Mapko Шуица Вук Бранковић СЛАВНИ И ВЕЛМОЖНИ господин.pdf

M a p k o Ш у и ц а

Вук Бранковић

СЛАВНИ И ВЕЛМОЖНИ го сп о д и н

^ е v a l u t a .

С адрж ај

ЗАШТО КЊИГА О ВУКУ БРАНКОВИЋУ ?

О историјским изворима и научним истраживањима

ПОРЕКЛО И ПОРОДИЦА.......................................................Вукови најстарији познати преци ............................................Севастократор Бранко Младеновић.........................................Браћа и сестра...............................................................................

ПОСЛЕДЊЕ ГОДИНЕ СРПСКОГ ЦАРСТВ A (1365-1371)Повратак Вука Бранковића на баштинске поседе..................Е1астанак српских обласних господара...................................Долазак Османлија на Балканско полуострво......................Битка на Марици 1371. Године..................................................Рађање „страха од .......................................................................

.19

.19

.27

.32

.39

.39

.43 . .48 ..51 ..55

МЕТјУ ОБЛАСНИМ ГОСПОДАРИМА (1372-1380) Борбе за превласт.........................................................

ДОБА УСПОНА (1380-1389).......................................Јачање државе Вука Бранковића.................................Припреме за одбрану....................................................Напад Османлија на српске земље 1386. Еодине---„Страх од Турака" y областима кнеза Лазара и Вука.

ВУК БРАНКОВИЋ И КОСОВСКА БИТКА.............Битка код Билеће 1388. Године...................................Уочи Косовске битке.....................................................Газа-1-Екбер....................................................................Уторак, 15. јун 1389. - Битка на Косову....................

ГОСПОДАР СРБА (1389-1391).................................Заплет 1389. године......................................................Оспоравани и признати господар............................Последња почаст кнезу Лазару.................................Губитак Скопља...........................................................

...59

...59

,...7 5 . . . .75 ... .8 0 ... .8 4 .. . .9 4

...103

.. .102

...105

...107

...111

...119

...119 ....128 ....135 ....139

194 M apko Шуица

БАЈА31ТОВ ВАЗАЛ 1392-1393....................Губитак самосталности.................................Бајазитов притисак на вазале........................Састанак y С еру..............................................

ПОСЛЕДЊЕ ЕОДИНЕ.................................Угрожени владар 1394-1395..........................Последњи отпор Вука Бранковића...............Судбина Бранковића после Вуковог слома .

Реч аутораЗАОСТАВШТИНА ВУКА БРАНКОВИЋА.

.. .143

.. .143

.. .148

...151

...157

...157

.. .160

...165

171

Списак скраћеница Библиографија . . . .Литература.............Индекс....................О аутору.................

173175177185191

Зашто књига о Вуку Бранковићу?

„А летопис ће рећи: Беше човек Племенит; али последњим je делом Све избрисао, уништио своју Рођену земљу, u име му остаМрско за векове потоње.”

Виљем Шекспир, Кориолан, чин V, III сцена

Одломак из Шекспирове драме с почетка XVII века није случајно одабран као увод y тему ове књиге. Речи енглеског писца добро осли- кавају неправичну судбину нашег главног јунака на дугом путу кроз историју и народно сећање. Ослањањем на непоуздано епско сећање и искривљен доживљај давних времена, негован je мит о највећем срп- ском антихероју, који траје до данашњих дана. Вук Бранковић, једна од најзнаменитијих личности српске средњовековне историје, остао je запамћен до наших дана, али из сасвим погрешних разлога. Његово име постало je симбол превртљивости, националног издајства и невере. Узроке за такав однос према Вуку Бранковићу не треба тражити y ње- говим делима и историјској заоставштини; они су настали као ехо не- ких других времена која су уследила y годинама, деценијама, na и сто- лећима после смрти Вука Бранковића. Стварање митске и потпуно замућене слике о српском владару, преживелом учеснику Косовске бит- ке, настало je из укорењене људске потребе да пронађе разлоге и обја- шњења за настале невоље. Велике недаће терају људе да проналазе раз- личите, наизглед добре, a y суштини, једностране и површне изговоре за неуспех, претрпљени пораз, или окончање једне плодне епохе. Под таквим околностима, обичном човеку више није битно шта припада стварности, a шта свету маште. Сећање на историјске догађаје и лич- ности заодева ce y вео примамљивих легенди које ce лако памте, дуго трају, a тешко разобличују. Легенде обично нуде разумљива и прихва- тљива тумачења тегобне стварности, a међу најуверљивијим образло- жењима су она која могу да ce вежу за личности, конкретне људе и њи- хове мане. Најбрже ce разумеју и прихватају дате околности када ce кривица пронађе y људској природи и поступцима. Поједностављено сагледавање историје, тј. претварање сложених, савременицима често неразумљивих историјских појава y вредносно обојено и емотивно виђење прошлости постаје најпријемчивије када ce читаво бреме једне

6 M apko Ш уица

епохе пребаци са околности и појава на њене главне протагонисте. У том процесу, замагљени догађаји добијају реалне обрисе исцртане би- ографијама, интимним судбинама и посебно осетљивим људским од- носима. Историјско језгро потиснуто легендом осуђено je на дуго, али искривљено сећање. Управо такав — дуговечан траг, заснован на имаги- нарном, a не на стварном, обележио je колективну успомену на главну личност ове књиге.

Зашто je баш Вук Бранковић, један од најутицајнијих племића друге половине XIV века, постао негативан епски јунак, оличење нај- горих људских особина — преваре, издајства и безобзирности? До сада су српска историографија и историја књижевности проналазиле разли- чита разумна објашњења, али одговор на тако крупно питање никада није био једноставан, na то не може бити ни данас.1 Наша намера није да читаоцима понудимо нове одговоре на старе дилеме задирући y неприступачне подручја надисторијског сећања; идеја која je инспи- рисала писање ове књиге првенствено je професионални, историчар- ски дуг према основним захтевима науке. Ha почетку XXI века y срп- ском друштву поново ce јавила потреба да ce још једном укаже на највеће недоумице и заблуде које су вековима удаљавале успомену на Вука Бранковића од историјске суштине и које су од њега начиниле јединствен национални симбол издаје.2 С друге стране, постоји и она врста историчарског порива да ce ухвати укоштац с највећим заблу- дама из прошлости које су уткане y сећање једног народа, његову тра- дицију, разумевање прошлости и садашњости, a које творе и сам иден- титет нације. Ту je, коначно, и дуг историчара према личности којој je посвећена ова књига. Пре више од сто година написана je једна, за оно време, сјајна и свеобухватна студија о Вуку Бранковићу, која je пред- стављала преломни искорак ка историјској реконструкцији утемеље- ној на релевантним изворима и научној методологији. Сплетом разли- читих околности, ти резулати су некако потиснути искључиво y окви- ре науке, док je y свести народа и даље остао онај Вук који није постојао y стварности, већ само y умотворинама народних приповедача и пе- вача. Дошло je време да ce обнови сећање на историјску улогу Вука Бранковића и да ce поново осветли место и улога коју овај владар заузима y историји српског народа и српске државности.

Историјска острашћеност и осуда Вука Бранковића записана je тек почетком XVII века, y делу Краљевство Словена бенедиктинског

О историографији о Вуку Бранковићу. М. Благојевић, О издаји или. невери Вука Бранковића, Зборник Матице српске за историју, 79-80 (2009), 7-42.

2 D. Stojanović i dr., Novosti iz prošlosti, znanje, neznanje, upotreba i zloupotreba istorije, Beograd, 2010,139.

Вук Б ранковић 7

опата Мавра Орбина, некако баш y време када je и Шекспир писао свог Кориолана? Међутим, корени негативног става према српском племићу, из y друге половине XIV века, сежу y нешто дубљу прошлост. Обликовани су, пре свега, државним приликама које су уследиле убр- зо после Косовске битке (1389), заправо борбом за политичку прев- ласт између најважнијих српских династија тог времена — Лазаревића и Бранковића.3 4

Поред разлога који су били условљени непосредним политичким приликама, стварању Вуковог надисторијског епског лика допринели су и етички разлози, настали на основу легенде о Косовском боју, a не на историјској позадини самог догађаја и расплета на бојном пољу.

Обликован под различитим утицајима, Вук Бранковић као не- гативни епски јунак био je одраз идеализованог колективног народног сећања према сумраку српске средњовековне прошлости. Настајање тог сећања могло би ce посматрати кроз три историјска раздобља која су ce смењивала једно за другим. Имајући y виду да проучавање лика Вука Бранковића y српском епском наслеђу излази изван оквира ове књиге, само ћемо споменути на који начин су ce та три средњовековна раздобља српске историје одразила на стварање његовог лика као прототипа антијунака y народном предању.

Први y низу од три историјска периода само je посредно утицао на представу о Вуку Бранковићу. Taj период je запамћен као доба највећег благостања и највећег успехау развоју српске средњовековне државе. Карактеришу га владавина и успеси првог српског цара Сте- фана Душана, као и нереална и претенциозна представа Српског цар- ства, која je наставила да траје y историјском сећању народа.

Друга епоха, најдужа no трајању, започела je владавином по- следњег српског цара Стефана Уроша V Немањића, a окончана je пред сам крај XIV века. У том раздобљу Вук Бранковић je стасавао, стекао име, славу, моћ, власт, изгубио живот. Нестанак Српског царства, разбијање државног јединства на мање територије под влашћу српских господара и османлијска освајања на Балкану — само су нека од обе- лежја тог периода. Тада ce стварају и прве клице будуће легенде о Ко- совском боју, што je укључивало и тражење одговорности и кривице за исход битке. Ова епоха остала je y сенци личности кнеза Лазара и ње- гове погибије y бици, која ce касније y народној и црквеној традицији тумачила као „косовски завет” и жртвовање за „царство небеско.

Почетак трећег раздобља обележен je променама које су и озна- чавале и почетак XV века, и трајао je до средине тог столећа, тј. до краја

3 М. Орбин, Краљевсшво Словена, Београд, 1968,102.4 в.рукопис


српске средњовековне државности. У овом je периоду сећање на најзна- чајније догађаје и личности с краја претходног столећа, наравно и на самог Вука Бранковића, добило свој митско-легендарни оквир. Намер- но спомињање, или пак прећуткивање знаменитих људи и њихових дела y историјским изворима тог доба, представља важан путоказ за нашу тему. У том смислу треба сагледати и „случај” Вука Бранковића.5

Почетком XV века, деспот Стефан Лазаревић, владар Србије, и људи из његовог дворског окружења, подстичући нарочиту културу династичког сећања учвршћивањем култа Светог кнеза Лазара, пре- додредили су токове и оквире друштвеног сећања на епоху y којој су живели учесници Косовске битке, кнез Лазар и његов зет Вук Бран- ковић. Ни потоњи долазак на власт Вуковог сина, деспота ТЗурђа БранковићаД427. године, није допринео промени погледа на прошле догађаје. Можда није било ни време за тако нешто, узимајући y обзир сталну опасност од Турака Османлија која je претила српској држави и чија je судбина висила о концу. Вукови потомци владали су Србијом до њеног коначног слома 1459. године. Падом државе под османлијску власт, на постојећим основама, уобличио ce и почео да живи леген- дарни или надисторијски однос према Вуку Бранковићу.

Историјска слика коју имамо о средишњем од три наведена пе- риода, оном y коме je Вук Бранковић досегао своју биолошку зрелост, политички врхунац, a врло брзо и пад, y великој мери je дефинисана поређењем са епохом која joj je претходила и оном која je уследила. Очигледна je супротност y односу на доба владавине Немањића, наро- чито на доба цара Стефана Душана, које je остало запамћено као „зла- тни век српске историје. Упоређивањем та два раздобља изводи ce исправан закључак да Вуково време, али и време кнеза Лазара, при- паАа А°бу изразитог опадања српске државности. Поједностављено гледано, Вуково доба изгледа као негативни одраз претходног успона Српског царства.

Ипак, највећи утицај на надрастање историјске истине y вечно и митско осуђујуће сећање на Вука Бранковића, последица je различитих појава које су обележиле политичке и културне прилике непосредно после 1389. године. Одређене друштвене појаве y том временском рас- пону постепено су прерастале y историјске процесе који су потрајали и У наредним столећима. Краткотрајни привредни и политички опора- вак српске државе y првој половини XV века, y време владавине деспота Стефана Лазаревића и деспота Тјурђа Бранковића, били су само привид који je одложио потпуни губитак самосталности, a који ce први пут

5 О Вуку као негативном јунаку народне епске поезије в. Р. Михаљчић, Јунаци косовске легенде, Београд, 1993,109-127.

