich 2008) илуструје непосредни архитектонски однос са предметом посма тра ња. Дати су детаљни, а једноставни описи простора, намештаја и живота у којима науч ник, грађевински инжењер и физичар Милу тин Миланковић износи свој лични однос пре ма стварима које граде његов дом. Иако са циљем да се објекат посматрања дожив љајем приватизује како би добио додатну архитектонску вредност, у крајњем исходу он се односи управо на оне који нису део тог искуства. На један посредан начин, овај метод има за циљ да се личном омогући прихватљива професионална убедљивост. Није реч о архи тектонским истинама, већ о истинитом.

Венецијански Ђардини (Giardini) са ретким и егзотичним дрвећем налазе се у делу града Кастело (castello), а у просторном смислу по ве зују историјско језгро са полуострвом Сан та Елена (santa elena). Павиљон под именом Jugoslavia део је структуре која ограђује овај највећи венецијански парк. Његова позиција је, у односу на изложбени концепт нацио нал-них селекција које поседују павиљоне у Ђар динима, у извесној мери издвојена и ободна. Улаз у Павиљон је репрезентативан, а сам излож бени простор димензија 8м х 26м х 5м, катедралног карактера, поседује лантерну 20м х 4.5м. У Павиљону се бијенално смењују изложбе ликовних уметности и архитектуре. la Biennale di Venezia је институција која смо трамa обједињује делатности у области ли ковне уметности, архитектуре, музике, по зоришта и филма.

Тема 1

out there: architecure Beyond Building, Аро на Бецког (Jodidio 2008) је „архитектура која није зграда, која нема функцију, која не траје“ и која „можда постоји само у овим речима“.

Тема 2

У односу на овако дефинисано опште темат ско окружење овогодишњег Бијенала, а ди рек тно у функцији тематске поставке српског пројекта wohnlich, можемо у тексту Опера-тивна транспарентност (wohnlich 2008) архитекте Татјане Стратимировић препознати „унутрашње елементе“ који дефинишу кон цепт. За потребе поменутог пројекта концепт је схваћен, пре свега, као „метод рада, сред ство, или процедура“ са циљем да се избегне употреба иначе неминовних архитектонских формалних елемената, а зарад сагледавања „унутрашње структуре целине“.

26

Арх

итек

тура

27

Арх

итек

тура

Програмске карактеристике овог пројекта дефинисане су пресеком кроз неколико рав ни. Свака раван поседује своје тематско упо риште које се унутрашњом трансформацијом уграђује у чисто архитектонско поље осло бођено хијерархије целине и њених чврстих гра ница. Резултат овакве методолошке по ставке је формални потенцијал сваке усвојене равни да суперпонирањем учествује у гра ђе њу структуре вишег реда архитектонске ком плексности, а да притом не изгуби аутентичне тематске карактеристике.

Апстракција

За теорију архитектуре пројектовање је пре испитивање могућег са циљем да се мо гуће и појави у облику који би у моменту на стајања одражавао свој будући живот. Оно што за Бернара Чумија (tschumi 1998), по овом питању представља дилему јесте про извод сумње да је материјализација архи-тектуре неопходно материјална. Може изгле дати чудно, али то и није далеко (сем вре менски... мада и то) од Фосијоновог става да облици, иако лебде у апстракној зони, изнад човека, изражавају покрете духа одговарајући одређеном смислу. Анри Фосијон (Фосијон 1964), сходно „свом“ времену, у којем је данас важна идеја о свеопштој дематеријализацији задовољавајућа решења препознавала у по стизању модернистичке лакоће, обликом сма тра коначан предлог, односно, обликовани садржај. И није необично што се не појављују питања која нам „ново“ време нуди за раз-мишљање.

Данас у сајбер култури, неупоредиво лакше него некада, могуће је изједначити реално са виртуелним и илузорним. На линији тога облик у сваком тренутку престаје да бива само оно што је био до тада, а наш је проблем да прихватимо, или не, да је још увек у питању, једноставно, његов живот. (wohnlich 2008)

Трансформација

Реч је о поступку у којем је настајање архи тектонске форме само замрзнути моменат процеса, истовремено један од могућих али и једино могућ. Оваквом одлуком се отвара могућност за успостављање релативне вред ности саме форме у односу на програм из ко јег је структурално развијена, али се исто времено не негира њено место у структури пројекта као целине. Напротив, тиме што је ослобођена додатних тумачења она као аутен тична просторна вредност постоји без претензија већих од ликовне представе сопственог садржаја.

Подна инсталација пројекта wohnlich на стаје као фрагмент координатног система - део безграничног поља у којем се архи тек тонски свет огледа и као већ остварена архи тектонска форма и као потенцијал за њено увек ново настајање. Архитектура предела је тиме преведена у ликовни концепт суштински амбивалентан у мери у којој техника реали зације то дозвољава, а са циљем да се успо стави релација аналогна истовременој мани фестацији „изобиља“ и „аскетизма“ у сферама „емоционалног доживљаја“ и „рафинираног

28

Арх

итек

тура

29

Арх

итек

тура

АпстрактОвај рад има за циљ да истражи елементе структуре који се јављају у савременом архи-тектонском пројекту, као и да формулише методо-лошки поступак којим се граде њихове међусобне везе, узимајући за предмет рада пројекат wohnlich – пројекат представљања српске наци о налне селек-ције на 11. Међународном бијеналу архитектуре у Венецији, 2008.

Кључне речи: истраживање кроз пројекат, елементи структуре, методoлогија про јек-та, превођење, 11. Међународно бијенале архитектуре у Венецији

УводИстраживање кроз пројекат, савремени облик архитектонског пројектовања, у себи интегрише традиционалне и нове елементе савремене пројектантске праксе, и подра-зумева постојање теоретског оквира у коме се истраживање одвија. Пројекат wohnlich - пројекат представљања српске националне селекције на 11. Међународном бијеналу архи тектуре у Венецији специфичан је случај и у пројектантском и у истраживачком смислу.

С једне стране, ради се о пројектовању архи тектуре „с‘оне стране грађења“, а са друге стране о иновативном поступку у коме учествује велика разнолика група архитеката која дели интерес за истраживање.

to овај пројекат сврстава у материјал који је погодан за спровођење

студије структуралне и медотолошке анализе, са

циљем да се утврде елементи структуре којим

се гради истраживање кроз пројекат, као и да се

илуструју његове методолошке

карактеристике.

Елемент 1задатак: формулација приступа

Out There: Architecture Beyond Building1

Il faut cultiver notre jardin2

Тема Бијенала формулише се насловом и пратећим текстом - коментаром3 који, као објашњење теме, даје куратор Бијенала. У извесном смислу, то се може поредити са про јектним задатком, којим почиње сваки класично схваћен архитектонски пројекат. Уз једну малу разлику – пројектни задатак под-разумева и постојање обавезних формалних, задатих елемената, унапред дефинисаних носилаца претпостављеног решења. У суш-тини – задатак може да буде задат тек онда када је обрис решења у назнакама већ иску-ствено познат.4

У овом случају, пројектни задатак – или за-дати тематски оквир Бијенала претпоставља да се простор за рад на задатку налази изван формално схваћених, или ако се хоће, фор-

СЛУЧАЈ wohnlich: ЕЛЕМЕНТИ СТРУКТУРЕ ИСТРАжИВАЊА КРОЗ ПРОЈЕКАТ И МЕТОД ПРЕВОЂЕЊА**

CASE WOHNLICH: tHe strUctUral eleMents oF researcH By desIGn and tHe MetHod oF translatIon

Abstractthis paper aims to investigate the struc-tural elements of contemporary archi-tectural research by design process, as well as to formulate a methodological procedure appropriated to generate their liaisons, focusing on study of proj-ect wohnlich – designed for 11. Interna-tional architecture exhibition in Venice, 2008.Key words: research by design, structural elements, design methodology, transla-tion, 11. International Architecture Exhibi-tion in Venice

Татјана Стратимировић*рационализма“ како то архитекта Драгана Ва сиљевић Томић у тексту Култура боје у граду формулише за потребе објашњења настајања појаве и њених граница. (wohnlich 2008)

Задата удобност имагинарног предела огле да се пре свега у његовом потенцијалу да уз минимални интелектуални и физички на пор обрише границе форме према свом не-посредном окружењу и, ако је то неком потребно, нестане.

* Универзитет у Београду – aрхитектонски факултетБулевар краља Александра 73, 2. спрат11000 БеоградТел. бр.: 011 3225 254, Факс: 011 3370 193e-mail: profic@afrodita.rcub.bg.ac.yu

Сл. 1 фото Миросавић Поповић

Литература:Baudrillard J., nouvel J. (2002), The singular object of architecture, Mineapolis-london, University of Min-nesota press;Ibelings H. (1998), Architecture in the Age of Globaliza-tion, rotterdam, nai publishers;Jodidio p. ed. (2008), Out There: Architecure Beyond Building, Volume 1, Venice, Marsilio;Maтвејевић П. (2007), Друга Венеција, Београд, Hes-perIaedu;Mиленковић В. (2004), Архитектонска форма и мулти-функција, Београд, Задужбина Андрејевић;Стратимировић Т. ур. (2008), Wohnlich, 11. међуна-родна изложба архитектуре, Београд, Мини-старство културе Републике Србије;tschumi B. (1998), Architecture and Disjunction, Mas-sachusetts Usa, the MIt press;Фосијон А. (1964), Живот облика, Београд, Култура;www.ultrafragola.com

28

Арх

итек

тура

29

Арх

итек

тура

АпстрактОвај рад има за циљ да истражи елементе структуре који се јављају у савременом архи-тектонском пројекту, као и да формулише методо-лошки поступак којим се граде њихове међусобне везе, узимајући за предмет рада пројекат wohnlich – пројекат представљања српске наци о налне селек-ције на 11. Међународном бијеналу архитектуре у Венецији, 2008.

Кључне речи: истраживање кроз пројекат, елементи структуре, методoлогија про јек-та, превођење, 11. Међународно бијенале архитектуре у Венецији

УводИстраживање кроз пројекат, савремени облик архитектонског пројектовања, у себи интегрише традиционалне и нове елементе савремене пројектантске праксе, и подра-зумева постојање теоретског оквира у коме се истраживање одвија. Пројекат wohnlich - пројекат представљања српске националне селекције на 11. Међународном бијеналу архи тектуре у Венецији специфичан је случај и у пројектантском и у истраживачком смислу.

С једне стране, ради се о пројектовању архи тектуре „с‘оне стране грађења“, а са друге стране о иновативном поступку у коме учествује велика разнолика група архитеката која дели интерес за истраживање.

to овај пројекат сврстава у материјал који је погодан за спровођење

студије структуралне и медотолошке анализе, са

циљем да се утврде елементи структуре којим

се гради истраживање кроз пројекат, као и да се

илуструју његове методолошке

карактеристике.

Елемент 1задатак: формулација приступа

Out There: Architecture Beyond Building1

Il faut cultiver notre jardin2

Тема Бијенала формулише се насловом и пратећим текстом - коментаром3 који, као објашњење теме, даје куратор Бијенала. У извесном смислу, то се може поредити са про јектним задатком, којим почиње сваки класично схваћен архитектонски пројекат. Уз једну малу разлику – пројектни задатак под-разумева и постојање обавезних формалних, задатих елемената, унапред дефинисаних носилаца претпостављеног решења. У суш-тини – задатак може да буде задат тек онда када је обрис решења у назнакама већ иску-ствено познат.4

У овом случају, пројектни задатак – или за-дати тематски оквир Бијенала претпоставља да се простор за рад на задатку налази изван формално схваћених, или ако се хоће, фор-

СЛУЧАЈ wohnlich: ЕЛЕМЕНТИ СТРУКТУРЕ ИСТРАжИВАЊА КРОЗ ПРОЈЕКАТ И МЕТОД ПРЕВОЂЕЊА**

CASE WOHNLICH: tHe strUctUral eleMents oF researcH By desIGn and tHe MetHod oF translatIon

Abstractthis paper aims to investigate the struc-tural elements of contemporary archi-tectural research by design process, as well as to formulate a methodological procedure appropriated to generate their liaisons, focusing on study of proj-ect wohnlich – designed for 11. Interna-tional architecture exhibition in Venice, 2008.Key words: research by design, structural elements, design methodology, transla-tion, 11. International Architecture Exhibi-tion in Venice

Татјана Стратимировић*рационализма“ како то архитекта Драгана Ва сиљевић Томић у тексту Култура боје у граду формулише за потребе објашњења настајања појаве и њених граница. (wohnlich 2008)

Задата удобност имагинарног предела огле да се пре свега у његовом потенцијалу да уз минимални интелектуални и физички на пор обрише границе форме према свом не-посредном окружењу и, ако је то неком потребно, нестане.

* Универзитет у Београду – aрхитектонски факултетБулевар краља Александра 73, 2. спрат11000 БеоградТел. бр.: 011 3225 254, Факс: 011 3370 193e-mail: profic@afrodita.rcub.bg.ac.yu

Сл. 1 фото Миросавић Поповић

Литература:Baudrillard J., nouvel J. (2002), The singular object of architecture, Mineapolis-london, University of Min-nesota press;Ibelings H. (1998), Architecture in the Age of Globaliza-tion, rotterdam, nai publishers;Jodidio p. ed. (2008), Out There: Architecure Beyond Building, Volume 1, Venice, Marsilio;Maтвејевић П. (2007), Друга Венеција, Београд, Hes-perIaedu;Mиленковић В. (2004), Архитектонска форма и мулти-функција, Београд, Задужбина Андрејевић;Стратимировић Т. ур. (2008), Wohnlich, 11. међуна-родна изложба архитектуре, Београд, Мини-старство културе Републике Србије;tschumi B. (1998), Architecture and Disjunction, Mas-sachusetts Usa, the MIt press;Фосијон А. (1964), Живот облика, Београд, Култура;www.ultrafragola.com

30

Арх

итек

тура

31

Арх

итек

тура

Елемент 4програмска текстура - медиј изражавања

Још једна чињеница - претпоставка пре-плитања мноштва, у форми ћилима истканог од мноштва појединачних слика (архитектуре) у директној је спрези и са бројем истраживача који су иницијално учествовали на пројекту. Као једна врсте пејзажа културног ткања, при-купљени су, у разним доменима архи тек-тонског изражавања, радови из зоне гене-рације српских архитеката који су, у најгорем случају, у својим раним ‘30-тим. Програмски део изложбе посвећен је прикупљању и систематизацији ове обимне грађе, и коначно, изложбеној селекцији.

Контролну потку програмске текстуре чини 5 категорија у којима се радови појављују, док је живот мултимедијског садржај изложбе, испо ставило се, могућ само у дигиталној фор-ми. Превођење структуре садржаја изложбе у измишљени дигитални ћилим, као контро-лисани методски поступак, додаје пуноћу замишљених националних боја истканом програмском материјалу.

Пратећи програмски материјал, као баланс (или баласт) сваке изложбе, представља и њен каталог. Да ли је, и на који начин, каталог форма архивирања изложбе и/или форма њене промоције? Монографија? Или је, имајући у виду формално архитектонски кон-текст истраживања кроз пројекат, каталог про грамски комплет изложбе, нека врста манифеста? Архивирање садржаја изложбе, као и пописивање свих ауторских, органи за-ционих и техничких чињеница везаних за реализацију пројекта, је интегрални инфор-мативни део сваког каталога, уз приказ свих изложених радова.

Дигитални медиј у коме су настали сви изло жени радови условио начин њихове пре-зентације у каталогу, без повратне трансфор-мације идеје истраживања кроз пројеканије није могао добити своју аналогну (штампану) форму, и због тога је у каталогу задржан у својом оригиналном медију. Са друге стране, обавеза употребен традиционално при хва-ћене форме каталога у штампаном медију по-нудила је нови медијски простор за истра жи-вање кроз пројекат – простор текста. Укупна раслојеност програмске текстуре, преведена је у структуру програмског текста који се пласира у каталогу. Додатно, обавезна (и обавезујућа) вишејезичност текста у поврат-ној је спрези са самим методом који је

Елемент 3слика и форматизовање

Међутим, медиј архитектонског пројекта неминовно подразумева употребу тради цио-налних медија за трансфер идеје, као што је, на пример, (штампана) слика. Проблем је даље постављен овако - ако је задато мноштво, или многострукост задатка, послужило као „окидач“ за перцепцију архитектуре као пре дела, а перцепција предела као одскочна даска за језичко форматирање идеје кроз термин wohn-lich, како онда целу ствар пре вести, пребацити (транспоновати) у тради цио нални (штампани) медиј, дефинисан, на пример, чисто нумерички-димензионално: 4 паноа, вертикално постав-љена, димензија 50х70цм? Трик се састоји у заобилажењу за датог форматизовања, као а-приори задатог, не-померљивог (али по хијерархији објектив но мање важног) оквирног формалног еле мен та, са једне стране, и пре-бацивању (пре вођењу) језичке концепцијске одреднице у свој визуелно-значењски, по могућству ико нички, пар.

Идемо редом, прво ово друго. Важно је при-метити да се језичко и визуелно форма тирање идеје нису одиграли у сукцесивном следу, већ симултано, са сталним преба ци вањем тежиш-та из једног домена у други. Истовремено са тражењем терминолошке одреднице идеје, истраживање је вршено и у зони културно условљених сећања на зајед ничке пра-слике, које у себи тежњу за чувањем осећања домаће топлине и пријатне зашти ћености, као емотивног садржаја како опште, тако и појединачне представе о становању, на трагу става да се не може много погрешити ако се та и таква представа „преведе“ у неку од икона домаћег живота која у себи садржи идеју пејзажа. У преводу је изабран ћилим, мате-ријални симбол широко прихваћен у срп ској националној култури, који како у ико ничком, тако и у визуелно формалном смислу поседује несумњив општи потенцијал за трансфер идеје о настањивом, или настање ном (макар и потпуно приватном) пејзажу. Када се у формат приказивања уведе и просторни оквир који је опредмећен у самој материјалној грађевини „Павиљон Србија“ (Југославија), као материјалној грађевини, историјско-архи-тектонске везе представљања Србије на великим светским изложбама се само намеће.

Ћилимом, као сликом од слика, у визуелном пољу је заокружена концепцијска целина истраживања кроз пројекат.

легитимна платформа на којој се даље градио поступак доношења одлука у долазећим фазама истраживања кроз пројекат.

У реду, али следеће питање у себи је већ мо рало да садржи и чисто програмску одред-ницу – ако се договоримо да архитектура јесте (многоструки, свеобухватни) предео – какав је онда тај предео? Настањив? Сигурно, па архитектура је у питању.

И, имајући у виду званични репрезентативни контекст Бијенала – да ли је он национални? И, још једном имајући у виду контекст Бијенала, овај пут као великог јавног простора, да је је тај предео – приватни?

Можда и то. Дакле, ако смо прихватили становање као

начин бивствовања на свету5, можда би смо могли да покушамо да пронађемо одгова ра-јући назив за тај предео.

Питање именовања, или номенклатуре, поставило се као закључни медијатор између изабране форме и кључа за избор садржаја. Дискусија у истраживању иницијалне радне групе се кретала између три термина (un)heimlich, ...e’scape или world of…? Разумљиво, преводиво, или ипак не?

Можда, ипак, не.Превођење је, као метод увезивања еле-

мената структуре истраживања кроз пројекат у целину, у овом моменту остварило своју пуну функционалну одредницу, која кроз фор му буквалне не-могућности јасног и ра-зум љивог превода из-у, постаје базични инс-трумент истраживања. Померајем од извесне могућности решења, ка очитој неизвесности тумачења освојен је простор за програмску формализацију решења. Илустративно: ако одговор није 1, 2 или 3, можда је, истовремено, 1-2-3? Терминолошки излаз ископан је у речнику, кроз сурогатни термин wohnlich, ко-ји је, изгледа због делимичне запостављенос-ти, недовољно јасан и у матичном говорном под ручју. Са друге стране, сасвим сигурно, нема своје порекло у словенским језицима, што га чини изузетно провокативним, у сваком сми слу. Додатно, несумњиве амби-јенталне везе које прожимају корене савремене културе становања Србије са тангентним централ но европским подручјима (Аустро-Угарска),6 додају консолидујућу жи-вотну тежину шире регионалне стварности, иначе флуидно-плу тајућем значењу идеје архитектуре као све обу хватног пејзажа.

ма листичких оквира које архитектура као дисциплина у себи недвосмислено негује. Излаз, излажење или излазак из тих оквира се може препознати у форми у којој је дат текст којим се објашњава задатак, формулисан као збир цртица – фрагмената личних асо цијација на тему.

Инструмент за први корак, кретање, или премотавање, којим се из задатог тематског оквира излази, и истовремено у њега изме-њено враћа, у поступку истраживања кроз про јекат, је онај који се, у суштини потпуно интуитивно, мора сваки пут, за сваки пројекат, изнова конструисати. У овом случају, претпо-стављено је следеће: ако се задатак може тумачити као задавање са знаком питања, онда је питање, како гласи питање?

А питање би, на заиста најопштијој равни, могло да гласи: Шта то може бити архи-тектура?

Модел који је у овом случају истраживан ба-зира се на претпоставци мноштва као ло гичног приступа задатку. Могућа много стру кост, вишеструкост, па и свеобухватност, перцепције задатка (проблема, питања) нај пре је отворила је приступ његовим фор мал ним одредницама. Односно, ако питање може да гласи – шта то може бити архитектура, одго вор би у овом случају могао да гласи – архитектура може бити све. Али, да ли је то и тачно?

Само у случају ако успемо да изаберемо одго варајућу (тачну) форму спознаје овог става.

Тако да би питање у ствари морало да гласи: У ком облику архитектура може бити све?

Елемент 2знак питања, утврђивање терминологије

Интересантно, али одговор на овако инто-нирано питање најпре проналази своју језич-ку форму, са изразито снажним (визуелним) асоцијативним елементом – архитектура - у форми предела – може бити све. Или пејзажа? or landscape? land-e’scape?

Занимљиво је да је моменат у коме је донета одлука да се архитектура прогласи, или изјед-начи са пределом, моменат у коме је терми-нолошко – језички сплет мање или више (не)јасних значења постао чисто формална одред ница целокупног пројекта. Потреба за не-јасним (не-одређеним, не -директним) односом према „решењу“ задатка, а која је произашла произашла и из начина задавања самог задатка, у овом случају означена је као

30

Арх

итек

тура

31

Арх

итек

тура

Елемент 4програмска текстура - медиј изражавања

Још једна чињеница - претпоставка пре-плитања мноштва, у форми ћилима истканог од мноштва појединачних слика (архитектуре) у директној је спрези и са бројем истраживача који су иницијално учествовали на пројекту. Као једна врсте пејзажа културног ткања, при-купљени су, у разним доменима архи тек-тонског изражавања, радови из зоне гене-рације српских архитеката који су, у најгорем случају, у својим раним ‘30-тим. Програмски део изложбе посвећен је прикупљању и систематизацији ове обимне грађе, и коначно, изложбеној селекцији.

Контролну потку програмске текстуре чини 5 категорија у којима се радови појављују, док је живот мултимедијског садржај изложбе, испо ставило се, могућ само у дигиталној фор-ми. Превођење структуре садржаја изложбе у измишљени дигитални ћилим, као контро-лисани методски поступак, додаје пуноћу замишљених националних боја истканом програмском материјалу.

Пратећи програмски материјал, као баланс (или баласт) сваке изложбе, представља и њен каталог. Да ли је, и на који начин, каталог форма архивирања изложбе и/или форма њене промоције? Монографија? Или је, имајући у виду формално архитектонски кон-текст истраживања кроз пројекат, каталог про грамски комплет изложбе, нека врста манифеста? Архивирање садржаја изложбе, као и пописивање свих ауторских, органи за-ционих и техничких чињеница везаних за реализацију пројекта, је интегрални инфор-мативни део сваког каталога, уз приказ свих изложених радова.

Дигитални медиј у коме су настали сви изло жени радови условио начин њихове пре-зентације у каталогу, без повратне трансфор-мације идеје истраживања кроз пројеканије није могао добити своју аналогну (штампану) форму, и због тога је у каталогу задржан у својом оригиналном медију. Са друге стране, обавеза употребен традиционално при хва-ћене форме каталога у штампаном медију по-нудила је нови медијски простор за истра жи-вање кроз пројекат – простор текста. Укупна раслојеност програмске текстуре, преведена је у структуру програмског текста који се пласира у каталогу. Додатно, обавезна (и обавезујућа) вишејезичност текста у поврат-ној је спрези са самим методом који је

Елемент 3слика и форматизовање

Међутим, медиј архитектонског пројекта неминовно подразумева употребу тради цио-налних медија за трансфер идеје, као што је, на пример, (штампана) слика. Проблем је даље постављен овако - ако је задато мноштво, или многострукост задатка, послужило као „окидач“ за перцепцију архитектуре као пре дела, а перцепција предела као одскочна даска за језичко форматирање идеје кроз термин wohn-lich, како онда целу ствар пре вести, пребацити (транспоновати) у тради цио нални (штампани) медиј, дефинисан, на пример, чисто нумерички-димензионално: 4 паноа, вертикално постав-љена, димензија 50х70цм? Трик се састоји у заобилажењу за датог форматизовања, као а-приори задатог, не-померљивог (али по хијерархији објектив но мање важног) оквирног формалног еле мен та, са једне стране, и пре-бацивању (пре вођењу) језичке концепцијске одреднице у свој визуелно-значењски, по могућству ико нички, пар.

Идемо редом, прво ово друго. Важно је при-метити да се језичко и визуелно форма тирање идеје нису одиграли у сукцесивном следу, већ симултано, са сталним преба ци вањем тежиш-та из једног домена у други. Истовремено са тражењем терминолошке одреднице идеје, истраживање је вршено и у зони културно условљених сећања на зајед ничке пра-слике, које у себи тежњу за чувањем осећања домаће топлине и пријатне зашти ћености, као емотивног садржаја како опште, тако и појединачне представе о становању, на трагу става да се не може много погрешити ако се та и таква представа „преведе“ у неку од икона домаћег живота која у себи садржи идеју пејзажа. У преводу је изабран ћилим, мате-ријални симбол широко прихваћен у срп ској националној култури, који како у ико ничком, тако и у визуелно формалном смислу поседује несумњив општи потенцијал за трансфер идеје о настањивом, или настање ном (макар и потпуно приватном) пејзажу. Када се у формат приказивања уведе и просторни оквир који је опредмећен у самој материјалној грађевини „Павиљон Србија“ (Југославија), као материјалној грађевини, историјско-архи-тектонске везе представљања Србије на великим светским изложбама се само намеће.

Ћилимом, као сликом од слика, у визуелном пољу је заокружена концепцијска целина истраживања кроз пројекат.

легитимна платформа на којој се даље градио поступак доношења одлука у долазећим фазама истраживања кроз пројекат.

У реду, али следеће питање у себи је већ мо рало да садржи и чисто програмску одред-ницу – ако се договоримо да архитектура јесте (многоструки, свеобухватни) предео – какав је онда тај предео? Настањив? Сигурно, па архитектура је у питању.

И, имајући у виду званични репрезентативни контекст Бијенала – да ли је он национални? И, још једном имајући у виду контекст Бијенала, овај пут као великог јавног простора, да је је тај предео – приватни?

Можда и то. Дакле, ако смо прихватили становање као

начин бивствовања на свету5, можда би смо могли да покушамо да пронађемо одгова ра-јући назив за тај предео.

Питање именовања, или номенклатуре, поставило се као закључни медијатор између изабране форме и кључа за избор садржаја. Дискусија у истраживању иницијалне радне групе се кретала између три термина (un)heimlich, ...e’scape или world of…? Разумљиво, преводиво, или ипак не?

Можда, ипак, не.Превођење је, као метод увезивања еле-

мената структуре истраживања кроз пројекат у целину, у овом моменту остварило своју пуну функционалну одредницу, која кроз фор му буквалне не-могућности јасног и ра-зум љивог превода из-у, постаје базични инс-трумент истраживања. Померајем од извесне могућности решења, ка очитој неизвесности тумачења освојен је простор за програмску формализацију решења. Илустративно: ако одговор није 1, 2 или 3, можда је, истовремено, 1-2-3? Терминолошки излаз ископан је у речнику, кроз сурогатни термин wohnlich, ко-ји је, изгледа због делимичне запостављенос-ти, недовољно јасан и у матичном говорном под ручју. Са друге стране, сасвим сигурно, нема своје порекло у словенским језицима, што га чини изузетно провокативним, у сваком сми слу. Додатно, несумњиве амби-јенталне везе које прожимају корене савремене културе становања Србије са тангентним централ но европским подручјима (Аустро-Угарска),6 додају консолидујућу жи-вотну тежину шире регионалне стварности, иначе флуидно-плу тајућем значењу идеје архитектуре као све обу хватног пејзажа.

ма листичких оквира које архитектура као дисциплина у себи недвосмислено негује. Излаз, излажење или излазак из тих оквира се може препознати у форми у којој је дат текст којим се објашњава задатак, формулисан као збир цртица – фрагмената личних асо цијација на тему.

Инструмент за први корак, кретање, или премотавање, којим се из задатог тематског оквира излази, и истовремено у њега изме-њено враћа, у поступку истраживања кроз про јекат, је онај који се, у суштини потпуно интуитивно, мора сваки пут, за сваки пројекат, изнова конструисати. У овом случају, претпо-стављено је следеће: ако се задатак може тумачити као задавање са знаком питања, онда је питање, како гласи питање?

А питање би, на заиста најопштијој равни, могло да гласи: Шта то може бити архи-тектура?

Модел који је у овом случају истраживан ба-зира се на претпоставци мноштва као ло гичног приступа задатку. Могућа много стру кост, вишеструкост, па и свеобухватност, перцепције задатка (проблема, питања) нај пре је отворила је приступ његовим фор мал ним одредницама. Односно, ако питање може да гласи – шта то може бити архитектура, одго вор би у овом случају могао да гласи – архитектура може бити све. Али, да ли је то и тачно?

Само у случају ако успемо да изаберемо одго варајућу (тачну) форму спознаје овог става.

Тако да би питање у ствари морало да гласи: У ком облику архитектура може бити све?

Елемент 2знак питања, утврђивање терминологије

Интересантно, али одговор на овако инто-нирано питање најпре проналази своју језич-ку форму, са изразито снажним (визуелним) асоцијативним елементом – архитектура - у форми предела – може бити све. Или пејзажа? or landscape? land-e’scape?

Занимљиво је да је моменат у коме је донета одлука да се архитектура прогласи, или изјед-начи са пределом, моменат у коме је терми-нолошко – језички сплет мање или више (не)јасних значења постао чисто формална одред ница целокупног пројекта. Потреба за не-јасним (не-одређеним, не -директним) односом према „решењу“ задатка, а која је произашла произашла и из начина задавања самог задатка, у овом случају означена је као

32

Арх

итек

тура

Appendixкритика и простор за избор

In the Polish pavilion, the Jury found a remark-able mix of wit, technology and intelligent specu-lation gathered to produce a polemic about the probable life-cycle of buildings in the context of the current problems facing cities, particularly those outside of first world economies. Hovering between art and architectural manifesto, the pa-vilion stimulated the imagination and interpreta-tion of the jury members in a variety of different directions. Thus it best rose to the difficult chal-lenge of responding to the spirit of the theme of the Biennale while evidencing an intimate loyalty to the nation it represents.8

*У овом раду изложен је део резултата истра живања на пројекту “Истраживачко-едукативни про цес и методологија истраживања трансфор мације града у контексту транзиције и у процесима глобализације и европских интеграција: урбани портрет Београда” (НИП 164003Д), који у периоду 2008-2010. године финансира Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије.

(endnotes)1 Задата тема 11. Међународне изложбе архитектуре у

Венецији 2008. http://www.labiennale.org/en/architecture/exhibition/

en/62180.html2 Волтеров Кандид, према речима Арона Бетског,

куратора 11. Међународне изложбе архитектуре у Венецији 2008.

http://www.labiennale.org/en/news/architecture/en/80212.2.html

3 Правило оваквих смотри је да куратор износи тему Бијенала, и даје текст образложења, или ближег појашњења теме. Интегрална верзија текста може се пронаћи на адреси http://www.labiennale.org/en/ar-chitecture/exhibition/en/62180.html

4 Погледати В. Миленковић, „Проблем проблема“, како је наведено у каталогу изложбе (Татјана Страти ми-ровић, ур.), „Wohnlich. XI Међународна изложба архитектуре, Венеција 2008. Павиљон Републике Србије“ Београд: Министарство културе Републике Србије, 2008., p. 22

5 M. Heidegger, “Building dwelling thinking,” in Basic Writings, ny: Harper and row, 1977.

6 Погледати Љ. Благојевић, ур., „Wohnlich: једна при-ватна географија“, у каталогу изложбе (Татјана Стра-тимировић, ур.), „Wohnlich. XI Међународна изложба архитектуре, Венеција 2008. Павиљон Републике Србије“ Београд: Министарство културе Републике Србије, 2008., p4

7 Архитектонски студио Пенезић и Рогина, инсталација у оквиру селекције по позиву, каталог Бијенала (ph. Jodidio, ed.) “out there. architecture Beyond Building. Volume 1. Installations.”, Venice: Marsilio, 2008., p. 128.

8 Златни лав за најбоље национално учешће додељен је пољском павиљону за пројекат Hotel polonia, http://www.labiennale.org/en/news/architecture/en/80275.1.html

33

Арх

итек

тура

Међутим, основни разлог је евидентан – то произилази из самог термина wohnlich, као место пре свега стамбене употребе, што у овом случају садржи и једну номадску ка-рактеристику. Прекривање пода (павиљона) теписима - ћилимима гест је који је преведен из замисли (национално) настањеног (при-ватног) пејзажа. Простор собе - павиљона постављен је као место удобности, узимајући у обзир и целокупан контекст излагања у Ђардинима, као места велике јавне изложбе и рубног места парка-баште, зелене оазе у изразито компактном ткиву изузетног града Венеција.

Типолошка латерална затвореност про сто-ра павиљона иде на руку намери да се пре-кривање пода ћилимом употреби и у диги-талној и материјалној сфери. Свођење фасци-нације дигиталним на тачкасто место иза-браног погледа отворило је дигитални прозор у соби – у облику минималног технолошког носача дигиталног медија, анкерованог за своју материјалну рефлексију (слика 1).

Место лепоте дешава се у скривености ди-гиталних слика и скровитости атмосфере, као и непатвореној природости употребљених материјала – дрвета, памука, коже.

И, алудирајући на инсталацију „Тко се боји вука још у дигиталној ери“ – архитектура: склониште или медијум7, дајемо коментар: Архитектура, и склониште и медијум.

изграђен истраживањем кроз пројекат. Форма каталога, као књиге за понети, преводи се у нераскошан, непретенциозан предмет, кога пре свега одли кује лакоћа.

Елемент 5тврда материја + физички простор

Лакоћа папира и ефемерност дигиталног стоје у оштром контрасту са елементима твр-де материје поставке и физичким простором павиљона у коме се изложба одиграва. Пре-вођење концепта излагања отежано је, и ско-ро у потпуности успорено инерцијом мата-ријалне стварности, коју осим поменуте по-ставке у простору павиљона чине и бројне организационо-техничке отежавајуће окол-но сти. Управо те околности доминирају у овој зони рада и представљају интегрални део

истраживања кроз пројекат. Како је замиш-љени оквир овог рада премали да прими и ово чињенично поље, овај целокупни домен истраживања кроз пројекат остављамо за неку другу прилику.

Успостављање релација између термино-лошко-визуелних појмова wohnlich + пејзаж изведено је на специфичан начин. Превођење се догодило на мало очекиваном месту – у схватању идеје самог пројектовања које нуди модел рада на пројекту као традиционалном медијима који подразумевају израду планова, цртежа или размерних модела. Уместо да се материјални простор на одговарајући начин технички испројектује, он је напросто упо-требљен. Из више разлога, а највише их спада у поменуте организационо-техничке окол-ности.

32

Арх

итек

тура

Appendixкритика и простор за избор

In the Polish pavilion, the Jury found a remark-able mix of wit, technology and intelligent specu-lation gathered to produce a polemic about the probable life-cycle of buildings in the context of the current problems facing cities, particularly those outside of first world economies. Hovering between art and architectural manifesto, the pa-vilion stimulated the imagination and interpreta-tion of the jury members in a variety of different directions. Thus it best rose to the difficult chal-lenge of responding to the spirit of the theme of the Biennale while evidencing an intimate loyalty to the nation it represents.8

*У овом раду изложен је део резултата истра живања на пројекту “Истраживачко-едукативни про цес и методологија истраживања трансфор мације града у контексту транзиције и у процесима глобализације и европских интеграција: урбани портрет Београда” (НИП 164003Д), који у периоду 2008-2010. године финансира Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије.

(endnotes)1 Задата тема 11. Међународне изложбе архитектуре у

Венецији 2008. http://www.labiennale.org/en/architecture/exhibition/

en/62180.html2 Волтеров Кандид, према речима Арона Бетског,

куратора 11. Међународне изложбе архитектуре у Венецији 2008.

http://www.labiennale.org/en/news/architecture/en/80212.2.html

3 Правило оваквих смотри је да куратор износи тему Бијенала, и даје текст образложења, или ближег појашњења теме. Интегрална верзија текста може се пронаћи на адреси http://www.labiennale.org/en/ar-chitecture/exhibition/en/62180.html

4 Погледати В. Миленковић, „Проблем проблема“, како је наведено у каталогу изложбе (Татјана Страти ми-ровић, ур.), „Wohnlich. XI Међународна изложба архитектуре, Венеција 2008. Павиљон Републике Србије“ Београд: Министарство културе Републике Србије, 2008., p. 22

5 M. Heidegger, “Building dwelling thinking,” in Basic Writings, ny: Harper and row, 1977.

6 Погледати Љ. Благојевић, ур., „Wohnlich: једна при-ватна географија“, у каталогу изложбе (Татјана Стра-тимировић, ур.), „Wohnlich. XI Међународна изложба архитектуре, Венеција 2008. Павиљон Републике Србије“ Београд: Министарство културе Републике Србије, 2008., p4

7 Архитектонски студио Пенезић и Рогина, инсталација у оквиру селекције по позиву, каталог Бијенала (ph. Jodidio, ed.) “out there. architecture Beyond Building. Volume 1. Installations.”, Venice: Marsilio, 2008., p. 128.

8 Златни лав за најбоље национално учешће додељен је пољском павиљону за пројекат Hotel polonia, http://www.labiennale.org/en/news/architecture/en/80275.1.html

33

Арх

итек

тура

Међутим, основни разлог је евидентан – то произилази из самог термина wohnlich, као место пре свега стамбене употребе, што у овом случају садржи и једну номадску ка-рактеристику. Прекривање пода (павиљона) теписима - ћилимима гест је који је преведен из замисли (национално) настањеног (при-ватног) пејзажа. Простор собе - павиљона постављен је као место удобности, узимајући у обзир и целокупан контекст излагања у Ђардинима, као места велике јавне изложбе и рубног места парка-баште, зелене оазе у изразито компактном ткиву изузетног града Венеција.

Типолошка латерална затвореност про сто-ра павиљона иде на руку намери да се пре-кривање пода ћилимом употреби и у диги-талној и материјалној сфери. Свођење фасци-нације дигиталним на тачкасто место иза-браног погледа отворило је дигитални прозор у соби – у облику минималног технолошког носача дигиталног медија, анкерованог за своју материјалну рефлексију (слика 1).

Место лепоте дешава се у скривености ди-гиталних слика и скровитости атмосфере, као и непатвореној природости употребљених материјала – дрвета, памука, коже.

И, алудирајући на инсталацију „Тко се боји вука још у дигиталној ери“ – архитектура: склониште или медијум7, дајемо коментар: Архитектура, и склониште и медијум.

изграђен истраживањем кроз пројекат. Форма каталога, као књиге за понети, преводи се у нераскошан, непретенциозан предмет, кога пре свега одли кује лакоћа.

Елемент 5тврда материја + физички простор

Лакоћа папира и ефемерност дигиталног стоје у оштром контрасту са елементима твр-де материје поставке и физичким простором павиљона у коме се изложба одиграва. Пре-вођење концепта излагања отежано је, и ско-ро у потпуности успорено инерцијом мата-ријалне стварности, коју осим поменуте по-ставке у простору павиљона чине и бројне организационо-техничке отежавајуће окол-но сти. Управо те околности доминирају у овој зони рада и представљају интегрални део

истраживања кроз пројекат. Како је замиш-љени оквир овог рада премали да прими и ово чињенично поље, овај целокупни домен истраживања кроз пројекат остављамо за неку другу прилику.

Успостављање релација између термино-лошко-визуелних појмова wohnlich + пејзаж изведено је на специфичан начин. Превођење се догодило на мало очекиваном месту – у схватању идеје самог пројектовања које нуди модел рада на пројекту као традиционалном медијима који подразумевају израду планова, цртежа или размерних модела. Уместо да се материјални простор на одговарајући начин технички испројектује, он је напросто упо-требљен. Из више разлога, а највише их спада у поменуте организационо-техничке окол-ности.

Резиме:У Торину је од 29. јуна до 03. јула 2008. године одржан 23. по реду Светски конгрес архитектуре у организацији Међународне уније архитеката (Union Internationale des architectes, UIa), догађај који сваке треће године окупља хиљаде посленика арх итек-тонске струке, како професионалаца, тако и студената из 126 земаља света, колико данас броји UIa. Овогодишња тема Конгреса је била ‘’Архитектура која (се) преноси’’ (’’transmitting architecture’’), која сугерише да будућност архитектуре у великој мери зависи од комуникације и повезивања, да се глобални проблеми са којима се архитектура суочава морају решавати на свим нивоима, путем стално активне мреже информација и комуникација, те да је стога размена знања и искустава између архитеката различитих националних и културних залеђа круцијална. Осим тога, преносива или трансмитерска архитектура има и благо футуристички призвук, који асоцира на нове технологије и све већи значај који оне имају у архитектури. Овај наслов подвлачи и оријентисаност и отвореност Конгреса за млађе генерације, као најизразитије ‘’конзументе’’ дигиталне технологије у архитектури. Кроз вишедневни програм Конгреса, састављен од предавања, дискусија, радионица, изложби на којима се представило речју и делом више од 600

аутора, требало је да се дође до увида у то каква је позиција архитеката и архитектуре у тренутној констелацији друштвених, поли-тичких, културних, техничких и техн олошких чинилаца, са циљем да се установе могуће смернице и препоруке за даљи напредак струке. Осим тога, учесници Конгреса имали су прилике да упознају и Торино, град визије и одрживости на делу.

34

Арх

итек

тура

national and social backgrounds are crucial. Besides, transmitting architecture has also a faint futuristic sound which points out new technologies and their increasing importance in architecture. at last, this topic emphasize that the congress has been oriented towards and open to not only academic discussions, but to younger generations and students who have always been most experienced in using digital technologies. throughout the congress programme which consisted of lectures, debates, workshops, exhibitions, where more

than 600 speakers participated, various topics were discussed with a common aim to gain an insight into the situation on current architectural scene, to realize the position of architects and architecture in today’s sphere of social, political, cultural, technical and technological factors, and consequently to establish possible tracks and offer recommendations for further progress in this field. out of congress, the participants had the opportunity of being introduced to turin, the city of vision and sustainability put into action.

35

Арх

итек

тура

АРХИТЕКТУРА КАО МЕДИЈАТОР КУЛТУРЕ,

ДЕМОКРАТИЈЕ И НАДЕ XXIII СВЕТСКИ КОНГРЕС АРХИТЕКТУРЕ

У ТОРИНУ

ARCHITECTURE AS MEDIATOR OF CULTURE, DEMOCRACY AND HOPE

XXIII WORLD CONGRESS OF ARCHITECTURE IN TURIN

Ана Богданов*

* мр Ана Богданов, д.и.а., истраживач сарадник, Инсти-тут за архитектуру и урбанизам Србије, Београд, Бу-левар краља Александра 73/II

Abstract:the XXIII World congress of architecture orga-nized by the International Union of architects (UIa) was held in turin from June 29 to July 03. every third year this great architectural event gathers together more than one thousand professionals and students from 126 countries that UIa encompasses today. the main topic of the this year congress was ’’transmitting architecture’’, suggesting that future architecture will increasingly depend on communication and integration. It also suggests that global prob-lems which architecture has been encountered with in recent years should be considered at all levels through ever active network of informa-tion and communications. In that term, exchanging and sharing knowledge and experience among architects of different

Увод: ТОРИНО – гРАД У СТАЛНОЈ ПРОМЕНИ

Торино свакако није први град на који нас наводи помисао да ће се Светски конгрес архитектуре одржати у Италији, јер је сигурно да ‘’сви путеви не воде у Торино’’. Међутим, само бла ги осврт на скорашњу историју града показује фасцинантан успон и способност за трансформацију, због чега се он више него многи други европски и светски градови може сматрати савременим, усклађеним са турбулентним духом времена. За релативно кратко време, Торино је потпуно успео да промени имиџ и да од једног претежно монофункционалног индустријског града стаса у полифункционално културно и туристичко средиште, које стално надограђује своју визију будућег развоја, што га чини градом у сталном прогресу.

Сл. 1. Олимпијски лук, модерна конструкција на мосту који повезује Олимпијско село са Лингото центром, архитекти Бенедето Камерана и Хју Датон, 2005. Fig. 1. Olympic arch connecting the Olympic Village and Lingotto complex, architects Benedetto Camerana and Hugh Dutton, 2005.

Сл. 2. Тема и лого XIIIСветског конгреса архитектуре.Fig. 2. The main topic and the logo of the XXIII World Congress of Architecture.

Резиме:У Торину је од 29. јуна до 03. јула 2008. године одржан 23. по реду Светски конгрес архитектуре у организацији Међународне уније архитеката (Union Internationale des architectes, UIa), догађај који сваке треће године окупља хиљаде посленика арх итек-тонске струке, како професионалаца, тако и студената из 126 земаља света, колико данас броји UIa. Овогодишња тема Конгреса је била ‘’Архитектура која (се) преноси’’ (’’transmitting architecture’’), која сугерише да будућност архитектуре у великој мери зависи од комуникације и повезивања, да се глобални проблеми са којима се архитектура суочава морају решавати на свим нивоима, путем стално активне мреже информација и комуникација, те да је стога размена знања и искустава између архитеката различитих националних и културних залеђа круцијална. Осим тога, преносива или трансмитерска архитектура има и благо футуристички призвук, који асоцира на нове технологије и све већи значај који оне имају у архитектури. Овај наслов подвлачи и оријентисаност и отвореност Конгреса за млађе генерације, као најизразитије ‘’конзументе’’ дигиталне технологије у архитектури. Кроз вишедневни програм Конгреса, састављен од предавања, дискусија, радионица, изложби на којима се представило речју и делом више од 600

аутора, требало је да се дође до увида у то каква је позиција архитеката и архитектуре у тренутној констелацији друштвених, поли-тичких, културних, техничких и техн олошких чинилаца, са циљем да се установе могуће смернице и препоруке за даљи напредак струке. Осим тога, учесници Конгреса имали су прилике да упознају и Торино, град визије и одрживости на делу.

34

Арх

итек

тура

national and social backgrounds are crucial. Besides, transmitting architecture has also a faint futuristic sound which points out new technologies and their increasing importance in architecture. at last, this topic emphasize that the congress has been oriented towards and open to not only academic discussions, but to younger generations and students who have always been most experienced in using digital technologies. throughout the congress programme which consisted of lectures, debates, workshops, exhibitions, where more

than 600 speakers participated, various topics were discussed with a common aim to gain an insight into the situation on current architectural scene, to realize the position of architects and architecture in today’s sphere of social, political, cultural, technical and technological factors, and consequently to establish possible tracks and offer recommendations for further progress in this field. out of congress, the participants had the opportunity of being introduced to turin, the city of vision and sustainability put into action.

35

Арх

итек

тура

АРХИТЕКТУРА КАО МЕДИЈАТОР КУЛТУРЕ,

ДЕМОКРАТИЈЕ И НАДЕ XXIII СВЕТСКИ КОНГРЕС АРХИТЕКТУРЕ

У ТОРИНУ

ARCHITECTURE AS MEDIATOR OF CULTURE, DEMOCRACY AND HOPE

XXIII WORLD CONGRESS OF ARCHITECTURE IN TURIN

Ана Богданов*

* мр Ана Богданов, д.и.а., истраживач сарадник, Инсти-тут за архитектуру и урбанизам Србије, Београд, Бу-левар краља Александра 73/II

Abstract:the XXIII World congress of architecture orga-nized by the International Union of architects (UIa) was held in turin from June 29 to July 03. every third year this great architectural event gathers together more than one thousand professionals and students from 126 countries that UIa encompasses today. the main topic of the this year congress was ’’transmitting architecture’’, suggesting that future architecture will increasingly depend on communication and integration. It also suggests that global prob-lems which architecture has been encountered with in recent years should be considered at all levels through ever active network of informa-tion and communications. In that term, exchanging and sharing knowledge and experience among architects of different

Увод: ТОРИНО – гРАД У СТАЛНОЈ ПРОМЕНИ

Торино свакако није први град на који нас наводи помисао да ће се Светски конгрес архитектуре одржати у Италији, јер је сигурно да ‘’сви путеви не воде у Торино’’. Међутим, само бла ги осврт на скорашњу историју града показује фасцинантан успон и способност за трансформацију, због чега се он више него многи други европски и светски градови може сматрати савременим, усклађеним са турбулентним духом времена. За релативно кратко време, Торино је потпуно успео да промени имиџ и да од једног претежно монофункционалног индустријског града стаса у полифункционално културно и туристичко средиште, које стално надограђује своју визију будућег развоја, што га чини градом у сталном прогресу.

Сл. 1. Олимпијски лук, модерна конструкција на мосту који повезује Олимпијско село са Лингото центром, архитекти Бенедето Камерана и Хју Датон, 2005. Fig. 1. Olympic arch connecting the Olympic Village and Lingotto complex, architects Benedetto Camerana and Hugh Dutton, 2005.

Сл. 2. Тема и лого XIIIСветског конгреса архитектуре.Fig. 2. The main topic and the logo of the XXIII World Congress of Architecture.

Велики конгресни центар Лингото у коме се ове године одржавао централни програм Конгреса веома је убедљиви сведок ове промене, волшебно се претворивши из фабрике аутомобила у фабрику знања, инфор-мација и комуникација. Првобитно симбол индустријске моћи града, настао 20-тих година XX века као фабрика аутомобила Фиат, према америч ком моделу гигантских индус-тријских објеката, пројектом реконструкције Ренца Пиана (renzo piano) из 1983. године комплекс није изгубио на монументалности, ни симболичном значењу, само што се оно у међувремену променило, упућујући на нове развојне оријентације града. Споља је задржан карактеристични ритам отвора и конструктивних елемената, док је унут-рашњост објекта преобликована тако да обухвати, поред конгресног центра, и концертну дворану, тржни центар, хотел, уметничку галерију (Сл. 3).

Основни развојни приоритети којима се Торино окренуо након суочавања са кризом аутомобилске индустрије, рефлектовали су се на његову инфраструктуру и изградњу или реконструкцију великих репрезентативних објеката, у чему је катализатор свакако била његова квалификација за Зимске олимпијске игре 2006. године. Торино, град у сталној промени, што је мото којим се представља, у наредној етапи развоја има дефинисану визију чији је циљ стварање интегрисаног града, што подразумева не само унапређење мреже путева, изградњу нових линија метроа, већ и подстицање друштвених релација кроз креирање нових зона у којима ће поред квалитетнијег живота, бити омогућена и скл-адна интеграција приватних и јавних прос-тора. Осим тога, Торино потенцира још један умрежени систем који треба да се прожима са затеченим урбаним системима, а то је мрежа знања – друга мрежа од виталног значаја за живот града, према речима његових челника: ’’An integrated city with man on a mind’’.

36

Арх

итек

тура

гРАД КАО ПОСЛЕДЊЕ УТОЧИШТЕ СОЛИДАРНОСТИ

Програм Конгреса је у великој мери, директно или индиректно, био оријентисан питањима одрживог развоја, која су била тематски рашчлањена на три велике области: Култура, Демократија и Нада. Притом, за време док су трајала предавања у Палавели (Сл. 4), другом великом објекту у коме се одржавао програм Конгреса, на платну поред говорнице су се смењивали сателитски сним-ци и имена светских градова. Намерно или случајно, у свом излагању на тему архитектуре и наде, Џејми Лернер (Jaime lerner), први председник емеритус UIa, говорио је управо о граду као најзначајнијој људској творевини, те као о последњем уточишту солидарности, које на најбољи начин излази у сусрет људским потребама за смештајем, едукацијом, здрављем, одр жи вости. Сасвим намерно, све се ово дешавало у Торину, који је сам по себи био довољна лекција стремљења ка новом.

Архитектура као чиста форма оптимизма

Стално на релацији између кључних места конгресних дешавања, Лингото центра и Палавеле, који су на неки начин били кон-куренти јер су се у њима паралелно одви јале сесије, на којима је тешко било физички присуствовати у исто време, стално бисте

37

Арх

итек

тура

Сл. 3. Лингото центар. Оригинална зграда изграђена је 20-тих година XX века, арх. Ђакомо Мате-Трако као фабрика аутомобила Фиат. Реконструкција и пренамена у конгресни центар према пројекту Ренца Пиана (Renzo Piano), 1983-2002.Fig. 3. Lingotto complex. The original building was built as the Fiat factory in 20-ies of XX centuries, arch. Giacomo Mattе-Trucco. Reconstruction and conversion to the Congress center after the project of Renzo Piano, 1983-2002.

Сл. 4.Палавела, објекат који је доживео реконструкцију и пренамену од изложбеног павиљона изграђеног 1961. године, арх. Франко Леви, у ледену дворану за Зимске олимпијске игре, арх. гае Ауленти и Арнолдо де Бернарди, 2004. Fig. 4. Palavela (Palazzo a vela), building reconstructed and converted from the original use, the exhibition pavillion in 1961., arch. Franco Levi, to the ice-sports venue for the Olympic Games, arch. Gae Aulenti & Arnoldo de Bernardi, 2004.

Сл. 5. Хани Рашид приказује своје пројекте у оквиру сесије ’’Језик савремене архитектуре’’. Fig. 5. Hani Rashid presents his projects in the session ’’The language of contemporary architecture’’.

имали осећај да сте у ‘’преносу’’ нешто испустили. Тако се десило да многи учесници нису могли без већег удубљивања у садржај програма открити да је на Конгресу у оквиру сесије која је постављала питање ‘’Да ли зграде могу променити ваш живот’’ (‘’Can a Building change your life?’’) био присутан и један од највећих савремених теоретичара архи-тектуре Вилијем Кертис (William J.r. curtis). У исто време када је он говорио у сали Лондон Лингото центра, у Палавели су на тему Језика савремене архитектуре (‘’The Language of Contemporary Architecture’’) дискутовали Арон Бетски (aaron Betsky), куратор изложбе за Венецијанско бијенале 2008. године, Кенго Кума (Kengo Kuma), кога смо имали прилике да видимо у амфитеатру Архитектонског факул тета у Београду, хани Рашид (Hani rashid) који је представио своје пројекте који у највећој мери одговарају оном тумачењу теме Конгреса које је повезује са дигиталним технологијама (Сл. 5).

Очигледно, изазов је био велики, а одлука тешка. Они који су се, тог првог дана који је тематски носио назив ‘’Култура’’, ипак одлучили за Палавелу, имали су прилике да након Језика савремене архитектуре, саслушају једно сасвим другачије виђење Креативности и професије (‘’Creativity and Profession’’), како се звала наредна сесија (Сл. 6). Том приликом је Марк Вигли (Mark Wigley), очекивано,

Сл. 6. Учесници сесије Креативност и професија, слева на десно: Џорџ Кунихиро, цу Пеи, Итало Рота и Марк Вигли. Fig. 6. Speakers in the session ’’Creativity and profession’’, from the left: George Kunihiro, Zhu Pei, Italo Rota and Mark Wigley.

Велики конгресни центар Лингото у коме се ове године одржавао централни програм Конгреса веома је убедљиви сведок ове промене, волшебно се претворивши из фабрике аутомобила у фабрику знања, инфор-мација и комуникација. Првобитно симбол индустријске моћи града, настао 20-тих година XX века као фабрика аутомобила Фиат, према америч ком моделу гигантских индус-тријских објеката, пројектом реконструкције Ренца Пиана (renzo piano) из 1983. године комплекс није изгубио на монументалности, ни симболичном значењу, само што се оно у међувремену променило, упућујући на нове развојне оријентације града. Споља је задржан карактеристични ритам отвора и конструктивних елемената, док је унут-рашњост објекта преобликована тако да обухвати, поред конгресног центра, и концертну дворану, тржни центар, хотел, уметничку галерију (Сл. 3).

Основни развојни приоритети којима се Торино окренуо након суочавања са кризом аутомобилске индустрије, рефлектовали су се на његову инфраструктуру и изградњу или реконструкцију великих репрезентативних објеката, у чему је катализатор свакако била његова квалификација за Зимске олимпијске игре 2006. године. Торино, град у сталној промени, што је мото којим се представља, у наредној етапи развоја има дефинисану визију чији је циљ стварање интегрисаног града, што подразумева не само унапређење мреже путева, изградњу нових линија метроа, већ и подстицање друштвених релација кроз креирање нових зона у којима ће поред квалитетнијег живота, бити омогућена и скл-адна интеграција приватних и јавних прос-тора. Осим тога, Торино потенцира још један умрежени систем који треба да се прожима са затеченим урбаним системима, а то је мрежа знања – друга мрежа од виталног значаја за живот града, према речима његових челника: ’’An integrated city with man on a mind’’.

36

Арх

итек

тура

гРАД КАО ПОСЛЕДЊЕ УТОЧИШТЕ СОЛИДАРНОСТИ

Програм Конгреса је у великој мери, директно или индиректно, био оријентисан питањима одрживог развоја, која су била тематски рашчлањена на три велике области: Култура, Демократија и Нада. Притом, за време док су трајала предавања у Палавели (Сл. 4), другом великом објекту у коме се одржавао програм Конгреса, на платну поред говорнице су се смењивали сателитски сним-ци и имена светских градова. Намерно или случајно, у свом излагању на тему архитектуре и наде, Џејми Лернер (Jaime lerner), први председник емеритус UIa, говорио је управо о граду као најзначајнијој људској творевини, те као о последњем уточишту солидарности, које на најбољи начин излази у сусрет људским потребама за смештајем, едукацијом, здрављем, одр жи вости. Сасвим намерно, све се ово дешавало у Торину, који је сам по себи био довољна лекција стремљења ка новом.

Архитектура као чиста форма оптимизма

Стално на релацији између кључних места конгресних дешавања, Лингото центра и Палавеле, који су на неки начин били кон-куренти јер су се у њима паралелно одви јале сесије, на којима је тешко било физички присуствовати у исто време, стално бисте

37

Арх

итек

тура

Сл. 3. Лингото центар. Оригинална зграда изграђена је 20-тих година XX века, арх. Ђакомо Мате-Трако као фабрика аутомобила Фиат. Реконструкција и пренамена у конгресни центар према пројекту Ренца Пиана (Renzo Piano), 1983-2002.Fig. 3. Lingotto complex. The original building was built as the Fiat factory in 20-ies of XX centuries, arch. Giacomo Mattе-Trucco. Reconstruction and conversion to the Congress center after the project of Renzo Piano, 1983-2002.

Сл. 4.Палавела, објекат који је доживео реконструкцију и пренамену од изложбеног павиљона изграђеног 1961. године, арх. Франко Леви, у ледену дворану за Зимске олимпијске игре, арх. гае Ауленти и Арнолдо де Бернарди, 2004. Fig. 4. Palavela (Palazzo a vela), building reconstructed and converted from the original use, the exhibition pavillion in 1961., arch. Franco Levi, to the ice-sports venue for the Olympic Games, arch. Gae Aulenti & Arnoldo de Bernardi, 2004.

Сл. 5. Хани Рашид приказује своје пројекте у оквиру сесије ’’Језик савремене архитектуре’’. Fig. 5. Hani Rashid presents his projects in the session ’’The language of contemporary architecture’’.

имали осећај да сте у ‘’преносу’’ нешто испустили. Тако се десило да многи учесници нису могли без већег удубљивања у садржај програма открити да је на Конгресу у оквиру сесије која је постављала питање ‘’Да ли зграде могу променити ваш живот’’ (‘’Can a Building change your life?’’) био присутан и један од највећих савремених теоретичара архи-тектуре Вилијем Кертис (William J.r. curtis). У исто време када је он говорио у сали Лондон Лингото центра, у Палавели су на тему Језика савремене архитектуре (‘’The Language of Contemporary Architecture’’) дискутовали Арон Бетски (aaron Betsky), куратор изложбе за Венецијанско бијенале 2008. године, Кенго Кума (Kengo Kuma), кога смо имали прилике да видимо у амфитеатру Архитектонског факул тета у Београду, хани Рашид (Hani rashid) који је представио своје пројекте који у највећој мери одговарају оном тумачењу теме Конгреса које је повезује са дигиталним технологијама (Сл. 5).

Очигледно, изазов је био велики, а одлука тешка. Они који су се, тог првог дана који је тематски носио назив ‘’Култура’’, ипак одлучили за Палавелу, имали су прилике да након Језика савремене архитектуре, саслушају једно сасвим другачије виђење Креативности и професије (‘’Creativity and Profession’’), како се звала наредна сесија (Сл. 6). Том приликом је Марк Вигли (Mark Wigley), очекивано,

Сл. 6. Учесници сесије Креативност и професија, слева на десно: Џорџ Кунихиро, цу Пеи, Итало Рота и Марк Вигли. Fig. 6. Speakers in the session ’’Creativity and profession’’, from the left: George Kunihiro, Zhu Pei, Italo Rota and Mark Wigley.

39

Арх

итек

тура

производња ослободи обичног чове ка и жену потребе да проналазе и обликују ствари сопственим рукама, урођени смисао за ред увене од неупотребе.’’2 Културни услови који ометају опстанак онога што Арнхајм подразумева под архитектонским талентом, неговање урођеног смисла за ред, за меру, данас су додатно погоршани ситуацијом у којој технички и технолошки напредак промовишу објекте спектакуларних размера и перформанси. Овоме се придружује и погрешно схваћена улога архитекте, када се одлази у крајност наметања свог ауторског печата, без узимања у обзир контекстуалних чинилаца.

Архитектура Тео дора Гонзале са де Леона опи сује се као ‘’скро-мна мо ну мен тал ност мо дер ног Мек си ка’’, ука зу јући на један креати ван, али нена-метљив став. Рудолф

Арнхајм (rudolph arnheim) пише о сигурном смислу за форму, нетакнутом у уметничком изразу сваког здравог детета, а који под посебним културним условима престаје да делује. ‘’Интелектуално стечена усмерења и мерила, несувисло подражавање, уситњена израда, замењују смисао за оно што добро иде једно уз друго; а када јефтина масовна

‘’деконструисао’’ тему, проблематизујући пит-а ње креативности у архитектури, која постаје проблем за себе, с обзиром да архитекта, који наступа креативно, уноси фактор ризика у ону област која се традиционално у свим културама сматра облашћу у којој је ризик најнепожељнији, а то је грађење. ‘’Може се замислити смрт на много начина, чак се у томе понекад може и морбидно уживати, али оно што је апсолутно незамисливо, то је да нас убије зграда у којој боравимо’1. Ова духовита примедба упућује на веома незах-валну позицију архитекте данас, коме у прилог не иду ни друштвени чиниоци, нити савремени систем архитектонског обра-зовања, који управо тежи стан дардизацији, а не развијању креативности кроз охрабри-вање студената за експеримент, ризик, истраживање могућих трансформа ција идеја. Вигли је своје предавање започео изноше-њем отворене сумње у смисао одржавања конгреса и скупова архитеката, који воде конвергенцији, стапању идеја, уместо да стимулишу њихово умножавање и дивер-генцију, наглашавајући да је за опстанак архитектуре од виталног значаја поштовање принципа биодиверзитета. Друга, а можда и прва шанса за њен опстанак је Виглијева теза да је архитектура чиста форма оптимизма, да никада нећете срести архитекту који не живи неку сопствену визију бољег живота и то управо кроз архитектуру. И у томе је, по њему, лепота конгреса, окупљања архитеката, због чега је, на крају крајева, и он одржао своје предавање. Ако се сетимо Филипа Џонсона (philip Johnson, 1906-2005), који је до последњег дана свог, скоро па равно један век дугог, живота уредно посећивао свој биро, или изложбе радова Оскара Нимејера (oscar niemeyer, 1907- ) која је одржана у Торину у оквиру ванконгресног програма у славу његове стогодишњице, или пак Паола Солерија (paolo soleri, 1919- ), кога смо могли и чути на самом Конгресу како и даље

38

Арх

итек

тура

неуморно објашњава своју урбану алтер-нативу, аркологију, постаје врло веро ватно да је управо оптимизам и ентузијазам покре-тачка снага која чини да се превазиђу све тешкоће са којима се суочава струка, као и архитекти као креативни професионалци (или профе сионални креативци).

Архитектура је за све

Други дан Конгреса који је носио назив ‘’Демократија’’ био је кључно обележен мотом Конгреса ‘’Архитектура је за свe’’ (‘’architecture is for everyone’’). Квалитет социјалног становања у свету (‘’Promoting Social Housing Quality Worldwide’’) Улога архитекте (‘’The Ar-chitect’s Role’’), Форум Африке (‘’Africa Forum-Ancient Geography…Invented Territories’’), Преношење архитектуре деци (‘’Transmitting Architecture to Children: Our Children will Build the Future’’) неке су од тема сесија које су приказале социолошке аспекте архитектуре, покушаје да се премосте територијалне, верске, културне разлике. Централне личности овог дана били су Матиас Клоц (Ma-thias Klotz), архитекта из Чилеа и Теодоро Гонзалес де Леон (theodoro González de león) из Мексика, овогодишњи добитник Златне медаље UIa (Сл.9). Критикујући форма-листички и ексклузивистички приступ архитектури који занемарује реалне потребе људи, Матиас Клоц је приказао свој опус који пре свега у фокусу има ‘’малу архитектуру’’ која слави свакодневни живот. Мексички архитекта приказао је своје пројекте, јед-ноставне чисте форме елегантне кон струк-ције, кроз које је призвао, у архи тектури изгледа свевремени, дух Корбизјеа, у чијем је бироу као млад архитекта имао прилике да ради. Од његових пројеката новијег датума истичу се Национални кон зерваторијум музике у Мексику и Мексичка амбасада у Берлину (Сл. 7 и 8.).

Сл. 8. Национални конзерваторијум музике, арх. Теодоро гонзалес де Леон, 1994. Fig. 8. National Conservatory of Music in Mexico, arch. Teodoro González de León, 1994.

Сл. 7. Мексичка амбасада у Берлину, арх. Теодоро гонзалес де Леон и Франциско Серано, 1999. Fig. 7. Mexican Embassy in Berlin, arch. Teodoro González de León and Francisco Serrano, 1999.

2 Арнхајм, Рудолф: ‘’Динамика архитектонске фор-ме’’, Универзитет уметности у Београду, Београд, 1990., стр. 155.

Сл. 9. Теодоро гонзалес де Леон, овогодишњи добитник UIA златне медаље.Fig. 9.Teodoro González de León, 2008 UIA Gold medalist.

1 Извод са предавања.

39

Арх

итек

тура

производња ослободи обичног чове ка и жену потребе да проналазе и обликују ствари сопственим рукама, урођени смисао за ред увене од неупотребе.’’2 Културни услови који ометају опстанак онога што Арнхајм подразумева под архитектонским талентом, неговање урођеног смисла за ред, за меру, данас су додатно погоршани ситуацијом у којој технички и технолошки напредак промовишу објекте спектакуларних размера и перформанси. Овоме се придружује и погрешно схваћена улога архитекте, када се одлази у крајност наметања свог ауторског печата, без узимања у обзир контекстуалних чинилаца.

Архитектура Тео дора Гонзале са де Леона опи сује се као ‘’скро-мна мо ну мен тал ност мо дер ног Мек си ка’’, ука зу јући на један креати ван, али нена-метљив став. Рудолф

Арнхајм (rudolph arnheim) пише о сигурном смислу за форму, нетакнутом у уметничком изразу сваког здравог детета, а који под посебним културним условима престаје да делује. ‘’Интелектуално стечена усмерења и мерила, несувисло подражавање, уситњена израда, замењују смисао за оно што добро иде једно уз друго; а када јефтина масовна

‘’деконструисао’’ тему, проблематизујући пит-а ње креативности у архитектури, која постаје проблем за себе, с обзиром да архитекта, који наступа креативно, уноси фактор ризика у ону област која се традиционално у свим културама сматра облашћу у којој је ризик најнепожељнији, а то је грађење. ‘’Може се замислити смрт на много начина, чак се у томе понекад може и морбидно уживати, али оно што је апсолутно незамисливо, то је да нас убије зграда у којој боравимо’1. Ова духовита примедба упућује на веома незах-валну позицију архитекте данас, коме у прилог не иду ни друштвени чиниоци, нити савремени систем архитектонског обра-зовања, који управо тежи стан дардизацији, а не развијању креативности кроз охрабри-вање студената за експеримент, ризик, истраживање могућих трансформа ција идеја. Вигли је своје предавање започео изноше-њем отворене сумње у смисао одржавања конгреса и скупова архитеката, који воде конвергенцији, стапању идеја, уместо да стимулишу њихово умножавање и дивер-генцију, наглашавајући да је за опстанак архитектуре од виталног значаја поштовање принципа биодиверзитета. Друга, а можда и прва шанса за њен опстанак је Виглијева теза да је архитектура чиста форма оптимизма, да никада нећете срести архитекту који не живи неку сопствену визију бољег живота и то управо кроз архитектуру. И у томе је, по њему, лепота конгреса, окупљања архитеката, због чега је, на крају крајева, и он одржао своје предавање. Ако се сетимо Филипа Џонсона (philip Johnson, 1906-2005), који је до последњег дана свог, скоро па равно један век дугог, живота уредно посећивао свој биро, или изложбе радова Оскара Нимејера (oscar niemeyer, 1907- ) која је одржана у Торину у оквиру ванконгресног програма у славу његове стогодишњице, или пак Паола Солерија (paolo soleri, 1919- ), кога смо могли и чути на самом Конгресу како и даље

38

Арх

итек

тура

неуморно објашњава своју урбану алтер-нативу, аркологију, постаје врло веро ватно да је управо оптимизам и ентузијазам покре-тачка снага која чини да се превазиђу све тешкоће са којима се суочава струка, као и архитекти као креативни професионалци (или профе сионални креативци).

Архитектура је за све

Други дан Конгреса који је носио назив ‘’Демократија’’ био је кључно обележен мотом Конгреса ‘’Архитектура је за свe’’ (‘’architecture is for everyone’’). Квалитет социјалног становања у свету (‘’Promoting Social Housing Quality Worldwide’’) Улога архитекте (‘’The Ar-chitect’s Role’’), Форум Африке (‘’Africa Forum-Ancient Geography…Invented Territories’’), Преношење архитектуре деци (‘’Transmitting Architecture to Children: Our Children will Build the Future’’) неке су од тема сесија које су приказале социолошке аспекте архитектуре, покушаје да се премосте територијалне, верске, културне разлике. Централне личности овог дана били су Матиас Клоц (Ma-thias Klotz), архитекта из Чилеа и Теодоро Гонзалес де Леон (theodoro González de león) из Мексика, овогодишњи добитник Златне медаље UIa (Сл.9). Критикујући форма-листички и ексклузивистички приступ архитектури који занемарује реалне потребе људи, Матиас Клоц је приказао свој опус који пре свега у фокусу има ‘’малу архитектуру’’ која слави свакодневни живот. Мексички архитекта приказао је своје пројекте, јед-ноставне чисте форме елегантне кон струк-ције, кроз које је призвао, у архи тектури изгледа свевремени, дух Корбизјеа, у чијем је бироу као млад архитекта имао прилике да ради. Од његових пројеката новијег датума истичу се Национални кон зерваторијум музике у Мексику и Мексичка амбасада у Берлину (Сл. 7 и 8.).

Сл. 8. Национални конзерваторијум музике, арх. Теодоро гонзалес де Леон, 1994. Fig. 8. National Conservatory of Music in Mexico, arch. Teodoro González de León, 1994.

Сл. 7. Мексичка амбасада у Берлину, арх. Теодоро гонзалес де Леон и Франциско Серано, 1999. Fig. 7. Mexican Embassy in Berlin, arch. Teodoro González de León and Francisco Serrano, 1999.

2 Арнхајм, Рудолф: ‘’Динамика архитектонске фор-ме’’, Универзитет уметности у Београду, Београд, 1990., стр. 155.

Сл. 9. Теодоро гонзалес де Леон, овогодишњи добитник UIA златне медаље.Fig. 9.Teodoro González de León, 2008 UIA Gold medalist.

1 Извод са предавања.

Поред Матиаса Клоца, који је подсетио да се лепота и ‘’права’’ архитектура могу наћи и у малој размери, на Конгресу у Торину имали смо прилике да видимо још аутора који су кроз своје пројекте де монстрирали управо ефектну јед нос тавност. Свакако је то Кенго Кума, који инвентивношћу у примени материјала успева да направи искорак из стандарда, док су његове форме запањујуће једноставне (Сл. 10 и 12). Борис Подрека је говорио о примени алуминијума као

40

Арх

итек

тура

Архитектура најпре мора да измести оно што мора да смести

Првог дана су се разматрали културни услови у којима се развија савремена архитектура, другог дана је акценат био на демократичности и архитектури која је доступна свакоме, док је трећи дан који је носио назив ‘’Нада’’ требало да буде климакс претходних предавања и сесија и да укаже на правце даљег развоја струке. Он је започео једним од најпосећенијих и најочекиванијих предавања на Конгресу, на коме су љупке тезе и идеје Конгреса још једанпут, после Виглија, биле битно уздрмане од стране Питера Ајзенмана (Сл. 14.) (peter eisenman). Он је довео под сумњу трансмитабилност архитектуре, повезујући је са новим технологијама, интернетом, мобилном телефонијом, при чему негира да се архитектура на тај начин може верно преносити, уместо тога дајући предност физичком присуству и непосредном доживљају. ‘’Бити на Конгресу и слушати предавање не може никада бити једнако преслушавању видео или аудио записа.’’3 Управо је опстанак архитектуре у култури медија кључно питање које он поставља, с обзиром да тренутна ситуација некритичког ослањања на компјутере, што резултује често фасцинантним формама, али са случајним

исходом који произилази само као једна од хиљаду могућности које пружа одређени компјутерски алгоритам, ускраћује могућност реалне интеракције архитектуре и околине, као и квалитет значења и вредности. ‘’Технологија данас превазилази наш капа-цитет да архитектури омогућимо смисао, вредност и значење.’’4 Данашње стање он описује као касни период (‘’lateness’’), као својеврсни вакуум који се дешава услед интелектуалног засићења и несин хро ни-зованости еволуција технологије, друштва и архитектуре, када се не може очекивати нити нова парадигма, нити реакција на прошло. Међутим, иако пасивно стање које прожима све аспекте савременог живота, а не само архитектуру, можда изгледа безизлазно, Ајзенман је, као и сваки архитекта, опти-мистичан. Он ће рећи да се ми данас налазимо заправо у веома интересантном тренутку, проналазећи аналогне ситуације у прошлости које су након периода лутања довеле до историјских помака. Али, да би до тога дошло, потребан је велики напор да се архитектура врати самој себи, управо кроз промишљање унутрашњих услова струке који могу генерисати нову парадигму.

41

Арх

итек

тура

Сл. 13.Борис Подрека, Пројекат за Музеј науке и технике у Београду. Fig. 13. Boris Podrecca, Project for the Museum of Science and Technique in Belgrade.

Сл. 10.Инвентивна употреба материјала у пројектима Кенга Куме.Fig. 10. Inventive use of materials in Kengo Kuma’s projects.

Сл. 11. Борис Подрека, предавање у оквиру теме ‘’Алуминијум у архитектури’’Fig. 11.Boris Podrecca, the lecture on subject ’’Solid Aluminum in Architecture’’.

материјала будућности, истовремено афирмишући кроз своје пројекте могућност суптилног израза и потенцирања текстилних својстава зидова, према земперовској традицији којој он остаје веран (Сл. 11 и 13). Смислена и иновативна употреба материјала су велика шанса за нове домете визуелног језика архитектуре. Попут Колумбовог јајета, очигледна је једноставност решења, али досетљивост измиче и резервисана је само за изабране.

Сл. 12. Кенго Кума, гостинска кућа од бамбуса, Пекинг, Кина, 2002. Fig. 12. Kengo Kuma, Bamboo house, Beijing, China, 2002.

Сл. 14.Питер Ајзенман након предавања у Палавели. Fig. 14. Peter Eisenman after the lecture in Palavela.

3 Извод са предавања. 4 Извод са предавања.

Поред Матиаса Клоца, који је подсетио да се лепота и ‘’права’’ архитектура могу наћи и у малој размери, на Конгресу у Торину имали смо прилике да видимо још аутора који су кроз своје пројекте де монстрирали управо ефектну јед нос тавност. Свакако је то Кенго Кума, који инвентивношћу у примени материјала успева да направи искорак из стандарда, док су његове форме запањујуће једноставне (Сл. 10 и 12). Борис Подрека је говорио о примени алуминијума као

40

Арх

итек

тура

Архитектура најпре мора да измести оно што мора да смести

Првог дана су се разматрали културни услови у којима се развија савремена архитектура, другог дана је акценат био на демократичности и архитектури која је доступна свакоме, док је трећи дан који је носио назив ‘’Нада’’ требало да буде климакс претходних предавања и сесија и да укаже на правце даљег развоја струке. Он је започео једним од најпосећенијих и најочекиванијих предавања на Конгресу, на коме су љупке тезе и идеје Конгреса још једанпут, после Виглија, биле битно уздрмане од стране Питера Ајзенмана (Сл. 14.) (peter eisenman). Он је довео под сумњу трансмитабилност архитектуре, повезујући је са новим технологијама, интернетом, мобилном телефонијом, при чему негира да се архитектура на тај начин може верно преносити, уместо тога дајући предност физичком присуству и непосредном доживљају. ‘’Бити на Конгресу и слушати предавање не може никада бити једнако преслушавању видео или аудио записа.’’3 Управо је опстанак архитектуре у култури медија кључно питање које он поставља, с обзиром да тренутна ситуација некритичког ослањања на компјутере, што резултује често фасцинантним формама, али са случајним

исходом који произилази само као једна од хиљаду могућности које пружа одређени компјутерски алгоритам, ускраћује могућност реалне интеракције архитектуре и околине, као и квалитет значења и вредности. ‘’Технологија данас превазилази наш капа-цитет да архитектури омогућимо смисао, вредност и значење.’’4 Данашње стање он описује као касни период (‘’lateness’’), као својеврсни вакуум који се дешава услед интелектуалног засићења и несин хро ни-зованости еволуција технологије, друштва и архитектуре, када се не може очекивати нити нова парадигма, нити реакција на прошло. Међутим, иако пасивно стање које прожима све аспекте савременог живота, а не само архитектуру, можда изгледа безизлазно, Ајзенман је, као и сваки архитекта, опти-мистичан. Он ће рећи да се ми данас налазимо заправо у веома интересантном тренутку, проналазећи аналогне ситуације у прошлости које су након периода лутања довеле до историјских помака. Али, да би до тога дошло, потребан је велики напор да се архитектура врати самој себи, управо кроз промишљање унутрашњих услова струке који могу генерисати нову парадигму.