Вук Бранковић 9

догодио већ 1439. године. Иако ce тек y време Тјурђевих синова, унука Вука Бранковића, српска средњовековна држава коначно утопила y Ос- манско царство, крај српске државности остао je y народном памћењу везан за исход и последице Косовске битке,6 догађаја који ce одиграо седамдесет година раније. Косовска битка je заузела централно место y историјском сећању српског народа и потиснула y страну све друге битне политичке догађаје који су joj претходили, као и оне који су усле- дили. Уклештен између „златног доба” Немањића и привременог успона српске државности и привреде y првој половини XV века, покосовски период политичког успона и превласти Вука Бранковића остао je сино- ним за најтуробније доба српске средњовековне историје. Потоње пре- дање и епско наслеђе о Тјурђу Бранковићу, његовом сину, створено je под утицајем измишљене Вукове „библијске кривице, несрећне судбине кнеза Лазара и далекосежних последица Косовске битке.

Нестанком српске државе средином XV века, Вукови потомци, српски деспоти из породице Бранковић, настањени y Угарској, пре- живела властела и Српска црква, остали су да трају као бледи трагови изгубљене државности, невољни и беспомоћни учесници политичких планова тада две најважније државе на Балканском полуострву — Угар- ског краљевства и Османског царства. Услед разноврсних поли- тичких, друштвених и културних промена, свест о српској прошлости и идентитет народа обликовани су према другачијим мерилима и пот- ребама измењених околности новог времена. Писана књижевна реч, брижљиво негована y манастирским средњовековним скрипторијима почела je y наредним столећима да уступа место слободнијим усме- ним формама, утемељеним y различитим легендама.7 Чежња за дав- ним временима и изгубљеном државом била je продубљена емотив- ним стварањем култа херојске жртве y Косовском боју. Проткано моралним поукама, сећање на прошлост je замагљивало брижљиве белешке манастирских хроничара. Потискивањем историјске збиље отварала су ce врата пријемчивијем, али слободнијем народном па- мћењу, ослобођеном од средњовековних литерарних жанровских ка- нона. Сећање на важне догађаје, људе и појаве из прошлости, утемеље- но y реалности, уступало je место епском доживљају искуства грађе- ном на једноставним, недвосмисленим моделима супротстављених вредности.8 У оквирима тог процеса профилисала ce, не без разлога,

6 М. Шуица, Пад Србијеу историјској перспективи, Пад Српске деспотовине 1459. годи- не, Научни скупови САНУ, књ. CXXXIV, Одељење историјских наука књ, 32, Београд, 2011,263-285.

7 Р. Михаљчић, Јунаци косовске леГенде, 186-212, 229-265.8 Р. Михаљчић, исто.


снажна и препознатљива личност на коју ће ce дуги низ столећа упи- рати прстом као на виновника пораза y одсудном Косовском боју, на узрок пропасти Српског царства. Исход битке која je попримила обе- лежја судара две крајности несвакидашњих размера, као симбол окр- шаја добра и зла, духовног и материјалног, небеског и овоземаљског, две цивилизације, хришћанства и ислама, вере и невере — морао je бити персонализован. Догађај који je y тумачењу неуког света и путујућих певача имао тежину епилога једне епохе, представљан као казна за гре- хове, разлог окончања српске средњовековне државе и бреме које ce морало понети, временом je добио негативног јунака. Главни кривац за пропаст није могао долазити споља, већ je морао поникнути унутар српског друштва, његове елите, и понети белег издајника. Требало je да ту улогу изнесе неко ко je својим делом и личношћу био толико препо- знатљив да je лако могао да ce поистовети са најзнаменитијим издај- ником хришћанског света - Јудом.9 За разлику од кнеза Лазара који je no тумачењу епске традиције свој живот понудио y замену за „цар- ство небеско покушавајући да одбрани државу и веру, икона антихе- Роја отелотворена je y личности његовог зета — Вука Бранковића.

Ha страницама ове књиге покушаћемо да испишемо историју Вуковог живота, да y духу биографске приповести повежемо разасуте фрагменте који су нам преостали из оштећене писане заоставштине и Аа пружимо утемељену историјску представу о његовом месту y про- шлости српског средњег века. Разлог због кога je настала књига о Вуку јесте поновно подсећање на историјску неправду која још увек траје.Иако су историчари са Вукових плећа одавно скинули кривицу издаје y Косовској бици, остала je да тиња некаква неодређена сумња y ње- гове државничке одлуке, na и y понашање tokom битке. Црква je, оп- редељујући ce за политичке стране y династичким расколима, обли- ковала Вука као непослушног поданика, нелојалног зета и узурпатора Аазаревог трона. Чак и данас Српска православна црква заступа исти став. Однос између Вука Бранковића и Аазаревића после Косовске битке поетао je призма кроз коју ce искључиво сагледавао дух времена и, кроз коју ce, касније, y свести генерација, доследно искривљавао Вуков морални лик. Народна епика je довршила тај процес демонизо- вања, који траје до данас a видљив je и y јавном говору — Вуково име и презиме синоним су издаје.

Moja жеља je да књига која je пред Вама још једном развеје не- правду која ce укоренила y свести нашег народа о личности која je бескомпромисно покушала да заштити људе, веру и државу.

9 И. Божић, Неверсшво Вука Бранковића, О кнезу Лазару, Београд, 1975, 223-225.; М. Благојевић, О издаји или невери, 7.


О И С ТО РИ ЈС К И М И ЗВО РИ М А И НАУЧНИМ И СТРАЖ И ВАЊ И М А

Услед скромне изворне подлоге, врло je тешко, готово немогуће, саставити заокружену биографију људи који су живели y средњовеков- ној Србији. Изузетак представљају поједине историјске личности, нај- чешће владари из породице Немањића и најзначајнији црквени вели- кодостојници описани y наративним средњовековним изворима. У српском културном кругу ти текстови најчешће припадају житијима, тј. биографијама светаца. Овај књижевни жанр, који ce назива и хагио- графски, карактеришу одређена духовна подлога и литургијска намена, пошто ce садржај текстова односи на личности које je црква канонизо- вала и уврстила y свој литургијски програм. У њима ce описују живот и чуда светитеља са намером да ce представе хришћанске врлине лич- ности којој су житија посвећена, да пренесу поуке. Намена и утврђена структура житија усмеравали су ауторе ка одабиру догађаја које су опи- сивали, a затим су их прилагођавали хришћанским мерилима и потре- бама култа светитеља. Аутоцензура самих хагиографа, избор догађаја и личности, тип приповедања, пре свега изразито сугестиван начин описивања личности, обликовали су историјско сећање. Због тога je истраживачко поље историчара ограничено. Ипак, и тако усмерене и пробране вести из прошлости представљају непроцењиви извор за ре- конструкцију историје, разумевање живота и поступака знаменитих људи средњег века. Нажалост, Вук Бранковић, тема истраживања овог рада, не спада y моћнике који су закорачили y круг светитеља, што би подразумевало и писање житија. Његов животни пут није био тема по- себних текстова средњовековних писаца и хроничара времена.

Најважнији ослонац y реконструкцији Вукове биографије пред- стављају оскудни и фрагментарни подаци, сачувани успут, y другим списима, или y повељама и писмима, дипломатичкој грађи потпуно другачијег порекла и намене.

Полазиште за свако ваљано истраживање представља диплома- тичка заоставштина, наравно уколико je сачувана и ако je доступна. Тако су повел>е које je самостално, или са својом браћом издавао Вук Бранковић најпоузданији извори на основу којих ce разуме владавина и идеологија овог обласног господара, и на основу чега ce могу утврди- ти и његови тадашњи поседи. Поред властеоских повеља манастирима, важне податке пружа богата ћириличка грађа сачувана y одајама зграде Дубровачког архива. Она y великој мери олакшава реконструкцију зби- вања на просторима српских земал>ау залеђу ове јадранске републике. Иако нису y потпуности очувана, дубровачка документа пружају дра- гоцене податке о Вуку Бранковићу, без њих не би могао бити растума-

чен, y науци неразјашњен, однос између кнеза Лазара и Вука, нити би мога бити установљен значај који je Вук имао после Косовске битке, све до средине последње деценије XIV века. Исто важи и за латинску грађу Дубровачког архива, заправо одлуке различитих дубровачких управних органа y којима ce спомињу, некада само y назнакама, важна збивања из унутрашњости Балканског полуострва. Круг латинске грађе био je допуњен документима из Млетачког архива, нарочито за период са- мосталног деловања Вука Бранковића. Стари српски летописи, као хроничарски осврт на догађаје преточене y сажете, недоречене вести разврстане no хронолошком следу, више отварају важна историјска питања него што дају одговоре на њих. Књижевни записи, заправо крат- ке белешке, најчешће на маргинама рукописа, често су тек одшкринути прозор кроз који допире само толико светлости да можемо наслутити расположење аутора, дух и схватања епохе. Без тих, појединачно пос- матрано, „малих, немуштих вести које ce односе на крај XIV века, не бисмо могли да склапамо слику о Вуку Бранковићу и да трагамо за разлозима који су га наводили на одређене поступке, пажљиво забеле- жене y изворима, или пак само наговештене y понеком ретку. Слику коју покушавамо да одгонетнемо допуњују и материјални остаци попут задужбина, фресака, новца, различитих употребних предмета. Поред иаведених, постоји још неколико врста средњовековних извора до- маћег и страног порекла које пружају вести о догађајима, личностима и појавама Вуковог времена. Они су такође коришћени приликом ис- траживања и писања ове књиге. С друге стране, чак и сама чињеница да Вук Бранковић, иако одлучујућа политичка фигура y једном од најте- жих периода српске средњовековне историје није спомињан y наратив- ним историјским изворима y којима би ce то очекивало, отвара простор за извлачење одређених, нама важних, закључака.10 Употребом крити- чког метода, анализом друтих расположивих a релевантних историјских извора и ослањањем на компаративни приступ y истраживању, y књизи смо понудили одговоре на нека питања која већ деценијама предста- вљају отворену тему y историографији.11

Због свега наведеног, приликом писања књиге о Вуку, било je важно усредсредити ce на реконструкцију историје повезивањем че- сто разбацаних, недоречених, или контрадикторних вести. У таквим изазовима неопходно je остати на трагу извора и не подлећи прима-

Реч Је пРе свега ° АелУ Константина ФилозофаЖ ивотдеспота СтефанаЛазаревића, насталом y четвртрј деценији XV века; в. С таре српске биоГрафије XV u XVII века, Цамблак, Консшаншин, Пајсије, прев. Л. Мирковић, Београд, 1936.

11 Теме ce односе на постојање издајства y Косовској бици, Вуково племенито порек- ЛО’ његову политичку улогу, природу владарске идеологије коју je заступао, као и из- двајање најважнијих разлика између историјске и легендарне слике о Вуку.

z M apko Ш уица


мљивом ослањању на многобројне претпоставке. Хипотезе су важне и оне остају као пут којим може да ce проматра и преиспитује про- шлост. Ипак, докази, произашли из вести или података из релевант- них извора, остају као најчвршћи аргументи. Треба имати на уму да су извори били различитог порекла и да су нудили податке сасвим разнолике садржине и вредности.

Када je реч о односу српске историографије према Вуку Бранко- вићу, тек крајем XIX века, y јеку дебате међу српским историчарима старе и нове генерације, појавио ce другачији приступ сагледавању ње- гове историјске улоге. До нових помака и трајних резултата дошло ce тек сучељавањем ставова романтичарске и критичке историографије. Реч je о дебати заступника две концепције схватања историје. Једна, за- старела и конзервативна, своје аргументе je налазила y народној тради- цији, безрезервно ce ослањајући на податке о давној прошлости из не- пресушног извора непоуздане епске поезије. Друга je покушавала да y историјску науку уведе научни, критички метод реконструкције про- шлости, утемељен y провереним изворима блиским збивањима о којима говоре. Међу представницима критичке школе, која ce супротстављала традиционалној, романтичарској, предњачио je Љубомир Ковачевић, историчар, професор Велике школе, касније министар просвете Краље- вине Србије. Управо je он најзаслужнији за ослобађање Вука Бранковића од историјске кривице за пораз y Косовској бици 1389. године. Можда je његово основно образовање, оријентисано ка природним наукама и математици, утицало на прагматични и рационални приступ историји и стварање неопходне дистанце y односу на непоуздане, касније настале изворе, попут народних епских песама.12 Уопште, историчари критичког правца тог времена пред собом су имали низ стереотипа и заблуда из средњовековне српске историје које je требало разбијати.

Својим предавањем одржаниму Београдуу Грађанској касини 24. марта 1887. године, под једноставним насловом Вук Бранковић, Љубо- мир Ковачевић je отворио ново поглавље y историји српске историјске науке.13 Значај овог догађаја лежао je y томе што ce Љубомир Ковачевић

гуром, не само српске народне традиције, већ читаве епске заоставшти- не, оног духовног наслеђа које je вековима градило стереотипе о српској „црно-белој” прошлости и њеним главним актерима. Преко јавне расправе о Вуку Бранковићу, Ковачевић je јасно исказао мишљење и

12 Енциклопедија српске историоГрафије, Београд, 1997,440 (Р. Михаљчић).

13 Исто, 297.

14 М арко Ш уица

поставио путоказ y ком правцу ће ce кретати српска научна историјска мисао на крају XIX и почетком XX века. Императив je представљало постављање српске историје на нове основе. Како ce испоставило, нај- више осетљивих и контроверзних питања из средњовековне прошло- сти било je везано за епоху која je уследила распадом Српског царства и почетком османлијских освајања Балканског полуострва. Интересо- вање Љубомира Ковачевића за претресање историјских заблуда није сведено само на причу о издаји y Косовској бици и улози Вука Бранко- вића y њеном коначном расплету. Покушавао je y више наврата, поле- мички, историјским аргументима, да размрси компликоване односе y одумирућем Српском царству између цара Уроша и краља Вукашина.Тако je неколико пута доказивао да краљ Вукашин није убио цара Уро- ша. Расправе вођене око најосетљивијих историјских питања нису биле само последица два методолошка принципа y науци, већ су пред- стављале два потпуно различита виђења историјске судбине српског народа и његовог идентитета који ce градио на историјским заблудама, a не на реалним догађајима. У време када je Љубомир Ковачевић изнова преиспитивао Вукову историјску улогу, супротстављајући je епском наслеђу, Краљевина Србија припремала ce за обележавање пет векова од Косовске битке. У јеку академских расправа своја кључна дела публи- ковали су поред Ковачевића и Иларион Руварац и Фрањо Рачки.14 15 Ар- химандрит Руварац je нарочито истицао временску удаљеност првих назнака о Вуковом издајствуу односуна изворе блиске самом догађају.16 Величина научног прегнућа и одважности Љубомира Ковачевића мора ce сагледати према мерилима онога времена y коме je студија о Вуку Бранковићу настала. To je био век y коме су Срби подигли устанке про- тив Турака надахњујући ce епским узорима, улепшаним сећањем на средњовековно доба државног успона и славе. Постепено обнављајући државу, tokom века стигла je и дуго очекивана независност на Берлин- ском конгресу 1878. године. Тадашње српско јавно мњење било je из- разито патриотски оријентисано, a подржано академском заједницом која je још увек истрајавала на превазиђеном начину сагледавања про- шлости, са негодовањем je дочекало другачији иступ критичке истори-

14 Аз. Ковачевић, И по трећи пут краљ Вукашин нијеубио цара Уроша, Београд, 1886.ИФуварац, О кнезуЛазару, објављивано y наставцима више од годину дана y часопису Сшражилово, a потом као посебна књига објављено 1888; прештампано y поменутом зборнику Бој на Косову - сшарија u новија сазнања, 9-287; F. Rački, Boj na Kosovu - uzroci i posljedice, Rad JAZU 97 (1889) 1-68; такође y Бој наКосову - старија u новија сазнања, 365-426.

16 И Руварац, О кнезу Лазару, Бој на Косову, 275; М. Благојевић, О издаји или невери, 7—8.


ографије и проглашен je „јеретичким”.17 Иларион Руварац и Љубомир Ковачевић морали су да издрже осуде и увреде оних друштвених кру- гова који су почивали на традиционалним, архаичним вредностима и који, заступајући романтичарска гледишта, нису презали од тога да лично и научно наруше кредибилитет нове генерације српских истори- чара.18 Љубомир Ковачевић je одолео притисцима и утврдио позицију нове школе српске историчарске мисли, која je tokom времена облико- вала Универзитет y Београду. Српска критичка историографија и њени главни представници требало je да издрже, не само стручну полемику на нивоу аргумената, већ и да ce изборе са изазовима који су лежали y „области односа истраживач — друштво” и појавама које су утицале на слободу деловања истраживача, што према речима Симе Ћирковића „открива отпоре модернизму, протезању научног или ‘реалног’ духа на сопствену традицију”.19 Истраживање о Вуку Бранковићу, будући про- фесор Велике школе,20 академик и српски министар просвете, вратио je на почетак историчарског истраживања. Да би његов напор уродио плодом, требало je да поништи уверење о Вуковој издаји које je y исто- риографију ушло преко веома драгоценог, али контроверзног исто- ријског дела Краљевство Словена Мавра Орбина, објављеног на самом почетку XVII века. Управо су Љубомир Ковачевић и Иларион Руварац први скренули пажњу на чињеницу да ce пре Орбиновог дела Вук Бран- ковић не спомиње као издајник.21 Научници су, анализирајући струк- туРУ и садржај његовог дела, одавно утврдили да je Орбин био превас- ходно компилаторски писац и да je од других аутора преузимао заокру- жене одломке текста не подвргавајући их критичком поступку.22 Значај Краљевства Словена за реконструкцију замагљеног XIV века je више- струк, пре свега због коришћења историјских извора којима ce y међу-

17 М. Шуица, Вук Бранковићy делу Љубомира Ковачевића, Глас CDXIV САНУ, Одељење историјских наука, књ. 15 (2010), 9-15.

18 С. Ћирковић, Преломнодоба српске историоГрафије, О историографији и методоло- гији, Београд, 2007, 98-99.

19 С. Ћирковић, Стојан Новаковић y развоју српске кришичке исилориоГрафије, О исто- риографији и методологији, 113.

20 Управо je долазак Љубомира Ковачевића на место професора Велике школе и сим- болично означио велики преокрет - заузео je професорско место на Катедри српс- ке историје, које je до 1894. године припадало његовом великом опоненту Пантелији Срећковићу. В. Енциклопедија српске историо1рафије, 644-645 (A. Веселиновић); С. Ћирковић, Јављање „критичке историоГрафије” на Великој школи u Универзишешу, О историографији и методологији, 152-153.

21 М. Благојевић, О издаји или невери, 8.22 Реконструкцију изворне подлоге изгубљених извора извршио академик Сима Ћирко-

вић y М. Орбин Краљевство Словена.


времену изгубио траг. Вести које je преносио, иако често непроверене, за поједине личности и догађаје представљају једини извор. У време када je крајем XVI века Мавро Орбин састављао своју историју, већ je било обликовано народно предање које je Вука Бранковића сместило y средиште легенде о Косовској бици.

Иако je од објављивања Ковачевићевог дела о Вуку Бранковићу прошло више од једног столећа, истоветне или сличне теме, нарочито оне везане за Косовску битку 1389. године, и даље представљају мате- РиЈУ коЈа ce користи за учвршћивање националног јединства или зло- употребу историје, најчешће y политичке сврхе. Крај XX века показао je да су теме издајства и жртвовања поново постале лајтмотив „др- жавничких” говора различитих актера. Ta појава била je нарочито присутна уочи распада СФРЈ.23 Она ce и данас понавља уочи великих јубилеја, годишњица и нарочито y време обележавања Видовдана. И поред тога што je након дела Лзубомира Ковачевића званична српска критичка историографија променила виђење Вукове улоге y историји и нарочито y Косовској бици, српско јавно мњење и даље одржава национални мит о Вуку Бранковићу као највећем српском издајнику.To осећање je још јаче јер je Косовска битка y свести народа још увек најзначајнији догађај y целокупној српској историји.24 О разлозима за такве ставове могло би ce нашироко расправљати, али ова књига није посвећена одржавању полемике са новоромантичарским квазиисто- ричарима или представницима традиционалног епског виђења наци- оналне прошлости.25

Већ су Стојан Новако^ић и Константин Јиречек преузимали ре- зултате Ковачевићевог истраживања, a непосредно пред Други светски рат и касније дошли су историчари нове генерације који су ce ослањали на резултате његовог истраживања и који су их продубљивали. Тако су настали и значајни радови посвећени расветљавању питања везаних за контекст y коме je Вук стицао земљишне поседе, градио своју област,

23 М. Šuica, The Image of the Battle ofKosovo (1389) Today: a Historic Event, a Moral Pattern, or the Tool of Political Manipulation, The Uses of the Middle Ages in Modern European States, History Nationhood and the Search for Origins, R. J. W. Evans and Guy Marchai, Palgravé Macmillan, 2011,152-175,152-174. 6

R. Radić, Propadanje bez verovanja i poznavanja, D. Stojanović, Novosti iz prošlosti, 107-126. Свеши кнез Л азар u косовски завет , Светигора-Новости, Цетиње-Београд 2007. Публикација y оквиру едиције посвећене српским светитељима, као и свецима који су нарочито поштовани y српској традицији и средини. Структура ових шарених „мо- нографских ’ издања изведена je комбиновањем лаичких, научних и црквених стано- вишта везаних за личности и култ светитеља којима су посвећене (Св. Сава, Св. Нико-ла, Св. Василије Острошки, Св. Кнез Лазар и други).


учествовао y важним политичким и војним догађајима. У најзначајније радове убрајају ce: Област Бранковића Михаила Динића26 27, Неверсшво Вука Бранковића Ивана Божића,27 Вук Бранковић u Косовска бишка Момчила Спремића, О невери или, издаји Вука Бранковића Милоша Благојевића.28 И поред низа научних чланака, расправа и осврта y ши- рим синтезама или монографијама, попут радова Радета Михаљчића и Момчила Спремића, од времена Лгубомира Ковачевића није написа- на посебна монографија посвећена Вуку Бранковићу.29

Објашњавањем Вукових поступака и политичких одлука, Koje ce могу разумети само y складу са временом y коме je живео, показаће ce да je „Вукова кривица” једна од највећих заблуда и злоупотреба y српској историји. Разумети личност и дело Вука Бранковића значи разумети дух епохе, процесе и појаве y којима je учествовао или које je сам стварао. Тек на основу таквих сазнања могуће je проценити његову улогу y српској историји.

26 М. Динић, Обласш Бранковића, Српске земље y средњем веку, Београд, 1978,148-177.27 И. Божић, Оулози Вука Бранковића, Летопис МС 415 св. 5 (1975), 475—482; И. Божић,

Неверство Вука Бранковића, 223-240.28 М. Спремић, Вук Бранковић u Косовска бишка, Прекинут успон, српске земље y поз-

ном средњем веку, Београд, 2005, 235-261.29 У склопу ширих тема, Вуковом улогом бавили су ce и други српски историчари. В.:

С. Ћирковић, Србија уочи битке на Косову, Косовско-метохијски зборник 1, Бео- град, 1990, 3-20, Историја српског народа II, Године криза u превирања, 47-64; Вук Бранковић, СБР 1 Матица српска, 2004, 391-393; трилогија Р. Михаљчића - Крај CpücKoi царства; Лазар Хребељановић; Јунаци косовске леГенде.