41

Арх

итек

тура

Сл. 13.Борис Подрека, Пројекат за Музеј науке и технике у Београду. Fig. 13. Boris Podrecca, Project for the Museum of Science and Technique in Belgrade.

Сл. 10.Инвентивна употреба материјала у пројектима Кенга Куме.Fig. 10. Inventive use of materials in Kengo Kuma’s projects.

Сл. 11. Борис Подрека, предавање у оквиру теме ‘’Алуминијум у архитектури’’Fig. 11.Boris Podrecca, the lecture on subject ’’Solid Aluminum in Architecture’’.

материјала будућности, истовремено афирмишући кроз своје пројекте могућност суптилног израза и потенцирања текстилних својстава зидова, према земперовској традицији којој он остаје веран (Сл. 11 и 13). Смислена и иновативна употреба материјала су велика шанса за нове домете визуелног језика архитектуре. Попут Колумбовог јајета, очигледна је једноставност решења, али досетљивост измиче и резервисана је само за изабране.

Сл. 12. Кенго Кума, гостинска кућа од бамбуса, Пекинг, Кина, 2002. Fig. 12. Kengo Kuma, Bamboo house, Beijing, China, 2002.

Сл. 14.Питер Ајзенман након предавања у Палавели. Fig. 14. Peter Eisenman after the lecture in Palavela.

3 Извод са предавања. 4 Извод са предавања.

У другом делу предавања Питер Ајзенман је приказао пројекат новог културног центра Галиције (city of cultura of Galicia) у Сантјаго де Компостели (santiago de compostela) (Сл. 15. и 16.), који садржи музеј историје Галиције, центар нових технологија, музички театар, библиотеку Галиције са огромном архивом часописа и централном услужном зградом. Основни квалитет који је својевремено издвојио овај пројекат из оштре конкурсне конкуренције јесте заснованост концепта не на спектакуларности, већ на аутентичности, која потиче из суперпонирања планова, мрежа и свих карактеристичних фактора локације. Пројекат у Галицији, који изгледа као да је извајан из околног терена, био је пригодна илустрација за тезу Доминика Пероа (dominique perrault), који је говорио истог дана у Палавели, да се код савремених архитеката опажа тежња ка неутрализацији форме, приближавању артифицијелног и природног, што је другачија формулација онога што Ајзенман означава као анти-спектакуларно.

РАЗВОЈ КОНцЕПТА ОДРжИВОСТИ У АРХИТЕКТУРИ

Предавање Питера Ајзенмана указало је на још један аспект који се мора узети у обзир када говоримо о одрживој архитектури, а то је питање опстанка њене симболичке и значењске основе, док су теме техничког и технолошког напретка и одрживог развоја указале на спољашње условљености њеног даљег развоја, чему је претежно био оријентисан трећи дан предавања на Конгресу. Технике приказивања (‘’The Imaging Technique’’), Одрживи градови (‘’Transmitting the Sustainable Cities’’), Иновативни материјали, системи и технике за бољу будућност (‘’Innovative Materials, Systems and Techniques for a Better Future’’), Одржива градња-улога високих зграда (‘’Sustainable Building, the Role of Tall Buildings’’), неке су од тема које потврђују да ће архитектура будућности све више бити зависна од технолошког знања и сходно томе да ће морати да редефинише свој језик да би сублимирала његова средства.

42

Арх

итек

тура

Поред главног програма предавања и сесија које су се одржавале у салама Лингото центра и Палавелe, још је доста пунктова у граду било организовано да кроз посебне програме изложби или посебних предавања подржи основни програм Конгреса. На слици 18. је приказан кадар са изложбе Мадрид у прогресу, развој социјалног становања (Madrid. In progress. developing social Housing) у организацији e.M.V.s. компаније која гради и управља јавним стамбеним фондом у главном граду Шпаније.

ТОРИНО У ПРОгРЕСУШетње широким засвођеним улицама

Торина, кроз чије лукове се може пратити смењивање историјских слојева и лица града, потврдиле су да архитектура ипак није преносива, те да је још увек везана за место и да би се доживела у свим својим димензијама потребно је физички искусити њен облик и простор. Ненаметљива урбана култура огледа се пре свега у континуитету и усклађеном развоју урбаног ткива, складној интеграцији отворених и изграђених простора, а посебно у интеграцији и очувању природних

43

Арх

итек

тура

Сл. 16. Културни центар галиције, Сантјаго де Компостела, арх. Питер Ајзенман, започет 2000., завршетак се очекује 2010-2011. године, ентеријер. Fig. 16. City of Culture of Galicia, Santiago de Compostela, arch. Peter Eisenman, started at 2000., expected completion in 2010-2011., interior.

Сл. 15.Културни центар галиције, Сантјаго де Компостела, арх. Питер Ајзенман, конкурсни модел. Fig. 15. City of Culture of Galicia, Santiago de Compostela, arch. Peter Eisenman, the competition model.

вредности – топографије, воде и зеленила. Центар Торина одише барокном традицијом у виду мноштва цркава, палата, тргова, улица, на којима су најдубље трагове оставили краљевске архитекте Гварино Гварини (Guarino Guarini) и Филипо Јувара (Filippo Juvarra). Савремена архитектура у Торину највише слави име Карла Молина (carlo Mollino), чије последње остварено дело Театро Ређо (Сл.19.) (teatro reggio, 1973.), представља још један пример духовите употребе материјала, опеке, челика и стакла.

Сл. 17. Сесија Иновативни

материјали, системи и технике

за бољу будућност.Fig. 17.

The s ession ‘’Innovative

Materials, Systems and Techniques for a

Better Future’’.

Сл. 18. Изложба ‘’Мадрид. У прогресу. Развој социјалног становања’’, Регионални музеј природних наука, Торино, 1-28. јул 2008.Fig. 18. Exhibition ’’Madrid. In progress. Developing social housing.’’, Torino Regional Natural Sciences Museum, Torino, July 1st-28th 2008.

Сл. 19. Театро Ређо, арх.

Карло Молино, 1973.

Fig. 19. Teatro Reggio, arch. Carlo Mollino, 1973.

У другом делу предавања Питер Ајзенман је приказао пројекат новог културног центра Галиције (city of cultura of Galicia) у Сантјаго де Компостели (santiago de compostela) (Сл. 15. и 16.), који садржи музеј историје Галиције, центар нових технологија, музички театар, библиотеку Галиције са огромном архивом часописа и централном услужном зградом. Основни квалитет који је својевремено издвојио овај пројекат из оштре конкурсне конкуренције јесте заснованост концепта не на спектакуларности, већ на аутентичности, која потиче из суперпонирања планова, мрежа и свих карактеристичних фактора локације. Пројекат у Галицији, који изгледа као да је извајан из околног терена, био је пригодна илустрација за тезу Доминика Пероа (dominique perrault), који је говорио истог дана у Палавели, да се код савремених архитеката опажа тежња ка неутрализацији форме, приближавању артифицијелног и природног, што је другачија формулација онога што Ајзенман означава као анти-спектакуларно.

РАЗВОЈ КОНцЕПТА ОДРжИВОСТИ У АРХИТЕКТУРИ

Предавање Питера Ајзенмана указало је на још један аспект који се мора узети у обзир када говоримо о одрживој архитектури, а то је питање опстанка њене симболичке и значењске основе, док су теме техничког и технолошког напретка и одрживог развоја указале на спољашње условљености њеног даљег развоја, чему је претежно био оријентисан трећи дан предавања на Конгресу. Технике приказивања (‘’The Imaging Technique’’), Одрживи градови (‘’Transmitting the Sustainable Cities’’), Иновативни материјали, системи и технике за бољу будућност (‘’Innovative Materials, Systems and Techniques for a Better Future’’), Одржива градња-улога високих зграда (‘’Sustainable Building, the Role of Tall Buildings’’), неке су од тема које потврђују да ће архитектура будућности све више бити зависна од технолошког знања и сходно томе да ће морати да редефинише свој језик да би сублимирала његова средства.

42

Арх

итек

тура

Поред главног програма предавања и сесија које су се одржавале у салама Лингото центра и Палавелe, још је доста пунктова у граду било организовано да кроз посебне програме изложби или посебних предавања подржи основни програм Конгреса. На слици 18. је приказан кадар са изложбе Мадрид у прогресу, развој социјалног становања (Madrid. In progress. developing social Housing) у организацији e.M.V.s. компаније која гради и управља јавним стамбеним фондом у главном граду Шпаније.

ТОРИНО У ПРОгРЕСУШетње широким засвођеним улицама

Торина, кроз чије лукове се може пратити смењивање историјских слојева и лица града, потврдиле су да архитектура ипак није преносива, те да је још увек везана за место и да би се доживела у свим својим димензијама потребно је физички искусити њен облик и простор. Ненаметљива урбана култура огледа се пре свега у континуитету и усклађеном развоју урбаног ткива, складној интеграцији отворених и изграђених простора, а посебно у интеграцији и очувању природних

43

Арх

итек

тура

Сл. 16. Културни центар галиције, Сантјаго де Компостела, арх. Питер Ајзенман, започет 2000., завршетак се очекује 2010-2011. године, ентеријер. Fig. 16. City of Culture of Galicia, Santiago de Compostela, arch. Peter Eisenman, started at 2000., expected completion in 2010-2011., interior.

Сл. 15.Културни центар галиције, Сантјаго де Компостела, арх. Питер Ајзенман, конкурсни модел. Fig. 15. City of Culture of Galicia, Santiago de Compostela, arch. Peter Eisenman, the competition model.

вредности – топографије, воде и зеленила. Центар Торина одише барокном традицијом у виду мноштва цркава, палата, тргова, улица, на којима су најдубље трагове оставили краљевске архитекте Гварино Гварини (Guarino Guarini) и Филипо Јувара (Filippo Juvarra). Савремена архитектура у Торину највише слави име Карла Молина (carlo Mollino), чије последње остварено дело Театро Ређо (Сл.19.) (teatro reggio, 1973.), представља још један пример духовите употребе материјала, опеке, челика и стакла.

Сл. 17. Сесија Иновативни

материјали, системи и технике

за бољу будућност.Fig. 17.

The s ession ‘’Innovative

Materials, Systems and Techniques for a

Better Future’’.

Сл. 18. Изложба ‘’Мадрид. У прогресу. Развој социјалног становања’’, Регионални музеј природних наука, Торино, 1-28. јул 2008.Fig. 18. Exhibition ’’Madrid. In progress. Developing social housing.’’, Torino Regional Natural Sciences Museum, Torino, July 1st-28th 2008.

Сл. 19. Театро Ређо, арх.

Карло Молино, 1973.

Fig. 19. Teatro Reggio, arch. Carlo Mollino, 1973.

44

Арх

итек

тура

Више изложби у оквиру ванконгресног програма су осветлиле развојне аспекте Торина у прошлости и будућности. Изложба под називом Торино 011. Биографија града (Torino 011. Biography of the City) приказала је физичке, друштвене и економске промене у Торину од 80-тих година прошлог века. Процес урбане трансформације који је тада захватио Торино, мењајући његов имиџ од индустријског града до културног и туристичког средишта, физички се манифестује кроз континуалну изградњу, надоградњу, рециклажу, реконструкцију урбаног ткива, при чему је очигледан веома јасан став поштовања менталне историје места и незанемаривања културне традиције. Овај процес сталне промене и прилагођавања, за који су кључни моменат својевремено биле Зимске олимпијске игре, и даље добија на снази чињеницом да ће наредне, 2009, године Торино бити домаћин Светским ваздушним играма (World air Games), да ће затим, 2010. године, бити европска престоница науке (european city of science, 2010 esoF), да би 2011. године, као историјски прва престоница Италије, био центар дешавања поводом прославе 150 година њеног уједињења .

ЗАКЉУЧАК Циљ сваког великог конгреса је да се

постигне извесни консензус о кључним питањима и проблемима струке, да се они сагледају у новом светлу, те да се дају препоруке за даљи развој и решавање проблема. Међутим, као што су и сами учесници Конгреса подвукли, природа архитектуре противи се доношењу коначних закључака и детерминистичких решења, афирмишући свој напредак пре свега кроз уплив сфере спонтаног и неочекиваног, тако да је коначни значај светских конгреса архитектуре ипак више у отварању питања него у одговарању на њих. Осим тога, чињеница да се архитектура не развија у свим деловима света на истом нивоу, истиче едукативни значај конгреса, пре свега у домену принципа градње, употребе материјала, формирања трезора искуства, укратко у сфери утилитарних аспеката архитектуре. Напокон, свакодневна рутина има за последицу да оно што говоримо често

45

Арх

итек

тура

Сл. 20. Моле Антонелиана, арх.

Алесандро Антонели, 1899. Fig. 20.

Mall Antonelliana, arch. Alessandro Antonelli, 1899.

бива много другачије од онога што радимо, док оно што радимо временом отупљује способност и вољу да се неке ствари сагледају на објективан начин. Ови конгреси у том смислу имају окрепљујуће дејство, представљајући право погонско гориво за архитектонску машинерију. Они свакако представљају битан временски пресек реалног стања на светској архитектонској сцени, без обзира на сву шароликост и мноштво утисака, који не допуштају да се она сагледа у свој својој детаљности.

ЛИТЕРАТУРААрнхајм, Р. (1990), • Динамика архитектонске форме, Београд, Универзитет уметности у Београду, pp.155;eisenman, p. (1999), • Diagram Diaries, london, Thames&Hudson. (2008), • Work in Progress, Torino Towards 2011, Торино, Citta di Torino, пратећа публикација.(2008), • Torino Tour, La Guida definitiva, Visual Design per una citta invisibile, Торино, Camera di commercio di Torino-Ordine degli Architetti PPC di Torino, пратећа публикација.(1998), • Gonzáles de León, Bergamo, l’Arca Edizioni.

Сл. 21. Национални музеј кинематографије, у

оквиру зграде Моле Антонелиана, пројекат Франциска Кофина из 2000.

Fig. 21. National Museum of Cinema, inside the Mall

Antonelliana, project of Francisco Coffin, 2000.

Сл. 22. Парк Дора, арх. Андреас Кипар, велики урбани парк задржава меморију на

индустријску прошлост зоне кроз реконструкцију и пренамену напуштених зграда. Fig. 22.

Dora Park, arch. Andreas Kipar, the large urban park protects the industrial memory of the area through preservation and re-use of various abandoned buildings.

Сл. 23.Мултимедијална библиотека, Марио Белини, нови културни центар у зони напуштене Небиоло и Вестингхаус индустрије, предвиђа задржавање једног дела старе Небиоло зграде. Fig. 23. Multimedia Library, Mario Bellini Associati, the new cultural centre in the area left free by the abandoned Nebiolo and Westinghouse plants. The part of the old Nebiolo building overlooking via Borsellino will be preserved.

44

Арх

итек

тура

Више изложби у оквиру ванконгресног програма су осветлиле развојне аспекте Торина у прошлости и будућности. Изложба под називом Торино 011. Биографија града (Torino 011. Biography of the City) приказала је физичке, друштвене и економске промене у Торину од 80-тих година прошлог века. Процес урбане трансформације који је тада захватио Торино, мењајући његов имиџ од индустријског града до културног и туристичког средишта, физички се манифестује кроз континуалну изградњу, надоградњу, рециклажу, реконструкцију урбаног ткива, при чему је очигледан веома јасан став поштовања менталне историје места и незанемаривања културне традиције. Овај процес сталне промене и прилагођавања, за који су кључни моменат својевремено биле Зимске олимпијске игре, и даље добија на снази чињеницом да ће наредне, 2009, године Торино бити домаћин Светским ваздушним играма (World air Games), да ће затим, 2010. године, бити европска престоница науке (european city of science, 2010 esoF), да би 2011. године, као историјски прва престоница Италије, био центар дешавања поводом прославе 150 година њеног уједињења .

ЗАКЉУЧАК Циљ сваког великог конгреса је да се

постигне извесни консензус о кључним питањима и проблемима струке, да се они сагледају у новом светлу, те да се дају препоруке за даљи развој и решавање проблема. Међутим, као што су и сами учесници Конгреса подвукли, природа архитектуре противи се доношењу коначних закључака и детерминистичких решења, афирмишући свој напредак пре свега кроз уплив сфере спонтаног и неочекиваног, тако да је коначни значај светских конгреса архитектуре ипак више у отварању питања него у одговарању на њих. Осим тога, чињеница да се архитектура не развија у свим деловима света на истом нивоу, истиче едукативни значај конгреса, пре свега у домену принципа градње, употребе материјала, формирања трезора искуства, укратко у сфери утилитарних аспеката архитектуре. Напокон, свакодневна рутина има за последицу да оно што говоримо често

45

Арх

итек

тура

Сл. 20. Моле Антонелиана, арх.

Алесандро Антонели, 1899. Fig. 20.

Mall Antonelliana, arch. Alessandro Antonelli, 1899.

бива много другачије од онога што радимо, док оно што радимо временом отупљује способност и вољу да се неке ствари сагледају на објективан начин. Ови конгреси у том смислу имају окрепљујуће дејство, представљајући право погонско гориво за архитектонску машинерију. Они свакако представљају битан временски пресек реалног стања на светској архитектонској сцени, без обзира на сву шароликост и мноштво утисака, који не допуштају да се она сагледа у свој својој детаљности.

ЛИТЕРАТУРААрнхајм, Р. (1990), • Динамика архитектонске форме, Београд, Универзитет уметности у Београду, pp.155;eisenman, p. (1999), • Diagram Diaries, london, Thames&Hudson. (2008), • Work in Progress, Torino Towards 2011, Торино, Citta di Torino, пратећа публикација.(2008), • Torino Tour, La Guida definitiva, Visual Design per una citta invisibile, Торино, Camera di commercio di Torino-Ordine degli Architetti PPC di Torino, пратећа публикација.(1998), • Gonzáles de León, Bergamo, l’Arca Edizioni.

Сл. 21. Национални музеј кинематографије, у

оквиру зграде Моле Антонелиана, пројекат Франциска Кофина из 2000.

Fig. 21. National Museum of Cinema, inside the Mall

Antonelliana, project of Francisco Coffin, 2000.

Сл. 22. Парк Дора, арх. Андреас Кипар, велики урбани парк задржава меморију на

индустријску прошлост зоне кроз реконструкцију и пренамену напуштених зграда. Fig. 22.

Dora Park, arch. Andreas Kipar, the large urban park protects the industrial memory of the area through preservation and re-use of various abandoned buildings.

Сл. 23.Мултимедијална библиотека, Марио Белини, нови културни центар у зони напуштене Небиоло и Вестингхаус индустрије, предвиђа задржавање једног дела старе Небиоло зграде. Fig. 23. Multimedia Library, Mario Bellini Associati, the new cultural centre in the area left free by the abandoned Nebiolo and Westinghouse plants. The part of the old Nebiolo building overlooking via Borsellino will be preserved.

47

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

СажетакНа примеру три изведена пројекта, Риа 2000 у Билбаоу, Емшер парк у Рурској области и Гасометар град у Бечу, разматра се релација између креативних економија и одрживости. Иако се три пројекта у стручној јавности сагледавају пре свега као примери обнове у духу нових економија, па се у том смислу и воде расправе, у овом раду је полазиште другачије. Намера је да се пројекти погледају из другог угла и да се њихов однос према одрживости стави у средиште интересовања. Овакво опредељење аутора базирано је у ставу да две филозофије не само да имају додирне тачке, већ се по значајном броју питања преклапају или деле заједничке вредности и опредељења. Са таквим циљем у виду, у раду се дефинише сет критеријума одрживости и спроводи анализа три пројекта. Низ заључака потврђује полазни став, што пред урбанисте и планере ставља нова питања и доноси нове изазове истраживачима и свима онима који се физичким простором и одрживошћу баве.Кључне речи: одрживост, нове економије, урбана обнова, Емшер парк, Гасометар, Риа 2000.

УводРадикалне социјалне и физичке тран с-

формације урбаног и регионалног простора карактеришу прелазак у нови миленијум и прве године новога столећа. Не само да се трансформишу идеје о урбаном и простор-ном, и јављају нови концепти, нове идеје и визије, већ се и целокупан друштвени миље мења и поприма обележја која су до скора била само предмет спекулација или смелих визио нар ских проспекција. Оквир за делање планера, урбаниста и архитеката је другачији

МОГУ ЛИ КРЕАТИВНЕ ЕКОНОМИЈЕ ДА ПРОИЗВОДЕ ОДРжИВА РЕШЕЊА?

НЕКА ЕВРОПСКА ИСКУСТВА

Does tHe creatIVe econoMy proVIde a sUstaInaBle UrBan ForM?

soMe eUropean eXperIences

Abstractthree urban redevelopment projects recently

undertaken in europe–ria 2000 in Bilbao, spain; emscher park in Germany; and Gasometer in Vienna,

austria, are presented and discussed in the paper. all three innovate on three independent levels-culture, economy and urban organization, and

provide high quality places to assist their cities and regions to cope with a global competitive

environment. all three were also designed to represent the best of the sustainable practice in

europe at the time. In the same time, the basic phylosophy of all three is deeply rooted in creative

economies and elaborate their bacis principles.the paper explores their design solution in order to

identify the points where creative industries and sustainability meet, and investigates if, and to what

extent, they comply with the principles of sustainability. Urban design and physical space are

in focus, while other areas are considered as long as they contribute to the design, or reflect a credo that

architecture and urban design are among those that play a central role in building cities’ reputation

and character. the author argues that all three materialized some of the basic principles of

sustainability, by elaborating ideas of genius loci and the relationship between identity and locality.

emscher park has been the most successful in demonstrating how the brownfield site and

devastated area could be transformed into the cultural landscape. ria 2000 brought in a new

interpretation of balance between the man made and natural environments. Gasometer has been

least successful, and rather its solutions go after the traditional redevelopment paradigm.

Keywords: sustainability, creative economies, urban design, urban redevelopment, Ria 2000, Bilbao,

Emscher Park, Gasometer Vienna.

Милица Бајић Брковић*

* Проф. др Милица Бајић Брковић, редовни професор Архитектонски факултет Универзитета у Београду

УДК

711.

4

3

32.1

42.6

О ДРжИВИ РАЗВОЈ ГРАДОВА

47

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

СажетакНа примеру три изведена пројекта, Риа 2000 у Билбаоу, Емшер парк у Рурској области и Гасометар град у Бечу, разматра се релација између креативних економија и одрживости. Иако се три пројекта у стручној јавности сагледавају пре свега као примери обнове у духу нових економија, па се у том смислу и воде расправе, у овом раду је полазиште другачије. Намера је да се пројекти погледају из другог угла и да се њихов однос према одрживости стави у средиште интересовања. Овакво опредељење аутора базирано је у ставу да две филозофије не само да имају додирне тачке, већ се по значајном броју питања преклапају или деле заједничке вредности и опредељења. Са таквим циљем у виду, у раду се дефинише сет критеријума одрживости и спроводи анализа три пројекта. Низ заључака потврђује полазни став, што пред урбанисте и планере ставља нова питања и доноси нове изазове истраживачима и свима онима који се физичким простором и одрживошћу баве.Кључне речи: одрживост, нове економије, урбана обнова, Емшер парк, Гасометар, Риа 2000.

УводРадикалне социјалне и физичке тран с-

формације урбаног и регионалног простора карактеришу прелазак у нови миленијум и прве године новога столећа. Не само да се трансформишу идеје о урбаном и простор-ном, и јављају нови концепти, нове идеје и визије, већ се и целокупан друштвени миље мења и поприма обележја која су до скора била само предмет спекулација или смелих визио нар ских проспекција. Оквир за делање планера, урбаниста и архитеката је другачији

МОГУ ЛИ КРЕАТИВНЕ ЕКОНОМИЈЕ ДА ПРОИЗВОДЕ ОДРжИВА РЕШЕЊА?

НЕКА ЕВРОПСКА ИСКУСТВА

Does tHe creatIVe econoMy proVIde a sUstaInaBle UrBan ForM?

soMe eUropean eXperIences

Abstractthree urban redevelopment projects recently

undertaken in europe–ria 2000 in Bilbao, spain; emscher park in Germany; and Gasometer in Vienna,

austria, are presented and discussed in the paper. all three innovate on three independent levels-culture, economy and urban organization, and

provide high quality places to assist their cities and regions to cope with a global competitive

environment. all three were also designed to represent the best of the sustainable practice in

europe at the time. In the same time, the basic phylosophy of all three is deeply rooted in creative

economies and elaborate their bacis principles.the paper explores their design solution in order to

identify the points where creative industries and sustainability meet, and investigates if, and to what

extent, they comply with the principles of sustainability. Urban design and physical space are

in focus, while other areas are considered as long as they contribute to the design, or reflect a credo that

architecture and urban design are among those that play a central role in building cities’ reputation

and character. the author argues that all three materialized some of the basic principles of

sustainability, by elaborating ideas of genius loci and the relationship between identity and locality.

emscher park has been the most successful in demonstrating how the brownfield site and

devastated area could be transformed into the cultural landscape. ria 2000 brought in a new

interpretation of balance between the man made and natural environments. Gasometer has been

least successful, and rather its solutions go after the traditional redevelopment paradigm.

Keywords: sustainability, creative economies, urban design, urban redevelopment, Ria 2000, Bilbao,

Emscher Park, Gasometer Vienna.

Милица Бајић Брковић*

* Проф. др Милица Бајић Брковић, редовни професор Архитектонски факултет Универзитета у Београду

УДК

711.

4

3

32.1

42.6

О ДРжИВИ РАЗВОЈ ГРАДОВА

48

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

49

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

оквиру којег се про дукција помера од стварања материјалних до бара ка знању и креирању културних про дуката, брзо је освојио оне који се градом и простором баве и данас је међу доми ни ра јућим филозофијама урбаног развоја и урбане обнове. John Howk-ins је указао на ово још 1996-те када је уочио промене у структури промета у САД, где су ауторска права и права за објављивање (copy-rights) надмашила оста ле извозне секторе, укључујући извоз ауто мобила, авиона и пољопривредних производа (Howkins, 2001). На сличан начин говори и peter Hall када говори о градовима које ка рактерише креативност и иновација, наспрам градова двадесетог века који су саобраћајна чворишта или индустријски центри (Hall, 2001).

Узимањем културе или знања као еко ном-ских покретача мења се поглед на „место“, као и перцепција урбанитета и креативности. На овај начин се отварају нове могућности за градове и то не само оне који већ имају важну улогу и важе за центре, да учествују у утакмици на регионалном или светском нивоу у стицању престижних позиција у привлачењу капитала и људи. Са порастом њиховог значаја и кон-курентности расте и одговорност политичара и професионалаца у тражењу начина и путева како би привукли пословне људе и капитал, али и оне који припадају тзв. „креативној за-једници“ („creative community“) која је, као нови феномен, у успону широм света. Као што Hall наводи: “Наступиће ново златно доба за оне градове који могу да понуде иновације на

циљ афирмације сопственог региона или соп-ственог града и уз пуно разумевање ко лико урбани дизајн и планирање у томе играју важну, некада и пресудну улогу.

Сва три пројекта су јединствена и у једном другом смислу што их чини посебно при-влачним за урбанисте. Њихови идејни и кон-цептуални творци су настојали да понуђеним ре шењима досегну идеал одрживости у до-мену просторне организације, функције и урбаног дизајна. И заиста, у многим приликама се ови пројекти представљају као добри при-мери одрживих решења у духу знања и ве-ровања с краја деведесетих година прошлога века. Свакако да постоје и они који су скеп-тични према оваквим тврдњама и питање колико су ова решења одржива и у ком смислу су одржива, је предмет дебате која још увек траје.

У овом прилогу су изложени резултати истра живања о томе шта чини решења ова три пројекта одрживим и у којој мери, са ци-љем не само да се провери одрживост ре ше-ња, већ и да се размотри питање односа изме-ђу одрживости и нових економија. Акценат је на физичком простору и функцији, док нас питање форме и естетике мање интересује. Остали аспекти одрживости, на пример со-цијална или енвиронментална одрживост, се разматрају само ако су у вези са физичким про стором и доприносе физичкој органи за-цији простора и урбаном дизајну у складу са кредом да су архитектура и урбани дизајн ме-ђу кључним чиниоцима који изграђују ка-рактер и репутацију градова.

под при тиском глобализације и растућег инфор ма тичког простора, покрета као што је одрживи развој, растућег утицаја медија или импе ратива повезивања и интегрисања. Мења се урбана култура, чак и сам појам урбане кул туре, а перцепције изгледне будућности се све више везују за вредности које региони, или умрежени градови и земље деле, или који их повезују (Бајић Брковић 2002).

У таквој динамичној и променама стално изложеној реалности многи европски градови и региони предузимају велике пројекте урба-не обнове и улазе у пројекте који их стављају на мапу света и уводе у утакмицу на глобалном нивоу. Позната питања како обновити насле-ђено и како третирати наслеђено, сада се опет постављају али у контексту другачијих вредности и са другачијим циљевима.

Међу многобројним пројектима који су изведени протеклих неколико година, налазе се и три која су посебно привукла пажњу јав-ности: Риа 2000 у Билбаоу, Емшер парк у Рур-ској области, и Гасометар у Бечу1. Сва три су изведена у духу принципа и филозофије креативних економија повезујући културу, економију и урбану организацију, и сва три до носе креативна и нова решења у истра-живању веза између три домена и њиховог физичког израза. У сваком појединачно, спе-цифични простори су били креирани као одго вор на специфичности средине и специ-фичности захтева који произилазе из средине, али уз јасно изражени и високо постављени

* Избрани примери су били пред-мет ауторових истра живања рађених током студијских бора-вака 1999 (Немачка), 2005 (Шпанија, Аустрија) и 2006 (Аустрија) у склопу истраживач-ког пројекта Урбана транс-формација и одрживост.

КРЕАТИВНЕ ЕКОНОМИЈЕ И ОДРжИВОСТ: КОНФЛИКТ ИЛИ САРАДЊА?

Традиционални приступ урбаној обнови је увек економију стављао у средиште пажње. И док је такав приступ произвео у многим сре динама изузетне резултате, о чему сведоче бројни примери широм света, постоје и други примери који говоре о другачијем приступу и другачијој филозофији, а који су исто тако произвели запажене резултате. Неки од њих, као на пример ови који се у овом прилогу разматрају, су постали познати широм света захваљујући иновативним решењима и до бробити којим су допринели развоју својих гра дова и региона. Креативна решења у оваквим случајевима долазе из области које конвенционални приступ не сматра еко ном ски исплативим, као што су, на пример, кул тура или знање.

Концепт креативних економија се појавио пре непуну деценију. Виђен као израз пост-индустријског друштва, у

три независна нивоа: културе, економије и урбане организације. Славни ће постати они градови који ће комбиновати поруке које долазе ин Атине и Лондона на пољу културе; Манчестера, Берлина и Силиконске долине у домену технологије; и Рима, Њујорка и Париза по питању урбане организације. У глобалној утакмици између метрополитенских регија оне које су креативне на сва три поља ће преживети“ (Hall, 2001).

Концепт креативних економија је од многих хваљен, и очекивања и надања од градова који су их већ интегрисали очекује се много. На другој страни стоји скептицизам и сумња да је у питању тек један блесак и помодност, усамљени случајеви неколико градова који су захваљујући умешно изведеној урбаној реконструкцији доспели на мапу света. За мно ге појава креативних економија најављује смену, где одрживост као још увек недовољно афирмисана и у професионалном смислу не-доречена филозофија бива замењена другом и другачијом. Одрживост бледи и нестаје, нове економије расту и заузимају простор. За друге, нове економије афирмишу одрживост. По њима, оне нуде нову платформу за њену пуну афирмацију и омогућавају да се прин-ципи одрживости преточе у реалност и фи-зичку форму. Тако се нове економије најављују као напредна форма одрживости примерена времену глобализације и генерализованих вредности које владају у развијенијем делу света (Бајић Брковић 2007).

ОДРжИВОСТ И УРБАНИ ДИЗАЈН

Урбана одрживост се дуго држала стан дардног оквира еколошких квалитета про стора и социјалних институција, односно обезбеђења квалитета живота без обзира на физичку форму, урбану структуру или успо стављање веза између социјалних и еколош ких квалитета, и урбане форме. Новија истра живања као и изведени пројекти говоре, ме ђу тим, у прилог тези да се одрживост може манифестовати и на плану урбаног физичког окружења па одатле и појачани напори да се ближе дефинишу одреднице одрживог урба ног дизајна односно урбане форме (english partnership, 2004).

Одржива урбана организација и одрживи урбани дизајн креирају места особеног ка рак тера која испуњавају стандард-не захтеве функционалности а истовремено привлаче и плене посебношћу, атмосфером или лепотом. Таква места повезују људе и простор, кретање и урбану форму, природно и створено окру же ње, она представљају одговор који про изилази из посебности окружења или које је ком плементарно окружењу.

48

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

49

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

оквиру којег се про дукција помера од стварања материјалних до бара ка знању и креирању културних про дуката, брзо је освојио оне који се градом и простором баве и данас је међу доми ни ра јућим филозофијама урбаног развоја и урбане обнове. John Howk-ins је указао на ово још 1996-те када је уочио промене у структури промета у САД, где су ауторска права и права за објављивање (copy-rights) надмашила оста ле извозне секторе, укључујући извоз ауто мобила, авиона и пољопривредних производа (Howkins, 2001). На сличан начин говори и peter Hall када говори о градовима које ка рактерише креативност и иновација, наспрам градова двадесетог века који су саобраћајна чворишта или индустријски центри (Hall, 2001).

Узимањем културе или знања као еко ном-ских покретача мења се поглед на „место“, као и перцепција урбанитета и креативности. На овај начин се отварају нове могућности за градове и то не само оне који већ имају важну улогу и важе за центре, да учествују у утакмици на регионалном или светском нивоу у стицању престижних позиција у привлачењу капитала и људи. Са порастом њиховог значаја и кон-курентности расте и одговорност политичара и професионалаца у тражењу начина и путева како би привукли пословне људе и капитал, али и оне који припадају тзв. „креативној за-једници“ („creative community“) која је, као нови феномен, у успону широм света. Као што Hall наводи: “Наступиће ново златно доба за оне градове који могу да понуде иновације на

циљ афирмације сопственог региона или соп-ственог града и уз пуно разумевање ко лико урбани дизајн и планирање у томе играју важну, некада и пресудну улогу.

Сва три пројекта су јединствена и у једном другом смислу што их чини посебно при-влачним за урбанисте. Њихови идејни и кон-цептуални творци су настојали да понуђеним ре шењима досегну идеал одрживости у до-мену просторне организације, функције и урбаног дизајна. И заиста, у многим приликама се ови пројекти представљају као добри при-мери одрживих решења у духу знања и ве-ровања с краја деведесетих година прошлога века. Свакако да постоје и они који су скеп-тични према оваквим тврдњама и питање колико су ова решења одржива и у ком смислу су одржива, је предмет дебате која још увек траје.

У овом прилогу су изложени резултати истра живања о томе шта чини решења ова три пројекта одрживим и у којој мери, са ци-љем не само да се провери одрживост ре ше-ња, већ и да се размотри питање односа изме-ђу одрживости и нових економија. Акценат је на физичком простору и функцији, док нас питање форме и естетике мање интересује. Остали аспекти одрживости, на пример со-цијална или енвиронментална одрживост, се разматрају само ако су у вези са физичким про стором и доприносе физичкој органи за-цији простора и урбаном дизајну у складу са кредом да су архитектура и урбани дизајн ме-ђу кључним чиниоцима који изграђују ка-рактер и репутацију градова.

под при тиском глобализације и растућег инфор ма тичког простора, покрета као што је одрживи развој, растућег утицаја медија или импе ратива повезивања и интегрисања. Мења се урбана култура, чак и сам појам урбане кул туре, а перцепције изгледне будућности се све више везују за вредности које региони, или умрежени градови и земље деле, или који их повезују (Бајић Брковић 2002).

У таквој динамичној и променама стално изложеној реалности многи европски градови и региони предузимају велике пројекте урба-не обнове и улазе у пројекте који их стављају на мапу света и уводе у утакмицу на глобалном нивоу. Позната питања како обновити насле-ђено и како третирати наслеђено, сада се опет постављају али у контексту другачијих вредности и са другачијим циљевима.

Међу многобројним пројектима који су изведени протеклих неколико година, налазе се и три која су посебно привукла пажњу јав-ности: Риа 2000 у Билбаоу, Емшер парк у Рур-ској области, и Гасометар у Бечу1. Сва три су изведена у духу принципа и филозофије креативних економија повезујући културу, економију и урбану организацију, и сва три до носе креативна и нова решења у истра-живању веза између три домена и њиховог физичког израза. У сваком појединачно, спе-цифични простори су били креирани као одго вор на специфичности средине и специ-фичности захтева који произилазе из средине, али уз јасно изражени и високо постављени

* Избрани примери су били пред-мет ауторових истра живања рађених током студијских бора-вака 1999 (Немачка), 2005 (Шпанија, Аустрија) и 2006 (Аустрија) у склопу истраживач-ког пројекта Урбана транс-формација и одрживост.

КРЕАТИВНЕ ЕКОНОМИЈЕ И ОДРжИВОСТ: КОНФЛИКТ ИЛИ САРАДЊА?

Традиционални приступ урбаној обнови је увек економију стављао у средиште пажње. И док је такав приступ произвео у многим сре динама изузетне резултате, о чему сведоче бројни примери широм света, постоје и други примери који говоре о другачијем приступу и другачијој филозофији, а који су исто тако произвели запажене резултате. Неки од њих, као на пример ови који се у овом прилогу разматрају, су постали познати широм света захваљујући иновативним решењима и до бробити којим су допринели развоју својих гра дова и региона. Креативна решења у оваквим случајевима долазе из области које конвенционални приступ не сматра еко ном ски исплативим, као што су, на пример, кул тура или знање.

Концепт креативних економија се појавио пре непуну деценију. Виђен као израз пост-индустријског друштва, у

три независна нивоа: културе, економије и урбане организације. Славни ће постати они градови који ће комбиновати поруке које долазе ин Атине и Лондона на пољу културе; Манчестера, Берлина и Силиконске долине у домену технологије; и Рима, Њујорка и Париза по питању урбане организације. У глобалној утакмици између метрополитенских регија оне које су креативне на сва три поља ће преживети“ (Hall, 2001).

Концепт креативних економија је од многих хваљен, и очекивања и надања од градова који су их већ интегрисали очекује се много. На другој страни стоји скептицизам и сумња да је у питању тек један блесак и помодност, усамљени случајеви неколико градова који су захваљујући умешно изведеној урбаној реконструкцији доспели на мапу света. За мно ге појава креативних економија најављује смену, где одрживост као још увек недовољно афирмисана и у професионалном смислу не-доречена филозофија бива замењена другом и другачијом. Одрживост бледи и нестаје, нове економије расту и заузимају простор. За друге, нове економије афирмишу одрживост. По њима, оне нуде нову платформу за њену пуну афирмацију и омогућавају да се прин-ципи одрживости преточе у реалност и фи-зичку форму. Тако се нове економије најављују као напредна форма одрживости примерена времену глобализације и генерализованих вредности које владају у развијенијем делу света (Бајић Брковић 2007).

ОДРжИВОСТ И УРБАНИ ДИЗАЈН

Урбана одрживост се дуго држала стан дардног оквира еколошких квалитета про стора и социјалних институција, односно обезбеђења квалитета живота без обзира на физичку форму, урбану структуру или успо стављање веза између социјалних и еколош ких квалитета, и урбане форме. Новија истра живања као и изведени пројекти говоре, ме ђу тим, у прилог тези да се одрживост може манифестовати и на плану урбаног физичког окружења па одатле и појачани напори да се ближе дефинишу одреднице одрживог урба ног дизајна односно урбане форме (english partnership, 2004).

Одржива урбана организација и одрживи урбани дизајн креирају места особеног ка рак тера која испуњавају стандард-не захтеве функционалности а истовремено привлаче и плене посебношћу, атмосфером или лепотом. Таква места повезују људе и простор, кретање и урбану форму, природно и створено окру же ње, она представљају одговор који про изилази из посебности окружења или које је ком плементарно окружењу.

50

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

51

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

архитектонском дизајну и конструктерству, ипак, обнова Билбаоа је далеко шира, све обу-хватнија и комплекснија. Иза оног што данас видимо у дистрикту Абандоибара лежи ви-шегодишњи огроман труд и заједнички рад националних, регионалних и локалних инсти-туција, укључујући бројне актере из привреде, политике, друштвеног и привредног живота земље.

Креирање „културног пејзажа“. 7. Пејзаж који је осмишљен, креиран и реализован во-љом, маштом и интелигенцијом људи и доприноси „зеленим везама“ и токовима природног окружења у граду или региону.Разумевање утицаја на животну средину.8. Одрживи урбани дизајн уважава утицаје које грађена средина има на окружење и о томе води рачуна. Одрживи урбани дизајн никада неће подстицати пораст негатив-них утицаја већ ће, напротив, тежити да ре ше ња буду у складу са принципом мини-ми зирања штетних утицаја на окруже ње. У том смислу, пажња ће бити посвећена не само просторној организацији, већ и на-чинима како се простор и ресурси користе, материјалима, начинима градње и тех-ничко-технолошким решењима.Балансиран развој и изградња.9. Успо став-љање равнотеже са становишта економ-ских, социјалних, просторних, еколошких и функционалних захтева је императив одрживог дизајна. Диверзитет. 10. Одрживи дизајн креира ме-ста богата могућностима која обезбедјују избор захваљујући мешању функција и богатству понуђених решења.Коришћење локалних ресурса и знања.11. Лакоћа кретања. 12. Места којима се лако приступа и која немају баријере. Инте-грисани различити видови саобраћаја.Оријентација.13. Места која препознајемо и у којима се лако сналазимо.Јавна сигурност и безбедност.14.

ИЗАБРАНИ СЛУЧАЈЕВИ

Риа 2000, Билбао1. Урбана ренесанса Билбао-а је кренула

средином деведестих година прошлог века када је покренут пројекат обнове дистрикта Абандоибара, некадашње зоне луке и скла-дишта. Шира јавност и међународни медији су урбану трансформацију Билбаоа једно гла-сно приписивали архитектури и у првом реду новоизграђеном музеју Гугенхајм (Guggen-heim effect), чувеном делу Frank-a Gehry-ja. Многи натписи из тог времена говоре о „оки-дач“ ефекту овог здања и генерално га пред-стављају као икону и заштитни знак Билбао-а. За многе људе и данас Билбао је и даље Гуген-хајм. Иако за долазак на мапу света Билбао умногоме може да захвали изузетном делу Gehry-ja које је свакако померило границе у

Одрживи урбани развој и дизајн препознају и уважавају да развој није само раст или некада уопште није раст, а да је свака промена у простору у са гласју са носећим капацитетом простора или у границама које простор има vis-a-vis про мена. Одржива урбана форма негује културни диверзитет и подржава заједничке вредности заједнице. Њена решења су у складу са при родним карактеристикама локације и ува жа вају климу, морфологију простора, сло бодне просторе и еколошке карактеристике.

Генерални принципи одрживости се све чешће истражују са становишта урбане форме и организације физичког простора, па тако по стојећа литература бележи пораст кри те-ријума и стандарда применљивих у овој области. За потребе анализе три случаја која се у овом раду обрађују, коришћени су сле-дећи критеријуми одрживости:

Идентитет и карактер1. . Урбана орга ни-зација простора и дизајн који су одговор на својства окружења, промовишу локалне вредности, карактер и културу.Читљивост. 2. Места која имају јасну слику, појавност, и која је лако разумети. Места у којима се лако оријентишемо, која нас не збуњују и не изазивају недоумицу. Читљива места имају своје оријентире, кључне та-чке, чворишта и омогућавају људима до-бро сна лажење у простору.Квалитет јавног простора. 3. Јавни про-стори и путеви који су атрактивни, без бед-ни и доступни за све сегменте ко рисника, укљу чујући и оне са посебним потребама.Интеграција новог и старог/наслеђеног. 4. Урбано окружење које интегрише на сле-ђено и не заступа тоталну реконструкцију. Места која интегришу нове вредности у старо или обратно, и чијим решењима се стварају и промовишу нови квалитети.Рециклажа. 5. Пренамена и обнова запуш те-них и запостављених делова града и зем-љишта са циљем оздрављења урбаног окру жења и рационалног коришћења урбаних ресурса.Повезивање природног и створеног окру-6. жења. Повезивање са природом доноси нови квалитет и „враћа“ улогу природи. Одрживи развој и дизајн нас информишу и подсећају да је наше место у природи и природном поретку окружења. Одржива решења стварају везе и токове отвореног и природног и отварају се према израђе-ном и са њим повезују.

Сл. 1. гугенхајм музеј као икона и заштитни знак Билбао Fig.1. Guggenheim museum- a popular icon of Bilbao

Сл. 2. гугенхајм музеј – детаљFig.2. Guggenheim museum – a detail

50

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

51

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

архитектонском дизајну и конструктерству, ипак, обнова Билбаоа је далеко шира, све обу-хватнија и комплекснија. Иза оног што данас видимо у дистрикту Абандоибара лежи ви-шегодишњи огроман труд и заједнички рад националних, регионалних и локалних инсти-туција, укључујући бројне актере из привреде, политике, друштвеног и привредног живота земље.

Креирање „културног пејзажа“. 7. Пејзаж који је осмишљен, креиран и реализован во-љом, маштом и интелигенцијом људи и доприноси „зеленим везама“ и токовима природног окружења у граду или региону.Разумевање утицаја на животну средину.8. Одрживи урбани дизајн уважава утицаје које грађена средина има на окружење и о томе води рачуна. Одрживи урбани дизајн никада неће подстицати пораст негатив-них утицаја већ ће, напротив, тежити да ре ше ња буду у складу са принципом мини-ми зирања штетних утицаја на окруже ње. У том смислу, пажња ће бити посвећена не само просторној организацији, већ и на-чинима како се простор и ресурси користе, материјалима, начинима градње и тех-ничко-технолошким решењима.Балансиран развој и изградња.9. Успо став-љање равнотеже са становишта економ-ских, социјалних, просторних, еколошких и функционалних захтева је императив одрживог дизајна. Диверзитет. 10. Одрживи дизајн креира ме-ста богата могућностима која обезбедјују избор захваљујући мешању функција и богатству понуђених решења.Коришћење локалних ресурса и знања.11. Лакоћа кретања. 12. Места којима се лако приступа и која немају баријере. Инте-грисани различити видови саобраћаја.Оријентација.13. Места која препознајемо и у којима се лако сналазимо.Јавна сигурност и безбедност.14.

ИЗАБРАНИ СЛУЧАЈЕВИ

Риа 2000, Билбао1. Урбана ренесанса Билбао-а је кренула

средином деведестих година прошлог века када је покренут пројекат обнове дистрикта Абандоибара, некадашње зоне луке и скла-дишта. Шира јавност и међународни медији су урбану трансформацију Билбаоа једно гла-сно приписивали архитектури и у првом реду новоизграђеном музеју Гугенхајм (Guggen-heim effect), чувеном делу Frank-a Gehry-ja. Многи натписи из тог времена говоре о „оки-дач“ ефекту овог здања и генерално га пред-стављају као икону и заштитни знак Билбао-а. За многе људе и данас Билбао је и даље Гуген-хајм. Иако за долазак на мапу света Билбао умногоме може да захвали изузетном делу Gehry-ja које је свакако померило границе у

Одрживи урбани развој и дизајн препознају и уважавају да развој није само раст или некада уопште није раст, а да је свака промена у простору у са гласју са носећим капацитетом простора или у границама које простор има vis-a-vis про мена. Одржива урбана форма негује културни диверзитет и подржава заједничке вредности заједнице. Њена решења су у складу са при родним карактеристикама локације и ува жа вају климу, морфологију простора, сло бодне просторе и еколошке карактеристике.

Генерални принципи одрживости се све чешће истражују са становишта урбане форме и организације физичког простора, па тако по стојећа литература бележи пораст кри те-ријума и стандарда применљивих у овој области. За потребе анализе три случаја која се у овом раду обрађују, коришћени су сле-дећи критеријуми одрживости:

Идентитет и карактер1. . Урбана орга ни-зација простора и дизајн који су одговор на својства окружења, промовишу локалне вредности, карактер и културу.Читљивост. 2. Места која имају јасну слику, појавност, и која је лако разумети. Места у којима се лако оријентишемо, која нас не збуњују и не изазивају недоумицу. Читљива места имају своје оријентире, кључне та-чке, чворишта и омогућавају људима до-бро сна лажење у простору.Квалитет јавног простора. 3. Јавни про-стори и путеви који су атрактивни, без бед-ни и доступни за све сегменте ко рисника, укљу чујући и оне са посебним потребама.Интеграција новог и старог/наслеђеног. 4. Урбано окружење које интегрише на сле-ђено и не заступа тоталну реконструкцију. Места која интегришу нове вредности у старо или обратно, и чијим решењима се стварају и промовишу нови квалитети.Рециклажа. 5. Пренамена и обнова запуш те-них и запостављених делова града и зем-љишта са циљем оздрављења урбаног окру жења и рационалног коришћења урбаних ресурса.Повезивање природног и створеног окру-6. жења. Повезивање са природом доноси нови квалитет и „враћа“ улогу природи. Одрживи развој и дизајн нас информишу и подсећају да је наше место у природи и природном поретку окружења. Одржива решења стварају везе и токове отвореног и природног и отварају се према израђе-ном и са њим повезују.

Сл. 1. гугенхајм музеј као икона и заштитни знак Билбао Fig.1. Guggenheim museum- a popular icon of Bilbao

Сл. 2. гугенхајм музеј – детаљFig.2. Guggenheim museum – a detail

52

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

53

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

рању њихове слике града, Билбао са ико нич-ном сликом Гугенхајма представља си гур но један од најистакнутијих примера. Иако су у истој зони подигнути и други објекти зна чај-них ствараоца и светски признатих архи те-ката, као што су Еускалдуна конгресни цен тар или чувени мост који је пројектовао calatrava, ипак Gahry-јева зграда обележава овај прос-тор и даје му печат.

Две трећине реконструисаног подручја је на мењено јавним отвореним просторима. Ин тегрисање јавне уметности је конзистентно спроведено на читавом потезу где су по став-љене бројне скулптуре, инсталације или пак ар хитектонска решења која следе принципе интегрисаног деловања архитектуре и скул-птуре.

Планерска решења укључују такође: (1) Билбао метро који тангира зону и омогућава лаку доступност Абандоибари као и ефикасне везе са осталим деловима града (2) брижљиво планирану намену земљишта у свим додир-ним зонама (3) лак приступ свим корисницима укључујући и онима са посебним потребама (4) брижљиво планирана саобраћајна реше-ња, нарочито она која пролазе кроз ову зону, као што су потези транзитног саобраћаја де-нивелационо решени и (5) парцијалне интер-полације примењене у реконструкцији за те-ченог урбаног ткива које у пуној мери одра-жавају принципе усвојене као полазишта.

Архитектури и дизајну је дата водећа и истакнута улога. И заиста, међу многим ме с-ти ма и градовима широм света у којима је архитектура одиграла значајну улогу у кре и-

града мате рија ли зована кроз специфична дизајнерска решења или пак новим и другачијим коришћењем објеката и простора некадашњих складишта или лучке опреме. Тако, старе структуре не представљају сачуване успомене на давну прошлост, оне својим обликом подсећају или носе обележја прошлости али својом функ цијом припадају данашњем времену.

Намена земљишта је брижљиво планирана како би у потпуности рефлектовала или ма те-ријализовала усвојене принципе обнове. Појас уз леву обалу реке Нервион је дом неколико музеја, концертне дворане, и центар отворених јавних простора, док су остале функције, као што су становање или по сло ва-ње, заступљене у веома ниским пропор-цијама и не заузимају централне локације. Дуж реке је изграђена дуга променада са бројним пјацетама, зонама за одмор, мини амбијенталним целинама или пак зеленим површинама. Десна обала је знатно гушће изграђена, ту су смештени deusto Универзитет, библиотека и скупштинско здање универ зи-тета, затим стамбени комплекси и објекти пословања.

cesare pelli је био концептуални планер-урбаниста за цео комплекс Абандоибара. Кутура је препозната као главни мотор развоја и полазиште за урбану обнову, схваћена и интерпретирана у садејству (1) локалног идентитета (2) архитектуре и урбаног дизајна (3) историјског и градитељског наслеђа, и (4) уметности и музике. Ове компоненте су чвр-сто повезане и сва решења која видимо у Абандоибарри су резултат тих веза.

Локални идентитет је инкорпориран у ре-шења кроз препознавање и уважавање ка-рактера града, његове богате прошлости и историјско-културног наслеђа. Оно што чини особеност приступа је препознавање друш-твеног живота и социјалних вредности као што су поштовање и уважавање сопствене прошлости и знакова националног иденти-тета, затим, уважавање природног окружења и препознавање природе и отворених простора као битних елемената квалитетног урбаног окружења. Решења дефинисана у концепту а која су затим доследно спроведена кроз разраду, односе се и на симболику простора и давање простора урбаним симболима. Тако је индустријска прошлост

Сл. 4. Транзитна саобраћајницаFig. 4. A through street in Bilbao

Сл. 3. Саобраћајно премошћавање јавних простораFig. 3. Public transport and public spaces: working together

Сл. 6. Уметност у јавном простору Fig. 6. Public art

Сл. 5. Jавни простори у АбандоибариFig. 5. Public realm in Abandoibarra

Емшер парк, Рур2. Емшер парк је пример рехабилитације brownfields-а великих

размера. Данас велики регионални парк, некада је био средиште тешке индустрије-прераде челика и рудника угља, у региону Рур. Комплекс је величине око 800km2 и лежи у густо насељеном подручју са око 2 милиона становника. Захваљујући структурним променама из друге половине двадесетог века, тешка индустрија је на пу стила овај регион остављајући за собом ви соку загађеност тла и вода, девастиране отво рене просторе, економске структурне про б леме, и бројна индустријска постројења, скла дишта и инсталације као

52

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

53

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

рању њихове слике града, Билбао са ико нич-ном сликом Гугенхајма представља си гур но један од најистакнутијих примера. Иако су у истој зони подигнути и други објекти зна чај-них ствараоца и светски признатих архи те-ката, као што су Еускалдуна конгресни цен тар или чувени мост који је пројектовао calatrava, ипак Gahry-јева зграда обележава овај прос-тор и даје му печат.

Две трећине реконструисаног подручја је на мењено јавним отвореним просторима. Ин тегрисање јавне уметности је конзистентно спроведено на читавом потезу где су по став-љене бројне скулптуре, инсталације или пак ар хитектонска решења која следе принципе интегрисаног деловања архитектуре и скул-птуре.

Планерска решења укључују такође: (1) Билбао метро који тангира зону и омогућава лаку доступност Абандоибари као и ефикасне везе са осталим деловима града (2) брижљиво планирану намену земљишта у свим додир-ним зонама (3) лак приступ свим корисницима укључујући и онима са посебним потребама (4) брижљиво планирана саобраћајна реше-ња, нарочито она која пролазе кроз ову зону, као што су потези транзитног саобраћаја де-нивелационо решени и (5) парцијалне интер-полације примењене у реконструкцији за те-ченог урбаног ткива које у пуној мери одра-жавају принципе усвојене као полазишта.

Архитектури и дизајну је дата водећа и истакнута улога. И заиста, међу многим ме с-ти ма и градовима широм света у којима је архитектура одиграла значајну улогу у кре и-

града мате рија ли зована кроз специфична дизајнерска решења или пак новим и другачијим коришћењем објеката и простора некадашњих складишта или лучке опреме. Тако, старе структуре не представљају сачуване успомене на давну прошлост, оне својим обликом подсећају или носе обележја прошлости али својом функ цијом припадају данашњем времену.

Намена земљишта је брижљиво планирана како би у потпуности рефлектовала или ма те-ријализовала усвојене принципе обнове. Појас уз леву обалу реке Нервион је дом неколико музеја, концертне дворане, и центар отворених јавних простора, док су остале функције, као што су становање или по сло ва-ње, заступљене у веома ниским пропор-цијама и не заузимају централне локације. Дуж реке је изграђена дуга променада са бројним пјацетама, зонама за одмор, мини амбијенталним целинама или пак зеленим површинама. Десна обала је знатно гушће изграђена, ту су смештени deusto Универзитет, библиотека и скупштинско здање универ зи-тета, затим стамбени комплекси и објекти пословања.

cesare pelli је био концептуални планер-урбаниста за цео комплекс Абандоибара. Кутура је препозната као главни мотор развоја и полазиште за урбану обнову, схваћена и интерпретирана у садејству (1) локалног идентитета (2) архитектуре и урбаног дизајна (3) историјског и градитељског наслеђа, и (4) уметности и музике. Ове компоненте су чвр-сто повезане и сва решења која видимо у Абандоибарри су резултат тих веза.

Локални идентитет је инкорпориран у ре-шења кроз препознавање и уважавање ка-рактера града, његове богате прошлости и историјско-културног наслеђа. Оно што чини особеност приступа је препознавање друш-твеног живота и социјалних вредности као што су поштовање и уважавање сопствене прошлости и знакова националног иденти-тета, затим, уважавање природног окружења и препознавање природе и отворених простора као битних елемената квалитетног урбаног окружења. Решења дефинисана у концепту а која су затим доследно спроведена кроз разраду, односе се и на симболику простора и давање простора урбаним симболима. Тако је индустријска прошлост

Сл. 4. Транзитна саобраћајницаFig. 4. A through street in Bilbao

Сл. 3. Саобраћајно премошћавање јавних простораFig. 3. Public transport and public spaces: working together

Сл. 6. Уметност у јавном простору Fig. 6. Public art

Сл. 5. Jавни простори у АбандоибариFig. 5. Public realm in Abandoibarra

Емшер парк, Рур2. Емшер парк је пример рехабилитације brownfields-а великих

размера. Данас велики регионални парк, некада је био средиште тешке индустрије-прераде челика и рудника угља, у региону Рур. Комплекс је величине око 800km2 и лежи у густо насељеном подручју са око 2 милиона становника. Захваљујући структурним променама из друге половине двадесетог века, тешка индустрија је на пу стила овај регион остављајући за собом ви соку загађеност тла и вода, девастиране отво рене просторе, економске структурне про б леме, и бројна индустријска постројења, скла дишта и инсталације као

54

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

55

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

На бази ових полазишта дефинисани су следећи критеријуми:

Задржавање оригиналних, тј. затечених 1. структура и њихово прилагођавање новим наменама које ће бити у пуном складу са њиховим карактером, односно захтевима новог коришћења.Старе структуре добијају нова значења и 2. њихово коришћење је базирано на ино ва-тивним решењима и на неконвен цио нални начин. Наслеђене индустријске структуре не могу стајати као симболи прошлости нити се третирати као музејски експонати, већ морају постати центри уметности и креативности новога доба.Доследно спроводити поновно коришћење 3. постојећих зграда и објеката уз претходно изведену санацију и реконструкцију.

заоставштину две стотине година дуге индустријске про-изводње.

Иницијатива да се приступи обнови овог региона је покренута почетком осамдесетих година прошлога века, док је сам пројекат кренуо у реализацију 1989. год., под именом „Међународна изложба градитељства“- IBa. Десет година касније пројекат је успешно при веден крају са око 200 реализованих ма њих или већих пројеката и кроз бројну са-радњу и партнерство локалних и покрајинских влада, предузетника, локалних управа, НВО-с, грађана, про фе си-оналаца, итд.

Око 200 пројеката различитих намена и величина је реализовано на потезу између гра дова Дуисбурга и Камена, укључујући Обер хаузен, Есен и Гелзенкирхен. Већ на самом почетку било је јасно да традиционална парадигма обнове овде неће произвести добре резултате, па су први кораци били по свећени управо питању-како покренути обно ву и какву филозофију обнове применити.

Сл. 7 и 8. Emscher регион у прошлости Fig. 7, 8. Emscher region in the past

Имајући у виду проблеме који су се на овом подручју затекли, као и физичку величину за-хвата, закључено је да се само великим за хва-тима и великим пројектима може одговорити на бројне изазове обнове овог региона. У том смислу, разрађен је и дефинисан сет по ла зи-шта која су имала за циљ да воде све процесе, од планирања преко управљања, до дизајна:

Регион треба да буде обновљен и даље 1. развијан у духу и у складу са принципима „Baukultur“, у оквиру кога ће архитектура водити и организовати планирање, одно-сно планерске акције.Старе структуре ће бити интегрисане у но-2. ве, или ће се третирати заједно у зависности од локалне ситуације и специфичности пројекта.

Сл. 9, 10. Нове намене у старим структурамаFig. 9, 10.New uses of old structures

Економија и привредне активности треба 3. усмерити ка гранама и делатностима накло-њеним окружењу (тзв. environment friendly) као што су култура, одмор и рекреација, забава и сл.Регион ће се трансформисати и даље 4. развијати на бази „један по један“, односно „случај по случај“.Еколошка рационалност је једнаковредна 5. економској рационалности.Учешће непосредних корисника, односно 6. грађана ће бити консеквентно спроведено у свим фазама рада, од процеса иницирања пројеката, преко планирања, дизајна, до имплементације.

Градити на већ постојећем грађевинском 4. зем љишту и штитити пољопривредно зем-љиште и отворене просторе, како би се успоставила или задржала равнотежа пре-ма постојећем густо изграђеном простору на регионалном нивоу.Поставити принцип еколошке ефикасности 5. у свим сферама деловања а нарочито код обнове објеката, примене грађевинских ма теријала, реконструкције и санације старих објеката.Отворене јавне просторе, парковске повр-6. шине и генерално зелене просторе трети-рати као приоритетне у смислу намена по-вршина и дефинисања простора за из-градњу.Интегрисати уметност у просторна и фи-7. зичка решења објеката.

Емшер парк је скуп великог броја разли-читих пројеката, међу којима су неки постали и светски познати. Њихова иновативна ре-шења су заслужна за репутацију коју уживају.

Емшер пејзажни парк који повезује Дуиз-бург и Оберхаузен је један од седам реги о-налних зелених коридора који је инкор по-риран у систем паркова европског значаја. Он се пружа дуж некадашњих индустријских путева и колосека и укључује променаде, пешачке стазе, шеталишта и водени парк. Ње-гови паркови чувају успомену на индустријску прошлост а заштитне зоне између паркова су планиране као рекреативне површине. Ве-лики део индустријских структура налази се у овом потезу.

Золлвереин жељезара у Есену сигурно спада мећу најмонументалније споменике индустријској прошлости у Европи. Нека даш-ња жељезара је данас центар за извођачке уметности где многе позоришне трупе изводе представе. Ту је смештен такође и музеј и графички дизајн центар. Овај комплекс који је у потпуности смештен у некадашњим инду-стријским објектима је 2002. године про гла-шен објектом светске културне баштине. Дру-ги изврстан пример рециклаже је Оберхаузен гасометар, структура висока 118m и 68m широка која се данас користи као изложбени простор и позоришна сцена. Годишње овај центар посети преко 600 000 посетилаца.

Проспер III је стамбени комплекс подигнут за око 2 000 људи. Конципиран и изведен у духу савремених трендова у урбанизму пред-ставља пример модерног дизајна и смелих функционалних решења тзв. „вртног села“ у

54

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

55

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

На бази ових полазишта дефинисани су следећи критеријуми:

Задржавање оригиналних, тј. затечених 1. структура и њихово прилагођавање новим наменама које ће бити у пуном складу са њиховим карактером, односно захтевима новог коришћења.Старе структуре добијају нова значења и 2. њихово коришћење је базирано на ино ва-тивним решењима и на неконвен цио нални начин. Наслеђене индустријске структуре не могу стајати као симболи прошлости нити се третирати као музејски експонати, већ морају постати центри уметности и креативности новога доба.Доследно спроводити поновно коришћење 3. постојећих зграда и објеката уз претходно изведену санацију и реконструкцију.

заоставштину две стотине година дуге индустријске про-изводње.

Иницијатива да се приступи обнови овог региона је покренута почетком осамдесетих година прошлога века, док је сам пројекат кренуо у реализацију 1989. год., под именом „Међународна изложба градитељства“- IBa. Десет година касније пројекат је успешно при веден крају са око 200 реализованих ма њих или већих пројеката и кроз бројну са-радњу и партнерство локалних и покрајинских влада, предузетника, локалних управа, НВО-с, грађана, про фе си-оналаца, итд.

Око 200 пројеката различитих намена и величина је реализовано на потезу између гра дова Дуисбурга и Камена, укључујући Обер хаузен, Есен и Гелзенкирхен. Већ на самом почетку било је јасно да традиционална парадигма обнове овде неће произвести добре резултате, па су први кораци били по свећени управо питању-како покренути обно ву и какву филозофију обнове применити.

Сл. 7 и 8. Emscher регион у прошлости Fig. 7, 8. Emscher region in the past

Имајући у виду проблеме који су се на овом подручју затекли, као и физичку величину за-хвата, закључено је да се само великим за хва-тима и великим пројектима може одговорити на бројне изазове обнове овог региона. У том смислу, разрађен је и дефинисан сет по ла зи-шта која су имала за циљ да воде све процесе, од планирања преко управљања, до дизајна:

Регион треба да буде обновљен и даље 1. развијан у духу и у складу са принципима „Baukultur“, у оквиру кога ће архитектура водити и организовати планирање, одно-сно планерске акције.Старе структуре ће бити интегрисане у но-2. ве, или ће се третирати заједно у зависности од локалне ситуације и специфичности пројекта.

Сл. 9, 10. Нове намене у старим структурамаFig. 9, 10.New uses of old structures

Економија и привредне активности треба 3. усмерити ка гранама и делатностима накло-њеним окружењу (тзв. environment friendly) као што су култура, одмор и рекреација, забава и сл.Регион ће се трансформисати и даље 4. развијати на бази „један по један“, односно „случај по случај“.Еколошка рационалност је једнаковредна 5. економској рационалности.Учешће непосредних корисника, односно 6. грађана ће бити консеквентно спроведено у свим фазама рада, од процеса иницирања пројеката, преко планирања, дизајна, до имплементације.

Градити на већ постојећем грађевинском 4. зем љишту и штитити пољопривредно зем-љиште и отворене просторе, како би се успоставила или задржала равнотежа пре-ма постојећем густо изграђеном простору на регионалном нивоу.Поставити принцип еколошке ефикасности 5. у свим сферама деловања а нарочито код обнове објеката, примене грађевинских ма теријала, реконструкције и санације старих објеката.Отворене јавне просторе, парковске повр-6. шине и генерално зелене просторе трети-рати као приоритетне у смислу намена по-вршина и дефинисања простора за из-градњу.Интегрисати уметност у просторна и фи-7. зичка решења објеката.

Емшер парк је скуп великог броја разли-читих пројеката, међу којима су неки постали и светски познати. Њихова иновативна ре-шења су заслужна за репутацију коју уживају.

Емшер пејзажни парк који повезује Дуиз-бург и Оберхаузен је један од седам реги о-налних зелених коридора који је инкор по-риран у систем паркова европског значаја. Он се пружа дуж некадашњих индустријских путева и колосека и укључује променаде, пешачке стазе, шеталишта и водени парк. Ње-гови паркови чувају успомену на индустријску прошлост а заштитне зоне између паркова су планиране као рекреативне површине. Ве-лики део индустријских структура налази се у овом потезу.

Золлвереин жељезара у Есену сигурно спада мећу најмонументалније споменике индустријској прошлости у Европи. Нека даш-ња жељезара је данас центар за извођачке уметности где многе позоришне трупе изводе представе. Ту је смештен такође и музеј и графички дизајн центар. Овај комплекс који је у потпуности смештен у некадашњим инду-стријским објектима је 2002. године про гла-шен објектом светске културне баштине. Дру-ги изврстан пример рециклаже је Оберхаузен гасометар, структура висока 118m и 68m широка која се данас користи као изложбени простор и позоришна сцена. Годишње овај центар посети преко 600 000 посетилаца.

Проспер III је стамбени комплекс подигнут за око 2 000 људи. Конципиран и изведен у духу савремених трендова у урбанизму пред-ставља пример модерног дизајна и смелих функционалних решења тзв. „вртног села“ у

56

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

57

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

Сваки од четири гасометра је у функци о-налном смислу подељен на неколико зона. Подземне етаже су намењене паркирању и интерним саобраћајним комуникацијама. У приземљу су смештене углавном комерцијалне делатности, угоститељство и забава. Следећи блок етажа је намењен пословању, док је становање лоцирано у горњим етажама. Цео комплекс обухвата око 70 радњи, ресторана, кафеа, винотеку, мултиплекс биоскоп са 12 са ла, просторије за пријеме, забаву и сл. За-тим, ту су смештени и Национални архив Беча и пословни простор од око 11 000m2 . У ком-плексу је изграђено 615 стамбених јединица, и студентски дом са 230 постеља.

Гасометар је веома популаран међу Беч-лијама и тврди се да је у економском смислу успешан. Као ново обележје града годишње га посете хиљаде људи из свих делова света. Рачуна се да је само у последњих пет година „Гасометар град“ посетило више од пола милиона посетилаца.

АНАЛИЗА

Приказана три пројекта на најбољи начин представљају суштину креативних економија и начине како се та развојна филозофија примењује у пракси и преводи на прагматична решења. У сва три случаја подстицај развоју је био запажен и креиране су додатне вре-дности захваљујући којима су градови и ре-гиони где су пројекти смештени доспели на мапу света. Њихова улога у даљем развоју и афирмацији креативних економија је не-спорна, а урбана решења која нуде се високо котирају на листама успешних пројеката који су изведени у последње две деценије широм света.

Али, да ли су њихова решења и одржива? Да ли су и у ком смислу ови пројекти понудили решења која доприносе одрживости урбаног окружења и да ли оправдавају репутацију која их прати и на том плану? Они и нису по-кренути са другим циљем већ да дају допринос оздрављењу градова и региона у којима се налазе и обезбеде окружење које је одговор на захтеве данашњице, али која ће исто вре-мено чинити оквир и за будући развој градова и подручја. Изналажење одговора на ова пи-тања има далеко шире импликације, одражава се на праксу урбане обнове и обогаћује наша данашња сазнања о одрживим решењима и њиховој физичкој интерпретацији.

fred Wehdom, Wilhelm Holzbauer и team coop Himmelblau. Сваки тим је освојио разраду по једног гасометра док је пројектни задатак био заједнички за све тимове.

Гасометар комплекс је званично завршен 2001. године и данас је познат под именом „Гасометар град“. То је пример рециклираног објекта реконструисаног у складу са прин-ципима модерног урбаног дизајна и са реше-њима блиским савременом разумевању функ-ционисања комплексних структура мешовите намене. „Гасометар град“ има улогу ини ци-јалног пројекта који ће подстаћи развој у sim-mering дистрикту и као такав представља фокалну тачку у простору. Инфраструктурна и саобраћајна решења су рађена за цео дис-трикт имајући у виду развој Беча, што се огледа, на пр., у саобраћајним решењима метро линија које омогућавају лаку и ефикасну доступност овом делу града, односно ком-плексу, или у изградњи комплементарних пословних или разоноди намењених објеката у непосредном окружењу, на пр. центар забаве „eagle and ant“. У simmering дистрикту урбана обнова је и даље у току и планира се даље изградња око 150 000m2 стамбеног и пословног простора.

коме је становање само једна од функција. Комплекс је замишљен као инкубатор развоја на овом подручју и од оснивања је преко 20 малих производних јединица овде настало. Ово је такође и пример бриге за животну сре-дину где су еколошка питања једнако значајна као и економска или функционална и чији третман је доследно спроведен у свим аспек-тима планирања, пројектовања и градње, на пр. даљински систем грејања је базиран на чистим изворима енергије, систем отпадних вода сакупља и кишницу која се затим по нов-но користи, док су захвати оздрављења тла и замене загађених слојева здравим, стандард за почетак било које градње.

Дуизбург лука је даљи добар пример ур ба-не обнове у зони Емшер парка. Некадашњи пристани и лучка зона су трансформисани и данас је то подручје разних функција и намена које укључује становање, пословање, умет-ничку колонију и сл. Принцип социјалне ди-верзификације је међу основним који су по-штовани приликом планирања ове интер-венције.

Сл. 11. Бечки гасометри Fig.11. Gas-o-meter, Vienna

гасометар, Беч3. Гасометри су нека врста силоса или

великих контејнера који су током деветнаестог века служили за складиштење гаса који се добијао као споредни производ сагоревања угља и који је коришћен као енергетски погон за уличну расвету и за домаће потребе у до ма ћинствима широм Европе током деветнаестог и почетком двадесетог века. Постепено гас добијен од угља је потискиван и замењиван природним гасом и потреба за гасометрима је постепено нестајала. И данас се у неким де ловима Европе могу видети те старе структуре, данас најчешће са новом наменом прила-гођеном данашњем времену и потребама.

Бечки гасометри су били изграђени 1889. год. у simmering дистрикту када су локалне власти донеле одлуку да спроведу гаси фи-ка цију града и осавремене градску инфра-струк туру. У то време то је био највећи гасни систем изграђен у Европи и спадао је међу највеће инвестиције на тлу старог континента. Ком плекс се састоји од четири независне цилин дричне структуре, свака висине 70m и са пречником од 60m. Погон је угашен средином 80-тих година прошлог века и празни гасо метри су стајали преко једне деценије у сре дишту simmering дистрикта.

1996. године градска влада је донела одлуку да се приступи обнови simmering дистрикта и комплекс Гасометра је евидентиран као посебно значајно место у овом великом про јекту. У то време комплекс је већ имао статус једног од градских чворишта и био еви ден тиран као споменик градитељског наслеђа. Расписан је међународни конкурс за обнову Гасометра чији су победници били Jean nouvel, Man-

Сл. 12. Бечки гасометри-пресек

Fig.12. Gas-o-meter-a detail

Сл. 13. Попречни пресек кроз гасометреFig. 13. Cross sections of the towers

56

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

57

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

Сваки од четири гасометра је у функци о-налном смислу подељен на неколико зона. Подземне етаже су намењене паркирању и интерним саобраћајним комуникацијама. У приземљу су смештене углавном комерцијалне делатности, угоститељство и забава. Следећи блок етажа је намењен пословању, док је становање лоцирано у горњим етажама. Цео комплекс обухвата око 70 радњи, ресторана, кафеа, винотеку, мултиплекс биоскоп са 12 са ла, просторије за пријеме, забаву и сл. За-тим, ту су смештени и Национални архив Беча и пословни простор од око 11 000m2 . У ком-плексу је изграђено 615 стамбених јединица, и студентски дом са 230 постеља.

Гасометар је веома популаран међу Беч-лијама и тврди се да је у економском смислу успешан. Као ново обележје града годишње га посете хиљаде људи из свих делова света. Рачуна се да је само у последњих пет година „Гасометар град“ посетило више од пола милиона посетилаца.

АНАЛИЗА

Приказана три пројекта на најбољи начин представљају суштину креативних економија и начине како се та развојна филозофија примењује у пракси и преводи на прагматична решења. У сва три случаја подстицај развоју је био запажен и креиране су додатне вре-дности захваљујући којима су градови и ре-гиони где су пројекти смештени доспели на мапу света. Њихова улога у даљем развоју и афирмацији креативних економија је не-спорна, а урбана решења која нуде се високо котирају на листама успешних пројеката који су изведени у последње две деценије широм света.

Али, да ли су њихова решења и одржива? Да ли су и у ком смислу ови пројекти понудили решења која доприносе одрживости урбаног окружења и да ли оправдавају репутацију која их прати и на том плану? Они и нису по-кренути са другим циљем већ да дају допринос оздрављењу градова и региона у којима се налазе и обезбеде окружење које је одговор на захтеве данашњице, али која ће исто вре-мено чинити оквир и за будући развој градова и подручја. Изналажење одговора на ова пи-тања има далеко шире импликације, одражава се на праксу урбане обнове и обогаћује наша данашња сазнања о одрживим решењима и њиховој физичкој интерпретацији.

fred Wehdom, Wilhelm Holzbauer и team coop Himmelblau. Сваки тим је освојио разраду по једног гасометра док је пројектни задатак био заједнички за све тимове.

Гасометар комплекс је званично завршен 2001. године и данас је познат под именом „Гасометар град“. То је пример рециклираног објекта реконструисаног у складу са прин-ципима модерног урбаног дизајна и са реше-њима блиским савременом разумевању функ-ционисања комплексних структура мешовите намене. „Гасометар град“ има улогу ини ци-јалног пројекта који ће подстаћи развој у sim-mering дистрикту и као такав представља фокалну тачку у простору. Инфраструктурна и саобраћајна решења су рађена за цео дис-трикт имајући у виду развој Беча, што се огледа, на пр., у саобраћајним решењима метро линија које омогућавају лаку и ефикасну доступност овом делу града, односно ком-плексу, или у изградњи комплементарних пословних или разоноди намењених објеката у непосредном окружењу, на пр. центар забаве „eagle and ant“. У simmering дистрикту урбана обнова је и даље у току и планира се даље изградња око 150 000m2 стамбеног и пословног простора.

коме је становање само једна од функција. Комплекс је замишљен као инкубатор развоја на овом подручју и од оснивања је преко 20 малих производних јединица овде настало. Ово је такође и пример бриге за животну сре-дину где су еколошка питања једнако значајна као и економска или функционална и чији третман је доследно спроведен у свим аспек-тима планирања, пројектовања и градње, на пр. даљински систем грејања је базиран на чистим изворима енергије, систем отпадних вода сакупља и кишницу која се затим по нов-но користи, док су захвати оздрављења тла и замене загађених слојева здравим, стандард за почетак било које градње.

Дуизбург лука је даљи добар пример ур ба-не обнове у зони Емшер парка. Некадашњи пристани и лучка зона су трансформисани и данас је то подручје разних функција и намена које укључује становање, пословање, умет-ничку колонију и сл. Принцип социјалне ди-верзификације је међу основним који су по-штовани приликом планирања ове интер-венције.

Сл. 11. Бечки гасометри Fig.11. Gas-o-meter, Vienna

гасометар, Беч3. Гасометри су нека врста силоса или

великих контејнера који су током деветнаестог века служили за складиштење гаса који се добијао као споредни производ сагоревања угља и који је коришћен као енергетски погон за уличну расвету и за домаће потребе у до ма ћинствима широм Европе током деветнаестог и почетком двадесетог века. Постепено гас добијен од угља је потискиван и замењиван природним гасом и потреба за гасометрима је постепено нестајала. И данас се у неким де ловима Европе могу видети те старе структуре, данас најчешће са новом наменом прила-гођеном данашњем времену и потребама.

Бечки гасометри су били изграђени 1889. год. у simmering дистрикту када су локалне власти донеле одлуку да спроведу гаси фи-ка цију града и осавремене градску инфра-струк туру. У то време то је био највећи гасни систем изграђен у Европи и спадао је међу највеће инвестиције на тлу старог континента. Ком плекс се састоји од четири независне цилин дричне структуре, свака висине 70m и са пречником од 60m. Погон је угашен средином 80-тих година прошлог века и празни гасо метри су стајали преко једне деценије у сре дишту simmering дистрикта.

1996. године градска влада је донела одлуку да се приступи обнови simmering дистрикта и комплекс Гасометра је евидентиран као посебно значајно место у овом великом про јекту. У то време комплекс је већ имао статус једног од градских чворишта и био еви ден тиран као споменик градитељског наслеђа. Расписан је међународни конкурс за обнову Гасометра чији су победници били Jean nouvel, Man-

Сл. 12. Бечки гасометри-пресек

Fig.12. Gas-o-meter-a detail

Сл. 13. Попречни пресек кроз гасометреFig. 13. Cross sections of the towers

Анализа спроведена за потребе овог рада је обухватила сегмент питања везаних за просторну организацију, функције и креирање физичког простора, повезаних са сегментима социјалних и енвиронменталних питања у деловима где остварују чвршће везе или се преплићу. Анализа је била спроведена на основу групе критеријума претходно изло-жених а резултати су приказани у следећој табели.

Табела 1. Анализа одрживости

Критеријум Риа 2000 Емшер парк гасометар град

Iдентитет и карактер ○○○ ○○○ ○○○Читљивост ○○○ ○ ○Kвалитет јавног простора ○○○ ○○○ ○ИIнтеграција старог и новог ○ ○○ ○

Поновно коришћенје земљишта и рециклирано земљиште

○○○ ○○○ ○○○

Интеграција природног и створеног окружења

○ ○○○

Размевање и интегрисање енвиронменталних утицаја

○ ○○○ непознато

Kреиранје “културног пејзажа” ○ ○○○Уравнотежен развој ○○ ○○ ○Dиверзификација ○○ ○○ ○○○Kоришћење локалних ресурса и локалног знанја

○ ○○ ресурси

○ ресурси

Лакоћа кретанја и интерна доступност

○○○ ○ ○

Доступност и веза према централним фокалним такама

○○○ ○ ○○○

Оријентација ○○○ ○ ○Jавна сигурност и безбедност непознато непознато непознато

○ ниско заступљено ○○ средње заступљено ○○○ високо заступљено

У сва три случаја простори јаког идентитета и особеног ка-рактера су били реализовани. Сва три су била изведена на ре-циклираном земљишту или у оквиру рециклираних објеката и у сва три случаја су локални ресурси били ангажовани. У том смислу, ови пројекти представљају изузетне примере одржи-вих решења и упућују на начине како се постојећи ресурси могу ставити у службу будућег развоја.

Њихов највећи квалитет, међутим, представља јединстве-ност и изузетност у третману јавних простора и значај који је јавним просторима дат. Ипак, постоји разлика у томе како је то изведено у пројектима Риа 2000 и Емшер парк с једне стране, и Гасометар града с друге. Док је у прва два креирано простор-

58

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

но решење које је читљиво, лако разумљиво, потврђује просторну доступност и омогућава лаку и несметану комуникацију и оријентацију у простору, у случају трећег тек спорадична решења говоре у прилог изврсности на овом плану. Пре би се могло рећи да Гасометар решења уносе забуну и недоумицу и да нуде решења базирана на принципима класичног зонинга. Намене и функције се ређају као слојеви или суседне зоне, одвојене једне од других без јасно успостављених међусобних веза и нејасних порука о простору и тумачењу просторних квалитета комплекса.

Диверзификација активности одликује сва три пројекта. У eмшер парку различите актив-ности су зналачки испреплетане тако да ства-рају утисак целине и богатства иако свака по-јединачно остаје независна. У пројекту Риа 2000 диверзитет објеката одражава богатство културе и спроведен је и кроз умешно изве-дене полифункционалне објекте. У случају Га-сометра, иако присутна, диверзификација ак-тивности не доприноси квалитету решења на исти начин као у прва два случаја углавном захваљујући несразмери између степена раз-ноликости према величини појединачног објекта односно комплекса у целини. Преви-ше различитих активности на релативно ма-лом простору су у супротности са начелима одрживог решења и критеријумом баланса.

Интегрисање природног окружења и ство-рених структура, као и разумевање енвирон-менталних утицаја физичке средине на при-роду су међу кључним принципима одрживо-сти. Укључивање ових принципа и њихова доследна интерпретација у физичком про-стору је императив сваког одрживог решења. У том смислу, eмшер парк представља изван-редан пример успелог решења и пуне приме-не ових принципа. Иако у случају пројекта Риа 2000 ови принципи нису били међу прио-ритетним, решења ипак носе одлике добре праксе интервенисања у урбаном окружењу где се наслеђене природне одлике уважавају а елементи природног интегришу у креирану физичку средину. У случају Гасометра прин-цип интегрисања по природи ствари није мо-гао бити материјализован, док се уважавање утицаја створених структура и њиховог функ-ци онисања на окружење не запажа.

Локална историја и локално знање су до-следно уведени и интегрисани у сва три про-јекта. Сва три пројекта речито говоре у при-лог тези да се и најкомпликованији захвати у урбаном ткиву у пројектима урбане обнове

могу радити у сагласју са наслеђеним које до-живљава нове интерпретације и доприноси културној диверзификацији и развоју култу-ре. С друге стране, обогаћују урбанитет или доприносе квалитету места. Сва три пројекта су рађена са циљем да оставе допринос ко-лективном памћењу о томе шта су некада би-ла, шта су данас и шта могу да пренесу будућим генерацијама.

Пројекти се разликују по укупним ефекти-ма на плану одрживости. Ниједан од три про-јекта није у потпуности испунио све крите ри-јуме. Запажа се да су у неким доменима, тј. по питању неких били успешнији док по питању других нису досегли очекивани ниво. Ипак, гледано укупно, неки су били више успешни. Гасометар је постигао високе или веома до-бре резултате само по неколико критеријума. Изостали су резултати по кључним који се ти-чу уравнотежених решења, квалитета јавних простора или разумевања утицаја на окру же-ње. На другој страни, eмшер парк стоји као контраст њему са решењима високо рангира-ним по скоро свим критеријумима. И збиља, од сва три пројекта eмшер парк се највише приближио идеалу одрживости. Риа 2000 ће уз изванредно тумачење значаја јавног про-стора и уклапања у окружење, остати трајно упамћена и слављена као пример како је ар-хитектура променила простор.

ЗaKЉУЧaK: МОГУ ЛИ KРeaТИВНe eKОНОМИЈe Дa ПРОИЗВОДe ОДРжИВa

РeШeЊa?

Примери eмшер парка, Рие 2000 и Гасоме-тра утврђују сазнање да је свако место је дин-ствено и да пројекти постају успешни када уважавају и њихове мане и предности, када се њихова целовитост препознаје као пола-зиште а карактер и јединственост као ултима-тивни циљ интервенције. У сва три пројекта је препознат њихов genius loci, њихов иденти-тет и особеност локалног, и решења која су произашла су била у пуној сагласности са тим. У сва три су на оваквим полазиштима грађена решења која су их учинила светски познатим и признатим.

Примери су такође показали да креативне економије и одрживост имају многе додирне тачке а у неким аспектима и блискост. aли, от-крили су нам и пажње вредно сазнање да се одрживост не остварује преко унапред дефи-

59

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

Анализа спроведена за потребе овог рада је обухватила сегмент питања везаних за просторну организацију, функције и креирање физичког простора, повезаних са сегментима социјалних и енвиронменталних питања у деловима где остварују чвршће везе или се преплићу. Анализа је била спроведена на основу групе критеријума претходно изло-жених а резултати су приказани у следећој табели.

Табела 1. Анализа одрживости

Критеријум Риа 2000 Емшер парк гасометар град

Iдентитет и карактер ○○○ ○○○ ○○○Читљивост ○○○ ○ ○Kвалитет јавног простора ○○○ ○○○ ○ИIнтеграција старог и новог ○ ○○ ○

Поновно коришћенје земљишта и рециклирано земљиште

○○○ ○○○ ○○○

Интеграција природног и створеног окружења

○ ○○○

Размевање и интегрисање енвиронменталних утицаја

○ ○○○ непознато

Kреиранје “културног пејзажа” ○ ○○○Уравнотежен развој ○○ ○○ ○Dиверзификација ○○ ○○ ○○○Kоришћење локалних ресурса и локалног знанја

○ ○○ ресурси

○ ресурси

Лакоћа кретанја и интерна доступност

○○○ ○ ○

Доступност и веза према централним фокалним такама

○○○ ○ ○○○

Оријентација ○○○ ○ ○Jавна сигурност и безбедност непознато непознато непознато

○ ниско заступљено ○○ средње заступљено ○○○ високо заступљено

У сва три случаја простори јаког идентитета и особеног ка-рактера су били реализовани. Сва три су била изведена на ре-циклираном земљишту или у оквиру рециклираних објеката и у сва три случаја су локални ресурси били ангажовани. У том смислу, ови пројекти представљају изузетне примере одржи-вих решења и упућују на начине како се постојећи ресурси могу ставити у службу будућег развоја.

Њихов највећи квалитет, међутим, представља јединстве-ност и изузетност у третману јавних простора и значај који је јавним просторима дат. Ипак, постоји разлика у томе како је то изведено у пројектима Риа 2000 и Емшер парк с једне стране, и Гасометар града с друге. Док је у прва два креирано простор-

58

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

но решење које је читљиво, лако разумљиво, потврђује просторну доступност и омогућава лаку и несметану комуникацију и оријентацију у простору, у случају трећег тек спорадична решења говоре у прилог изврсности на овом плану. Пре би се могло рећи да Гасометар решења уносе забуну и недоумицу и да нуде решења базирана на принципима класичног зонинга. Намене и функције се ређају као слојеви или суседне зоне, одвојене једне од других без јасно успостављених међусобних веза и нејасних порука о простору и тумачењу просторних квалитета комплекса.

Диверзификација активности одликује сва три пројекта. У eмшер парку различите актив-ности су зналачки испреплетане тако да ства-рају утисак целине и богатства иако свака по-јединачно остаје независна. У пројекту Риа 2000 диверзитет објеката одражава богатство културе и спроведен је и кроз умешно изве-дене полифункционалне објекте. У случају Га-сометра, иако присутна, диверзификација ак-тивности не доприноси квалитету решења на исти начин као у прва два случаја углавном захваљујући несразмери између степена раз-ноликости према величини појединачног објекта односно комплекса у целини. Преви-ше различитих активности на релативно ма-лом простору су у супротности са начелима одрживог решења и критеријумом баланса.

Интегрисање природног окружења и ство-рених структура, као и разумевање енвирон-менталних утицаја физичке средине на при-роду су међу кључним принципима одрживо-сти. Укључивање ових принципа и њихова доследна интерпретација у физичком про-стору је императив сваког одрживог решења. У том смислу, eмшер парк представља изван-редан пример успелог решења и пуне приме-не ових принципа. Иако у случају пројекта Риа 2000 ови принципи нису били међу прио-ритетним, решења ипак носе одлике добре праксе интервенисања у урбаном окружењу где се наслеђене природне одлике уважавају а елементи природног интегришу у креирану физичку средину. У случају Гасометра прин-цип интегрисања по природи ствари није мо-гао бити материјализован, док се уважавање утицаја створених структура и њиховог функ-ци онисања на окружење не запажа.

Локална историја и локално знање су до-следно уведени и интегрисани у сва три про-јекта. Сва три пројекта речито говоре у при-лог тези да се и најкомпликованији захвати у урбаном ткиву у пројектима урбане обнове

могу радити у сагласју са наслеђеним које до-живљава нове интерпретације и доприноси културној диверзификацији и развоју култу-ре. С друге стране, обогаћују урбанитет или доприносе квалитету места. Сва три пројекта су рађена са циљем да оставе допринос ко-лективном памћењу о томе шта су некада би-ла, шта су данас и шта могу да пренесу будућим генерацијама.

Пројекти се разликују по укупним ефекти-ма на плану одрживости. Ниједан од три про-јекта није у потпуности испунио све крите ри-јуме. Запажа се да су у неким доменима, тј. по питању неких били успешнији док по питању других нису досегли очекивани ниво. Ипак, гледано укупно, неки су били више успешни. Гасометар је постигао високе или веома до-бре резултате само по неколико критеријума. Изостали су резултати по кључним који се ти-чу уравнотежених решења, квалитета јавних простора или разумевања утицаја на окру же-ње. На другој страни, eмшер парк стоји као контраст њему са решењима високо рангира-ним по скоро свим критеријумима. И збиља, од сва три пројекта eмшер парк се највише приближио идеалу одрживости. Риа 2000 ће уз изванредно тумачење значаја јавног про-стора и уклапања у окружење, остати трајно упамћена и слављена као пример како је ар-хитектура променила простор.

ЗaKЉУЧaK: МОГУ ЛИ KРeaТИВНe eKОНОМИЈe Дa ПРОИЗВОДe ОДРжИВa

РeШeЊa?

Примери eмшер парка, Рие 2000 и Гасоме-тра утврђују сазнање да је свако место је дин-ствено и да пројекти постају успешни када уважавају и њихове мане и предности, када се њихова целовитост препознаје као пола-зиште а карактер и јединственост као ултима-тивни циљ интервенције. У сва три пројекта је препознат њихов genius loci, њихов иденти-тет и особеност локалног, и решења која су произашла су била у пуној сагласности са тим. У сва три су на оваквим полазиштима грађена решења која су их учинила светски познатим и признатим.

Примери су такође показали да креативне економије и одрживост имају многе додирне тачке а у неким аспектима и блискост. aли, от-крили су нам и пажње вредно сазнање да се одрживост не остварује преко унапред дефи-

59

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

60

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

61

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

АпстрактУ успонима, кризама, регенерацијама и планирању градова могу се уочити слични проблеми без обзира на њихов географски положај. Циљ овог рада је да укаже на проблеме и рјешења која имају такве универзалне карактеристике, а који се могу уочити у просторном развоју Глазгова (Glasgow) у прошлости и данас. Име Глазов садржи у себи стару ријеч која значи “зелено”, а најчешћа интерпретација значења имена града је “драго зелено мјесто” које се развило уз зелене обале ријеке Клајд (clyde). Чини се да су урбани планери Глазгова у 19. вијеку били инспирисани именом града када су планирали његов даљи развој. Око 1810. године Глазгов је постао други град по величини у Великој Британији, одмах иза Лондона. Пошто је око 1840. године центар града био густо изграђен, почело је планирање његовог ширења према западу, а затим према истоку и југу. То ширење је укључивало планирање великих јавних паркова, алеја, приватних вртова за станаре вишеспратница, башти, површина за рекреацију (тенис и куглање на трави) и заједничких повртњака. Данашње генерације уживају у зеленим површинама које су тада настале.У току 19. вијека Глазгов је постао снажно индустријско средиште у којем су доминирали бродоградња и жељезничка индустрија. Након Првог свјетског рата, ове индустријске гране су слабиле због повећане употребе авиона и аутомобила. Почетком 20. вијека Глазгов је имао преко милион становника, а око 1950. године тај

ОДРжИВИ ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ ГЛАЗГОВА У ПРОШЛОСТИ И ДАНАС

SUstaInaBle UrBan deVelopMent oF GlasGoW

Abstact:similar problems can be identified in the rise, crisis, re-

generation and planning of cities regardless of their geographical location. the aim of this paper is to high-

light the problems and solutions that have these uni-versal characteristics and are evident in the urban de-

velopment of Glasgow in the past and today. as Glasgow’s name includes the archaic word for

“green”, the common interpretation of the city’s name is “dear green place” alluding to the green banks of the river clyde. It seems that the urban planners of Glas-

gow in the 19th century were inspired by the city’s name when they planned its future development.

around 1810, Glasgow was the second largest city in the United Kingdom, after london. as the city centre

was densely built around 1840, planning of the expan-sion towards the west, and then towards the east and

south, began. the expansion included plans for gener-ous public gardens, tree-lined streets, private gardens for residents of multi-storey buildings, house gardens,

green spaces for sport and recreation (tennis and bowl-ing), and allotments. today’s generations enjoy these

green spaces which were developed in the past.during the 19th century Glasgow became an important

industrial centre renowned for shipbuilding and the railway industry. after the First World War these indus-tries declined due to the increase of transport by cars and planes. at the beginning of the 20th century Glas-

gow had over 1 million inhabitants, but by 1950 the population had almost halved. the building facades

were blackened by smoke from burning coal used for heating. as crime was rising, Glasgow’s reputation

became very poor. during the 1970s the burning of coal was forbidden,

the heating switched to gas, and the cleaning of yellow and red stone facades began. during the 1980s and

1990s, regeneration along the clyde began and is on-going and expanding beyond the city centre. several

significant cultural manifestation were organised in the 1990s, contributing to the change in the city’s image.

the recently proposed Glasgow city plan envisages further regeneration along the clyde and in other city neighbourhoods. the comparison of Glasgow’s ur ban

development in the 19th century with the current plans contributes to the identification of successful past solu-

tions as the lessons that can inform current urban planning.

Key words: sustainable urban development, Glasgow, natural environment

Бранка Димитријевић*

* Центар за изграђену околину (the centre for the Built environment), Глазгов, Шкотска

УДК

нисаних образаца или решења већ кроз тумачење и интерпретацију. Одрживост је пре филозофија, ствар културе или приступ решавању развојних проблема него што је сет решења која се имплементирају. И као што то важи у другим аспектима просторног развоја, тако је и на плану просторне орга ни-зације, урбане форме или урбаног дизајна. Одржива урбана организација и форма или одрживи урбани дизајн окупљају многе еле-менте „прављења“ места: одговорност према окружењу и ефектима које трансформације окру жења производе, одговорност према жи вотној средини, одговорност на плану со-ци јалних последица које промене у окружењу производе на које се креирање нових урба-них структура односе. Одрживи град нема специфичан изглед нити се може препознати само по форми. У питању је садејство са дру-гим значењима урбаног, са другим значењима које „место“ има а које далеко превазилазе са-мо физички израз и приближавају се значењу интегрисаног простора и интегрисане среди-не. Ниједно решење које претендује на то да буде одрживо не може бити такво уколико не испуни и услове који се тичу економског раз-воја, креирања економских опортунитета и које у коначном не доводи до испуњења улти-мативног циља унапређења квалитета живо-та у заједници. То је место где се креативне економије и одрживост срећу.

Чини се, као да се поново откривају основ-не функције градова у релацији према урба-ности. Kреативни градови и региони постају свесни својих специфичних квалитета, своје снаге или пак својих слабости. Они постају специфични магнети који привлаче људе и ре сурсе. „Нема бојазни да би у таквом свету градови постајали слични једни другима или једнаки, јер сваки ће градити на ономе што га чини специфичним, јединственим и бољим према другима“ (Molder, 2005). Три случаја овде приказана речито говоре овом у прилог. Не само да су у многим облицима инкорпори-рали одрживост, већ су такође открили да по-стоји заједничко поље које одрживост и креа-тивне економије деле. Поље које ће бити пред мет будућих истраживања и које већ да-нас пројекти као што су три приказана у овом раду најављују као прегршт нових изазова за урбанисте и академску јавност широм света.

БИБЛИОгРАФИЈА(1) Bajić Brković, Milica (2002): Global Movements

and new resources: a planners perspective. In: Resource Architecture. XXI World congress of ar-chitecture. conference proceedings. UIa Berlin 2002.

(2) Бајић Брковић, Милица (2001): Одрживи развој и нове тенденције у урбанистичком планирању. Kуртовић Фолић, Н., ед.: Становање 2000. aрхи-тектонски факултет, Универзитет у Bеограду.

(3) Bajić Brković, Milica (2006): restrucring the euro-pean Urban space. non-published paper. Univer-sity of Belgrade, Belgrade, serbia (available with author).

(4) Brković, Milica (2007): creative economies and sustainability: case studies from europe. When Creative Industries Crossover with Cities. HKIp&Upsc, Hong Kong.

(5) landry, charles (2004): Riding the Rapids: Urban Life in an Age of Complexity. Building Futures, lon-don, UK.

(6) landry, charles (2004): The Creative City, A Toolkit for Urban Innovators. comedia, earthscan, lon-don, sterling, Va.

(7) 7Hall, peter (2001): Cities in Civilisation, Blackwell publishers ltd.

(8) Howkins, John (2001): The Creative Economy, pen-guin Books ltd.

(9) Molder, Jaap (2005): creative environments in the dutch-city regions, in: Making Spaces for the Cre-ative Economy, Isocarp. the Hague.

(10) -------------- (2004): Urban Design Compendium, english partnership, the Housing corporation. UK.

(11) -------------- (2005): Making Spaces for the Creative Economy. Isocarp, the Hague.

Извори фотографија:Слике 9, 10: www.dysturb.net/wp-content/plugins/falbum/wp/Слике 11, 12 и 13: Wien, staterhaltung, staterneuerung, der stand

der dinge III, 2000.

60

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

61

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

АпстрактУ успонима, кризама, регенерацијама и планирању градова могу се уочити слични проблеми без обзира на њихов географски положај. Циљ овог рада је да укаже на проблеме и рјешења која имају такве универзалне карактеристике, а који се могу уочити у просторном развоју Глазгова (Glasgow) у прошлости и данас. Име Глазов садржи у себи стару ријеч која значи “зелено”, а најчешћа интерпретација значења имена града је “драго зелено мјесто” које се развило уз зелене обале ријеке Клајд (clyde). Чини се да су урбани планери Глазгова у 19. вијеку били инспирисани именом града када су планирали његов даљи развој. Око 1810. године Глазгов је постао други град по величини у Великој Британији, одмах иза Лондона. Пошто је око 1840. године центар града био густо изграђен, почело је планирање његовог ширења према западу, а затим према истоку и југу. То ширење је укључивало планирање великих јавних паркова, алеја, приватних вртова за станаре вишеспратница, башти, површина за рекреацију (тенис и куглање на трави) и заједничких повртњака. Данашње генерације уживају у зеленим површинама које су тада настале.У току 19. вијека Глазгов је постао снажно индустријско средиште у којем су доминирали бродоградња и жељезничка индустрија. Након Првог свјетског рата, ове индустријске гране су слабиле због повећане употребе авиона и аутомобила. Почетком 20. вијека Глазгов је имао преко милион становника, а око 1950. године тај

ОДРжИВИ ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ ГЛАЗГОВА У ПРОШЛОСТИ И ДАНАС

SUstaInaBle UrBan deVelopMent oF GlasGoW

Abstact:similar problems can be identified in the rise, crisis, re-

generation and planning of cities regardless of their geographical location. the aim of this paper is to high-

light the problems and solutions that have these uni-versal characteristics and are evident in the urban de-

velopment of Glasgow in the past and today. as Glasgow’s name includes the archaic word for

“green”, the common interpretation of the city’s name is “dear green place” alluding to the green banks of the river clyde. It seems that the urban planners of Glas-

gow in the 19th century were inspired by the city’s name when they planned its future development.

around 1810, Glasgow was the second largest city in the United Kingdom, after london. as the city centre

was densely built around 1840, planning of the expan-sion towards the west, and then towards the east and

south, began. the expansion included plans for gener-ous public gardens, tree-lined streets, private gardens for residents of multi-storey buildings, house gardens,

green spaces for sport and recreation (tennis and bowl-ing), and allotments. today’s generations enjoy these

green spaces which were developed in the past.during the 19th century Glasgow became an important

industrial centre renowned for shipbuilding and the railway industry. after the First World War these indus-tries declined due to the increase of transport by cars and planes. at the beginning of the 20th century Glas-

gow had over 1 million inhabitants, but by 1950 the population had almost halved. the building facades

were blackened by smoke from burning coal used for heating. as crime was rising, Glasgow’s reputation

became very poor. during the 1970s the burning of coal was forbidden,

the heating switched to gas, and the cleaning of yellow and red stone facades began. during the 1980s and

1990s, regeneration along the clyde began and is on-going and expanding beyond the city centre. several

significant cultural manifestation were organised in the 1990s, contributing to the change in the city’s image.

the recently proposed Glasgow city plan envisages further regeneration along the clyde and in other city neighbourhoods. the comparison of Glasgow’s ur ban

development in the 19th century with the current plans contributes to the identification of successful past solu-

tions as the lessons that can inform current urban planning.

Key words: sustainable urban development, Glasgow, natural environment

Бранка Димитријевић*

* Центар за изграђену околину (the centre for the Built environment), Глазгов, Шкотска

УДК

нисаних образаца или решења већ кроз тумачење и интерпретацију. Одрживост је пре филозофија, ствар културе или приступ решавању развојних проблема него што је сет решења која се имплементирају. И као што то важи у другим аспектима просторног развоја, тако је и на плану просторне орга ни-зације, урбане форме или урбаног дизајна. Одржива урбана организација и форма или одрживи урбани дизајн окупљају многе еле-менте „прављења“ места: одговорност према окружењу и ефектима које трансформације окру жења производе, одговорност према жи вотној средини, одговорност на плану со-ци јалних последица које промене у окружењу производе на које се креирање нових урба-них структура односе. Одрживи град нема специфичан изглед нити се може препознати само по форми. У питању је садејство са дру-гим значењима урбаног, са другим значењима које „место“ има а које далеко превазилазе са-мо физички израз и приближавају се значењу интегрисаног простора и интегрисане среди-не. Ниједно решење које претендује на то да буде одрживо не може бити такво уколико не испуни и услове који се тичу економског раз-воја, креирања економских опортунитета и које у коначном не доводи до испуњења улти-мативног циља унапређења квалитета живо-та у заједници. То је место где се креативне економије и одрживост срећу.

Чини се, као да се поново откривају основ-не функције градова у релацији према урба-ности. Kреативни градови и региони постају свесни својих специфичних квалитета, своје снаге или пак својих слабости. Они постају специфични магнети који привлаче људе и ре сурсе. „Нема бојазни да би у таквом свету градови постајали слични једни другима или једнаки, јер сваки ће градити на ономе што га чини специфичним, јединственим и бољим према другима“ (Molder, 2005). Три случаја овде приказана речито говоре овом у прилог. Не само да су у многим облицима инкорпори-рали одрживост, већ су такође открили да по-стоји заједничко поље које одрживост и креа-тивне економије деле. Поље које ће бити пред мет будућих истраживања и које већ да-нас пројекти као што су три приказана у овом раду најављују као прегршт нових изазова за урбанисте и академску јавност широм света.

БИБЛИОгРАФИЈА(1) Bajić Brković, Milica (2002): Global Movements

and new resources: a planners perspective. In: Resource Architecture. XXI World congress of ar-chitecture. conference proceedings. UIa Berlin 2002.

(2) Бајић Брковић, Милица (2001): Одрживи развој и нове тенденције у урбанистичком планирању. Kуртовић Фолић, Н., ед.: Становање 2000. aрхи-тектонски факултет, Универзитет у Bеограду.

(3) Bajić Brković, Milica (2006): restrucring the euro-pean Urban space. non-published paper. Univer-sity of Belgrade, Belgrade, serbia (available with author).

(4) Brković, Milica (2007): creative economies and sustainability: case studies from europe. When Creative Industries Crossover with Cities. HKIp&Upsc, Hong Kong.

(5) landry, charles (2004): Riding the Rapids: Urban Life in an Age of Complexity. Building Futures, lon-don, UK.

(6) landry, charles (2004): The Creative City, A Toolkit for Urban Innovators. comedia, earthscan, lon-don, sterling, Va.

(7) 7Hall, peter (2001): Cities in Civilisation, Blackwell publishers ltd.

(8) Howkins, John (2001): The Creative Economy, pen-guin Books ltd.

(9) Molder, Jaap (2005): creative environments in the dutch-city regions, in: Making Spaces for the Cre-ative Economy, Isocarp. the Hague.

(10) -------------- (2004): Urban Design Compendium, english partnership, the Housing corporation. UK.

(11) -------------- (2005): Making Spaces for the Creative Economy. Isocarp, the Hague.

Извори фотографија:Слике 9, 10: www.dysturb.net/wp-content/plugins/falbum/wp/Слике 11, 12 и 13: Wien, staterhaltung, staterneuerung, der stand

der dinge III, 2000.

62

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

63

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

превазивши по значају Ливерпул (liverpool), Бристол и Вајтхевен (Whitehaven) кроз успје шан развој трговине дуваном са Вирџинијом (Virginia). Корито Клајда је продубљено 1770. г., омогућивши приступ великим бродовима. У то вријеме почиње развој бродо гради тељ ства. Глазгов се шири према за-паду, а на Клајду је изграђен нови камени мост. Почетком 19. вијека, осим даљег ширења према западу и сјеверу, почело је планирање развоја града на јужној обали Клајда. Нове улице се тра си рају у оквиру правоугаоне мреже која слиједи правце назначене најстаријим улицама.

ИЗГРАДЊА ЗАПАДНОГ ДИЈЕЛА ГЛАЗГОВА

Пошто је око 1840.г. центар града био густо изграђен, град-ски планери су почели планирати ширење града даље према западу према ријеци Келвин и иза ње. Правоугаона улична мрежа није настављена око брежуљка који се налази источно од ријеке Келвин. Простор испод брежуљка према југу и за-паду планиран је као велики парк, данашњи Келвингроув парк (Kelvingrove park). Осим овог великог парка, уз ријеку Келвин је планиран Ботанички врт. На врху бријега источно од Келви-на планирано је стамбено насеље око елиптичног трга (Сл. 1). Ова стамбена цјелина (park circus), смјештена изнад уређених парковских површина и са отвореним погледом према пејзажу, била је тада, а и данас је, привлачна за становање.

На бријегу западно од ријеке Келвин планиран је још један нови парк у којем је 1870.г. изграђена монументална зграда глазговског Универзитета (Сл. 2) чији торањ доминира пеј-зажом. Равни терен јужно од ријеке Келвин такође је уређен као парк у којем је крајем 19. вијека изграђена галерија умјетности и музеј. Паркови дуж Келвина су међусобно спојени и омогућавају дугу и угодну шетњу у природном окружењу из којег се сагледавају архитектонски акценти најзначајнијих про свје т них и културних институција.

УРБАНИ РАЗВОЈ ГЛАЗГОВА

Топографски положај насеља из којег се ка-сније развио Глазгов у подножју бријега, који је могуће одбранити и који је посвећено зем-љиште, на позицији која омогућава лак пре-лаз преко ријеке и уз добру луку, потпомогао је развоју града (Walker, 1993). Римљани су дошли у Глазгов, али су ту држали само малу војну јединицу не развијајући насеље. Позна-то је да је у шестом вијеку, краљ Стратклајда (strathclyde), подручја у којем се налази Глаз-гов, поставио за бискупа Манга (Mungo), али се не зна тачна локација цркве која је била сједиште. Постојање насеља уз ријеку Клајд може се датирати у касни 12-ти и рани 13-ти вијек. Први дрвени мост на Клајду био је за-ми јењен мостом од опеке на осам лукова око 1345. г., што свједочи о економском јачању гра да. Оснивање глазговског Универзитета 1451. г. по угледу на универзитет у Болоњи био је значајан подстицај за просвјетни развој града и повећање броја становника од око 1,500 прије оснивања Универзитета на 4,500 у току наредних сто година (Walker, 1993). Ка-тедрала из 13. вијека и скромна камена згра-да у којој је било сједиште градског поглавара, изграђена 1471.г. и сада претворена у музеј, су једине грађевине из средњевјековног Глаз-гова које су сачуване до данас.

Велики пожар који је избио 1652.г. уништио је око трећину централног дијела Глазгова и до принио забрани употребе дрвета у изград-њи нових грађевина и увoђењу строгих гра-ђе винских линија. Преостале грађевине које су имале дрвену конструкцију на спратовима изгорјеле су у другом великом пожару 1677.г., те је уведен закон да све нове грађевине на јав ним улицама морају бити грађене од ка ме-на. Крајем 17. вијека трговина дуваном и ше-ћером повећала је економску моћ града који се ширио и импресионирао посјетиоце својим каменим грађевинама и поплочаним и ре-гули саним улицама. Уједињење са Енглеском 1707. г. даље је допринијело економском развоју. Неки богатији грађани тада граде луксузне куће окружене орнаментално уре-ђе ним вртовима, чија је архитектура инспи-рисана класицистичком архитектуром Пала-дијевих вила. Ове грађевине најавиле су пре-лаз од густо изграђених улица средње вје-ковног трговачког града ка дисциплинованом реду неокласичног града (Walker, 1993).

Око 1720. г. Глазгов је постао значајна лука,

број је био готово упола мањи. Фасаде свих грађевина су биле црне од чађи која је наста-ла због ложења угља. Криминал је био у по-расту и Глазгов је био на лошем гласу.

Током 1970-тих година ложење угља је за-бра њено, уведено је гријање на гас, те је поче-ло чишћење фасада које су биле изграђене од црвеног или жућкастог камена. Током 1980-тих и 1990-тих, регенерација обала Клајда је почела и траје и данас ширећи се изван цен-тралних дијелова града. Неколико већих кул-турних манифестација је било организовано у току 1990-тих, што је позитивно ути цало на измјену слике града.

Недавно завршени развојни план Глазгова предвиђа даљу регенерацију дуж Клајда и у другим дијеловима града. Поређење развоја Газгова у 19. вијеку са данашњим плановима до приноси уочавању успјешних рјешења из прошлости и лекција које се могу научити из њих, те примијенити у савременом облику да-нас. Кључне ријечи: одрживи просторни развој, Глазгов, природна околина.

ЗНАЧАЈ ИДЕНТИФИКАЦИЈЕ УСПЈЕШНИх УРБАНИх РЈЕШЕЊА

Академија урбанизма основана је у Великој Британији 2006.г. са циљем да се ”створи ко-лек ција примјера који доприносе тежњи да се идентификује и оствари најбоља пракса у урбанизму” (thompson, 2007). Циљ ове вирту-елне институције која окупља британске ур-банисте указује да је препознавање квалитета који чине постојећа мјеста привлачним први корак ка стварању нових привлачних мјеста. Фокус прве публикације Академије (evans и Mcdonald, 2007) је на примјере квалитетног урбанизма који су били уврштени у ужи избор за годишњу награду Академије у категорији већих градова, мањих градова, сусједства, ули ца и мјеста. Принципи које чланови Ака-демије препоручују у циљу остваривања при-влачних и одрживих урбаних цјелина наведе-ни су на крају публикације. Већина предложе-них принципа могу се препознати у урбаном планирању ширења Глазгова у току 19. вијека. Анализа која слиједи указује на особености тих рјешења, те различитих посљедица кас-нијих обнова појединих урбаних цјелина. Сл. 1.

Данашњи изглед насеља Park Circus picture1. Park Circus

Сл. 2. глазговски Универзитетpicture 2. Glasgow University

62

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

63

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

превазивши по значају Ливерпул (liverpool), Бристол и Вајтхевен (Whitehaven) кроз успје шан развој трговине дуваном са Вирџинијом (Virginia). Корито Клајда је продубљено 1770. г., омогућивши приступ великим бродовима. У то вријеме почиње развој бродо гради тељ ства. Глазгов се шири према за-паду, а на Клајду је изграђен нови камени мост. Почетком 19. вијека, осим даљег ширења према западу и сјеверу, почело је планирање развоја града на јужној обали Клајда. Нове улице се тра си рају у оквиру правоугаоне мреже која слиједи правце назначене најстаријим улицама.

ИЗГРАДЊА ЗАПАДНОГ ДИЈЕЛА ГЛАЗГОВА

Пошто је око 1840.г. центар града био густо изграђен, град-ски планери су почели планирати ширење града даље према западу према ријеци Келвин и иза ње. Правоугаона улична мрежа није настављена око брежуљка који се налази источно од ријеке Келвин. Простор испод брежуљка према југу и за-паду планиран је као велики парк, данашњи Келвингроув парк (Kelvingrove park). Осим овог великог парка, уз ријеку Келвин је планиран Ботанички врт. На врху бријега источно од Келви-на планирано је стамбено насеље око елиптичног трга (Сл. 1). Ова стамбена цјелина (park circus), смјештена изнад уређених парковских површина и са отвореним погледом према пејзажу, била је тада, а и данас је, привлачна за становање.

На бријегу западно од ријеке Келвин планиран је још један нови парк у којем је 1870.г. изграђена монументална зграда глазговског Универзитета (Сл. 2) чији торањ доминира пеј-зажом. Равни терен јужно од ријеке Келвин такође је уређен као парк у којем је крајем 19. вијека изграђена галерија умјетности и музеј. Паркови дуж Келвина су међусобно спојени и омогућавају дугу и угодну шетњу у природном окружењу из којег се сагледавају архитектонски акценти најзначајнијих про свје т них и културних институција.

УРБАНИ РАЗВОЈ ГЛАЗГОВА

Топографски положај насеља из којег се ка-сније развио Глазгов у подножју бријега, који је могуће одбранити и који је посвећено зем-љиште, на позицији која омогућава лак пре-лаз преко ријеке и уз добру луку, потпомогао је развоју града (Walker, 1993). Римљани су дошли у Глазгов, али су ту држали само малу војну јединицу не развијајући насеље. Позна-то је да је у шестом вијеку, краљ Стратклајда (strathclyde), подручја у којем се налази Глаз-гов, поставио за бискупа Манга (Mungo), али се не зна тачна локација цркве која је била сједиште. Постојање насеља уз ријеку Клајд може се датирати у касни 12-ти и рани 13-ти вијек. Први дрвени мост на Клајду био је за-ми јењен мостом од опеке на осам лукова око 1345. г., што свједочи о економском јачању гра да. Оснивање глазговског Универзитета 1451. г. по угледу на универзитет у Болоњи био је значајан подстицај за просвјетни развој града и повећање броја становника од око 1,500 прије оснивања Универзитета на 4,500 у току наредних сто година (Walker, 1993). Ка-тедрала из 13. вијека и скромна камена згра-да у којој је било сједиште градског поглавара, изграђена 1471.г. и сада претворена у музеј, су једине грађевине из средњевјековног Глаз-гова које су сачуване до данас.

Велики пожар који је избио 1652.г. уништио је око трећину централног дијела Глазгова и до принио забрани употребе дрвета у изград-њи нових грађевина и увoђењу строгих гра-ђе винских линија. Преостале грађевине које су имале дрвену конструкцију на спратовима изгорјеле су у другом великом пожару 1677.г., те је уведен закон да све нове грађевине на јав ним улицама морају бити грађене од ка ме-на. Крајем 17. вијека трговина дуваном и ше-ћером повећала је економску моћ града који се ширио и импресионирао посјетиоце својим каменим грађевинама и поплочаним и ре-гули саним улицама. Уједињење са Енглеском 1707. г. даље је допринијело економском развоју. Неки богатији грађани тада граде луксузне куће окружене орнаментално уре-ђе ним вртовима, чија је архитектура инспи-рисана класицистичком архитектуром Пала-дијевих вила. Ове грађевине најавиле су пре-лаз од густо изграђених улица средње вје-ковног трговачког града ка дисциплинованом реду неокласичног града (Walker, 1993).

Око 1720. г. Глазгов је постао значајна лука,

број је био готово упола мањи. Фасаде свих грађевина су биле црне од чађи која је наста-ла због ложења угља. Криминал је био у по-расту и Глазгов је био на лошем гласу.

Током 1970-тих година ложење угља је за-бра њено, уведено је гријање на гас, те је поче-ло чишћење фасада које су биле изграђене од црвеног или жућкастог камена. Током 1980-тих и 1990-тих, регенерација обала Клајда је почела и траје и данас ширећи се изван цен-тралних дијелова града. Неколико већих кул-турних манифестација је било организовано у току 1990-тих, што је позитивно ути цало на измјену слике града.

Недавно завршени развојни план Глазгова предвиђа даљу регенерацију дуж Клајда и у другим дијеловима града. Поређење развоја Газгова у 19. вијеку са данашњим плановима до приноси уочавању успјешних рјешења из прошлости и лекција које се могу научити из њих, те примијенити у савременом облику да-нас. Кључне ријечи: одрживи просторни развој, Глазгов, природна околина.

ЗНАЧАЈ ИДЕНТИФИКАЦИЈЕ УСПЈЕШНИх УРБАНИх РЈЕШЕЊА

Академија урбанизма основана је у Великој Британији 2006.г. са циљем да се ”створи ко-лек ција примјера који доприносе тежњи да се идентификује и оствари најбоља пракса у урбанизму” (thompson, 2007). Циљ ове вирту-елне институције која окупља британске ур-банисте указује да је препознавање квалитета који чине постојећа мјеста привлачним први корак ка стварању нових привлачних мјеста. Фокус прве публикације Академије (evans и Mcdonald, 2007) је на примјере квалитетног урбанизма који су били уврштени у ужи избор за годишњу награду Академије у категорији већих градова, мањих градова, сусједства, ули ца и мјеста. Принципи које чланови Ака-демије препоручују у циљу остваривања при-влачних и одрживих урбаних цјелина наведе-ни су на крају публикације. Већина предложе-них принципа могу се препознати у урбаном планирању ширења Глазгова у току 19. вијека. Анализа која слиједи указује на особености тих рјешења, те различитих посљедица кас-нијих обнова појединих урбаних цјелина. Сл. 1.

Данашњи изглед насеља Park Circus picture1. Park Circus

Сл. 2. глазговски Универзитетpicture 2. Glasgow University

64

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

65

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

Комбинацијом ниске и високе густине нове стамбене изградње остварена је мјешавина становништва различитог друштвеног статуса. Примјери густе изградње су троспратни-це са становима који могу имати једну до пет спа ваћих соба (Сл. 3, 4). Вишеспратнице од црвеног или окер камена оивичавају улице, а ако се налазе поред главних саобраћајница имају пословне просторе у приземљу (Сл. 5, 6). Куће у низу су једноспратне (Сл. 7) или двоспратне (Сл.8). Најнижа густина насељености остварена је изградњом кућа које имају један заједнички зид (Сл. 9) или су слободностојеће (Сл. 10).

У планирању нових стамбених цјелина запажа се градација у величини, врсти и намјени зелених површина и вегетације.

Сл. 3. Вишеспратнице од црвеног каменаpicture 3. Multi-storey housing of red stone

picture 4. Multi-storey housing of yellow stoneСл. 4. Вишеспратнице од окер камена

Сл. 5. Вишеспратнице са трговинамаpicture 5. Multi-storey housing with shops

Сл.6. Вишеспратнице са

трговинама на једној страни улице

picture 6. Multi-storey housing

with shops on

Сл. 10. Слободностојећа кућа

picture 10. A detached house

Испред пословних простора нема зелених површина (Сл. 5), али ако нема пословних простора у при земљу, зеленилом се остварује баријера према саобраћајници (Сл. 6). У стамбеним ули цама зелене површине остварују декоративан приступ ис-пред вишеспратница (Сл. 3, 4), кућа у низу (Сл. 5, 6) или издвојених кућа (Сл. 8, 9). Висока вегетација дуж стамбених улица побољшава микроклиматске услове и увећава визуелну атрактивност улица (Сл. 11, 12).

Сл. 8. Двоспратне куће у низуpicture 8. Three-storey terraced houses

Сл. 9. Двојне кућеpicture 9. Semi-detached houses

Сл. 7. Једноспратне куће у низуpicture 7. Two-storey terraced houses

Сл. 11, 12. Висока вегетација у стамбеним улицамаpictures 11, 12. Mature trees along the streets

64

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

65

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

Комбинацијом ниске и високе густине нове стамбене изградње остварена је мјешавина становништва различитог друштвеног статуса. Примјери густе изградње су троспратни-це са становима који могу имати једну до пет спа ваћих соба (Сл. 3, 4). Вишеспратнице од црвеног или окер камена оивичавају улице, а ако се налазе поред главних саобраћајница имају пословне просторе у приземљу (Сл. 5, 6). Куће у низу су једноспратне (Сл. 7) или двоспратне (Сл.8). Најнижа густина насељености остварена је изградњом кућа које имају један заједнички зид (Сл. 9) или су слободностојеће (Сл. 10).

У планирању нових стамбених цјелина запажа се градација у величини, врсти и намјени зелених површина и вегетације.

Сл. 3. Вишеспратнице од црвеног каменаpicture 3. Multi-storey housing of red stone

picture 4. Multi-storey housing of yellow stoneСл. 4. Вишеспратнице од окер камена

Сл. 5. Вишеспратнице са трговинамаpicture 5. Multi-storey housing with shops

Сл.6. Вишеспратнице са

трговинама на једној страни улице

picture 6. Multi-storey housing

with shops on

Сл. 10. Слободностојећа кућа

picture 10. A detached house

Испред пословних простора нема зелених површина (Сл. 5), али ако нема пословних простора у при земљу, зеленилом се остварује баријера према саобраћајници (Сл. 6). У стамбеним ули цама зелене површине остварују декоративан приступ ис-пред вишеспратница (Сл. 3, 4), кућа у низу (Сл. 5, 6) или издвојених кућа (Сл. 8, 9). Висока вегетација дуж стамбених улица побољшава микроклиматске услове и увећава визуелну атрактивност улица (Сл. 11, 12).

Сл. 8. Двоспратне куће у низуpicture 8. Three-storey terraced houses

Сл. 9. Двојне кућеpicture 9. Semi-detached houses

Сл. 7. Једноспратне куће у низуpicture 7. Two-storey terraced houses

Сл. 11, 12. Висока вегетација у стамбеним улицамаpictures 11, 12. Mature trees along the streets

66

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

67

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

Недавно објављени Развојни план Глазго-ва, чије усвајање се планира 2009.г., предвиђа уређење великог новог парка (stirling Max-well Forest park) у којем ће 28 км пјешачких и бициклистичких стаза повезивати шуме, от-ворене просторе, мање паркове и природне резервате, укључујући и уређење 30 ха на-пуштеног земљишта у југозападном дијелу града (Glasgow city council, 2007a). Уређење других паркова на периферији, укључујући регенерацију напуштеног земљишта и очу ва-ње постојећих зелених површина, такођер се планирају. Развојни план предлаже и нове за-једничке повртњаке (0.05 ha/1000 становни-

Становници који немају властити врт, а же-ле да се баве вртларством, могу да изнајме парцелу у оквиру простора који је планиран за такве заједничке вртове (allotments) (sl. 19). Ови вртови су били врло корисни у току Првог и Другог свјетског рата, а сада поново стичу популарност због појачаног интереса за здра-ву исхрану и узгајање поврћа без употребе пестицида. Шкотско удружење за заједничке вртове и баште (scottish allotments and Gar-dens society) активно подржава претварање појединих парцела у стамбеним насељима у заједничке вртове.

Осим градских паркова (Сл. 13) и игралишта за дјецу (Сл. 14) који су доступни свима, планиране су и друге врсте зелених површина. Приступ клубовима за куглање на трави и теннис, који су смјештени између стамбених блокова, могућ је само члановима који кроз чланарину плаћају њихово одржавање (Сл. 15, 16).

На простору између неких вишеспратница (Сл. 17) и кућа у низу (Сл. 18) уређени су мали паркови који су ограђени и у које имају приступ само станари околних кућа који плаћају одржавање тих паркова.

Сл. 14. Игралиште за дјецуpicture 14. A children’s playground

Сл. 15, 16. Клубови за куглање на травиpictures 15, 16. Bowling clubs

Сл. 13. Ботанички вртpicture 13. The Botanic Gardens

Сл. 17. Станарски врт испред вишеспратницаСл. 18. Станарски врт испред кућа у низуpictures 17, 18. Residents’ private gardens

66

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

67

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

Недавно објављени Развојни план Глазго-ва, чије усвајање се планира 2009.г., предвиђа уређење великог новог парка (stirling Max-well Forest park) у којем ће 28 км пјешачких и бициклистичких стаза повезивати шуме, от-ворене просторе, мање паркове и природне резервате, укључујући и уређење 30 ха на-пуштеног земљишта у југозападном дијелу града (Glasgow city council, 2007a). Уређење других паркова на периферији, укључујући регенерацију напуштеног земљишта и очу ва-ње постојећих зелених површина, такођер се планирају. Развојни план предлаже и нове за-једничке повртњаке (0.05 ha/1000 становни-

Становници који немају властити врт, а же-ле да се баве вртларством, могу да изнајме парцелу у оквиру простора који је планиран за такве заједничке вртове (allotments) (sl. 19). Ови вртови су били врло корисни у току Првог и Другог свјетског рата, а сада поново стичу популарност због појачаног интереса за здра-ву исхрану и узгајање поврћа без употребе пестицида. Шкотско удружење за заједничке вртове и баште (scottish allotments and Gar-dens society) активно подржава претварање појединих парцела у стамбеним насељима у заједничке вртове.

Осим градских паркова (Сл. 13) и игралишта за дјецу (Сл. 14) који су доступни свима, планиране су и друге врсте зелених површина. Приступ клубовима за куглање на трави и теннис, који су смјештени између стамбених блокова, могућ је само члановима који кроз чланарину плаћају њихово одржавање (Сл. 15, 16).

На простору између неких вишеспратница (Сл. 17) и кућа у низу (Сл. 18) уређени су мали паркови који су ограђени и у које имају приступ само станари околних кућа који плаћају одржавање тих паркова.

Сл. 14. Игралиште за дјецуpicture 14. A children’s playground

Сл. 15, 16. Клубови за куглање на травиpictures 15, 16. Bowling clubs

Сл. 13. Ботанички вртpicture 13. The Botanic Gardens

Сл. 17. Станарски врт испред вишеспратницаСл. 18. Станарски врт испред кућа у низуpictures 17, 18. Residents’ private gardens

68

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

канализације и водовода која се полагала ис-под париских улица, те простране градске тргове и уједначено обликоване уличне фаса-де (edwards, 1993). Посјета Паризу имала је утицај на унапређење санитарних прилика у Глазгову и реконструкцију дијелова града као што је, на примјер, Горбалс на јужној обали Клајда. Изграђено је и неколико типских тро-спратних стамбених блокова око правоугао-них унутарњих дворишта као примјер зграда какве би требало градити за раднике. Међу-тим, површина станова је била знатно мања него у западном дијелу града и санитарни услови минимално унапријеђени поставља-њем по једног заједничког wц-а на сваком међуспрату степеништа.

Током ’80-тих и ’90-тих година 20. вијека по-чела је регенерација обала Клајда која је и да-нас у току. Архитект Норман Фостер про-јектовао је Шкотски изложбени и конферен-циони центар на сјеверној обали (Сл. 20), а на јужној је изграђен Научни центар (Сл. 21) као изложбени простор намијењен дјеци. У не-посредној близини недавно је завршена нова зграда британске телевизије, ББЦ-а (Сл. 22). Изградња новог Транспортног музеја је поче-ла недавно по пројекту архитекте Захе хадид. Повезивање овог новог центра на јужној оба-ли ријеке са пословним центром града омо-гућено је изградњом једног пјешачког моста и Финестон (Finnieston) моста (Сл. 22) за ауто-мобилски саобраћај. Планира се изградња још једног моста према истоку који ће повеза-ти обале Клајда у центру града. Насупрот овог моста планирају се стамбенопословни блоко-ви око правоугаоних унутрањих дворишта по угледу на компактан систем изградње из 19. ви јека. Овакво урбанистичко планирање скла дно се повезује са урбаним ткивом старог дијела града. Међутим, нека нова стамбена насеља уз Клајд остварена су као композиције слободностојећих грађевина. Изложеност вје тру је повећана, тим више што не постоји и није планирано високо растиње у близини. Недавно завршено ново насеље, Глазговска лука (Glasgow Harbour), ограничено је са јуж-не стране ријеком Клајд и одвојено од стам-бених зона у западном дијелу града аутопу-тем са сјеверне стране. Недостатак локалних трговина, јавног превоза, школа и других јав-них услуга, зеленила и пјешачких стаза у овом насељу не чине га привлачном стамбеном зо-ном и поред модерно обликованих грађе-вина.

69

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

беног насеља; комбиновање ниске и високе густине стамбених објеката изграђених од трај них материјала; обезбјеђење локалних трговина, школа и других неопходних сервиса; уређење различитих врста приватних и јав-них зелених површина за рекреацију, спорт и вртларство; стварање визуелних и звучних баријера високом и ниском вегетацијом у стамбеним улицама и увођење различитих врста јавног превоза.

РЕГЕНЕРАЦИЈА ОБАЛА КЛАЈДА И РАДНИЧКИх НАСЕЉА

Око 1864, око 1.5 милион тона бродског то-вара и преко милион тона друге робе транс-портовано је са кејова Клајда (riddell, 1993), а како се промет робе и даље повећавао лука се проширивала, градила су се складишта и си лоси. Велики путнички и теретни бродови на парни погон пловили су редовно према Аме рици и Канади, а мањи према Европи, Енглеској, Велсу и Ирској. Врхунац активно-сти у лучном промету био је у деценији прије Првог свјетског рата, али након рата све већа употреба аутомобила, аутобуса, камиона и авиона за превоз означила је почетак стаг-нације бродског превоза и лучког промета широм Велике Британије, па тако и у Глазгову. У току наредних тридесет година некадашња велика лука је готово потуно нестала. Како су се докови напуштали и бродоградилишта за-тварала, земљиште се продавало и није било спремних планова за нове активности на про-стору некадашње луке. Ријека Клајд, која је била центар економске активности Глазгова током два вијека и допринијела његовом еко-номском успону, била је комплетно напуште-на (riddell, 1993).

Током 19. вијека број становника у Глазгову је растао те је крајем вијека био девет пута већи, достигавши број од око 750.000 станов-ника (reed, 1993). Велика већина нових ста-новника били су радници који су се насеља-ва ли непосредно уз центар града према исто-ку и југу у грађевинама без воде и кана ли за-ције, што је изазвало три епидемије тифуса и колере 1849-50, 1853-4 и 1863-4 (edwards, 1993). Тадашњи градски архитект, градона-челник и љекар посјетили су Париз 1866.г. да прикупе информације о унапређењу сани-тарних услова и уређењу Париза које је тада било у току под надзором барона Османа (Hausssmann). Делегација је видјела мрежу

винама које се данас граде, станови из овог периода су врло тражени. Многи су модерни-зирани да би задовољили данашње потребе за комфором, али се води рачуна да се сачувају оригинални детаљи унутрањег уређења (нпр. декорисани камини, стропови украшени шту-ко профилацијама, оригинална столарија итд.) који доприносе индивидуалном карак-теру сваког стана и повећавају му тржишну вриједност.

Урбани развој западног дијела Глазгова одвијао се у фазама које нису биле цјеловито планиране унапријед. Како је земљиште откуп љивано за нову изградњу, тако су се ра-дили парцијални планови чији су аутори били различити планери. Неки од тих планова су били само дјелимично изведени, те су потом рађени нови (reed, 1993). Различита урбана рјешења појединих цјелина у западном дијелу Глазгова чине шетњу овим квартом угодним визуелним доживљајем јер нема монотоног понављања ширина улица, њиховог положаја на терену, те величина и облика грађевина. Иако многи стамбени објекти изграђени у 19. вијеку показују трагове времена, западни дио Глазгова и даље привлачи становнике који су спремни платити вишу цијену да би живјели у том дијелу града и у грађевинама које су тада биле изграђене. Ово наводи на закључак да се принципи примијењени у урбаном развоју западног дијела Глазгова могу примијенити и данас као модели одрживог урбаног пла ни-рања. Укратко, ти принципи су: планирање ве ликих јавних паркова у центру новог стам-

ка) са образложењем да се сагледава да ”за-јед нички повртњаци имају важну и дуготрајну везу са сусједствима која имају велику густи-ну становништва, а мало или никако просто-ра за приватне вртове” (Glasgow city council, 2007b). Треба се надати се да ће дизајнери но-вих зелених површина налазити инспирацију у разноврсним формама и намјенама зелених површина које су биле уређене у току 19. вијека у Глазгову.

Планирање нових стамбених цјелина и у не ким другим дијеловима Глазгова (нпр. у јужном дијелу града) током 19. вијека оства-ривано је уређењем нових јавних паркова око којих се налазе стамбени објекти разли-чите спратности, школе и други јавни објекти. Између њих су биле уређене различите врсте јавних и приватних зелених површина за ре-креацију, спорт и вртларство. Прве трамвајске линије дуж главних градских саобраћајница почеле су функционисати 1872. г. Подземна жељезница, која повезује периферију са цен-тром, изграђена је 1896. г. Подземна жељез-ница је и данас у употреби, али су трамвајске шине уклоњене у вријеме пораста аутомо-билског саобраћаја, те се сада користе ауто-буси.

Упркос економском слабљењу Глазгова у првој половини 20. вијека, солидно грађене камене вишеспратнице и приватне куће су се одржале, окружене високом вегетацијом која чини улице привлачним. Пошто су површине станова и висине простора у овим стољетним кућама знатно веће него у стамбеним грађе-

Сл. 19. Заједнички повртњациpicture 19. Vegetable gardens

68

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

канализације и водовода која се полагала ис-под париских улица, те простране градске тргове и уједначено обликоване уличне фаса-де (edwards, 1993). Посјета Паризу имала је утицај на унапређење санитарних прилика у Глазгову и реконструкцију дијелова града као што је, на примјер, Горбалс на јужној обали Клајда. Изграђено је и неколико типских тро-спратних стамбених блокова око правоугао-них унутарњих дворишта као примјер зграда какве би требало градити за раднике. Међу-тим, површина станова је била знатно мања него у западном дијелу града и санитарни услови минимално унапријеђени поставља-њем по једног заједничког wц-а на сваком међуспрату степеништа.

Током ’80-тих и ’90-тих година 20. вијека по-чела је регенерација обала Клајда која је и да-нас у току. Архитект Норман Фостер про-јектовао је Шкотски изложбени и конферен-циони центар на сјеверној обали (Сл. 20), а на јужној је изграђен Научни центар (Сл. 21) као изложбени простор намијењен дјеци. У не-посредној близини недавно је завршена нова зграда британске телевизије, ББЦ-а (Сл. 22). Изградња новог Транспортног музеја је поче-ла недавно по пројекту архитекте Захе хадид. Повезивање овог новог центра на јужној оба-ли ријеке са пословним центром града омо-гућено је изградњом једног пјешачког моста и Финестон (Finnieston) моста (Сл. 22) за ауто-мобилски саобраћај. Планира се изградња још једног моста према истоку који ће повеза-ти обале Клајда у центру града. Насупрот овог моста планирају се стамбенопословни блоко-ви око правоугаоних унутрањих дворишта по угледу на компактан систем изградње из 19. ви јека. Овакво урбанистичко планирање скла дно се повезује са урбаним ткивом старог дијела града. Међутим, нека нова стамбена насеља уз Клајд остварена су као композиције слободностојећих грађевина. Изложеност вје тру је повећана, тим више што не постоји и није планирано високо растиње у близини. Недавно завршено ново насеље, Глазговска лука (Glasgow Harbour), ограничено је са јуж-не стране ријеком Клајд и одвојено од стам-бених зона у западном дијелу града аутопу-тем са сјеверне стране. Недостатак локалних трговина, јавног превоза, школа и других јав-них услуга, зеленила и пјешачких стаза у овом насељу не чине га привлачном стамбеном зо-ном и поред модерно обликованих грађе-вина.

69

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

беног насеља; комбиновање ниске и високе густине стамбених објеката изграђених од трај них материјала; обезбјеђење локалних трговина, школа и других неопходних сервиса; уређење различитих врста приватних и јав-них зелених површина за рекреацију, спорт и вртларство; стварање визуелних и звучних баријера високом и ниском вегетацијом у стамбеним улицама и увођење различитих врста јавног превоза.

РЕГЕНЕРАЦИЈА ОБАЛА КЛАЈДА И РАДНИЧКИх НАСЕЉА

Око 1864, око 1.5 милион тона бродског то-вара и преко милион тона друге робе транс-портовано је са кејова Клајда (riddell, 1993), а како се промет робе и даље повећавао лука се проширивала, градила су се складишта и си лоси. Велики путнички и теретни бродови на парни погон пловили су редовно према Аме рици и Канади, а мањи према Европи, Енглеској, Велсу и Ирској. Врхунац активно-сти у лучном промету био је у деценији прије Првог свјетског рата, али након рата све већа употреба аутомобила, аутобуса, камиона и авиона за превоз означила је почетак стаг-нације бродског превоза и лучког промета широм Велике Британије, па тако и у Глазгову. У току наредних тридесет година некадашња велика лука је готово потуно нестала. Како су се докови напуштали и бродоградилишта за-тварала, земљиште се продавало и није било спремних планова за нове активности на про-стору некадашње луке. Ријека Клајд, која је била центар економске активности Глазгова током два вијека и допринијела његовом еко-номском успону, била је комплетно напуште-на (riddell, 1993).

Током 19. вијека број становника у Глазгову је растао те је крајем вијека био девет пута већи, достигавши број од око 750.000 станов-ника (reed, 1993). Велика већина нових ста-новника били су радници који су се насеља-ва ли непосредно уз центар града према исто-ку и југу у грађевинама без воде и кана ли за-ције, што је изазвало три епидемије тифуса и колере 1849-50, 1853-4 и 1863-4 (edwards, 1993). Тадашњи градски архитект, градона-челник и љекар посјетили су Париз 1866.г. да прикупе информације о унапређењу сани-тарних услова и уређењу Париза које је тада било у току под надзором барона Османа (Hausssmann). Делегација је видјела мрежу

винама које се данас граде, станови из овог периода су врло тражени. Многи су модерни-зирани да би задовољили данашње потребе за комфором, али се води рачуна да се сачувају оригинални детаљи унутрањег уређења (нпр. декорисани камини, стропови украшени шту-ко профилацијама, оригинална столарија итд.) који доприносе индивидуалном карак-теру сваког стана и повећавају му тржишну вриједност.

Урбани развој западног дијела Глазгова одвијао се у фазама које нису биле цјеловито планиране унапријед. Како је земљиште откуп љивано за нову изградњу, тако су се ра-дили парцијални планови чији су аутори били различити планери. Неки од тих планова су били само дјелимично изведени, те су потом рађени нови (reed, 1993). Различита урбана рјешења појединих цјелина у западном дијелу Глазгова чине шетњу овим квартом угодним визуелним доживљајем јер нема монотоног понављања ширина улица, њиховог положаја на терену, те величина и облика грађевина. Иако многи стамбени објекти изграђени у 19. вијеку показују трагове времена, западни дио Глазгова и даље привлачи становнике који су спремни платити вишу цијену да би живјели у том дијелу града и у грађевинама које су тада биле изграђене. Ово наводи на закључак да се принципи примијењени у урбаном развоју западног дијела Глазгова могу примијенити и данас као модели одрживог урбаног пла ни-рања. Укратко, ти принципи су: планирање ве ликих јавних паркова у центру новог стам-

ка) са образложењем да се сагледава да ”за-јед нички повртњаци имају важну и дуготрајну везу са сусједствима која имају велику густи-ну становништва, а мало или никако просто-ра за приватне вртове” (Glasgow city council, 2007b). Треба се надати се да ће дизајнери но-вих зелених површина налазити инспирацију у разноврсним формама и намјенама зелених површина које су биле уређене у току 19. вијека у Глазгову.

Планирање нових стамбених цјелина и у не ким другим дијеловима Глазгова (нпр. у јужном дијелу града) током 19. вијека оства-ривано је уређењем нових јавних паркова око којих се налазе стамбени објекти разли-чите спратности, школе и други јавни објекти. Између њих су биле уређене различите врсте јавних и приватних зелених површина за ре-креацију, спорт и вртларство. Прве трамвајске линије дуж главних градских саобраћајница почеле су функционисати 1872. г. Подземна жељезница, која повезује периферију са цен-тром, изграђена је 1896. г. Подземна жељез-ница је и данас у употреби, али су трамвајске шине уклоњене у вријеме пораста аутомо-билског саобраћаја, те се сада користе ауто-буси.

Упркос економском слабљењу Глазгова у првој половини 20. вијека, солидно грађене камене вишеспратнице и приватне куће су се одржале, окружене високом вегетацијом која чини улице привлачним. Пошто су површине станова и висине простора у овим стољетним кућама знатно веће него у стамбеним грађе-

Сл. 19. Заједнички повртњациpicture 19. Vegetable gardens

Изградња нових јавних објеката и стамбе-них насеља дуж обала Клајда може достићи ниво одрживости и атрактивности за ста нов-нике какав има западни дио града када, осим нових грађевина, ови обновљени дијелови града буду употпуњени локалним услугама, атрактивним пјешачким стазама и зеленим површинама за рекреацију, спорт и вртлар-ство.

Недавно завршени истраживачки пројекат о одрживим урбаним цјелинама (Frey, 2007) је дао приједлог за низ параметара који се могу употријебити за планирање нових и обнову постојећих урбаних цјелина. Приједлог у вези употребе земљишта је да максимална уда-љеност од ивице насеља до центра треба да буде 10 минута пјешке или 530 m, обухватајући површину од 88 ha (укупна површина укљу-

чу јући приступне улице, локални парк, игра-лишта и спортске површине, али без фарми, шума, водених токова и других отворених површина које су изван изграђених цјелина, мада су дио града). У оквиру ове урбане цје-лине, предлаже се да 60% од укупне површине буде намијењено становању, а 40% кому нал-ним намјенама (радна мјеста, трговине, школе итд. укључујући приступне путеве и заједничке просторе). Укупан број становника у оквиру једног стамбеног сусједства би требало да бу-де 7,500 становника, што значи да се предлаже густина становништва од 141 становника/ha. Пошто у Глазгову у једном стану живи про-сјечно 2.1 човјек, једно стамбено сусједство би требало имати 3,571 станова, те би густина станова била 67 станова/ha. У западном дијелу Глазгова, густина становништва се креће од 159 до 205 становника/ha, а густина станова

70

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

од 76 до 98 станова/ha – оба параметра су већа од предложених параметара, указујући да и већа густина насељености може бити при хватљива уколико су остали елементи урбаног планирања задовољавајући.

Истраживање је посебно указало на нео др-живост насеља која се граде само као стам-бене зоне ниске густине без пратећих услуга и сервиса. Таква насеља повећавају потребу за употребом аутомобила за превоз до про-давница, школа, радних мјеста и центара за забаву и рекреацију, што увећава загушеност саобраћаја и загађење у централним дијело-вима града. Изградња нових стамбених је ди-ница на рубу града је неоправдана када у цен-тралном дијелу града постоје могућности да се повећа густина стамбене изградње, те ово истраживање указује на такве могућности у кварту Гован.

Развојни план Глазгова дјелимично пред-лаже већу густину насељености ”за локације које су близу јавног превоза, станица и глав-них раскрсница”, али исто тако предлаже ”пла нирање луксузнијег становања на зеле-ним површинама или у неким предграђима” (Glasgow city council, 2007c). У току 19. вијека, када је Глазгов доживљавао већи економски успон него данас и када је у њему живио ве-лики број богатих индустријалаца, у западном дијелу Глазгова становале су не само породице у двособним становима него и породице у приватним вилама. sir William Burrell (1861-1958), један од најбогатијих међу инду стри-јалцима који су живјели у Глазгову и који је по светио огромну колекцију умјетнина граду,

становао је у (луксузној) кући у низу у за пад-ном дијелу града, а не у изолацији предграђа. Класном раслојавању становништва допри-но си урбано планирање које издваја луксузне стамбене цјелине у предграђа и не омогућава мијешање високе и ниске густине становања у сусједству.

Некадашње радничко насеље Горбалс на јужној обали Клајда је примјер успјешне са-времене обнове. Око 1930. г. Горбалс је имао око 90,000 становника који су живјели у ло-шим стамбеним условима. У то вријеме ста-новници Горбалса су већином радили у глаз-говској луци или у погонима оближње же-љез не индустрије. Нестанак ових традицио-налних индустрија проузроковао је пад ква-литета живота у Горбалсу. У току 1954.г. стам-бене зграде у Горбалсу су биле порушене и потом замијењене 24-спратним стамбеним небодерима и блоковима од седам до осам спратова. Ова нова изградња је била доврше-на почетком 1970-тих. Како систем изградње стамбених блокова није био прилагођен кли-матским условима у Глазгову, кондензација је постала такав проблем да је исељавање из њих почело 1976.г. и завршено 1982.г. Током ’90-тих урађен је нови план регенерације Гор-балса (crown street regeneration project). Регенерација цијелог кварта је планирана та-ко да се оствари мјешавина приватних и дру-ш твених станова високог квалитета уз обез-бјеђење локалних трговина, јавних услуга и ре креационих површина и спортских цента-ра. Стамбени блокови формирани су око уну-тарњих дворишта која обезбјеђују приватне

71

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

Сл. 22. Зграда ББц-аpicture 22. BBC building

Сл. 20. Шкотски изложбени и конференциони центарpicture. 20 Scottish Exhibition and Conference Centre

Сл 21. Научни центарpicture 21. Science Centre

Сл. 24. Приватни вртови и заједничке зелене површине у унутарњем дворишту стамбеног блока у горбалсу picture 24. Private gardens and communal green space within the internal courtyard of a housing block in the Gorbals

Сл. 23. Регенерација горбалсаpicture 23. Regeneration of the Gorbals

Изградња нових јавних објеката и стамбе-них насеља дуж обала Клајда може достићи ниво одрживости и атрактивности за ста нов-нике какав има западни дио града када, осим нових грађевина, ови обновљени дијелови града буду употпуњени локалним услугама, атрактивним пјешачким стазама и зеленим површинама за рекреацију, спорт и вртлар-ство.

Недавно завршени истраживачки пројекат о одрживим урбаним цјелинама (Frey, 2007) је дао приједлог за низ параметара који се могу употријебити за планирање нових и обнову постојећих урбаних цјелина. Приједлог у вези употребе земљишта је да максимална уда-љеност од ивице насеља до центра треба да буде 10 минута пјешке или 530 m, обухватајући површину од 88 ha (укупна површина укљу-

чу јући приступне улице, локални парк, игра-лишта и спортске површине, али без фарми, шума, водених токова и других отворених површина које су изван изграђених цјелина, мада су дио града). У оквиру ове урбане цје-лине, предлаже се да 60% од укупне површине буде намијењено становању, а 40% кому нал-ним намјенама (радна мјеста, трговине, школе итд. укључујући приступне путеве и заједничке просторе). Укупан број становника у оквиру једног стамбеног сусједства би требало да бу-де 7,500 становника, што значи да се предлаже густина становништва од 141 становника/ha. Пошто у Глазгову у једном стану живи про-сјечно 2.1 човјек, једно стамбено сусједство би требало имати 3,571 станова, те би густина станова била 67 станова/ha. У западном дијелу Глазгова, густина становништва се креће од 159 до 205 становника/ha, а густина станова

70

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

од 76 до 98 станова/ha – оба параметра су већа од предложених параметара, указујући да и већа густина насељености може бити при хватљива уколико су остали елементи урбаног планирања задовољавајући.

Истраживање је посебно указало на нео др-живост насеља која се граде само као стам-бене зоне ниске густине без пратећих услуга и сервиса. Таква насеља повећавају потребу за употребом аутомобила за превоз до про-давница, школа, радних мјеста и центара за забаву и рекреацију, што увећава загушеност саобраћаја и загађење у централним дијело-вима града. Изградња нових стамбених је ди-ница на рубу града је неоправдана када у цен-тралном дијелу града постоје могућности да се повећа густина стамбене изградње, те ово истраживање указује на такве могућности у кварту Гован.

Развојни план Глазгова дјелимично пред-лаже већу густину насељености ”за локације које су близу јавног превоза, станица и глав-них раскрсница”, али исто тако предлаже ”пла нирање луксузнијег становања на зеле-ним површинама или у неким предграђима” (Glasgow city council, 2007c). У току 19. вијека, када је Глазгов доживљавао већи економски успон него данас и када је у њему живио ве-лики број богатих индустријалаца, у западном дијелу Глазгова становале су не само породице у двособним становима него и породице у приватним вилама. sir William Burrell (1861-1958), један од најбогатијих међу инду стри-јалцима који су живјели у Глазгову и који је по светио огромну колекцију умјетнина граду,

становао је у (луксузној) кући у низу у за пад-ном дијелу града, а не у изолацији предграђа. Класном раслојавању становништва допри-но си урбано планирање које издваја луксузне стамбене цјелине у предграђа и не омогућава мијешање високе и ниске густине становања у сусједству.

Некадашње радничко насеље Горбалс на јужној обали Клајда је примјер успјешне са-времене обнове. Око 1930. г. Горбалс је имао око 90,000 становника који су живјели у ло-шим стамбеним условима. У то вријеме ста-новници Горбалса су већином радили у глаз-говској луци или у погонима оближње же-љез не индустрије. Нестанак ових традицио-налних индустрија проузроковао је пад ква-литета живота у Горбалсу. У току 1954.г. стам-бене зграде у Горбалсу су биле порушене и потом замијењене 24-спратним стамбеним небодерима и блоковима од седам до осам спратова. Ова нова изградња је била доврше-на почетком 1970-тих. Како систем изградње стамбених блокова није био прилагођен кли-матским условима у Глазгову, кондензација је постала такав проблем да је исељавање из њих почело 1976.г. и завршено 1982.г. Током ’90-тих урађен је нови план регенерације Гор-балса (crown street regeneration project). Регенерација цијелог кварта је планирана та-ко да се оствари мјешавина приватних и дру-ш твених станова високог квалитета уз обез-бјеђење локалних трговина, јавних услуга и ре креационих површина и спортских цента-ра. Стамбени блокови формирани су око уну-тарњих дворишта која обезбјеђују приватне

71

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

Сл. 22. Зграда ББц-аpicture 22. BBC building

Сл. 20. Шкотски изложбени и конференциони центарpicture. 20 Scottish Exhibition and Conference Centre

Сл 21. Научни центарpicture 21. Science Centre

Сл. 24. Приватни вртови и заједничке зелене површине у унутарњем дворишту стамбеног блока у горбалсу picture 24. Private gardens and communal green space within the internal courtyard of a housing block in the Gorbals

Сл. 23. Регенерација горбалсаpicture 23. Regeneration of the Gorbals

вртове приземним становима и заједничке зелене површине за остале станаре (Сл. 23, 24). Закључци

Поређење резултата недавно завршеног истраживања о параметрима одрживог урбаног развоја и регенерације Глазгова са пла нирањем развоја западног дијела Глазгова у 19. вијеку показује да је западни дио града био развијен по принципима од којих се многи и данас прихватају као основи одрживог урбаног развоја. Разноли-кост приватних и јав них зелених површина које су уређене у западном дијелу града у 19. вијеку није још остварена у новим плановима за урбани раз-вој и регенерацију. Вриједност разноликости зе-лених површина које су уређене прије ви ше од једног вијека је да су различите потребе разних група становника задовољене као нпр. дуге шетње, вожња бициклом или трчање у парковима који су међусобно повезани, су срети са пријатељима и познаницима и интерес за ботани-ку у Ботаничком врту, дру жење са сусједима у вртовима који припадају једној стамбеној цјелини, одмор у властитиом врту, бављење вртларством у заједничким вртовима за станаре који немају вла-стити врт, и рекреација у клубовима за куглање на трави или тенис. Осим тога, стамбене улице су планиране као алеје чије високо растиње оства-рује пријатан визуелни угођај и побољшава ми-кроклиматске услове.

Регенерација насеља Горбалс у току ’70-тих го-дина била је неуспјешна прије свега због лошег квалитета новоизграђених стамбених објеката и неуређених простора између њих. У току ’90-тих година урбано рјешење Горбалса обезбиједило је мјешавину различитих вр ста и величина квалитет-но изграђених стамбених простора, што је омогућило насељавање породица са различитим бројем чланова и ра з личитим приходима. Нови стамбени блокови у Горбалсу имају унутрања дво-ришта која су већа од дворишта у блоковима изгра ђеним у 19. вијеку, омогућавајући бољу осун-чаност и комбинацију приватних и заједничких вртова.

Нови слободностојећи стамбени и јавни објекти дуж обала Клајда у центру града тренутно нису довољно повезани атрактивним пјешачким стаза-ма и уређеним парковским по вршинама, те стога нису привлачни пјеша цима. Ови празни простори између нових обје ката не стварају утисак доврше-них цје лина. Тек када буду употпуњени одговарајућим приватним и јавним зеленим повр-шинама и високом вегетацијом сагледаваће се као дио града чије је име настало од ријечи “драго зе-лено мјесто”.

Из ових неколико одабраних примјера урбаног развоја и регенерације Глазгова слиједе и неки ге-нерални закључци о одрживом урбаном развоју и регенерацији било којег мје ста. У стамбеним цјелинама неопходно је планирати разне величи-не стамбених простора да би се обезбиједила

мјешавина у погледу величине породица и старо-сне доби становништва. Уколико јавни објекти нису окружени уређеним зеленим површинама, повезани са сусједним цјелинама пјешачким ста-зама и приступачни посјетиоцима који користе јавни саобраћај, њихова атрактивност је умањена. Постојећи градови и насеља често садрже у себи привлачне урбане цјелине чија је густина насељености таква да омогућава пјешачки при-ступ центру са локалним услугама и јав ном саобраћају, те привлачи становнике због квалите-та стамбених и јавних грађевина, доступности ло-калних сервиса и разних врста уређених зелених површина. Те локалне урбане квалитете треба препознати и усвојити као принципе у планирању даљег урбаног развоја, остварујући на тај начин континуитет са постојећим архитектонским и ур-баним наслијеђем. Специфичан идентитет градова може тако бити очуван. ЛитератураGlasgow city council (2007a), Improving the Quality of,

and access to, Greenspaces. U City Plan - part 1 - de-velopment strategy - environment – Greenspaces. http://www.glasgow. gov.uk/en/Business/city+plan/part+1+-+development+strategy/environment/Greenspaces/ Improving+the+ quality+of+and+access+to+greenspaces/

Glasgow city council (2007b) allotments. U City Plan - part 2 - development policies - section 9 - Green-space landscape and environment.

http://www.glasgow.gov.uk/en/Business/city +plan/part+2+-+development+policies/sec ti on +9+-+Green space +land scape +and +envi ron ment/enV-+14 + allo tments/

Glasgow city council (2007c) residential density. In City Plan - part 1 - development strategy - people. http://www.glasgow.gov.uk/en/ Business/city+plan/part+1+-+development +strategy/ peo-ple/residential+density/

edwards, B. (1993) Glasgow Improvements, 1866-1901. U reed, p. (Urednik) Glasgow, The Forming of the City. edinburgh University press, edinburgh, str. 84-103.

evans, B. i Mcdonald, F. (Urednici) (2007) Learning from Place 1. rIBa publishing, london.

Frey, H. (2007) Measuring the sustainability of urban ar-eas, seminar u centru za Izgrađenu okolinu u Glazgo-vu, održan 6th novembra 2007.g. o istra živanju u okviru projekta plus project c “Urbanising suburbia”, sUe-city Form (sustainable Urban Form) consorti-um. Informacije o ovom istra živačkom projektu mogu se naći na

http://www.city-form.com. reed, p.(1993) the Victorian suburb. U reed, p. (Urednik)

Glasgow, The Forming of the City. edinburgh Univer-sity press, edinburgh, str. 56-83.

riddell, J. (1993) Glasgow and the clyde. U reed, p. (Ure-dnik) Glasgow, The Forming of the City. edinburgh University press, edinburgh, str. 41-56.

thompson, J. (2007) Foreword. U evans, B. i Mcdonald, F. Learning from Place 1. rIBa publishing, london.

Walker, F. a. (1993) origins and First Growths. U reed, p. (Urednik) Glasgow, The Forming of the City. edinburgh University press, edinburgh, str. 9-23.

72

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

73

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

Резиме:У раду који следи комбинована урбана матрица Барселоне се у највећој мери разматра са визуелног аспекта. Указује се на оне визуелне последице структуре градских амбијената које доприносе унапређењу њиховог квалитета. Аспект визуелног се третира са научног, објективног становишта, тежећи да се пронађу визуелне константе које као објективни визуелни елементи у сложеном пољу визуелног у свом међуодносу чине композицију градског амбијента који код посматрача изазива сличну сензитивну провокацију. Градски амбијенти комбиноване матрице Барселоне дејствују на перцепцију својих корисника, услед чега као визуелна интеракција настаје мноштво визуелних ефеката.Рад резултује категорисањем разноврсности остварених визуелних ефеката Барселоне, затим

поређењем ове урбане матрице и матрица

планских градова 20. века по броју остварених

визуелних ефеката, као и давањем генералних смерница за њихово

унапређење код постојећих и будућих

градова. Од метода коришћен је

емпиријски, који се базира на визуелном опажању и

посматрању /код анализе карактеристика урбане

матрице Барселоне и детекције њених

визуелних ефеката/, историјски метод /

настанак комбиноване матрице Барселоне кроз историју/, компаративна

метода /поређење са матрицама планских

градова 20. века по оствареним визуелним

ефектима/, дескриптивни метод као и методолошко-

дијалектички парови: анализа-синтеза,

индукција-дедукција. Кључне речи: урбана

матрица, тип урбане матрице, визуелни

ефекти, градски амбијенти.