ПОРЕКЛО И ПОРОДИЦА

В у к о в и н а ј с т а р и ј и п о з н а т и п р е ц и

У историји српске средњовековне државе XIV век je предста- вљао доба изражених супротности и свеобухватних политичких про- мена. Kao да су почетак, средина и крај столећа припадали различи- тим историјским епохама, a не једном истом веку. У првим деценијама века српско краљевство, иако оптерећено сукобима унутар породице Немањић, доживело je политички и културни успон. Упоредна влада- вина краља Драгутина и његовог брата Милутина, y почетку обележе- на међусобним уважавањем и сарадњом, од 1301. године добила je димензије отвореног сукоба. Краљ Драгутин je владао пространим областима које су ce протезале између планине Рудник на југу до реке Дунав на северу.1 Области Усоре и Соли y босанским крајевима биле су део државне територије на западу, док je Браничево штитило гра- нични појас на истоку. Ослоњен на моћног савезника, Краљевину Угарску, Драгутин je покушавао да учврсти свој политички положај и да наследство трона српских краљева из династије Немањића обе- збеди својим потомцима. Краљ Милутин, коме je Драгутин 1282. го- дине на сабору y Дежеву препустио престо, завладао je старим срп- ским земљама својих претходника, истовремено покушавајући да прошири државу на југу. Према писању архиепископа Данила II, писца житија српских краљева и црквених великодостојника, изгледа да je и српска властела захтевала да Драгутин због повреде након пада са коња препусти власт свом млађем брату. Како ce наводи, главни раз- лог за промену на престолу био je страх властеле да суседи Србије не искористе немоћ владара и не угрозе државу.2 Рачунајући на проши- рење територија и увећање својих поседа, властела je y том периоду представљала главног покретача српских ратних похода према Византији.

Користећи ce слабошћу Византијског царства, краљ Милутин je y освајачким походима запосео део византијских територија. Јужну границу српске државе померио je све до Охрида, Прилепа и Штипа, градова y области Македоније. Наведена освајања српски краљ није

1 М. Динић, Обласш краља Дрсиушина иосле Дежева, Српске земље y средњем веку, 123-145.

2 Ж ивоти краљева u архиепископа српских og ариепископа Данила II, превео A. Мирковић, Београд, 1935, 22—23; В. Станковић, Краљ Милушин, Београд, 2012, 61-69.

20 М арко Шуица

могао да изведе без добро организоване војске, односно учешћа своје властеле. Услед сплета различитих политичких околности, Милутин je, водећи ce прагматичним владарским интересима, проценио да Ви- зантијско царство може да му користи више као савезник него као непријатељ. To je довело до промене спољне политике, na je краљ Ми- лутин, после женидбе са принцезом Симонидом, почетак XIV века дочекао као зет византијског цара Андроника II Палеолога.3 Чврстим династичким везивањем за Византију, Милутин je послао јасну поруку свом брату да ће будући наследници српског престола бити његови, a ие Драгутинови потомци. Рат између браће je био неизбежан. Сукоб који je трајао читаву деценију исцрпео je и једну и другу страну. Ha кРаЈУ је краљ Милутин изашао као победник, највише захваљујући својој искусној и рату вичној властели. До 1312. године браћа су ce коначно измирила и наставила без трвења да владају одвојеним обла- стима. Када су ce прилике смириле, уследио je период y коме je краљ Милутин настојао да учврсти темеље српске државе јачајући улогу владара, али и властеоског друштвеног слоја. Јачање државе одразило ce на успон привреде, док je већи ослонац на феудални систем про- нија, преузет из Византије, обезбеђивао бол>у војну организацију. Про- није су представљале земљишне поседе које je на условно коришћење владар додељивао својој верној властели, најчешће као надокнаду за обављање војне службе.4. Такве околности погодовале су снажењу српске властеле која je почела да обавља најважније државне послове. Најзначајнији племићи тог времена уздизали су ce на хијерархијској лествици српског краљевства, увећавали свој углед и ширили утицај, што je касније довело и до заснивања племићких династија. Међу срп- ским племством тог доба свој друштвени успон започела je и власте- линска породица из које je потицао Вук Бранковић.

у друштвеној структури средњег века, властеоско порекло доно- сило je привилегован положај, обезбеђивало успон y држави и одређи- вало животне путеве којима су ce кретали млади племићи. Усмеравајући своје синове још као младе људе y световном или духовном правцу, најмоћнија властела je значајно утицала на политичке, али и црквене прилике y земљи. Властеоски статус омогућавао je заснивање, a потом и гранање родбинских веза заснованих на припадности истом сталежу. Углед и истакнутији политички положај властела je обезбеђивала родбинским повезивањем са аристократским породицама, чији су

3 В. Станковић, Краљ Милушин, 94-112.4 Пронија, Лексикон српског средњег века, Београд, 1999, 589-590 (Б. Ферјанчић)


представници често били и најутицајнији људи y држави, a понекад су ступали y везу и са самом владарском династијом.5 С друге стране, део властеле je, одричући ce световног живота и преласком y монаштво, стварао основе за учвршћивање спреге и утицаја између лаичких и црквених кругова, необично важних за живот средњовековног света. Уопштено речено, поједине друштвене и државне привилегије које су проистицале из порекла, крвног сродства или елемената друштвене хијерархије, снажно су утицале на прилике тог доба. Властеоске по- властице омогућавале су, y зависности од значаја племића, присуство на двору y служби самог владара, или заузимање најзначајнијих војних функција, које су пак обезбеђивале још виши утицај y држави.6 Због тога je приповест о прецима Вука Бранковића исто толико важна колико и његово животно дело које ce одразило на судбину његових потомака. Ta приповест започиње y првим деценијама XIV века, столећа y коме ce родио и свој живот окончао и Вук Бранковић.

Први помен родоначелника династије Бранковића, војводе Мла- дена, пада y доба поодмакле владавине краља Милутина. Пред крај друге деценије XIV века српска краљевина тек што je окончала сукобе између браће, краљева Милутина и Драгутина, a већ су ce назирале нове невоље везане за будуће наслеђе Милутиновог престола. Краљ Драгутин je пре- минуо 1316. године као монах Теоктист, док je Милутин остао да влада српском државом још неколико година.7 Тада ce први пут y историјским изворима спомиње извесни властелин Младен, који je, како ће ce ис- поставити, био утемељивач будуће владарске династије Бранковића.8 Младеново порекло није познато, као што ce поуздано не зна ни да ли je његова породица била везана за крај y коме je обављао службу локалне власти y име краља Милутина. Претпоставља ce да су пореклом били из Хума, области која ce простирала од реке Неретве до Дубровника, али je своје баштинске поседе имао на територији Косова.9 Дужност краљев- ског чиновника Младен je обављао y западним областима српске држа- ве, y жупама Требиња и Драчевице, које су ce налазиле y ширем дубро- вачком залеђу, непосредно уз Хум, a удаљене од централних територија

5 К. Јиречек, Исшорија Срба II, Београд, 1991, 58-62.6 М. Благојевић, Државна управа y српским средњовековним земљама, Београд. 1997,

287-298.7 A. Веселиновић, Р. Љушић, Српскединастије, Нови Сад - Београд, 2001, 43.8 Р. Михаљчић, Крај СрпскоГ царства, Сабрана дела I, Београд, 2001,141-142.9 М. Динић, Област Бранковића, 149,152—153; М. Спремић, Бранковићи - обласни ioc-

подари Косова, Прекинут успон, 128-130.

22

ртске државе. Носио je скромну титулужупана, којаje била наследна пРеАстављала je тек једну степеницу власхеоског напредоваТаH a

средњовековној друштвеној лествици.* 11 Жупани су били представници локалне управе, посхављени y унухрашњосхи државе, a њихово „апре довање y кариЈери није било повезано са дворским звањима.12 Обављали су судске и управне послове обезбеђујући унутрашњу стабилност држа- е и спровођење закона. Управо један такав судски спор изнедрио je рви, уопштен податак о Младену, деди Вука Бранковића. Дубровачки

гпРГ еН™ ЧеСТО пРеАставл>ају ризницу података за историју српског

Ааieж уп ан М лТ 6^ И И З В О р - Ш ОСНОВУ Аокумента сазнаје ce да е жупан Младен y своЈству судије 20. августа 1319. године пресудиода je Петар, син извесног жупана Тољена, крив no одређеној тужбиидаг1л P™0 ДУжан Дубровачком грађанину Хлапу Валетићу.13 * * * 17 Ha основу пре-сУДе види ce да je почетком XIV века жупан Младен судио y посхупкуKojnje вођен против једног потомка Немањића. Поменути Петар био jeунук кнеза Мирослава, рођеног брата Стефана Немање Чињеница даje Младен могао да суди тако угледном властелину, додуше из спореднегране владарске лозе Немашића. сведочансхво je'o положају жупаНа ињеговом друштвеном угледу. Према обичајима y средњем веку, судије ипорохници морали су бихи најман,е равноправ™ са о к р и в Ј^ м стра

х Г ПпехпТ Тј' На ИСТ° М П° ЛОЖајУ У Арушхвеној хијерар-хији. Прехпосхавља ce да je жупан Младен могао бити y сродству саНемаЊићима; вероватно неки даљи потомак из лозе Ј ^ с р о д хву са

жносхНлоСТаРИЈеГ СИНа СТбфаНа НеМаЊе’16 МлаАен je, обављајући ду- жносх локалног намесника y залеђу града Дубровника, који je за срп c Lним посИМа° В6ЛИКу економску и хрховачку важносх, управљао лока!^ ним пословима и стицао моћ. Да je Младен био нешто више од обичногадминистративног намесника српског крада, сведочи податак даТе v

Г еГ ч Т вТ к °°"н ШВеСНИ b" “ BaHOB" h ОСТа0 м 6 “ еже„ * » М ™К’ Накпн учешћа y локадној управи за време краља Милу-

м . Спремић, Деспот Ђурађ u њеГоводоба, Београд, 1994,16.11 М. Благојевић, Државна управа, 44.

|2М. Благојеви% Државна управа, 38-,Жупан, ЛССВ, 197-198 (Г. Томовић)

Æ 1929' 3 9 м -323. рпскеистоРиЈесредњегвека, Београд, 2003,

“ Упрат, 44, Л.Весели„„в иГ1, Српске динасшије, S2.М. БлагоЈевић, Државнауправа, 44 исто.

17 М, Благојевић, исшо, 46, нап. 32.

16


тина, Младен je y служби наредног српског владара, краља Стефана Дечанског, значајно узнапредовао. Титулу жупана заменио je угледном титулом војводе^коју je добио вероватно почетком двадесетих година XIV века. Стицање ове титуле упућује на то да je Младен исказао уме- шност, не само y управним, већ и y ратним пословима. Kao војвода, Мла- ден je обављао дужност војсковође краља Стефана Дечанског, који je своје поседе имао y околини Дубровника.18 У склопу узнапредовалих процеса милитаризације, титула војводе, присутна још од времена Сте- фана Немање, y XIV веку добија изузетан значај. Имајући y виду да je обједињавала велики број војнихнадлежности и одговорности, носио- цима те титуле обезбеђивала je истакнуто место y рангу властеле.19 Зна- чај војвода најбоље ce огледао y чињеници да су ce no свом војничком положају налазили одмах иза владара као врховног војног старешине.20 Потврду да je Младен био y окружењу краља Стефана Дечанског нала- зимо y документу од 26. марта 1326. године. Српски крал> je тог датума y Дању, граду на реци Дрим y данашњој северној Албанији, потврдио трговачке повластице Дубровнику, a y том чину Младен je учествовао y својству сведока.21 Прусуство сведока приликом записивања даровница y средњем веку означавало je сагласност са садржајем одређене повеље. Није без значаја ни којим су редом y повељама сведоци навођени, будући да су најутицајнији навођени први.22 Војвода Младен je приликом изда- вања повеље Стефана Дечанског дубровачким поклисарима наведен као први од сведока. Сматра ce да je титулу војводе добио од краља Стефана Дечанског пошто je стао на његову страну приликом борби око наслеђа за српски престо, до којих je дошло после смрти краља Милутина, ок- тобра 1321. године.23 Борбе су ce водиле између Стефана Дечанског и његовог брата Константина, кога je краљ Милутин изабрао за наслед- ника. Ha исход сукоба није требало дуго чекати. Већ 6. јануара 1322. године Стефан Дечански крунисан je за краља. Драгутинов син Вла- дислав, који je краљевао северним областима свога оца до 1323. године, није ce сукобљавао са својим братом од стрица. Ипак, остало je нереше- но питање владавине над привредно и стратешки важном облашћу пла-

18 Monumenta Ragusina I, Zagrabiae 1879,92—93,96; K. Јиречек, Исшорија Срба II, Београд 1991, 147; М. Спремић, Бранковићи - обласни ïocüogapu Косова, 128; М. Спремић, Деспот Ђурађ> 16; A. Веселиновић, Српскединасшије, 83.

19 Р. Михаљчић, Војвода, Владарске титуле обласних господара, 130-131.20 Војвода, ЛССВ, 95-96 (Андрија Веселиновић)21 F. Miklosich, Monumenta Serbtca spectantiam historiam Serbice, Bosnae, Ragusii, Wienna

1858, 85.22 Сведоци, ЛССВ, 651 (M. Шуица)23 P. Михаљчић, Kpaj CpücKoï царства, 141; M. Благојевић, Државна управа, 46.