ВИЗУЕЛНИ ЕФЕКТИ КОМБИНОВАНЕ УРБАНЕ МАТРИЦЕ БАРСЕЛОНЕ

VIsUal eFFects oF MIscellaneoUs UrBan pattern oF Barcelona

Abstract:the research below draws heavily on the visual aspect of miscellaneous urban pattern of Barcelona. It highlights those visual effects of the structure of city am-biences which tend to improve their quality. Visual aspect is treated from the scientific, detached standpoint, trying to identify visual invariables which, being detached visual elements in complex field of visual, in their interaction consti-tute the composition of city ambiences which induces similar sensitive provoca-tion. city ambiances of miscellaneous urban pattern of Barcelona affect the perception of it’s users which causes the appearance of variety of visual effects because of visual interaction.this research results in categorization of diversity of achieved visual effects of Bar-celona, as well as comparison of this ur-ban pattern with the urban pattern of planned cities of 20th century according the number of achieved visual effects, also providing the general guidelines for their improvement in existing and pro-spective planned cities.Following methods are used - empirical method which basis on visual detection and observation /analysis of characteris-tics of urban pattern of Barcelona and identification of it’s visual effects/, his-torical method /develop of miscella-neous urban pattern of Barcelona through history/, comparative method /comparison with the urban patterns of planned cities of 20th century according the achieved visual effects/, descriptive method as well as methodological - dia-lectic couples: analysis and synthesis, in-duction and deduction.Key words: urban pattern, type of urban pattern, visual effects, city ambiences.

Ивана Лукић*

УДК

711.

4(46

0)

* асс мр Ивана Лукић, Архитектонски факултет, Булевар краља Александра 73, 11 000 Београд, тел: 011-3370-197, факс: 011-3370-193, sandil@eunet.yu

вртове приземним становима и заједничке зелене површине за остале станаре (Сл. 23, 24). Закључци

Поређење резултата недавно завршеног истраживања о параметрима одрживог урбаног развоја и регенерације Глазгова са пла нирањем развоја западног дијела Глазгова у 19. вијеку показује да је западни дио града био развијен по принципима од којих се многи и данас прихватају као основи одрживог урбаног развоја. Разноли-кост приватних и јав них зелених површина које су уређене у западном дијелу града у 19. вијеку није још остварена у новим плановима за урбани раз-вој и регенерацију. Вриједност разноликости зе-лених површина које су уређене прије ви ше од једног вијека је да су различите потребе разних група становника задовољене као нпр. дуге шетње, вожња бициклом или трчање у парковима који су међусобно повезани, су срети са пријатељима и познаницима и интерес за ботани-ку у Ботаничком врту, дру жење са сусједима у вртовима који припадају једној стамбеној цјелини, одмор у властитиом врту, бављење вртларством у заједничким вртовима за станаре који немају вла-стити врт, и рекреација у клубовима за куглање на трави или тенис. Осим тога, стамбене улице су планиране као алеје чије високо растиње оства-рује пријатан визуелни угођај и побољшава ми-кроклиматске услове.

Регенерација насеља Горбалс у току ’70-тих го-дина била је неуспјешна прије свега због лошег квалитета новоизграђених стамбених објеката и неуређених простора између њих. У току ’90-тих година урбано рјешење Горбалса обезбиједило је мјешавину различитих вр ста и величина квалитет-но изграђених стамбених простора, што је омогућило насељавање породица са различитим бројем чланова и ра з личитим приходима. Нови стамбени блокови у Горбалсу имају унутрања дво-ришта која су већа од дворишта у блоковима изгра ђеним у 19. вијеку, омогућавајући бољу осун-чаност и комбинацију приватних и заједничких вртова.

Нови слободностојећи стамбени и јавни објекти дуж обала Клајда у центру града тренутно нису довољно повезани атрактивним пјешачким стаза-ма и уређеним парковским по вршинама, те стога нису привлачни пјеша цима. Ови празни простори између нових обје ката не стварају утисак доврше-них цје лина. Тек када буду употпуњени одговарајућим приватним и јавним зеленим повр-шинама и високом вегетацијом сагледаваће се као дио града чије је име настало од ријечи “драго зе-лено мјесто”.

Из ових неколико одабраних примјера урбаног развоја и регенерације Глазгова слиједе и неки ге-нерални закључци о одрживом урбаном развоју и регенерацији било којег мје ста. У стамбеним цјелинама неопходно је планирати разне величи-не стамбених простора да би се обезбиједила

мјешавина у погледу величине породица и старо-сне доби становништва. Уколико јавни објекти нису окружени уређеним зеленим површинама, повезани са сусједним цјелинама пјешачким ста-зама и приступачни посјетиоцима који користе јавни саобраћај, њихова атрактивност је умањена. Постојећи градови и насеља често садрже у себи привлачне урбане цјелине чија је густина насељености таква да омогућава пјешачки при-ступ центру са локалним услугама и јав ном саобраћају, те привлачи становнике због квалите-та стамбених и јавних грађевина, доступности ло-калних сервиса и разних врста уређених зелених површина. Те локалне урбане квалитете треба препознати и усвојити као принципе у планирању даљег урбаног развоја, остварујући на тај начин континуитет са постојећим архитектонским и ур-баним наслијеђем. Специфичан идентитет градова може тако бити очуван. ЛитератураGlasgow city council (2007a), Improving the Quality of,

and access to, Greenspaces. U City Plan - part 1 - de-velopment strategy - environment – Greenspaces. http://www.glasgow. gov.uk/en/Business/city+plan/part+1+-+development+strategy/environment/Greenspaces/ Improving+the+ quality+of+and+access+to+greenspaces/

Glasgow city council (2007b) allotments. U City Plan - part 2 - development policies - section 9 - Green-space landscape and environment.

http://www.glasgow.gov.uk/en/Business/city +plan/part+2+-+development+policies/sec ti on +9+-+Green space +land scape +and +envi ron ment/enV-+14 + allo tments/

Glasgow city council (2007c) residential density. In City Plan - part 1 - development strategy - people. http://www.glasgow.gov.uk/en/ Business/city+plan/part+1+-+development +strategy/ peo-ple/residential+density/

edwards, B. (1993) Glasgow Improvements, 1866-1901. U reed, p. (Urednik) Glasgow, The Forming of the City. edinburgh University press, edinburgh, str. 84-103.

evans, B. i Mcdonald, F. (Urednici) (2007) Learning from Place 1. rIBa publishing, london.

Frey, H. (2007) Measuring the sustainability of urban ar-eas, seminar u centru za Izgrađenu okolinu u Glazgo-vu, održan 6th novembra 2007.g. o istra živanju u okviru projekta plus project c “Urbanising suburbia”, sUe-city Form (sustainable Urban Form) consorti-um. Informacije o ovom istra živačkom projektu mogu se naći na

http://www.city-form.com. reed, p.(1993) the Victorian suburb. U reed, p. (Urednik)

Glasgow, The Forming of the City. edinburgh Univer-sity press, edinburgh, str. 56-83.

riddell, J. (1993) Glasgow and the clyde. U reed, p. (Ure-dnik) Glasgow, The Forming of the City. edinburgh University press, edinburgh, str. 41-56.

thompson, J. (2007) Foreword. U evans, B. i Mcdonald, F. Learning from Place 1. rIBa publishing, london.

Walker, F. a. (1993) origins and First Growths. U reed, p. (Urednik) Glasgow, The Forming of the City. edinburgh University press, edinburgh, str. 9-23.

72

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

73

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

Резиме:У раду који следи комбинована урбана матрица Барселоне се у највећој мери разматра са визуелног аспекта. Указује се на оне визуелне последице структуре градских амбијената које доприносе унапређењу њиховог квалитета. Аспект визуелног се третира са научног, објективног становишта, тежећи да се пронађу визуелне константе које као објективни визуелни елементи у сложеном пољу визуелног у свом међуодносу чине композицију градског амбијента који код посматрача изазива сличну сензитивну провокацију. Градски амбијенти комбиноване матрице Барселоне дејствују на перцепцију својих корисника, услед чега као визуелна интеракција настаје мноштво визуелних ефеката.Рад резултује категорисањем разноврсности остварених визуелних ефеката Барселоне, затим

поређењем ове урбане матрице и матрица

планских градова 20. века по броју остварених

визуелних ефеката, као и давањем генералних смерница за њихово

унапређење код постојећих и будућих

градова. Од метода коришћен је

емпиријски, који се базира на визуелном опажању и

посматрању /код анализе карактеристика урбане

матрице Барселоне и детекције њених

визуелних ефеката/, историјски метод /

настанак комбиноване матрице Барселоне кроз историју/, компаративна

метода /поређење са матрицама планских

градова 20. века по оствареним визуелним

ефектима/, дескриптивни метод као и методолошко-

дијалектички парови: анализа-синтеза,

индукција-дедукција. Кључне речи: урбана

матрица, тип урбане матрице, визуелни

ефекти, градски амбијенти.

ВИЗУЕЛНИ ЕФЕКТИ КОМБИНОВАНЕ УРБАНЕ МАТРИЦЕ БАРСЕЛОНЕ

VIsUal eFFects oF MIscellaneoUs UrBan pattern oF Barcelona

Abstract:the research below draws heavily on the visual aspect of miscellaneous urban pattern of Barcelona. It highlights those visual effects of the structure of city am-biences which tend to improve their quality. Visual aspect is treated from the scientific, detached standpoint, trying to identify visual invariables which, being detached visual elements in complex field of visual, in their interaction consti-tute the composition of city ambiences which induces similar sensitive provoca-tion. city ambiances of miscellaneous urban pattern of Barcelona affect the perception of it’s users which causes the appearance of variety of visual effects because of visual interaction.this research results in categorization of diversity of achieved visual effects of Bar-celona, as well as comparison of this ur-ban pattern with the urban pattern of planned cities of 20th century according the number of achieved visual effects, also providing the general guidelines for their improvement in existing and pro-spective planned cities.Following methods are used - empirical method which basis on visual detection and observation /analysis of characteris-tics of urban pattern of Barcelona and identification of it’s visual effects/, his-torical method /develop of miscella-neous urban pattern of Barcelona through history/, comparative method /comparison with the urban patterns of planned cities of 20th century according the achieved visual effects/, descriptive method as well as methodological - dia-lectic couples: analysis and synthesis, in-duction and deduction.Key words: urban pattern, type of urban pattern, visual effects, city ambiences.

Ивана Лукић*

УДК

711.

4(46

0)

* асс мр Ивана Лукић, Архитектонски факултет, Булевар краља Александра 73, 11 000 Београд, тел: 011-3370-197, факс: 011-3370-193, sandil@eunet.yu

75

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

74

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

ституентима и они ће бити детаљније објашњени. Поред њих, као секундарне, присутне су и варијације линеарне и радијалне матрице као дијагоналних авенија и њихових укрштања преко ортогоналне матрице (Сл. 5), као и ортогонална матрица са издуженим правоугаоним блоковима (Сл. 6), неправилне варијанте ортогоналне матрице (Сл. 7), као и мањи делови ‘’сло бодне’’ настале прилагођавањем брдовитом терену који окружује Барселону са три стране (Сл. 8).

УводМогло би се признати да градови у 21. веку,

као последица глобализације и урбаног раста, постају све сличнији. Као велики контраст снажном ‘’genius loci’’ њихових историјских центара, они у целини обично постају безка-рактерни, са архитектуром и градским амби-јентима који су потпуно некомпатибилни са локалним обележијима. Када се препозна добар дизајн, обично у форми небодера, музеја или концертних хала, често је то дело интернационалних архитеката као Gehry-а или Foster-а. Овако потписан дизајн често промовише индивидуални или корпоративни идентитет а ретко подстиче локална обележи-ја и континуитет са историјским делом града.

Са Барселоном то није случај. Она поседује карактеристичне урбане елементе који до-приносе карактеру и особености комбиноване урбане матрице (Сл. 1). Њен градски пејзаж је продукт и њене прошлости и њене садаш њо-

Сл. 2. Неке четврти данашње БарселонеFig. 2. Some quarters of nowadays Barcelona

сти. Истиче се међу градовима који обилују елементима за идентификацију. У протеклих 25 година кроз своје урбанистичке покушаје стекла је углед аутентичне лабораторије урба-ног дизајна. Квалитет, пре свега визуелни, јав-них урбаних простора који су настали кре-ира њем нових или реструктурирањем посто-јећих тргова, улица и паркова постао је стан-дард за трансформацију града. Махом су то домишљате и моћне интервенције које ства-рају градске амбијенте високог /визуелног/ квалитета.

У данашње доба процвата области визу ел-них комуникација и све вишег визуелног кри-теријума корисника урбаних простора потре-бно је указати на постојање урбаних матрица градова који, као Барселона, представљају визуелно адекватне и подстицајне просторне оквире за даљи напредак и стварање про-јеката и новина из области визуелног, као и за живот уопште.

Сл. 1. Комбинована урбана матрица БарселонеFig. 1. Miscellaneous urban pattern of Barcelona

КОМБИНОВАНА УРБАНА МАТРИЦА БАРСЕЛОНЕУ пракси најчешће долази до комбиновања више различитих

типова урбаних матрица. То је логична последица како урбаног развоја градова кроз дужи временски период и њи ховог све озбиљнијег повећања, тако и ком плекснијег карактера, богатијих функци онал них вредности и садржаја. Зналачким спојем различитих типова урбаних матрица нагла ша вају се њихове вредности и умањују нега тивности.

Прва асоцијација на Барселону у стручној јавности поред Гаудија /Gaudi/ и његових ремек-дела архитектуре је њена планска орто гонална матрица са квадратним бло ковима засеченим на сва четири угла (Сл. 3). Међутим, она је само један саставни тип урбане матрице унутар комбиноване. Истина је да покрива највећу површину па је самим тим са аспекта опажања најуочљивија. Затим следи спонтано настала ‘’слободна’’) непра вилна/ матрица средњовековног дела Бар селоне (Сл. 4). Ова два типа сматрају се глав ним кон-

Сл. 4. ‘’Слободна’’, неправилна

матрица средњовековног језгра

Fig. 4. “Free shaped” irregular

pattern of the medieval core

Сл. 3. Ортогонална

матрица са квадратним

блоковима са засеченим

угловимаFig. 3.

Orthogonal pattern with square blocks which have cut-off

corners

Сл. 5. Дијагоналне авеније и њихова укрштања

- варијације линеарне и

радијалне матрицеFig. 5.

Diagonal avenues and their intersec-

tions - variations of the linear and radial

patterns

Сл. 6. Ортогонална матрица са издуженим правоугаоним блоковима - БарселонетаFig. 6. Orthogonal pattern with extended rectangu-lar blocks - Barceloneta

Сл. 7. Неправилнa варијацијa ортогоналне

матрице - GraciaFig. 7.

Irregular variation of the orthogonal pattern - Gracia

Сл. 8. ‘’Слободна’’ матрица која се прилагођава брдовитом теренуFig. 8. “Free shaped” pattern which adapts to mountainous terrain

75

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

74

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

ституентима и они ће бити детаљније објашњени. Поред њих, као секундарне, присутне су и варијације линеарне и радијалне матрице као дијагоналних авенија и њихових укрштања преко ортогоналне матрице (Сл. 5), као и ортогонална матрица са издуженим правоугаоним блоковима (Сл. 6), неправилне варијанте ортогоналне матрице (Сл. 7), као и мањи делови ‘’сло бодне’’ настале прилагођавањем брдовитом терену који окружује Барселону са три стране (Сл. 8).

УводМогло би се признати да градови у 21. веку,

као последица глобализације и урбаног раста, постају све сличнији. Као велики контраст снажном ‘’genius loci’’ њихових историјских центара, они у целини обично постају безка-рактерни, са архитектуром и градским амби-јентима који су потпуно некомпатибилни са локалним обележијима. Када се препозна добар дизајн, обично у форми небодера, музеја или концертних хала, често је то дело интернационалних архитеката као Gehry-а или Foster-а. Овако потписан дизајн често промовише индивидуални или корпоративни идентитет а ретко подстиче локална обележи-ја и континуитет са историјским делом града.

Са Барселоном то није случај. Она поседује карактеристичне урбане елементе који до-приносе карактеру и особености комбиноване урбане матрице (Сл. 1). Њен градски пејзаж је продукт и њене прошлости и њене садаш њо-

Сл. 2. Неке четврти данашње БарселонеFig. 2. Some quarters of nowadays Barcelona

сти. Истиче се међу градовима који обилују елементима за идентификацију. У протеклих 25 година кроз своје урбанистичке покушаје стекла је углед аутентичне лабораторије урба-ног дизајна. Квалитет, пре свега визуелни, јав-них урбаних простора који су настали кре-ира њем нових или реструктурирањем посто-јећих тргова, улица и паркова постао је стан-дард за трансформацију града. Махом су то домишљате и моћне интервенције које ства-рају градске амбијенте високог /визуелног/ квалитета.

У данашње доба процвата области визу ел-них комуникација и све вишег визуелног кри-теријума корисника урбаних простора потре-бно је указати на постојање урбаних матрица градова који, као Барселона, представљају визуелно адекватне и подстицајне просторне оквире за даљи напредак и стварање про-јеката и новина из области визуелног, као и за живот уопште.

Сл. 1. Комбинована урбана матрица БарселонеFig. 1. Miscellaneous urban pattern of Barcelona

КОМБИНОВАНА УРБАНА МАТРИЦА БАРСЕЛОНЕУ пракси најчешће долази до комбиновања више различитих

типова урбаних матрица. То је логична последица како урбаног развоја градова кроз дужи временски период и њи ховог све озбиљнијег повећања, тако и ком плекснијег карактера, богатијих функци онал них вредности и садржаја. Зналачким спојем различитих типова урбаних матрица нагла ша вају се њихове вредности и умањују нега тивности.

Прва асоцијација на Барселону у стручној јавности поред Гаудија /Gaudi/ и његових ремек-дела архитектуре је њена планска орто гонална матрица са квадратним бло ковима засеченим на сва четири угла (Сл. 3). Међутим, она је само један саставни тип урбане матрице унутар комбиноване. Истина је да покрива највећу површину па је самим тим са аспекта опажања најуочљивија. Затим следи спонтано настала ‘’слободна’’) непра вилна/ матрица средњовековног дела Бар селоне (Сл. 4). Ова два типа сматрају се глав ним кон-

Сл. 4. ‘’Слободна’’, неправилна

матрица средњовековног језгра

Fig. 4. “Free shaped” irregular

pattern of the medieval core

Сл. 3. Ортогонална

матрица са квадратним

блоковима са засеченим

угловимаFig. 3.

Orthogonal pattern with square blocks which have cut-off

corners

Сл. 5. Дијагоналне авеније и њихова укрштања

- варијације линеарне и

радијалне матрицеFig. 5.

Diagonal avenues and their intersec-

tions - variations of the linear and radial

patterns

Сл. 6. Ортогонална матрица са издуженим правоугаоним блоковима - БарселонетаFig. 6. Orthogonal pattern with extended rectangu-lar blocks - Barceloneta

Сл. 7. Неправилнa варијацијa ортогоналне

матрице - GraciaFig. 7.

Irregular variation of the orthogonal pattern - Gracia

Сл. 8. ‘’Слободна’’ матрица која се прилагођава брдовитом теренуFig. 8. “Free shaped” pattern which adapts to mountainous terrain

76

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

77

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

Барселона је настала као римско утврђење у 15. веку пре нове ере. Стварање првих сег мената данашње комбиноване матрице на стаје још у периоду од 11.-14. века изградњом средњовековног града преко римског на сеља.1 Примери управних римских улица мо гу се видети између средњевековних објеката. Овај део данашње Барселоне налази се са десне /Barri Gotic/ и леве /el raval/ стране ramble (Сл. 2). Физичку структуру овог дела града карактерише ‘’слободна’’ /неправилна/ матрица (Сл. 4) велике густине изграђености и компактности са лавиринтском органи за цијом веома уских саобраћајница, пешачких улица и пролаза (Сл. 9-2, Сл. 9-3). Њу одликује и доминација катедрале (Сл. 9-1), многи мали тргови и јавни простори (Сл. 9-4).

Средином 18. века дошло је до урбанизаци је алувијалних терена који су добијени над мо рем и луком и тако је настала Барселонета са ортогоналном матрицом издужених пра-воугаоних блокова (Сл. 6). Барселона је даље остала неизмењена до 1824, осим што је градски зид око старог града постепено ру шен. Те године су вршена прва просецања улица у старом граду. После три деценије одобрена су потпуна рушења утврђења и засипање ровова, што је омогућило нову изградњу и спајање ciudada са предграђима. Барселона тада добија нову, оригиналну и веома привлачну урбанистичку творевину, ramblas, богатог профила, која добија дво струку функцију: главне саобраћајнице и по средини широког шеталишта, уоквиреног дрворедима (Сл. 10).2

Сл. 9. ‘’Слободна’’ матрица:

9-1. Доминација катедрале

9-2., 9-3. Лавиринт уских улица и

секвентност простора9-4.

Мали тргови и јавни простори

Fig. 9. “Free shaped” pattern:9-1. Domination of the cathedral9-2., 9-3. Labyrinth of the narrow streets and spatial sequencing9-4. Small squares and the public spaces

1859. године владин геометар Илдефонсо Серда /Ildefonso cerdà/ добио је позив да поднесе влади у Мадриду предлоге за проширење Барселоне који су те године и прихваћени. Изузетна природна топографија Барселоне - равница, са три стране окружена венцем брда и са изласком на море са јужне стране, са низом природних излаза из равног дела и извесни делови вештачке топографије, наметнули су Сердау извесна ограничења и послужили му као основа за конципирање стратешке међуградске мреже путева која је уједно чинила и потку магистралне уличне мреже Барселоне. Тако су настали потези са данашњим називом avenida diagonal, Meridi-ana, parallel i Gran Via.3 Такође, оваква топо-графија утицала је на високу урбану концен-трацију и густину становања.

Користећи слоган ‘’рурализација града и ур банизација села’’, Серда је предложио да у ок виру блокова ортогоналне матрице буде по кривено само 36% тла а да преосталих 64% терена буде неизграђено. Већина блокова је тре бало да буде изграђена само са две стране. На просторима између би се засадило зеле-нило и дрвеће. На овај начин би се омогућио велики број варијација објеката и отвореног простора. Висина зграда требало је да буде ограничена на 16м, што је највише 3-4 спра та.4

На жалост, са променом у политици, Сер да-ови планови никада нису остварени у потпу-ности. Током периода од двадесетак го дина изгра ђени су ортогонална квадратна урбана матрица, канализација и подземне ин ста-лације и посађено је дрвеће. Даље, чи таво то подручје од преко 30 км2, потпуно опре мљено и спремно за градњу, било је пре пуш тено шпекулантима. У неким случа јевима, би ло је дозвољено да зграде покривају 96% повр ши-не урбаних блокова, где је висина згра да од предлаганих 3 или 4 досегла до 11 спра то ва.

Данашња ортогонална матрица Барсе ло-не, реализована према Сердином плану, зове се el eixample и представља најужи центар Барселоне (Сл. 3, Сл. 11). Састављена је из не-дифе ренцираних улица и квадратних бло-кова идентичне величине, ивично изгра ђе-них. Карактеристично за овај план је засече-ност габарита, односно углова блокова на све четири стране, тако да је на свакој рас-крсници формиран мали градски трг. Веро-ват но не постоји јаснији пример трга на раск-рсници.5 Матрицу пресеца неколико дијаго-налних булевара на чијим раскрсницама су формирани значајнији и већи градски тргови. Дијагонале допуњавају и разбијају строги просторни и саобраћајни систем који је често карактеристичан за ортогонални склоп којим се постиже уједначеност текстуре испод.

Обнова града је започета 1979. године, тј. од промене власти после Франковог режима у демократску. Она се базирала на поштовању сваког од различитих типова урбаних матрица Барселоне. Могу се издвојити три њена периода:- 1980-1986. Мали захвати - тргови, улице и

паркови;- 1986-1992. Већи захвати - морска обала,

резиденцијална и рекреативна подручја;- 1992-2006. Метрополитенски захвати -

инфраструктура и стратешка подручја.6 Данас је Барселона град који тежи само-

одрживости и који је изведеном урбаном обновом унапредио квалитет живота и ста но-вања кроз: креирање нових зелених повр ши-на, обогаћење постојећег градитељског на-слеђа и увођење елемената малог урбанизма.7 Тај модел урбане трансформације, којим се крупне промене и велики циљеви остваују на основу малих и појединачних стратешки лоци раних интервенција, назива се ‘’урбана акумпунктура’’.8

Сл. 10. Саобраћајница и шеталиште -

улица RamblaFig. 10.

Traffic artery and promenade - Rambla street

Сл. 11. El Eixample - суштински део идентитета Барселоне - геометризам, континуитет, компактност, интерпункција, доминанта /црква La Sagrada Familia/ Fig. 11. El Eixample - essential part of the Barcelona’s identity - geometricism, continuity, compactness, punctuation, spatial dominant /church La Sagrada Familia/

76

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

77

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

Барселона је настала као римско утврђење у 15. веку пре нове ере. Стварање првих сег мената данашње комбиноване матрице на стаје још у периоду од 11.-14. века изградњом средњовековног града преко римског на сеља.1 Примери управних римских улица мо гу се видети између средњевековних објеката. Овај део данашње Барселоне налази се са десне /Barri Gotic/ и леве /el raval/ стране ramble (Сл. 2). Физичку структуру овог дела града карактерише ‘’слободна’’ /неправилна/ матрица (Сл. 4) велике густине изграђености и компактности са лавиринтском органи за цијом веома уских саобраћајница, пешачких улица и пролаза (Сл. 9-2, Сл. 9-3). Њу одликује и доминација катедрале (Сл. 9-1), многи мали тргови и јавни простори (Сл. 9-4).

Средином 18. века дошло је до урбанизаци је алувијалних терена који су добијени над мо рем и луком и тако је настала Барселонета са ортогоналном матрицом издужених пра-воугаоних блокова (Сл. 6). Барселона је даље остала неизмењена до 1824, осим што је градски зид око старог града постепено ру шен. Те године су вршена прва просецања улица у старом граду. После три деценије одобрена су потпуна рушења утврђења и засипање ровова, што је омогућило нову изградњу и спајање ciudada са предграђима. Барселона тада добија нову, оригиналну и веома привлачну урбанистичку творевину, ramblas, богатог профила, која добија дво струку функцију: главне саобраћајнице и по средини широког шеталишта, уоквиреног дрворедима (Сл. 10).2

Сл. 9. ‘’Слободна’’ матрица:

9-1. Доминација катедрале

9-2., 9-3. Лавиринт уских улица и

секвентност простора9-4.

Мали тргови и јавни простори

Fig. 9. “Free shaped” pattern:9-1. Domination of the cathedral9-2., 9-3. Labyrinth of the narrow streets and spatial sequencing9-4. Small squares and the public spaces

1859. године владин геометар Илдефонсо Серда /Ildefonso cerdà/ добио је позив да поднесе влади у Мадриду предлоге за проширење Барселоне који су те године и прихваћени. Изузетна природна топографија Барселоне - равница, са три стране окружена венцем брда и са изласком на море са јужне стране, са низом природних излаза из равног дела и извесни делови вештачке топографије, наметнули су Сердау извесна ограничења и послужили му као основа за конципирање стратешке међуградске мреже путева која је уједно чинила и потку магистралне уличне мреже Барселоне. Тако су настали потези са данашњим називом avenida diagonal, Meridi-ana, parallel i Gran Via.3 Такође, оваква топо-графија утицала је на високу урбану концен-трацију и густину становања.

Користећи слоган ‘’рурализација града и ур банизација села’’, Серда је предложио да у ок виру блокова ортогоналне матрице буде по кривено само 36% тла а да преосталих 64% терена буде неизграђено. Већина блокова је тре бало да буде изграђена само са две стране. На просторима између би се засадило зеле-нило и дрвеће. На овај начин би се омогућио велики број варијација објеката и отвореног простора. Висина зграда требало је да буде ограничена на 16м, што је највише 3-4 спра та.4

На жалост, са променом у политици, Сер да-ови планови никада нису остварени у потпу-ности. Током периода од двадесетак го дина изгра ђени су ортогонална квадратна урбана матрица, канализација и подземне ин ста-лације и посађено је дрвеће. Даље, чи таво то подручје од преко 30 км2, потпуно опре мљено и спремно за градњу, било је пре пуш тено шпекулантима. У неким случа јевима, би ло је дозвољено да зграде покривају 96% повр ши-не урбаних блокова, где је висина згра да од предлаганих 3 или 4 досегла до 11 спра то ва.

Данашња ортогонална матрица Барсе ло-не, реализована према Сердином плану, зове се el eixample и представља најужи центар Барселоне (Сл. 3, Сл. 11). Састављена је из не-дифе ренцираних улица и квадратних бло-кова идентичне величине, ивично изгра ђе-них. Карактеристично за овај план је засече-ност габарита, односно углова блокова на све четири стране, тако да је на свакој рас-крсници формиран мали градски трг. Веро-ват но не постоји јаснији пример трга на раск-рсници.5 Матрицу пресеца неколико дијаго-налних булевара на чијим раскрсницама су формирани значајнији и већи градски тргови. Дијагонале допуњавају и разбијају строги просторни и саобраћајни систем који је често карактеристичан за ортогонални склоп којим се постиже уједначеност текстуре испод.

Обнова града је започета 1979. године, тј. од промене власти после Франковог режима у демократску. Она се базирала на поштовању сваког од различитих типова урбаних матрица Барселоне. Могу се издвојити три њена периода:- 1980-1986. Мали захвати - тргови, улице и

паркови;- 1986-1992. Већи захвати - морска обала,

резиденцијална и рекреативна подручја;- 1992-2006. Метрополитенски захвати -

инфраструктура и стратешка подручја.6 Данас је Барселона град који тежи само-

одрживости и који је изведеном урбаном обновом унапредио квалитет живота и ста но-вања кроз: креирање нових зелених повр ши-на, обогаћење постојећег градитељског на-слеђа и увођење елемената малог урбанизма.7 Тај модел урбане трансформације, којим се крупне промене и велики циљеви остваују на основу малих и појединачних стратешки лоци раних интервенција, назива се ‘’урбана акумпунктура’’.8

Сл. 10. Саобраћајница и шеталиште -

улица RamblaFig. 10.

Traffic artery and promenade - Rambla street

Сл. 11. El Eixample - суштински део идентитета Барселоне - геометризам, континуитет, компактност, интерпункција, доминанта /црква La Sagrada Familia/ Fig. 11. El Eixample - essential part of the Barcelona’s identity - geometricism, continuity, compactness, punctuation, spatial dominant /church La Sagrada Familia/

78

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

79

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

• Ред - Пошто је већи део територије Барсе-лоне проистекао из правилних урбаних мат-рица и геометрије, она је предодређена за визуелни израз реда у простору, како на макро тако и на микро плану. Комбинована урбана матрица која обједињује различите урбане елементе се не би одржала као целина да не постоји ред.

• Неред, хаос је делимично присутан у ‘’слободној’’ средњовековној матрици /више у њеном десном делу Barri Gotic/ и у неким периферним деловима матрице.

• Комплексност је делимично остварена и то у ‘’слободној’’ матрици. У овом случају то је ниво сложености који представља антипод једноставности ортогоналне матрице која га окружује, што резултира равнотежом у целини.

• Једноставност - Карактер уједначене и разумљиве доминантне ортогоналне матрице, јасни спојеви и интеграција са другим типо-вима матрица, геометрија и ред чине да је визуелно перципирамо као једноставну.

• Хуманост - Иако Барселона спада у велике градове, диманзије урбаних елемената које су примерене човеку, присутност зеле-нила које омогућава живот у здравом и при-јатном окружењу (Сл. 15), опремљеност јав-них урбаних простора урбаним моби лијаром који и формом и функцијом идеално одговара кориснику, остварују визуелни ефекат хуманости. Тргови, улице и паркови су добро одмерени и пуни живости што потврђује да се корисници у њима осећају пријатно.

• Контраст настаје постизањем извесног степена тензије између појединих делова урбане матрице као целине. Пешаци, крећући се градом, имају потребу за променом амби-јената на свом путу тако да је контраст поже-љан и стимулативан визуелни ефекат. У Бар-селони је присутан на свим нивоима. На мак-ро нивоу јавља се кроз однос плански и спон-тано насталих типова матрица које се налазе у склопу комбиноване, геометријског и орга-ницистичког (Сл. 4), једноставног и комплек-сног, ортогоналних и дијагоналних уличних праваца (Сл. 3), изласком релативно уских ули ца према мору и отварање широког види-ка, висински уједначене просторне матрице и доминирајућих високих објеката у силуети града (Сл. 14, Сл. 19-2), односом кружног облика велике раскрснице placa de les Glories и ортогоналног ткива у окружењу (Сл. 16) итд. На микро нивоу број примера је још већи.

• Сликовитост урбане целине најчешће је последица спонтаног развоја, а имајући у виду и њене главне одреднице из Votkin-ове ране теорије сликовитости ‘’различитост, покрет, неправилност, грубост и компли-кованост’’11 она је један од визуелних ефеката ‘’слободне’’ матрице средњовековног дела Барселоне.

Међутим, сликовитост може бити и пла ни-рана (Сл. 14). Ако уз то знамо да су њене карактеристике и наглашена визуелност, висок интензитет чулних утисака посматрача, брига за карактер места, или је расчланимо на сликовитост форме, сликовитост садржаја /богат и разноврстан програм/, сликовитост израза /атрактивни градски амбијенти, пуни колоритa/ и сликовитост ритма-стиму латив-ност /програмски усклађен садржај у амби-јенту култивисане форме и богате атмосфере, карактеристичан за градске центре/, без дво-умљења се може рећи да се централна зона Барселоне одликује сликовитошћу, упркос ње ној доминантној ортогоналној матрици. Сли ковитост је појачана хомогеним распо-редом тачкастих елемената /чворишта и обележија/, као и добром дефинисаношћу површинских елемената /дистрикти/.

ВИЗУЕЛНИ ЕФЕКТИ КОМБИНОВАНЕ УРБАНЕ МАТРИЦЕ БАРСЕЛОНЕ

Од 29 визуелних ефеката који се према различитим визуелним критеријумима /ви зуелно-формални, визуелно-динамички, ви зу елно-естетски и критеријум визуелне це-ловитости/ могу сврстати у четири групације9, у Барселони су заступљени следећи:

• геометризам - Организационо решавање веће територије и потреба рационалне поделе земљишта намеће праве линије па геометризам правих линија и правих углова доминира већим делом ове матрице. Зато је el eixample и суштински део идентитета Барселоне, прошле, садашње и будуће (Сл. 11). Геометризам употпуњују и дијагонале код којих је daniel Burn-ham највише потенцирао њихову визуелну сатисфакцију: ‘’њихова истинска слава је у самој дужини, у погледима дужим него што око може да допре, у путевима у облику стреле, који омогућавају брзину као да летите’’.10

У оквиру Graciе, дела Барселоне која је карактеристична по једном виду неправилне ортогоналне матрице, где улице нису стриктно паралелне, односно углови нису стриктно прави а и растојање између улица није увек исто, присутан је геометризам али је он у овом случају много флексибилнији и резултује ширим варијететом облика и величине блокова (Сл. 7).

• Органицизам је делимично присутан кроз постојање неколицине закривљених /вијугавих/ улица у ‘’слободној’’ матрици Barri Gotic-а (Сл. 12), затим Graciе, а такође и у деловима Барселоне на ободима брда tibidabo и Montjuic када се матрица прилагођава топографији (Сл. 8). На микро нивоу /блок, улица, трг/ ‘органски’ елементи су чешћи као нпр. кривудава пасарела rambla de Mar у port Vell-у, разиграна и заобљена просторна инсталација на почетку Moll de Barcelona (Сл. 13-1), фасада casa Mile у оквиру затвореног блока (Сл. 13-2), park diagonal Mar (Сл. 20-1), итд. Они омекшавају и динамизирају строгост и статичност грида.

Сл. 12. Закривљене улице Barri Gotic-а - органицизам, узбудљивостFig. 12. Curvilinear streets of Barri Gotic - or-ganicism, exactingness

Fig. 13. Organicism on micro level:13-1. Spatial installation at the beginning of Mall de Barcelona,13-2. Casa Mila as a segment of square blok

Сл. 13. Органицизам на микро нивоу:13-1. Просторна инсталација на почетку Moll de Barcelona, 13-2. Кућа Mila као сегмент затвореног блока

Сл. 14. Placa d’ Espana - сликовитост израза /атрактивни градски амбијенти, пуни колорита/, усмереност /две ’’венецијанске куле’’ усмеравају кретање/Fig. 14. Placa d’ Espana - picturesqueness of the expression /attractive city ambiences, full in color/, directness /two “venitian towers” direct movement/

78

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

79

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

• Ред - Пошто је већи део територије Барсе-лоне проистекао из правилних урбаних мат-рица и геометрије, она је предодређена за визуелни израз реда у простору, како на макро тако и на микро плану. Комбинована урбана матрица која обједињује различите урбане елементе се не би одржала као целина да не постоји ред.

• Неред, хаос је делимично присутан у ‘’слободној’’ средњовековној матрици /више у њеном десном делу Barri Gotic/ и у неким периферним деловима матрице.

• Комплексност је делимично остварена и то у ‘’слободној’’ матрици. У овом случају то је ниво сложености који представља антипод једноставности ортогоналне матрице која га окружује, што резултира равнотежом у целини.

• Једноставност - Карактер уједначене и разумљиве доминантне ортогоналне матрице, јасни спојеви и интеграција са другим типо-вима матрица, геометрија и ред чине да је визуелно перципирамо као једноставну.

• Хуманост - Иако Барселона спада у велике градове, диманзије урбаних елемената које су примерене човеку, присутност зеле-нила које омогућава живот у здравом и при-јатном окружењу (Сл. 15), опремљеност јав-них урбаних простора урбаним моби лијаром који и формом и функцијом идеално одговара кориснику, остварују визуелни ефекат хуманости. Тргови, улице и паркови су добро одмерени и пуни живости што потврђује да се корисници у њима осећају пријатно.

• Контраст настаје постизањем извесног степена тензије између појединих делова урбане матрице као целине. Пешаци, крећући се градом, имају потребу за променом амби-јената на свом путу тако да је контраст поже-љан и стимулативан визуелни ефекат. У Бар-селони је присутан на свим нивоима. На мак-ро нивоу јавља се кроз однос плански и спон-тано насталих типова матрица које се налазе у склопу комбиноване, геометријског и орга-ницистичког (Сл. 4), једноставног и комплек-сног, ортогоналних и дијагоналних уличних праваца (Сл. 3), изласком релативно уских ули ца према мору и отварање широког види-ка, висински уједначене просторне матрице и доминирајућих високих објеката у силуети града (Сл. 14, Сл. 19-2), односом кружног облика велике раскрснице placa de les Glories и ортогоналног ткива у окружењу (Сл. 16) итд. На микро нивоу број примера је још већи.

• Сликовитост урбане целине најчешће је последица спонтаног развоја, а имајући у виду и њене главне одреднице из Votkin-ове ране теорије сликовитости ‘’различитост, покрет, неправилност, грубост и компли-кованост’’11 она је један од визуелних ефеката ‘’слободне’’ матрице средњовековног дела Барселоне.

Међутим, сликовитост може бити и пла ни-рана (Сл. 14). Ако уз то знамо да су њене карактеристике и наглашена визуелност, висок интензитет чулних утисака посматрача, брига за карактер места, или је расчланимо на сликовитост форме, сликовитост садржаја /богат и разноврстан програм/, сликовитост израза /атрактивни градски амбијенти, пуни колоритa/ и сликовитост ритма-стиму латив-ност /програмски усклађен садржај у амби-јенту култивисане форме и богате атмосфере, карактеристичан за градске центре/, без дво-умљења се може рећи да се централна зона Барселоне одликује сликовитошћу, упркос ње ној доминантној ортогоналној матрици. Сли ковитост је појачана хомогеним распо-редом тачкастих елемената /чворишта и обележија/, као и добром дефинисаношћу површинских елемената /дистрикти/.

ВИЗУЕЛНИ ЕФЕКТИ КОМБИНОВАНЕ УРБАНЕ МАТРИЦЕ БАРСЕЛОНЕ

Од 29 визуелних ефеката који се према различитим визуелним критеријумима /ви зуелно-формални, визуелно-динамички, ви зу елно-естетски и критеријум визуелне це-ловитости/ могу сврстати у четири групације9, у Барселони су заступљени следећи:

• геометризам - Организационо решавање веће територије и потреба рационалне поделе земљишта намеће праве линије па геометризам правих линија и правих углова доминира већим делом ове матрице. Зато је el eixample и суштински део идентитета Барселоне, прошле, садашње и будуће (Сл. 11). Геометризам употпуњују и дијагонале код којих је daniel Burn-ham највише потенцирао њихову визуелну сатисфакцију: ‘’њихова истинска слава је у самој дужини, у погледима дужим него што око може да допре, у путевима у облику стреле, који омогућавају брзину као да летите’’.10

У оквиру Graciе, дела Барселоне која је карактеристична по једном виду неправилне ортогоналне матрице, где улице нису стриктно паралелне, односно углови нису стриктно прави а и растојање између улица није увек исто, присутан је геометризам али је он у овом случају много флексибилнији и резултује ширим варијететом облика и величине блокова (Сл. 7).

• Органицизам је делимично присутан кроз постојање неколицине закривљених /вијугавих/ улица у ‘’слободној’’ матрици Barri Gotic-а (Сл. 12), затим Graciе, а такође и у деловима Барселоне на ободима брда tibidabo и Montjuic када се матрица прилагођава топографији (Сл. 8). На микро нивоу /блок, улица, трг/ ‘органски’ елементи су чешћи као нпр. кривудава пасарела rambla de Mar у port Vell-у, разиграна и заобљена просторна инсталација на почетку Moll de Barcelona (Сл. 13-1), фасада casa Mile у оквиру затвореног блока (Сл. 13-2), park diagonal Mar (Сл. 20-1), итд. Они омекшавају и динамизирају строгост и статичност грида.

Сл. 12. Закривљене улице Barri Gotic-а - органицизам, узбудљивостFig. 12. Curvilinear streets of Barri Gotic - or-ganicism, exactingness

Fig. 13. Organicism on micro level:13-1. Spatial installation at the beginning of Mall de Barcelona,13-2. Casa Mila as a segment of square blok

Сл. 13. Органицизам на микро нивоу:13-1. Просторна инсталација на почетку Moll de Barcelona, 13-2. Кућа Mila као сегмент затвореног блока

Сл. 14. Placa d’ Espana - сликовитост израза /атрактивни градски амбијенти, пуни колорита/, усмереност /две ’’венецијанске куле’’ усмеравају кретање/Fig. 14. Placa d’ Espana - picturesqueness of the expression /attractive city ambiences, full in color/, directness /two “venitian towers” direct movement/

80

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

81

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

Барселона обилује акцентима различитих интензитета и на различитим просторним нивоима. Акценат нижег интензитета у хије рархији био би нпр. Колумбов споменик којим се завршава rambla при изласку на море (Сл. 17) или arc de tri-omf, више због његовог изразитог положаја него због висине. Ако акценат поседује изразити интензитет он прераста у доминанту као што је црква la sagrada Familia, која својом мером, формом и значајем доминира ортогоналном матрицом (Сл. 11).

• Претенциозност је одлика акцента у екстремном случају - када акценат полаже претерана права на битну улогу унутар град ске структуре и зато се издваја као посебан визуелни ефекат. Неколико је таквих објеката: у olimpic port-у две куле torre Mapfre и Hotel de les arts чија претенциозност поред велике висине има везе и са положајем једног поред другог услед чега долази до збирног, зајед ничког ефекта екстремне доминације (Сл. 19-2), затим torre agbar на placa de les Glories (Сл. 16) као и Foster-ов телекомуникациони торањ на брду Тибидабо који се сагледава из било које тачке града.

• Акценат - Данас, када се монотонија и типизација физичких облика града претвара у реалну опасност за идентитет и карактер урбаних простора, значај појединачних и посебних физичких облика постаје још већи. Нпр. у оквиру средњовековног дела града, над релативно мирним и хоризонталним склопом стамбених кућа, истиче се катедрала. Као посебне физичке структуре и акценте у Барселони можемо сматрати и слободне просторе изузетне вредности и карактера /park Guell (Сл. 15), етно село poble espanyol/, као и изванредна архитектонска или инже-њерска остварења.

Сл. 15. Парк Guell - хуманост /присутност зеленила/, акценат /слободан урбани простор изузетне вредности и карактера/Fig. 15. Park Guell - humanity /presence of greenery/, accent /free urban space of the great value and character/

Сл. 16. Placa de les Glories и Torre Agbar - контраст кружног облика трга и ортогоналне урбане матрице у окружењу, претенциозност Fig. 16. Placa de les Glories and Torre Agbar - contrast of circle shape of the crossroad and orthogonal urban pattern in surround-ing area, pretentiousness

Сл. 17. Акценат нижег нивоа - Колумбов споменикFig. 17. Accent of the lower level - Kolumbo’s monument

Сл. 18. Драматичност - спој старог и новог - ‘’слободна’’ средњовековна матрица и Museu d’ Art Contempo-raniFig. 18. Dramaticness - connection of old and new -“free shaped” medieval pattern and Museu d’ Art Contemporani

Сл. 19. Пријатан поглед/видик:19-1. Панорамски поглед са Tibidaba 19-2. Силуета - поглед са мора - контраст, претенциозност /Torre Mapfre и Hotel de les Arts у Olimpic Port-у/Fig. 19. Pleasant view/vista:19-1. Panoramic view from Tibidabo19-2. Skyline - view from the sea - contrast, pretentiousness /Torre Mapfre and Hotel de les Arts in Olimpic Port/

80

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

81

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

Барселона обилује акцентима различитих интензитета и на различитим просторним нивоима. Акценат нижег интензитета у хије рархији био би нпр. Колумбов споменик којим се завршава rambla при изласку на море (Сл. 17) или arc de tri-omf, више због његовог изразитог положаја него због висине. Ако акценат поседује изразити интензитет он прераста у доминанту као што је црква la sagrada Familia, која својом мером, формом и значајем доминира ортогоналном матрицом (Сл. 11).

• Претенциозност је одлика акцента у екстремном случају - када акценат полаже претерана права на битну улогу унутар град ске структуре и зато се издваја као посебан визуелни ефекат. Неколико је таквих објеката: у olimpic port-у две куле torre Mapfre и Hotel de les arts чија претенциозност поред велике висине има везе и са положајем једног поред другог услед чега долази до збирног, зајед ничког ефекта екстремне доминације (Сл. 19-2), затим torre agbar на placa de les Glories (Сл. 16) као и Foster-ов телекомуникациони торањ на брду Тибидабо који се сагледава из било које тачке града.

• Акценат - Данас, када се монотонија и типизација физичких облика града претвара у реалну опасност за идентитет и карактер урбаних простора, значај појединачних и посебних физичких облика постаје још већи. Нпр. у оквиру средњовековног дела града, над релативно мирним и хоризонталним склопом стамбених кућа, истиче се катедрала. Као посебне физичке структуре и акценте у Барселони можемо сматрати и слободне просторе изузетне вредности и карактера /park Guell (Сл. 15), етно село poble espanyol/, као и изванредна архитектонска или инже-њерска остварења.

Сл. 15. Парк Guell - хуманост /присутност зеленила/, акценат /слободан урбани простор изузетне вредности и карактера/Fig. 15. Park Guell - humanity /presence of greenery/, accent /free urban space of the great value and character/

Сл. 16. Placa de les Glories и Torre Agbar - контраст кружног облика трга и ортогоналне урбане матрице у окружењу, претенциозност Fig. 16. Placa de les Glories and Torre Agbar - contrast of circle shape of the crossroad and orthogonal urban pattern in surround-ing area, pretentiousness

Сл. 17. Акценат нижег нивоа - Колумбов споменикFig. 17. Accent of the lower level - Kolumbo’s monument

Сл. 18. Драматичност - спој старог и новог - ‘’слободна’’ средњовековна матрица и Museu d’ Art Contempo-raniFig. 18. Dramaticness - connection of old and new -“free shaped” medieval pattern and Museu d’ Art Contemporani

Сл. 19. Пријатан поглед/видик:19-1. Панорамски поглед са Tibidaba 19-2. Силуета - поглед са мора - контраст, претенциозност /Torre Mapfre и Hotel de les Arts у Olimpic Port-у/Fig. 19. Pleasant view/vista:19-1. Panoramic view from Tibidabo19-2. Skyline - view from the sea - contrast, pretentiousness /Torre Mapfre and Hotel de les Arts in Olimpic Port/

82

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

83

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

• Распршеност, разградња простора - је делимично присутна нпр. у окружењу парка diagonal Mar (Сл. 20-1), у северо-западном де лу града /околина стадиона camp nou (Сл. 20-2)/ или рубним зонама. Разградња у кон тексту diagonal Mar-а је позитивна јер пред ставља постепени прелаз из густо изграђеног ткива ка обали и мору.

• Ограђеност, визуелна затвореност - Компактност и велика густина матрице ства рају велики број ограђених градских амби јената, најчешће тргова и паркова. placa reial - трг атријумског типа у ‘’слободној’’ матрици, један је од најбољих примера (Сл. 21). Овај визуелни ефекат омогућава изразитији и снажнији идентитет јавних простора.

• Осећање места је производ урбане струк туре и визуел-них ефеката као што су сли ковитост, акценат, претенциозност, узбуд љивост, наглашена перспектива, пријатан поглед, огра-ђе ност, као и кретања које нам пружа два погледа, постојећи и откривени.

услед елемената мистерије која се одвија у мањим, стабилним регионима. То простор чини памтљивим, изражајним и омогућава стварање јасне слике о њему. Скретање улице под правим углом узрокује ишчекивање а затим следи изненађење откривеним призо-ром. Такав ефекат настаје и код закошене или закривљене улице (Сл. 2).

• Драматичност је виши степен узбуд-љивости и делимично је остварена снажним просторним акцентима или неком другом врстом снажног контраста као што је одличан спој новог и старог - Museu d’art contempora-ni од richarda Meier-а и старо ткиво ‘’слободне’’ матрице (Сл. 18).

• Наглашена перспектива је делимично остварена и повезана са већ наведеним визуелним ефектима усмерености и акцента.

• Разноврсност типова урбаних матрица, облика, висина, типологије објеката (Сл. 20-2), густина изграђености, садржаја...присутна је у Барселони. У комбинацији са већ наведеним ефектом реда сви елементи коегзистирају унутар једне јединствене целине. Шетајући нпр. само обновљеним обалским појасом, тј. зоном Олимпијског села која је изграђена за Олимпијаду 1992. године, можемо перци-пирати разноврсност.

• Пријатност, равнотежа - Урбана матрица као Барселона, са чврсто и јасно одређеним карактеристикама, са елементима јасног иден титета, коју лако разумемо и откривамо њену структуру, симболе и значења и са којом лако успостављамо визуелни контакт, доживљава се као пријатна.

• Пријатан поглед/видик - Окруженост брдима са три стране омогућава целовите панорамске погледе на Барселону (Сл. 19-1). Из правца мора сагледава се њена силуета (Сл. 19-2). Такође, пријатне визуре постоје и у супротном смеру - као овим природним ле-потама и атрактивним архитектонским творе-винама које се на њима истичу. И вештачки је створен већи број могућности сагледавања матрице - са врхова високих објеката као и возећи се успињачом /teleferic/ ка Montjuic-у и изнад луке. Наравно, шетајући градом мноштво је пријатних погледа на мање зелене, зналачки осмишљене кутке и остале визуелно подстицајне градске амбијенте, као и изузетну архитектуру.

• Компактност, целовитост произилазе из просторног континуитета матрице, једин-ственог модула ортогоналног дела матрице (Сл. 11), као и велике густине изграђености.

• Усмереност је делимично остварена. Не-ке од бројних паралелних улица ортогоналне матрице се завршавају оријентиром као централним мотивом /тачком недогледа за целу улицу/. Међутим, због велике дужине улица и зеленила у једном делу године ови објекти често, осим ако нису изразите висине, нису уочљиви са велике даљине. Тада у ефекту усмерености генерално помажу објекти који доминирају у окружењу. На placa d’ espana, тргу који је други по важности, две ‘’вене ци-јанске’’ куле деле простор трга и усмеравају кретање (Сл. 14).

• Континуитет, који је од великог значаја за целовитост градске слике, присутан је захваљујући овој доброј карактеристици до-минирајуће ортогоналне матрице и њеног ширења у непрекинутој размери (Сл. 11). Густо изграђена структура средњевековног де ла града употпуњује овај ефекат (Сл. 12). Поред просторног ту је и површински конти-нуитет фасада ивично изграђених затворених блокова. Дрвореди дуж улица подвлаче овај ефекат.

• Интерпункција се јавља унутар густо изграђеног ткива Барселоне као парковска, зелена површина (Сл. 5) или на неким местима као простор видно другачије структуре у односу на окружење, који доноси освежење.

• Ритам, покрет, динамика настаје смењи-вањем већ поменутих контрастних мотива, акцената у простору, квалитетних и атрак-тивних архитектонских објеката, елемената интерпункције, постојањем пратећих елеме-ната /капија, стубова, разних инсталација/ којима се неки већи градски амбијенти /ули-це, тргови, паркови/ визуелно прекидају, односно ритмички структурирају. Крећући се улицама Барселоне ми смо у сталном стању усмерене напетости која нас вуче напред и диктира покрет.

• Секвентност простора је делимично остварена и то највише у ‘’слободној’’ матрици (Сл. 9-2) у којој пешак, који се креће непро-менљивом брзином, слике овог дела града открива кроз серију трзаја и откровења, ме-ња њем правца улице, сменом сужења и про-ширења, притварањем погледа итд. Ово Кален назива сагледавањем у серији а може се назвати и сагледавање секвенци про-стора.

• Узбудљивост је присутна у садејству са већ поменутим ефектима као што су ритам, динамика, секвентност простора. Пожељно је да су радозналост и очекивање присутни

Сл. 21. Ограђеност, визуелна затвореност - Placa Reial - атријумски тргFig. 21. Enclosure, visual limitations - Placa Reial - atrium square

Fig. 20. Dispersion of the space 20-1. Diagonal Mar20-2. Surroundings of the stadium Camp Nou /diversity/

Разноврсност остварених визуелних ефеката БарселонеУ даљем излагању разноврсност оства рених визуелних

ефеката се узима као по зитивна одредница. Може се поставити пи тање зашто је то тако јер она може, у оквиру ове тематике, са собом да носи постојање већег броја остварених непожељних ефеката у односу на пожељне. Као прво, дискутабилно је залазити у вредновање визуелних ефеката и поделу на пожељне и непожељне, односно позитивне и негативне. Као друго, битан је сумирајући утисак, тј. збирно посматрање свих ефеката у целини. Они се тада међусобно прожимају, надопуњују тако да стварају један нови квалитет. Евентуални негативни ефекти у одређеном контексту специфично се до живљавају, вреднују и неутралишу.

Од набројаних визуелних ефеката, 18 је потпуно остварено, тј. они су јасно изражени на макро и/или микро нивоу просторне урба не матрице, док је 8 делимично остварено, тј. умерено изражено на, најчешће, мањем делу територије

Сл. 20. Распршеност, разградња простора:20-1. Diagonal Mar20-2. Околина стадиона Camp Nou /разноврсност/

82

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

83

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

• Распршеност, разградња простора - је делимично присутна нпр. у окружењу парка diagonal Mar (Сл. 20-1), у северо-западном де лу града /околина стадиона camp nou (Сл. 20-2)/ или рубним зонама. Разградња у кон тексту diagonal Mar-а је позитивна јер пред ставља постепени прелаз из густо изграђеног ткива ка обали и мору.

• Ограђеност, визуелна затвореност - Компактност и велика густина матрице ства рају велики број ограђених градских амби јената, најчешће тргова и паркова. placa reial - трг атријумског типа у ‘’слободној’’ матрици, један је од најбољих примера (Сл. 21). Овај визуелни ефекат омогућава изразитији и снажнији идентитет јавних простора.

• Осећање места је производ урбане струк туре и визуел-них ефеката као што су сли ковитост, акценат, претенциозност, узбуд љивост, наглашена перспектива, пријатан поглед, огра-ђе ност, као и кретања које нам пружа два погледа, постојећи и откривени.

услед елемената мистерије која се одвија у мањим, стабилним регионима. То простор чини памтљивим, изражајним и омогућава стварање јасне слике о њему. Скретање улице под правим углом узрокује ишчекивање а затим следи изненађење откривеним призо-ром. Такав ефекат настаје и код закошене или закривљене улице (Сл. 2).

• Драматичност је виши степен узбуд-љивости и делимично је остварена снажним просторним акцентима или неком другом врстом снажног контраста као што је одличан спој новог и старог - Museu d’art contempora-ni од richarda Meier-а и старо ткиво ‘’слободне’’ матрице (Сл. 18).

• Наглашена перспектива је делимично остварена и повезана са већ наведеним визуелним ефектима усмерености и акцента.

• Разноврсност типова урбаних матрица, облика, висина, типологије објеката (Сл. 20-2), густина изграђености, садржаја...присутна је у Барселони. У комбинацији са већ наведеним ефектом реда сви елементи коегзистирају унутар једне јединствене целине. Шетајући нпр. само обновљеним обалским појасом, тј. зоном Олимпијског села која је изграђена за Олимпијаду 1992. године, можемо перци-пирати разноврсност.

• Пријатност, равнотежа - Урбана матрица као Барселона, са чврсто и јасно одређеним карактеристикама, са елементима јасног иден титета, коју лако разумемо и откривамо њену структуру, симболе и значења и са којом лако успостављамо визуелни контакт, доживљава се као пријатна.

• Пријатан поглед/видик - Окруженост брдима са три стране омогућава целовите панорамске погледе на Барселону (Сл. 19-1). Из правца мора сагледава се њена силуета (Сл. 19-2). Такође, пријатне визуре постоје и у супротном смеру - као овим природним ле-потама и атрактивним архитектонским творе-винама које се на њима истичу. И вештачки је створен већи број могућности сагледавања матрице - са врхова високих објеката као и возећи се успињачом /teleferic/ ка Montjuic-у и изнад луке. Наравно, шетајући градом мноштво је пријатних погледа на мање зелене, зналачки осмишљене кутке и остале визуелно подстицајне градске амбијенте, као и изузетну архитектуру.

• Компактност, целовитост произилазе из просторног континуитета матрице, једин-ственог модула ортогоналног дела матрице (Сл. 11), као и велике густине изграђености.

• Усмереност је делимично остварена. Не-ке од бројних паралелних улица ортогоналне матрице се завршавају оријентиром као централним мотивом /тачком недогледа за целу улицу/. Међутим, због велике дужине улица и зеленила у једном делу године ови објекти често, осим ако нису изразите висине, нису уочљиви са велике даљине. Тада у ефекту усмерености генерално помажу објекти који доминирају у окружењу. На placa d’ espana, тргу који је други по важности, две ‘’вене ци-јанске’’ куле деле простор трга и усмеравају кретање (Сл. 14).

• Континуитет, који је од великог значаја за целовитост градске слике, присутан је захваљујући овој доброј карактеристици до-минирајуће ортогоналне матрице и њеног ширења у непрекинутој размери (Сл. 11). Густо изграђена структура средњевековног де ла града употпуњује овај ефекат (Сл. 12). Поред просторног ту је и површински конти-нуитет фасада ивично изграђених затворених блокова. Дрвореди дуж улица подвлаче овај ефекат.

• Интерпункција се јавља унутар густо изграђеног ткива Барселоне као парковска, зелена површина (Сл. 5) или на неким местима као простор видно другачије структуре у односу на окружење, који доноси освежење.

• Ритам, покрет, динамика настаје смењи-вањем већ поменутих контрастних мотива, акцената у простору, квалитетних и атрак-тивних архитектонских објеката, елемената интерпункције, постојањем пратећих елеме-ната /капија, стубова, разних инсталација/ којима се неки већи градски амбијенти /ули-це, тргови, паркови/ визуелно прекидају, односно ритмички структурирају. Крећући се улицама Барселоне ми смо у сталном стању усмерене напетости која нас вуче напред и диктира покрет.

• Секвентност простора је делимично остварена и то највише у ‘’слободној’’ матрици (Сл. 9-2) у којој пешак, који се креће непро-менљивом брзином, слике овог дела града открива кроз серију трзаја и откровења, ме-ња њем правца улице, сменом сужења и про-ширења, притварањем погледа итд. Ово Кален назива сагледавањем у серији а може се назвати и сагледавање секвенци про-стора.

• Узбудљивост је присутна у садејству са већ поменутим ефектима као што су ритам, динамика, секвентност простора. Пожељно је да су радозналост и очекивање присутни

Сл. 21. Ограђеност, визуелна затвореност - Placa Reial - атријумски тргFig. 21. Enclosure, visual limitations - Placa Reial - atrium square

Fig. 20. Dispersion of the space 20-1. Diagonal Mar20-2. Surroundings of the stadium Camp Nou /diversity/

Разноврсност остварених визуелних ефеката БарселонеУ даљем излагању разноврсност оства рених визуелних

ефеката се узима као по зитивна одредница. Може се поставити пи тање зашто је то тако јер она може, у оквиру ове тематике, са собом да носи постојање већег броја остварених непожељних ефеката у односу на пожељне. Као прво, дискутабилно је залазити у вредновање визуелних ефеката и поделу на пожељне и непожељне, односно позитивне и негативне. Као друго, битан је сумирајући утисак, тј. збирно посматрање свих ефеката у целини. Они се тада међусобно прожимају, надопуњују тако да стварају један нови квалитет. Евентуални негативни ефекти у одређеном контексту специфично се до живљавају, вреднују и неутралишу.

Од набројаних визуелних ефеката, 18 је потпуно остварено, тј. они су јасно изражени на макро и/или микро нивоу просторне урба не матрице, док је 8 делимично остварено, тј. умерено изражено на, најчешће, мањем делу територије

Сл. 20. Распршеност, разградња простора:20-1. Diagonal Mar20-2. Околина стадиона Camp Nou /разноврсност/

просторне матрице. Остали могу ћи визуелни ефекти /монументалност, једно личност, монотонија/ нису или су минорно остварени у Барселони.

Узимајући у обзир да је разматрано 29 могућих ефеката, а узимајући као релевантне оне који су потпуно остварени, разноврсност се може поделити у три категорије:- недовољна разноврсност /1-9 потпуно

остварених визуелних ефеката/,- умерена разноврсност /10-19 –II-/ и- висока разноврсност /20-29 –II-/.

Према томе, Барселона се налази скоро на граници између умерене и високе разно-врсности. Али, имајући у виду да она има и 8 делимично остварених ефеката, они могу да надоместе још два потпуно остварена ефекта, чиме се ова урбана матрица, по броју оства-рених визуелних ефеката, може сврстати у категорију високе разноврсности.

Поређење Барселоне и планских градова 20. века

Плански /изнова саграђени/ градови 20. века специфични су због свог визуелног израза и опречног мишљења у стручној ли-тератури поводом визуелног аспекта њихових остварених градских амбијената. Подаци истраживања о разноврсности њихових оства рених визуелних ефеката /потпуно

84

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

узрокују друге неповољне ефекте.Нпр. ортогонална матрица која често слови за крут план, уз

креативност и примену одре ђених урбаних параметара или уз комби новање са дијагоналним линеарним прав цима, може показати и своју флексибилну страну. Ова матрица омогућава остављање неких простора неизграђеним, широким, слободним, што касније, ако постоји потреба, омогућава лакше реструктурирање.

Разноликост, разноврсностШто је већа разноликост то је веће богатство прихватљивих,

пожељних визуелних ефеката а више за одбацивање насилна правилност, бесциљна симетрија и монотонија многих савремених концепција. Међу великим бро јем остварених ефеката свако ће пронаћи њему одговарајући. Уколико је за појединца неки ефекат негативан, он ће се компензовати или бар ублажити са неким другим који доприноси стварању пријатнијег окружења. Комбинујући структурне карактеристике било које урбане матрице са различитим урба ним параметрима ствара се разноврсност. Уколико је претерана, она води ка визуелном ефекту хаоса, па у свему треба наћи меру, односно одређени степен разнородности, у комбинацији реда и случајности.

Повратак традиционалних урбаних елеменатаУрбанисти великог раздобља 20. века, као следбеници

ставова Атинске повеље, су дра гоцене урбане просторе и читаве градове претворили у расплинуте и монотоне целине јер су одбацили основне конститутивне еле менте традиционалног града. Напротив, у Барселони су они кичма града. Треба оства рити повратак традиционалним вредностима и традиционалним урбаним елементима /тргу, улици и урбаном блоку/, пошто су они кроз време показали своје квалитете и остваривали разноврсне визуелне ефекте који нуде урбану топлину која је ипак урбаном човеку потребна. Колико год да су градови прошлости били претрпани, оронули и загу шени, они су поседовали ову топлину без које град није град. Комбинацијом између традиционалног и савременог могу се остварити добри резултати.

Комбиновање урбаних матрицаТреба наћи компромис између рацио на ли зације и примене

одређене урбане матрице. То омогућује комбинација матрица, чиме се постиже најчешће рационализација на макро и пријатност, хуманост, нестереотипност на микро плану а самим тим и равнотежа у целини. Велики програми /јавне, централне функције/ захтевају рационализацију па је ко ришћење ортогоналне матрице која је у исто време и модуларна, у овом случају најбоље решење. Органска матрица се више примењује за мање програме /становање и пратећи садржаји/. Монументалност намеће нашој цивилизацији равне линије, а интимност по вијене.

Како не би дошло до претеране комп лексности, међу конститутивним визуелним елементима као и већим деловима целине мора постојати одређена хијерархија.

85

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

остварени ефекти •, делимично остварени ефекти ⊕ /, а по заступљеним типовима урбаних матрица, су следећи12:- Ортогонална матрица: Нови Београд /12•, 1⊕/,

Чандигар /11•, 5⊕/, Милтон Кејнс /16•, 4⊕/,- Радијално-концентрична матрица: Децен-

тра лизација Копенхагена /9•, 7⊕/, Кибуц у Нахалалу /6•, 4⊕/, Канбера /16•, 1⊕/,

- Линеарна матрица: Бразилија /12•, 3⊕/, проширење Мадрида /10•, 5⊕/, Пројекат за токијски залив /9•, 2⊕/,

- Органска матрица: Тапиола /10•, 7⊕/, Америчка субурбија /7•, 5⊕/, Поундбари /18•, 2⊕/,

- Комбинована матрица: Нова Калкута /12•, 3⊕/, Сисајд /12•, 3⊕/, Јужни Амстердам /14•, 5⊕/. Поређењем Барселоне, која је као целина

већином настала до 20. века, ако изузмемо њену урбану обнову, која има у својој матрици инкорпорирано историјско језгро, са план-ским матрицама 20. века, примећује се да Бар селона пружа већи број визуелних ефе-ката и да је више створена за све разноликости потреба живота. Заслужни за овакав резултат, поред комбиноване урбане матрице и начина повезивања њених саставних матрица, су и урбани параметри, као висок проценат изгра-ђености и углавном затворени тип изградње блока, по чему се доста разликује од тво-ревина 20. века.

СМЕРНИЦЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ВИЗУЕЛНИх ЕФЕКАТА ПОСТОЈЕЋИх И БУДУЋИх ГРАДОВА

За овакву тематику смернице се намећу као најприкладнија форма усмеравања акција ра звоја и планирања. Из претходно при казаног примера Барселоне могу се дефинисати ге не-ралне смернице за унапређење опште урбане структуре, која произилази из било ког типа урбане матрице, као и њених визуелних ефе ката.13 Конкретнији случајеви би захтевали много ширу и прецизнију листу смерница.

ФлексибилностУ граду модерног, урбаног ритма потребно је омогућити

флексибилност, која као термин, представља карактеристику неког система која му омогућава да одговори на промене уз минимални степен штете по систем као целину. Тип урбане матрице који се примењује мора да омогући максималну слободу избора и комуницирања, као и обнову својих еле-мената. Флексибилност мора да буде присутна да би се лакше исправиле евентуалне грешке и неадекватни визуелни ефекти који нису предвиђени планом, а јавили су се услед одређеног сплета околности и потенцирања само неких визуелних ефеката који су тада сматрани за битне а који, са друге стране,

просторне матрице. Остали могу ћи визуелни ефекти /монументалност, једно личност, монотонија/ нису или су минорно остварени у Барселони.

Узимајући у обзир да је разматрано 29 могућих ефеката, а узимајући као релевантне оне који су потпуно остварени, разноврсност се може поделити у три категорије:- недовољна разноврсност /1-9 потпуно

остварених визуелних ефеката/,- умерена разноврсност /10-19 –II-/ и- висока разноврсност /20-29 –II-/.

Према томе, Барселона се налази скоро на граници између умерене и високе разно-врсности. Али, имајући у виду да она има и 8 делимично остварених ефеката, они могу да надоместе још два потпуно остварена ефекта, чиме се ова урбана матрица, по броју оства-рених визуелних ефеката, може сврстати у категорију високе разноврсности.

Поређење Барселоне и планских градова 20. века

Плански /изнова саграђени/ градови 20. века специфични су због свог визуелног израза и опречног мишљења у стручној ли-тератури поводом визуелног аспекта њихових остварених градских амбијената. Подаци истраживања о разноврсности њихових оства рених визуелних ефеката /потпуно

84

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

узрокују друге неповољне ефекте.Нпр. ортогонална матрица која често слови за крут план, уз

креативност и примену одре ђених урбаних параметара или уз комби новање са дијагоналним линеарним прав цима, може показати и своју флексибилну страну. Ова матрица омогућава остављање неких простора неизграђеним, широким, слободним, што касније, ако постоји потреба, омогућава лакше реструктурирање.

Разноликост, разноврсностШто је већа разноликост то је веће богатство прихватљивих,

пожељних визуелних ефеката а више за одбацивање насилна правилност, бесциљна симетрија и монотонија многих савремених концепција. Међу великим бро јем остварених ефеката свако ће пронаћи њему одговарајући. Уколико је за појединца неки ефекат негативан, он ће се компензовати или бар ублажити са неким другим који доприноси стварању пријатнијег окружења. Комбинујући структурне карактеристике било које урбане матрице са различитим урба ним параметрима ствара се разноврсност. Уколико је претерана, она води ка визуелном ефекту хаоса, па у свему треба наћи меру, односно одређени степен разнородности, у комбинацији реда и случајности.

Повратак традиционалних урбаних елеменатаУрбанисти великог раздобља 20. века, као следбеници

ставова Атинске повеље, су дра гоцене урбане просторе и читаве градове претворили у расплинуте и монотоне целине јер су одбацили основне конститутивне еле менте традиционалног града. Напротив, у Барселони су они кичма града. Треба оства рити повратак традиционалним вредностима и традиционалним урбаним елементима /тргу, улици и урбаном блоку/, пошто су они кроз време показали своје квалитете и остваривали разноврсне визуелне ефекте који нуде урбану топлину која је ипак урбаном човеку потребна. Колико год да су градови прошлости били претрпани, оронули и загу шени, они су поседовали ову топлину без које град није град. Комбинацијом између традиционалног и савременог могу се остварити добри резултати.

Комбиновање урбаних матрицаТреба наћи компромис између рацио на ли зације и примене

одређене урбане матрице. То омогућује комбинација матрица, чиме се постиже најчешће рационализација на макро и пријатност, хуманост, нестереотипност на микро плану а самим тим и равнотежа у целини. Велики програми /јавне, централне функције/ захтевају рационализацију па је ко ришћење ортогоналне матрице која је у исто време и модуларна, у овом случају најбоље решење. Органска матрица се више примењује за мање програме /становање и пратећи садржаји/. Монументалност намеће нашој цивилизацији равне линије, а интимност по вијене.

Како не би дошло до претеране комп лексности, међу конститутивним визуелним елементима као и већим деловима целине мора постојати одређена хијерархија.

85

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

остварени ефекти •, делимично остварени ефекти ⊕ /, а по заступљеним типовима урбаних матрица, су следећи12:- Ортогонална матрица: Нови Београд /12•, 1⊕/,

Чандигар /11•, 5⊕/, Милтон Кејнс /16•, 4⊕/,- Радијално-концентрична матрица: Децен-

тра лизација Копенхагена /9•, 7⊕/, Кибуц у Нахалалу /6•, 4⊕/, Канбера /16•, 1⊕/,

- Линеарна матрица: Бразилија /12•, 3⊕/, проширење Мадрида /10•, 5⊕/, Пројекат за токијски залив /9•, 2⊕/,

- Органска матрица: Тапиола /10•, 7⊕/, Америчка субурбија /7•, 5⊕/, Поундбари /18•, 2⊕/,

- Комбинована матрица: Нова Калкута /12•, 3⊕/, Сисајд /12•, 3⊕/, Јужни Амстердам /14•, 5⊕/. Поређењем Барселоне, која је као целина

већином настала до 20. века, ако изузмемо њену урбану обнову, која има у својој матрици инкорпорирано историјско језгро, са план-ским матрицама 20. века, примећује се да Бар селона пружа већи број визуелних ефе-ката и да је више створена за све разноликости потреба живота. Заслужни за овакав резултат, поред комбиноване урбане матрице и начина повезивања њених саставних матрица, су и урбани параметри, као висок проценат изгра-ђености и углавном затворени тип изградње блока, по чему се доста разликује од тво-ревина 20. века.

СМЕРНИЦЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ВИЗУЕЛНИх ЕФЕКАТА ПОСТОЈЕЋИх И БУДУЋИх ГРАДОВА

За овакву тематику смернице се намећу као најприкладнија форма усмеравања акција ра звоја и планирања. Из претходно при казаног примера Барселоне могу се дефинисати ге не-ралне смернице за унапређење опште урбане структуре, која произилази из било ког типа урбане матрице, као и њених визуелних ефе ката.13 Конкретнији случајеви би захтевали много ширу и прецизнију листу смерница.

ФлексибилностУ граду модерног, урбаног ритма потребно је омогућити

флексибилност, која као термин, представља карактеристику неког система која му омогућава да одговори на промене уз минимални степен штете по систем као целину. Тип урбане матрице који се примењује мора да омогући максималну слободу избора и комуницирања, као и обнову својих еле-мената. Флексибилност мора да буде присутна да би се лакше исправиле евентуалне грешке и неадекватни визуелни ефекти који нису предвиђени планом, а јавили су се услед одређеног сплета околности и потенцирања само неких визуелних ефеката који су тада сматрани за битне а који, са друге стране,

ЗакључакЈош је Серда без сумње видео да реде фи нисање градске

слике не може у потпуности елиминисати или заменити стару Барселону, и да експанзија треба да обезбеди промене које ће омогућити историјском градском цен тру његов развој у складу са новим околним четвртима. Сердин план омогућује град са конкретном визијом за директни раст који охрабрује и подржава регионални идентитет. На почетку 20. века, блокови le eixample-а су били лабораторија за развој модернистичких ремек-дела, резултујући објектима као што је Гаудијева casa Mila. Данас, елементи глобалног града испуњавају Сердине осмоугаоне бло кове, укључујући и Jean nouvel-ов скорашњи torre agbar. Барселона комбинује главне интер-националне трендове /вишеспратно ста-новање, отворене заједнице, јапанске инве-стиције/ са особеним и локалним ка-рактеристикама /нпр. архитектура Гаудија и Каталонска димензија/. Понос према прош-лости и вредности из ње са поверењем према будућности данас чине Барселону модерном и моћном.

86

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

87

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

АпстрактТекст који слиједи презентује резултате истраживања које је имало за циљ формулисање концепта зелене структуре и откривање нивоа афирмисања њених вриједности у планерској пракси града Бањалуке. Анализа дискурса пружа увид у валоризовање зелене структуре као друштвене вриједности или јавног добра унутар планског процеса и унутар планског документа као конкретног резултата. Проучавање планских докумената довело је до закључка да је зелена структура, као концепт повезивања отворених зелених простора у сложену цјелину интегрисану у градску матрицу, присутна у контексту планирања града Бањалуке. Термин зелена структура није употребљен, али наведени елементи прихваћенедефиниције се могу препознати у тексту и гра-фичким прилозима планских докумената. Ипак, концепт зелене структуре у анали зи-раним планским документима остао је недо-речен. На основу резултата анкете намјењене стручњацима из области урбанистичког планирања и пројектовања, закључено је да планери немају механизам који би омогућио лакше сагледавање сложених односа и

многобројних интереса различитих актера у процесу планирања. Систем тих односа и

великог броја интереса у локалном и глобалном

контексту остаје само дјелимично и површно

сагледан, при чему зелена структура као вриједност,

у свом материјалном и нематеријалном облику,

губи позицију у замршеном социо-

политичком контексту.Кључне ријечи: зелена

структура, планирање, интегрисање отворених

зелених простора, друштвене вриједности,

јавно добро, актери, интереси, интересне

групе.

Уводна разматрањаГрад Бањалуку његови

становници и посјетиоци до живљавају као зелени

град. Као такав, град јеописан у многиммонографијама и

путописима.1 Епитетзелени односи се на град као цјелину, а не на

ДРУШТВЕНЕ ВРИЈЕДНОСТИ И ИНТЕРЕСНЕ ГРУПЕ У ДЕФИНИСАЊУ

ЗЕЛЕНЕ СТРУКТУРЕ ГРАДА БАЊАЛУКЕSocIal ValUes and Interest GroUps

In deFInInG BanJalUKa’s Green strUctUre

AbstractFollowing text presents the results of re-search in which defining green structure concept and reviling his levels of affirma-tion in planning process of Banjaluka was one of main goals. discourse analy-ses delivers insight in green structure po-sition as social value and public good in-side planning process and resulting documents. documents survey led to conclusion that green structure as con-cept of integration of urban green spac-es, was indeed part of urban planning process of Banjaluka. Green structure as term was never used but elements of concept can be recognized inside text and graphics of planning documents. still, green structure concept as part of planning strategy of Banjaluka stays un-finished. according to questionnaire used to collect information from urban planning and urban design experts in Banjaluka, urban planers do not have in view mechanism of many interests and very complex relationships of different actors in planning process. system of re-lationships and great number of inter-ests stays only partly and superficially analyzed and green structure as social value in his material and nonmaterial shape loses position in complex social and political context.Key words: green structure, planning process, integration of open green spaces, social values, public good, actors, interests, interest groups.

Невена Новаковић*

* Невена Новаковић, дипл.инж.арх, Архитектонско-грађевински факултет Универзитета у Бањалуци, Војводе Степе Степановића 77/III, 78 000 Бањалука, Република Српска, Босна и херцеговина.

1 Погледати у: Капиџић х. (1968), Босна и Херцеговина за вријеме аустро-угарске владавине, Сарајево, Свјетлост и Бејтић А. (1953), Бањалука под турском владавином: архитектура и територијални развитак града у 16. и 17. вијеку, Наше старине I.

УДК

712.

252

712.

252:

316.

334.

5671

1.4:

316.

334.

3

Литература:1. Ваништа Лазаревић Е. /2003./, Обнова

градова у новом миленијуму, Београд, classic map studio, стр. 109.

2. Максимовић Б. /1976./, Историја урбанизма, нови век, Београд, Издавачко-информативни центар студената, стр.199.

3. Перовић Р.М. /1997./, Историја модерне архи-тектуре: Антологија текстова, књига1, Корени модернизма, Београд, Идеа, Архитектонски факултет Универзитета, стр. 304-305.

4. Перовић, 1997. , стр. 305. 5. Ђокић В. /2004./, Град и градски трг, Београд,

Архитектонски факултет Универзитета у Београду, стр. 70.