нине Рудник.24 Владислав je устукнуо пред краљем Стефаном Дечанским и вероватно ce повукао y Угарску, јер му ce y изворима тада губи траг. За уклањање свих препрека за несметано владање српском државом, Сте- фан Дечански имао je да захвали својој вл^стели, међу којима je био и Младен. После помена y краљевој повељи Дубровчанима из 1326. њего- во име историјски извори више не бележе. Требало je сачекати новог владара и нове историјске околности да би ce Вукови преци успели још више на друштвеној лествици српске властеле. Младен je имао брата Николу, готово непознатог y историјским изворима. Спомиње ce само једном приликом 1329. године, за време владавине краља Стефана Де- чанског. Ha основу штурих вести може ce претпоставити да je управљао неким областима које су ce налазиле y северној Албанији.25

Краља Стефана Дечанског je, пошто je провео нешто мање од једне деценије на власти, 1331. године збацио син Стефан Душан. Поново су амбиције властеоског сталежа погурале младог владара ка насилној про- мени на српском краљевском престолу. Иако противречни y погледу на- чина на који je Стефан Дечански окончао свој живот, историјски извори који говоре о том догађају недвосмислено сведоче да je српски краљ по- следње тренутке провео заточен y тврђави Звечан. Убрзо je и нови краљ,Стефан Душан морао да ce суочи са побуном дела своје властеле из Зете.26 Сређивање прилика пратио je и нови правац државне политике.Стефан Душан je намеравао да договор са властелом учврсти освајањима на рачун Византијског царства, већ замореног међусобним династичким сукобима.27 Прве године свог краљевања Душан je усмерио на освајања територија које су биле y саставу Византије. Захваљујући оданости и јакој мотивисаности властеле, y његовим рукама трајно су ce нашли значајни градови: Охрид, Прилеп и Струмица. Ипак, најкрупнији плен, други град no значају и величини y царству, Солун, крал> Стефан Душан није успео да освоји. У време док je низао успехе на јужним ратиштима, северне границе српске државе je накратко угрозио угарски крал>. Стефан Душан je успео да издржи војни и политички притисак и да одбрани Српско краљевство. Освајачка политика према Византији и учестало ангажовање на више вео- ма удаљених ратних фронтова, слабили су државу. Душан није успео да трајно поврати Хум, област између Дубровника и реке Неретве, коју je средином двадесетих година XIV века заузео босански бан Стјепан II Котроманић,.28

24 М. Шуица, Средњи век, Рудник, шапат висина, Београд, 2014, 265.25 М. Динић, Област Бранковића, 148.26 Б. Ферјанчић, С. Ћирковић, Стефан Душан, Београд, 2005, 65.27 Г. Острогорски, Историја Византије, Београд, 1959,465-471.28 Б. Ферјанчић, С.Ћирковић, СтефанДушан, 259-261.



Од 1341. године, када je обновио освајачку политику према Ви- зантији, постављајући пред себе високе циљеве, краљ Стефан Душан je поново морао да потражи ослонац y својој властели. Улога војног племства y проширењу државе била je пресудна, na стога не чуди да су припадници овог дела властеле временом потврдили статус једног од најзначајнијих политичких чинилаца y држави. Краљ Душан je, ко- ристећи ce слабошћу Византијског царства, своје ратне успехе желео да преточи y трајну политичку добит и да ce уздигне на највиши вла- дарски положај. Почетком зиме, на самом крају 1345. године, после освајања града Čepa, значајног утврђења y области источне Македо- није, краљ Душан je одлучио да ce прогласи царем. Тако je на Ускрс, 16. априла 1346. године, српско краљевство уздигнуто на ранг царства. Посегнувши за царским достојанством Срба и Грка, претходно до- дељујући Српској архиепископији статус патријаршије, Стефан Душан je успео да привремено створи најснажнију државу на Балканском полуострву. У доба када су ce вера и држава међусобно преплитале, када je било тешко разумети и оправдати овоземаљаски материјални поредак ван духовног устројства, владару je била неопходна подршка два најзначајнија стуба средњовековног друштва - врха цркве, као духовне власти, и високог племства, као темеља световне власти. Од политичке равнотеже и складних односа три кључна стуба државе (владара, племства, цркве) зависила je њена снага, моћ и успех. Због тога je државни сабор - најважнија и најутицајнија институција y земљи био састављен од владара и представника ова два најмоћнија средњовековна сталежа.29 Одлуке донесене на њиховим заједничким скуповима представљале су путоказ y вођењу државе. Од тренутка када je успоставио Српско царство, Стефан Душан je, преузимајући део традиција византијске државе, увео и промене y структури плем- ства. Са титулом цара Срба и Грка, српски владар je почео одабраној српској властели да додељује византијске титуле, што je, према оби- чајима средњег века, спадало y искључиви домен царских права. У Српском царству су титуле деспота, севастократора и кесара постале уобичајене титуле српске аристократске елите блиске цару.30 Неке од ових титула подразумевале су и ступање y родбинске односе с владар- ском династијом, чиме су још више добијале на политичкој и друштве- ној важности. Ha тај начин ce династија Бранковића успињала на друштвеној лествици.

29 Н. Радојчић, Српски државни сабори, Београд, 1940; Збор, ЛССВ, 222—224 (М. Благоје- вић); Савет, ЛССВ, 637-638 (A. Веселиновић)

30 Б. Ферјанчић, С евастократори u кесари y Српском царсшву, ЗФФБ X — 1 (1970) 255-269.

26М арко Шуица

МлалрНИЈе познато колико je тачно потомака за собом оставио војвода Младен, али je извесно да je имао сина Бранка, no коме су Бранковићи као династија добили име, и ћерку Ратославу.3! y овом колену пооо дичне лозе већ су почели да ce успостављају први обриси нове власте оске династиЈе.Премаусхаљенимобичајимасредн^егвека Г у Г в е н и

жаЈ племства потврђиван je материјалним иметком и вреднован брачним везама. Пратећи друштвене обичаје тог доба, Младеново*

рки je пронађен одговарајући младожења, na ce 1347. године удала за племића, великог жупана Алтомана.32 Овај брак je, како ће ce leno ставити, био изузетно значајан за обе стране. Жупан Алтоман био ie

к“ Г — ВЛаСТелин’ син во)воАе Војина, господара Гац-

с4 ^ A ^ ^ ™ S e BeAMOT И3 ВР6МеНа ВЛаАаВИН6 КраЉаU • Аечанског. Бојин je имао три сина: Милоша, Алтомана м ВоЈислава иЈедпу кћер - Селу.3« Милош, као најстарији син и ВоГислав

О б^ипТсу14’ А° ЖИВеЛИ СУ уСПОН у вРеме ВАадавине Стефана Душана’ ОбоЈица су на двору цара Душана носили дворску титулу ставиоца Ова титула je била ниског ранга, углавном веза£а з^о б ав/аГ еГ ж н о сти око послуживања владара за трпезом-али су ставиоци добиТаТи

т р Х Г и Г с Г ВаЖНИЈ6 УЛОГ6’ П° ПУТ П° АИЗаЊа влаАаРских прихода, рибута, или стављања својих потписа na повеље y својству сведока 36

Жупан Алтоман, о коме je сачувано мало података управљао ie 1 Z 7 Z T Аубр0“ ” <- Поводом женидбе са Р а т о с л ^ Т р а ж к о пп АУбР аНа Аа МУ изна ме бРОАове и унапред одобре новчану позаЈмицу на рачун стонског дохотка за наредну -одину. Дубровачкеали оТтп У ° МаНу °АобРиле коришћење једне галије збогженидбеб и А а^ у с к р 1 е Х Т о Г СК° Г А °* МУ * «овчана позајмиц^

ускраћена. До повезивања породица Војиновића и Бранковића

31 гУр Г Г НаТ™ Са У К0Ме је СаЧуВаНО ЊеВО оно je по-ријанта њеног имена. A. ВеселиновићСр.^ушиђИрГРа^ СК° ЛитератУРи сР ^ е и та ва- Сад,2002, 29. ’ ' У и^’ р°дослови сриских динасшија, Нови

у л т ,М. Динић, О Николи Алшомановићу, 3.

" К ПаЛаВ“ тРа’ A- Мрђеновић, Родословне ш абтце u џбош, Београд, 1991.

» I СР" “ " Р° ШЛОС1 " " W 0 С Љ “ ' » « 4 9 .

37 м . Динић, О Николи Алтомановићу, 4.


дошло je 1347. године. Сведочанство о браку, заправо о имену Алто- манове супруге, остало je сачувано на надгробној плочи пронађеној код манастира Бања y близини Прибоја.38 Ha њој je записано да je на том месту покопана „Ратослава, кћи војводе Младена, a жена жупана Алтомана”, као и да je надгробни спомен поставио син, жупан Никола Алтомановић, „у дане цара Уроша”.39 Жупан Никола je почетком седамдесетих година XIV века постао један од најмоћнијих српских обласних господара, утичући y великој мери на политичке прилике после окончања владавине династије Немањића. О значају родбин- ског повезивања међу властелом истог ранга говори и податак да су и Алтоман и Ратослава били потмци војвода, чији су ce поседи нала- зили y истом делу државе. Властела je стицала већи политички утицај, који je даље обезбеђивао напредовање y државној или дворској хије- рархији, уздизањем друштвеног положаја и увећавањем земљишних поседа. И док ce једна грана породице војводе Младена везала за успе- шну породицу Војиновића, друга ce самостално, као главна грана, пробијала ка најутицајнијој властели Српског царства. Младенов син Бранко Младеновић, no свему судећи, први пут ce спомиње y једном документу из 1328. године,40 y вези са ратовањем краља Стефана Де- чанског против Дубровника. У наредних двадесетак година Младенов син je успео да ce сврста међу најзначајније племиће цара Уроша. Ипак, сам пут до тог положаја није био ни лак, ни кратак. Kao и многа друга властела тог доба, Бранко Младеновић je морао да прође кроз велика и разноврсна политичка и лична искушења. О њима, нажалост, не знамо готово ништа, али сам увид y епоху и главна збивања може да предочи на које изазове je требало да одговори најимућнија и најва- жнија властела Српског царства, a међу њима и Вуков отац Бранко.

С е в а с т о к р а т о р Б р а н к о М л а д е н о в и ћ

Нагло увећање моћи српске државе на Балканском полуострву y време Душановог царства довело je и до ширења утицаја његове власте- ле. Правни поредак y држави Немањића, ослоњен на већ постојећу тра- дицију, учвршћен je законодавном делатношћу доношењем царевог Законика 1349. и 1354. године.41 Многе од законских одредби непосред- но су ce односиле на положај, права и обавезе царевог племства, како

38 Л>. Стојановић, Стари српски записи u нашписи I, Београд 1982 (репринт), 45, бр 136.

39 Љ. Стојановић, исто.40 М. Пуцић, Споменици српски II, Београд, 1862, 9. Л>. Ковачевић, Вук Бранковић, Бој на

Косову, старија и новија сазнања, Београд 1993, 304.41 Б. Ферјанчић, С. Ћирковић, Стефан Душан, 227-245.

y цивилним, тако и y војним надлежностима. Tokom ратних година, a услед територијалног ширења државе, властела српског цара увећавала je своје феудалне земљишне поседе, што je утицало и на њено привредно снажење. Један од важних друштвених процеса који je пратио ширење државе било je и пресељење неких припадника српске властеле из ста- рих y новоосвојене крајеве, где су, y име цара, обављали различите уп- Равне послове. Најчешћи правци премештања y оквиру државе Не- мањића водили су из Хума и Требиња ка јужним територијама које су ce претходно налазиле y саставу Византијског царства.4 Ha тај начин, бар привремено, мењана je политичка, али и етничка и друштвена слика Балканског полуострва. Порастом утицаја српске властеле увећавала ce и зависност владара y односу на њихове војне и привредне потен- цијале, чиме je равнотежа моћи постепено прелазила са централне вла- сти на племићке породице. Негативне последице те појаве дошле су до изражаја нарочито после смрти цара Стефана Душана децембра 1355. године. Опадање моћи владајуће династије било je пропраћено унутра- шњим династичким сукобима између цара Уроша, Душановог сина, и Душановог полубрата Симеона, који су трајали све до 1359. године. У тим сукобима испољиле су ce све слабости Српског царства. Показало ce да je територијално проширење државе преко својих политичких, друштвених, демографских и привредних могућности, без довољно утемељене централне власти, отворило простор y коме Душанов млади син није могао да изнесе сав терет разноврсних изазова. Границе српске државе су y кратком временском периоду попустиле под спољним при- тисцима, док je унутрашња снага копнила услед борби за царски трон. Области Византије које су непуну деценију раније, y последњој фази Душанових освајања, ушле y састав српске државе започеле су процес отцепљења. Одвајањем грчких територија на југу, најслабије везаних за старе српске земље Немањића на северу, државна територија je била преполовљена. У тим превирањима, властела je одиграла веома важну улогу, a y борбама за српски царски трон оба претендента су покушала да стекну политичку и војну предност окупљајући око себе најмоћније великаше и њихове поданике. Користећи ce новонасталом ситуацијом, пружајући подршку једном, или другом Немањићу, племство je јачало свој положај и утицај. Ha крају, победник y борби за престо остао je Душанов син, цар Урош. Иако устоличен на царском престолу, држава коју му je отац оставио y наслеђе била je y потпуности промењена. Властела која je и раније била најутицајнији стуб државе, сада je постала готово једини чинилац очувања територијалног и политичког једин- ства, колико-толико очуваног Царства. Чак и оне властеоске породице 42

42 М. Шуица, О кесару Tpïypy, ЗРВИ 34 (1995) 163-172.

0 M apko Шуица


ко je су подржавале цара Уроша y борбама око престола, својим наглим увећањем поседа и политичког утицаја засениле су улогу и значај самог српског владара. Ауторитет цара Уроша постепено je ограничаван ши- рењем аутономије појединих великаша и њиховим даљим политичким плановима. И поред званичне подршке цару Урошу, крупно српско племство je истовремено водило самосталну политику, суштински на- рушавајући равнотежу унутар државе. Под изузетно тешким околно- стима, цар Урош je владао ослабљеном и умањеном државом свега пет- наестак година.43 Државотворно наслеђе родоначелника династије, великог жупана Стефана Немање, дограђивано tokom двовековне вла- давине династије, за само неколико година изгубило je своју најважнију битку на унутрашњем плану. Српско царство je постало оквир y коме су борбу за превласт почеле да воде различите властеоске породице, a легитимни владар, српски цар, није био y могућности да промени ток догађаја. У наредних неколико година, територије које су остале y саста- ву српске државе постале су поприште различитих интереса српске властеле која je y првобитним немирима била привржена цару Урошу. Новонастале околности усмериле су српског владара ка коришћењу војних снага своје крупне властеле, што je неминовно довело до сла- бљења цареве власти.44

У таквим приликама на политичкој позорници, крајем педесетих година XIV века, значајно место je заузео хумски кнез Војислав Војино- вић, некадашњи ставилац на двору цара Душана.45 Kao рођени брат жу- пана Алтомана, зета војводе Младена и његовог сина Бранка, Војислав je свакако могао утицати и на успон Бранка Младеновића. Његова улога y првим годинама владавине цара Уроша носила je двоструко обележје:с једне стране, кнез Војислав je представљао политичко упориште срп- ског цара и давао je подршку јединству државе, док je са друге, радећи на увећавању своје области и учвршћивању свог положаја унутар Цар- ства, слабио моћ централне власти. Он je 1359. године припојио својој области некадашње територије извесног челника Димитрија, na су ce под његовом влашћу нашли и Дабар, Дрина, Гацко и Рудине.46 Његова јединствена област протезала ce од јадранског залеђа, укључујући жупе Требиње, Конавле и Драчевицу, све до тока горње Дрине.47 Само неко- лико година касније, територија под влашћу Војислава Војиновића

43 Детаљно о Урошевој владавини, в. у: ИСН I, 566-603 (Р. Михаљчић)^ИСН1, 589 (Р. Михаљчић).45 М. Динић, О Ншоли Алтомановићу, 5.46 Л>. Стојановић, Записи u натписи 1,41, бр. 113; Р. Михаљчић, Крај СрпскоГ царсшва., 42.47 Р. Михаљчић, Крај Cpücxoi царства, 43.


обухватала je и део централних, старих српских земаља, na су ce y ње- говој области нашли и територија Рудника и делови северног Косова, укључујући жупу и град Звечан. О снази српске средњовековне државе y овом периоду и немоћи последњег владара из династије Немањић сведочи и податак да je кнез Војислав, иако наклоњен српском цару, водио готово самосталну спољну политику. Тако je y два наврата, крајем шесте и почетком седме деценије XIV века, самоиницијативно заратио са Дубровником. У мировном посредовању и склапању споразума изме- ђу кнеза Војислава и Дубровника 1362. године y Оногошту (данашњи Никшић) учествовао je лично српски цар Урош.48 Претходно je y пре- говорима, као посланик српског владара, учествовао и Марко, син Ву- кашина Мрњавчевића, будући српски краљ.49

Догађаји који су потресали Српско царство y последњим годи- нама његовог трајања y великој мери су зависили од личне судбине најмоћније властеле. Тако je изненадном смрћу кнеза Војислава Воји- новића, y јеку епидемије куге y јесен 1363. године, цар Урош остао без потребне политичке и војне подршке. Централна власт царства остала je без заштите од притиска властеле која je y тим тренуцима стицала велику моћ. Истовремено je дошло и до „генерацијске смене” крупне властеле Српског царства. Нестало je најутицајније племство Душано- ве епохе, a политички утицај су почеле да шире нови феудалци. У об- ласти Зете издвојила ce породица Балшић, док су, до тада, мало позна- та браћа Вукашин и Јован Угљеша Мрњавчевић почели да укрупњавају своје поседе и јачају моћ y јужним деловима Српског царства.

За период између 1363. и 1365. године постоји веома мало кон- кретних података о томе шта ce заправо збивало на територији Српског царства и како су изгледали односи најмоћнијих српских племића. Из- весно je да су ce y те две године догодиле значајне политичке промене које су наговестиле коначни распад Српског царства. Тада ce први пут y историјским изворима спомиње и Вук Бранковић. Вуков отац, Бранко Младеновић, на таласу Душанових освајања добио je значајне власте- оске поседе y новоприкљученим грчким областима, као и намесничку улогу y Охриду, важном административном и верском центру државе.У једној повељи, даровници манастиру Хиландару, коју су издали Бран- кови синови после његове смрти, y периоду последњих година влада- вине цара Уроша, наводи ce да je „велики севастократор Бранко” био господар Охрида, што значи да je y државној хијерархији њихов власте- оски положај био веома висок.50 Није познато тачно када je Бранко сте-

48 Р. Михаљчић, Крај Српско1 царства, 65-67.49 Р. Михаљчић, исто, 62, 77.

^пл7 -1ХаЉЧИћ~ И’ШПаА^ еР’ Слово 6Pafïe Брановића манастиру Хиландару, ССА 6


као феудалне поседе и веома важну титулу севастократора која je га- рантовала велики углед на двору и међу другом властелом. Најранији спомен Бранка Младеновића могао би бити y једном запису из 1346. године на рукопису псалтира који je преписивао Јован Богослов.51 У њему ce напомиње да je књига написана no заповести Бранка Младе- новића y „месту које ce зове Борач, y дане благоверног и богочастивог и самодршца свих српских земаља и поморских краља Стефана и сина му краља Уроша”52 Место Борач y коме je „писан” овај псалтир налазило ce y околини Дренице на Косову, средишту баштинских поседа Бран- ковића.53 За севастократора Бранка везује ce и један одевни предмет, извезени свилени појас на коме je извезено име Бранко.54 Ha појасу, који ce данас чува y Британском музеју y Лондону, поред имена, извезени су и змај, соко и животиња која би могла да представља лава, основно хералдичко обележје династије Бранковић.55

Висока титула до које je дошао Бранко, као и место које je било центар његове власти, забележени су тек 1365. године y једној даров- ници којом je цар Урош потврдио поклоне Вука и Гргура Бранковића манастиру Хиландару.56 Севастократорска титула, као и наводи неких каснијих извора отварају могућност да су Бранковићи били y некак- вим родбинским везама са једним огранком владарске династије Не- мањића. Према византијским обичајима, титулу севастократора, као једно од четири царска достојанства, додељивао je искључиво цар и то истакнутој властели са којом je владарска породица могла бити y родбинским везама.57 Извесно сведочанство о могућим родбинским везама са светородном династијом наговештавају и одређени исто- ријски извори чији су поједини делови, након што су подвргнути кри- тичкој анализи, доведени y питање. Реч je о млађој редакцији дела српског патријарха Данила III, култном спису посвећеном кнезу Ла-

51 А>. Ковачевић, Вук Бранковић, 299, 304-305.52 Л>. Стојановић, Записи u натписи I, 33-34, бр. 84.53 Л>. Ковачевић, Вук Бранковић, 300-301.54 Појас je подељен на два дела. Један део ce чува y Државном музеју Ермитаж y Санкт

Петербургу, док je други, дужи део, y власништву Британског музеја y Лондону. D. Buckton (ed.), Byzantium: treasures ofByzant, London, The British Museum Press, 1994.

55 Д. Ацовић, Хералдика u Срби, Београд, 2008,161-174.56 С. Новаковић, Законски споменици српских држава средњеш века, Београд 1912,

442—444; A. Веселиновић, Српскединастије, 83. Р. Михаљчић, Хрисовуља цара Уроша манастиру Хиландару, ССА 4 (2005) 151-160. О значењу ове повеље биће нешто више речи y даљем тексту..

57 Б. Ферјанчић, Севастократори u кесари, 255—257; Pseudo-Kodinos, Traite des offices, ed. J.Verpeaux, Paris, 1966,142-149.

зару. Док старија верзија текста не даје никакве алузије о пореклу кне- За ЛазаРа и Вука Бранковића, y млађем препису ce напомиње да je Вук потицао од „славних u великих”ж „от Немањина племене”.5* О врсти тих веза, уколико су и постојале пре ступања y брак Вука Бранковића И МаРе’ ћеРке кнеза Лазара и кнегиње Милице, нема подробнијих података. Стари српски летописи бележе да je Младен потицао од лозе Вукана, најстаријег сина великог жупана Стефана Немање.59 И други извор, настао с намером величања династије, доноси историјски неутемељене податке, попут тих да je Вукан Немањић имао синове КОЈИ су ce звали Дмитар и Завида, a да je Завидин син био Младен, деда Вука Бранковића.60

Без обзира на недоумице и неутемељене конструкције појединих извора, некаква, макар и споредна родбинска веза између Бранковића и владарске династије Немањића и даље опстаје као могућа. Породично стабло Младенових потомака било je веома разгранато. Није познато име Бранкове жене, тако да ce не може наслутити ни са којом другом властеоском породицом су ce Младенови наследници повезали.

M apko Шуица

Б р а ћ а и с е с т р а

Севастократор Бранко имао je три сина и једну ћерку.61 Најста- рији син, Никола Радоња, био je ожењен Јеленом, сестром Вукашина и Угљеше Мрњавчевића, с којом je имао две ћерке. Брак je склопљен око 1350. године, када je породица Бранковића добијала све значајније ме- сто међу крупном властелом Српског царства. Јелена и кћери су умрле пре 1364. године, вероватно y налету куге која je однела многе животе на Балканском полуострву, и сахрањене су y параклису цркве Св. Јована Претече на Маникејској гори.62 Породична трагедија je предодредила даљу судбину најстаријег сина севастократора Бранка. Никола Радоња ce замонашио и као Роман започео живот духовника y манастиру Хи- ландару. Под монашким именом спомиње ce већ 1365. године.63 Строг аскетизам, велика духовна посвећеност и монашко подвижништво омогућили су Роману да 1376/7. године прими велику схиму и добије

58 В. Ћоровић, СилуаниДанило, Српски писци XIV-XVвека, Глас СКА 136 (1929) 96- М Спремић, Деспот Ђурађ, 16.

59 Љ. Стојановић, Родослови u летописи, 58; Љ. Ковачевић, Вук Бранковић, 301.60 A). Ковачевић, исто, 302.

61 A. Веселиновић, Родослови српскихдинастија, 29.

62L??pTRt ^ ^63 ’ 172, СпРемић, Бранковићи - обласни louogapu Косова, 128.