6. acebillo, J.a. /2006./, Барселона: ка новом приступу у урбанистичком планирању, часопис: Архитектура и урбанизам 18/19, ИАУС, стр. 65.

7. Ваништа Лазаревић, 2003., стр. 94.8. acebillo, 2006., ./, Барселона: ка новом приступу

у урбанистичком планирању, часопис: Архитектура и урбанизам 18/19, ИАУС, стр. 63.

9. Лукић И. /2007./, Истраживање утицаја типова урбаних матрица планских градова 20. века на визуелне ефекте градског амбијента /маги-старски рад/, Београд, Архитектонски факултет, стр. 90-105.

10 Kostof s. /2001./, the city shaped: Urban patterns and Meanings through History, Boston, a Bulfinch press Book : little, Brawn and company, стр. 234-235.

11 Williams r.J. /2004./, the anxious city-english ur-banism in the late twentieth century, london and new york, routledge-taylor&Francis Group, стр. 26.

12 Лукић, 2007., стр. 109-128., 135-136.13 Лукић, 2007., стр. 140-143.

ЗакључакЈош је Серда без сумње видео да реде фи нисање градске

слике не може у потпуности елиминисати или заменити стару Барселону, и да експанзија треба да обезбеди промене које ће омогућити историјском градском цен тру његов развој у складу са новим околним четвртима. Сердин план омогућује град са конкретном визијом за директни раст који охрабрује и подржава регионални идентитет. На почетку 20. века, блокови le eixample-а су били лабораторија за развој модернистичких ремек-дела, резултујући објектима као што је Гаудијева casa Mila. Данас, елементи глобалног града испуњавају Сердине осмоугаоне бло кове, укључујући и Jean nouvel-ов скорашњи torre agbar. Барселона комбинује главне интер-националне трендове /вишеспратно ста-новање, отворене заједнице, јапанске инве-стиције/ са особеним и локалним ка-рактеристикама /нпр. архитектура Гаудија и Каталонска димензија/. Понос према прош-лости и вредности из ње са поверењем према будућности данас чине Барселону модерном и моћном.

86

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

87

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

АпстрактТекст који слиједи презентује резултате истраживања које је имало за циљ формулисање концепта зелене структуре и откривање нивоа афирмисања њених вриједности у планерској пракси града Бањалуке. Анализа дискурса пружа увид у валоризовање зелене структуре као друштвене вриједности или јавног добра унутар планског процеса и унутар планског документа као конкретног резултата. Проучавање планских докумената довело је до закључка да је зелена структура, као концепт повезивања отворених зелених простора у сложену цјелину интегрисану у градску матрицу, присутна у контексту планирања града Бањалуке. Термин зелена структура није употребљен, али наведени елементи прихваћенедефиниције се могу препознати у тексту и гра-фичким прилозима планских докумената. Ипак, концепт зелене структуре у анали зи-раним планским документима остао је недо-речен. На основу резултата анкете намјењене стручњацима из области урбанистичког планирања и пројектовања, закључено је да планери немају механизам који би омогућио лакше сагледавање сложених односа и

многобројних интереса различитих актера у процесу планирања. Систем тих односа и

великог броја интереса у локалном и глобалном

контексту остаје само дјелимично и површно

сагледан, при чему зелена структура као вриједност,

у свом материјалном и нематеријалном облику,

губи позицију у замршеном социо-

политичком контексту.Кључне ријечи: зелена

структура, планирање, интегрисање отворених

зелених простора, друштвене вриједности,

јавно добро, актери, интереси, интересне

групе.

Уводна разматрањаГрад Бањалуку његови

становници и посјетиоци до живљавају као зелени

град. Као такав, град јеописан у многиммонографијама и

путописима.1 Епитетзелени односи се на град као цјелину, а не на

ДРУШТВЕНЕ ВРИЈЕДНОСТИ И ИНТЕРЕСНЕ ГРУПЕ У ДЕФИНИСАЊУ

ЗЕЛЕНЕ СТРУКТУРЕ ГРАДА БАЊАЛУКЕSocIal ValUes and Interest GroUps

In deFInInG BanJalUKa’s Green strUctUre

AbstractFollowing text presents the results of re-search in which defining green structure concept and reviling his levels of affirma-tion in planning process of Banjaluka was one of main goals. discourse analy-ses delivers insight in green structure po-sition as social value and public good in-side planning process and resulting documents. documents survey led to conclusion that green structure as con-cept of integration of urban green spac-es, was indeed part of urban planning process of Banjaluka. Green structure as term was never used but elements of concept can be recognized inside text and graphics of planning documents. still, green structure concept as part of planning strategy of Banjaluka stays un-finished. according to questionnaire used to collect information from urban planning and urban design experts in Banjaluka, urban planers do not have in view mechanism of many interests and very complex relationships of different actors in planning process. system of re-lationships and great number of inter-ests stays only partly and superficially analyzed and green structure as social value in his material and nonmaterial shape loses position in complex social and political context.Key words: green structure, planning process, integration of open green spaces, social values, public good, actors, interests, interest groups.

Невена Новаковић*

* Невена Новаковић, дипл.инж.арх, Архитектонско-грађевински факултет Универзитета у Бањалуци, Војводе Степе Степановића 77/III, 78 000 Бањалука, Република Српска, Босна и херцеговина.

1 Погледати у: Капиџић х. (1968), Босна и Херцеговина за вријеме аустро-угарске владавине, Сарајево, Свјетлост и Бејтић А. (1953), Бањалука под турском владавином: архитектура и територијални развитак града у 16. и 17. вијеку, Наше старине I.

УДК

712.

252

712.

252:

316.

334.

5671

1.4:

316.

334.

3

Литература:1. Ваништа Лазаревић Е. /2003./, Обнова

градова у новом миленијуму, Београд, classic map studio, стр. 109.

2. Максимовић Б. /1976./, Историја урбанизма, нови век, Београд, Издавачко-информативни центар студената, стр.199.

3. Перовић Р.М. /1997./, Историја модерне архи-тектуре: Антологија текстова, књига1, Корени модернизма, Београд, Идеа, Архитектонски факултет Универзитета, стр. 304-305.

4. Перовић, 1997. , стр. 305. 5. Ђокић В. /2004./, Град и градски трг, Београд,

Архитектонски факултет Универзитета у Београду, стр. 70.

6. acebillo, J.a. /2006./, Барселона: ка новом приступу у урбанистичком планирању, часопис: Архитектура и урбанизам 18/19, ИАУС, стр. 65.

7. Ваништа Лазаревић, 2003., стр. 94.8. acebillo, 2006., ./, Барселона: ка новом приступу

у урбанистичком планирању, часопис: Архитектура и урбанизам 18/19, ИАУС, стр. 63.

9. Лукић И. /2007./, Истраживање утицаја типова урбаних матрица планских градова 20. века на визуелне ефекте градског амбијента /маги-старски рад/, Београд, Архитектонски факултет, стр. 90-105.

10 Kostof s. /2001./, the city shaped: Urban patterns and Meanings through History, Boston, a Bulfinch press Book : little, Brawn and company, стр. 234-235.

11 Williams r.J. /2004./, the anxious city-english ur-banism in the late twentieth century, london and new york, routledge-taylor&Francis Group, стр. 26.

12 Лукић, 2007., стр. 109-128., 135-136.13 Лукић, 2007., стр. 140-143.

88

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

89

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

је и посљедњих неколико година у великом броју европских земаља.3 У потрази за по ри-јеклом савремене конотације овог концепта могуће је пратити његов историјски развој који почиње са потребом за формирањем јав-них паркова и појасева зеленила у девет на-естом вијеку као резултата убрзане урба ни-зације и лоших услова живота проистеклих из посљедица индустријске револуције (Jor-gensen, 2005). У том периоду се за зелене просторе, прије свега јавне паркове, везују аспекти који су кључни за дефинисање кон-цепта зелене структуре, а то су друштвена интеракција и присуство природе у урбаној средини. Концепт се развио на обимном наслијеђу теоријских и практичних разма-трања вртних градова, зелених заштитних појасева и рекреативних простора.

Зелена структура је сложена цјелина са-став љена од отворених зелених простора као јединица (елемената, дијелова) које остварују међусобну релацију, дакле повезаних и интегрисаних у градску матрицу. Релација мо-же да се заснива на просторном, али и соци о-лошком, културолошком, еколошком, еко-ном ском, естетском и многим другим аспек-тима. Свака јединица унутар структуре је и сама сложена цјелина која има сопствене карактеристике и идентитет.

Зелена структура је, прије свега, идеја или концепт на основу којег се отворени зелени простори посматрају као цјелина интегрисана у градску матрицу. Зелена структура није фор-малан и статичан образац, нити је систем који је независан и одвојен од других структура урбане цјелине. Веома често се у планирању и пројектовању градова примје њује управо овакав фрагментаран приступ. Зелена струк-тура повезује и истовремено раздваја дије-лове градског простора.

Зелена структура је мултифункционални про стор који може да садржи различите урбане функције, веома често истовремено. Мулти функционалност је веома важан потен-цијал отворених зелених простора који омо-гућава корисницима да изаберу активност својствену њиховом начину живота. Зелене просторе користе различите друштвене и кул туролошке групе, што утиче на квалитет свакодневног живота, породичну кохезију и друштвену интеракцију. Дистрибуција разли-читих садржаја и активности унутар међу соб-но повезаних зелених простора је несумљиво вриједан аспект градског живота.

је промјењено од 1990. године до данас, у периоду у којем се град мјењао без Урба-нистичког плана. Израда новог Урбанистичког плана града Бањалуке је у току. Досљедно дефинисан концепт зелене структуре може се посматрати као потенцијал за формирање стратегије планирања и пројектовања града, односно унапређења квалитета живота у граду, у оквиру којег се све структуре доживљавају као динамична цјелина.

Текст који слиједи презентује резултате истраживања које је имало за циљ форму ли-сање концепта зелене структуре и откривање нивоа афирмисања њених вриједности у пла-нерској пракси града Бањалуке. Теоријске поставке и разматрања основних концепата, а прије свега концепта зелене структуре, ис-пи тане су и примјењене на конкретном слу-чају у сврху откривања посебности. Сходно истраживачким питањима одабране су мето-де истраживања: студија случаја - зелена стру к тура града Бањалуке, анализа садржаја релевантних докумената и анкета намјењена стручњацима из области урбанистичког пла-нирања и пројектовања. Дефинисање план-ског временског периода који обухвата истра-живање, од 1975. године до данас, произашло је из чињенице да интензивна урбанистичка дјелатност у Бањалуци почиње од оснивања Урбанистичког завода града Бањалуке, те је посебна пажња у анализи посвећена првом Урбанистичком плану овог града за период 1975-1990. године. Разумјевање историјског развоја града представља важну подлогу истраживања.

KoНЦЕПТ ЗЕЛЕНЕ СТРУКТУРЕ

Концепт зелене структуре (Green structure или Greenstructure) појавио се у области пла-нирања европских градова у неколико по-сље дњих деценија двадесетог вијека. Као концепт великог потенцијала за стратегије планирања и пројектовања градова, у фокусу

саобраћају наводи планере да вјерују да ће проблем ријешити проширењем улица, што доводи до уклањања дрвореда. Подре ђеност зелених простора другим урбаним структурама испољава се тако што се зелена структура планира као преостали простор из међу објеката. Као резултат наведених трен дова, у урбаној матрици града долази, прије свега, до знатног смањења зелених површина, што за посљедицу има нарушавање просторног континуитета зелене структуре и идентитета града.

Према Урбанистичком плану за период 1975-1990. сваки блок или насељска јединица, би требло да има парк који се у новопланираним насељима дефинише према нормативу 5м² по

његове појединачне дијелове, што упућује на констатацију да се урбани зелени простори перципирају и доживљавају у континуитету. Зеленило је доминантан визуелни елемент Бањалуке, чак и у густо изграђеном градском језгру и стално доприноси утиску близине природе. Зелена мјеста имају историју унутар историје града, дио су културног и природног феномена истовремено (Сл. 1). Паркови, алеје, обале ријеке, зелени простори уз објекте и други зелени простори у граду, ако се посматрају током планирања као структура могу да допринесу бољем квалитету градског живота, повезујући садржаје и функције унутар града, интегришући град са његовим окружењем и побољшавајући еколошке индикаторе у граду2.

У посљедњој деценији многобројне интер венције и трендови изградње у Бањалуци ди ректно угрожавају зелену структуру. Зелени простори су постали потенцијална мјеста за изградњу, унутар градског језгра као посље дица згушњавања физичке структуре, и изван градског језгра као посљедица ширења града. Притисак великог броја аутомобила у град ском

2 Под структуром се подразумјева организација поје-диначних јединица или дијелова код које доминира карактеристика цјелине.

3 Werquin a. c. еt al, ed. (2005), Greenstructure and Urban Planning - Final Report 2005, europen commision, cost action c11. COST - an intergovermental framework for European Co-operation in teh field of Scientific and Tehni-cal Research. Под овим називом подразумјева се група од 30 000 научника, 35 земаља чланица, 200 предузетих истраживања, 50 институција учесника и невладиних организација из 11 земаља нечланица. Основана је 1971. године.

Сл. 1. Тржница у Бањалуци са тек посађеним дрворедом пред крај деветнаестог вијека. Јединица зелене структуре као окосница урбанизације и медиј повезивања природног и створеног људском руком.Fig. 1. Market in Banjaluka at the end of nineteenth century with new tree line. Part of green structure as main element of urbanization and connection between nature and city.

становнику. Укупно основно зеленило на-сељске јединице са високом изградњом треба да задовољава норматив од 15 м² по ста нов-нику, а у насељима са једнопородичним индивидуалним објектима 45 м² по становнику (Урбанистички план Бања Луке, 1975, стр. 142). План намјене површина у ужем урбаном подручју дефинише 1371 ha за урбано зеле-нило, што износи 11 % од укупне површине ужег урбаног подручја. Парк шуме заузимају 1860 ha, од чега у ужем урбаном подручју 100 ha, у уширем 1760 ha. То је укупно 15 % повр-шине ширег урбаног подручја (Урбанистички план Бања Луке, 1975, стр. 107). Поставља се питање колико је од планираног заиста имплементирано, а колико од реализованог

88

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

89

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

је и посљедњих неколико година у великом броју европских земаља.3 У потрази за по ри-јеклом савремене конотације овог концепта могуће је пратити његов историјски развој који почиње са потребом за формирањем јав-них паркова и појасева зеленила у девет на-естом вијеку као резултата убрзане урба ни-зације и лоших услова живота проистеклих из посљедица индустријске револуције (Jor-gensen, 2005). У том периоду се за зелене просторе, прије свега јавне паркове, везују аспекти који су кључни за дефинисање кон-цепта зелене структуре, а то су друштвена интеракција и присуство природе у урбаној средини. Концепт се развио на обимном наслијеђу теоријских и практичних разма-трања вртних градова, зелених заштитних појасева и рекреативних простора.

Зелена структура је сложена цјелина са-став љена од отворених зелених простора као јединица (елемената, дијелова) које остварују међусобну релацију, дакле повезаних и интегрисаних у градску матрицу. Релација мо-же да се заснива на просторном, али и соци о-лошком, културолошком, еколошком, еко-ном ском, естетском и многим другим аспек-тима. Свака јединица унутар структуре је и сама сложена цјелина која има сопствене карактеристике и идентитет.

Зелена структура је, прије свега, идеја или концепт на основу којег се отворени зелени простори посматрају као цјелина интегрисана у градску матрицу. Зелена структура није фор-малан и статичан образац, нити је систем који је независан и одвојен од других структура урбане цјелине. Веома често се у планирању и пројектовању градова примје њује управо овакав фрагментаран приступ. Зелена струк-тура повезује и истовремено раздваја дије-лове градског простора.

Зелена структура је мултифункционални про стор који може да садржи различите урбане функције, веома често истовремено. Мулти функционалност је веома важан потен-цијал отворених зелених простора који омо-гућава корисницима да изаберу активност својствену њиховом начину живота. Зелене просторе користе различите друштвене и кул туролошке групе, што утиче на квалитет свакодневног живота, породичну кохезију и друштвену интеракцију. Дистрибуција разли-читих садржаја и активности унутар међу соб-но повезаних зелених простора је несумљиво вриједан аспект градског живота.

је промјењено од 1990. године до данас, у периоду у којем се град мјењао без Урба-нистичког плана. Израда новог Урбанистичког плана града Бањалуке је у току. Досљедно дефинисан концепт зелене структуре може се посматрати као потенцијал за формирање стратегије планирања и пројектовања града, односно унапређења квалитета живота у граду, у оквиру којег се све структуре доживљавају као динамична цјелина.

Текст који слиједи презентује резултате истраживања које је имало за циљ форму ли-сање концепта зелене структуре и откривање нивоа афирмисања њених вриједности у пла-нерској пракси града Бањалуке. Теоријске поставке и разматрања основних концепата, а прије свега концепта зелене структуре, ис-пи тане су и примјењене на конкретном слу-чају у сврху откривања посебности. Сходно истраживачким питањима одабране су мето-де истраживања: студија случаја - зелена стру к тура града Бањалуке, анализа садржаја релевантних докумената и анкета намјењена стручњацима из области урбанистичког пла-нирања и пројектовања. Дефинисање план-ског временског периода који обухвата истра-живање, од 1975. године до данас, произашло је из чињенице да интензивна урбанистичка дјелатност у Бањалуци почиње од оснивања Урбанистичког завода града Бањалуке, те је посебна пажња у анализи посвећена првом Урбанистичком плану овог града за период 1975-1990. године. Разумјевање историјског развоја града представља важну подлогу истраживања.

KoНЦЕПТ ЗЕЛЕНЕ СТРУКТУРЕ

Концепт зелене структуре (Green structure или Greenstructure) појавио се у области пла-нирања европских градова у неколико по-сље дњих деценија двадесетог вијека. Као концепт великог потенцијала за стратегије планирања и пројектовања градова, у фокусу

саобраћају наводи планере да вјерују да ће проблем ријешити проширењем улица, што доводи до уклањања дрвореда. Подре ђеност зелених простора другим урбаним структурама испољава се тако што се зелена структура планира као преостали простор из међу објеката. Као резултат наведених трен дова, у урбаној матрици града долази, прије свега, до знатног смањења зелених површина, што за посљедицу има нарушавање просторног континуитета зелене структуре и идентитета града.

Према Урбанистичком плану за период 1975-1990. сваки блок или насељска јединица, би требло да има парк који се у новопланираним насељима дефинише према нормативу 5м² по

његове појединачне дијелове, што упућује на констатацију да се урбани зелени простори перципирају и доживљавају у континуитету. Зеленило је доминантан визуелни елемент Бањалуке, чак и у густо изграђеном градском језгру и стално доприноси утиску близине природе. Зелена мјеста имају историју унутар историје града, дио су културног и природног феномена истовремено (Сл. 1). Паркови, алеје, обале ријеке, зелени простори уз објекте и други зелени простори у граду, ако се посматрају током планирања као структура могу да допринесу бољем квалитету градског живота, повезујући садржаје и функције унутар града, интегришући град са његовим окружењем и побољшавајући еколошке индикаторе у граду2.

У посљедњој деценији многобројне интер венције и трендови изградње у Бањалуци ди ректно угрожавају зелену структуру. Зелени простори су постали потенцијална мјеста за изградњу, унутар градског језгра као посље дица згушњавања физичке структуре, и изван градског језгра као посљедица ширења града. Притисак великог броја аутомобила у град ском

2 Под структуром се подразумјева организација поје-диначних јединица или дијелова код које доминира карактеристика цјелине.

3 Werquin a. c. еt al, ed. (2005), Greenstructure and Urban Planning - Final Report 2005, europen commision, cost action c11. COST - an intergovermental framework for European Co-operation in teh field of Scientific and Tehni-cal Research. Под овим називом подразумјева се група од 30 000 научника, 35 земаља чланица, 200 предузетих истраживања, 50 институција учесника и невладиних организација из 11 земаља нечланица. Основана је 1971. године.

Сл. 1. Тржница у Бањалуци са тек посађеним дрворедом пред крај деветнаестог вијека. Јединица зелене структуре као окосница урбанизације и медиј повезивања природног и створеног људском руком.Fig. 1. Market in Banjaluka at the end of nineteenth century with new tree line. Part of green structure as main element of urbanization and connection between nature and city.

становнику. Укупно основно зеленило на-сељске јединице са високом изградњом треба да задовољава норматив од 15 м² по ста нов-нику, а у насељима са једнопородичним индивидуалним објектима 45 м² по становнику (Урбанистички план Бања Луке, 1975, стр. 142). План намјене површина у ужем урбаном подручју дефинише 1371 ha за урбано зеле-нило, што износи 11 % од укупне површине ужег урбаног подручја. Парк шуме заузимају 1860 ha, од чега у ужем урбаном подручју 100 ha, у уширем 1760 ha. То је укупно 15 % повр-шине ширег урбаног подручја (Урбанистички план Бања Луке, 1975, стр. 107). Поставља се питање колико је од планираног заиста имплементирано, а колико од реализованог

90

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

91

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

тешко је проходна јер не постоји адекватна опремљеност или су дијелови зеленог про-стора у приватном власништву, односно не-до ступни. Од система паркова и спортско-рекреативних центара у ужем урбаном под-ручју предвиђених планом остала су два парка од којих је један постојао и прије 1975. године. Систем транзитних саобраћајница - источни и западни транзит, јесте реализован и то у скорије вријеме, али без зелених масива ширине 100 до 200 метара према приједлогу Плана. Операционализација концепта хомо-геног система зеленила фаргментарно је спро ведена у свим аспектима зелене струк-туре, као и на просторном нивоу.

Урбанистички план града Бањалуке за пе-риод 1975-1990. још увијек се може сматрати актуелним планом. На жалост, доминантни политички и други фактори условили су реал-ност нових разарања свих аспеката градског живота. Ратне околности деведестих година прекинуле су све врсте нормалних активности, па и оних које се тичу градоградње. Нацрт Урба нистичког плана 1990-2005. никад није прерастао у Урбанистички план, док се у међу времену покренула активност израде Урбанистичког плана за период 2003-2015. Урбане околности у којима зелена структура егзистира знатно су се промјениле у односу на 1975. годину. Нови план ће показати како се град опходио према зеленој структури у тренутном одсуству плана, као и нови или ипак стари третман зелених простора.

АКТЕРИ И ИНТЕРЕСНЕ ГРУПЕ У ПРОЦЕСУ ПЛАНИРАЊА ЗЕЛЕНЕ СТРУКТУРЕ

Сигурно је да велики број актера учествује у процесу планирања зелене структуре, од-носно цјеловите структуре града. Постојећи систем урбанистичког планирања, мећутим, не подржава учешће свих актера. Пракса показује да одређене групе актера све чешће имају предност у испољавању и уграђивању својих интереса у процес урбаних промјена, док многи актери остају остављени ван про-цеса. Грађани могу да изнесу своје сугестије, приједлоге, критике или искажу угроженост својих интереса у дијелу планског процеса који се зове јавни увид у приједлог планске документације. Одређени проценат грађана није заинтересо ван или мотивисан да уче-ствује у процесу планирања или од лучивања, док постоје формално и неформално орга ни-

Према пропозицијама овог плана, зелена структура заузима истакнуту позицију у свим кључним елементима планираног развоја. Зелене површине су валоризоване као медиј повезивања три базне функције “кроз мрежу урбаног зеленила, шумских комплекса и по-љопривредног пејзажа у јединствен систем зеленила који у просторној организацији урбане територије чини везни елеменат ком-позиције градских структура и битни еко лош-ки фактор” (Урбанистички план Бања Луке, 1975, стр. 141). Концепт зелене структуре се јасно наводи као инструмент обликовања градске матрице, односно просторни ниво зелене структуре и њен континуитет сматрани су важним факторима планирања града. Као основне јединице зелене структуре истакнути су тврђава Кастел, ријека Врбас и градски јав-ни паркови, али и ободни шумски комплекси. Као тежиште концепта сматра се увођење ових шумских масива у градско ткиво зеленим тракама дуж саобраћајница и током ријеке Врбас. Циљ је скоро равномјеран размјештај зелених простора у континуирану хомогену цјелину која додирује све садржаје и функције града, чинећи јединствен систем зеленила који карактерише Бањалуку (Урбанистички план Бања Луке, 1975).

Ипак, без обзира на отворено изложен кон-цепт зелене структуре или тачније система, остаје утисак о њеној неповезаности са дру-гим градским структурама. Важно је напо ме-нути да структура отворених простора заузи-ма маргинално мјесто у општем концепту и скоро да се не помиње, осим неколико поје-диначних простора. Изградња физичке струк-туре доминира концептом овог плана, као и њен функционални распоред. Овакав приступ можда има коријене у реакцији на разорне посљедице земљотреса на градско ткиво.

Концепт развоја зелених простора града Бањалуке у хомогену зелену структуру, према Урбанистичком плану из 1975. године, пар ци-јално је реализован. Пјешаку који се креће из централног дијела града према ободним шум-ским масивима фрагментарност зелене струк-туре је очигледна. Реализација плана можда ни је имала негативне резултате у кванти-тативном смислу кад су у питању појединачни простори, што ће показати адекватна анализа при изради новог плана, али неповезаност зелених простора међусобно и са осталим градским структурама постоји. С друге стране, континуалност зелене структуре у појединим дијеловима града, као што је дуж ријеке Врбас,

сати као суштинске вриједности које се тичу градске заједнице и које генеришу оне осо-бине заједнице које су у основи ријечи урбана. Зелену структуру је потребно схватити као симбол укупне вриједности града, односно његовог идентитета.

ПЛАНИРАЊe ЗЕЛЕНЕ СТРУКТУРЕ ГРАДА БАЊАЛУКЕ – РАЗУМЈЕВАЊЕ ДИСКУРСА

Први званичан урбанистички документ града Бањалуке настао је почетком тридесетих година двадесетог вијека и његов творац је архитекта Константин Јовановић. Нажалост, у архивима града нема много података о овом дра гоцјеном извору и његовом аутору. Пла-нерска дјелатност у граду Бањалуци у на ред-ном периоду је везана за Урбанистички завод града Бањалуке који је основан 1961. године.5 Међутим, прије оснивања ове институције са послијератним проблемима прилива станов-ништва, обнове и индустријске експанизије суочио се Урбанистички завод Босне и хер-цеговине, односно Главна управа за кому-налне послове. Као резултат настао је приједлог Ге нералног урбанистичког плана Бањалуке 1952. године, чији је аутор архитекта Анатол Кирјаков. Чињеница је да овај приједлог Генералног урбанистичког плана никад није усвојен, али у сваком случају садржи вриједне податке с обзиром да је настао убрзо након завршетка рата у којем је град претрпио велике промјене.

Организовану и институционалну планер-ску дјелатност Завод је почео са Програмом за генерални урбанистички план града Ба-њалуке 1968. године. Међутим, катастрофалне посљедице земљотреса, који је задесио град 1969. године, у потпности су промјениле ре-алност свакодневног живота града, па и ре ал-ност урбанистичког планирања и пројек то ва-ња. Основне поставке Програма су фунда мен-тално промјењене и 1971. године усвојен је Новелирани програм за генерални урбанис-тички план. На основу концепта овог програма израђен је Урбанистички план Бањалуке за период 1975-1990. године.

ЗЕЛЕНА СТРУКТУРА КАО ЈАВНО ДОБРО И ДРУШТВЕНА ВРИЈЕДНОСТ

С обзиром да је зелена структура неодвојив дио градског простора, она је дио јавног до-бра. Ако јавно добро дефинишем као артефакт и вриједност који се заједнички користе од стране великог броја корисника, онда зелена структура заиста јесте јавно добро4 (Петовар, 2003).

Кад је у питању контекст грађеног простора Ксенија Петовар каже да јавно добро обухвата двије врсте вриједности: матријализоване и нематеријализоване. Кад је у питању зелена структура, под материјализованим вриједно-стима препознајем њене просторне карак-теристике, било као појединачне дијелове или као цјелине интегрисане у градску мат-рицу. Те просторене или физичке карак те-ристике је могуће квантитативно одредити. Нематеријализоване вриједности резултат су ‘таложења’ природних, историјских, култур-них, економских, политичких, друштвених и других слојева градске средине. Сигурно је да зелена структура града Бањалуке садржи све наведене слојеве који би се могли пре-познати и анализирати и који воде ка спо зна-вању особина зелене структуре које се могу схватити као друштвене вриједности или вриједности града.

Концепт зелене структуре у планирању и пројектовању градова појавио се осамдесетих година двадесетог вијека у Европи. Међутим, Фредерик Олмстед (Frederic Law Olmsted) је већ 1870. године говорио о зеленим јавним градским просторима као медијима моралних императива. Политички и социјални крите ри-јуми били су основ Олмстедовог инсистирања на увођењу зеленила у градове. Зелени про-стори генеришу и подржавају здравље дру-штва, борбу против порока и друштвене се-гре гације, као и демократију, односно дос-тупност ових простора свим грађанима. Зе ле-ни простори су медиј друштвеног живота, бољег стандарда и економског доприноса гра ду (olmsted, 2003). Дакле, могу се дефи ни-

5 Према подацима званичне веб странице Урбани-стичког завода РС у периоду 1975-1993. године Завод је прерастао у просторно-планерску организацију регионалног карактера. 1993. године Завод је одлу-ком Владе Републике Српске проглашен органи-зацијом од посебног значаја за Републику Српску. Завод је тада преименован у Урбанистички завод Републике Српске. Извор: http://www.iu-rs.com/srps-ka/rp_Banjaluka1.htm

4 Ксенија Петовар наводи два битна својства јавног добра, неривалски однос - коришћење од стране једне особе не смањује количину јавног добра за друге особе, и неексклузивност - немогућност огра-ничења или заустављања употребе јавног добра. Кад је у питању зелена структура, неексклузивност се че-сто доводи у питање, барем кад је ријеч о поједи-начним зеленим просторима.

90

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

91

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

тешко је проходна јер не постоји адекватна опремљеност или су дијелови зеленог про-стора у приватном власништву, односно не-до ступни. Од система паркова и спортско-рекреативних центара у ужем урбаном под-ручју предвиђених планом остала су два парка од којих је један постојао и прије 1975. године. Систем транзитних саобраћајница - источни и западни транзит, јесте реализован и то у скорије вријеме, али без зелених масива ширине 100 до 200 метара према приједлогу Плана. Операционализација концепта хомо-геног система зеленила фаргментарно је спро ведена у свим аспектима зелене струк-туре, као и на просторном нивоу.

Урбанистички план града Бањалуке за пе-риод 1975-1990. још увијек се може сматрати актуелним планом. На жалост, доминантни политички и други фактори условили су реал-ност нових разарања свих аспеката градског живота. Ратне околности деведестих година прекинуле су све врсте нормалних активности, па и оних које се тичу градоградње. Нацрт Урба нистичког плана 1990-2005. никад није прерастао у Урбанистички план, док се у међу времену покренула активност израде Урбанистичког плана за период 2003-2015. Урбане околности у којима зелена структура егзистира знатно су се промјениле у односу на 1975. годину. Нови план ће показати како се град опходио према зеленој структури у тренутном одсуству плана, као и нови или ипак стари третман зелених простора.

АКТЕРИ И ИНТЕРЕСНЕ ГРУПЕ У ПРОЦЕСУ ПЛАНИРАЊА ЗЕЛЕНЕ СТРУКТУРЕ

Сигурно је да велики број актера учествује у процесу планирања зелене структуре, од-носно цјеловите структуре града. Постојећи систем урбанистичког планирања, мећутим, не подржава учешће свих актера. Пракса показује да одређене групе актера све чешће имају предност у испољавању и уграђивању својих интереса у процес урбаних промјена, док многи актери остају остављени ван про-цеса. Грађани могу да изнесу своје сугестије, приједлоге, критике или искажу угроженост својих интереса у дијелу планског процеса који се зове јавни увид у приједлог планске документације. Одређени проценат грађана није заинтересо ван или мотивисан да уче-ствује у процесу планирања или од лучивања, док постоје формално и неформално орга ни-

Према пропозицијама овог плана, зелена структура заузима истакнуту позицију у свим кључним елементима планираног развоја. Зелене површине су валоризоване као медиј повезивања три базне функције “кроз мрежу урбаног зеленила, шумских комплекса и по-љопривредног пејзажа у јединствен систем зеленила који у просторној организацији урбане територије чини везни елеменат ком-позиције градских структура и битни еко лош-ки фактор” (Урбанистички план Бања Луке, 1975, стр. 141). Концепт зелене структуре се јасно наводи као инструмент обликовања градске матрице, односно просторни ниво зелене структуре и њен континуитет сматрани су важним факторима планирања града. Као основне јединице зелене структуре истакнути су тврђава Кастел, ријека Врбас и градски јав-ни паркови, али и ободни шумски комплекси. Као тежиште концепта сматра се увођење ових шумских масива у градско ткиво зеленим тракама дуж саобраћајница и током ријеке Врбас. Циљ је скоро равномјеран размјештај зелених простора у континуирану хомогену цјелину која додирује све садржаје и функције града, чинећи јединствен систем зеленила који карактерише Бањалуку (Урбанистички план Бања Луке, 1975).

Ипак, без обзира на отворено изложен кон-цепт зелене структуре или тачније система, остаје утисак о њеној неповезаности са дру-гим градским структурама. Важно је напо ме-нути да структура отворених простора заузи-ма маргинално мјесто у општем концепту и скоро да се не помиње, осим неколико поје-диначних простора. Изградња физичке струк-туре доминира концептом овог плана, као и њен функционални распоред. Овакав приступ можда има коријене у реакцији на разорне посљедице земљотреса на градско ткиво.

Концепт развоја зелених простора града Бањалуке у хомогену зелену структуру, према Урбанистичком плану из 1975. године, пар ци-јално је реализован. Пјешаку који се креће из централног дијела града према ободним шум-ским масивима фрагментарност зелене струк-туре је очигледна. Реализација плана можда ни је имала негативне резултате у кванти-тативном смислу кад су у питању појединачни простори, што ће показати адекватна анализа при изради новог плана, али неповезаност зелених простора међусобно и са осталим градским структурама постоји. С друге стране, континуалност зелене структуре у појединим дијеловима града, као што је дуж ријеке Врбас,

сати као суштинске вриједности које се тичу градске заједнице и које генеришу оне осо-бине заједнице које су у основи ријечи урбана. Зелену структуру је потребно схватити као симбол укупне вриједности града, односно његовог идентитета.

ПЛАНИРАЊe ЗЕЛЕНЕ СТРУКТУРЕ ГРАДА БАЊАЛУКЕ – РАЗУМЈЕВАЊЕ ДИСКУРСА

Први званичан урбанистички документ града Бањалуке настао је почетком тридесетих година двадесетог вијека и његов творац је архитекта Константин Јовановић. Нажалост, у архивима града нема много података о овом дра гоцјеном извору и његовом аутору. Пла-нерска дјелатност у граду Бањалуци у на ред-ном периоду је везана за Урбанистички завод града Бањалуке који је основан 1961. године.5 Међутим, прије оснивања ове институције са послијератним проблемима прилива станов-ништва, обнове и индустријске експанизије суочио се Урбанистички завод Босне и хер-цеговине, односно Главна управа за кому-налне послове. Као резултат настао је приједлог Ге нералног урбанистичког плана Бањалуке 1952. године, чији је аутор архитекта Анатол Кирјаков. Чињеница је да овај приједлог Генералног урбанистичког плана никад није усвојен, али у сваком случају садржи вриједне податке с обзиром да је настао убрзо након завршетка рата у којем је град претрпио велике промјене.

Организовану и институционалну планер-ску дјелатност Завод је почео са Програмом за генерални урбанистички план града Ба-њалуке 1968. године. Међутим, катастрофалне посљедице земљотреса, који је задесио град 1969. године, у потпности су промјениле ре-алност свакодневног живота града, па и ре ал-ност урбанистичког планирања и пројек то ва-ња. Основне поставке Програма су фунда мен-тално промјењене и 1971. године усвојен је Новелирани програм за генерални урбанис-тички план. На основу концепта овог програма израђен је Урбанистички план Бањалуке за период 1975-1990. године.

ЗЕЛЕНА СТРУКТУРА КАО ЈАВНО ДОБРО И ДРУШТВЕНА ВРИЈЕДНОСТ

С обзиром да је зелена структура неодвојив дио градског простора, она је дио јавног до-бра. Ако јавно добро дефинишем као артефакт и вриједност који се заједнички користе од стране великог броја корисника, онда зелена структура заиста јесте јавно добро4 (Петовар, 2003).

Кад је у питању контекст грађеног простора Ксенија Петовар каже да јавно добро обухвата двије врсте вриједности: матријализоване и нематеријализоване. Кад је у питању зелена структура, под материјализованим вриједно-стима препознајем њене просторне карак-теристике, било као појединачне дијелове или као цјелине интегрисане у градску мат-рицу. Те просторене или физичке карак те-ристике је могуће квантитативно одредити. Нематеријализоване вриједности резултат су ‘таложења’ природних, историјских, култур-них, економских, политичких, друштвених и других слојева градске средине. Сигурно је да зелена структура града Бањалуке садржи све наведене слојеве који би се могли пре-познати и анализирати и који воде ка спо зна-вању особина зелене структуре које се могу схватити као друштвене вриједности или вриједности града.

Концепт зелене структуре у планирању и пројектовању градова појавио се осамдесетих година двадесетог вијека у Европи. Међутим, Фредерик Олмстед (Frederic Law Olmsted) је већ 1870. године говорио о зеленим јавним градским просторима као медијима моралних императива. Политички и социјални крите ри-јуми били су основ Олмстедовог инсистирања на увођењу зеленила у градове. Зелени про-стори генеришу и подржавају здравље дру-штва, борбу против порока и друштвене се-гре гације, као и демократију, односно дос-тупност ових простора свим грађанима. Зе ле-ни простори су медиј друштвеног живота, бољег стандарда и економског доприноса гра ду (olmsted, 2003). Дакле, могу се дефи ни-

5 Према подацима званичне веб странице Урбани-стичког завода РС у периоду 1975-1993. године Завод је прерастао у просторно-планерску организацију регионалног карактера. 1993. године Завод је одлу-ком Владе Републике Српске проглашен органи-зацијом од посебног значаја за Републику Српску. Завод је тада преименован у Урбанистички завод Републике Српске. Извор: http://www.iu-rs.com/srps-ka/rp_Banjaluka1.htm

4 Ксенија Петовар наводи два битна својства јавног добра, неривалски однос - коришћење од стране једне особе не смањује количину јавног добра за друге особе, и неексклузивност - немогућност огра-ничења или заустављања употребе јавног добра. Кад је у питању зелена структура, неексклузивност се че-сто доводи у питање, барем кад је ријеч о поједи-начним зеленим просторима.

92

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

93

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

Планери тврде да се концепт зелене стру-ктуре може пронаћи у великом броју планских докумената града Бањалуке. Анализа Урба-нистичког плана Бањалуке из 1975. године за-иста показује присуство овог концепта. Зе-лена структура присутна је и у Приједлогу ге-нералног урбанистичког плана града Бања-луке из 1952. године који је израдио архитекта Анатол Кирјаков. Међутим, ако се концепт зелене структуре поставља као један од стратешких циљева урбанистичког документа, он се сигурно дезинтегрише и полако губи у документима и плановима нижег реда. Кад циљеви урбанистичког плана или пројекта дођу до нивоа оперативније поставке или кад се прелази са општијих друштвених вријед-ности на појединачне, долази до прегру пи-савања приоритета документа. Зелени град-ски простори као друштвена вриједност се користе унутар пројеката и планова за про-мовисање укупног резултата, међутим веома често се након усвајања документа употпу-ности занемаре.

Један од најважнијих разлога зашто се зе-ле на структура губи као оперативни циљ у процесу планирања и пројектовања доми-

РЕЗУЛТАТИ АНКЕТЕ СПРОВЕДЕНЕ СА СТРУЧЊАЦИМА У ОБЛАСТИ УРБАНИСТИЧКОГ ПЛАНИРАЊА И ПРОЈЕКТОВАЊА

У БАЊАЛУЦИ

До сазнања о динамичној перспективи пла нирања долазим постављајући питања пла нерима о процесу урбанистичког плани рања и пројектовања, прије свега зелене структуре у граду Бањалуци.7 Питање о по зи цији зелене структуре у процесу урба нис тичког плани ра ња и пројектовања у односу на друге градске структуре се показало као веома интересантно испитаницима. Одговори на питање, као и веома бројни коментари изван заокруженог одговора, показују да је занемареност зелене структуре у стратегији урбанистичког плани рања и пројектовања за иста изражена. Прецизније речено, комен тари указују на уочени доминантни тренд савременог контекста града, а то је изградња објеката на отвореним градским просторима под притиском економског фактора. Угро же ност зелене структуре, а не само занемареност, је проблем са којим се планери и пројектанти веома често сусрећу у свом дјеловању (Сл. 3).

могућности често под знаком питања, јер скри вају стварну структуру моћи, утицај нај-моћнијих интересних група и на тај начин постају средство политичке манипулације (Вујошевић, 2004). Тај закључак посебно илу-струје чињеница да је важећи Урбанистички план града Бањалуке донесен 1975. године и да је његов плански период истекао 1990. У међувремену, донесен је и измјењен велики број Регулационих планова који немају урбанистички документ вишег реда на који би се ослонили6. Ситуацију је сигурно отежала чињеница да је Урбанистички завод Републике Српске приватизован 2001. године и то у тран-зиционом периоду неразвијених механизама приватизације.

Значај јавног добра, у овом контексту зе ле-не структуре, потиснут је у задње редове процеса урбанистичког планирања. Одсуство “јавне арене” (Петовар, 2003, стр. 130) у којој би се искристалисали садржаји појмова јавно добро и јавни интерес знатно отежава афир-мацију ових концепата у планерском дискурсу. У горе поменутом непостојању урбанистичког плана града, као и низу других околности, издваја се значај такозваног неодлучивања као категорије у процесу планирања. У окол-ностима доминације државних и корпора ти-вистичких структура у односу на друге актере, значај ове категорије је све већи (Вујошевић, 2004). Неодлучивање подразумјева системат-ско усмјеравање и контролу дневног реда јавне политичке дискусије.

зоване групе које покушавају да своје миш љење импленетирају у процес планирања (Сл. 2). Без обзира на велики број са куп-ље них потписа глас грађана није уважен у кон кретном слу-чају.

Тренутне промјене простора града, у ве ли кој мјери зелене структуре, наводе ме да се сложим са констатацијом да су расправе о демократији гдје сви имају приближно једнаке

7 Анкета за стручњаке који се баве урбанистичким пла нирањем и пројектовањем спроведена је у новембру 2006. године. Анкета је анонимна и за циљну групу је имала припаднике исте професије који дјелују у граду Бањалуци. На упитник је одго-ворило 25 испитаника из приватног сектора, Урба-нистичког завода Републике Српске и Архитектонско-грађевинског факултета Универзитета у Бањалуци.

Сл. 2. Летак који се могао пронаћи у јавном градском простору средином 2006. године у Бањалуци. Fig. 2. Flyer found in public space of Banjaluka in 2006.

“Она се може манифестовати на разне на-чине, где су битни следећи модалитети: (1) Огра ничавање одлучивања само на “сигурна питања”(safe issues), (2) Спречавање покре та-ња односно доношења одлука које су не-опходне са становишта потреба, аспирација и интереса шире друштвене заједнице, али то нису са становичта државе и корпорација, (3) Спречавање покретања захтева за реали зо-вање знатнијих промена у друштву, (4) Скри-вање релевантних информација, (5) Финги-рање алтернатива, тј., навођење свих (заправо често фиктивних) опција и изостављање оних које означавају знатнији отклон од “језгра” алтернатива које је прихватљиво за ета-блиране структуре, (6) Отежавање импле-ментације већ донетих одлука.” (Вујошевић, 2004, стр. 44)

Сл. 3. графичка илустрација одговора на питање бр. 3: Да ли сматрате да у актуелној стратегији урбанистичког планирања, коју примјењујете посредно или непосредно, концепт зелене структуре заузима равноправну позицију са осталим структурама, као што су структура изграђеног простора или структура отворених простора другог типа?Fig. 3. Graphic illustration of answers to question number 3: Do you think that green structure concept takes equal position as other structures in urban matrix inside planning strategy you are involved in?

нира као одговор у анкети на питање број шест: интереси који се супротстављају (Сл. 4). При томе, испитаници највише истичу инте-ресе појединачних инвеститора (Сл. 5). Фор-мални приступ урбанистичком планирању на сљеђен је из претходног или ранијег друш-твеног, политичког и економског контекста. Заснивао се на хијерахији, приступу "од врха на доле”, био је државно инициран и базиран на експертизи. Веома сличан приступ или ‘кораци’ у планирању примјењују се и данас у планерском дискурсу града Бањалуке, мада су друштвено-политички услови потпуно дру-гачији. Планери немају механизам који би омо гућио лакше сагледавање сложених одно-са и многобројних интереса различитих акте-ра. Систем тих сложених односа и великог бро ја интереса у локалном и глобалном кон-тексту остаје само дјелимично и површно са-гледан, док заједно коегзистирају често кон-традикторни и различити системи доношења планских одлука.

Планери у одговору на питање о њиховој могућности да утичу на исход плана као стручњаци оцјењују да је њихов утицај још увијек знатан, мада се из претходних одговора

6 Према подацима званичне веб странице Урбани-стичког завода Републике Српске урађено је, реви-довано, измјењено или допуњено 83 регулациона плана од 1996. до 2006. године за подручје града Бањалуке.

92

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

93

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

Планери тврде да се концепт зелене стру-ктуре може пронаћи у великом броју планских докумената града Бањалуке. Анализа Урба-нистичког плана Бањалуке из 1975. године за-иста показује присуство овог концепта. Зе-лена структура присутна је и у Приједлогу ге-нералног урбанистичког плана града Бања-луке из 1952. године који је израдио архитекта Анатол Кирјаков. Међутим, ако се концепт зелене структуре поставља као један од стратешких циљева урбанистичког документа, он се сигурно дезинтегрише и полако губи у документима и плановима нижег реда. Кад циљеви урбанистичког плана или пројекта дођу до нивоа оперативније поставке или кад се прелази са општијих друштвених вријед-ности на појединачне, долази до прегру пи-савања приоритета документа. Зелени град-ски простори као друштвена вриједност се користе унутар пројеката и планова за про-мовисање укупног резултата, међутим веома често се након усвајања документа употпу-ности занемаре.

Један од најважнијих разлога зашто се зе-ле на структура губи као оперативни циљ у процесу планирања и пројектовања доми-

РЕЗУЛТАТИ АНКЕТЕ СПРОВЕДЕНЕ СА СТРУЧЊАЦИМА У ОБЛАСТИ УРБАНИСТИЧКОГ ПЛАНИРАЊА И ПРОЈЕКТОВАЊА

У БАЊАЛУЦИ

До сазнања о динамичној перспективи пла нирања долазим постављајући питања пла нерима о процесу урбанистичког плани рања и пројектовања, прије свега зелене структуре у граду Бањалуци.7 Питање о по зи цији зелене структуре у процесу урба нис тичког плани ра ња и пројектовања у односу на друге градске структуре се показало као веома интересантно испитаницима. Одговори на питање, као и веома бројни коментари изван заокруженог одговора, показују да је занемареност зелене структуре у стратегији урбанистичког плани рања и пројектовања за иста изражена. Прецизније речено, комен тари указују на уочени доминантни тренд савременог контекста града, а то је изградња објеката на отвореним градским просторима под притиском економског фактора. Угро же ност зелене структуре, а не само занемареност, је проблем са којим се планери и пројектанти веома често сусрећу у свом дјеловању (Сл. 3).

могућности често под знаком питања, јер скри вају стварну структуру моћи, утицај нај-моћнијих интересних група и на тај начин постају средство политичке манипулације (Вујошевић, 2004). Тај закључак посебно илу-струје чињеница да је важећи Урбанистички план града Бањалуке донесен 1975. године и да је његов плански период истекао 1990. У међувремену, донесен је и измјењен велики број Регулационих планова који немају урбанистички документ вишег реда на који би се ослонили6. Ситуацију је сигурно отежала чињеница да је Урбанистички завод Републике Српске приватизован 2001. године и то у тран-зиционом периоду неразвијених механизама приватизације.

Значај јавног добра, у овом контексту зе ле-не структуре, потиснут је у задње редове процеса урбанистичког планирања. Одсуство “јавне арене” (Петовар, 2003, стр. 130) у којој би се искристалисали садржаји појмова јавно добро и јавни интерес знатно отежава афир-мацију ових концепата у планерском дискурсу. У горе поменутом непостојању урбанистичког плана града, као и низу других околности, издваја се значај такозваног неодлучивања као категорије у процесу планирања. У окол-ностима доминације државних и корпора ти-вистичких структура у односу на друге актере, значај ове категорије је све већи (Вујошевић, 2004). Неодлучивање подразумјева системат-ско усмјеравање и контролу дневног реда јавне политичке дискусије.

зоване групе које покушавају да своје миш љење импленетирају у процес планирања (Сл. 2). Без обзира на велики број са куп-ље них потписа глас грађана није уважен у кон кретном слу-чају.

Тренутне промјене простора града, у ве ли кој мјери зелене структуре, наводе ме да се сложим са констатацијом да су расправе о демократији гдје сви имају приближно једнаке

7 Анкета за стручњаке који се баве урбанистичким пла нирањем и пројектовањем спроведена је у новембру 2006. године. Анкета је анонимна и за циљну групу је имала припаднике исте професије који дјелују у граду Бањалуци. На упитник је одго-ворило 25 испитаника из приватног сектора, Урба-нистичког завода Републике Српске и Архитектонско-грађевинског факултета Универзитета у Бањалуци.

Сл. 2. Летак који се могао пронаћи у јавном градском простору средином 2006. године у Бањалуци. Fig. 2. Flyer found in public space of Banjaluka in 2006.

“Она се може манифестовати на разне на-чине, где су битни следећи модалитети: (1) Огра ничавање одлучивања само на “сигурна питања”(safe issues), (2) Спречавање покре та-ња односно доношења одлука које су не-опходне са становишта потреба, аспирација и интереса шире друштвене заједнице, али то нису са становичта државе и корпорација, (3) Спречавање покретања захтева за реали зо-вање знатнијих промена у друштву, (4) Скри-вање релевантних информација, (5) Финги-рање алтернатива, тј., навођење свих (заправо често фиктивних) опција и изостављање оних које означавају знатнији отклон од “језгра” алтернатива које је прихватљиво за ета-блиране структуре, (6) Отежавање импле-ментације већ донетих одлука.” (Вујошевић, 2004, стр. 44)

Сл. 3. графичка илустрација одговора на питање бр. 3: Да ли сматрате да у актуелној стратегији урбанистичког планирања, коју примјењујете посредно или непосредно, концепт зелене структуре заузима равноправну позицију са осталим структурама, као што су структура изграђеног простора или структура отворених простора другог типа?Fig. 3. Graphic illustration of answers to question number 3: Do you think that green structure concept takes equal position as other structures in urban matrix inside planning strategy you are involved in?

нира као одговор у анкети на питање број шест: интереси који се супротстављају (Сл. 4). При томе, испитаници највише истичу инте-ресе појединачних инвеститора (Сл. 5). Фор-мални приступ урбанистичком планирању на сљеђен је из претходног или ранијег друш-твеног, политичког и економског контекста. Заснивао се на хијерахији, приступу "од врха на доле”, био је државно инициран и базиран на експертизи. Веома сличан приступ или ‘кораци’ у планирању примјењују се и данас у планерском дискурсу града Бањалуке, мада су друштвено-политички услови потпуно дру-гачији. Планери немају механизам који би омо гућио лакше сагледавање сложених одно-са и многобројних интереса различитих акте-ра. Систем тих сложених односа и великог бро ја интереса у локалном и глобалном кон-тексту остаје само дјелимично и површно са-гледан, док заједно коегзистирају често кон-традикторни и различити системи доношења планских одлука.

Планери у одговору на питање о њиховој могућности да утичу на исход плана као стручњаци оцјењују да је њихов утицај још увијек знатан, мада се из претходних одговора

6 Према подацима званичне веб странице Урбани-стичког завода Републике Српске урађено је, реви-довано, измјењено или допуњено 83 регулациона плана од 1996. до 2006. године за подручје града Бањалуке.

може прочитати да економско-политички фактори ограничавају стручну аналитичност и разложност. Контрадикција која долази до изражаја у резултатима анкете упућује на не-дефинисану позицију стручњака у сложеном друштвеном контексту који се при томе веома брзо мијења. Планери сматрају да је грађане потребно интензивније укључити у процес урбанистичког планирања и пројектовања, мада је страх од усложњавања ионако ком-ликованог процеса јасно истакнут. Елити-стичку позицију архитекте, односно планера као неког ко има завршну ријеч и као неког ко одлучује, испитаници сматрају да је по тре-бно сачувати, мада је постојање такве пози-ци је под великим знаком питања. С друге стране, девет одговора стручњака који при-хватају партиципацију грађана под условом њихове едукације и додатне информисаности

94

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

изгубљена у замршеном односу друштва, државе и тржишта.

Сагледавање што већег броја интереса је веома важно за исход планског процеса. За ефи касно рјешавање конфликата између раз личитих интереса потребно је увести парти ци пацију актера и омогућити њихову међу собну комуникацију током планирања. Ме ђутим, дијалог није довољан за рјешавање конфликата на демократским основама, већ и чврсто структуирање планске интеракције (Вујошевић, 2004).

Зелену структуру је потребно схватити као симбол укупне вриједности града, односно његовог идентитета. Присутан је недостатак интегралног или кохезивног планирања и свака урбана структура се посматра одвојено и као таква се доводи у релацију са природом. У Бањалуци зелена структура заузима чак до-минантну позицију, с обзиром на количину зелених простора, њихову историју и дис кон-тинуитет који се може примјетити у физичкој матрици. Зелена структура је прожета у све поре градског ткива и грешка је посматрати је као остатак осталих структура. Зелена струк тура може бити схваћена и као најбољи начин организације и управљања појединачним зе леним просторима града, њиховог поједи нач ног пројектовања, планирања, дизајна или редизајна. У сваком случају, заслужује много значајније и истакнутије мјесто у планирању града Бањалуке.

Захваљујем професору Ксенији Петовар на конструктивним критикама и менторству при истраживању од којег је настао овај текст.

ЛитератураBachrach, p. i M. s. Baratz (1980), dva lica moći, Mark-sizam u svetu - klasa, interes, moć 8, Beograd.Vujović, s. (2004), akteri urbanih promena u srbiji, društvena transformacija i stretegija društvenih gru-pa - svakodnevica srbije na početku trećeg Mileniju-ma, Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, Beograd.Vujošević, M. (2004), racionalnost, legitimitet i imple-mentacija planskih odluka - novije teorijske interpre-tacije i pouke za planiranje u tranziciji, Institut za arhi-tekturu i urbanizam srbije, Beograd.Vujošević, M. (2004), otvorena pitanja rekonstruisan-ja javnih interesa u srbiji: narušeni legitimizacioni os-nov proaktivnog planiranja, Komunikacije 2004, cen-tar za planiranje i urbani razvoj, Beograd.elin, n. (2002), postmoderni urbanizam, orion art, Beograd.Jorgensen, K. (2005), the history of urban green structures, Werquin a. c. et al, ed. Greenstructure and Urban planning - Final report 2005, europen commi-sion - cost action c11. Извор: http://map21ltd.com, децембар 2005.olmsted, F. l. (2003), public parks and the enlarge-ment of towns, lebates r. t. and F. stout, еd. the city

95

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

Сл. 4. графичка илустрација одговора на питање бр. 6: Уколико сте током израде урбанистичких докумената наилазили на препереке у настојању да дефинишете зелену структуру,о којим препрекама се радило? Илустрација показује колико је пута био застпљен сваки од понуђених одговора.

Fig. 5. Graphic illustration of answers to question number 7: If you had a chance to advocate green structure concept in planning process who were main opponent actors? Illustration shows a number of selected answers.

Сл. 5. графичка илустрација одговора на питање бр. 7: Ако сте били у прилици да заговарате концепт зелене структуре у изради урбанистичког документа, можете ли да наведете актере (друштвене групе, институције, појединце) који су се томе супротстављали? Илустрација показује колико је пута био заступљен сваки од понуђених одговора.

Fig. 4. Graphic illustration of answers to question number 6: What kind of obstacles did you find in your efforts to define and implement green structure in planning process? Illustration shows a number of selected answers.

упућује на свјесност о пренаглашеним тензи-јама између актера које отежавају ускла ђи-вање важних стратешких циљева. Стручњаци се често сусрећу са неспремношћу актера да се укључе у коректну планску комуникацtt

ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА

Стручњаци јасно истичу доминацију тржишта у процесу планирања. Још једном је потврђен исказ да "облик све више прати фи нансије", а не функцију (Елин, 2002). Међутим, њихов став према томе није сасвим дефинисан. Планери, такође, не располажу са механизмом за сагледавање и консензус многобројних интереса присутних у дискурсу. Комуникација и партиципација актера немају дефинисану структуру која би планере водила ка рје ша вању конфликата. Зелена структура као ври-једност, у свом материјаном и нематеријалном облику, остаје дјелимично сагледана и помало

reader, third edition, routledge, london.oppermann, B. and c. Harrison (2005), Introduction - policies for green structure and urban planning, Wer-quin a. c. et al, ed. Greenstructure and Urban plan-ning - Final report 2005,europen commision - cost action c11. Извор: http://map21ltd.com, децембар 2005.petovar, K. (1998), Usklađivanje javnih i pojedinačnih interesa u generalnom urbanističkom planu Beogra-da, socioekonomski i ekološko-prostorni aspekti u generalnom urbanističkom planiranju, republika sr-bija, Grad Beograd - Gradska uprava, Urbanistički za-vod, Beograd.Петовар, К. (2003), Урбана социологија - Наши градови између државе и грађанина, Географски факултет Универзитета у Београду, Београд,.schobel, s.(205), explicit green systems and implicit green structures, Werquin a. c. et al, ed. Greenstruc-ture and Urban planning - Final report 2005, europen commision - cost action c11. Извор: http://ma-p21ltd.com, децембар 2005.coles, r. and M. casario (2001), social criteria for the evaulation and development of Urban Green spaces, development of urban green spaces to impruve the quality of life in cities and urban regions, UrGe - ur-ban green environment.Извор: http://www.urge-project.ufz.de/html_web/reports.htm, децембар 2005.

Примарни извори_ (1975), Banja luka Urbanistički plan, sinteza,

Urbanistički zavod Banja luka, Banjaluka. _ (1993), Валоризација историјског и природног

насљеђа са мјерама заштите за израду регу ла-ци оног плана Центар-исток, Завод за заштиту спо меника културе и природе Бања Лука, Бањалука.

Kirjakov, a. (1952), Generalni urbanistički plan Ban-jaluke, Urbanistički zavod glavne uprave za komu-nalne poslove narodne republike Bosne i Herce-govine, sarajevo.

_ (2000), Правилник о садржају планова, Урба-нистички завод Републике Српске, Мини стра-ство за урбанизам, стамбенокомуналне дјелат-ности, грађевинарство и екологију Републике Српске, Бањалука.

_ (2006), Приједлог за валоризацију природног наслијеђа обала Врбаса, Републички завод за заш титу културно-историјског и природног на-слијеђа Републике Српске, Бањалука.

Извори илустрацијаСлика 1. Стошић В. М. и З. С. Мачкић (2004), Бањалука које има и које нема у 1000 слика, Мега мултимедија, дигитално издање.Слика 3, 4, 5:Невена Новаковић, 2007.

може прочитати да економско-политички фактори ограничавају стручну аналитичност и разложност. Контрадикција која долази до изражаја у резултатима анкете упућује на не-дефинисану позицију стручњака у сложеном друштвеном контексту који се при томе веома брзо мијења. Планери сматрају да је грађане потребно интензивније укључити у процес урбанистичког планирања и пројектовања, мада је страх од усложњавања ионако ком-ликованог процеса јасно истакнут. Елити-стичку позицију архитекте, односно планера као неког ко има завршну ријеч и као неког ко одлучује, испитаници сматрају да је по тре-бно сачувати, мада је постојање такве пози-ци је под великим знаком питања. С друге стране, девет одговора стручњака који при-хватају партиципацију грађана под условом њихове едукације и додатне информисаности

94

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

изгубљена у замршеном односу друштва, државе и тржишта.

Сагледавање што већег броја интереса је веома важно за исход планског процеса. За ефи касно рјешавање конфликата између раз личитих интереса потребно је увести парти ци пацију актера и омогућити њихову међу собну комуникацију током планирања. Ме ђутим, дијалог није довољан за рјешавање конфликата на демократским основама, већ и чврсто структуирање планске интеракције (Вујошевић, 2004).

Зелену структуру је потребно схватити као симбол укупне вриједности града, односно његовог идентитета. Присутан је недостатак интегралног или кохезивног планирања и свака урбана структура се посматра одвојено и као таква се доводи у релацију са природом. У Бањалуци зелена структура заузима чак до-минантну позицију, с обзиром на количину зелених простора, њихову историју и дис кон-тинуитет који се може примјетити у физичкој матрици. Зелена структура је прожета у све поре градског ткива и грешка је посматрати је као остатак осталих структура. Зелена струк тура може бити схваћена и као најбољи начин организације и управљања појединачним зе леним просторима града, њиховог поједи нач ног пројектовања, планирања, дизајна или редизајна. У сваком случају, заслужује много значајније и истакнутије мјесто у планирању града Бањалуке.

Захваљујем професору Ксенији Петовар на конструктивним критикама и менторству при истраживању од којег је настао овај текст.

ЛитератураBachrach, p. i M. s. Baratz (1980), dva lica moći, Mark-sizam u svetu - klasa, interes, moć 8, Beograd.Vujović, s. (2004), akteri urbanih promena u srbiji, društvena transformacija i stretegija društvenih gru-pa - svakodnevica srbije na početku trećeg Mileniju-ma, Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, Beograd.Vujošević, M. (2004), racionalnost, legitimitet i imple-mentacija planskih odluka - novije teorijske interpre-tacije i pouke za planiranje u tranziciji, Institut za arhi-tekturu i urbanizam srbije, Beograd.Vujošević, M. (2004), otvorena pitanja rekonstruisan-ja javnih interesa u srbiji: narušeni legitimizacioni os-nov proaktivnog planiranja, Komunikacije 2004, cen-tar za planiranje i urbani razvoj, Beograd.elin, n. (2002), postmoderni urbanizam, orion art, Beograd.Jorgensen, K. (2005), the history of urban green structures, Werquin a. c. et al, ed. Greenstructure and Urban planning - Final report 2005, europen commi-sion - cost action c11. Извор: http://map21ltd.com, децембар 2005.olmsted, F. l. (2003), public parks and the enlarge-ment of towns, lebates r. t. and F. stout, еd. the city

95

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

Сл. 4. графичка илустрација одговора на питање бр. 6: Уколико сте током израде урбанистичких докумената наилазили на препереке у настојању да дефинишете зелену структуру,о којим препрекама се радило? Илустрација показује колико је пута био застпљен сваки од понуђених одговора.

Fig. 5. Graphic illustration of answers to question number 7: If you had a chance to advocate green structure concept in planning process who were main opponent actors? Illustration shows a number of selected answers.

Сл. 5. графичка илустрација одговора на питање бр. 7: Ако сте били у прилици да заговарате концепт зелене структуре у изради урбанистичког документа, можете ли да наведете актере (друштвене групе, институције, појединце) који су се томе супротстављали? Илустрација показује колико је пута био заступљен сваки од понуђених одговора.

Fig. 4. Graphic illustration of answers to question number 6: What kind of obstacles did you find in your efforts to define and implement green structure in planning process? Illustration shows a number of selected answers.

упућује на свјесност о пренаглашеним тензи-јама између актера које отежавају ускла ђи-вање важних стратешких циљева. Стручњаци се често сусрећу са неспремношћу актера да се укључе у коректну планску комуникацtt

ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА

Стручњаци јасно истичу доминацију тржишта у процесу планирања. Још једном је потврђен исказ да "облик све више прати фи нансије", а не функцију (Елин, 2002). Међутим, њихов став према томе није сасвим дефинисан. Планери, такође, не располажу са механизмом за сагледавање и консензус многобројних интереса присутних у дискурсу. Комуникација и партиципација актера немају дефинисану структуру која би планере водила ка рје ша вању конфликата. Зелена структура као ври-једност, у свом материјаном и нематеријалном облику, остаје дјелимично сагледана и помало

reader, third edition, routledge, london.oppermann, B. and c. Harrison (2005), Introduction - policies for green structure and urban planning, Wer-quin a. c. et al, ed. Greenstructure and Urban plan-ning - Final report 2005,europen commision - cost action c11. Извор: http://map21ltd.com, децембар 2005.petovar, K. (1998), Usklađivanje javnih i pojedinačnih interesa u generalnom urbanističkom planu Beogra-da, socioekonomski i ekološko-prostorni aspekti u generalnom urbanističkom planiranju, republika sr-bija, Grad Beograd - Gradska uprava, Urbanistički za-vod, Beograd.Петовар, К. (2003), Урбана социологија - Наши градови између државе и грађанина, Географски факултет Универзитета у Београду, Београд,.schobel, s.(205), explicit green systems and implicit green structures, Werquin a. c. et al, ed. Greenstruc-ture and Urban planning - Final report 2005, europen commision - cost action c11. Извор: http://ma-p21ltd.com, децембар 2005.coles, r. and M. casario (2001), social criteria for the evaulation and development of Urban Green spaces, development of urban green spaces to impruve the quality of life in cities and urban regions, UrGe - ur-ban green environment.Извор: http://www.urge-project.ufz.de/html_web/reports.htm, децембар 2005.

Примарни извори_ (1975), Banja luka Urbanistički plan, sinteza,

Urbanistički zavod Banja luka, Banjaluka. _ (1993), Валоризација историјског и природног

насљеђа са мјерама заштите за израду регу ла-ци оног плана Центар-исток, Завод за заштиту спо меника културе и природе Бања Лука, Бањалука.

Kirjakov, a. (1952), Generalni urbanistički plan Ban-jaluke, Urbanistički zavod glavne uprave za komu-nalne poslove narodne republike Bosne i Herce-govine, sarajevo.

_ (2000), Правилник о садржају планова, Урба-нистички завод Републике Српске, Мини стра-ство за урбанизам, стамбенокомуналне дјелат-ности, грађевинарство и екологију Републике Српске, Бањалука.

_ (2006), Приједлог за валоризацију природног наслијеђа обала Врбаса, Републички завод за заш титу културно-историјског и природног на-слијеђа Републике Српске, Бањалука.

Извори илустрацијаСлика 1. Стошић В. М. и З. С. Мачкић (2004), Бањалука које има и које нема у 1000 слика, Мега мултимедија, дигитално издање.Слика 3, 4, 5:Невена Новаковић, 2007.

96

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

97

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

Апстракт: Сектор зградарства је један од најзначајнијих потрошача енергије. Сматра се да се око 50% укупно произведене енергије потроши у зградама, првенствено на грејање и хлађење простора. Последњих десетак година, велику експанзију доживљава употреба клима уређаја, који се користе не само за расхлађивање просторија у кућама и становима у току летњих месеци, већ и за грeјање, односно за допуну грејања у предгрејној сезони (топлотне пумпе). Док у процесу расхлaђивања скоро да нема алтернативе, коришћењу расхладних уређаја као топлотних пумпи мора се прићи на један суптилнији начин ако се жели остати у оквиру принципа енергетске ефикасности. Масовна употреба клима уређаја за последицу има и повећану потрошњу енергије, посебно у летњим месецима.Естетске последице представљају други значајни проблем, будући да је постављање клима уређаја у постојећим објектима законски нерегулисано, и самим тим остављено вољи грађана. Овакво стање ствари најчешће доводи до самоиницијативног и погрешног постављања клима уређаја на спољне фасаде зграда, што за последицу има нарушавање естетских вредности, често изузетно значајних архитектонских објеката. Посебан проблем представља чињеница да се клима уређаји постављају

ЕСТЕТСКЕ И ЕНЕРГЕТСКЕ ПОСЛЕДИЦЕ ПРИМЕНЕ КЛИМА УРЕЂАЈА У ЗГРАДАМА

AestHetIc and enerGy conseQUences oF aIr condItIonInG systeMs In BUIldInG

desIGn InteGratIon

Abstract:Buildings are among the top of energy consumers.

It is estimated that over 50% of the overall produced energy is consumed in buildings, mainly on heating

and cooling. application of air conditioning systems saw an important expansion in the past decade. these

systems are used, not only for cooling, but for heating, or supplemental heating, as well (as heat

pumps). While there is virtually no alternative to their usage as cooling systems, heating applications should be reconsidered in a more subtle manner to

maintain the principles of energy efficiency. Mass consumption of air conditioners has as an effect

a significant rise in consumption of energy, mainly during the summer.

aesthetic consequences are another important problem. since the placement of these appliances

is not regulated by law, and left to the citizens they are commonly self-initiated and misaligned

which undermines aesthetic values. additional problem is placement of air conditioning systems on

protected objects (religious institutions, object under protection by the city and republic institutions for

cultural monuments preservation) which undermines not only aesthetic, but historical value as well. on the other hand, many new buildings represent a positive example, since this problem is adhered from the very

start of conceptual design, and these appliances are covered with adequate architectural solutions.

this paper will try to cover positive and negative examples of serbia, Montenegro, and some other Balkan and Western europe’s countries. It will also

give recommendations in solving the negative energy and aesthetic consequences of these

problems.non-controlled application of air conditioning

systems is becoming a health problem. large differences between the interior and exterior

temperature leads to an array of health problems registered by many medical reports. Improper

maintenance of air conditioning systems could lead to bacterial propagation which could seriously

damage health.Keywords: Air conditioning systems, cooling

appliances, energy efficiency.

Мила Пуцар*, Марина Ненковић-Ризнић**, Ненад Кажић***

* др Мила Пуцар, Институт за архитектуру и урба-низам Србије, Београд, Бул.Краља Александра 73/II

Тел. +381 11 3370 091, mail: milap@iaus.org.yu** мр Марина Ненковић-Ризнић, Институт за архи-

тектуру и урбанизам Србије, Београд, Бул.Краља Александра 73/II

Тел. +381 11 3370 109, mail: marina@iaus.org.yu*** др Ненад Кажић, Машински факултет, Подгори ца,

Цетињски пут бб Тел. +382 81 230 106 mail: nenadk@cg.ac.yu

и на заштићене објекте (сакрални објекти, објекти под заш титом Градског и Републич-ког завода за за ш титу споменика културе), чиме се непосредно уништава не само њихова естетска, већ и историјска вредност. С друге стране, многи новопројектовани објекти представљају позитивне примере, јер се већ у фази пројек товања овом пробле-му поклања пажња и клима уређаји се заклањају адекватним архитектонским решењима.

Тема овог рада биће позитивни и негативни примери из Србије, Црне Горе, али и неких земаља Балкана и западне Европе. Поред тога биће дате препоруке за решавање негативних енерегетских и естетских последица овог проблема.

Неконтролисана употреба клима уређаја одражава се и на здравље људи. Велике раз-лике у спољној и унутрашњој температури до воде до низа здравствених проблема на које упозоравају и указују лекарски извештаји. Неправилно одржавање система за клима тизацију може да погодује развоју бактерија које изазивају тешке здравствене последице.

Кључне речи: Kлима уређаји, расхладни уре ђаји, енергетска ефикасност.

УводГлобалне климатске промене које послед-

њих година имају значајне последице на це-локупно човечанство, директна су последица неконтролисане употребе фосилних горива и крчења шума. Ове врсте горива примењују се у оквиру транспортних система, грејања и хлађења зграда и индустрије. Употреба фосилних горива иза-зива појаву «ефекта стаклене баште», који настаје као резултат повећања концентрације угљен диоскида, метана и азо т них оксида у атмосфери и њиховог везивања за честице ваздуха.

«Гасови стаклене баште« се понашају као стаклена препрека: пропуштају краткоталасно зрачење Сунца, али не дозвољавају хлађење Земље, јер не пропуштају дуготаласно зра че ње, дакле део спектра у ком Земља зрачи. На тај начин дозрачена енергија Сунца остаје за робљена на Земљи, што доводи до глобалног загревања и у складу са тиме и до потпуне про мене климата појединих територија на нашој планети.1

Због крчења шума, није више могућа пре-рада толике количине СО2, услед чега долази до његове повећане концентрације у ваздуху

и самим тим до глобалног загревања (calvin, 2002).Људско деловање је, дакле, произвело

нај већим делом загревања у протеклом веку,

што је и садржај Извештаја Међународне ко мисије за проме-

ну климе (Ippc) из 2001. године. Растом угљен диоксида приметан је и пораст температура, којe се према прогнозама Ippc крећу између

1,5 и 5,50С до краја 21. века (Glick, 2004).Све наведене чињенице за директну по-

следицу имају повећање темературе у скоро свим крајевима света за чак око 0,60С у по-

следњих педесет година (Glick, 2004). Управо због тога, у земљама света захваћеним већим степеном глобалног отопљавања (нарочито у континенталним и умерено континенталним климатима) порасла је потреба становништ-

ва за проналажењем што ефикаснијих и јефти ни јих начина расхлађивања просторија

у згра дама. За разлику од, до скоро, широко распрострањених вентилатора, средином

деведесетих је на тржишту изузетно порасла потражња за клима уређајима (air condition-ing systems) (pan, yin, 2007). Осим тога што за

свој рад користе електричну енергију, ови уређаји емитују гасове који утичу на

стварање ефекта стаклене баште и све веће глобално загревање. Наведени проблем није

карактеристичан само за Србију, већ и за многе земље света. Оно што нашу земљу

разликује од других земаља је начин решавања наведених проблема. И док прет-

ходних година решавању постављања клима уређаја није поклањана пажња, како на

постојећим, тако и на новим објектима, у последњих пет година се при ме ћује помак

приликом пројектовања нових објеката.Међутим, код нас се и даље поклања мало

пажње ефикасности клима уређаја при њи-хо вом избору, сводећи све само на процес

»купи и угради«.

1 Сматра се да 50 % укупног отопљавања настаје због повећане концентрације угљен диоксида у ваздуху, док другу половину чине остали гасови. Такође, по-стоји мишљење да је од краја 19. века температура ваз духа на земљи, због ефекта стаклене баште по-расла за 0.6 до 1.0 0С (Дукић, 1998).

96

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

97

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

Апстракт: Сектор зградарства је један од најзначајнијих потрошача енергије. Сматра се да се око 50% укупно произведене енергије потроши у зградама, првенствено на грејање и хлађење простора. Последњих десетак година, велику експанзију доживљава употреба клима уређаја, који се користе не само за расхлађивање просторија у кућама и становима у току летњих месеци, већ и за грeјање, односно за допуну грејања у предгрејној сезони (топлотне пумпе). Док у процесу расхлaђивања скоро да нема алтернативе, коришћењу расхладних уређаја као топлотних пумпи мора се прићи на један суптилнији начин ако се жели остати у оквиру принципа енергетске ефикасности. Масовна употреба клима уређаја за последицу има и повећану потрошњу енергије, посебно у летњим месецима.Естетске последице представљају други значајни проблем, будући да је постављање клима уређаја у постојећим објектима законски нерегулисано, и самим тим остављено вољи грађана. Овакво стање ствари најчешће доводи до самоиницијативног и погрешног постављања клима уређаја на спољне фасаде зграда, што за последицу има нарушавање естетских вредности, често изузетно значајних архитектонских објеката. Посебан проблем представља чињеница да се клима уређаји постављају

ЕСТЕТСКЕ И ЕНЕРГЕТСКЕ ПОСЛЕДИЦЕ ПРИМЕНЕ КЛИМА УРЕЂАЈА У ЗГРАДАМА

AestHetIc and enerGy conseQUences oF aIr condItIonInG systeMs In BUIldInG

desIGn InteGratIon

Abstract:Buildings are among the top of energy consumers.

It is estimated that over 50% of the overall produced energy is consumed in buildings, mainly on heating

and cooling. application of air conditioning systems saw an important expansion in the past decade. these

systems are used, not only for cooling, but for heating, or supplemental heating, as well (as heat

pumps). While there is virtually no alternative to their usage as cooling systems, heating applications should be reconsidered in a more subtle manner to

maintain the principles of energy efficiency. Mass consumption of air conditioners has as an effect

a significant rise in consumption of energy, mainly during the summer.

aesthetic consequences are another important problem. since the placement of these appliances

is not regulated by law, and left to the citizens they are commonly self-initiated and misaligned

which undermines aesthetic values. additional problem is placement of air conditioning systems on

protected objects (religious institutions, object under protection by the city and republic institutions for

cultural monuments preservation) which undermines not only aesthetic, but historical value as well. on the other hand, many new buildings represent a positive example, since this problem is adhered from the very

start of conceptual design, and these appliances are covered with adequate architectural solutions.

this paper will try to cover positive and negative examples of serbia, Montenegro, and some other Balkan and Western europe’s countries. It will also

give recommendations in solving the negative energy and aesthetic consequences of these

problems.non-controlled application of air conditioning

systems is becoming a health problem. large differences between the interior and exterior

temperature leads to an array of health problems registered by many medical reports. Improper

maintenance of air conditioning systems could lead to bacterial propagation which could seriously

damage health.Keywords: Air conditioning systems, cooling

appliances, energy efficiency.

Мила Пуцар*, Марина Ненковић-Ризнић**, Ненад Кажић***

* др Мила Пуцар, Институт за архитектуру и урба-низам Србије, Београд, Бул.Краља Александра 73/II

Тел. +381 11 3370 091, mail: milap@iaus.org.yu** мр Марина Ненковић-Ризнић, Институт за архи-

тектуру и урбанизам Србије, Београд, Бул.Краља Александра 73/II

Тел. +381 11 3370 109, mail: marina@iaus.org.yu*** др Ненад Кажић, Машински факултет, Подгори ца,

Цетињски пут бб Тел. +382 81 230 106 mail: nenadk@cg.ac.yu

и на заштићене објекте (сакрални објекти, објекти под заш титом Градског и Републич-ког завода за за ш титу споменика културе), чиме се непосредно уништава не само њихова естетска, већ и историјска вредност. С друге стране, многи новопројектовани објекти представљају позитивне примере, јер се већ у фази пројек товања овом пробле-му поклања пажња и клима уређаји се заклањају адекватним архитектонским решењима.

Тема овог рада биће позитивни и негативни примери из Србије, Црне Горе, али и неких земаља Балкана и западне Европе. Поред тога биће дате препоруке за решавање негативних енерегетских и естетских последица овог проблема.

Неконтролисана употреба клима уређаја одражава се и на здравље људи. Велике раз-лике у спољној и унутрашњој температури до воде до низа здравствених проблема на које упозоравају и указују лекарски извештаји. Неправилно одржавање система за клима тизацију може да погодује развоју бактерија које изазивају тешке здравствене последице.

Кључне речи: Kлима уређаји, расхладни уре ђаји, енергетска ефикасност.

УводГлобалне климатске промене које послед-

њих година имају значајне последице на це-локупно човечанство, директна су последица неконтролисане употребе фосилних горива и крчења шума. Ове врсте горива примењују се у оквиру транспортних система, грејања и хлађења зграда и индустрије. Употреба фосилних горива иза-зива појаву «ефекта стаклене баште», који настаје као резултат повећања концентрације угљен диоскида, метана и азо т них оксида у атмосфери и њиховог везивања за честице ваздуха.