М. Спремић, Бранковићи u С вета iopa, Прекинут успон, 409;


име Герасим. Под тим именом ће остати забележен као једна од најзна- чајнијих историјских личности тога доба.64 Своју доброчинитељску делатност Герасим je остваривао највише на Светој Гори, којој je даро- вао манастир Кутлумуш.65 Ипак, најзначајнији, неизбрисив траг оставио je y Хиландару и манастиру Св. Павла. Kao члан хиландарског братства, Герасим ce старао о економском и политичком статусу српског свето- горског манастира. Заступајући интересе манастира y немирним и не- извесним временима након распада Царства, y освит, a потом и y јеку османских освајања на крају XIV века, он je био једна од најзаслужнијих личности за његов опстанак. У Хиландару je боравио сасвим извесно до средине новембра 1382. године, a потом je y свом монашком дело- вању отишао и корак даље. Свој ктиторски печат оставио je и y свето- горском манастиру Св. Павла, који je око 1380. године заједно са власте- лином Антонијем Багашом откупио од другог светогорског манастира — Ксиропотама, и y њему засновао српско калуђерско братство.66 Од тада ће манастир Св. Павла бити под патронатом Бранковића, као њи- хова задужбина. Tokom свог монашког живота Герасим je био велики ослонац и помоћ свом млађем брату, Вуку Бранковићу, нарочито y ne- риоду уочи и након Косовске битке 1389. годмне. Због тога не чуди да je после битке све до средине последње деценије XIV века било запа- жено јачање утицаја Вука Бранковића y манастиру Хиландару, за шта je био заслужан и његов брат, монах Герасим.67

О другом Вуковом старијем брату, Гргуру, историјски извори не пружају много података. Заједно са млађим братом подарио je манасти- ру Хиландару поседе 1365. године, које je потврдио цар Урош. Претпо- ставља ce да je управо он био личност од које je крал> Марко, син Вука- шина Мрњавчевића, преотео жену Теодору, напустивши своју прву жену Јелену, кћер велможе Радослава Хлапена.68 О тој љубавно-брачној афери скромно говори један запис писан y селу Калуђерици y Поречу који je крајем XIV века припадао држави краља Марка.69 Како су средњо-

64 М. Спремић, исто, 409.65 P. Lemerle, Actes de Kutlumus, Paris 1954, 110-116, 116/121, 141/172; M. Спремић,

Бранковићи u С вета Гора, 409, нап. 266 О улози Герасима y животу и политици манастира Хиландара детаљно je писао М. Спре-

мић, Бранковићи u Хиландар (1365-1427), Прекинут успон, 425-430; О улози Герасима y обнављању и животу манастира Св. Павла, Г. Суботић, Обнова манасшира Свешо1 Павла y XIVвеку, ЗРВИ 22 (1983) 207-258; % Сп. Радојичић, Феудална породица Бмаш из Врања, Врањски гласник 1 (1965) 19-23.

67 М. Спремић, Бранковићи u Хиландар, 425-430.68 Д. Спасић, A. Палавестра, Д. Мрђеновић, Родословне таблице u Грбови, 125; A. Весе-

линовић, Р. Љушић, Српске династије, 84.69 Л). Стојановић, Записи u натписи 1,58-59, бр. 189; A. Веселиновић, Српскединасшије, 84.


вековни записи, заправо белешке преписивача текстова на маргинама рукописних књига, често сведеним на једну реченицу, једну мисао, настајали као одраз утисака савременика, готово no правилу монаха, они представљају драгоцено сведочанство о неком незабележеном до- гађају или доживљају различитих појава. У једном другом запису, који je настао y периоду пре 1371. године, остало je записано да je извесни Грвур, y време владавине краља Вукашина држао област Полога која ce налази y северозападној Македонији уз долину Вардара.70 У време на- станка записа, ова област ce само једним својим делом могла налазити y оквиру граница поседа Бранковића, a свакако на граници са, или уну- тар области Мрњавчевића. Податак из наведеног записа послужио je ка° аргумент модерној историографији за идентификацију Гргура, гос- подара Полога, са Вуковим братом Гргуром Бранковићем.71

Како je Марко морао из политичких разлога да ce врати својој пр- вобитној супрузи, Теодора ce поново нашла y окриљу породице Бранко- вић. Тек подаци о њеном удовиштву од 16. јула 1398. могу бити сигурна одредница за датум када Гргур Бранковић више није био жив.72 Новија историографска истраживања одбацила су раније прихватану иденти- фикацију Гргура Бранковића са кесаром Гргуром, ктитором цркве Бого- родице Заумске y близини Охрида.73 Ћерка севастократора Бранка, сес- тра Вука Бранковића, Теодора,74 била je удата за сина чувеног арбанашког властелина Карла Топије, Тјорђа Топију, који je крајем XIV века господа- рио градом Драчом и његовом околином на обали Јонског мора.75

Тачан датум Вуковог рођења није познат; реконструкција ce може тек делимично извршити на основу његовог животног пута, заправо оквирне године његове женидбе Маром, кћерком кнеза Ла- зара, a најприближније на основу јединог сачуваног, али веома оштеће- ног портрета y цркви Богородице Перивлепте y Охриду.76 Може ce претпоставити да je управо брак Вука Бранковића са кћерком кнеза Лазара представљао највећи залог његовог политичког успона.

Године y којима je севастократор Бранко постављао темеље бу- дуће властеоске династије обиловале су динамичним збивањима и донекле неочекиваним преокретима на политичкој сцени. Слабљење

70 Л>. Стојановић, Записи u натписи IV, 14, бр. 6054.М. Спремић, Десмош Ђурађ, 19; A. Веселиновић, исто;

72 исто

,3 М. Шуица, О кесару Tpiypy, 163-172.Уједном извору наведена je под именом Војислава.

75 М. Спремић, Деспот Ђурађ, 17-18.

76 О години рођења Вука Бранковића, М. Спремић, Деспот Ђурађ, 22; A. Веселиновић, Срп- ске guHaciuuje и Ц. Грозданов, Охридско сликарство XIVвека, Београд 1980,122-124.


Српског царства већ no Душановој смрти довело je до унутрашње нестабилности и постепеног ширења утицаја најзначајнијих велможа на рачун централне власти цара Уроша, последњег изданка главне лозе Немањића. Иако Бранко Младеновић није доживео коначни слом Царства и његово нестајање са политичке мапе Европе и Балканског полуострва, пред његову смрт започети су процеси који су y наредним годинама довели до нестајања јединствене државе. Колико су родбин- ске везе y средњем веку представљале неку врсту „политичког капи- тала”, средства за остваривање одређеног интереса и повезивање међу моћним династима, толико су y критичним тренуцима, када je једна од породица губила утицај и снагу, постајале непотребан терет. Та- квих примера je било много, a један од њих односио ce и на породицу Вука Бранковића. Док je његов брат Никола Радоња, касније монах Герасим, био y браку ce Јеленом, сестром Вукашина и Јована Угљеше Мрњавчевића, постојао je јасан заједнички политички интерес ове две властеоске фамилије. Како je након смрти деце, умрла и сама Јелена, вероватно 1363. године, Никола Радоња ce повлачио мз световног жи- вота, приклањајући ce обитавању y манастиру. РБеговим замонашењем од 1365. године, политички интереси ових породица су ce разилазили. До краја исте године, политичка ситуација y Царству потпуно ce изменила.

Цар Урош, који почетком шездесетих година XIV века више није могао да рачуна на стварање потомства и обезбеђивање легитимног наслеђа престола y оквиру династије, под притисцима je започео пре- нос власти на нову династију, чиме je и формално окончао самосталну владавину. Вукашин и Јован Угљеша Мрњавчевић, велможе пореклом из западних крајева, око града Ливна, y превирањима после смрти кнеза Војислава Војиновића потиснули су осталу властелу и својим утицајем ce наметнули српском суверену као гаранти државног ус- тројства и континуитета. Успон браће Мрњавчевића био je усклађен и досегао je, за то време, крајње домете на друштвеној и политичкој лествици српске државе. Иако замишљено као спас за државу, ус- поставл>ање односа савладарства између цара Уроша и Вукашина y српској држави готово да je успоставило двојну владавину. Мрњавче- вићи су покушали да успоставе нов поредак, намеравајући да y будућ- ности, након смрти цара Уроша, замене династију Немањића. Саглас- ност последњег српског цара на успостављање савладарства, обезбедила je легитимитет нове владарске лозе, али не и њено при- хватање од стране осталог српског племства.77 Вукашин je 1365. годи- не крунисан за краља, што му je обезбедило место савладара, односно

77 Р. Михаљчић, Крај Сриско1 царсшва, 126158.

зб М арко Шуица

другог владара.78 О заснивању савладарског односа и легитимном ус- пону Вукашина на краљевски положај сведочи, поред сачуваног новца, и Фреска y цркви Св. Николе y Псачи, недалеко од Врања, задужбини властелина севастократора Влатка Паскачића.79 Ha фресци суу склад- ном савладарском односу портретисани цар Урош и краљ Вукашин, један поред другог y владарским орнатима и са свим владарским ин- сигнијама. Тим чином, иако je формално одобрен од стране врховног господара, отворено je поље за прегруписавање властеле и стварање нових политичких савеза који су утицали на наставак опадања држа- вног јединства и унутрашње снаге Српског царства. Док je некада Стефан Душан, крунисавши ce за цара Срба и Грка, успоставио фор- малну владавину са својим сином младим Урошем, који je понео ти- тулу краља савладара, сада je нови краљ, Вукашин, био тај који je одређивао оквире савладарског односа. У наредним годинама, Вука- шинов најстарији син Марко, познат као Краљевић Марко, одређен je за будућег наследника и понео je титулу младог краља, некада намење- ну престолонаследницима из породице Немањића.80 Од 1365. године до коначног слома и погибије y бици на Марици 26. септембра 1371. крал> Вукашин и деспот Јован Угљеша били су најутицајнији људи y српској држави.

Тако je још за Урошевог живота започета нова епоха која je била обележена превлашћу најмоћније властеле и стварањем више српских области са елементима државности. Истовремено, док je Вукашин учвршћивао своју власт y областима на Косову и западној Македо- нији, обезбеђујући наслеђе немањићког престола својим потомцима, његов брат, Јован Угљеша, добио je од цара Уроша највишу титулу по- сле царске — титулу деспота.81 Он je као деспот од царице Јелене, Уро- шеве мајке, Душанове удовице, преузео власт y области града Čepa y источном делу Македоније.82 Територије којима су господарили Мрњавчевићи y оквиру Царства чиниле су готово јединствену целину која ce протезала од Косова и Македоније све до Егејског мора, обух- ватајући и Свету Гору.83 Заправо, област под њиховом влашћу обух- ватала je све оно што je преостало од Душанових освајања на југу, a налазило ce y оквирима Царства. Tokom свог ширења потиснули су

78 Савладар, ЛССВ, 639-640 (Р. Михаљчић)

79 Р. Михаљчић, Крај Српско1 царства царства, 116-118; И. Ђорђевић, Зидно сликарство сриске власшеле, Београд, 1994,172-175.

80 О титули младог краља, Млади краљ, ЛССВ, 413-414 (Р. Михаљчић)81 Р. Михаљчић, Крај СрпскоГ царства, 9 5 ,101-110.

Р Острогорски, Серска обласш после Душанове смрти, Београд, 1965, 6—8.83 Р. Михаљчић, исто, 76; Г. Острогорски, Серска област, 20.


знамениту властелу из времена цара Душана, попут наследника дес- пота Јована Оливера, племиће из рода Драгаша, као и наследнике се- вастократора Бранка Младеновића. Године које су уследиле, биле су пуне различитих искушења за Бранкове синове. Ново време доносило je и неочекиване промене.

Краљ Вукашин и деспот Угљеша Мрњавчевић, после смрти своје сестре Јелене, супруге Николе Радоње, више нису имали никаквих родбинских обавеза према Бранковићима. Радоњино рано замонашење и смрт севастократора Бранка, свакако пре 1365. године, отворили су пут браћи Мрњавчевић ка заузимању великих и значајних управних, војних, административних, na и црквених центара и градова y јужном делу српске државе. Тако je и град Охрид y коме je севастократор Бран- ко био царев намесник, a y коме je Вук Бранковић заједно са братом Гргуром проводио младост, потпао под власт краља Вукашина. Млади Бранковићи били су принуђени да ce повлаче на север y своје породи- чне баштинске поседе y области Дренице на Косову.