«Гасови стаклене баште« се понашају као стаклена препрека: пропуштају краткоталасно зрачење Сунца, али не дозвољавају хлађење Земље, јер не пропуштају дуготаласно зра че ње, дакле део спектра у ком Земља зрачи. На тај начин дозрачена енергија Сунца остаје за робљена на Земљи, што доводи до глобалног загревања и у складу са тиме и до потпуне про мене климата појединих територија на нашој планети.1

Због крчења шума, није више могућа пре-рада толике количине СО2, услед чега долази до његове повећане концентрације у ваздуху

и самим тим до глобалног загревања (calvin, 2002).Људско деловање је, дакле, произвело

нај већим делом загревања у протеклом веку,

што је и садржај Извештаја Међународне ко мисије за проме-

ну климе (Ippc) из 2001. године. Растом угљен диоксида приметан је и пораст температура, којe се према прогнозама Ippc крећу између

1,5 и 5,50С до краја 21. века (Glick, 2004).Све наведене чињенице за директну по-

следицу имају повећање темературе у скоро свим крајевима света за чак око 0,60С у по-

следњих педесет година (Glick, 2004). Управо због тога, у земљама света захваћеним већим степеном глобалног отопљавања (нарочито у континенталним и умерено континенталним климатима) порасла је потреба становништ-

ва за проналажењем што ефикаснијих и јефти ни јих начина расхлађивања просторија

у згра дама. За разлику од, до скоро, широко распрострањених вентилатора, средином

деведесетих је на тржишту изузетно порасла потражња за клима уређајима (air condition-ing systems) (pan, yin, 2007). Осим тога што за

свој рад користе електричну енергију, ови уређаји емитују гасове који утичу на

стварање ефекта стаклене баште и све веће глобално загревање. Наведени проблем није

карактеристичан само за Србију, већ и за многе земље света. Оно што нашу земљу

разликује од других земаља је начин решавања наведених проблема. И док прет-

ходних година решавању постављања клима уређаја није поклањана пажња, како на

постојећим, тако и на новим објектима, у последњих пет година се при ме ћује помак

приликом пројектовања нових објеката.Међутим, код нас се и даље поклања мало

пажње ефикасности клима уређаја при њи-хо вом избору, сводећи све само на процес

»купи и угради«.

1 Сматра се да 50 % укупног отопљавања настаје због повећане концентрације угљен диоксида у ваздуху, док другу половину чине остали гасови. Такође, по-стоји мишљење да је од краја 19. века температура ваз духа на земљи, због ефекта стаклене баште по-расла за 0.6 до 1.0 0С (Дукић, 1998).

98

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

99

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

Према истраживањима Интернационалне агенције за енергетику (oecd, International energy agency), клима уређаји представљају један од три најзначајнија потрошача елек-три чне енергије у земљама у развоју (Koizumi, 2007). Количина потрошене струје се из годи-не у годину драстрично повећава, с обзиром на чињеницу да се клима уређаји, осим своје примарне функције-хлађења, све чешће ко-ри сте и као грејна тела у „предгрејним се зо-нама“. Због тога, ни економска компонента овог проблема није занемарљива.

КАРАКТЕРИСТИКЕ КЛИМА УРЕЂАЈА

У летњим данима тешко да се може говорити о комфору, а да се истовремено не прет по-ставља употреба расхладних уређаја. Док за процес грејања пред нама стоји низ алтер на-тивних решења, кад је реч о хлађењу, најчешће се користе расхладни уређаји (RU) или по пу-ларно названи »климе«. Како расхладни уре-ђа ји у принципу могу имати различиту при-мену, у даљем тексту ће искључиво бити го-вора о варијанти у којој се користе за ра-схлађивање простора за становање и боравак, дакле варијанта у којој се јављају као клима уређаји. Без обзира што и у њиховој кон струк-цији наилазимо на различита кон структивна решења, за све је заједничко то, да користећи за погон енергију (W, најчешће електричну) пребацују топлоту са места ниже, на место са вишом температуром. Следећи хидрауличну аналогију, расхладни уређај представља неку врсту »термодинамичке пумпе«, јер »пумпа« топлоту са нижег нивоа (TH) на виши (TO) (Сл.1-десно), баш као што то ради пумпа (P) са водом (Сл.1-лево).

КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ И ПОТРЕБА ЗА КЛИМА УРЕЂАЈИМА

Климатске промене изазване повећањем ни воа угљен-диоксида резултирају великим променама климе широм наше планете. Буду-ћи да топлота представља енергију, а пове-ћање топлоте у атмосфери значи повећање енергије у атмосфери, та повећана енергија ствара много мање стабилну и много више деструктивну климу на глобалном нивоу (lit-tle, 1997).

Карактер феномена глобалног загревања је изузетно сложен. Земљина атмосфера је састављена од гасова и водене паре, а главни гасови су азот (78%) и кисеоник (21%). Аргон је на трећем месту, иако он заједно са свим осталим гасовима чини само око 1% наше ат-мосфере. Кисеоник и азот допуштају светлу и топлоти да пролази кроз њих веома лако. Међутим, угљен-диоксид (који представља један мали део од преосталог 1% суве атмос-фере) се понаша потпуно другачије. Он се по-наша као покривач око Земље, хватајући то-плоту у, и испод атмосфере. Гасови који се тако понашају најчешће се називају “гасови стаклене баште” (Jones, 2003). Једна од глав-них улога угљен-диоксида у нашој атмосфери јесте да регулише температуру површине на-ше планете. Када би било знатно мање угљен-диоксида, Земљина површина би била покри-вена ледом. Ако би га било више него што га је данас, површина би постала топлија (као што се то дешава од 1890. године због наглог повећања угљеника који се ослобађа у атмос-феру због спаљивања фосилних горива).

У јануару 2001. године Ipcc - Un (Intergov-ernmental panel for climate change, United na-tions) издао је званично саопштење да је људ-ски утицај главни фактор данашњег глобал-ног загревања. Ова изјава је била од великог значаја пошто су се до тада чули гласови који су глобално загрејавање приписивали Сунче-вим активностима и природним климатским флуктуацијама (www.sewaonline.com).

Сваке године, због коришћења нафте, гаса и угља, човечанство емитује више од 6 мили-јарди тона угљен-диоксида који задржава то-плоту у том танком слоју атмосфере (McKib-ben, 1999). У последњих 20 година концен тра-ција угљен-диоксида у атмосфери се повећала са 280 делова у милион на преко 370,9 делова у милион. За још неколико деценија очекује се цифра од преко 500 делова у милион, што 2 www.thehindubusinessline.com/businessline/iw/2001/02/04/stories/0504e051.htm

Дакле, процес трансфера енергије који је контролисан расхладним уређајем (rU) своди се на следеће: расхладни уређај »усисава« топлоту (QR) из расхлађиваног простора тем-пературе TH и трошећи рад (W ), пребацује сву енергију која је ушла у систем (QR+W ) у око-лину температуре TO и то у облику топлоте (Сл. 2-лево). Ефикасност расхладног уређаја се изражава кроз тзв. »фактор хлађења« εХ, који је по дефиницији количник расхладног капацитета rU (QR) и утрошеног рада за погон RU (W):

WQR

H =ε.

У САД се као мерило ефикасности rU користи EER (Energy Efficiency Ratio, који је по дефиницији вредност εH при спољној темпе-ра тури 35оC) и SEER (Seasonal Energy Efficien-cy Ratio, који представља однос сабраних ΣQR и ΣW током целе расхладне сезоне).

Када се расхладни уређај користи за гре ја-ње, он се у жаргону назива »топлотна пумпа« (TP) (Сл.2-десно). У том случају уређај »уси-сава« топлоту QR из околине која је на ниској температури (~0оC) трошећи при том енергију W (најчешће електрична енергија). Простору који се греје предаје се топлота QR+W, као последица закона о одржању енергије (E_улаз=E_излаз). Ефекат овога процеса је да је-дан део потребне топлоте за грејање узимамо из околине, тако да рецимо трошећи 1 kWh електричне енергије, за грејање добијамо 3 kWh топлоте. Додатна 2 kWh су узета из око-лине, тако да је биланс: 1 kWh плаћамо а 3 kWh нас греју.

ће драматично загрејати нашу планету (на осно ву истраживања научника из Ipcc Уједи-њених Нација бар 3 до 4оС, а могуће и више од 7 оС). Повећање Земљине температуре за 3 до 4 оС изазвало би тако рапидну промену да би претходно стање изгледало као ледено доба у односу на оно што би наступило. Квантита-тивна предвиђања будуће ситуације су још увек несигурна. У 1995. години Ipcc је проце-нио да ће се глобална температура ваздуха на Земљи повећати за отприлике 1°c - 3,5°c до 2100. године. У најбољем случају биће осетно загревање за 2°С до 2100. године, што би тре-бало бити најбрже мењање климе које се ика-да догодило у последњих 10 000 година. Пода-ци о клими, који допиру 160 000 година уна-зад, показују блиску зависност између кон-цен трације гасова стаклене баште у атмосфе-ри и глобалне температуре. Већ 1896, велики шведски хемичар Свент Арениус) svente arrhenius је наговестио да би се претераним спаљивањем фосилног горива удвостручила концентрација атмосферског co2, а глобална температура би се могла повећати за 5,5°c.

Последњих десетак година свет се суочава са изузетном високим температурама у току летњих месеци. То је утицало на повећање потражње за клима уређајима у свету (Zhai, Wang, 2007). Преломном годином сматра се 2000. година, од када је према проценама произвођача ниво потражње порастао за чак 45-50%.2

У неким европским земљама, као што су Ру-сија, Украјина и Немачка повећање тржишта клима уређаја од 1994. године рапидно расте (Графикон 1).

графикон 1.Diagram 1.

Извор: http://www.apic.ru/en/index.php?doc=90

Сл.1 Хидраулична аналогија: Пумпа за воду- расхладни уређајFig. 1. Hydraulic analogy: Water pump – cooling device

Сл. 2. Расхладни уређај (RU) – Топлотна пумпа (ТР)Fig. 2. Cooling devie (CD) – Heat pump (HP)

98

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

99

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

Према истраживањима Интернационалне агенције за енергетику (oecd, International energy agency), клима уређаји представљају један од три најзначајнија потрошача елек-три чне енергије у земљама у развоју (Koizumi, 2007). Количина потрошене струје се из годи-не у годину драстрично повећава, с обзиром на чињеницу да се клима уређаји, осим своје примарне функције-хлађења, све чешће ко-ри сте и као грејна тела у „предгрејним се зо-нама“. Због тога, ни економска компонента овог проблема није занемарљива.

КАРАКТЕРИСТИКЕ КЛИМА УРЕЂАЈА

У летњим данима тешко да се може говорити о комфору, а да се истовремено не прет по-ставља употреба расхладних уређаја. Док за процес грејања пред нама стоји низ алтер на-тивних решења, кад је реч о хлађењу, најчешће се користе расхладни уређаји (RU) или по пу-ларно названи »климе«. Како расхладни уре-ђа ји у принципу могу имати различиту при-мену, у даљем тексту ће искључиво бити го-вора о варијанти у којој се користе за ра-схлађивање простора за становање и боравак, дакле варијанта у којој се јављају као клима уређаји. Без обзира што и у њиховој кон струк-цији наилазимо на различита кон структивна решења, за све је заједничко то, да користећи за погон енергију (W, најчешће електричну) пребацују топлоту са места ниже, на место са вишом температуром. Следећи хидрауличну аналогију, расхладни уређај представља неку врсту »термодинамичке пумпе«, јер »пумпа« топлоту са нижег нивоа (TH) на виши (TO) (Сл.1-десно), баш као што то ради пумпа (P) са водом (Сл.1-лево).

КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ И ПОТРЕБА ЗА КЛИМА УРЕЂАЈИМА

Климатске промене изазване повећањем ни воа угљен-диоксида резултирају великим променама климе широм наше планете. Буду-ћи да топлота представља енергију, а пове-ћање топлоте у атмосфери значи повећање енергије у атмосфери, та повећана енергија ствара много мање стабилну и много више деструктивну климу на глобалном нивоу (lit-tle, 1997).

Карактер феномена глобалног загревања је изузетно сложен. Земљина атмосфера је састављена од гасова и водене паре, а главни гасови су азот (78%) и кисеоник (21%). Аргон је на трећем месту, иако он заједно са свим осталим гасовима чини само око 1% наше ат-мосфере. Кисеоник и азот допуштају светлу и топлоти да пролази кроз њих веома лако. Међутим, угљен-диоксид (који представља један мали део од преосталог 1% суве атмос-фере) се понаша потпуно другачије. Он се по-наша као покривач око Земље, хватајући то-плоту у, и испод атмосфере. Гасови који се тако понашају најчешће се називају “гасови стаклене баште” (Jones, 2003). Једна од глав-них улога угљен-диоксида у нашој атмосфери јесте да регулише температуру површине на-ше планете. Када би било знатно мање угљен-диоксида, Земљина површина би била покри-вена ледом. Ако би га било више него што га је данас, површина би постала топлија (као што се то дешава од 1890. године због наглог повећања угљеника који се ослобађа у атмос-феру због спаљивања фосилних горива).

У јануару 2001. године Ipcc - Un (Intergov-ernmental panel for climate change, United na-tions) издао је званично саопштење да је људ-ски утицај главни фактор данашњег глобал-ног загревања. Ова изјава је била од великог значаја пошто су се до тада чули гласови који су глобално загрејавање приписивали Сунче-вим активностима и природним климатским флуктуацијама (www.sewaonline.com).

Сваке године, због коришћења нафте, гаса и угља, човечанство емитује више од 6 мили-јарди тона угљен-диоксида који задржава то-плоту у том танком слоју атмосфере (McKib-ben, 1999). У последњих 20 година концен тра-ција угљен-диоксида у атмосфери се повећала са 280 делова у милион на преко 370,9 делова у милион. За још неколико деценија очекује се цифра од преко 500 делова у милион, што 2 www.thehindubusinessline.com/businessline/iw/2001/02/04/stories/0504e051.htm

Дакле, процес трансфера енергије који је контролисан расхладним уређајем (rU) своди се на следеће: расхладни уређај »усисава« топлоту (QR) из расхлађиваног простора тем-пературе TH и трошећи рад (W ), пребацује сву енергију која је ушла у систем (QR+W ) у око-лину температуре TO и то у облику топлоте (Сл. 2-лево). Ефикасност расхладног уређаја се изражава кроз тзв. »фактор хлађења« εХ, који је по дефиницији количник расхладног капацитета rU (QR) и утрошеног рада за погон RU (W):

WQR

H =ε.

У САД се као мерило ефикасности rU користи EER (Energy Efficiency Ratio, који је по дефиницији вредност εH при спољној темпе-ра тури 35оC) и SEER (Seasonal Energy Efficien-cy Ratio, који представља однос сабраних ΣQR и ΣW током целе расхладне сезоне).

Када се расхладни уређај користи за гре ја-ње, он се у жаргону назива »топлотна пумпа« (TP) (Сл.2-десно). У том случају уређај »уси-сава« топлоту QR из околине која је на ниској температури (~0оC) трошећи при том енергију W (најчешће електрична енергија). Простору који се греје предаје се топлота QR+W, као последица закона о одржању енергије (E_улаз=E_излаз). Ефекат овога процеса је да је-дан део потребне топлоте за грејање узимамо из околине, тако да рецимо трошећи 1 kWh електричне енергије, за грејање добијамо 3 kWh топлоте. Додатна 2 kWh су узета из око-лине, тако да је биланс: 1 kWh плаћамо а 3 kWh нас греју.

ће драматично загрејати нашу планету (на осно ву истраживања научника из Ipcc Уједи-њених Нација бар 3 до 4оС, а могуће и више од 7 оС). Повећање Земљине температуре за 3 до 4 оС изазвало би тако рапидну промену да би претходно стање изгледало као ледено доба у односу на оно што би наступило. Квантита-тивна предвиђања будуће ситуације су још увек несигурна. У 1995. години Ipcc је проце-нио да ће се глобална температура ваздуха на Земљи повећати за отприлике 1°c - 3,5°c до 2100. године. У најбољем случају биће осетно загревање за 2°С до 2100. године, што би тре-бало бити најбрже мењање климе које се ика-да догодило у последњих 10 000 година. Пода-ци о клими, који допиру 160 000 година уна-зад, показују блиску зависност између кон-цен трације гасова стаклене баште у атмосфе-ри и глобалне температуре. Већ 1896, велики шведски хемичар Свент Арениус) svente arrhenius је наговестио да би се претераним спаљивањем фосилног горива удвостручила концентрација атмосферског co2, а глобална температура би се могла повећати за 5,5°c.

Последњих десетак година свет се суочава са изузетном високим температурама у току летњих месеци. То је утицало на повећање потражње за клима уређајима у свету (Zhai, Wang, 2007). Преломном годином сматра се 2000. година, од када је према проценама произвођача ниво потражње порастао за чак 45-50%.2

У неким европским земљама, као што су Ру-сија, Украјина и Немачка повећање тржишта клима уређаја од 1994. године рапидно расте (Графикон 1).

графикон 1.Diagram 1.

Извор: http://www.apic.ru/en/index.php?doc=90

Сл.1 Хидраулична аналогија: Пумпа за воду- расхладни уређајFig. 1. Hydraulic analogy: Water pump – cooling device

Сл. 2. Расхладни уређај (RU) – Топлотна пумпа (ТР)Fig. 2. Cooling devie (CD) – Heat pump (HP)

100

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

101

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

У САД се ефикасност TP најчешће изражава кроз вредност COP (Coefficient Of Performan-ce, вредност εG за спољну температуру 8.3оC) и HSPF (Heating Seasonal Performance Factor, који по дефиницији представља фактор гре-јања на нивоу целокупне грејне сезоне, дакле кроз однос укупних енергија током сезоне).

Клима уређаји који су тренутно најчешће у употреби су у »split« изведби: састоје се из унутрашње и спољне јединице (Сл.4).

Због постизања функционалности у расхла-ђи вању просторија врло често се дешава да спољне јединице клима уређаја буду по став-љене на крајње неподесан начин. При томе не само да нарушавају спољни изглед обје-ката, већ често и бука коју производе изазива додатне проблеме. У појединим случајевима (као што су сакрални објекти и објекти под за-штитом) у потпуности девастирају фасаде.

Проблем постављања клима уређаја на спољним фасадама објеката је изузетно ком-

Показатељ ефикасности топлотне пумпе је »фактор грејања« (εG) који по дефиницији пред ставља однос грејне енергије према утро шеној за погон TP:

WWQR

G+=ε

.

Вредност фактора грејања зависи у знатној мери од температуре околине и та зависност има облик дат на Слици 3, на којој су пред став љене криве уређаја »некад и сад« (1980~2007 г) [J. Bernier: la pompe da la chaleur, pyc-edition, 1979; daikin: products, 2006-2007]. Видимо да је применом нових техно ло гија ефикасност уређаја у знатној мери по-расла.

Сл.3. Фактор грејања

„некад и сад“ као фунцкија спољне

температуреFig. 3.

Heating factor as a function of outdoor

temperature, then and now

Сл. 4. Клима уређај-спољна и

унутрашња јединицаFig. 4.

Air conditioner, internal and external unit

Сл.5.централизовани систем ваздушног хлађења/грејањаFig. 5. Air cooling/heating centralized system

ЕНЕРГЕТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ И ПОСЛЕДИЦЕ КОРИШЋЕЊА КЛИМА УРЕЂАЈА У ЗГРАДАМА

Већ је речено да се RU поред расхлађивања, могу користити за грејање просторија и тада се називају »топлотне пумпе« (TP). У варијанти »split« система, спољна јединица поред ком-пресора има и размењивач топлоте (са вен тилатором), који је алтернативно кондензатор (хлађење простора), односно испаривач (гре јање простора) (Сл. 6). У случајевима када не постоји могућност коришћења природног гаса, TP се могу посматрати као модерно тех нолошко решење проблема грејања, поготово ако се ради о областима са умереном климом. Исто тако, предност »split« варијанте клима-уређаја је пре свега у релативно малим ди мензијама, лакој монтажи, једноставном »зо нирању« простора, флексибилности у смислу локације и сл. Међутим, било да се ради о процесу хлађења, грејања или обоје, примена ових уређаја захтева један суптилан прилаз који у првом реду мора обухватити аспект енергетске ефикасности и естетску компо ненту проблема.

Када се говори о енергетској ефикасности ових уређаја, утрошак електричне енергије за њихов погон, имплицитно претпоставља и генерисање co2, јер се данас доминантан део електричне енергије добија у термоелек тра нама на угаљ. При томе се може, као оријен тациона вредност, узети паритет: 1 kWh про изведене/утрошене електричне енергије ~ 1 kg co2. Имајући ово на уму, јасно је дa инси стирање на ефикасним уређајима представља уствари један моћан резон у решавању проб лема глобалног загревања.

Када је реч о енергетској ефикасности и про цесу хлађења, теорија је давно поставила »златно правило хлађења« (Бошњаковић, 1970):

»Простор треба хладити на највећу темпе ра туру која не угрожава осећај угодности - комфора«.

Са друге стране, услови осећаја угодности дефинишу температуру на коју треба рас хлађи вати простор у коме се борави:

- Комфорна климатизација tu=24о c

- Комерцијална климатизација tu=26о c.

При томе треба водити рачуна да при пре ласку из једне зоне у другу, разлика темпе ратура треба да је у гараницама 5-7оc. У складу са »златним правилом хлађења«, јасно је да простор не треба хладити на ниже температуре од горе наведених.

Једна од најчешћих грешака које се јављају при употреби ових уређаја је неправилно ди мензионисање, односно најчешће предимен зионисање уређаја. Последица овакве грешке се манифестује кроз појаву »кратких« циклуса, који поред скраћивања века уређаја директно утичу на смањење њихове ефикасности.

плексан, због нарушавања естетских каракте-ристика објеката. С друге стране, овај про-блем се у појединим случајевима показао као нерешив, због немогућности реконструкције, или високих економских улагања у постојеће објекте. Због тога је неопходно, барем прили-ком изградње нових (првенствено стамбених) објеката, инсистирати на таквом архитектон-ском решењу које ће омогућити «сакривање» клима уређаја, пажљивијим решавањем фа-сада.

Када је реч о САД и Канади, расхладни уре-ђаји се користе као топлотне пумпе само у оним деловима земље где нема мреже при-родног гаса. У супротном, обично је расхладни уређај спрегнут са гасним грејачем, тако да се простор греје сагоревањем природног гаса. Најчешће су то централизовани системи у ко-јима се ваздух хлади / греје и онда разводи каналима кроз објекат (Сл. 5). Расхладна спо-љна јединица је смештена у дворишту или на крову, док је гасни грејач смештен у подруму.

Сл. 6. Хлађење – грејањеFig. 6. Cooling – Heating

100

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

101

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

У САД се ефикасност TP најчешће изражава кроз вредност COP (Coefficient Of Performan-ce, вредност εG за спољну температуру 8.3оC) и HSPF (Heating Seasonal Performance Factor, који по дефиницији представља фактор гре-јања на нивоу целокупне грејне сезоне, дакле кроз однос укупних енергија током сезоне).

Клима уређаји који су тренутно најчешће у употреби су у »split« изведби: састоје се из унутрашње и спољне јединице (Сл.4).

Због постизања функционалности у расхла-ђи вању просторија врло често се дешава да спољне јединице клима уређаја буду по став-љене на крајње неподесан начин. При томе не само да нарушавају спољни изглед обје-ката, већ често и бука коју производе изазива додатне проблеме. У појединим случајевима (као што су сакрални објекти и објекти под за-штитом) у потпуности девастирају фасаде.

Проблем постављања клима уређаја на спољним фасадама објеката је изузетно ком-

Показатељ ефикасности топлотне пумпе је »фактор грејања« (εG) који по дефиницији пред ставља однос грејне енергије према утро шеној за погон TP:

WWQR

G+=ε

.

Вредност фактора грејања зависи у знатној мери од температуре околине и та зависност има облик дат на Слици 3, на којој су пред став љене криве уређаја »некад и сад« (1980~2007 г) [J. Bernier: la pompe da la chaleur, pyc-edition, 1979; daikin: products, 2006-2007]. Видимо да је применом нових техно ло гија ефикасност уређаја у знатној мери по-расла.

Сл.3. Фактор грејања

„некад и сад“ као фунцкија спољне

температуреFig. 3.

Heating factor as a function of outdoor

temperature, then and now

Сл. 4. Клима уређај-спољна и

унутрашња јединицаFig. 4.

Air conditioner, internal and external unit

Сл.5.централизовани систем ваздушног хлађења/грејањаFig. 5. Air cooling/heating centralized system

ЕНЕРГЕТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ И ПОСЛЕДИЦЕ КОРИШЋЕЊА КЛИМА УРЕЂАЈА У ЗГРАДАМА

Већ је речено да се RU поред расхлађивања, могу користити за грејање просторија и тада се називају »топлотне пумпе« (TP). У варијанти »split« система, спољна јединица поред ком-пресора има и размењивач топлоте (са вен тилатором), који је алтернативно кондензатор (хлађење простора), односно испаривач (гре јање простора) (Сл. 6). У случајевима када не постоји могућност коришћења природног гаса, TP се могу посматрати као модерно тех нолошко решење проблема грејања, поготово ако се ради о областима са умереном климом. Исто тако, предност »split« варијанте клима-уређаја је пре свега у релативно малим ди мензијама, лакој монтажи, једноставном »зо нирању« простора, флексибилности у смислу локације и сл. Међутим, било да се ради о процесу хлађења, грејања или обоје, примена ових уређаја захтева један суптилан прилаз који у првом реду мора обухватити аспект енергетске ефикасности и естетску компо ненту проблема.

Када се говори о енергетској ефикасности ових уређаја, утрошак електричне енергије за њихов погон, имплицитно претпоставља и генерисање co2, јер се данас доминантан део електричне енергије добија у термоелек тра нама на угаљ. При томе се може, као оријен тациона вредност, узети паритет: 1 kWh про изведене/утрошене електричне енергије ~ 1 kg co2. Имајући ово на уму, јасно је дa инси стирање на ефикасним уређајима представља уствари један моћан резон у решавању проб лема глобалног загревања.

Када је реч о енергетској ефикасности и про цесу хлађења, теорија је давно поставила »златно правило хлађења« (Бошњаковић, 1970):

»Простор треба хладити на највећу темпе ра туру која не угрожава осећај угодности - комфора«.

Са друге стране, услови осећаја угодности дефинишу температуру на коју треба рас хлађи вати простор у коме се борави:

- Комфорна климатизација tu=24о c

- Комерцијална климатизација tu=26о c.

При томе треба водити рачуна да при пре ласку из једне зоне у другу, разлика темпе ратура треба да је у гараницама 5-7оc. У складу са »златним правилом хлађења«, јасно је да простор не треба хладити на ниже температуре од горе наведених.

Једна од најчешћих грешака које се јављају при употреби ових уређаја је неправилно ди мензионисање, односно најчешће предимен зионисање уређаја. Последица овакве грешке се манифестује кроз појаву »кратких« циклуса, који поред скраћивања века уређаја директно утичу на смањење њихове ефикасности.

плексан, због нарушавања естетских каракте-ристика објеката. С друге стране, овај про-блем се у појединим случајевима показао као нерешив, због немогућности реконструкције, или високих економских улагања у постојеће објекте. Због тога је неопходно, барем прили-ком изградње нових (првенствено стамбених) објеката, инсистирати на таквом архитектон-ском решењу које ће омогућити «сакривање» клима уређаја, пажљивијим решавањем фа-сада.

Када је реч о САД и Канади, расхладни уре-ђаји се користе као топлотне пумпе само у оним деловима земље где нема мреже при-родног гаса. У супротном, обично је расхладни уређај спрегнут са гасним грејачем, тако да се простор греје сагоревањем природног гаса. Најчешће су то централизовани системи у ко-јима се ваздух хлади / греје и онда разводи каналима кроз објекат (Сл. 5). Расхладна спо-љна јединица је смештена у дворишту или на крову, док је гасни грејач смештен у подруму.

Сл. 6. Хлађење – грејањеFig. 6. Cooling – Heating

102

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

103

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

ЕСТЕТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ – СВЕТСКА ИСКУСТВА

Све већи број клима уређаја и уређаја за расхлађивање који поседују и спољне једи-ни це последица је глобалног отопљавања, са једне стране, као и чињенице да се због гло-балне промене климе све чешће дешава да хладнији дани, са дневном температуром испод 50С почињу већ током октобра месеца, те је неопходно додатно грејање у становима.

Коришћење нових технологија у конструк цији појединих елемената („scroll“ компресори, електронски термо-експанзиони вентили, ин вер торска контрола капацитета итд), довело је до значајног пораста ефикасности система. Ако се погледа тренутно тржиште клима-уређаја код нас и у свету, оно се условно може поделити на кинеске и јапанске производе. Основно обележје ова два доминантна сег мен та тржишта се може сагледати кроз ефи касност и цену уређаја. Кинески клима уређаји су јефтини, али заостају у ефикасности за јапанским (Сл.7).

Напоменимо да је цена уређаја исте ефи ка сности приближно иста у Кини и Јапану.Упо ређујући ефикасност јапанских и кинеских split расхладних уређаја, видимо да Кина за остаје за Јапаном око 7 година, с тим да у ва ри јанти брзе примене напредних технологија има шансу да га сустигне за око десетак го ди на (Сл. 8). Како на нашем тржишту доминирају клима системи кинеског порекла, јасно је да највећим делом уграђујемо уређаје мање ефикасности. Колики се значај придаје у Европи овој врсти проблематике, најбоље говори Директива 2002/91/ec (directive 2002/91/ec – energy perfor-mance of buildings) којом се снажно препоручује увођење до-дат них мера подршке уградњи енергетски ефи каснијих уређаја у зграде, наводећи експли цитно и топлотне пумпе.

Сл. 7. Ефикасности и цена split расхладних система капацитета до 2.8 kW (Koizumi, 2007)Fig. 7. Efficiency and costs of 2.8 kW capacity cooling devices (Koizumi, 2007)

Сл. 8. Упоређење ефикасности split расхладних система капацитета до 2.8 kW (Koizumi, 2007) Fig. 8. Comparation between the efficien-cies of 2.8 kW split cooling systems. (Koizumi, 2007)

У САД су програмом владиних агенција (energy star program, United states environmen tal protection agency) дефинисане минималне вредности ефикасности клима уређаја (3.5 seer / 2 HspF), с тим што се од 2006 г. ради на увођењу нових стандарда по којима се HspF повећава са 2 на 2.25.

Управо због наведених ставова, становништво се одлучује на куповину клима уређаја, који могу имати двоструку функцију - и грејања и хлађења, без обзира на евидентне не само економске и енергетске последице, већ и на естетске реперкусије. Проблем је нарочито изражен у постојећим објектима, грађеним током протеклих деценија, па и векова, који на фасадама немају предвиђена места на која би се клима уређаји могли сместити, не нару-шавајући естетске карактеристике објеката.

Сл. 9-14. Фасаде у Лисабону и ПортуFig. 9-14. Facades in Lisbon and Porto.

102

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

103

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

ЕСТЕТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ – СВЕТСКА ИСКУСТВА

Све већи број клима уређаја и уређаја за расхлађивање који поседују и спољне једи-ни це последица је глобалног отопљавања, са једне стране, као и чињенице да се због гло-балне промене климе све чешће дешава да хладнији дани, са дневном температуром испод 50С почињу већ током октобра месеца, те је неопходно додатно грејање у становима.

Коришћење нових технологија у конструк цији појединих елемената („scroll“ компресори, електронски термо-експанзиони вентили, ин вер торска контрола капацитета итд), довело је до значајног пораста ефикасности система. Ако се погледа тренутно тржиште клима-уређаја код нас и у свету, оно се условно може поделити на кинеске и јапанске производе. Основно обележје ова два доминантна сег мен та тржишта се може сагледати кроз ефи касност и цену уређаја. Кинески клима уређаји су јефтини, али заостају у ефикасности за јапанским (Сл.7).

Напоменимо да је цена уређаја исте ефи ка сности приближно иста у Кини и Јапану.Упо ређујући ефикасност јапанских и кинеских split расхладних уређаја, видимо да Кина за остаје за Јапаном око 7 година, с тим да у ва ри јанти брзе примене напредних технологија има шансу да га сустигне за око десетак го ди на (Сл. 8). Како на нашем тржишту доминирају клима системи кинеског порекла, јасно је да највећим делом уграђујемо уређаје мање ефикасности. Колики се значај придаје у Европи овој врсти проблематике, најбоље говори Директива 2002/91/ec (directive 2002/91/ec – energy perfor-mance of buildings) којом се снажно препоручује увођење до-дат них мера подршке уградњи енергетски ефи каснијих уређаја у зграде, наводећи експли цитно и топлотне пумпе.

Сл. 7. Ефикасности и цена split расхладних система капацитета до 2.8 kW (Koizumi, 2007)Fig. 7. Efficiency and costs of 2.8 kW capacity cooling devices (Koizumi, 2007)

Сл. 8. Упоређење ефикасности split расхладних система капацитета до 2.8 kW (Koizumi, 2007) Fig. 8. Comparation between the efficien-cies of 2.8 kW split cooling systems. (Koizumi, 2007)

У САД су програмом владиних агенција (energy star program, United states environmen tal protection agency) дефинисане минималне вредности ефикасности клима уређаја (3.5 seer / 2 HspF), с тим што се од 2006 г. ради на увођењу нових стандарда по којима се HspF повећава са 2 на 2.25.

Управо због наведених ставова, становништво се одлучује на куповину клима уређаја, који могу имати двоструку функцију - и грејања и хлађења, без обзира на евидентне не само економске и енергетске последице, већ и на естетске реперкусије. Проблем је нарочито изражен у постојећим објектима, грађеним током протеклих деценија, па и векова, који на фасадама немају предвиђена места на која би се клима уређаји могли сместити, не нару-шавајући естетске карактеристике објеката.

Сл. 9-14. Фасаде у Лисабону и ПортуFig. 9-14. Facades in Lisbon and Porto.

104

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

105

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

Поред тога, негативне примере је могуће наћи у различитим деловима света, с том раз ликом што су овакви проблеми (рекон струкција објеката) са мање или више успеха санирани или превазиђени у појединим државама. Такав је пример албанског града Тиране, који је наведени естетски проблем нерационалног постављања клима уређаја покушао да реши интервенцијама на фасади, „користећи нове концепте боја, наглашавајући притом беле правоугаонике, неправилно постављене на фасади налик Киклоповим очима“ (Wilson, 2007).

Тиме су настојали не само да уклопе по сто јеће клима уређаје у фасаду, већ и да омогуће постављање нових, без бојазни од евентуалних нових естетских реперкусија на изглед објекта.

Зграда је прилагођена намени употребом црвених и наранџастих линија, које су про порционално пренесене са оригиналне скице урађене у акварел техници. Као резултат до бијена је естетска реевалуација објекта који је доживео инстант култни статус код ста нов ништва, међу већ живописним улицама Тиране (Сл. 21 - 23).

Овакав проблем није изражен само у Ре публици Србији, већ и у другим балканским и европским земљама.

Португалски градови Лисабон и Порто (чији су поједини делови под заштитом Unesco-a) имају изузетних проблема да заштите старе фасаде од постављања клима уређаја (Сл. 9 - Сл.14).

Црна Гора такође има изузетно великих проблема у заштити старих здања у својим градовима. Клима уређаји се постављају на заштићене објекте у старим деловима града, без икаквог плана, као ни пропратне законске регулативе (Сл.15 - Сл.20).

Сл. 15-20 Будва – Стари градFig. 15.-20 Budva – Old city

Сл.22. Објекат у Тирани –

након реконструкцијеFig. 22.

Tirana building – after the reconstruction

Сл.23 . Објекат у Тирани – детаљи на фасади

након реконструкцијеFig. 23 .

Tirana building – façade details after the recon-

struction

Међутим, основна разлика у концептима естетских захтева у постављању клима уређаја у свету и у нашој земљи заснива се на чиње ници да су ти захтеви у земљама Европске уније законски регулисани, чиме је практично онемогућено гра-ђанима да самоиницијативно и неуређено постављају ове уређаје на спољ ним фасадама зграде. Инстистира се на укла-њању постојећих система, и на инсталирању нових, који неће механички оштетити фасаду (ciampi, leccese, 2003),.

Овакве интервенције субвенционише ло кал на градска управа, или држава, јер управо они имају највише интереса у

Сл.21. Објекат у Тирани – постојеће стање, пре реконструкцијеFig. 21 Tirana building – before the reconstruction

104

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

105

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

Поред тога, негативне примере је могуће наћи у различитим деловима света, с том раз ликом што су овакви проблеми (рекон струкција објеката) са мање или више успеха санирани или превазиђени у појединим државама. Такав је пример албанског града Тиране, који је наведени естетски проблем нерационалног постављања клима уређаја покушао да реши интервенцијама на фасади, „користећи нове концепте боја, наглашавајући притом беле правоугаонике, неправилно постављене на фасади налик Киклоповим очима“ (Wilson, 2007).

Тиме су настојали не само да уклопе по сто јеће клима уређаје у фасаду, већ и да омогуће постављање нових, без бојазни од евентуалних нових естетских реперкусија на изглед објекта.

Зграда је прилагођена намени употребом црвених и наранџастих линија, које су про порционално пренесене са оригиналне скице урађене у акварел техници. Као резултат до бијена је естетска реевалуација објекта који је доживео инстант култни статус код ста нов ништва, међу већ живописним улицама Тиране (Сл. 21 - 23).

Овакав проблем није изражен само у Ре публици Србији, већ и у другим балканским и европским земљама.

Португалски градови Лисабон и Порто (чији су поједини делови под заштитом Unesco-a) имају изузетних проблема да заштите старе фасаде од постављања клима уређаја (Сл. 9 - Сл.14).

Црна Гора такође има изузетно великих проблема у заштити старих здања у својим градовима. Клима уређаји се постављају на заштићене објекте у старим деловима града, без икаквог плана, као ни пропратне законске регулативе (Сл.15 - Сл.20).

Сл. 15-20 Будва – Стари градFig. 15.-20 Budva – Old city

Сл.22. Објекат у Тирани –

након реконструкцијеFig. 22.

Tirana building – after the reconstruction

Сл.23 . Објекат у Тирани – детаљи на фасади

након реконструкцијеFig. 23 .

Tirana building – façade details after the recon-

struction

Међутим, основна разлика у концептима естетских захтева у постављању клима уређаја у свету и у нашој земљи заснива се на чиње ници да су ти захтеви у земљама Европске уније законски регулисани, чиме је практично онемогућено гра-ђанима да самоиницијативно и неуређено постављају ове уређаје на спољ ним фасадама зграде. Инстистира се на укла-њању постојећих система, и на инсталирању нових, који неће механички оштетити фасаду (ciampi, leccese, 2003),.

Овакве интервенције субвенционише ло кал на градска управа, или држава, јер управо они имају највише интереса у

Сл.21. Објекат у Тирани – постојеће стање, пре реконструкцијеFig. 21 Tirana building – before the reconstruction

106

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

107

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

очувању естет ских карактеристика објеката, нарочито ако су у питању заштићени објекти. За интер вен ције су задужене локалне надлежне инсти ту ције (у којима учествују и пред-ставници заво да за заштиту споменика културе) које утвр ђују најподесније начине за решавање про блема, у зависности од конкретног случаја (air conditioning policy, 1999).

ЕСТЕТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ - ЛОКАЛНА ИСКУСТВА

Права експанзија на тржишту клима уређаја у Републици Србији почела је након 2000. го дине, превасходно због пове-ћања темпе ра тура у току лета, а као последица глобалног отоп ља вања. Примера ради током летњих ме сеци 2007. годи-не, у Србији је потрошено око пет одсто струје више него у ис-том периоду прошле године. Сматра се да су клима-уређаји главни узрок повећане потрошње струје.

Све то је изазвало драстично пове ћање по тражње, а самим тим и пад цене, те је велики број до ма-ћинстава могао себи да приушти ку-повину клима уређаја (про цењује се да сваки десети стан у Београду, без пословних простора има клима уређаје3). Према неким проценама, у Београду се на фасадама налази око 60.000 расхладних уређаја (Сл. 24. и 25.). Ови системи су најчешће пос тављани од стране особља трго-вина у којима су уређаји купљени, без одређеног реда и искључиво на захтев муштерија (односно, на осно-ву њихове личне процене фунцкионалности).

У неким случајевима, грађани Београда су самоиницијативно покушавали да реше про блем постављања клима уређаја, који не би нарушавао фасаду, тиме што су системе по став љали на терасама, не угрожавајући есте тске карак терис тике објеката. Међутим, ова кво решење нису прихватили сви становници зграде (Сл. 26).

Проблем се није јавио само у оквиру стам бених, већ и јавних објеката на којима су кли ма уређаји постављани такође само на основу личних преференци запослених у тим уста новама и функционалности у унутрашњости објекта. Примери за то су објекти зграде Техничких факултета (Сл. 27 и 28), зграда већег броја министарста-ва у Немањиној улици (Сл. 29) и Централна железничка станица (Сл. 30. ).

Посебан проблем јавља се код сакралних објеката. У цркви Светог Саве, у непосредној близини истоименог храма на Врачару у Београду, потпуно неадекватно је постављенo више клима уређаја (Сл. 31.).

Сл. 24. Негативни примери у Београду – стамбени објекат у Београдској улициFig. 24. Belgrade negative examples – residential building in the Belgrade st.

Сл. 25. Негативни примери у Београду – стамбени објекат у Његошевој улициFig. 25. Belgrade negative examples – residential building in the Njegoseva st.

Сл. 26. Позитиван и негативан пример у Београду – стамбени објекат у Београдској улициFig. 26. Belgrade and negative examples – residential building in the Belgrade st.3 http://www.elitemadzone.org/t196193

Сл. 27., 28.Објекат Техничких факултета – фасада према Булевару Краља АлександраFig. 27., 28. Faculty of Теchnical – façade overlooking the King Alexander boulevard.

Сл. 29. Објекат Министарстава у Немањиној

улициFig. 29.

Ministry building in the Nemanjina st.

Сл. 30. централна железничка

станицаFig. 30.

Central railroad station

Сл. 31.црква Св.Саве у БеоградуFig. 31.Church of St. Sava, Belgrade

106

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

107

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

очувању естет ских карактеристика објеката, нарочито ако су у питању заштићени објекти. За интер вен ције су задужене локалне надлежне инсти ту ције (у којима учествују и пред-ставници заво да за заштиту споменика културе) које утвр ђују најподесније начине за решавање про блема, у зависности од конкретног случаја (air conditioning policy, 1999).

ЕСТЕТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ - ЛОКАЛНА ИСКУСТВА

Права експанзија на тржишту клима уређаја у Републици Србији почела је након 2000. го дине, превасходно због пове-ћања темпе ра тура у току лета, а као последица глобалног отоп ља вања. Примера ради током летњих ме сеци 2007. годи-не, у Србији је потрошено око пет одсто струје више него у ис-том периоду прошле године. Сматра се да су клима-уређаји главни узрок повећане потрошње струје.

Све то је изазвало драстично пове ћање по тражње, а самим тим и пад цене, те је велики број до ма-ћинстава могао себи да приушти ку-повину клима уређаја (про цењује се да сваки десети стан у Београду, без пословних простора има клима уређаје3). Према неким проценама, у Београду се на фасадама налази око 60.000 расхладних уређаја (Сл. 24. и 25.). Ови системи су најчешће пос тављани од стране особља трго-вина у којима су уређаји купљени, без одређеног реда и искључиво на захтев муштерија (односно, на осно-ву њихове личне процене фунцкионалности).

У неким случајевима, грађани Београда су самоиницијативно покушавали да реше про блем постављања клима уређаја, који не би нарушавао фасаду, тиме што су системе по став љали на терасама, не угрожавајући есте тске карак терис тике објеката. Међутим, ова кво решење нису прихватили сви становници зграде (Сл. 26).

Проблем се није јавио само у оквиру стам бених, већ и јавних објеката на којима су кли ма уређаји постављани такође само на основу личних преференци запослених у тим уста новама и функционалности у унутрашњости објекта. Примери за то су објекти зграде Техничких факултета (Сл. 27 и 28), зграда већег броја министарста-ва у Немањиној улици (Сл. 29) и Централна железничка станица (Сл. 30. ).

Посебан проблем јавља се код сакралних објеката. У цркви Светог Саве, у непосредној близини истоименог храма на Врачару у Београду, потпуно неадекватно је постављенo више клима уређаја (Сл. 31.).

Сл. 24. Негативни примери у Београду – стамбени објекат у Београдској улициFig. 24. Belgrade negative examples – residential building in the Belgrade st.

Сл. 25. Негативни примери у Београду – стамбени објекат у Његошевој улициFig. 25. Belgrade negative examples – residential building in the Njegoseva st.

Сл. 26. Позитиван и негативан пример у Београду – стамбени објекат у Београдској улициFig. 26. Belgrade and negative examples – residential building in the Belgrade st.3 http://www.elitemadzone.org/t196193

Сл. 27., 28.Објекат Техничких факултета – фасада према Булевару Краља АлександраFig. 27., 28. Faculty of Теchnical – façade overlooking the King Alexander boulevard.

Сл. 29. Објекат Министарстава у Немањиној

улициFig. 29.

Ministry building in the Nemanjina st.

Сл. 30. централна железничка

станицаFig. 30.

Central railroad station

Сл. 31.црква Св.Саве у БеоградуFig. 31.Church of St. Sava, Belgrade

109

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

108

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

Сл. 34. YUBC – примери

негативног коришћења испуста

на фасади - детаљи (арх. Марио Јобст)

Fig. 34. YUBC –examples of

negative usage of façade drains – details

(arch. Mario Jobst)

Сл. 36. Објекат у Пожаревачкој улици –изведени објекат (арх. Марић, Манић)Fig. 36. Pozarevacka st. building – developed building (arch. Maric, Manic)

4 http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2007/05/15/srpski/bg07051401.shtml

5 www.znakpitanja.com/forum/view-topic.php?p=138&sid=8c0ba1d0de61d3b3fc0c00551c7ecd69

Сл. 32. YUBC (арх. Марио Јобст)Fig. 32. YUBC (arch. Mario Jobst)

У последњих неколико година, при пројектовању објеката постављени су извесни естетски стандарди у погледу по став љања клима уређаја. Један од првих објеката у Београду који је дефинисао принципе „са кри-вања“ клима уређаја је објекат yU Business центра у Новом Београду, архитекте Ма риа Јобста. На Сл 32. и 33. дати су детаљи естетског уређења фасаде.

Међутим, чак и овакво, наизглед једино мо-гуће естетско решење није у свим случајевима испоштовано, па је на фасади овог обје кта забележено лоше постављање клима уређаја (Сл.34).

Врло често се јавља да и поред иницијалне интервенције пројектанта на фа сади, извођачи не испоштују решења главног пројекта, те се на фасадама не појаве маске за клима уређаје. Такав је пример објекта у

капање. То поред естетских последица (влас ници клима уређаја често постављају пла сти чне посуде за прикупљање воде на тротоару, које се ретко празне и сходно томе преливају и плаве плочник), имају и последице по ста нов нике (кондензат капље на главе пролаз ника).

Судећи по течности која се може свакодневно видети по улицама, мало ко од власника поштује то да се вода коју испу-шта “клима” спроведе у просторију која се хлади, како је иначе и предвиђено изменама и допунама Одлуке о општем уређењу Града Београда из 2006. године.4

ЗДРАВСТВЕНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ПРИМЕНЕ КЛИМА УРЕЂАЈА

Последњих година значајно је повећан број климатизова-них просторија (како у становима, тако и у пословним просторијама) с циљем да се обезбеде пријатнији животни и радни услови. Поред естетских последица, нерационално коришћење клима уређаја, као и неправилно одржавање си-стема за кли матизацију може да погодује развоју бактерија које изазивају тешке здравствене последице. Иако су ови апа-рати намењени стварању осећаја пријатности људима који бо-раве у затвореном простору, упозорења која долазе од стручњака код великог броја људи стварају страх и негативан став према клима уређа јима.

Са научне стране, ова област је још увек не довољно истра-жена, тј. нема још увек потвр ђених прецизних механизама утицаја наглих и великих расхлађивања на здравље људи. Чак се ни претраживањем најутицајнијих медицинских база пода-така не могу наћи подаци о научно-методолошки потврђеном негативном утицају клима уређаја на здравље.

У системима за климатизацију могу се развити бактерије. Висок ризик за појаву епиде мија, узрокованих бактеријама

Сл. 33. YUBC – детаљ

Fig. 33. YUBC - detail

Сл. 35. Објекат у Пожаревачкој улици –решење главног пројекта (арх. Марић, Манић)Fig. 35. Pozarevacka st. building – Main project solution (arch. Maric, Manic)

Пожаревачкој улици, архитеката И.Марића и Б.Манића (Сл. 35 и сл.36).

И поред тога, примери реконструкције по-стојећих објеката ради прилагођавања есте т-ским стандардима у Београду су изостали, док је потражња за клима уређајима из године у годину и са порастом дневних летњих тем-пература све већа, што ће само имати додатне негативне естетске реперкусије у граду.

Поред тога, један од проблема, који није строго узев естетске природе, већ се може сматрати проблемом функционалности клима уређаја, је и чињеница да се приликом по-стављања ових система не води увек рачуна о одводној цеви. Наиме, у бројним случајевима, вода се одводи кроз оближње олуке, међутим, уколико не постоји могућност за овакву врсту спровођења воде, веома често се дешава да се одводна цев постави уз фасаду, што изазива

109

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

108

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

Сл. 34. YUBC – примери

негативног коришћења испуста

на фасади - детаљи (арх. Марио Јобст)

Fig. 34. YUBC –examples of

negative usage of façade drains – details

(arch. Mario Jobst)

Сл. 36. Објекат у Пожаревачкој улици –изведени објекат (арх. Марић, Манић)Fig. 36. Pozarevacka st. building – developed building (arch. Maric, Manic)

4 http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2007/05/15/srpski/bg07051401.shtml

5 www.znakpitanja.com/forum/view-topic.php?p=138&sid=8c0ba1d0de61d3b3fc0c00551c7ecd69

Сл. 32. YUBC (арх. Марио Јобст)Fig. 32. YUBC (arch. Mario Jobst)

У последњих неколико година, при пројектовању објеката постављени су извесни естетски стандарди у погледу по став љања клима уређаја. Један од првих објеката у Београду који је дефинисао принципе „са кри-вања“ клима уређаја је објекат yU Business центра у Новом Београду, архитекте Ма риа Јобста. На Сл 32. и 33. дати су детаљи естетског уређења фасаде.

Међутим, чак и овакво, наизглед једино мо-гуће естетско решење није у свим случајевима испоштовано, па је на фасади овог обје кта забележено лоше постављање клима уређаја (Сл.34).

Врло често се јавља да и поред иницијалне интервенције пројектанта на фа сади, извођачи не испоштују решења главног пројекта, те се на фасадама не појаве маске за клима уређаје. Такав је пример објекта у

капање. То поред естетских последица (влас ници клима уређаја често постављају пла сти чне посуде за прикупљање воде на тротоару, које се ретко празне и сходно томе преливају и плаве плочник), имају и последице по ста нов нике (кондензат капље на главе пролаз ника).

Судећи по течности која се може свакодневно видети по улицама, мало ко од власника поштује то да се вода коју испу-шта “клима” спроведе у просторију која се хлади, како је иначе и предвиђено изменама и допунама Одлуке о општем уређењу Града Београда из 2006. године.4

ЗДРАВСТВЕНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ПРИМЕНЕ КЛИМА УРЕЂАЈА

Последњих година значајно је повећан број климатизова-них просторија (како у становима, тако и у пословним просторијама) с циљем да се обезбеде пријатнији животни и радни услови. Поред естетских последица, нерационално коришћење клима уређаја, као и неправилно одржавање си-стема за кли матизацију може да погодује развоју бактерија које изазивају тешке здравствене последице. Иако су ови апа-рати намењени стварању осећаја пријатности људима који бо-раве у затвореном простору, упозорења која долазе од стручњака код великог броја људи стварају страх и негативан став према клима уређа јима.

Са научне стране, ова област је још увек не довољно истра-жена, тј. нема још увек потвр ђених прецизних механизама утицаја наглих и великих расхлађивања на здравље људи. Чак се ни претраживањем најутицајнијих медицинских база пода-така не могу наћи подаци о научно-методолошки потврђеном негативном утицају клима уређаја на здравље.

У системима за климатизацију могу се развити бактерије. Висок ризик за појаву епиде мија, узрокованих бактеријама

Сл. 33. YUBC – детаљ

Fig. 33. YUBC - detail

Сл. 35. Објекат у Пожаревачкој улици –решење главног пројекта (арх. Марић, Манић)Fig. 35. Pozarevacka st. building – Main project solution (arch. Maric, Manic)

Пожаревачкој улици, архитеката И.Марића и Б.Манића (Сл. 35 и сл.36).

И поред тога, примери реконструкције по-стојећих објеката ради прилагођавања есте т-ским стандардима у Београду су изостали, док је потражња за клима уређајима из године у годину и са порастом дневних летњих тем-пература све већа, што ће само имати додатне негативне естетске реперкусије у граду.

Поред тога, један од проблема, који није строго узев естетске природе, већ се може сматрати проблемом функционалности клима уређаја, је и чињеница да се приликом по-стављања ових система не води увек рачуна о одводној цеви. Наиме, у бројним случајевима, вода се одводи кроз оближње олуке, међутим, уколико не постоји могућност за овакву врсту спровођења воде, веома често се дешава да се одводна цев постави уз фасаду, што изазива

110

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

111

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

6 http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=91793&datum=2006-07-22

7 http://www.ekoforum.org.yu/index/vest.asp?vId=715

представљају хотели и болнице где се за кондиционирање ваздуха користе системи са распршивачима водених капљица. Бактерија се може појавити током целе године, али чешће лети и у јесен.

Зато је одржавање и чишћење клима-уре-ђаја такође веома важно. Филтер кроз који излази расхлађени ваздух под притиском, уколико се не чисти, може постати идеална влажна и прљава подлога за развој штетних микроорганизама (бактерија или гљивица), од којих неки могу изазвати и упалу плућа. Зато филтер треба мењати или га бар очисти-ти једном годишње, како не би постао извор разних алергија, обољења и непријатних ми-риса.

Ризик од појаве бактерија се може смањити одржавањем температуре у систему за топлу воду изнад 50оС и коришћењем одговарајућих биоцида за чишћење система за климатиза-цију.

Стручњаци указују и да током лета темпе-ратура у климатизованим просторијама не треба да буде испод 24 оС,а идеална разлика спољашње и унутрашње температуре, према савету лекара, износи пет степени. Нагле про-мене температуре изазивају реакције орга-низма сличне онима које производи веома висок степен стреса.5

МЕРЕ И ПРЕПОРУКЕ

Стога би путем законске регулативе из об-ласти планирања и пројектовања требало успоставити стандарде у постављању клима уређаја, са посебним нагласком на објектима који су у статусу заштите и сакралним објек-тима. Осим тога, посебно би требало водити рачуна о објектима који се налазе у централ-ном градском језгру, јер се нерационалним лоцирањем ових система нарушавају градске визуре.

Поједине државе света (САД, неке европ-ске земље) имају читав низ стандарда и про-писа којима се регулишу системи постављања уређаја, али и детерминишу нови начини ра-схлађивања и грејања просторија који за по-следицу немају нарушавање естетских карак-теристика фасада (Varone, Varsalona 2007).

У Београду је почетком 2007. године донет нацрт Уредбе о постављању клима уређаја, који је требало да буде усвојен до јесени 2007. године. Њиме би се регулисало постављање клима-уређаја на два начина. Први се тиче

уградње на зграде које су заштићени споме-ници културе, па би дозволу издавао Завод за заштиту споменика културе града Београда. На осталим зградама постављање «клима» би се могло подвести под интервенције на фаса-ди и, као и за све остале, сагласност би се тра-жила од Градског секретаријата за урба-низам.6

Међутим, до доношења уредбе, клима уре-ђаји се и даље нерационално постављају на фасадама зграда у Београду и Србији, уоп-ште.

С друге стране, француска еколошка орга-низација “terre vivant“ дефинисала је другачије системе климатизације у зградарству, који би елиминисали проблем клима уређаја, а то је да се бетон и камен, одмах око зграде покрију зеленим растињем. Тиме се лети температу-ра може снизити и до 13 степени целзијуса.

Грађевински материјали, попут цигле и изо ла ције од рециклиране хартије такође заустављају топлотне таласе. Зидови су дебе-ли 37 центиметара и саграђени су од блокова са отворима у облику саћа. Једна од могућих варијанти је постављање цевне мреже у са-мом зиду кроз коју циркулише хладна вода. Тако се спречава загревање просторије, а температура ваздуха је увек већа од темпера-туре зида. Сличан принцип се зими може ко-ристити за грејање, само што тада циркулише топла вода.7

ЗАКЉУЧАК

Енергетске последице употребе садашњег типа клима уређаја су велике. Поред тога што се драстично повећава потрошња електричне енергије у току летњих и јесењих месеци, поставља се и значајно питање рационалности у коришћењу ових система.

Здравствене последице употребе клима уре ђаја су вишеструке и могу утицати на ква-литет живота у зградама. Поред могуће појаве бактерија које изазивају легионарску болест, клима уређаји и њихова нерационална упо-треба (превелико снижавање температуре у току летњих месеци) могу бити узрочник кардиоваскуларних бољења.

Естетске последице коришћења клима уре-ђаја су можда и највеће. Поред тога што нару-шавају изгледе фасада, и самим тим изглед појединих блокова или делова града, клима уређаји имају велике последице и на свако-дневни живот грађана јер водени кондензат који испуштају представља велику препреку за становништво током летњих месеци.

Доношење Уредбе о постављању клима уређаја од стране Градске владе требало би у великој мери да допринесе побољшању есте-тских карактеристика градских простора, на-ро чито у централним градским језгрима, које су тренутно изузетно нарушене. Ова Уредба се, пре свега, односи на постојеће објекте и решавање питања у њима, док су стандарди у пројектовању нових објеката већ почели да се примењују. Међутим, све док не постоје ле-ги слативне мере које би прописале најстроже казне за инвеститоре који не примењују ре-шења дата Главним пројектима, овакве мере неће моћи да буду спроведене у свим случа-јевима.

Позитивни примери дати у овом раду тре-бало би да послуже као смернице и правац за даље размишљање о решавању питања по-стављања клима уређаја на постојећим објек-тима, њиховој реконструкцији, али и изградњи нових објеката и доследном поштовању пре-по рука пројектаната.

Поред тога, нужно је установити и друге системе расхлађивања и радити на њиховој примени у зградарству. Француски пример само је један од многобројних који се тренутно примењују у свету, а имају изузетно позитивне ефекте.

Само таквим приступом могуће је остварити бољи квалитет живота становника и смањити негативне енергетске, здравствене и естетске последице постављања клима уређаја у градским срединама.

Литератураair conditioning policy (1999), the University of sidney,

p.p.2-8achard p, Gicquel r. (1986): european passive solar

Handbook, commission of the european communi-ties, Brussels

Bernier J.(1979), la pompe da la chaleur, pyc-edition; carrier: catalog of products, p.p 103

Bošnjaković, F. (1970), nauka o toplini, tehnička knjiga, Zagreb, str. 174

calvin W.(2002), a Brain for all seasons, University of chicago press

ciampi M., leccese, F. (2003), Ventilated facades energy performance in summer cooling of buildings, solar energy, 75 (2003), p.p. 1-2

Дукић, Др Душан «Климатологија», Географски факултет Универзитета у Београду, Београд, 1998. године, стр. 343-345

downtown design guidlines (2001), caMIros, chicago, Usa, p.p.2-3

energy design resources-design brief – air conditioning and ventilation (2007), the e soUrce technology,assessment Global Warming Is Marmot Wake-Up call”, science news, april 29, 2000, vol. 157, p. 282.

Group at platts, a division of the McGraw-Hill compa-nies, Inc., Usa, p.p.7-9

www.energydesignresources.com.snapshots India air-conditioners (2006)

http://www.marketresearch.com/product/display.asp?productid=1353808&g=1

Koizumi, s. (2007), energy efficiency of air conditioners in developing countries and the role of cdM, Interna-tional energy agency, oecd, Iea, p.p. 22-27

litvinchuk, G. (2007), air conditioners: year of contra-dictions,

http://www.apic.ru/en/index.php?doc=90Главни пројекат Стамбено-пословног објекта у улици

Пожаревачка 35 (2005), арх. др Игор Марић и арх. Божидар Манић

Glick, d. „Veliko otapanje-globalno zagrevanje“ (2004), „nacionalna geografija-Hrvatska“ br. 9/2004, Zagreb

Jones, n.(2003), Here comes the rain, new scientists, pp. 24-25.

little, c. (1997) the dying of the trees, penguin Books McKibben, B.(1999), the end of nature, anchor Books pucar,М. pajević,М., nenković М. (2005), Intelligent buil-

ings in context of energy rationalization, SPATIUM, In-ternational review No 12, Institute for architecture, Urban and spatial planning of serbia, Belgrade, p.p. 28-31

Пуцар M., Ненковић, М. (2006), Пројектовање нових и реконструкција постојећих градских блокова са аспекта повећања енергетске ефикасности – свет-ска искуства и локалне препоруке, Часопис нацио-налног значаја Архитектура и урбанизам, бр. 18/19. децембар 2006. стр. 7-17

Пуцар, М., Ненковић, М. Реконструкција градских блокова са аспекта енергетске ефикасности и побољшања услова комфора, Конгрес РЕКОНСТРУКЦИЈА И РЕВИТАЛИЗАЦИЈА ГРАДА; Друшт-во архитеката Београда, Београд , стр. 229-244

“cool appliances-policy strategies for energy efficient homes” (2003), International energy agency, oecd, Iea, paris, р.р.6-8

Varone, s. , Varsalona p. (2007), Installing Window air conditioners, р.р. 3-4

http://www.forgotten-ny.com/neIGHBorHoods/east.willie/eastwillie.html

Wilson, B. (2007), Virtual air conditioners, www.arkispot.com/pan, y., yin, r., et al. (2007), energy modeling of two of-

fice buildings with data center for green buildings de-sign, energy and buildings, in press (2007), p.p.6-8

Zhai, X.Q., Wang r.Z. et al. (2007), solar integrated ener-gy system for a green building, energy and buildings 39 (2007), p.p.985-986

www.aip.org/pt/vol-55/iss-8/captions/ p30cap2.html

110

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

111

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

6 http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=91793&datum=2006-07-22

7 http://www.ekoforum.org.yu/index/vest.asp?vId=715

представљају хотели и болнице где се за кондиционирање ваздуха користе системи са распршивачима водених капљица. Бактерија се може појавити током целе године, али чешће лети и у јесен.

Зато је одржавање и чишћење клима-уре-ђаја такође веома важно. Филтер кроз који излази расхлађени ваздух под притиском, уколико се не чисти, може постати идеална влажна и прљава подлога за развој штетних микроорганизама (бактерија или гљивица), од којих неки могу изазвати и упалу плућа. Зато филтер треба мењати или га бар очисти-ти једном годишње, како не би постао извор разних алергија, обољења и непријатних ми-риса.

Ризик од појаве бактерија се може смањити одржавањем температуре у систему за топлу воду изнад 50оС и коришћењем одговарајућих биоцида за чишћење система за климатиза-цију.

Стручњаци указују и да током лета темпе-ратура у климатизованим просторијама не треба да буде испод 24 оС,а идеална разлика спољашње и унутрашње температуре, према савету лекара, износи пет степени. Нагле про-мене температуре изазивају реакције орга-низма сличне онима које производи веома висок степен стреса.5

МЕРЕ И ПРЕПОРУКЕ

Стога би путем законске регулативе из об-ласти планирања и пројектовања требало успоставити стандарде у постављању клима уређаја, са посебним нагласком на објектима који су у статусу заштите и сакралним објек-тима. Осим тога, посебно би требало водити рачуна о објектима који се налазе у централ-ном градском језгру, јер се нерационалним лоцирањем ових система нарушавају градске визуре.

Поједине државе света (САД, неке европ-ске земље) имају читав низ стандарда и про-писа којима се регулишу системи постављања уређаја, али и детерминишу нови начини ра-схлађивања и грејања просторија који за по-следицу немају нарушавање естетских карак-теристика фасада (Varone, Varsalona 2007).

У Београду је почетком 2007. године донет нацрт Уредбе о постављању клима уређаја, који је требало да буде усвојен до јесени 2007. године. Њиме би се регулисало постављање клима-уређаја на два начина. Први се тиче

уградње на зграде које су заштићени споме-ници културе, па би дозволу издавао Завод за заштиту споменика културе града Београда. На осталим зградама постављање «клима» би се могло подвести под интервенције на фаса-ди и, као и за све остале, сагласност би се тра-жила од Градског секретаријата за урба-низам.6

Међутим, до доношења уредбе, клима уре-ђаји се и даље нерационално постављају на фасадама зграда у Београду и Србији, уоп-ште.

С друге стране, француска еколошка орга-низација “terre vivant“ дефинисала је другачије системе климатизације у зградарству, који би елиминисали проблем клима уређаја, а то је да се бетон и камен, одмах око зграде покрију зеленим растињем. Тиме се лети температу-ра може снизити и до 13 степени целзијуса.

Грађевински материјали, попут цигле и изо ла ције од рециклиране хартије такође заустављају топлотне таласе. Зидови су дебе-ли 37 центиметара и саграђени су од блокова са отворима у облику саћа. Једна од могућих варијанти је постављање цевне мреже у са-мом зиду кроз коју циркулише хладна вода. Тако се спречава загревање просторије, а температура ваздуха је увек већа од темпера-туре зида. Сличан принцип се зими може ко-ристити за грејање, само што тада циркулише топла вода.7

ЗАКЉУЧАК

Енергетске последице употребе садашњег типа клима уређаја су велике. Поред тога што се драстично повећава потрошња електричне енергије у току летњих и јесењих месеци, поставља се и значајно питање рационалности у коришћењу ових система.

Здравствене последице употребе клима уре ђаја су вишеструке и могу утицати на ква-литет живота у зградама. Поред могуће појаве бактерија које изазивају легионарску болест, клима уређаји и њихова нерационална упо-треба (превелико снижавање температуре у току летњих месеци) могу бити узрочник кардиоваскуларних бољења.

Естетске последице коришћења клима уре-ђаја су можда и највеће. Поред тога што нару-шавају изгледе фасада, и самим тим изглед појединих блокова или делова града, клима уређаји имају велике последице и на свако-дневни живот грађана јер водени кондензат који испуштају представља велику препреку за становништво током летњих месеци.

Доношење Уредбе о постављању клима уређаја од стране Градске владе требало би у великој мери да допринесе побољшању есте-тских карактеристика градских простора, на-ро чито у централним градским језгрима, које су тренутно изузетно нарушене. Ова Уредба се, пре свега, односи на постојеће објекте и решавање питања у њима, док су стандарди у пројектовању нових објеката већ почели да се примењују. Међутим, све док не постоје ле-ги слативне мере које би прописале најстроже казне за инвеститоре који не примењују ре-шења дата Главним пројектима, овакве мере неће моћи да буду спроведене у свим случа-јевима.

Позитивни примери дати у овом раду тре-бало би да послуже као смернице и правац за даље размишљање о решавању питања по-стављања клима уређаја на постојећим објек-тима, њиховој реконструкцији, али и изградњи нових објеката и доследном поштовању пре-по рука пројектаната.

Поред тога, нужно је установити и друге системе расхлађивања и радити на њиховој примени у зградарству. Француски пример само је један од многобројних који се тренутно примењују у свету, а имају изузетно позитивне ефекте.

Само таквим приступом могуће је остварити бољи квалитет живота становника и смањити негативне енергетске, здравствене и естетске последице постављања клима уређаја у градским срединама.

Литератураair conditioning policy (1999), the University of sidney,

p.p.2-8achard p, Gicquel r. (1986): european passive solar

Handbook, commission of the european communi-ties, Brussels

Bernier J.(1979), la pompe da la chaleur, pyc-edition; carrier: catalog of products, p.p 103

Bošnjaković, F. (1970), nauka o toplini, tehnička knjiga, Zagreb, str. 174

calvin W.(2002), a Brain for all seasons, University of chicago press

ciampi M., leccese, F. (2003), Ventilated facades energy performance in summer cooling of buildings, solar energy, 75 (2003), p.p. 1-2

Дукић, Др Душан «Климатологија», Географски факултет Универзитета у Београду, Београд, 1998. године, стр. 343-345

downtown design guidlines (2001), caMIros, chicago, Usa, p.p.2-3

energy design resources-design brief – air conditioning and ventilation (2007), the e soUrce technology,assessment Global Warming Is Marmot Wake-Up call”, science news, april 29, 2000, vol. 157, p. 282.

Group at platts, a division of the McGraw-Hill compa-nies, Inc., Usa, p.p.7-9

www.energydesignresources.com.snapshots India air-conditioners (2006)

http://www.marketresearch.com/product/display.asp?productid=1353808&g=1

Koizumi, s. (2007), energy efficiency of air conditioners in developing countries and the role of cdM, Interna-tional energy agency, oecd, Iea, p.p. 22-27

litvinchuk, G. (2007), air conditioners: year of contra-dictions,

http://www.apic.ru/en/index.php?doc=90Главни пројекат Стамбено-пословног објекта у улици

Пожаревачка 35 (2005), арх. др Игор Марић и арх. Божидар Манић

Glick, d. „Veliko otapanje-globalno zagrevanje“ (2004), „nacionalna geografija-Hrvatska“ br. 9/2004, Zagreb

Jones, n.(2003), Here comes the rain, new scientists, pp. 24-25.

little, c. (1997) the dying of the trees, penguin Books McKibben, B.(1999), the end of nature, anchor Books pucar,М. pajević,М., nenković М. (2005), Intelligent buil-

ings in context of energy rationalization, SPATIUM, In-ternational review No 12, Institute for architecture, Urban and spatial planning of serbia, Belgrade, p.p. 28-31

Пуцар M., Ненковић, М. (2006), Пројектовање нових и реконструкција постојећих градских блокова са аспекта повећања енергетске ефикасности – свет-ска искуства и локалне препоруке, Часопис нацио-налног значаја Архитектура и урбанизам, бр. 18/19. децембар 2006. стр. 7-17

Пуцар, М., Ненковић, М. Реконструкција градских блокова са аспекта енергетске ефикасности и побољшања услова комфора, Конгрес РЕКОНСТРУКЦИЈА И РЕВИТАЛИЗАЦИЈА ГРАДА; Друшт-во архитеката Београда, Београд , стр. 229-244

“cool appliances-policy strategies for energy efficient homes” (2003), International energy agency, oecd, Iea, paris, р.р.6-8

Varone, s. , Varsalona p. (2007), Installing Window air conditioners, р.р. 3-4

http://www.forgotten-ny.com/neIGHBorHoods/east.willie/eastwillie.html

Wilson, B. (2007), Virtual air conditioners, www.arkispot.com/pan, y., yin, r., et al. (2007), energy modeling of two of-

fice buildings with data center for green buildings de-sign, energy and buildings, in press (2007), p.p.6-8

Zhai, X.Q., Wang r.Z. et al. (2007), solar integrated ener-gy system for a green building, energy and buildings 39 (2007), p.p.985-986

www.aip.org/pt/vol-55/iss-8/captions/ p30cap2.html

113

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

ниста у процесу остваривања Визије. Верзија Нове атинске повеље из 2003.

године је првенствено намењена професионалним планерима, који раде широм Европе, али и онима који су укључени у процес планирања са циљем да се пруже смернице за њихове активности, за остварење веће усклађености у изградњи садржајне мреже градова у Европи, који би били повезани кроз време, на свим нивоима и у свим секторима.

У другој половини двадесетог века, изречена су многа суморна предсказања о будућности европских градова. Она су предвиђала смањење продуктивности, напуштање и имплозију централних региона, необуздан криминал, велика загађења и драматичну деградацију животне средине, као и губитак идентитета. На срећу, ова предсказања се нису и обистинила, мада се не може рећи да се градови старог континента налазе у идеалном стању, јер се суочавају са огромним изазовима.

Као одговор на овакво стање, Европски савет урбаниста нуди своју визију с почетка новог миленијума. Она нуди појам умреженог града, који у својој бити представља слику града какав се жели данас и у будућности. Сходно томе, ова визија се не може назвати утопијом или бесмисленим одразом технолошких иновација. Ова визија представља циљ, који се може достићи здруженим напорима свих учесника у процесима одрживог урбаног развоја и управљања, сматрају планери Европе.

Дугорочне тенденције би требало пажљивије размотрити у погледу могућих утицаја на развој градова будућности. Историја показује да прошлост у великој мери утиче на будућност. Према томе, тенденције би требало критички анализирати по њиховом појављивању. У исто време, треба прихватити чињеницу да се стварни резултати актуелних тенденција не могу са сигурношћу предвидети, јер непредвиђени догађаји такође могу извршити огроман утицај. Сходно томе, тенденције се описују у односу на четири основне групе промена:

друштвене и политичке промене;• економске и технолошке промене;• еколошке промене и• урбане промене.•

У сваком од наведених одељака разматра

Европу. Цео програм посвећује се научној области (урбанистичко) просторно планирање као субјекту од виталног значаја за постизање одрживог развоја. Овде се сматра да се исто нарочито односи на сферу разборитог руковођења простором (критичан природни ресурс), интердисциплинарни тимски рад (разноврсне вештине чланова на различитим нивоима у оквиру дугорочних процеса). Заправо, може се закључити де се овде сматра да урбанисти, као езотерици, способни за бихејвиоризам имају способност увиђања великог броја проблема и њихово превођење у просторне термине, свестра-ност и универзалност планерске професије (богата разноврсност европских градова и региона). У глобалној заједници, која покушава да пронађе заједничку будућност у вихору непрестаних конфликата и често мањкавих политичких и економских експеримената, један од доприноса Европе у 21. веку биће постављање новог модела европских древних и модерних градова: градова који су заиста повезани, који су иновативни и продуктивни, креативни у доменима науке и културе, и који ће радити на одржању квалитетних услова живота и рада њихових становника; градова, који ће повезати прошлост и будућност, кроз виталну и животну садашњост, а све наведено сматра Европски савет урбаниста (ЕСУ) јесте посао урбаниста. У том смислу, ЕСУ нуди заједничку и општеприхваћену Визију о будућности европских градова (Одељак А) која представља мрежу градова, у оквиру које ће градови:

одржати богатство и разноврсност, који су • последица њихове дуге историје, у исто време повезујући прошлост и будућност преко садашњости;бити повезани у велики број смислених и • функционалних мрежа; неговати креативан такмичарски дух, док • ће, са друге стране, тежити ка комплемен-тарности и сарадњи;непоколебљиво доприносити благостању • својих становника и корисника; интегрисати природне и вештачки створе-• не елементе у оквиру животне средине.

Други део Нове атинске повеље представља имплементациони оквир (одељак Б), који се састоји од:

кратког прегледа главних проблема и иза-• зова који се постављају градовима на по-четку трећег миленијума иобима ангажовања који се очекују од урба-•

РезимеНовa атинскa повељa представља документ начињен као синтеза нечега што је Европа до сада урадила на пољу урбанистичке доктрине. Питање је колико је ова Визија утопистичка за саму Европу, јер према Гаврићу, како жилијен Фројнд каже, „ја не могу, ма колико ми биле познате предности, интегрисати немачку културу у француску културу, нити пак немачки језик у француски језик.“ (Гаврић, 2003) Аналогно томе, са аспекта урбанизма, интеграција народа бивше Југославије је много ближа реалности. Заправо, народи бивше Југославије имају заједничко словенско порекло развијено на Балканском полуострву, исти корен у законодавству, већ извршену мању или већу акултурацију и асимилацију, тако да ни језик није препрека - одлично се међусобно разумемо. У том смислу, овај рад треба да прикаже покушај имплементације Нове атинске повеље у научне урбанистичке сфере (за почетак) Републике Србије. Кључне речи: Визија, Нова атинска повеља, урбанистичка доктрина.

УводИз енциклопедијских и

лексикографских извора и превођењем из општег

ка посебном може се закључити да

урбанистичка доктрина, као врло комплексан

појам, превасходно представља ученост,

науку, скуп мишљења изложених као систем теорија, теза, начела и

принципа урбанистичких догми, односно урбанистичког

планирања, урбанистичког дизајна

(пројектовања) и управљања (менаџмента)

урбаним простором.Дакле,

урбанистичка доктрина је првенствено намењена

професионалним просторним планерима, урбанистима и урбаним

менаџерома, који раде широм наше земље, те

онима који су укључени у процес планирања, са

циљем да се пруже смернице за њихове активности, за

остварење веће усклађености у изградњи садржајне мреже градова у нашој земљи,

који би били повезани кроз време, на свим нивоима и у свим секторима.

Нова атинска повеља израђена је 1998, ревидирана 2003. године, а обе од стра-не Европског савета урбаниста. Иста има за циљ да кроз умрежавање градова, на путу ка интеграцији Европе, направи бољитак за

112

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

ВИЗИЈА НОВЕ АТИНСКЕ ПОВЕЉЕ ИЗ 2003. ГОДИНЕ КАО УРБАНИСТИЧКА

ДОКТРИНА НАШИх ПРОСТОРА

мр Наташа З. Крстић, дипл. инж. арх*

THe VIsIon oF neW atHens cHarter FroM 2003

as UrBan plannInG doctrIne In oUr reGIons

Abstractnew athens charter represents a document made as a synthesis of what europe has done so far in the field of urban planning doctrine. It is questionable how utopian this vision is for europe alone,because, according to Gavrić, as Froyd says: „I cannot integrate the German culture into the French culture, regardless of the fact how familiar I am with the advantages, nor can I integrate the German language into the French language“. (Gavrić, 2003). analogue to the abovementioned, from urban planning point of view, the integration of former yugoslavia inhabitants is closer to reality. actually, former yugoslavia inhabitants have common slavic origin developed in the Balkan penninsula, the same root in the legislation, already performed to a smaller or higher degree, acculturation and assimilation, so that the language is not an obstacle- we understand each other very well. In that sense, this paper should show the attemptof implementation of the new athens charter into scientific urban spheres (for the beginning) of the republic of serbia. Key words: Vision, New Athens Charter, Ur-ban planning doctrine.

* мр Наташа З. Крстић, дипл. инж. арх. – Истраживачко пословни центар Архитектонског факултета Универзитета у Београду - сарадник Проф. др Миодрага Ралевића natasaZ.Krstic@arh.bg.ac.yu

113

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

ниста у процесу остваривања Визије. Верзија Нове атинске повеље из 2003.

године је првенствено намењена професионалним планерима, који раде широм Европе, али и онима који су укључени у процес планирања са циљем да се пруже смернице за њихове активности, за остварење веће усклађености у изградњи садржајне мреже градова у Европи, који би били повезани кроз време, на свим нивоима и у свим секторима.

У другој половини двадесетог века, изречена су многа суморна предсказања о будућности европских градова. Она су предвиђала смањење продуктивности, напуштање и имплозију централних региона, необуздан криминал, велика загађења и драматичну деградацију животне средине, као и губитак идентитета. На срећу, ова предсказања се нису и обистинила, мада се не може рећи да се градови старог континента налазе у идеалном стању, јер се суочавају са огромним изазовима.

Као одговор на овакво стање, Европски савет урбаниста нуди своју визију с почетка новог миленијума. Она нуди појам умреженог града, који у својој бити представља слику града какав се жели данас и у будућности. Сходно томе, ова визија се не може назвати утопијом или бесмисленим одразом технолошких иновација. Ова визија представља циљ, који се може достићи здруженим напорима свих учесника у процесима одрживог урбаног развоја и управљања, сматрају планери Европе.

Дугорочне тенденције би требало пажљивије размотрити у погледу могућих утицаја на развој градова будућности. Историја показује да прошлост у великој мери утиче на будућност. Према томе, тенденције би требало критички анализирати по њиховом појављивању. У исто време, треба прихватити чињеницу да се стварни резултати актуелних тенденција не могу са сигурношћу предвидети, јер непредвиђени догађаји такође могу извршити огроман утицај. Сходно томе, тенденције се описују у односу на четири основне групе промена:

друштвене и политичке промене;• економске и технолошке промене;• еколошке промене и• урбане промене.•

У сваком од наведених одељака разматра

Европу. Цео програм посвећује се научној области (урбанистичко) просторно планирање као субјекту од виталног значаја за постизање одрживог развоја. Овде се сматра да се исто нарочито односи на сферу разборитог руковођења простором (критичан природни ресурс), интердисциплинарни тимски рад (разноврсне вештине чланова на различитим нивоима у оквиру дугорочних процеса). Заправо, може се закључити де се овде сматра да урбанисти, као езотерици, способни за бихејвиоризам имају способност увиђања великог броја проблема и њихово превођење у просторне термине, свестра-ност и универзалност планерске професије (богата разноврсност европских градова и региона). У глобалној заједници, која покушава да пронађе заједничку будућност у вихору непрестаних конфликата и често мањкавих политичких и економских експеримената, један од доприноса Европе у 21. веку биће постављање новог модела европских древних и модерних градова: градова који су заиста повезани, који су иновативни и продуктивни, креативни у доменима науке и културе, и који ће радити на одржању квалитетних услова живота и рада њихових становника; градова, који ће повезати прошлост и будућност, кроз виталну и животну садашњост, а све наведено сматра Европски савет урбаниста (ЕСУ) јесте посао урбаниста. У том смислу, ЕСУ нуди заједничку и општеприхваћену Визију о будућности европских градова (Одељак А) која представља мрежу градова, у оквиру које ће градови:

одржати богатство и разноврсност, који су • последица њихове дуге историје, у исто време повезујући прошлост и будућност преко садашњости;бити повезани у велики број смислених и • функционалних мрежа; неговати креативан такмичарски дух, док • ће, са друге стране, тежити ка комплемен-тарности и сарадњи;непоколебљиво доприносити благостању • својих становника и корисника; интегрисати природне и вештачки створе-• не елементе у оквиру животне средине.

Други део Нове атинске повеље представља имплементациони оквир (одељак Б), који се састоји од:

кратког прегледа главних проблема и иза-• зова који се постављају градовима на по-четку трећег миленијума иобима ангажовања који се очекују од урба-•

РезимеНовa атинскa повељa представља документ начињен као синтеза нечега што је Европа до сада урадила на пољу урбанистичке доктрине. Питање је колико је ова Визија утопистичка за саму Европу, јер према Гаврићу, како жилијен Фројнд каже, „ја не могу, ма колико ми биле познате предности, интегрисати немачку културу у француску културу, нити пак немачки језик у француски језик.“ (Гаврић, 2003) Аналогно томе, са аспекта урбанизма, интеграција народа бивше Југославије је много ближа реалности. Заправо, народи бивше Југославије имају заједничко словенско порекло развијено на Балканском полуострву, исти корен у законодавству, већ извршену мању или већу акултурацију и асимилацију, тако да ни језик није препрека - одлично се међусобно разумемо. У том смислу, овај рад треба да прикаже покушај имплементације Нове атинске повеље у научне урбанистичке сфере (за почетак) Републике Србије. Кључне речи: Визија, Нова атинска повеља, урбанистичка доктрина.

УводИз енциклопедијских и

лексикографских извора и превођењем из општег

ка посебном може се закључити да

урбанистичка доктрина, као врло комплексан

појам, превасходно представља ученост,

науку, скуп мишљења изложених као систем теорија, теза, начела и

принципа урбанистичких догми, односно урбанистичког

планирања, урбанистичког дизајна

(пројектовања) и управљања (менаџмента)

урбаним простором.Дакле,

урбанистичка доктрина је првенствено намењена

професионалним просторним планерима, урбанистима и урбаним

менаџерома, који раде широм наше земље, те

онима који су укључени у процес планирања, са

циљем да се пруже смернице за њихове активности, за

остварење веће усклађености у изградњи садржајне мреже градова у нашој земљи,

који би били повезани кроз време, на свим нивоима и у свим секторима.

Нова атинска повеља израђена је 1998, ревидирана 2003. године, а обе од стра-не Европског савета урбаниста. Иста има за циљ да кроз умрежавање градова, на путу ка интеграцији Европе, направи бољитак за

112

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

ВИЗИЈА НОВЕ АТИНСКЕ ПОВЕЉЕ ИЗ 2003. ГОДИНЕ КАО УРБАНИСТИЧКА

ДОКТРИНА НАШИх ПРОСТОРА

мр Наташа З. Крстић, дипл. инж. арх*

THe VIsIon oF neW atHens cHarter FroM 2003

as UrBan plannInG doctrIne In oUr reGIons

Abstractnew athens charter represents a document made as a synthesis of what europe has done so far in the field of urban planning doctrine. It is questionable how utopian this vision is for europe alone,because, according to Gavrić, as Froyd says: „I cannot integrate the German culture into the French culture, regardless of the fact how familiar I am with the advantages, nor can I integrate the German language into the French language“. (Gavrić, 2003). analogue to the abovementioned, from urban planning point of view, the integration of former yugoslavia inhabitants is closer to reality. actually, former yugoslavia inhabitants have common slavic origin developed in the Balkan penninsula, the same root in the legislation, already performed to a smaller or higher degree, acculturation and assimilation, so that the language is not an obstacle- we understand each other very well. In that sense, this paper should show the attemptof implementation of the new athens charter into scientific urban spheres (for the beginning) of the republic of serbia. Key words: Vision, New Athens Charter, Ur-ban planning doctrine.

* мр Наташа З. Крстић, дипл. инж. арх. – Истраживачко пословни центар Архитектонског факултета Универзитета у Београду - сарадник Проф. др Миодрага Ралевића natasaZ.Krstic@arh.bg.ac.yu

се очекивани утицај на градове у зависности од ових промена, као и могући проблеми и изазови, који се постављају како пред градове, тако и пред планере. Ради лакшег сагледавања сврхе и циља истраживања Нове атинске повеље садржај исте се може посматрати табеларно.

Прилог Нове атинске повеље дат је као синтеза нечега што

114

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

културу, нити пак немачки језик у француски језик“ (Гаврић, 2003). Фројнд даље објашњава да је питање интеграције војске решиво преко интеграције генералштабова, али не и војних јединица (различитим језицима говоре, а покушај са Есперантом је пропао), а и војска поставља питање живота и смрти (питање је да ли би Немац или Француз дао свој живот за Европу, за Немачку или Француску би). Политичка интеграција федералистичке Не-мачке (осим у периоду 1933 - 1945. година) у француски јакобински дух (без искуства регионалне аутономије) свакако није безболна и питање је колико је одржива за било коју страну. „Остварива је једино царинска унија“, монетарна Европа, дип-ломатска и економска унија, „а за остало највећа слобода“. (Фројнд код Гаврић, 2003)

Можда је Нова атинска повеља Гешталт психологија за Европу, али самоактуализација за нас. У том смислу, све горе наведене догме урбанистичке доктрине су од виталног значаја за постизање одрживог развоја. Исте се нарочито односе на разборито руковођење простором, јер простор је критичан природни ресурс, на располагању у ограниченим коли-чинама, а за којим је све израженија потражња. Просторно и урбанистичко пла нирање и урбани менаџмент, такође, захтевају инте-рдисциплинарни тимски рад, који подра-зумева разноврсне вештине чланова на различитим нивоима у оквиру дугорочних процеса. Један од истакнутих атрибута планерске професије представља способност увиђања великог броја проблема и њихово превођење у просторне термине. У исто време, мора постојати свест свестраности и универзалности планерске професије, узи-мајући у обзир богату разноврсност наших градова и региона.

О1. ДЕЉАК А - ВИЗИЈА

1.1. Умрежени град

Умрежени град се састоји од мноштва повезних механизама који делују на раз-личитим нивоима. Они подразумевају такти-лне и визуелне везе у изградњи околине, као и везе између различитих урбаних функција, инфраструктурних мрежа и инфор мационих и комуникацијских тех нологија.

Повезаност кроз време

Древне насеобине су стваране да би пру-жиле уточиште и сигурност људима, али и са циљем размене добара. Оне су касније пре-расле у организована друштва, у којима је до-шло до развоја широке палете вештина, а која су постала високо продуктивна и израсла у моћне цивилизацијске центре. Грађена су на пажљиво бираним просторима, водећи рачу-на о јасној раздвојености градског подручја и руралних и природних региона, чак и у случајевима када би утврђења била напуште-на или пресељена.

У поређењу са урбаним срединама у дру-гим деловима света, наше градове одликује дуга историја развоја, која директно ослика-ва политичку, друштвену и економску струк-туру бројних народа прошлих преко наших простора. Управо ова историја и разноликост чини наше градове другачијим од остатка света. Транспортне и друге инфраструктурне мреже, које су изграђене да би повезале друштвене активности широм града, заправо фрагментирају и деградирају простор, основ-ни природни ресурс, који се не може обнови-ти. Полако, али незаустављиво, нове сложене мреже повезују мале и велике градове, са циљем стварања урбаног кон тинуума, што се већ може видети на примеру Београда и ок-лних мањих градова. На овај начин класични градови постају само једна од компоненти у новим мрежама. Ефекат који ствара ова штет-на тенденција мора да буде једна од тема сва-ке визије, која се бави темом будућности гра-дова.

Са друге стране, наше градове 21. века је све теже разликовати, пошто се људско деловање, раније упућено на урбане центре, данас све више шири ка унутрашњости, гутајући руралне и природне регионе.

Сваким тренутком градимо будућност својим деловањем. Прошлост нам пружа лекције од непроцењиве важности за будућност. У многим погледима, град сут-рашњице се већ налази око нас. Постоје мно-ги елементи садашњег градског живота, које негујемо и ценимо, које желимо да завешта-мо будућим генерацијама. Који је основни проблем данашњих градова? Генерално, про-блем представља недостатак повезаности, не само у физичком смислу, већ и у односу на време, што се одражава на друштвене струк-туре и културну различитост. Ово се не одно-си само на континуитет карак тера изграђене средине, већ и на континуитет идентитета, што је важна вредност, коју треба однеговати

115

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

ОДЕЉАК А - ВИЗИЈА ОДЕЉАК Б1 - ИМПЛЕМЕНТАцИЈА

0. УМРЕжЕНИ ГРАД ВРСТЕ ПРОМЕНА

Повезаност кроз време•

1. ДРУШТВЕНА ПОВЕЗАНОСТ 1. ДРУШТВЕНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРОМЕНЕ

Друштвена равнотежа• Ангажовање•

Мултикултурно богатство• Повезивање генерација•

Друштвени идентитет• Кретање и покретљивост•

Објекти и услуге•

Тенденције2. Проблеми3.

Изазови4.

2. ПРИВРЕДНА ПОВЕЗАНОСТ 2. ЕКОНОМСКЕ И ТЕхНОЛОШКЕ ПРОМЕНЕ

Глобализација и регионализација• Конкурентне предности•

Умрежавање градова• Привредна диверсификованост•

Тенденције• Проблеми•

Изазови•

3. ЕКОЛОШКА ПОВЕЗАНОСТ 3. ЕКОЛОШКЕ ПРОМЕНЕ

Улаз и излаз ресурса• Здрави градови•

Природа, предели и отворени простори• Енергија•

Тенденције• Проблеми•

Изазови•

4. ПРОСТОРНА СИНТЕЗА 4. УРБАНЕ ПРОМЕНЕ

Просторне везе• Повезивање кроз карактер - континуитет •

и квалитет живљењаНови модел Европе•

Тенденције• Проблеми•

Изазови•

ОДЕЉАК Б2 – ОБАВЕЗЕ ПЛАНЕРА

као Научника• као политичког Саветника и Медијатора•

као Пројектанта Визионара• као Урбаног Менаџера•

Табела 1Табелални приказ Нове атинске повеље према виђењу аутора

је Европа до сада урадила на пољу урбанистичке доктрине. Питање је колико је ова Визија утопистичка за саму Европу, јер како жилијен Фројнд каже, „ја не могу, ма колико ми биле познате предности, интегрисати немачку културу у француску

се очекивани утицај на градове у зависности од ових промена, као и могући проблеми и изазови, који се постављају како пред градове, тако и пред планере. Ради лакшег сагледавања сврхе и циља истраживања Нове атинске повеље садржај исте се може посматрати табеларно.

Прилог Нове атинске повеље дат је као синтеза нечега што

114

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

културу, нити пак немачки језик у француски језик“ (Гаврић, 2003). Фројнд даље објашњава да је питање интеграције војске решиво преко интеграције генералштабова, али не и војних јединица (различитим језицима говоре, а покушај са Есперантом је пропао), а и војска поставља питање живота и смрти (питање је да ли би Немац или Француз дао свој живот за Европу, за Немачку или Француску би). Политичка интеграција федералистичке Не-мачке (осим у периоду 1933 - 1945. година) у француски јакобински дух (без искуства регионалне аутономије) свакако није безболна и питање је колико је одржива за било коју страну. „Остварива је једино царинска унија“, монетарна Европа, дип-ломатска и економска унија, „а за остало највећа слобода“. (Фројнд код Гаврић, 2003)

Можда је Нова атинска повеља Гешталт психологија за Европу, али самоактуализација за нас. У том смислу, све горе наведене догме урбанистичке доктрине су од виталног значаја за постизање одрживог развоја. Исте се нарочито односе на разборито руковођење простором, јер простор је критичан природни ресурс, на располагању у ограниченим коли-чинама, а за којим је све израженија потражња. Просторно и урбанистичко пла нирање и урбани менаџмент, такође, захтевају инте-рдисциплинарни тимски рад, који подра-зумева разноврсне вештине чланова на различитим нивоима у оквиру дугорочних процеса. Један од истакнутих атрибута планерске професије представља способност увиђања великог броја проблема и њихово превођење у просторне термине. У исто време, мора постојати свест свестраности и универзалности планерске професије, узи-мајући у обзир богату разноврсност наших градова и региона.

О1. ДЕЉАК А - ВИЗИЈА

1.1. Умрежени град

Умрежени град се састоји од мноштва повезних механизама који делују на раз-личитим нивоима. Они подразумевају такти-лне и визуелне везе у изградњи околине, као и везе између различитих урбаних функција, инфраструктурних мрежа и инфор мационих и комуникацијских тех нологија.

Повезаност кроз време

Древне насеобине су стваране да би пру-жиле уточиште и сигурност људима, али и са циљем размене добара. Оне су касније пре-расле у организована друштва, у којима је до-шло до развоја широке палете вештина, а која су постала високо продуктивна и израсла у моћне цивилизацијске центре. Грађена су на пажљиво бираним просторима, водећи рачу-на о јасној раздвојености градског подручја и руралних и природних региона, чак и у случајевима када би утврђења била напуште-на или пресељена.

У поређењу са урбаним срединама у дру-гим деловима света, наше градове одликује дуга историја развоја, која директно ослика-ва политичку, друштвену и економску струк-туру бројних народа прошлих преко наших простора. Управо ова историја и разноликост чини наше градове другачијим од остатка света. Транспортне и друге инфраструктурне мреже, које су изграђене да би повезале друштвене активности широм града, заправо фрагментирају и деградирају простор, основ-ни природни ресурс, који се не може обнови-ти. Полако, али незаустављиво, нове сложене мреже повезују мале и велике градове, са циљем стварања урбаног кон тинуума, што се већ може видети на примеру Београда и ок-лних мањих градова. На овај начин класични градови постају само једна од компоненти у новим мрежама. Ефекат који ствара ова штет-на тенденција мора да буде једна од тема сва-ке визије, која се бави темом будућности гра-дова.

Са друге стране, наше градове 21. века је све теже разликовати, пошто се људско деловање, раније упућено на урбане центре, данас све више шири ка унутрашњости, гутајући руралне и природне регионе.

Сваким тренутком градимо будућност својим деловањем. Прошлост нам пружа лекције од непроцењиве важности за будућност. У многим погледима, град сут-рашњице се већ налази око нас. Постоје мно-ги елементи садашњег градског живота, које негујемо и ценимо, које желимо да завешта-мо будућим генерацијама. Који је основни проблем данашњих градова? Генерално, про-блем представља недостатак повезаности, не само у физичком смислу, већ и у односу на време, што се одражава на друштвене струк-туре и културну различитост. Ово се не одно-си само на континуитет карак тера изграђене средине, већ и на континуитет идентитета, што је важна вредност, коју треба однеговати

115

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

ОДЕЉАК А - ВИЗИЈА ОДЕЉАК Б1 - ИМПЛЕМЕНТАцИЈА

0. УМРЕжЕНИ ГРАД ВРСТЕ ПРОМЕНА

Повезаност кроз време•

1. ДРУШТВЕНА ПОВЕЗАНОСТ 1. ДРУШТВЕНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРОМЕНЕ

Друштвена равнотежа• Ангажовање•

Мултикултурно богатство• Повезивање генерација•

Друштвени идентитет• Кретање и покретљивост•

Објекти и услуге•

Тенденције2. Проблеми3.

Изазови4.

2. ПРИВРЕДНА ПОВЕЗАНОСТ 2. ЕКОНОМСКЕ И ТЕхНОЛОШКЕ ПРОМЕНЕ

Глобализација и регионализација• Конкурентне предности•

Умрежавање градова• Привредна диверсификованост•

Тенденције• Проблеми•

Изазови•

3. ЕКОЛОШКА ПОВЕЗАНОСТ 3. ЕКОЛОШКЕ ПРОМЕНЕ

Улаз и излаз ресурса• Здрави градови•

Природа, предели и отворени простори• Енергија•

Тенденције• Проблеми•

Изазови•

4. ПРОСТОРНА СИНТЕЗА 4. УРБАНЕ ПРОМЕНЕ

Просторне везе• Повезивање кроз карактер - континуитет •

и квалитет живљењаНови модел Европе•

Тенденције• Проблеми•

Изазови•

ОДЕЉАК Б2 – ОБАВЕЗЕ ПЛАНЕРА

као Научника• као политичког Саветника и Медијатора•

као Пројектанта Визионара• као Урбаног Менаџера•

Табела 1Табелални приказ Нове атинске повеље према виђењу аутора

је Европа до сада урадила на пољу урбанистичке доктрине. Питање је колико је ова Визија утопистичка за саму Европу, јер како жилијен Фројнд каже, „ја не могу, ма колико ми биле познате предности, интегрисати немачку културу у француску

у динамичном окружењу. У будућности се мора нагласити појам по везаног града, као низа полицентричних урбаних мрежа, од којих многе превазилазе регионалне границе у оквиру наше земље.

1.2. Друштвена повезаност

Друштвена равнотежа

Добробит човечанства у будућности подразумева да се човек посматра као поје-динац са слободом избора и као део заједнице, која је део друштва у целини. Ово је врло важан циљ умреженог града, који води рачуна о интересима друштва у целини, док са друге стране има у виду потребе, права и дужности различитих културних група и појединачних становника града.

Омогућавање мултикултурног изражавања и размене између различитих друштвених група је неопходно, али не и довољно. tреба се посветити решавању проблема велике економске неједнакости, који су наизглед пос ледица актуелног система слободног тржишта, конкуренције и глобализације. Уко-лико се овакве тенденције наставе, оне ће довести до урушавања друштвене и економске структуре. Да би се ово спречило, мора се осмислити нови приступ управљању, који би укључивао све учеснике, а који би се ухватио у коштац са друштвеним проблемима као што су незапосленост, сиромаштво, друштвена изопштеност, криминал и насиље. На овај начин би град, друштвено повезан, могао да пружи висок ниво сигурности и осећај спо-којства његовим становницима.

Иако ови племенити друштвени циљеви превазилазе могућности мандата планера, повезани европски град 21. века треба да пружи широку палету економских могућности, као и могућност запослења свим људима, који у њему обитавају и раде. У исто време, њима треба да буде обезбеђен бољи приступ образовању, здравственим и другим уста-новама. Нови облици друштвених и еко ном-ских структура треба да створе богат ок вир неопходан за откљањање друштвеног расло-јавања изазваног неједнакошћу.

Ангажовање

Градови у будућности неће користити само њиховим становницима, већ и другим потрошачима градских објеката и услуга, у сталним и повременим временским

периодима (запослени који живе ван града и посетиоци). Њих треба да сачињавају необучени радници из иностранства, као и високо образовани професионалци (који ће дуже или краће време боравити у градовима). Претпоставља се да ће ове две групе играти важну улогу у деловању великог броја градова. Као последица тога, демократске институције ће одговорити на потребе ових друштвених група и питање благостања. Тренутни систем урбаног управљања, углавном ограничен на гласове сталних становника града, неће моћи да одговори непристрасно на нове друштвене услове, нарочито поводом питања која се односе на урбани развој. У умреженом граду треба да се развију нови системи заступања и учествовања, који ће потпуно искористити могућност лаког приступа информацијама и веће ангажованости мрежа активних становника, те на овај начин дати им, као и становницима и другим корисницима, глас у одлучивању о будућности њиховог урбаног окружења.

За процесе доношења одлука који се тичу просторног планирања и развоја мора се одвојити довољно времена, да би се створиле друштвене везе и омогућила позитивна интеракција. У исто време, чињеница је да ће у умреженом граду многе групе сталних и привремених становника користити урбане објекте без исказивања интересовања за учествовањем у доношењу одлука на локалном нивоу. Међутим, ови становници ће очекивати одређени квалитет и биће спремни да плате за услуге које користе.

Мултикултурно богатство

Захваљујући тенденцији ка уједињавању наше земље, што ће имати спор, али јасан утицај на мобилност и шему запошљавања, наши градови ће поново постати мултикултурни у правом смислу те речи. Доћи ће до остваривања нових веза, које ће почивати на успостављању деликатне и прилагодљиве равнотеже, са циљем одржавања културног и историјског наслеђа и карактера, те пружања подстрека групама, које живе и раде у градовима да негују своје друштвене и културне карактеристике и одиграју одговарајућу улогу у разматрању питања која се односе на њихову друштвену и физичку околину. Одрживост, која укључује економску, еколошку и друштвену димензију

116

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

промене, заснована на учествовању и ангажовању, представља основни циљ оства-ривања ових тенденција.

Повезивање генерација

Променљива равнотежа међу различитим старосним групама у оквиру све старије популације захтева оснаживање веза између генерација. Овом новом и све израженијем друштвеном изазову мора се приступити не само са друштвеног и економског становишта, већ и стварањем одговарајућих мрежа и инфраструктура за подршку градовима, укључујући и осмишљавање нових активности за пензионере и старију популацију, кроз јавне пешачке локације за интеракцију свих старосних група.

Друштвени идентитет

Лични идентитет становника града је тесно везан за идентитет њиховог града. Захваљујући имиграцији, динамика умреженог града треба да допринесе успостављању новог и јачег урбаног идентитета. Сваки град ће развити сопствену друштвену и културну мешавину, што је резултат и њиховог историјског карактера, као и нових развојних процеса. Као последица тога, опстаће велика разноврсност у карактеру и идентитету градова и региона у различитим деловима наше земље.

У умреженом граду, културне размене у урбаној средини, комуникација између различитих култура и њихово постепено спајање, донеће градском животу велику разноврсност и богатство. Заузврат, то ће допринети свеукупној привлачности града, не само као стамбене средине, већ и као места за рад, образовање, пословање и разоноду.

Кретање и покретљивост

У градовима будућности, становницима треба да буде на располагању велики избор превозних средстава, као и лако приступачне информационе мреже.

У умреженом граду и његовој регионалној унутрашњости треба да буду примењене нове технологије на креативан начин, да би се створило мноштво система транспорта људи и материјалних добара, као и система за проток информација. На локалном нивоу, управљање технологијама и саобраћајем

треба да доведе до смањења коришћења приватних превозних средстава. На стратешком нивоу, повезивање суседних насеља, градова и региона треба да буде олакшано еволуцијом мрежа транспортовања, што би довело до остваривања брзих, удобних, одрживих и економичних веза између места становања, радних и културних установа и установа за разоноду. Унутар градских мрежа, покретљивост би се побољшала изградњом објеката за промену врсте превозног средства при путовању. Равнотежу овим побољшањима у инфраструктури представљаће опција да људи живе и раде у мирним областима, која су повезана на мреже брзих превозних средстава.

Просторно организовање умреженог града би подразумевало потпуну интеграцију политике транспорта и урбанизма. Њих треба да допуни и маштовити урбанистички план и лак приступ информацијама, чиме ће се избећи сувишно путовање. Очекује се да ће лакоћа кретања, приступачност и шири избор превозних средстава представљати најбитинији елемент живота у граду.

Објекти и услуге

Иницијатива ка прерасподели кућног буџета треба да буде у складу са потребама садашњих и будућих становника града. Омогућавањем лакшег приступа стамбеном простору и услугама, у зависности од нових потреба грађана кроз приступачне цене стамбеног простора, образовања, тржишне, културне и рекреативне установе и услуге ће постати приступачније. Поред тога, грађани ће моћи да приуште трошкове одржавања, текуће трошкове, а уследиће и јак осећај идентитета и сигурности унутар заједнице.

1.3. Привредна повезаност

Градови 21. века такође треба да буду чврсто повезани и на економском нивоу, што ће довести до стварања тесно повезане финансијске мреже велике ефикасности и продуктивности. Последица тога би био висок ниво запослености и остваривање конкурентности на глобалном нивоу, као и способност динамичног прилагођавања променљивим унутрашњим и спољним условима.

117

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

у динамичном окружењу. У будућности се мора нагласити појам по везаног града, као низа полицентричних урбаних мрежа, од којих многе превазилазе регионалне границе у оквиру наше земље.

1.2. Друштвена повезаност

Друштвена равнотежа

Добробит човечанства у будућности подразумева да се човек посматра као поје-динац са слободом избора и као део заједнице, која је део друштва у целини. Ово је врло важан циљ умреженог града, који води рачуна о интересима друштва у целини, док са друге стране има у виду потребе, права и дужности различитих културних група и појединачних становника града.

Омогућавање мултикултурног изражавања и размене између различитих друштвених група је неопходно, али не и довољно. tреба се посветити решавању проблема велике економске неједнакости, који су наизглед пос ледица актуелног система слободног тржишта, конкуренције и глобализације. Уко-лико се овакве тенденције наставе, оне ће довести до урушавања друштвене и економске структуре. Да би се ово спречило, мора се осмислити нови приступ управљању, који би укључивао све учеснике, а који би се ухватио у коштац са друштвеним проблемима као што су незапосленост, сиромаштво, друштвена изопштеност, криминал и насиље. На овај начин би град, друштвено повезан, могао да пружи висок ниво сигурности и осећај спо-којства његовим становницима.

Иако ови племенити друштвени циљеви превазилазе могућности мандата планера, повезани европски град 21. века треба да пружи широку палету економских могућности, као и могућност запослења свим људима, који у њему обитавају и раде. У исто време, њима треба да буде обезбеђен бољи приступ образовању, здравственим и другим уста-новама. Нови облици друштвених и еко ном-ских структура треба да створе богат ок вир неопходан за откљањање друштвеног расло-јавања изазваног неједнакошћу.

Ангажовање

Градови у будућности неће користити само њиховим становницима, већ и другим потрошачима градских објеката и услуга, у сталним и повременим временским

периодима (запослени који живе ван града и посетиоци). Њих треба да сачињавају необучени радници из иностранства, као и високо образовани професионалци (који ће дуже или краће време боравити у градовима). Претпоставља се да ће ове две групе играти важну улогу у деловању великог броја градова. Као последица тога, демократске институције ће одговорити на потребе ових друштвених група и питање благостања. Тренутни систем урбаног управљања, углавном ограничен на гласове сталних становника града, неће моћи да одговори непристрасно на нове друштвене услове, нарочито поводом питања која се односе на урбани развој. У умреженом граду треба да се развију нови системи заступања и учествовања, који ће потпуно искористити могућност лаког приступа информацијама и веће ангажованости мрежа активних становника, те на овај начин дати им, као и становницима и другим корисницима, глас у одлучивању о будућности њиховог урбаног окружења.

За процесе доношења одлука који се тичу просторног планирања и развоја мора се одвојити довољно времена, да би се створиле друштвене везе и омогућила позитивна интеракција. У исто време, чињеница је да ће у умреженом граду многе групе сталних и привремених становника користити урбане објекте без исказивања интересовања за учествовањем у доношењу одлука на локалном нивоу. Међутим, ови становници ће очекивати одређени квалитет и биће спремни да плате за услуге које користе.

Мултикултурно богатство

Захваљујући тенденцији ка уједињавању наше земље, што ће имати спор, али јасан утицај на мобилност и шему запошљавања, наши градови ће поново постати мултикултурни у правом смислу те речи. Доћи ће до остваривања нових веза, које ће почивати на успостављању деликатне и прилагодљиве равнотеже, са циљем одржавања културног и историјског наслеђа и карактера, те пружања подстрека групама, које живе и раде у градовима да негују своје друштвене и културне карактеристике и одиграју одговарајућу улогу у разматрању питања која се односе на њихову друштвену и физичку околину. Одрживост, која укључује економску, еколошку и друштвену димензију

116

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

промене, заснована на учествовању и ангажовању, представља основни циљ оства-ривања ових тенденција.

Повезивање генерација

Променљива равнотежа међу различитим старосним групама у оквиру све старије популације захтева оснаживање веза између генерација. Овом новом и све израженијем друштвеном изазову мора се приступити не само са друштвеног и економског становишта, већ и стварањем одговарајућих мрежа и инфраструктура за подршку градовима, укључујући и осмишљавање нових активности за пензионере и старију популацију, кроз јавне пешачке локације за интеракцију свих старосних група.

Друштвени идентитет

Лични идентитет становника града је тесно везан за идентитет њиховог града. Захваљујући имиграцији, динамика умреженог града треба да допринесе успостављању новог и јачег урбаног идентитета. Сваки град ће развити сопствену друштвену и културну мешавину, што је резултат и њиховог историјског карактера, као и нових развојних процеса. Као последица тога, опстаће велика разноврсност у карактеру и идентитету градова и региона у различитим деловима наше земље.

У умреженом граду, културне размене у урбаној средини, комуникација између различитих култура и њихово постепено спајање, донеће градском животу велику разноврсност и богатство. Заузврат, то ће допринети свеукупној привлачности града, не само као стамбене средине, већ и као места за рад, образовање, пословање и разоноду.

Кретање и покретљивост

У градовима будућности, становницима треба да буде на располагању велики избор превозних средстава, као и лако приступачне информационе мреже.

У умреженом граду и његовој регионалној унутрашњости треба да буду примењене нове технологије на креативан начин, да би се створило мноштво система транспорта људи и материјалних добара, као и система за проток информација. На локалном нивоу, управљање технологијама и саобраћајем

треба да доведе до смањења коришћења приватних превозних средстава. На стратешком нивоу, повезивање суседних насеља, градова и региона треба да буде олакшано еволуцијом мрежа транспортовања, што би довело до остваривања брзих, удобних, одрживих и економичних веза између места становања, радних и културних установа и установа за разоноду. Унутар градских мрежа, покретљивост би се побољшала изградњом објеката за промену врсте превозног средства при путовању. Равнотежу овим побољшањима у инфраструктури представљаће опција да људи живе и раде у мирним областима, која су повезана на мреже брзих превозних средстава.

Просторно организовање умреженог града би подразумевало потпуну интеграцију политике транспорта и урбанизма. Њих треба да допуни и маштовити урбанистички план и лак приступ информацијама, чиме ће се избећи сувишно путовање. Очекује се да ће лакоћа кретања, приступачност и шири избор превозних средстава представљати најбитинији елемент живота у граду.

Објекти и услуге

Иницијатива ка прерасподели кућног буџета треба да буде у складу са потребама садашњих и будућих становника града. Омогућавањем лакшег приступа стамбеном простору и услугама, у зависности од нових потреба грађана кроз приступачне цене стамбеног простора, образовања, тржишне, културне и рекреативне установе и услуге ће постати приступачније. Поред тога, грађани ће моћи да приуште трошкове одржавања, текуће трошкове, а уследиће и јак осећај идентитета и сигурности унутар заједнице.

1.3. Привредна повезаност

Градови 21. века такође треба да буду чврсто повезани и на економском нивоу, што ће довести до стварања тесно повезане финансијске мреже велике ефикасности и продуктивности. Последица тога би био висок ниво запослености и остваривање конкурентности на глобалном нивоу, као и способност динамичног прилагођавања променљивим унутрашњим и спољним условима.

117

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

Глобализација и регионализација

Привредна активност данас је под утицајем два важна фактора: глобализације и спе-цијализације (локална и регионална). Са једне стране, нова привредна активност ће постати више него икад заснована на информацијама, а и производња и услуге ће се ослањати на иновативне технологије. Овакав развој неће неопходно бити везан за одређену локацију, већ ће бити одређен економским кри-теријумима. Са друге стране, појавиће се све већа потреба за ретким и префињеним производима и услугама ве заним за одређене традиционалне методе производње и типична места порекла. У првом случају, однос између квалитета и цене ће играти значајну улогу у доношењу одлука о развоју. У другом случају, квалитативне одлике ће бити од веће важности. На овај начин мораће да се успостави равнотежа између унутрашњих и спољних фактора развоја, што ће постати нарочит стратешки изазов за европске градове и регионе. Отварањем Европе ка истоку, повећана интеграција ће подстакнути и ојачати шароликост култура, што ће унапредити стварање нових привредних, друштвених и културних веза.

Гледано из овог угла, градови ће морати да донесу стратешке одлуке о својој привредној оријентацији. Њима ће на располагању бити могућност да захтевима и процесима гло-бализације приступе са становишта локал них услова, са нагласком на разно врснијим могућностима. Они ће, такође, моћи да негују свој лични привредни идентитет. Локалне и регионалне привреде ће бити све интен-зивније повезане са привредом других гра-дова и региона, како на националном, тако и на међународном нивоу. Узнапредовала привредна повезаност ће на овај начин доп-ринети драстичном смањењу неза пос лености и већем благостању станов ника градова.

Конкурентне предности

Градови који искористе своје конкурентне предности ће бити економски успешни у 21. веку. Висок степен повезаности на више нивоа ће бити предност од велике важности. Нарочиту предност ће представљати иско-ришћавање културних и природних ат ри бута градова, управљање историјским карактером града, и промовисање његове јединствености и разноврсности. Поред тога, стварање пријатне, здраве и безбедне живот не и радне

средине ће у значајној мери допринети привлачности града наспрам зах тевних привредних активности буду ћнос ти.

Успешан град у потпуности користи своје постојеће особености, како унутрашње тако спољне, да би се доказао у привредном смислу. Он стално учи и прилагођава се да би задржао своје предности у условима променљивих околности. Тенденције се морају непрестано пратити, а морају се и разматрати многострука сценарија да би се предвидели позитивни и негативни утицаји, и стога предузели одговарајући кораци.

Умрежавање градова

Да би повећали своје конкурентне предно-сти, појединачни градови ће бити приморани да се придруже одређеним мрежама, које ће ефикасно функционисати као мање или више интегрални системи, у којима ће градови представљати тзв. «чворове», повезане или физички или виртуелно или и једно и друго.

Ове полицентричне урбане мреже могу бити различитог типа, као што су:

мреже градова специјализованих на • сличан начин, које ће уз помоћ функцио-налне и организационе сарадње достићи видљивост, величину и продуктивност не-опходне за надметање или развијање заједничког циља;

мреже градова специјализованих на • различит начин у циљу међусобног снабдевања; на основу специјализације би такође могла да се врши расподела јавних пројеката између истородних градова;

мреже градова међусобно повезаних • у флексибилан систем размене добара и услуга и

мреже градова, који деле заједничке • (економске и/или културне) интересе, по-везаних ради оснаживања свог профила, па стога и конкурентних предности.

Типови веза између «чворова» различитих мрежа треба да буду тесно повезани са врстом транспорта, који ће се односити или на материјална добра или на информационе од-носно функционалне елементе.

Такве полицентричне градске мреже, пове-за не на различите начине, ће потпомоћи дис-трибуцију, раст и оснаживање економских ак-тивности широм земље. Дефинисање нових мрежа и додељивање градова мрежама би захтевало ангажовање експерата, који ће ову динамику превести у просторне стра теги је.

118

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

Привредна диверсификованост

Привредна повезаност градова не сме ра-дити на штету, већ мора допринети њиховој разноврсности, с обзиром да ће учествовање у колаборативном систему подстаћи спе-цијализовање и разноврсност, у за висности од конкурентних предности сваког поје-диначног града. Фактори који утичу на при-вредну активност (културно и природно наслеђе, образована и обучена радна снага, пријатно окружење, локације од стратешке важности и др.) биће комбиновани на разли-чите начине у сваком граду, и овако ће допри-нети урбаној разноврсности, остав љајући ме-ста сваком граду да успостави однос између привредног благостања и квалитета живљења.

1.4. Еколошка повезаност

Улаз и излаз ресурса

Како су људи део живог света, одржање могућности контакта са природним еле мен-тима не представља само извор бла гостања, већ и предуслов за пре живљавање. Еколошки аспекат одрживости, међутим, не своди се само на одржање и експанзију зелених површина унутар градова и на њиховој пери-ферији, већ садржи и многе дру ге елементе:

проблем од највеће важности у 21. • веку ће вероватно бити разборита употреба ресурса, нарочито природних, које је немогуће обновити и то првенстве-но простора, ваздуха и воде;

важан корак ће бити заштита градова • од загађења и деградације, са циљем одржања њихове употребне вредности;

градови новог миленијума морају • контролисати улаз и излаз ресурса на пажљив и економичан начин, водећи рачуна о истинским потребама, користећи иновативне технологије и смањујући њи-хову употребу што је више могуће поновним коришћењем ресурса и реци-клирањем;

производња и потрошња енергије мо-• ра бити од велике важности, уз висок сте-пен искоришћења и све већом упо тре бом извора енергије који се могу обновити и

градови морају престати са извозом • отпадних материја у околне области, те постати самодовољни умрежени системи, водећи рачуна и поново користећи већину улазних ресурса.

Сличан еколошки осетљив приступ, који подразумева процену ризика, треба да се користи да се на најмању могућу меру сведе утицај природних непогода. На овај начин, последице земљотреса би се могле предупредити ограничавањем урбаног развоја у трусним подручјима адекватним зонирањем. Реке, бујице и плавне површине треба користити у процесу управљања акумулационим зонама у циљу ублажавања последица поплава и других екстремних временских феномена изазваних променом климе и лошим пројектовањем. Све више површина око града треба покривати шумом и зеленилом, што ће одиграти највећу улогу у побољшању квалитета ваздуха и стабилизацији температуре. Ове мере такође треба да донесу позитивне последице ублажавањем утицаја необузданог процеса урбанизације.

Здрави градови

Управљање животном средином и прак-тична примена принципа одрживости ће до-вести до стварања града који ће бити знатно здравији за људско обитавање. Опасност од токсичних супстанци, које су садржане у хра-ни и материјалима, треба да буде у великој мери смањена. Поред ових мера, треба уве-сти велики број здравствених и социјалних услуга, које ће нагласак ставити на превенцију, подједнако расположиву свим становницима града.

Природа, предели и отворени простори

Мора се водити рачуна о томе да сви могу да живе и раде у свом непосредном окружењу, у спрези са добро очуваним елементима кул-турног и природног наслеђа, као што су: пре-дели од важности, археололошка налазишта, споменици, традиционални делови града, паркови, тргови и други отворени простори, водене површине (језера, реке, мочваре и (морска обала)), природни резервати и ру-ралне области. Урбанистичко планирање ће и даље бити ефективно средство за заштиту ових елемената природног и културног наслеђа, као и средство за стварање нових подручја отвореног простора, који повезују урбани миље.

Емотивна веза, која постоји између људи и њихове животне средине, њиховог осећаја припадности, представља основну потребу

119

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

Глобализација и регионализација

Привредна активност данас је под утицајем два важна фактора: глобализације и спе-цијализације (локална и регионална). Са једне стране, нова привредна активност ће постати више него икад заснована на информацијама, а и производња и услуге ће се ослањати на иновативне технологије. Овакав развој неће неопходно бити везан за одређену локацију, већ ће бити одређен економским кри-теријумима. Са друге стране, појавиће се све већа потреба за ретким и префињеним производима и услугама ве заним за одређене традиционалне методе производње и типична места порекла. У првом случају, однос између квалитета и цене ће играти значајну улогу у доношењу одлука о развоју. У другом случају, квалитативне одлике ће бити од веће важности. На овај начин мораће да се успостави равнотежа између унутрашњих и спољних фактора развоја, што ће постати нарочит стратешки изазов за европске градове и регионе. Отварањем Европе ка истоку, повећана интеграција ће подстакнути и ојачати шароликост култура, што ће унапредити стварање нових привредних, друштвених и културних веза.

Гледано из овог угла, градови ће морати да донесу стратешке одлуке о својој привредној оријентацији. Њима ће на располагању бити могућност да захтевима и процесима гло-бализације приступе са становишта локал них услова, са нагласком на разно врснијим могућностима. Они ће, такође, моћи да негују свој лични привредни идентитет. Локалне и регионалне привреде ће бити све интен-зивније повезане са привредом других гра-дова и региона, како на националном, тако и на међународном нивоу. Узнапредовала привредна повезаност ће на овај начин доп-ринети драстичном смањењу неза пос лености и већем благостању станов ника градова.

Конкурентне предности

Градови који искористе своје конкурентне предности ће бити економски успешни у 21. веку. Висок степен повезаности на више нивоа ће бити предност од велике важности. Нарочиту предност ће представљати иско-ришћавање културних и природних ат ри бута градова, управљање историјским карактером града, и промовисање његове јединствености и разноврсности. Поред тога, стварање пријатне, здраве и безбедне живот не и радне

средине ће у значајној мери допринети привлачности града наспрам зах тевних привредних активности буду ћнос ти.

Успешан град у потпуности користи своје постојеће особености, како унутрашње тако спољне, да би се доказао у привредном смислу. Он стално учи и прилагођава се да би задржао своје предности у условима променљивих околности. Тенденције се морају непрестано пратити, а морају се и разматрати многострука сценарија да би се предвидели позитивни и негативни утицаји, и стога предузели одговарајући кораци.

Умрежавање градова

Да би повећали своје конкурентне предно-сти, појединачни градови ће бити приморани да се придруже одређеним мрежама, које ће ефикасно функционисати као мање или више интегрални системи, у којима ће градови представљати тзв. «чворове», повезане или физички или виртуелно или и једно и друго.

Ове полицентричне урбане мреже могу бити различитог типа, као што су:

мреже градова специјализованих на • сличан начин, које ће уз помоћ функцио-налне и организационе сарадње достићи видљивост, величину и продуктивност не-опходне за надметање или развијање заједничког циља;

мреже градова специјализованих на • различит начин у циљу међусобног снабдевања; на основу специјализације би такође могла да се врши расподела јавних пројеката између истородних градова;

мреже градова међусобно повезаних • у флексибилан систем размене добара и услуга и

мреже градова, који деле заједничке • (економске и/или културне) интересе, по-везаних ради оснаживања свог профила, па стога и конкурентних предности.

Типови веза између «чворова» различитих мрежа треба да буду тесно повезани са врстом транспорта, који ће се односити или на материјална добра или на информационе од-носно функционалне елементе.

Такве полицентричне градске мреже, пове-за не на различите начине, ће потпомоћи дис-трибуцију, раст и оснаживање економских ак-тивности широм земље. Дефинисање нових мрежа и додељивање градова мрежама би захтевало ангажовање експерата, који ће ову динамику превести у просторне стра теги је.

118

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

Привредна диверсификованост

Привредна повезаност градова не сме ра-дити на штету, већ мора допринети њиховој разноврсности, с обзиром да ће учествовање у колаборативном систему подстаћи спе-цијализовање и разноврсност, у за висности од конкурентних предности сваког поје-диначног града. Фактори који утичу на при-вредну активност (културно и природно наслеђе, образована и обучена радна снага, пријатно окружење, локације од стратешке важности и др.) биће комбиновани на разли-чите начине у сваком граду, и овако ће допри-нети урбаној разноврсности, остав љајући ме-ста сваком граду да успостави однос између привредног благостања и квалитета живљења.

1.4. Еколошка повезаност

Улаз и излаз ресурса

Како су људи део живог света, одржање могућности контакта са природним еле мен-тима не представља само извор бла гостања, већ и предуслов за пре живљавање. Еколошки аспекат одрживости, међутим, не своди се само на одржање и експанзију зелених површина унутар градова и на њиховој пери-ферији, већ садржи и многе дру ге елементе:

проблем од највеће важности у 21. • веку ће вероватно бити разборита употреба ресурса, нарочито природних, које је немогуће обновити и то првенстве-но простора, ваздуха и воде;

важан корак ће бити заштита градова • од загађења и деградације, са циљем одржања њихове употребне вредности;

градови новог миленијума морају • контролисати улаз и излаз ресурса на пажљив и економичан начин, водећи рачуна о истинским потребама, користећи иновативне технологије и смањујући њи-хову употребу што је више могуће поновним коришћењем ресурса и реци-клирањем;

производња и потрошња енергије мо-• ра бити од велике важности, уз висок сте-пен искоришћења и све већом упо тре бом извора енергије који се могу обновити и

градови морају престати са извозом • отпадних материја у околне области, те постати самодовољни умрежени системи, водећи рачуна и поново користећи већину улазних ресурса.

Сличан еколошки осетљив приступ, који подразумева процену ризика, треба да се користи да се на најмању могућу меру сведе утицај природних непогода. На овај начин, последице земљотреса би се могле предупредити ограничавањем урбаног развоја у трусним подручјима адекватним зонирањем. Реке, бујице и плавне површине треба користити у процесу управљања акумулационим зонама у циљу ублажавања последица поплава и других екстремних временских феномена изазваних променом климе и лошим пројектовањем. Све више површина око града треба покривати шумом и зеленилом, што ће одиграти највећу улогу у побољшању квалитета ваздуха и стабилизацији температуре. Ове мере такође треба да донесу позитивне последице ублажавањем утицаја необузданог процеса урбанизације.

Здрави градови

Управљање животном средином и прак-тична примена принципа одрживости ће до-вести до стварања града који ће бити знатно здравији за људско обитавање. Опасност од токсичних супстанци, које су садржане у хра-ни и материјалима, треба да буде у великој мери смањена. Поред ових мера, треба уве-сти велики број здравствених и социјалних услуга, које ће нагласак ставити на превенцију, подједнако расположиву свим становницима града.

Природа, предели и отворени простори

Мора се водити рачуна о томе да сви могу да живе и раде у свом непосредном окружењу, у спрези са добро очуваним елементима кул-турног и природног наслеђа, као што су: пре-дели од важности, археололошка налазишта, споменици, традиционални делови града, паркови, тргови и други отворени простори, водене површине (језера, реке, мочваре и (морска обала)), природни резервати и ру-ралне области. Урбанистичко планирање ће и даље бити ефективно средство за заштиту ових елемената природног и културног наслеђа, као и средство за стварање нових подручја отвореног простора, који повезују урбани миље.

Емотивна веза, која постоји између људи и њихове животне средине, њиховог осећаја припадности, представља основну потребу

119

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

за успешним урбаним животом. Најпосећенији градови и урбане области нуде богато и по-зитивно искуство животне средине. Квалитет животне средине је најважнији фактор у постизању економског успеха једног града, он такође доприноси друштвеној и културној виталности.

Енергија

Нови облици енергије, који се добијају из ресурса, који не загађују средину и који се могу обнављати, треба да буду коришћени за задовољавање потреба градова у 21. веку, на-рочито у кључним секторима, као што је пре-воз или контрола микроклиме. Поред тога, системи и објекти за пренос енергије морају бити знатно побољшани коришћењем инова-тивних технологија, док потрошња енергије мора бити драстично смањена. Ове иновације имају веома позитивне ефекте на загађење ваздуха кроз сузбијање гасова који произво-де ефекат стаклене баште и промене у кли-ми.

1.5. Просторна синтеза

Поменуте економске, друштвене и еко-лошке везе имају јак утицај на просторно планирање.

Просторне везе

Пажљивим планиранем и другим одго-

варајућим интервенцијама, просторне мре-же у и око градова треба да буду побољ-шане. У умреженом граду, основне функције градских центара и других кључних чворова морају бити очуване и побољшане, а кому-никацијске и транспортне мреже треба ово да потпомогну без подривања њихове витал-ности.

У исто време, природне области морају се заштити од ширења и умножавања ових ур-баних мрежа, низом регулативних и стимула-тивних мера, као и подизањем свести о њиховој вредности и потреби да се очувају и побољшају.

Повезивање кроз карактер - континуитет и квалитет живљења

Паралелно са вођењем рачуна о простору, одржавањем ће градови постати све прив-лачнији и на овај начин допринети побољ-

шаном квалитету живљења за све њихове становнике. Имајући у виду да скоро три чет-вртине становништва живи у градовима, ур-бано пројектовање треба да буде кључни елемент у ренесанси градова, нарочито када се ради о смањењу изолованости град-ских делова и очувању карактера града, суочавајући се са безличним тенденцијама хомогенизације. Мора се увести велики број мера и предострожности, а планер ће у ово-ме играти кључну улогу. Ово подразумева:

обнову урбаног пројектовања у за-• штити и побољшању структуре улица, трго-ва, стаза и пролаза, који представљају везе урбаног оквира;

рехабилитацију деградираних урба-• них области или области које нису настале као последица људског деловања;

мере за остваривање • личних конта-ката и могућности за разоноду и рек-реацију;

мере које ће довести до стварања • личног и колективног осећања сигурно-сти, што је кључни елемент за остварење урбаног благостања;

стварање знамените урбане животне • средине, која потиче из специфичног ге-ниус лоци, што ће допринети урбаној раз-ноликости и карактеру;

одржавање и неговање високог естет-• ског нивоа свих делова урбане мреже и

очување свих важних елемената при-• родног и културног наслеђа путем пла-нирања, као и заштиту и експанзију мрежа отвореног простора.Наведеним позитивним елементима

развоја треба приступити на различите начи-не у сваком појединачном граду, у зависно-сти од локалних историјских, друштвених и економских услова. Истовремено, треба да дође до јачања веза између градова, с обзи-ром да овим путем њихове административне и друштвене структуре сазревају, а смернице о питањима планирања постепено постају део acquis communautaire. Кроз овај процес ће доћи до прихватања заједничких циљева градова и изузетно ће се ценити њихова раз-ноликост и јединствени карактер.

Нови модел наше земље

У заједници, која покушава да пронађе заједничку будућност у вихору непрестаних конфликата и често мањкавих политичких и

120

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

економских експеримената, један од допри-носа урбаниста треба да буде постављање новог модела наших древних и модерних гра-дова: градова који су заиста повезани, који су иновативни и продуктивни, креативни у до-менима науке и културе, који ће радити на одржању квалитетних услова живота и рада њихових становника, градова који ће повеза-ти прошлост и будућност кроз виталну и жи-вотну садашњост.

ЗАКЉУЧАКВажно је сучелити повељу Европског саве-

та урбаниста са оригиналном Атинском повељом из 1933. године, која је предвидела начин на који ће се градови развијати у гра-дове са густо насељеним простором за живот и рад, повезане високо ефикасним системима јавног превоза. У поређењу са тим, нова Повеља, Ревизија и ова Прерада у центар пажње стављају грађане и кориснике града и њихове потребе у свету који се убрзано мења. Она промовише визију умреженог града која се може постићи планирањем и радом урба-них планера, као и ангажовањем других професија. Она прихвата нове системе управљања и начине на које се грађанин укључује у процесе доношења одлука, користећи благодети нових форми комуникације и информационих технологија. Истовремено, то је и реалистична визија, која разликује оне аспекте урбанистичког развоја у којима планирање може да има јак утицај и оне у којима оно има ограничену улогу.

Наравно да ова Прерада Нове атинске повеље не може бити једино могуће решење за све проблеме у урбанистичком планирању. То је само предлог, који још треба разматрати, моделовати и модификовати. Чак и тада, када се установи како коначно треба да изгледа урбанистичка доктрина наших простора, си-гурно треба оставити могућност да се врши ревизија у одређеном временском периоду, као што је то, на пример, учињено у Европи.

ЛИТЕРАТУРАГрупа аутора. (1998. - унапређена верзија 1.

из 2003.), Нова атинска повеља из 2003. годи-не: визија града 21. века Европског савета ур-баниста, Атина: Европски савет урбаниста;

Гаврић, Т. (2003.) 2. Речпник политичког мишљења, Београд, Ленто.

121

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

за успешним урбаним животом. Најпосећенији градови и урбане области нуде богато и по-зитивно искуство животне средине. Квалитет животне средине је најважнији фактор у постизању економског успеха једног града, он такође доприноси друштвеној и културној виталности.

Енергија

Нови облици енергије, који се добијају из ресурса, који не загађују средину и који се могу обнављати, треба да буду коришћени за задовољавање потреба градова у 21. веку, на-рочито у кључним секторима, као што је пре-воз или контрола микроклиме. Поред тога, системи и објекти за пренос енергије морају бити знатно побољшани коришћењем инова-тивних технологија, док потрошња енергије мора бити драстично смањена. Ове иновације имају веома позитивне ефекте на загађење ваздуха кроз сузбијање гасова који произво-де ефекат стаклене баште и промене у кли-ми.

1.5. Просторна синтеза

Поменуте економске, друштвене и еко-лошке везе имају јак утицај на просторно планирање.

Просторне везе

Пажљивим планиранем и другим одго-

варајућим интервенцијама, просторне мре-же у и око градова треба да буду побољ-шане. У умреженом граду, основне функције градских центара и других кључних чворова морају бити очуване и побољшане, а кому-никацијске и транспортне мреже треба ово да потпомогну без подривања њихове витал-ности.

У исто време, природне области морају се заштити од ширења и умножавања ових ур-баних мрежа, низом регулативних и стимула-тивних мера, као и подизањем свести о њиховој вредности и потреби да се очувају и побољшају.

Повезивање кроз карактер - континуитет и квалитет живљења

Паралелно са вођењем рачуна о простору, одржавањем ће градови постати све прив-лачнији и на овај начин допринети побољ-

шаном квалитету живљења за све њихове становнике. Имајући у виду да скоро три чет-вртине становништва живи у градовима, ур-бано пројектовање треба да буде кључни елемент у ренесанси градова, нарочито када се ради о смањењу изолованости град-ских делова и очувању карактера града, суочавајући се са безличним тенденцијама хомогенизације. Мора се увести велики број мера и предострожности, а планер ће у ово-ме играти кључну улогу. Ово подразумева:

обнову урбаног пројектовања у за-• штити и побољшању структуре улица, трго-ва, стаза и пролаза, који представљају везе урбаног оквира;

рехабилитацију деградираних урба-• них области или области које нису настале као последица људског деловања;

мере за остваривање • личних конта-ката и могућности за разоноду и рек-реацију;

мере које ће довести до стварања • личног и колективног осећања сигурно-сти, што је кључни елемент за остварење урбаног благостања;

стварање знамените урбане животне • средине, која потиче из специфичног ге-ниус лоци, што ће допринети урбаној раз-ноликости и карактеру;

одржавање и неговање високог естет-• ског нивоа свих делова урбане мреже и

очување свих важних елемената при-• родног и културног наслеђа путем пла-нирања, као и заштиту и експанзију мрежа отвореног простора.Наведеним позитивним елементима

развоја треба приступити на различите начи-не у сваком појединачном граду, у зависно-сти од локалних историјских, друштвених и економских услова. Истовремено, треба да дође до јачања веза између градова, с обзи-ром да овим путем њихове административне и друштвене структуре сазревају, а смернице о питањима планирања постепено постају део acquis communautaire. Кроз овај процес ће доћи до прихватања заједничких циљева градова и изузетно ће се ценити њихова раз-ноликост и јединствени карактер.

Нови модел наше земље

У заједници, која покушава да пронађе заједничку будућност у вихору непрестаних конфликата и често мањкавих политичких и

120

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

економских експеримената, један од допри-носа урбаниста треба да буде постављање новог модела наших древних и модерних гра-дова: градова који су заиста повезани, који су иновативни и продуктивни, креативни у до-менима науке и културе, који ће радити на одржању квалитетних услова живота и рада њихових становника, градова који ће повеза-ти прошлост и будућност кроз виталну и жи-вотну садашњост.

ЗАКЉУЧАКВажно је сучелити повељу Европског саве-

та урбаниста са оригиналном Атинском повељом из 1933. године, која је предвидела начин на који ће се градови развијати у гра-дове са густо насељеним простором за живот и рад, повезане високо ефикасним системима јавног превоза. У поређењу са тим, нова Повеља, Ревизија и ова Прерада у центар пажње стављају грађане и кориснике града и њихове потребе у свету који се убрзано мења. Она промовише визију умреженог града која се може постићи планирањем и радом урба-них планера, као и ангажовањем других професија. Она прихвата нове системе управљања и начине на које се грађанин укључује у процесе доношења одлука, користећи благодети нових форми комуникације и информационих технологија. Истовремено, то је и реалистична визија, која разликује оне аспекте урбанистичког развоја у којима планирање може да има јак утицај и оне у којима оно има ограничену улогу.

Наравно да ова Прерада Нове атинске повеље не може бити једино могуће решење за све проблеме у урбанистичком планирању. То је само предлог, који још треба разматрати, моделовати и модификовати. Чак и тада, када се установи како коначно треба да изгледа урбанистичка доктрина наших простора, си-гурно треба оставити могућност да се врши ревизија у одређеном временском периоду, као што је то, на пример, учињено у Европи.

ЛИТЕРАТУРАГрупа аутора. (1998. - унапређена верзија 1.

из 2003.), Нова атинска повеља из 2003. годи-не: визија града 21. века Европског савета ур-баниста, Атина: Европски савет урбаниста;

Гаврић, Т. (2003.) 2. Речпник политичког мишљења, Београд, Ленто.

121

Одр

жив

и ра

звој

град

ова

АРхИТЕКТУРЕИ СТОРИЈА

123

Ист

ориј

а ар

хите

ктур

е

РезимеВеза између политике и идеологије, са једне стра-не, и уметности, односно архитектуре, са друге стра-не, често се сматрала за нешто ружно, нешто што ''прља'' оно уметничко у стваралаштву. Овај рад је, на примеру Немачке између два светска рата, покушао да представи уметност као интегралан процес са свим социјалним, политичким, економским и историјским кретањима у једном друштву. У том светлу се, како Баухаус, тако ни наци-стичка архитектура посматрају не као добриили лоши изузеци у историји архитектуре, већ пре као природан ток, чији се узроци и непосредни поводи могу тражити у свим сфе-рама друштва. Наравно, тиме се не жели не-гирати и оно индивидуално и ирационално у уметности, него се жели ставити акценат пре свега на континуитет архитектонске мисли и стваралаштва.

Кључне речи: Баухаус, нацистичка архи-тектура, Вајмарска Република, Трећи Рајх, идеологија

УводБило би лепо када би постојале уметност и

архитектура сама по себи. Тада би наше делање и

валоризација дела имало јасно дефинисан циљ-

досезање уметности.Међутим, уметност је

врло сложена и апстрактна категорија; одређена је

бројним факторима- идејама, талентом и

личним опредељењима самог уметника,

друштвено-историјским контекстом, али и

накнадним ишчитавањем и тумачењем уметничког дела. Тако можемо наићи

на етикете праве или добре уметности, за разлику од оне која то није. Да би се направила дистинкција, често се умећу елементи као- идеологија, пропа-ганда или зло; па је НЕуметност ако се умет-ност оцени као пропагандна, идеолошка или подстрекач зла.

Само је проблем како и ко дефинише зло и добро, као и лепо, идеолошко или пропа-гандно.

Архитектура је утолико сложенија што је за њену материјализацију потребно много више фактора. Она је уплетена у много слојева људског друштва, за њу су неопходна велика материјална средства, она зависи и од жеља и ставова ‘’имаоца’’ тих материјалних сред-става, од намене објекта, уметничког става архитекте, техничке стране, технолошке стра-не, али такође и од закона, регулатива, до-

АРхИТЕКТУРА И ИДЕОЛОГИЈА-НОВО ЈЕДИНСТВО1

НЕМАЧКА 1918-1945

ArcHItectUre and IdeoloGy- a neW UnIty

GerMany 1918-1945

Abstractthe link between politics and ideology on the one hand and art, or architecture in fact, on the other has often been thought of as a bad thing, something that “spoils” the art. this work, by using the example of Germany between the two World Wars, tries to represent art as an integrated part of all social, political, economic and historical movements in a society. In that light, Bauhaus and nazi architecture are not seen as good or bad exceptions in the history of architecture, but as a natural course, the reasons and direct inducements of which can be traced in any part of a society. However, by that, the individual and irrational in art should not to be denied, but there should be put an accent on continuity of architectural thought and art before everything.Key words: Bauhaus, Nazi architecture, Weimar Republic, Third Reich, ideology

Ана Д. Микић*

Рад представља скраћену и кориговану верзију се-минарског рада на Архитектонском факултету у Београду, предмет- ‘’Естетика и симболика у архи-тектури и уметности’’, руководилац предмета проф. М. Шуваковић, ас. А. Игњатовић.Семинарски рад је настао из жеље да се на бројна питања о природи уметничког дела покушају дати одговори...

* Ана Д. Микић, диа1 Парафраза Гропијусовог гесла из 1923. године –

‘’Умет ност и технологија- ново јединство’’

УДК

72.0

1:11

1.85

2

АРхИТЕКТУРЕИ СТОРИЈА

123

Ист

ориј

а ар

хите

ктур

е

РезимеВеза између политике и идеологије, са једне стра-не, и уметности, односно архитектуре, са друге стра-не, често се сматрала за нешто ружно, нешто што ''прља'' оно уметничко у стваралаштву. Овај рад је, на примеру Немачке између два светска рата, покушао да представи уметност као интегралан процес са свим социјалним, политичким, економским и историјским кретањима у једном друштву. У том светлу се, како Баухаус, тако ни наци-стичка архитектура посматрају не као добриили лоши изузеци у историји архитектуре, већ пре као природан ток, чији се узроци и непосредни поводи могу тражити у свим сфе-рама друштва. Наравно, тиме се не жели не-гирати и оно индивидуално и ирационално у уметности, него се жели ставити акценат пре свега на континуитет архитектонске мисли и стваралаштва.

Кључне речи: Баухаус, нацистичка архи-тектура, Вајмарска Република, Трећи Рајх, идеологија

УводБило би лепо када би постојале уметност и

архитектура сама по себи. Тада би наше делање и

валоризација дела имало јасно дефинисан циљ-

досезање уметности.Међутим, уметност је

врло сложена и апстрактна категорија; одређена је

бројним факторима- идејама, талентом и

личним опредељењима самог уметника,

друштвено-историјским контекстом, али и

накнадним ишчитавањем и тумачењем уметничког дела. Тако можемо наићи

на етикете праве или добре уметности, за разлику од оне која то није. Да би се направила дистинкција, често се умећу елементи као- идеологија, пропа-ганда или зло; па је НЕуметност ако се умет-ност оцени као пропагандна, идеолошка или подстрекач зла.

Само је проблем како и ко дефинише зло и добро, као и лепо, идеолошко или пропа-гандно.

Архитектура је утолико сложенија што је за њену материјализацију потребно много више фактора. Она је уплетена у много слојева људског друштва, за њу су неопходна велика материјална средства, она зависи и од жеља и ставова ‘’имаоца’’ тих материјалних сред-става, од намене објекта, уметничког става архитекте, техничке стране, технолошке стра-не, али такође и од закона, регулатива, до-

АРхИТЕКТУРА И ИДЕОЛОГИЈА-НОВО ЈЕДИНСТВО1

НЕМАЧКА 1918-1945

ArcHItectUre and IdeoloGy- a neW UnIty

GerMany 1918-1945

Abstractthe link between politics and ideology on the one hand and art, or architecture in fact, on the other has often been thought of as a bad thing, something that “spoils” the art. this work, by using the example of Germany between the two World Wars, tries to represent art as an integrated part of all social, political, economic and historical movements in a society. In that light, Bauhaus and nazi architecture are not seen as good or bad exceptions in the history of architecture, but as a natural course, the reasons and direct inducements of which can be traced in any part of a society. However, by that, the individual and irrational in art should not to be denied, but there should be put an accent on continuity of architectural thought and art before everything.Key words: Bauhaus, Nazi architecture, Weimar Republic, Third Reich, ideology

Ана Д. Микић*

Рад представља скраћену и кориговану верзију се-минарског рада на Архитектонском факултету у Београду, предмет- ‘’Естетика и симболика у архи-тектури и уметности’’, руководилац предмета проф. М. Шуваковић, ас. А. Игњатовић.Семинарски рад је настао из жеље да се на бројна питања о природи уметничког дела покушају дати одговори...

* Ана Д. Микић, диа1 Парафраза Гропијусовог гесла из 1923. године –

‘’Умет ност и технологија- ново јединство’’

УДК

72.0

1:11

1.85

2

124

Ист

ориј

а ар

хите

ктур

е

125

Ист

ориј

а ар

хите

ктур

е

једне стране и дивљања и снажења деснице, са друге стране. Врхунац оваквих токова достигнут је када је комисија за репарације службено саопштила да је Немачка пропустила да испуни своје обавезе, а затим је 11.1.1923.г. француско-белгијски одред окупирао Рурску област у намери да управља рудницима и индустријом у име сила победница. Окупационе снаге су се отворено брутално понашале; долазило је до крва-вих сукоба. Немачка влада је препоручивала политику пасив-ног отпора. Производња је потпуно стала. Инфлација, и иначе велика претња, сада је била неминовна. Октобра 1923. Немач-ка је доживела, у свету невиђену инфлацију. Економска про-паст имала је своје неминовне социолошке последице- безнађе и глад на једној страни и богаћење шпекуланата, на другој.

Таква ситуација и мирољубива немачка полити-ка (како су је многи Немци окарактерисали) до ве ла је до јачања деснице, те су новембра 1923. хит лер, Геринг и Лудендорф покушали да изведу преврат у Минхену. У томе нису успели, али су успели да се извуку са минималним казнама и да своје, јавно, суђење претворе у пропагандну арену против Репу блике. хитлер је осуђен на пет година због ве-ле издаје, али је у затвору провео само осам месе-ци, и одатле изашао као угледна политичка лич-ност.

Новембра 1923. социјалдемократе су обориле претходну владу за коју се сматрало да је исувише попустљива према десничарским заверама, док је са друге стране одлучно иступала против левичар-ског радикализма.

У то време се постепено враћа разум и међу ве-лике силе по питању Немачке. У лето 1924.године усвојен је ‘’Досов план’’ који је предложио евакуацију Рурске области, значајно смањење репарација и давање зајмова Немачкој. Средином 1925. (када су и последње француске трупе напустиле Рурску об-ласт) дефинитивно су се могле удисати златне два-

десете.И, заиста, ове године су изгледале веома мирно и реалан

напредак је постојао. Инду стрија је модернизовала своје фа-брике, послови су били стабилни, зараде су биле релативно високе, а незапосленост мала.

Међутим, срећне године трајале су кратко...1929. г. је значила крах њујоршке берзе, а Немачка, која је

била у великој мери зависна од стране помоћи, то дефинитив-но није могла да поднесе.

Ситуација је била на ивици експлозије и општег хаоса.На изборима из 1930. је већ било јасно у ком правцу креће

Немачка. Одзив гласача је био велики. То је била последица опште беде и страха од милитантних странака са једне стране и растуће популарности деснице, са друге стране. Резултат је за Републику био кобан. Једини победници били су нацисти. Број њихових бирача је за само две године порастао осам пута. Иако је Република званично још постојала, ови догађаји су практично пре стављали њен крај.

звола... Када се апстрахују бројни нивои архи-тектонског уметничког дела, обично се као задаци које треба да испуни једна грађевина стављају- форма+функција+конструкција2, и на тај начин се омогућава лакше валоризовање ‘’успешности’’ једног архитектонског дела.

Колико је архитектура нераздвојни део друштва и његове идеологије, са једне стра-не, а колико је ‘’жртва’’ накнадног ишчитавања са различитих идеолошких становишта, са друге стране- то најбоље можемо пратити на примеру Немачке у периоду 1918.- 1945. го-дине.

2 По Витрувију (Marcus Vitruvius pollio рођ. 80–70 п.н.е., умро после 15 н.е.)

3 Геј Питер, (1998.), Вајмарска култура, Београд, Геопоетика Плато, стр. 11

БАУхАУС И ВАЈМАРСКА РЕПУБЛИКА (1918-1933)

Политички контекстКрај Првог светског рата за многе је значио дефинитивно раскидање са духо-

вима прошлости. Изгледало је неиздрживо и готово немогуће да се ствари ради-кално не промене.

И, заиста, изгледало је да повратка нема.Десили су се крупни резови; политичка карта Европе никада у историји није

претрпела толико крупне промене за тако кратко време. Завршетак рата означио је крај четири велике империје и оснивање неколицине нових држава. Са друге стране (океана), САД су заузеле прво место по привредној снази и политичком утицају, чиме се битно променио и светски економско-политички поредак.

За Немце, рат је био потпуна катастрофа- пуно уништених живота, огромна материјална разарања и опште безнађе.

Али, док је већина очајавала, мања (али одлучна) група марксистичких револу-ционара (Спартакисти) је, предводећи радничке штрај кове и желећи потпуну обнову друштва, припремала терен за општу револуцију. Избиле су отворене борбе на улицама и у фабрикама по целој Немачкој, али је у Берлину ситуација попримила драматичне облике- мртвих је било заиста много, а међу њима су се у јануару нашли и спартакистичке вође- Роза Луксембург и Карл Либкнехт.

Како је Берлин био несигурно место због своје, још увек, врло запаљиве атмос-фере, одлучено је да Вајмар постане центар младе Републике. Сем што је то био рационалан и дипломатски добар корак, избор Вајмара, је представљао много више- он је симболизовао наде и очекивања; требало је да јасно свима покаже да нова Немачка бира и нови пут- пут хуманистичке филозофије и пацифистичког космополитизма. Међутим, како каже Питер Геј:

„Оснивање нове државе у граду Гетеа, није га рантовало и државу по Гетеовом узору.“ 3

Од самог оснивања, Вајмарска Република је имала превише непријатеља, а ис-крених пријатеља није имала. Најбоље што је могла од једног Немца да очекује било је, чини се, помирљиво прихватање да је она у датом исто ријском тренутку најмање зло које би могло да задеси Немачку. Оних који су је искрено мрзели од тренутка њеног формирања, током целог живота- било је доста. Они су сматрали да она негира немачку славну прошлост и тиме директно вређа и понижава Нем-це. Версајски мировни уговор4, као и намера савезника да се он у потпуности спроведе, доводио је само до још већег огорчења међу ‘’добрим’’ Немцима, са

4 Закључен је 28.06.1919. Њиме је Немачка изгубила око 13% територије, непроцењива природна богат-ства и све колоније; такође, била је принуђена да плаћа огромну ратну одштету и да потпише чувени, злокобни параграф 231- клаузулу о ратној кривици.

Сл. 1.гете и Шилер испред Немачког националног позоришта у ВајмаруFig. 1 Goethe and Schiller in front of the Deutsches Nation-altheater in Weimar

124

Ист

ориј

а ар

хите

ктур

е

125

Ист

ориј

а ар

хите

ктур

е

једне стране и дивљања и снажења деснице, са друге стране. Врхунац оваквих токова достигнут је када је комисија за репарације службено саопштила да је Немачка пропустила да испуни своје обавезе, а затим је 11.1.1923.г. француско-белгијски одред окупирао Рурску област у намери да управља рудницима и индустријом у име сила победница. Окупационе снаге су се отворено брутално понашале; долазило је до крва-вих сукоба. Немачка влада је препоручивала политику пасив-ног отпора. Производња је потпуно стала. Инфлација, и иначе велика претња, сада је била неминовна. Октобра 1923. Немач-ка је доживела, у свету невиђену инфлацију. Економска про-паст имала је своје неминовне социолошке последице- безнађе и глад на једној страни и богаћење шпекуланата, на другој.

Таква ситуација и мирољубива немачка полити-ка (како су је многи Немци окарактерисали) до ве ла је до јачања деснице, те су новембра 1923. хит лер, Геринг и Лудендорф покушали да изведу преврат у Минхену. У томе нису успели, али су успели да се извуку са минималним казнама и да своје, јавно, суђење претворе у пропагандну арену против Репу блике. хитлер је осуђен на пет година због ве-ле издаје, али је у затвору провео само осам месе-ци, и одатле изашао као угледна политичка лич-ност.

Новембра 1923. социјалдемократе су обориле претходну владу за коју се сматрало да је исувише попустљива према десничарским заверама, док је са друге стране одлучно иступала против левичар-ског радикализма.

У то време се постепено враћа разум и међу ве-лике силе по питању Немачке. У лето 1924.године усвојен је ‘’Досов план’’ који је предложио евакуацију Рурске области, значајно смањење репарација и давање зајмова Немачкој. Средином 1925. (када су и последње француске трупе напустиле Рурску об-ласт) дефинитивно су се могле удисати златне два-

десете.И, заиста, ове године су изгледале веома мирно и реалан

напредак је постојао. Инду стрија је модернизовала своје фа-брике, послови су били стабилни, зараде су биле релативно високе, а незапосленост мала.

Међутим, срећне године трајале су кратко...1929. г. је значила крах њујоршке берзе, а Немачка, која је

била у великој мери зависна од стране помоћи, то дефинитив-но није могла да поднесе.

Ситуација је била на ивици експлозије и општег хаоса.На изборима из 1930. је већ било јасно у ком правцу креће

Немачка. Одзив гласача је био велики. То је била последица опште беде и страха од милитантних странака са једне стране и растуће популарности деснице, са друге стране. Резултат је за Републику био кобан. Једини победници били су нацисти. Број њихових бирача је за само две године порастао осам пута. Иако је Република званично још постојала, ови догађаји су практично пре стављали њен крај.

звола... Када се апстрахују бројни нивои архи-тектонског уметничког дела, обично се као задаци које треба да испуни једна грађевина стављају- форма+функција+конструкција2, и на тај начин се омогућава лакше валоризовање ‘’успешности’’ једног архитектонског дела.

Колико је архитектура нераздвојни део друштва и његове идеологије, са једне стра-не, а колико је ‘’жртва’’ накнадног ишчитавања са различитих идеолошких становишта, са друге стране- то најбоље можемо пратити на примеру Немачке у периоду 1918.- 1945. го-дине.

2 По Витрувију (Marcus Vitruvius pollio рођ. 80–70 п.н.е., умро после 15 н.е.)

3 Геј Питер, (1998.), Вајмарска култура, Београд, Геопоетика Плато, стр. 11

БАУхАУС И ВАЈМАРСКА РЕПУБЛИКА (1918-1933)

Политички контекстКрај Првог светског рата за многе је значио дефинитивно раскидање са духо-

вима прошлости. Изгледало је неиздрживо и готово немогуће да се ствари ради-кално не промене.

И, заиста, изгледало је да повратка нема.Десили су се крупни резови; политичка карта Европе никада у историји није

претрпела толико крупне промене за тако кратко време. Завршетак рата означио је крај четири велике империје и оснивање неколицине нових држава. Са друге стране (океана), САД су заузеле прво место по привредној снази и политичком утицају, чиме се битно променио и светски економско-политички поредак.

За Немце, рат је био потпуна катастрофа- пуно уништених живота, огромна материјална разарања и опште безнађе.

Али, док је већина очајавала, мања (али одлучна) група марксистичких револу-ционара (Спартакисти) је, предводећи радничке штрај кове и желећи потпуну обнову друштва, припремала терен за општу револуцију. Избиле су отворене борбе на улицама и у фабрикама по целој Немачкој, али је у Берлину ситуација попримила драматичне облике- мртвих је било заиста много, а међу њима су се у јануару нашли и спартакистичке вође- Роза Луксембург и Карл Либкнехт.

Како је Берлин био несигурно место због своје, још увек, врло запаљиве атмос-фере, одлучено је да Вајмар постане центар младе Републике. Сем што је то био рационалан и дипломатски добар корак, избор Вајмара, је представљао много више- он је симболизовао наде и очекивања; требало је да јасно свима покаже да нова Немачка бира и нови пут- пут хуманистичке филозофије и пацифистичког космополитизма. Међутим, како каже Питер Геј:

„Оснивање нове државе у граду Гетеа, није га рантовало и државу по Гетеовом узору.“ 3

Од самог оснивања, Вајмарска Република је имала превише непријатеља, а ис-крених пријатеља није имала. Најбоље што је могла од једног Немца да очекује било је, чини се, помирљиво прихватање да је она у датом исто ријском тренутку најмање зло које би могло да задеси Немачку. Оних који су је искрено мрзели од тренутка њеног формирања, током целог живота- било је доста. Они су сматрали да она негира немачку славну прошлост и тиме директно вређа и понижава Нем-це. Версајски мировни уговор4, као и намера савезника да се он у потпуности спроведе, доводио је само до још већег огорчења међу ‘’добрим’’ Немцима, са

4 Закључен је 28.06.1919. Њиме је Немачка изгубила око 13% територије, непроцењива природна богат-ства и све колоније; такође, била је принуђена да плаћа огромну ратну одштету и да потпише чувени, злокобни параграф 231- клаузулу о ратној кривици.

Сл. 1.гете и Шилер испред Немачког националног позоришта у ВајмаруFig. 1 Goethe and Schiller in front of the Deutsches Nation-altheater in Weimar

126

Ист

ориј

а ар

хите

ктур

е

127

Ист

ориј

а ар

хите

ктур

е

ректно била инвеститор у само пар пројеката, али је како у стручној јавности, тако и у днев-ним новинама обимна грађевинска делатност непрестано коментарисана и довођена у везу са лево орјентисаном владом Републике.

Још је једна околност ишла на руку фор-мирања, за свет, повољне слике младе држа-ве- савремена архитектура је била ослобођена било каквих асоцијација прошлости (па и опасних присећања на архитектуру за коју се сматрало да је национална, а која је вероват-но у главама већине пре свега вукла линију од Шинкела) и могла је срећно да се примени било где у свету и на тај начин да у позитив-ном светлу представља Нову Немачку7. Са друге стране, баш на основу ових постулата, ова архитектура је (заједно са Вајмарском Ре-публиком) од стране опозиције немилосрдно критикована и често непримереним речима и вређана.

Прва асоцијација на нову државу била је- архитектура; због тога су по новинама (како стручним, тако и дневним) много места заузи-мале полемике око нове архитектуре.

Међутим, када се говорило о модерној ар-хитектури уопште, врло често се спомињао Баухаус и тзв. Баухаус стил.

Оваква категоризација није сасвим оправ-дана, јер Баухаус до 1927. није имао одсек за архитектуру (иако је, у зависности од потре-ба, Гропијусов приватни арх. биро упошљавао студенте са Баухауса, а тек од '27. почиње и конкретна сарадња на пројекту за Десау), али показује колико се у јавности о овој школи го-ворило.

Нова зграда у Десау је вероватно у свести људи највише допринела формирању слике Баухаус-стила.

Баухаус је од Веркбунда усвојио идеје ује-дињеног рада занатлија, индустријалаца, умет ника и архитеката, као и његову жељу, не за бегом од савремене цивилизације, већ за активним учешћем у њој. Додуше, послерат-не, револуционарне године узроковале су из-вестан романтично-социјалистички приступ карактеристичан за експресионистичка лута-ња. Овакви токови се виде у Гропијусовом позивању на занатску еснафску производњу, као и занимање за друштвене проблеме и теоријске покушаје формирања нових друш-тава под окриљем архитектуре.

Међутим, чим је просперитет постао осе-тан, и сам Гропијус је јавно раскрстио са ек-спресионизмом прогласивши нови мото шко-ле- ‘’Уметност и технологија-ново јединство’’. Тиме као да и званично настају године Нове објективности (neue sachlihkeit) и поновног активног учешћа Веркбунда у културном, еко-номском и политичком животу Немачке.

Захваљујући приливу новца, послератна потреба за грађењем је коначно могла бити реална. Све оне расправе архитеката за вре-ме експресионистичких година сада су до-бијале материјални смисао. Ипак, те идеје су биле ‘’очишћене’’ од утопистичких фантазија; размишљало се и стварало објективно, прак-тично и трезвено.

Уметници, архитекте и инвеститори (који су често били синдикати, удружења, али и гра-дови; директно Република је била инвеститор само неколико пута;појединци као инвести-тори за веће објекте су били веома ретки) нашли су заједнички интерес – требало је да се брзо, пуно и јефтино гради, а то све је оно о чему су архитекте непрекидно расправљале још из времена предратног Веркбунда. Оно што су рат и револуција донели била је про-мена у намени објеката. Сада се јавља много веће занимање за социјална питања, па се до-ста стамбених објеката гради. Потреба за ста-новима у Вајмарској Републици је била заиста велика и реална, међутим, млада држава која постепено почиње поново да активно уче ст-вује у светским токовима, нашла је у стамбеној изградњи могућност изграђивања повољног идентитета. Чињеница је да је Република ди-

чели су још пре завршетка рата, али су, због околности, окончани тек 1918.

Ступајући на дужност, Гропијус је свима јасно ставио до знања да он неће једноставно продужити дотадашњи рад Академије. Он је желео да створи нешто ново и другачије. Међутим, иако револуционарне, ове идеје нису биле без дубоких корена у прошлости. Оне су биле резултат свега што су Гропијус и немачка архитектура, уопште, прошли.

Врло је видан утицај стремљења Веркбун-да од пре рата који се пре свега огледа у спајању Великовојводско-саксонске школе за примењену уметност и Великовојводско-сак-сонске школе за уметност, обе у Вајмару, у једну школу под именом Државни Баухаус у Вајмару - и тиме видном инсистирању на производњи.

Веркбунд је заиста врло битна организација у Немачкој; њени корени су дубоки, а сфере утицаја врло широке. Од оснивања 1907. до 1914. у његовим редовима су се нашла готово сва водећа имена немачког крупног капитала и моћи, али такође и водеће архитекте и умет-ници. Готово да су сви архитекти послератног ‘’модерног’’ усмерења припадали овој орга-ни зацији, али, такође и они са конзерватив-ним тежњама6. Иако су достигнућа ове орга-низације надалеко чувена и очигледна (толи-ко да се врло брзо по оснивању јављају по-кушаји оснивања њених секција и у другим земљама), то не треба да нам замагли очи над чињеницом да је она и те како била прожета идејама Бизмаркове експанзионистичке по-литике. Па и сам циљ њеног оснивања био је економско постизање онога за чим је Биз-марк војно тежио!

Институција Баухауса- појава и утицаији

Државна школа Баухаус отворена је априла 1919. у Вајмару, а затворена 19.6.1933. у Бер-лину.

Вајмарска Република настала је 9.11.1918., а хитлер је постао канцелар 30.1.1933.

Република и Баухаус су били повезани мно-го дубље него датумима и местом рођења и смрти (иако већ и у томе има много више од само- симболике). Геј врло често поставља аналогију Република- Баухаус, а на једном ме-сту каже:

„Три живота Баухауса- смели покушаји у по-четку, успела остварења у средњим годи-нама и очајнички песимизам на крају- одражавају и три периода у животу саме Републике. Раз добље од новембра 1918. до 1924., праћено револуцијом, грађанским ра-том, иностраном окупацијом, политич-ким убиством и фантастичном инфла-цијом, било је раздобље експериментисања у уметности; експресионизам је доминирао у политици, исто као и у сликарству и по-зоришту. Између 1924. и 1929, када је Не-мачка уживала фискалну стабилност, слабљење политичког насиља, обнов љени углед у свету и општи просперитет, умет-ност је ушла у фазу Neue Sachlihkeit (нове стварности)- објективности, практично-сти, трезвености. А потом, између 1929. и 1933, у годинама када је незапосленост ка-тастрофално порасла, када се владало де-кретима, када су пропадале партије средње класе и када је поново отпочело насиље, култура је постала мање критика а више огледало збивања.“ 5

Дакле, може се рећи да су Република и Бау-хаус прешли готово исти развојни пут. Исте су им биле дилеме старог немачког бића, са је дне стране и нових трендова, са друге стране.

Наиме, Вајмар, иако модерна држава која је желела да избегне све зле духове прошлости, имала је готово виљемовску структуру вла-сти- готово иста је остала расподела капитала и моћи, па су кризе и дилеме били неминов-ни. Слично је било и са Баухаусом.

Гропијус, први директор нове школе, је до-шао на ово место због својих залагања и ста-вова у Веркбунду. Преговори око Гропијусо-вог евентуалног вођења школе у Вајмару по-

5 исто, стр. 1426 Паул Шулце-Наумбург (paul schultze-naumburg),

касније надалеко чувени аутор нацистичке архи-тектонске литературе, такође је био члан Веркбунда.

7 Чињеница јесте да су архитекте модерних усмерења из разних земаља често и радо размењивали искуства и идеје, али се тих година у Немачкој убедљиво нај више градило, те је прочишћена архитекура једноставне геометрије углавном довођена у везу са Немачком.

Сл. 2. Зграда Баухауса- поглед из ваздуха

Fig. 2. The Bauhaus Building-aerial view

Сл. 3. Зграда Баухауса- крило са

радионицамаFig. 3.

The Bauhaus buiding- workshop wing

126

Ист

ориј

а ар

хите

ктур

е

127

Ист

ориј

а ар

хите

ктур

е

ректно била инвеститор у само пар пројеката, али је како у стручној јавности, тако и у днев-ним новинама обимна грађевинска делатност непрестано коментарисана и довођена у везу са лево орјентисаном владом Републике.

Још је једна околност ишла на руку фор-мирања, за свет, повољне слике младе држа-ве- савремена архитектура је била ослобођена било каквих асоцијација прошлости (па и опасних присећања на архитектуру за коју се сматрало да је национална, а која је вероват-но у главама већине пре свега вукла линију од Шинкела) и могла је срећно да се примени било где у свету и на тај начин да у позитив-ном светлу представља Нову Немачку7. Са друге стране, баш на основу ових постулата, ова архитектура је (заједно са Вајмарском Ре-публиком) од стране опозиције немилосрдно критикована и често непримереним речима и вређана.

Прва асоцијација на нову државу била је- архитектура; због тога су по новинама (како стручним, тако и дневним) много места заузи-мале полемике око нове архитектуре.

Међутим, када се говорило о модерној ар-хитектури уопште, врло често се спомињао Баухаус и тзв. Баухаус стил.

Оваква категоризација није сасвим оправ-дана, јер Баухаус до 1927. није имао одсек за архитектуру (иако је, у зависности од потре-ба, Гропијусов приватни арх. биро упошљавао студенте са Баухауса, а тек од '27. почиње и конкретна сарадња на пројекту за Десау), али показује колико се у јавности о овој школи го-ворило.

Нова зграда у Десау је вероватно у свести људи највише допринела формирању слике Баухаус-стила.

Баухаус је од Веркбунда усвојио идеје ује-дињеног рада занатлија, индустријалаца, умет ника и архитеката, као и његову жељу, не за бегом од савремене цивилизације, већ за активним учешћем у њој. Додуше, послерат-не, револуционарне године узроковале су из-вестан романтично-социјалистички приступ карактеристичан за експресионистичка лута-ња. Овакви токови се виде у Гропијусовом позивању на занатску еснафску производњу, као и занимање за друштвене проблеме и теоријске покушаје формирања нових друш-тава под окриљем архитектуре.

Међутим, чим је просперитет постао осе-тан, и сам Гропијус је јавно раскрстио са ек-спресионизмом прогласивши нови мото шко-ле- ‘’Уметност и технологија-ново јединство’’. Тиме као да и званично настају године Нове објективности (neue sachlihkeit) и поновног активног учешћа Веркбунда у културном, еко-номском и политичком животу Немачке.

Захваљујући приливу новца, послератна потреба за грађењем је коначно могла бити реална. Све оне расправе архитеката за вре-ме експресионистичких година сада су до-бијале материјални смисао. Ипак, те идеје су биле ‘’очишћене’’ од утопистичких фантазија; размишљало се и стварало објективно, прак-тично и трезвено.

Уметници, архитекте и инвеститори (који су често били синдикати, удружења, али и гра-дови; директно Република је била инвеститор само неколико пута;појединци као инвести-тори за веће објекте су били веома ретки) нашли су заједнички интерес – требало је да се брзо, пуно и јефтино гради, а то све је оно о чему су архитекте непрекидно расправљале још из времена предратног Веркбунда. Оно што су рат и револуција донели била је про-мена у намени објеката. Сада се јавља много веће занимање за социјална питања, па се до-ста стамбених објеката гради. Потреба за ста-новима у Вајмарској Републици је била заиста велика и реална, међутим, млада држава која постепено почиње поново да активно уче ст-вује у светским токовима, нашла је у стамбеној изградњи могућност изграђивања повољног идентитета. Чињеница је да је Република ди-

чели су још пре завршетка рата, али су, због околности, окончани тек 1918.

Ступајући на дужност, Гропијус је свима јасно ставио до знања да он неће једноставно продужити дотадашњи рад Академије. Он је желео да створи нешто ново и другачије. Међутим, иако револуционарне, ове идеје нису биле без дубоких корена у прошлости. Оне су биле резултат свега што су Гропијус и немачка архитектура, уопште, прошли.

Врло је видан утицај стремљења Веркбун-да од пре рата који се пре свега огледа у спајању Великовојводско-саксонске школе за примењену уметност и Великовојводско-сак-сонске школе за уметност, обе у Вајмару, у једну школу под именом Државни Баухаус у Вајмару - и тиме видном инсистирању на производњи.

Веркбунд је заиста врло битна организација у Немачкој; њени корени су дубоки, а сфере утицаја врло широке. Од оснивања 1907. до 1914. у његовим редовима су се нашла готово сва водећа имена немачког крупног капитала и моћи, али такође и водеће архитекте и умет-ници. Готово да су сви архитекти послератног ‘’модерног’’ усмерења припадали овој орга-ни зацији, али, такође и они са конзерватив-ним тежњама6. Иако су достигнућа ове орга-низације надалеко чувена и очигледна (толи-ко да се врло брзо по оснивању јављају по-кушаји оснивања њених секција и у другим земљама), то не треба да нам замагли очи над чињеницом да је она и те како била прожета идејама Бизмаркове експанзионистичке по-литике. Па и сам циљ њеног оснивања био је економско постизање онога за чим је Биз-марк војно тежио!

Институција Баухауса- појава и утицаији

Државна школа Баухаус отворена је априла 1919. у Вајмару, а затворена 19.6.1933. у Бер-лину.

Вајмарска Република настала је 9.11.1918., а хитлер је постао канцелар 30.1.1933.

Република и Баухаус су били повезани мно-го дубље него датумима и местом рођења и смрти (иако већ и у томе има много више од само- симболике). Геј врло често поставља аналогију Република- Баухаус, а на једном ме-сту каже:

„Три живота Баухауса- смели покушаји у по-четку, успела остварења у средњим годи-нама и очајнички песимизам на крају- одражавају и три периода у животу саме Републике. Раз добље од новембра 1918. до 1924., праћено револуцијом, грађанским ра-том, иностраном окупацијом, политич-ким убиством и фантастичном инфла-цијом, било је раздобље експериментисања у уметности; експресионизам је доминирао у политици, исто као и у сликарству и по-зоришту. Између 1924. и 1929, када је Не-мачка уживала фискалну стабилност, слабљење политичког насиља, обнов љени углед у свету и општи просперитет, умет-ност је ушла у фазу Neue Sachlihkeit (нове стварности)- објективности, практично-сти, трезвености. А потом, између 1929. и 1933, у годинама када је незапосленост ка-тастрофално порасла, када се владало де-кретима, када су пропадале партије средње класе и када је поново отпочело насиље, култура је постала мање критика а више огледало збивања.“ 5

Дакле, може се рећи да су Република и Бау-хаус прешли готово исти развојни пут. Исте су им биле дилеме старог немачког бића, са је дне стране и нових трендова, са друге стране.

Наиме, Вајмар, иако модерна држава која је желела да избегне све зле духове прошлости, имала је готово виљемовску структуру вла-сти- готово иста је остала расподела капитала и моћи, па су кризе и дилеме били неминов-ни. Слично је било и са Баухаусом.

Гропијус, први директор нове школе, је до-шао на ово место због својих залагања и ста-вова у Веркбунду. Преговори око Гропијусо-вог евентуалног вођења школе у Вајмару по-

5 исто, стр. 1426 Паул Шулце-Наумбург (paul schultze-naumburg),

касније надалеко чувени аутор нацистичке архи-тектонске литературе, такође је био члан Веркбунда.

7 Чињеница јесте да су архитекте модерних усмерења из разних земаља често и радо размењивали искуства и идеје, али се тих година у Немачкој убедљиво нај више градило, те је прочишћена архитекура једноставне геометрије углавном довођена у везу са Немачком.

Сл. 2. Зграда Баухауса- поглед из ваздуха

Fig. 2. The Bauhaus Building-aerial view

Сл. 3. Зграда Баухауса- крило са

радионицамаFig. 3.

The Bauhaus buiding- workshop wing

128

Ист

ориј

а ар

хите

ктур

е

129

Ист

ориј

а ар

хите

ктур

е

ријалистичке планове овог покрета. Сас-вим је извесно да је расизам, за већину хит-леровских вођа, био убеђење, а не само оби-чан начин владања. Они су чврсто веровали у исправност расизма, без обзира на његову неразумност и недоказивост.'' 10 Расизам подстиче политику моћи. Његов

једини циљ је да оживи врлине германске ра-се. Политички, социјални и економски прин-ципи у његовом програму само су средства у служби крајњег циља. Они су се према потре-би мењали и порицали.

Програм партије је први пут предложен 25.2.1920. у Минхену и имао је 25 тачака у чијој су основи биле идеје Годфрида Федера. Међутим, тај програм се непрестано проши-ривао, мењао, да би, временом, потпуно про-менио сврху.

ватно најпре лежи у самој хитлеровој лично-сти. Његов говорнички дар, иако није за подцењивање, није ни пресуђујући. Много су важнији управо политички квалитети- меша-вина фанатизма, лукавства и невероватни по-литички инстинкт.

Ипак, хитлерова личност, иако врло битан фактор, сигурно није пресуђујућа за долазак нациста на власт.

Бројни су и сложени разлози који су усто-личили овако екстремну политику, али сви имају много дубље корене у самој немачкој историји.

Вајмарска Република је наследила крајње хаотичну, како спољашњу, тако и унутрашњу политику. Имала је изузетно тежак задатак да балансира између екстремне левице, и ек-стремне деснице. Међутим, на десној линији су се углавном налазили новац и моћ, те је Вајмар много чешће њима правио уступке.

Незадовољство и неспокојство су можда били и најбољи савезници нацизма. У перио-ду између 1923-1929, када су стабилност, про-сперитет и мир били видљиви, нацисти су го-тово нестали са политичке сцене. Крах њујор-шке берзе, незапосленост, страх и безнађе нагло повећавају хитлеров утицај.

Када се посматрају резултати избора до до-ласка нациста на власт лако можемо уочити следећи тренд- Националсоцијалистичка пар тија временом је апсорбовала све десни-чарске партије, умерена струја постепено се фанатизовала, популисти и демократе су не-стали. Често се стари немачки конзервативци стављају насупрот НСП. Међутим, управо су ти конзервативци, а то значи финансијери, индустријалци и војска, први финансијски подржали хитлера, а затим и стали у његове редове.

Уобичајено је мишљење да свака странка, свака политика има свој програм, своју тео-рију. Иако је, заиста, националсоцијализам имао званични програм, њему се не може придавати превелики значај. У суштини, дело-вање овог покрета је у сваком тренутку одре-ђивао стицај околности. Та политика за коју се могло веровати да је систематична, била је, заправо, непрестано опортунистичка.

''Једина недодирљива тачка, једина догма, био је расизам. Расизам подржава и оправ-дава националистичку политику и импе-

И заиста, ова грађевина представља мате ри јализацију свега за чим су архитекте модер них струјања тежили и о чему су расправљали8- раван кров, прочишћена архитектура, велике стаклене површине, одлична функционална организација, примена савремених кон струк ција и материјала, једно-ставност, ред и јасноћа.

Архитектура зграде Баухауса је наишла на велики одјек у јавности. Сви су је коментарисали. Али, то је увек било ради-кално „за“ или „против“ које је имало дубоки корен у идео-лошкој и личној историји појединца.

Конкретно, када је у питању зграда Баухауса- противници су урлали од беса и мржње употребљавајући давно познати во-кабулар, док су, са друге стране били они који су се искрено дивили овом објекту. Многи од ‘’обожавалаца’’ су ишли у ‘’ходочашћа’’ у Десау, а онда су са нескривеним одушевљењем причали и писали шта су видели и осетили. Према подацима из дневника вођеног у секретаријату Баухауса, Институт је 1928.године недељно примао између 100 и 250 посетилаца који су долазили из читавог света, укључујући и бројне архи-текте из Источне и Западне Европе и Америке9. А управо ови људи су били најбољи амбасадори Вајмарске Републике- описујући модерну архитектуру у Немачкој, они су градили у јавности слику о новој бољој Немачкој.

У време доласка хитлера на власт, Баухаус је, као интерна-ционално позната и врло цењена школа, била трн у оку наци-стима. Она је увек схватана као представник Вајмара и читаве модерне архитектуре (у то време већ дефинитивно формули-сане, као интернационални стил) против којих су се они упор-но борили.

Нацисти нису хтели да признају да су извесне тековине мо-дерне архитектуре они, заправо, већ били усвојили.

''ХЕРОЈСКА'' АРхИТЕКТУРА И ТРЕЋИ РАЈх (1933-1945)

Политички контекст

Националсоцијалистичка немачка рад-ничка партија (НСП)- како је пуно име на-цистичке странке- настала је у Минхе- н у 1921. из ''Немачке радничке партије'' осно-ване непосредно после рата.

Немачка радничка партија је у јуну 1919. била мала група од свега шездесетак чла-нова. У јулу исте године прикључује им се Адолф хитлер, који убрзо постаје члан управног одбора, да би 1921. постао њен председник.

Странка врло брзо шири свој утицај и након само три године од оснивања тираж њених новина расте на 20000 примерака.

Питање је како је НСП, поред у то време многобројних стра-нака, са на изглед истим циљевима, успела да тако повећа свој утицај, а да се при том не утопи у већу странку? Одговор веро-

8 Иако се никако не може поставити једначина Баухаус=модерна архитектура.

9 исто, стр. 319

10 Давид, Клод (1996.), хитлер и нацизам, Београд, Плато XXвек, стр. 37

Сл. 4. Председник Рајха Хинденбург

честита Канцелару Рајха Адолфу Хитлеру 12.3.1933.

Рајхстаг 23.03.1933.Fig. 4.

Reich President Hinderburg greets Reich Chancellor Hitler 12.03.1933.

The Reichstag 23.03.1933.

Сл. 5. Фирер одлази са градилишта

Музеја немачке уметности, Минхен

Збор С.А. одреда, Нирнберг 1938Fig. 5.

The Führer leaves building site for the House of German Art

The S.A. rally, Nuremberg 1938.

У својим почецима, нацизам је био накло-њен радницима. Наиме, програм из 1920. пред виђа знатна ограничења приватне своји-не: етатизацију трустова, учешће радника у добити великих предузећа, аграрну реформу која укључује одузимање земљишта без надо-кнаде. Убрзо затим, Федер изражава по што-вање ‘’великим творцима немачке индустрије’’. Овај преокрет се поклапа са хитлеровим окретањем (око 1927.) ка индустријским и финансијским круговима, без чије помоћи, уосталом, не би ни дошао на власт. Некадашње, макар и декларативно, залагање партије за средњу класу је потпуно ишчезло. У току на-цистичког режима, индустрија је све више по-примала облике картела и трустова, а ситна буржуазија је више него икада била потисну-та у корист крупних капиталиста.

128

Ист

ориј

а ар

хите

ктур

е

129

Ист

ориј

а ар

хите

ктур

е

ријалистичке планове овог покрета. Сас-вим је извесно да је расизам, за већину хит-леровских вођа, био убеђење, а не само оби-чан начин владања. Они су чврсто веровали у исправност расизма, без обзира на његову неразумност и недоказивост.'' 10 Расизам подстиче политику моћи. Његов

једини циљ је да оживи врлине германске ра-се. Политички, социјални и економски прин-ципи у његовом програму само су средства у служби крајњег циља. Они су се према потре-би мењали и порицали.

Програм партије је први пут предложен 25.2.1920. у Минхену и имао је 25 тачака у чијој су основи биле идеје Годфрида Федера. Међутим, тај програм се непрестано проши-ривао, мењао, да би, временом, потпуно про-менио сврху.

ватно најпре лежи у самој хитлеровој лично-сти. Његов говорнички дар, иако није за подцењивање, није ни пресуђујући. Много су важнији управо политички квалитети- меша-вина фанатизма, лукавства и невероватни по-литички инстинкт.

Ипак, хитлерова личност, иако врло битан фактор, сигурно није пресуђујућа за долазак нациста на власт.

Бројни су и сложени разлози који су усто-личили овако екстремну политику, али сви имају много дубље корене у самој немачкој историји.

Вајмарска Република је наследила крајње хаотичну, како спољашњу, тако и унутрашњу политику. Имала је изузетно тежак задатак да балансира између екстремне левице, и ек-стремне деснице. Међутим, на десној линији су се углавном налазили новац и моћ, те је Вајмар много чешће њима правио уступке.

Незадовољство и неспокојство су можда били и најбољи савезници нацизма. У перио-ду између 1923-1929, када су стабилност, про-сперитет и мир били видљиви, нацисти су го-тово нестали са политичке сцене. Крах њујор-шке берзе, незапосленост, страх и безнађе нагло повећавају хитлеров утицај.

Када се посматрају резултати избора до до-ласка нациста на власт лако можемо уочити следећи тренд- Националсоцијалистичка пар тија временом је апсорбовала све десни-чарске партије, умерена струја постепено се фанатизовала, популисти и демократе су не-стали. Често се стари немачки конзервативци стављају насупрот НСП. Међутим, управо су ти конзервативци, а то значи финансијери, индустријалци и војска, први финансијски подржали хитлера, а затим и стали у његове редове.

Уобичајено је мишљење да свака странка, свака политика има свој програм, своју тео-рију. Иако је, заиста, националсоцијализам имао званични програм, њему се не може придавати превелики значај. У суштини, дело-вање овог покрета је у сваком тренутку одре-ђивао стицај околности. Та политика за коју се могло веровати да је систематична, била је, заправо, непрестано опортунистичка.

''Једина недодирљива тачка, једина догма, био је расизам. Расизам подржава и оправ-дава националистичку политику и импе-

И заиста, ова грађевина представља мате ри јализацију свега за чим су архитекте модер них струјања тежили и о чему су расправљали8- раван кров, прочишћена архитектура, велике стаклене површине, одлична функционална организација, примена савремених кон струк ција и материјала, једно-ставност, ред и јасноћа.

Архитектура зграде Баухауса је наишла на велики одјек у јавности. Сви су је коментарисали. Али, то је увек било ради-кално „за“ или „против“ које је имало дубоки корен у идео-лошкој и личној историји појединца.

Конкретно, када је у питању зграда Баухауса- противници су урлали од беса и мржње употребљавајући давно познати во-кабулар, док су, са друге стране били они који су се искрено дивили овом објекту. Многи од ‘’обожавалаца’’ су ишли у ‘’ходочашћа’’ у Десау, а онда су са нескривеним одушевљењем причали и писали шта су видели и осетили. Према подацима из дневника вођеног у секретаријату Баухауса, Институт је 1928.године недељно примао између 100 и 250 посетилаца који су долазили из читавог света, укључујући и бројне архи-текте из Источне и Западне Европе и Америке9. А управо ови људи су били најбољи амбасадори Вајмарске Републике- описујући модерну архитектуру у Немачкој, они су градили у јавности слику о новој бољој Немачкој.

У време доласка хитлера на власт, Баухаус је, као интерна-ционално позната и врло цењена школа, била трн у оку наци-стима. Она је увек схватана као представник Вајмара и читаве модерне архитектуре (у то време већ дефинитивно формули-сане, као интернационални стил) против којих су се они упор-но борили.

Нацисти нису хтели да признају да су извесне тековине мо-дерне архитектуре они, заправо, већ били усвојили.

''ХЕРОЈСКА'' АРхИТЕКТУРА И ТРЕЋИ РАЈх (1933-1945)

Политички контекст

Националсоцијалистичка немачка рад-ничка партија (НСП)- како је пуно име на-цистичке странке- настала је у Минхе- н у 1921. из ''Немачке радничке партије'' осно-ване непосредно после рата.

Немачка радничка партија је у јуну 1919. била мала група од свега шездесетак чла-нова. У јулу исте године прикључује им се Адолф хитлер, који убрзо постаје члан управног одбора, да би 1921. постао њен председник.

Странка врло брзо шири свој утицај и након само три године од оснивања тираж њених новина расте на 20000 примерака.

Питање је како је НСП, поред у то време многобројних стра-нака, са на изглед истим циљевима, успела да тако повећа свој утицај, а да се при том не утопи у већу странку? Одговор веро-

8 Иако се никако не може поставити једначина Баухаус=модерна архитектура.

9 исто, стр. 319

10 Давид, Клод (1996.), хитлер и нацизам, Београд, Плато XXвек, стр. 37

Сл. 4. Председник Рајха Хинденбург

честита Канцелару Рајха Адолфу Хитлеру 12.3.1933.

Рајхстаг 23.03.1933.Fig. 4.

Reich President Hinderburg greets Reich Chancellor Hitler 12.03.1933.

The Reichstag 23.03.1933.

Сл. 5. Фирер одлази са градилишта

Музеја немачке уметности, Минхен

Збор С.А. одреда, Нирнберг 1938Fig. 5.

The Führer leaves building site for the House of German Art

The S.A. rally, Nuremberg 1938.

У својим почецима, нацизам је био накло-њен радницима. Наиме, програм из 1920. пред виђа знатна ограничења приватне своји-не: етатизацију трустова, учешће радника у добити великих предузећа, аграрну реформу која укључује одузимање земљишта без надо-кнаде. Убрзо затим, Федер изражава по што-вање ‘’великим творцима немачке индустрије’’. Овај преокрет се поклапа са хитлеровим окретањем (око 1927.) ка индустријским и финансијским круговима, без чије помоћи, уосталом, не би ни дошао на власт. Некадашње, макар и декларативно, залагање партије за средњу класу је потпуно ишчезло. У току на-цистичког режима, индустрија је све више по-примала облике картела и трустова, а ситна буржуазија је више него икада била потисну-та у корист крупних капиталиста.

130

Ист

ориј

а ар

хите

ктур

е

Иако је враћање на концепт класичне архи-тектуре био не редак случај у историји архитек-туре, нацистичко позивање на ‘’Грчки дух’’ се можда најпре може упоредити са трагањем за идентитетом у САД и тзв.- федералним стилом.

Сам хитлер је често говорио о уметности, сматрајући да су- уметност и политика суш-тински исти. Али, од свих уметности које је он видео као изразе политичке снаге и креатив-ности, хитлер је архитектури давао посебно место-’’Сваки велики период’’, говорио је,’’ на-лази коначни израз своје вредности у гра-ђевинама’’18. И веровао је, што је опет био одјек модерне, да архитектура не само што показује јединство и снагу нације, него и по-маже у њеном креирању. ''Велика дела архи-тектуре'', говорио је окупљеним члановима партије 1937.'' могу креирати заједничку вољу''; она ће пробудити националну свест и ''допринети, више него икад, политичком

131

Ист

ориј

а ар

хите

ктур

е

за становање, а та истраживања само настав-љају линију истраживања Веркбунда и архи-теката модерне.

Дакле, стамбена изградња у ширем обиму је настављана, а она је користила сва дота-дашња достигнућа и истраживања; једино је раван кров заиста био анатемисан.

Грађено је доста, али не колико би нам се можда могло учинити на основу обимне доку-ментације по многим часописима. Иако је пропагандна делатност била задатак Гебелсо-ве машинерије, коју је она ваљано обављала, њој се никако не могу приписати заслуге за ово ‘’откриће’’. Вајмар је, као што је већ поми-њано, такође био затрпан резултатима рада грађевинара.

И док се, у зависности од намене објекта, гра-дило у најразличитијим стиловима (што је ишло дотле да су нпр.објекти Министарства ави-јације17 или индустријски објекти били готово потпуно у духу архитектуре 20-их), дотле су, за режим најзначајнији објекти грађени у модер-низованом неокласичном стилу, који је ослика-вао хитлерову жељу да се врати ‘’Грчки дух’’.

Међутим, ни ово позивање на класичну тра-дицију није био нацистички ‘’патент’’.

да нацизам повезује идеје које позајмљује од најразличитијих мислилаца, а затим их, врло често изводи из контекста у коме су оне на-стале. Чак и Ниче, чије име се често доводи у везу са нацизмом, да је доживео Трећи Рајх, вероватно не би нашао лепе речи за овај ре-жим. Чињеница је да идеје једном изнете сле-де своју сопствену судбину и не припадају више свом творцу.

Херојска'' архитектура

Сваки историјски период, ма колико мра-чан и деструктиван био, обдарио је цивили-зацију својим достигнућима (у уметности, на-уци, производњи...). Ни Трећи Рајх није изузе-так. Међутим, готово да се не пише и не гово-ри које тековине нацистичког режима ми и данас користимо (било буквално, било инте-лектуално). Иако то можда и није баш сасвим цензурисано, постоји завет ћутања.

Ипак, требало би подсетити на:- филмове Лени Рифенштал13,- популарно тзв.-народно возило (Volkswa-

gen), тј. Буба14 која се, готово непромењеног дизајна, у Мексику производила до 2003.године,

- књигу ‘’Архитектонско пројектовање’’ Ерн-ста Нојферта15.Популарна књига Нојферт (пошто је он, од

горе набројаних, највише и тема овог рада) први пут је изашла 1936., а до данас је дожи-вела 34 издања- и данас представља ''буквар'' за архитекте. Није тешко проверити да се у предговору првом издању, у сред нацистич-ког Берлина, аутор захваљује саветодавним и информативним бироима режима чије је структуре и сам био део. Шпер (albert speer 1905-1981)16 га је 1939. поставио за шефа ‘’нор-ми немачке архитектуре’’. Нојферт је правио методе за стандардизацију и рационализацију у грађењу, а такође је предложио минимуме

Сем овог програма, који је током година битно модификован, националсоцијалистичка литература у ужем смислу готово да није ни постојала; осим књиге Mein Kampf, која и није теоријско дело, може се навести још само ‘’Мит 20.века’’ Алфреда Розенберга (1931). Ова књига, штампана у више од милион примера-ка, читаву историју западног света тумачи као сукоб аријевске и семитске расе- да би се на крају закључило:

''Сада једино Немачка може да спасе Европу од демократије и тираније разума, произ-вода нижих раса које су некада поразили Германи и које желе да се освете. Наиме, не постоји апсолутна истина нити универ-зално право: Право је оно што аријевски чо-век сматра праведним. Задатак будућно-сти је да створи нови ‘’тип’’ човека. Он ће моћи да настане само оснивањем ‘’мужев-них’’ групација, којима ће узор бити пруска војска.'' 11 Иако су овакве теорије екстремне, оне ни-

како нису искорак из основног тока у развоју немачке мисли. Међутим, у оцењивању ути-цаја, угледања и развојног пута национал со-цијализама треба бити врло опрезан- нити се може рећи да је нацизам само случајност, нити треба инсистирати да је такав развој мисли у Немачкој неминовно водио појав љи-вању хитлера (у овом или оном облику). И као што је Клод Давид у књизи ‘’хитлер и нацизам’’ приметио:

''Да је нека диктатура, аналогна национал-социјализму, којим случајем успостављена у Француској, могли бисмо, доста лако, про-наћи и њено духовно поракло у национализ-му Бареса или Мораса, у расизму Гобиноа, антисемитизму Дримона, па чак и Прудо-на, у доктрини насиља Жоржа Сорела. Уо-сталом, Гобино и Сорел су теоретичарима националсоцијализма позајмили не мали број идеја, који су, с друге стране, основне тезе свог расизма позајмили такође од јед-ног странца, Хјустона Стјуарта Чембер-лена (Houston Stewart Chamberlain). И обрну-то, у Немачкој, осим националистичке струје и имена које ћемо навести, постоји и друга традиција, либерална и космопо-литска.'' 12

А када је у питању ''чепркање'' по историји немачке мисли у потрази за базом за наци-стичку надоградњу, ту се, како Клод Давид на-води, може наићи на мислиоце врло различи-тих схватања; то никако није једна струја која би довела до хитлера. Пре би се могло рећи

11 исто, стр. 6012 исто, стр. 4813 Helene Bertha amalie “leni” riefenstahl (1902.-2003.)14 Адолф хитлер је, убрзо по ступању на власт (1933.),

затражио од Фердинанда Поршеа (Ferdinand porsche 1875-1951) да дизајнира модел аутомобила који би био пригоднији за раднике; Порше се прихватио изазова и 1936. су се појавиле прве ‘’Бубе’’.

15 ernst neufert (1900-1986) био је један од првих Гропијусових студената на Баухаусу, а касније је са својим професором радио на пројекту нове Баухаус зграде у Десау.

16 после смрти paul ludwig troost (1878-1934), најзна-чајнији архитекта Трећег рајха; министар за нао ру-жање (1942-1945).

17 објекат из 1935. године, архитекта ernst sagebiel (1892-1970).

18 Miller lane, Barbara (1968.), architecture and politics in Germany 1918-1945, Harvard University press: cam-bridge, Massachusetts, стр. 188.

Сл. 6. Некадашња зграда Министарства aвијације Рајха, данас Немачко министарство финансија

Fig. 6.The former Reich Air Ministry buiding, which now houses the German Ministry of Finance

Сл. 8. Основа комплекса за партијске конгресе, Нирнберг, 1940. Fig. 8. Nazi party rally grounds, Nurenberg, 1940.

Сл. 7. Паул Лудвиг Трост, Музеј немачке уметности у МинхенуFig. 7. Paul Ludwig Troost ,The House of German Art, Munich

130

Ист

ориј

а ар

хите

ктур

е

Иако је враћање на концепт класичне архи-тектуре био не редак случај у историји архитек-туре, нацистичко позивање на ‘’Грчки дух’’ се можда најпре може упоредити са трагањем за идентитетом у САД и тзв.- федералним стилом.

Сам хитлер је често говорио о уметности, сматрајући да су- уметност и политика суш-тински исти. Али, од свих уметности које је он видео као изразе политичке снаге и креатив-ности, хитлер је архитектури давао посебно место-’’Сваки велики период’’, говорио је,’’ на-лази коначни израз своје вредности у гра-ђевинама’’18. И веровао је, што је опет био одјек модерне, да архитектура не само што показује јединство и снагу нације, него и по-маже у њеном креирању. ''Велика дела архи-тектуре'', говорио је окупљеним члановима партије 1937.'' могу креирати заједничку вољу''; она ће пробудити националну свест и ''допринети, више него икад, политичком

131

Ист

ориј

а ар

хите

ктур

е

за становање, а та истраживања само настав-љају линију истраживања Веркбунда и архи-теката модерне.

Дакле, стамбена изградња у ширем обиму је настављана, а она је користила сва дота-дашња достигнућа и истраживања; једино је раван кров заиста био анатемисан.

Грађено је доста, али не колико би нам се можда могло учинити на основу обимне доку-ментације по многим часописима. Иако је пропагандна делатност била задатак Гебелсо-ве машинерије, коју је она ваљано обављала, њој се никако не могу приписати заслуге за ово ‘’откриће’’. Вајмар је, као што је већ поми-њано, такође био затрпан резултатима рада грађевинара.

И док се, у зависности од намене објекта, гра-дило у најразличитијим стиловима (што је ишло дотле да су нпр.објекти Министарства ави-јације17 или индустријски објекти били готово потпуно у духу архитектуре 20-их), дотле су, за режим најзначајнији објекти грађени у модер-низованом неокласичном стилу, који је ослика-вао хитлерову жељу да се врати ‘’Грчки дух’’.

Међутим, ни ово позивање на класичну тра-дицију није био нацистички ‘’патент’’.

да нацизам повезује идеје које позајмљује од најразличитијих мислилаца, а затим их, врло често изводи из контекста у коме су оне на-стале. Чак и Ниче, чије име се често доводи у везу са нацизмом, да је доживео Трећи Рајх, вероватно не би нашао лепе речи за овај ре-жим. Чињеница је да идеје једном изнете сле-де своју сопствену судбину и не припадају више свом творцу.

Херојска'' архитектура

Сваки историјски период, ма колико мра-чан и деструктиван био, обдарио је цивили-зацију својим достигнућима (у уметности, на-уци, производњи...). Ни Трећи Рајх није изузе-так. Међутим, готово да се не пише и не гово-ри које тековине нацистичког режима ми и данас користимо (било буквално, било инте-лектуално). Иако то можда и није баш сасвим цензурисано, постоји завет ћутања.

Ипак, требало би подсетити на:- филмове Лени Рифенштал13,- популарно тзв.-народно возило (Volkswa-

gen), тј. Буба14 која се, готово непромењеног дизајна, у Мексику производила до 2003.године,

- књигу ‘’Архитектонско пројектовање’’ Ерн-ста Нојферта15.Популарна књига Нојферт (пошто је он, од

горе набројаних, највише и тема овог рада) први пут је изашла 1936., а до данас је дожи-вела 34 издања- и данас представља ''буквар'' за архитекте. Није тешко проверити да се у предговору првом издању, у сред нацистич-ког Берлина, аутор захваљује саветодавним и информативним бироима режима чије је структуре и сам био део. Шпер (albert speer 1905-1981)16 га је 1939. поставио за шефа ‘’нор-ми немачке архитектуре’’. Нојферт је правио методе за стандардизацију и рационализацију у грађењу, а такође је предложио минимуме

Сем овог програма, који је током година битно модификован, националсоцијалистичка литература у ужем смислу готово да није ни постојала; осим књиге Mein Kampf, која и није теоријско дело, може се навести још само ‘’Мит 20.века’’ Алфреда Розенберга (1931). Ова књига, штампана у више од милион примера-ка, читаву историју западног света тумачи као сукоб аријевске и семитске расе- да би се на крају закључило:

''Сада једино Немачка може да спасе Европу од демократије и тираније разума, произ-вода нижих раса које су некада поразили Германи и које желе да се освете. Наиме, не постоји апсолутна истина нити универ-зално право: Право је оно што аријевски чо-век сматра праведним. Задатак будућно-сти је да створи нови ‘’тип’’ човека. Он ће моћи да настане само оснивањем ‘’мужев-них’’ групација, којима ће узор бити пруска војска.'' 11 Иако су овакве теорије екстремне, оне ни-

како нису искорак из основног тока у развоју немачке мисли. Међутим, у оцењивању ути-цаја, угледања и развојног пута национал со-цијализама треба бити врло опрезан- нити се може рећи да је нацизам само случајност, нити треба инсистирати да је такав развој мисли у Немачкој неминовно водио појав љи-вању хитлера (у овом или оном облику). И као што је Клод Давид у књизи ‘’хитлер и нацизам’’ приметио:

''Да је нека диктатура, аналогна национал-социјализму, којим случајем успостављена у Француској, могли бисмо, доста лако, про-наћи и њено духовно поракло у национализ-му Бареса или Мораса, у расизму Гобиноа, антисемитизму Дримона, па чак и Прудо-на, у доктрини насиља Жоржа Сорела. Уо-сталом, Гобино и Сорел су теоретичарима националсоцијализма позајмили не мали број идеја, који су, с друге стране, основне тезе свог расизма позајмили такође од јед-ног странца, Хјустона Стјуарта Чембер-лена (Houston Stewart Chamberlain). И обрну-то, у Немачкој, осим националистичке струје и имена које ћемо навести, постоји и друга традиција, либерална и космопо-литска.'' 12

А када је у питању ''чепркање'' по историји немачке мисли у потрази за базом за наци-стичку надоградњу, ту се, како Клод Давид на-води, може наићи на мислиоце врло различи-тих схватања; то никако није једна струја која би довела до хитлера. Пре би се могло рећи

11 исто, стр. 6012 исто, стр. 4813 Helene Bertha amalie “leni” riefenstahl (1902.-2003.)14 Адолф хитлер је, убрзо по ступању на власт (1933.),

затражио од Фердинанда Поршеа (Ferdinand porsche 1875-1951) да дизајнира модел аутомобила који би био пригоднији за раднике; Порше се прихватио изазова и 1936. су се појавиле прве ‘’Бубе’’.

15 ernst neufert (1900-1986) био је један од првих Гропијусових студената на Баухаусу, а касније је са својим професором радио на пројекту нове Баухаус зграде у Десау.

16 после смрти paul ludwig troost (1878-1934), најзна-чајнији архитекта Трећег рајха; министар за нао ру-жање (1942-1945).

17 објекат из 1935. године, архитекта ernst sagebiel (1892-1970).

18 Miller lane, Barbara (1968.), architecture and politics in Germany 1918-1945, Harvard University press: cam-bridge, Massachusetts, стр. 188.

Сл. 6. Некадашња зграда Министарства aвијације Рајха, данас Немачко министарство финансија

Fig. 6.The former Reich Air Ministry buiding, which now houses the German Ministry of Finance

Сл. 8. Основа комплекса за партијске конгресе, Нирнберг, 1940. Fig. 8. Nazi party rally grounds, Nurenberg, 1940.

Сл. 7. Паул Лудвиг Трост, Музеј немачке уметности у МинхенуFig. 7. Paul Ludwig Troost ,The House of German Art, Munich

јединству и снази наших људи''.19 И, коначно, функција је архитектуре, да буде одраз идеја својих твораца; она те идеје показује не само другим нацијама, него и потомцима.

хитлер је, видели смо, непрестано наглаша-вао важност архитектуре, како као показатеља, тако и као предуслов националног јединства и снаге. Али, његови покушаји да јасније де-финише за режим адекватну архитектуру су нејасни и углавном- контрадикторни. У овом смислу, они представљају и одраз самог ре-жима. Видели смо да је теорија Трећег Рајха слабо развијена, да је идеологија врло опор-тунистичка, а да је једина непроменљива- ек-стремни национализам и расизам. И у архи-тектури ствари исто стоје- једина бескомпро-мисна тачка хитлерове визије архитектуре је тзв, ‘’хероизам’’. Међутим, тај хероизам, на који се хитлер позивао, заправо се више од-носио на монументалне размере објеката, него на некакво специфично обележје архи-тектонског стила. Говорио је:

'Ми морамо градити толико велико, коли-ко нам данашње техничке могућности дозвољавају; ми морамо градити за веч-ност.'' 20

Захваљујући оваквом становишту, наручи-вани су огромни пројекти, који нису могли бити изведени.

И управо је ово тачка у којој се најбоље види контрадиктороност у коју запада наци-стичко схватање архитектуре; са једне стране се тражи да национал-социјалистичко друшт-во предводи нову еру у којој би (између оста-лог) дошла до изражаја сва најмодернија тех-ничка достигнућа, а са друге се потпуно неги-

ра рад архитеката модерне који су управо истим стварима тежили. Ова проблематика можда још више долази до изражаја када се посматра начин на који хитлер тумачи функ-ционалност и практичност. Наиме, он описује функционалност и практичност као изворе архитектонске лепоте, при чему осуђује функ-ционализам архитектуре модерне, за коју сматра да су њени аутори ‘’бркали анималну примитивност са хармоничном лепотом’’21. По њему, нацистичка архитектура ће бити слична, не раду архитеката модерне, који су ‘’обожавали новине само ради њих самих’’, него ‘’Грчком духу’’ који у свом делу комбинује лепоту и функцију.

Конкретно, када се посматрају објекти за које је хитлер лично био заинтересован (и о којима уосталом и говори)- уочавамо огром-не класичне колонаде, али и велике празне површине зидова, ослобођених било каквих орнамената, минимални венац и хоризонтал-но пружање целе фасаде. Сам опис недвос-мислено упућује на утицај архитектуре мо-дерне.

У овом маниру грађени су за режим нај-значајнији објекти. Били су то Музеј немачке уметности у Минхену, нова Канцеларија у Берлину и велики комплекс за партијске кон-гресе у Нирнбергу (nürnberg).

Поставши канцелар, хитлер је Нирнберг прогласио градом нацистичких партијских конгреса, и од тада до 1938., сваког септем-бра, овде се окупљало преко 500 000 људи.

Шпер је 1933. израдио урбанистички про-јекат за читав комплекс који је требало да буде укупне површине 11км2. Било је пред-виђено доста монументалних објеката, али су свакако најпознатији Конгресна дворана (Kongreßhalle) и Цепелин поље(Zeppelinfeld).

132

Ист

ориј

а ар

хите

ктур

е

Конгресна дворана22, грађевина поткови-часте основе која је требало да прими 50.000 посетилаца, никада није завршена, делом и због предвиђене кровне конструкције огром-ног распона. Овај објекат је, као представник ''монументалног стила Трећег Рајха'', 1973. го-дине законом заштићен, чиме је спречено његово даље уништавање. Међутим, одго ва-рајућа, стална, намена није пронађена све до 2000. године, када је отворен едукативно-изложбени простор Документационог цен-тра. Пројекат за ову, врло атрактивну рекон-струкцију и ревитализацију у стилу декон-структивизма урадио је аустријски архитекта Гинтер Домениг (Günther domenig)

Цепелин поље изграђено је према Шперо-вим плановима. Како је то био једини заврше-ни објекат, то су овде одржаване све најзна-чајније манифестације које су могле бројати и до 100.000 људи. Главна трибина, централно постављена, 360м дугачка и 20м висока, била је инспирисана Пергамским олтаром, али је, као и Музеј немачке уметности у Минхену, по-зајмила и елементе и искуства модерне архи-тектуре. Можда је модерни тренд најуочљи-вији управо у чувеној хитлеровој говорници равних линија и потпуно кубичне форме.

У Нирнбергу би се за време партијских кон-греса одржавали својеврсни, модерним јези-ком речено, перформанси; око целог Цепе-лин поља би се поставило више од 100 реф-лек тора, који би бацали светло 8км увис и ти-ме се добијао ефекат ‘’светлосне катедрале’’.

Уместо закључкаУметност је како израз свога времена, кул-

туре, политике и идеологије, тако и одраз континуитета мисли. И, слично природи, и за-кону о одржању енергије23, и идеја у уметно-сти као да не нестаје, већ се само моди-фикује.

Видели смо да је ток немачке мисли готово непрекидан; да су архитекте нацизма при су-ствујући, или чак, и учествујући у креирању архитектуре модерне, посезали за многим њеним елементима (са изузетком равног кро-ва). Такође су усвојили и идеје које су се одно-силе на везу архитектуре и друштва и њихов међусобни утицај.

И, на крају, није ли повратак класичним елементима, троделност фасаде (база, корпус и венац), велике размере објеката и прена-глашеност у изразу нацистичке архитектуре заправо претеча постмодерне?

133

Ист

ориј

а ар

хите

ктур

е

19 исто , стр.18820 исто , стр.18921 исто , стр.189

Сл. 9. Лудвиг и Франц Руф, Конгресна дворана у Нирнбергуфасадa и поглед из ваздухаFig. 9. Ludwig и Franz Ruff, Con-gress Hall, Nurembergfacade and aerial view

22 пројектанти Лудвиг (ludwig) и Франц Руф (Franz ruff)23 Закон о одржању енергије: ‘’Укупна енергија за тво-

реног система је константа. Енергија не може настати нити нестати, може само прелазити из једног облика у други.’’

Сл. 11. ‘’Катедрала светла’’ коју је осмислио Алберт Шпер за годишње вечерње конгресе партијских званичникаговорницаFig. 11.Albert Speer developed the “Cathe-dral of Light”” for the annual evening rally of party leadersThe speaker platform, Nuremberg

Сл. 10. гинтер Домениг, Документациони центтар, 2000.Fig. 10.Günther Domenig, Documentation centre, 2000.

јединству и снази наших људи''.19 И, коначно, функција је архитектуре, да буде одраз идеја својих твораца; она те идеје показује не само другим нацијама, него и потомцима.

хитлер је, видели смо, непрестано наглаша-вао важност архитектуре, како као показатеља, тако и као предуслов националног јединства и снаге. Али, његови покушаји да јасније де-финише за режим адекватну архитектуру су нејасни и углавном- контрадикторни. У овом смислу, они представљају и одраз самог ре-жима. Видели смо да је теорија Трећег Рајха слабо развијена, да је идеологија врло опор-тунистичка, а да је једина непроменљива- ек-стремни национализам и расизам. И у архи-тектури ствари исто стоје- једина бескомпро-мисна тачка хитлерове визије архитектуре је тзв, ‘’хероизам’’. Међутим, тај хероизам, на који се хитлер позивао, заправо се више од-носио на монументалне размере објеката, него на некакво специфично обележје архи-тектонског стила. Говорио је:

'Ми морамо градити толико велико, коли-ко нам данашње техничке могућности дозвољавају; ми морамо градити за веч-ност.'' 20

Захваљујући оваквом становишту, наручи-вани су огромни пројекти, који нису могли бити изведени.

И управо је ово тачка у којој се најбоље види контрадиктороност у коју запада наци-стичко схватање архитектуре; са једне стране се тражи да национал-социјалистичко друшт-во предводи нову еру у којој би (између оста-лог) дошла до изражаја сва најмодернија тех-ничка достигнућа, а са друге се потпуно неги-

ра рад архитеката модерне који су управо истим стварима тежили. Ова проблематика можда још више долази до изражаја када се посматра начин на који хитлер тумачи функ-ционалност и практичност. Наиме, он описује функционалност и практичност као изворе архитектонске лепоте, при чему осуђује функ-ционализам архитектуре модерне, за коју сматра да су њени аутори ‘’бркали анималну примитивност са хармоничном лепотом’’21. По њему, нацистичка архитектура ће бити слична, не раду архитеката модерне, који су ‘’обожавали новине само ради њих самих’’, него ‘’Грчком духу’’ који у свом делу комбинује лепоту и функцију.

Конкретно, када се посматрају објекти за које је хитлер лично био заинтересован (и о којима уосталом и говори)- уочавамо огром-не класичне колонаде, али и велике празне површине зидова, ослобођених било каквих орнамената, минимални венац и хоризонтал-но пружање целе фасаде. Сам опис недвос-мислено упућује на утицај архитектуре мо-дерне.

У овом маниру грађени су за режим нај-значајнији објекти. Били су то Музеј немачке уметности у Минхену, нова Канцеларија у Берлину и велики комплекс за партијске кон-гресе у Нирнбергу (nürnberg).

Поставши канцелар, хитлер је Нирнберг прогласио градом нацистичких партијских конгреса, и од тада до 1938., сваког септем-бра, овде се окупљало преко 500 000 људи.

Шпер је 1933. израдио урбанистички про-јекат за читав комплекс који је требало да буде укупне површине 11км2. Било је пред-виђено доста монументалних објеката, али су свакако најпознатији Конгресна дворана (Kongreßhalle) и Цепелин поље(Zeppelinfeld).

132

Ист

ориј

а ар

хите

ктур

е

Конгресна дворана22, грађевина поткови-часте основе која је требало да прими 50.000 посетилаца, никада није завршена, делом и због предвиђене кровне конструкције огром-ног распона. Овај објекат је, као представник ''монументалног стила Трећег Рајха'', 1973. го-дине законом заштићен, чиме је спречено његово даље уништавање. Међутим, одго ва-рајућа, стална, намена није пронађена све до 2000. године, када је отворен едукативно-изложбени простор Документационог цен-тра. Пројекат за ову, врло атрактивну рекон-струкцију и ревитализацију у стилу декон-структивизма урадио је аустријски архитекта Гинтер Домениг (Günther domenig)

Цепелин поље изграђено је према Шперо-вим плановима. Како је то био једини заврше-ни објекат, то су овде одржаване све најзна-чајније манифестације које су могле бројати и до 100.000 људи. Главна трибина, централно постављена, 360м дугачка и 20м висока, била је инспирисана Пергамским олтаром, али је, као и Музеј немачке уметности у Минхену, по-зајмила и елементе и искуства модерне архи-тектуре. Можда је модерни тренд најуочљи-вији управо у чувеној хитлеровој говорници равних линија и потпуно кубичне форме.

У Нирнбергу би се за време партијских кон-греса одржавали својеврсни, модерним јези-ком речено, перформанси; око целог Цепе-лин поља би се поставило више од 100 реф-лек тора, који би бацали светло 8км увис и ти-ме се добијао ефекат ‘’светлосне катедрале’’.

Уместо закључкаУметност је како израз свога времена, кул-

туре, политике и идеологије, тако и одраз континуитета мисли. И, слично природи, и за-кону о одржању енергије23, и идеја у уметно-сти као да не нестаје, већ се само моди-фикује.

Видели смо да је ток немачке мисли готово непрекидан; да су архитекте нацизма при су-ствујући, или чак, и учествујући у креирању архитектуре модерне, посезали за многим њеним елементима (са изузетком равног кро-ва). Такође су усвојили и идеје које су се одно-силе на везу архитектуре и друштва и њихов међусобни утицај.

И, на крају, није ли повратак класичним елементима, троделност фасаде (база, корпус и венац), велике размере објеката и прена-глашеност у изразу нацистичке архитектуре заправо претеча постмодерне?

133

Ист

ориј

а ар

хите

ктур

е

19 исто , стр.18820 исто , стр.18921 исто , стр.189

Сл. 9. Лудвиг и Франц Руф, Конгресна дворана у Нирнбергуфасадa и поглед из ваздухаFig. 9. Ludwig и Franz Ruff, Con-gress Hall, Nurembergfacade and aerial view

22 пројектанти Лудвиг (ludwig) и Франц Руф (Franz ruff)23 Закон о одржању енергије: ‘’Укупна енергија за тво-

реног система је константа. Енергија не може настати нити нестати, може само прелазити из једног облика у други.’’

Сл. 11. ‘’Катедрала светла’’ коју је осмислио Алберт Шпер за годишње вечерње конгресе партијских званичникаговорницаFig. 11.Albert Speer developed the “Cathe-dral of Light”” for the annual evening rally of party leadersThe speaker platform, Nuremberg

Сл. 10. гинтер Домениг, Документациони центтар, 2000.Fig. 10.Günther Domenig, Documentation centre, 2000.

Н ОВЕ КЊИГЕ

Књига ’’Нови Београд: оспорени модер низам’’ је резултат дугогодишњег истраживања модерне архитектуре и урбанизма Београда и, шире постављено, ауторкиног проучавања различитих стратегија идеје модернизма у архитектури и урбанизму 20 века. Књига је прерађена докторска дисертација, одбрањена на Архитектонском факултету Универзитета у Београду. Књига има пет поглавља, са до датком о локалитету Старог сајмишта, кратким уводом, напоменама уз текст, изворима илустрација и индексом.

Предмет рукописа је истраживање кон цепта планирања и развоја Новог Београда, по многим обележјима особеног подручја Београда. Ауторка у уводном поглављу јасно дефинише своју хипотезу о Новом Београду: ‘’Његов модерни урбанистички етос је изведен из идеја модерног покрета, које су формулисане и, потом, трансформисане кроз процесе великих историјских и просторних промена двадесетог века. Стратегије модер низма у планирању и пројектовању урбане структуре и архитектуре нису биле ни конзи стентне ни консеквентне, стога ни модерни град који jе настајао кроз сталне промене стратегија током скоро шездесет година, није резултат једне хомогене модернистичке кон цепције, већ процеса вишеструког оспора вања и поновних интерпретаци-ја изворних модерних идеја’’ (стр. 13).

У поглављу: Репрезентација: Београд на левој обали Саве, 1922-1941., ауторка даје преглед и битна обележја концепта, планова и пројеката изградње дела Београда на левој обали Саве у периоду до почетка Другог свет ског рата. Насупрот наглом и у многом погледу стихијном развоју старог дела Града на десној обали Саве, показује се да је подручје Новог Београда било предмет сталног интересовања бројних урбаниста, и да су у изради планова учествовали познати архитекти и планери из европских земаља као и из Краљевине Југо славије. Модерне урбанистичке визије почи њу да се укорењују у простор Новог Београда, а њихови носиоци су југословенски и српски архитекти школовани у најпознатијим европ ским архитектонским школама и пројектним бироима.

У другом поглављу ауторка анализира кљу чне елементе концептуализације Новог Београда као перспективног,

135

Нов

е књ

иге

НОВИ БЕОГРАД: ОСПОРЕНИ МОДЕРНИЗАМАутор: ЉИЉАНА БЛАгОЈЕВИћИздавач: ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, 2007.

Н ОВЕ КЊИГЕ

Књига ’’Нови Београд: оспорени модер низам’’ је резултат дугогодишњег истраживања модерне архитектуре и урбанизма Београда и, шире постављено, ауторкиног проучавања различитих стратегија идеје модернизма у архитектури и урбанизму 20 века. Књига је прерађена докторска дисертација, одбрањена на Архитектонском факултету Универзитета у Београду. Књига има пет поглавља, са до датком о локалитету Старог сајмишта, кратким уводом, напоменама уз текст, изворима илустрација и индексом.

Предмет рукописа је истраживање кон цепта планирања и развоја Новог Београда, по многим обележјима особеног подручја Београда. Ауторка у уводном поглављу јасно дефинише своју хипотезу о Новом Београду: ‘’Његов модерни урбанистички етос је изведен из идеја модерног покрета, које су формулисане и, потом, трансформисане кроз процесе великих историјских и просторних промена двадесетог века. Стратегије модер низма у планирању и пројектовању урбане структуре и архитектуре нису биле ни конзи стентне ни консеквентне, стога ни модерни град који jе настајао кроз сталне промене стратегија током скоро шездесет година, није резултат једне хомогене модернистичке кон цепције, већ процеса вишеструког оспора вања и поновних интерпретаци-ја изворних модерних идеја’’ (стр. 13).

У поглављу: Репрезентација: Београд на левој обали Саве, 1922-1941., ауторка даје преглед и битна обележја концепта, планова и пројеката изградње дела Београда на левој обали Саве у периоду до почетка Другог свет ског рата. Насупрот наглом и у многом погледу стихијном развоју старог дела Града на десној обали Саве, показује се да је подручје Новог Београда било предмет сталног интересовања бројних урбаниста, и да су у изради планова учествовали познати архитекти и планери из европских земаља као и из Краљевине Југо славије. Модерне урбанистичке визије почи њу да се укорењују у простор Новог Београда, а њихови носиоци су југословенски и српски архитекти школовани у најпознатијим европ ским архитектонским школама и пројектним бироима.

У другом поглављу ауторка анализира кљу чне елементе концептуализације Новог Београда као перспективног,

135

Нов

е књ

иге

НОВИ БЕОГРАД: ОСПОРЕНИ МОДЕРНИЗАМАутор: ЉИЉАНА БЛАгОЈЕВИћИздавач: ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, 2007.

дугогодишњег истраживања модерне архитектуре и урбанизма Београда и, шире постављено, ауторкиног проучавања различитих стратегија идеје модернизма у архитектури и урбанизму 20 века. Књига је прерађена докторска дисертација, одбрањена на Архитектонском факултету Универзитета у Београду. Књига има пет поглавља, са доСтарог сајмишта, кратким уводом, напоменама уз текст, изворима илустрација и индексом.

развоја Новог Београда, по многим обележјима особеног подручја Београда. Ауторка у уводном поглављу јасно дефинише своју хипотезу о Новом Београду: ‘’Његов модерни урбанистички етос је изведен из идеја модерног покрета, које су формулисане и, потом, трансформисане кроз процесе великих историјских и просторних промена двадесетог века. Стратегије модерструктуре и архитектуре нису биле ни конзи

136

Нов

е књ

иге

објасни преплитање урбанистичких и пројек-тантских идеја са социо-политичким дискур-сом и контекстом у коме се одигравала из-град ња Новог Београда.

Рукопис је написан изузетно лепим и бо-гатим језиком. Поред стручњака и студената, за које ће бити од посебне важности, и значаја за проучавање историје модерног урбанизма у нас, али и за разумевање неких базичних прин ципа и концепата у модернизму, ова књига ће ван сваке сумње изазвати пажњу и грађана који нису професионално заокупљени урбаним темама. Можемо је читати и као сагу о настајању једног града и као део историје једне државе која више не постоји. Књига актуализује и питање перспективе развоја и урбанитета Новог Београда. Поштовање ур-банистичких норми и темељних идеја модер-не, које стоје у основи концепта овог града и које су у значаној мери и остварене, с разло-гом, упућују на висока очекивања у погледу нивоа урбанитета и квалитета живљења у Но-вом Београду. Озбиљна опасност, која је све више присутна у простору Новог Београда, јесте особен приступ (анти)планирања или псеудопланирања, односно, боље је речи, доношења одлука о изградњи, које се не оба-зиру на основне урбанистичке показатеље (густина изграђености, проценат заузетости парцеле, раздаљине између објеката и сл.), и не уважава чак ни оно што се уназад неколи-ко векова у урбанизму европских градова сматра основном урбанистичком нормом – а то су регулациона и грађевинска линија. При-мери таквих бахатости у простору Новог Бео-града се умножавају – поменимо само нове објекте у блоку 19а или у блоковима уз сао-браћајницу Јурија Гагарина, и указују на су-морне перспективе урбанитета Новог Бео-града. Такви процеси поништавају основну идеју модернизма – квалитетни услови живо-та грађана засновани на њиховим људским правима.

Др Ксенија Петовар

137

Нов

е књ

иге

У четвртом поглављу: Критика:оспорени модернизам Новог Београда, ауторка ко-ментарише критичка становишта о концепту и урбанистичким принципима Новог Бео-града. Читаоцима се предочавају критичка ста новишта познатих имена у области градо-градитељства о рационализму и функци она-лизму, нарочито на примеру Новог Београда, као што су Богдановић, Мутњаковић, Рихтер, Перовић и други. Ауторка анализира нове концепте и различита преиспитивања могућ-ности реконструкције централне зоне Новог Београда, Савског амфитеатра и коментарише неке од посебно занимљивих радова на Ме-ђународном конкурсу за унапређење урбане структуре Новог Београда (1986). Овај део са-држи приказ настанка и обликовања неколико капиталних објеката културе на Новом Бео-граду.

У петом поглављу, Љ. Благојевић излаже неколико могућих тумачења идеологије и концепција на којима је темељено планирање и изградња Новог Београда. Ауторка отвара и питање савремене праксе и нових изазова у развоју Новог Београда и назначава могуће опасности: ‘’У погледу тактике, препознајемо стратегију изолације етоса модернизма, на-супрот којем се фаворизује поједностављено и комерцијализовано разумевање тради цио-налног урбанизма ободног блока, који настаје хибридно у матрици модерног града’’ (стр. 251).

На крају, у посебном поглављу, др Бла-гојевић истражује феномен и историју Старог сајмишта, којe је несумњиво, у многом по-гледу, јединствен урбанистички, историјски, социјални и етички феномен у Европи. За оче-кивати је да ће ауторкина анализа Старог сај-мишта допринети да се ова тема постави као јавно питање и као простор који се коначно мора на достојан и достојанствен начин обли-ковати и заштитити.

Рукопис др Љиљане Благојевић је темељна и целовита студија једног, у европским разме-рама, особеног урбаног феномена, какав је Нови Београд, заснована на исцрпној и зна-лачкој анализи бројних библиографских једи-ница – филозофских текстова, теоријских сту-дија, урбанистичких планова, конкурсних про јеката, извођачких пројеката и др. Нaро-чи та вредност овог рукописа следи из ана-литичке способности др Благојевић да објек-тивним тумачењем различитих извора доведе до целовите интерпретације сложеног про-цеса којим је текао развој Новог Београда, да

будућег главног града социјалистичке Југославије. Први по сле ратни предлог, архитектe Николе Добро вића, интегрисао је две концепције - једну еминентно модернизацијску урбанистичку, можемо додати и еколошку концепцију и јед ну еми-нентно идеолошку концепцију, као основу изградње новог града који ће постати политички и културни центар нове државе. Носиоци политичке моћи подржали су овакво виђење изградње Новог Београда. Међутим, оно што се показало битним за развој Новог Београда, и из данашњег угла посматрано, за остварење урбане средине са високим квали-тетом живљења, јесте то што ‘’Добровић не заснива своје концепције на идеолошким основама, већ на у основи модернистичком разумевању законитости развоја града и ре-ги она, и на решењу саобраћајног проблема Београда’’ (стр. 60). ‘’Добровић јесте ново-човек новог устројства, али његови текстови и његов рад представљају карику којом се повезују са изворним принципима модерног покрета’’ (стр.60). Експлицирањем релације и условљености формирања Новог Београда као модерног града и као управљачког града, ауторка предочава читаоцу сложеност овог урбанистичког и градитељског захвата и омо-гућава му разумевање савремених обележја и потенцијала новобеоградског урбаног, али и социјалног простора. Концепт ‘’управљачког града’’ обрађен кроз теме ‘’нове мону мен тал-

ности’’, ‘’савремене социјалистичке архитек-туре’’, ‘’симболике versus функционалности’’, на аналитичан и објективан начин упућује читаоца на различите аспекте једне парадигме у урбанистичком планирању и пројектовању која се често и неоправдано редукује на ‘’соц-реализам’’. Неоправданост такве редукције, арх. Благојевић потврђује у сјајној анализи Добровићевог концепта градског пејзажа, који је у архитектонску теорију тог периода унео немачки архитект Шарун. Нарочито је за нимљива интерпретација Лукачевог ста но-вишта тоталитета као базичног филозофског и концептуалног принципа у науци, који До-бровић примењује у својим анализама развоја Новог Београда.

У трећем поглављу: Материјализација: модернизам употребне вредности, 1948-1965., дат је систематичан приказ релевантних планских решења за кључне сегменте физичке структуре Новог Београда: саобраћајнице, стамбена изградња, јавни објекти, динамика изградње и обликовање појединих зона. Ана-лиза пружа релевантан одговор на питање зашто је тако дуго стамбена изградња била доминантна, готово искључива врста изгра-дње у овој градској зони и зашто је Нови Бео-град пролазио кроз фазу ‘’града-спаваонице’’ шездесетих година прошлог века. У томе, за-нимљив је налаз да је у иницијалним пла но-вима за Нови Београд, становање као функција било маргинализовано.

136

Нов

е књ

иге

објасни преплитање урбанистичких и пројек-тантских идеја са социо-политичким дискур-сом и контекстом у коме се одигравала из-град ња Новог Београда.

Рукопис је написан изузетно лепим и бо-гатим језиком. Поред стручњака и студената, за које ће бити од посебне важности, и значаја за проучавање историје модерног урбанизма у нас, али и за разумевање неких базичних прин ципа и концепата у модернизму, ова књига ће ван сваке сумње изазвати пажњу и грађана који нису професионално заокупљени урбаним темама. Можемо је читати и као сагу о настајању једног града и као део историје једне државе која више не постоји. Књига актуализује и питање перспективе развоја и урбанитета Новог Београда. Поштовање ур-банистичких норми и темељних идеја модер-не, које стоје у основи концепта овог града и које су у значаној мери и остварене, с разло-гом, упућују на висока очекивања у погледу нивоа урбанитета и квалитета живљења у Но-вом Београду. Озбиљна опасност, која је све више присутна у простору Новог Београда, јесте особен приступ (анти)планирања или псеудопланирања, односно, боље је речи, доношења одлука о изградњи, које се не оба-зиру на основне урбанистичке показатеље (густина изграђености, проценат заузетости парцеле, раздаљине између објеката и сл.), и не уважава чак ни оно што се уназад неколи-ко векова у урбанизму европских градова сматра основном урбанистичком нормом – а то су регулациона и грађевинска линија. При-мери таквих бахатости у простору Новог Бео-града се умножавају – поменимо само нове објекте у блоку 19а или у блоковима уз сао-браћајницу Јурија Гагарина, и указују на су-морне перспективе урбанитета Новог Бео-града. Такви процеси поништавају основну идеју модернизма – квалитетни услови живо-та грађана засновани на њиховим људским правима.

Др Ксенија Петовар

137

Нов

е књ

иге

У четвртом поглављу: Критика:оспорени модернизам Новог Београда, ауторка ко-ментарише критичка становишта о концепту и урбанистичким принципима Новог Бео-града. Читаоцима се предочавају критичка ста новишта познатих имена у области градо-градитељства о рационализму и функци она-лизму, нарочито на примеру Новог Београда, као што су Богдановић, Мутњаковић, Рихтер, Перовић и други. Ауторка анализира нове концепте и различита преиспитивања могућ-ности реконструкције централне зоне Новог Београда, Савског амфитеатра и коментарише неке од посебно занимљивих радова на Ме-ђународном конкурсу за унапређење урбане структуре Новог Београда (1986). Овај део са-држи приказ настанка и обликовања неколико капиталних објеката културе на Новом Бео-граду.

У петом поглављу, Љ. Благојевић излаже неколико могућих тумачења идеологије и концепција на којима је темељено планирање и изградња Новог Београда. Ауторка отвара и питање савремене праксе и нових изазова у развоју Новог Београда и назначава могуће опасности: ‘’У погледу тактике, препознајемо стратегију изолације етоса модернизма, на-супрот којем се фаворизује поједностављено и комерцијализовано разумевање тради цио-налног урбанизма ободног блока, који настаје хибридно у матрици модерног града’’ (стр. 251).

На крају, у посебном поглављу, др Бла-гојевић истражује феномен и историју Старог сајмишта, којe је несумњиво, у многом по-гледу, јединствен урбанистички, историјски, социјални и етички феномен у Европи. За оче-кивати је да ће ауторкина анализа Старог сај-мишта допринети да се ова тема постави као јавно питање и као простор који се коначно мора на достојан и достојанствен начин обли-ковати и заштитити.

Рукопис др Љиљане Благојевић је темељна и целовита студија једног, у европским разме-рама, особеног урбаног феномена, какав је Нови Београд, заснована на исцрпној и зна-лачкој анализи бројних библиографских једи-ница – филозофских текстова, теоријских сту-дија, урбанистичких планова, конкурсних про јеката, извођачких пројеката и др. Нaро-чи та вредност овог рукописа следи из ана-литичке способности др Благојевић да објек-тивним тумачењем различитих извора доведе до целовите интерпретације сложеног про-цеса којим је текао развој Новог Београда, да

будућег главног града социјалистичке Југославије. Први по сле ратни предлог, архитектe Николе Добро вића, интегрисао је две концепције - једну еминентно модернизацијску урбанистичку, можемо додати и еколошку концепцију и јед ну еми-нентно идеолошку концепцију, као основу изградње новог града који ће постати политички и културни центар нове државе. Носиоци политичке моћи подржали су овакво виђење изградње Новог Београда. Међутим, оно што се показало битним за развој Новог Београда, и из данашњег угла посматрано, за остварење урбане средине са високим квали-тетом живљења, јесте то што ‘’Добровић не заснива своје концепције на идеолошким основама, већ на у основи модернистичком разумевању законитости развоја града и ре-ги она, и на решењу саобраћајног проблема Београда’’ (стр. 60). ‘’Добровић јесте ново-човек новог устројства, али његови текстови и његов рад представљају карику којом се повезују са изворним принципима модерног покрета’’ (стр.60). Експлицирањем релације и условљености формирања Новог Београда као модерног града и као управљачког града, ауторка предочава читаоцу сложеност овог урбанистичког и градитељског захвата и омо-гућава му разумевање савремених обележја и потенцијала новобеоградског урбаног, али и социјалног простора. Концепт ‘’управљачког града’’ обрађен кроз теме ‘’нове мону мен тал-

ности’’, ‘’савремене социјалистичке архитек-туре’’, ‘’симболике versus функционалности’’, на аналитичан и објективан начин упућује читаоца на различите аспекте једне парадигме у урбанистичком планирању и пројектовању која се често и неоправдано редукује на ‘’соц-реализам’’. Неоправданост такве редукције, арх. Благојевић потврђује у сјајној анализи Добровићевог концепта градског пејзажа, који је у архитектонску теорију тог периода унео немачки архитект Шарун. Нарочито је за нимљива интерпретација Лукачевог ста но-вишта тоталитета као базичног филозофског и концептуалног принципа у науци, који До-бровић примењује у својим анализама развоја Новог Београда.

У трећем поглављу: Материјализација: модернизам употребне вредности, 1948-1965., дат је систематичан приказ релевантних планских решења за кључне сегменте физичке структуре Новог Београда: саобраћајнице, стамбена изградња, јавни објекти, динамика изградње и обликовање појединих зона. Ана-лиза пружа релевантан одговор на питање зашто је тако дуго стамбена изградња била доминантна, готово искључива врста изгра-дње у овој градској зони и зашто је Нови Бео-град пролазио кроз фазу ‘’града-спаваонице’’ шездесетих година прошлог века. У томе, за-нимљив је налаз да је у иницијалним пла но-вима за Нови Београд, становање као функција било маргинализовано.

138 139

138 139

140

Радови се предају на начин и у формату који је доле про-писан. Дужина текста је пола ауторског табака или 8 страна са проредом 1,5 и маргинама 2,5 cm са сваке стране (или око 14 500 знакова - characters with sapces), укључујући податке о коришћењу литературе и напомене.

Радови се шаљу на адресу редакције ИАУС - “Архитектура и урба низам” Бул. краља Александра 75/II, или на e-mail milap@iaus.org.yu

Радови подлежу анонимној рецензији. Након обављене рецензије, ауторима се шаље мишљење рецензената, по коме треба да поступе, уколико има примедби. Рад потом враћају редакцији. Уколико аутори не прихвате све сугестије рецен-зената, потребно је да пошаљу образложења која ће раз мо-трити (по могућству) исти рецензенти и редакција.

Уз рад треба дати допис у коме аутор наводи да рад у овом облику није био раније публикован у неком домаћем или иностраном ча сопису или монографији.

Начин писања и формат:Језик: српскиПисмо: ћирилица за све прилоге који садрже текст (фонт

Myriad pro 11 pt).Дати апстракт рада и кључне речи на српском (фонт Myriad

pro 11 pt). Наслов рада, проширени резиме рада са кључним речима и

наслове испод слика дати и на енглеском. (фонт: Myriad pro).Уколико аутори немају потребне фонтове редакција ће их

доставити путем e-maila или на дискети.Рад се шаље у две копије. Једна копија треба да садржи: на-

слов, име и презиме имена аутора и институцију где је аутор(и) запослен (уколико је запослен). Уз институцију треба дати комплетну адресу, телефон, факс, е-маил адресу. Када има ви-ше аутора и више инсти туција користити суперскрипт *, ** и ***. Друга копија иде рецензенту и не треба да садржи име аутора.

Апстракт на српском: Апстракт долази одмах после главног наслова и имена

аутора и треба да садржи максимално 200 речи текста и кључне речи. Апстракт треба да буде кратак резиме рада, који објашњава сажету идеју и методе које су коришћене у раду. У апстракту се не дају цитати и референце. Апстракт не треба да садржи делове из увода.

Апстракт на енглеском:Наслов рада, апстракт и кључне речи треба дати и на енгле-

ском. Поред тога на енглеском дати потписе испод слика оргинална страна имена и сл.

Текст:Текст треба да следи логичан и јасан план. Треба изложити

разлог за рад и његов однос према сличним претходним ра-довима. Методе и технике описати на јасан начин. Уколико у раду постоје резултати и дискусија резултата, као и препоруке, пожељно је одвојено их приказати.

Текст треба да је подељен у поглавља и сваки део треба да има наслов. Први ниво наслова пише се великим словима, болд. За други ниво наслова користи се иста величина слова с тим што је прво слово велико, остала мала, болд. За трећи ниво наслова користити италик.

Потребни симболи и текст маркери које није било могуће уписати у базичном типу слова (нпр.: ∑, π, β, α, ...), потражити у менију Insert - Symbol (Word) или написати и подвући оловком на одштампаној копији.

Када се страна имена преводе на српски језик, код прве појаве у тексту, треба (у загради) да буду написана у оргиналу.

Фусноте:Фусноте или напомене користити за цитирање или пози-

вање на изворе. Илустрације и табеле:Илустрације и табеле треба да буду нумерисане и снаб де-

вене одговарајућим насловом. Све илустрације и табеле треба да имају упутнице у тексту. Позив на слике или табеле у тексту се означава: (Сл. 1) или (Таб. 1). У првом кораку, када се радови шаљу за рецензију, слике и табеле дати на одвојеним лис то-вима са означеним бројевима и насловима.

Захвалница:Уколико аутор има потребу да се појединцу или установи

захвали за допринос у раду, тај текст се ставља у курзиву, мањим словима у односу на основни текст, после основног текста, а пре литературе.

Литература:Литературу треба дати по азбучном реду: Презиме и ини-

цијали имена аутора; иницијали имена и презиме осталих аутора; годину публиковања (у загради); наслов рада, назив часописа (тип слова – italic), број часописа (bold), број страна (од - до). (За књигу: место публиковања и име издавача), број страна (од - до).

Примери: за часопис: Радосављевић Р. (1995.), Основи заштите гра-

дитељског наслеђа језгра Новог Сада, Архитектура и урбанизам 2, стр. 23 - 32;

за књиге: Бркић А. (1992.), Знакови у камену, Београд, Савез архитеката Србије, 242 - 243;

напомена у оквиру текста, позив на литературу: (Бркић, 1992).Прилози:Уколико постоји потреба за прилозима који додатно објаш-

њавају основни текст, они садрже споредне, али важне податке као напр. методе анализе, компјутерске исписе, листу симбола као и додатне илустрације или табеле. Прилози се стављају после литературе и треба да се означе словима, бројевима или заглављем и на тај начин се на њих позива у основном тексту.

Након рецензије и прихватања рада за штампу, све горе на-ведене напомене важе. Текст и илустрације предати у једном од следећих формата: текстуални прилог: Microsoft Word (*.doc); табеле и графикони у размери 1:1, excel, origin; дијаграми, шеме и с л. : adobe I l lustrator, Indesign

фотографије, цртежи и сл.: tIFF (у резолуцији 300 pixels/inch) или их дати за скенирање.

Напомене: коначна верзија текста подлеже лекторисању (српски и

енглески); објављивање радова се не плаћа; радови се не враћају ауторима; аутори чији радови буду објављени добијају два примерка

часописа. уколико аутор жели да, у складу са досадашњим форматом

часописа, да неке сугестије везане за прелом текста (рас-поред, величина слика итд), може дати предлог који ће бити размотрен.

Важна напомене:Да би часопис био категорисан као водећи национални по-

требно је да аутори што више цитирају радове аутора који су објављени у другим водећим националним и међународним часописима.

cIp – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

71/72

Архитектура и урбанизам: Часопис за просторно планирање, урбанизам и архитектуру / главни и одговорни уредник Мила Пуцар. – Год. 1, бр. 1 (1. децембар 1994) - . – Београд (Булевар краља Александра 73/II) : Институт за архитектуру и урбанизам Србије, 1994 – (Београд : Графонин). – 30cm

ПовременоIssn 0354 – 6055 = Архитектура и урбанизам

coBIss.sr-Id 8014860