У годинама које су долазиле, више српских властеоских породица показало je незадовољство новонасталом прерасподелом моћи и име- новањем породице Мрњавчевић за наследнике Немањића. Наравно, најважнији разлог за незадовољство било je ширење области краља Ву- кашина на рачун многих од њих. У време успостављања савладарства, цар Уроша je 11. марта 1365. издао повељу y Приштини којом су Вук и Гргур Бранковић поклонили манастиру Хиландару део својих баштин- ских имања y околини Србице y Дреници.84 Taj чин даровања манастира покренуо je дугогодишњу ктиторску делатност Бранковића према Хи- ландару, али и другим светогорским манастирима.85 Вук Бранковић je као млад властелин започео остваривање једног од важних средњове- ковних права, a то je било ктиторство. Подизање, обнављање или об- даривање црквених и манастирских средишта омогућавало je властели духовно испуњење, вечни помен y храмовима, али и значајну подршку цркве y остваривању политичких планова.

Одласком y Дреницу, под притиском краља Вукашина, најверо- ватније tokom 1365. године, Вук и Гргур Бранковић су ce вратили на своје старе баштинске поседе који су генерацијама припадали њиховој породици. Последње године трајања Српског царства биле су обеле-

84 Л>. Стојановић, Стари српски хрисовуљи, акши, 6ио1рафије, лешописи, шипици, поме- ници, записи u др, Споменик СКА III (1890), 31; С. Новаковић, Законски споменици, 442; Овај податак историчари су узимали као сигуран датум када су Бранковићи напустили Охрид и повукли ce на своје баштинске поседе, мада такву тврдњу не можемо контро- лисати другим поузданим подацима. М. Спремић, Бранковићи иХиландар, 423—425.

85 М. Благојевић, Кнез Лазар к ти то р Хиландара, Свети кнез Лазар, Споменица о шестој стогодишњици Косовског боја 1389-1989, Београд, 1989, 54-57.


жене изразитим успоном породице Мрњавчевић на рачун осталог српског племства. Иако je тих година остао y сенци моћнмјих од себе, Вук Бранковић није губио време. Политичке позиције које je стекао y том периоду припремиле су га за време које ће уследити непосредно no смрти цара Уроша — за доба превласти обласних господара.

ПОСЛЕДЊЕ ГОДИНЕ СРПСКОГ

ЦАРСТВА ( 1 3 6 5 - 1 3 7 1 )

П о в р а т а к В у к а Б р а н к о в и ћ а h a б а ш т и н с к е п о с е д е

Године 1365. прилике унутар Српског царства значајно су ce про- мениле, и то y корист само једне породице. Након проглашења Вукашина за краља, a потом и његовог сина Марка за будућег наследника, Мрњавче- вићи су наставили ширење свог утицаја и територија, чиме су створили велики број непријатеља међу српским племством. Савладарство краља Вукашина са царем Урошем било je формалног карактера, и само je озва- ничило, дало легитимитет постојећем дуализму y држави. Потпуно не- зависан положај краља Вукашина на југу државе и његовог брата деспота Јована Угљеше y Серској области, о чему, између осталог, сведоче и њи- хове самостално издаване исправе, независне одлуке везане како за спољну тако и за унутрашњу политику, за само неколико година довели су до великих раздора y царству.10 том историјском процесу веома сли- ковито сведочи повеља којом je крал> Вукашин 5. априла 1970. године потврдио Дубровчанима трговачке повластице, које су им доделили пре- тходни српски владари из породице Немањића.2 У званичном документу који je издала Вукашинова краљевска канцеларија записано je: „[...] и no- ставио ме je [Христ] за господина Земљи српској и Грцима и Западним странама. И no свехвалној његовој милости, која je на краљевству ми, краљујући y Богу и веселећи ce свих дана y земљи краљевства ми са мно- говољеном краљевства ми краљицом кира Аеном и са многовољеним синовима краљевства ми Марком и Андријашем, благоизволело je краљевство ми на подстицај пресветог Духа, сваковрсне законе и хрисо- вуље раније бивше господе (владара из породице Немањића) извршавати испуњавајући, a не погазити, него више и јаче потврђивати са свом усрдношћу и жаром y срцу, не само y земљи краљевства ми него, штави- ше, и y околним поморским градовима, потврђивати законе и хрисовуље краљева и царева који су били пре краљевства ми.”3

1С. Новаковић, Законски споменици, 445, 547; С. Ћирковић, Повеља деспоша Јована УТљеше властелину Новаку Мрасоровићу, CCA 1 (2002), 93—98; Повеља краља Вукашина властелину Новаку Мрасоровићу, CCA 1 (2002), 99-102, Повеља краља Вукашина Дубровнику којом потврђује повеље ранијих српских владара, ССА 4 (2005), 161—1,72; Р. Михаљчић, Крај CpücKol царства, 146-158.

2 С. Ћирковић, Повеља краља Вукашина Дубровнику, 161—172.3 С. Ћирковић, исто.


Време од успостављања савладарства na све до битке на Марици 26. септембра 1371. године, обележили су многи савези властеле, осигу- равани брачним везама, али са ограниченим трајањем, условљеним по- литичким променама. Ha њихову постојаност највише су утицале тренут- не политичке прилике, као и истицање интереса најутицајнијих моћника y земљи. Савезништва су претварана y супарништва, a бивши саборци су постајали заклети непријатељи. Под таквим околностима, Гргур и Вук Бранковић били су принуђени да напусте Охрид, значајан администра- тивни и верски центар, који je највероватније tokom 1365, или 1366. годи- не заузео краљ Вукашин, некадашњи шурак Вуковог брата монаха Романа, касније великосхимника Герасима. Потом je Вук, под недовољно јасним околностима, прешао са братом Гргуром на север, y област Дренице на Косову, где су ce налазила баштинска имања Бранковића. Ha старим по- родичним земл>ишним поседима, који су генерацијама били y њиховом власништву, браћа Гргур и Вук осећали су ce најсигурније.4 Неповреди- вост баштинских имања била je неприкосновена уколико je њихов вла- сник био ревностан y обављању вазалне обавезе према владару и уколико имања нису била изложена ратним разарањима и освајањима. Баштински поседи су представљали наследно, трајно и неотуђиво добро једне власте- оске породице — основни привредни и војни потенцијал сваког власте- лина. Са баштинских имања на којима je радило зависно становништво, племићи су убирали приходе које су користили и за опремање војске и стицање привредног и политичког утицаја y држави. За ступање y вазални однос према владару и одану службу, властелини су добијали другу врсту земл>ишних поседа — пронију. Пронија, као владарев посед, додељивана je на условно, тј. привремено коришћење и такође je представљала зна- чајан извор прихода властелина.5 За разлику од баштине којом су слобо- дно располагали, пронијарске поседе властела није смела да продаје, по- клања и дели. Пронијарски поседи су могли бити неслеђивани y оквиру породице једино уколико je следећа генерација племића остајала y слу- жби. To je значило да су синови обнављали вазалну заклетву својих очева са циљем редовног извршавања дужности према владару, стварном госпо- дару одређеног земљишног поседа. Прве податке о древним баштинским имањима Бранковића пружа већ споменута исправа издата 11. марта 1365. y Приштини, којом je цар Урош потврдио дар браће Бранковић манастиру Хиландару.6 Царева повеља издата je y духу обичаја обдаривања манасти-

4 М. Спремић, Бранковићи - обласни iocûogapu Косова, 127-128.5 Баш тина, ЛССВ, 31-33 (Р. Михаљчић, С. Ћирковић); Пронија, ЛССВ, 589-590 (Б.

Ферјанчић).

6 С. Новаковић, Законски споменици, 441—442; Р. Михаљчић, Хрисовуља цара Уроша манастиру Хиландару о дару калуђера Романа, ССА 5 (2006), 139-148; М. Спремић, Бранковићи u Хиландар, 423-425.

Вук Бранковић 4 i

pa од стране властеле и представљала je потврду дара породице Бранко- вић једној од најзначајнијих задужбина династије Немањић. По наговору најстаријег Вуковог брата, тада већ хиландарског монаха Романа, браћа су српском светогорском манастиру подарила цркву Светог Арханђела са три села y области Дренице на Косову: Трстеник, Бежанићи и Туши- мље, као и село Худине, које je, како y повељи стоји, севастократор Бранко својевремено добио од самог цара.7 Уз „старца, монаха Романа, као даро- давци ce наводе, no старости, тада вероватно и значају, прво Гргур, a затим и Вук. Податак да je повељу цар Урош издао и потврдио y Приштини го- вори y прилог чињеници да крал> Вукашин почетком 1365. године још увек није загосподарио тим значајним градом.

Даровањем наведених поседа, браћа Бранковићи започела су своју ктиторску делатност према Хиландару, пре многих других зна- чајних велможа које су касније заузимале истакнуте политичке пози- ције.8 Вук je и касније, самостално, наставио са доброчинствима према манастиру, помажући братство новим даровима, или повластицама. Иако није подизао значајније задужбине, својом ктиторском делатно- шћу доследно je исказивао приврженост хришћанству. Залагање за неговање вере, преточено y подизање духовних здања, или старање о њима, било je веома важан део идентитета средњовековног човека и његовог схватања о поретку света.9 Световни живот без духовног није имао смисла. Заузврат, често су духовни центри моћи представљали значајно упориште владарима, или властели y њиховим политичким плановима. Остваривање утицаја y Хиландару, тада једином српском светогорском манастиру, властели je обезбеђивало значајан углед y српској држави, али и неопходну подршку Цркве. Бранковићи су убр- зо после првог поклона Хиландару, на наговор најстаријег брата, мо- наха Романа, допунила свој дар манастиру с још четири села, такође y области Дренице.10 Иако ce y уводном делу документа наводи да повељу о дару издаје Гргур, a уз њега и млађи брат Вук, y даљем тексту ce види да je реч о Вуковом прилогу манастиру: „Потом и ja благоча- стиви Вук, син великога севастократора Бранка, горећи божанстве-

7 Л>. Стојановић, Споменик СКА, III, 31; С. Новаковић, Законски споменици, 442; М. Спремић, Бранковићи u Хиландар, 73.

8 Реч je пре свега о кнезу Аазару, који je од средине седамдесетих, a нарочито почетком осамдесетих година XIV века постао водећа политичка личност међу српским обласним господарима, a његова ce ктиторска делатност y великој мери одразила и на манастир Хиландар. Уп..: М. Благојевић, Кнез Лазар к ти то р Хиландара, 54-57.

9 К ти тор , ЛССВ, 336-339 (М. Шуица).10 Села су ce налазила y близини већ дарованог Трстеника: Баница, Врбовац, Штучинце,

Мучиваре. B.: Р. Михаљчић-И. Шпадијер, Слово браће Бранковића манастиру Хилан- дару, ССА6 (2007) 151-166.


ном жељом и имајући велику веру и љубав према мајци Христа мојега, приложих дому њеном, часном манастиру, вишереченој лаври Хилан- дару, села која припадају Трстенику ”п To би говорило y прилог начи- ну на који су Бранковићи средином шездесетих година XIV века зајед- нички доносили важне одлуке, поштујући првенство y породици. Приликом обдаривања Хиландара наведеним поседима нарочито je наглашено да су преци Романа, Гргура и Вука држали ове баштинске поседе генерацијама уназад: „а за спомен нашим дедовима и роди- телзима и нама неотуђиво довека, јер ова je баштина наших прадедова и дедова и наших родитеља, све до данас наша.”11 12 Ha основу цитираног одломка из повеље види ce да браћа Бранковић прокламују суверени- тет над поседима којима су располагали, a који су били y породичном власништву још од оца војводе Младена, чије име није познато.13 Пре- ма томе, династичка баштина je била створена негде крајем XIII века, што сведочи о великој племићкој традицији породице и сасвим из- весно дуготрајној служби њених чланова y држави Немањића. У овом периоду младим Бранковићима je било од велике важности да изборе своје ктиторско место не само y оквирима Српске цркве, већ и право- славног света уопште. Из последњих година трајања Српског царства датирају и њихови поклони светогорском манастиру Кутлумушу, које je 1370. године y једном документу споменуо игуман Харитон. Међу дародавцима ce спомињу Роман и Вук Бранковић.14 Делатност коју су тада започели, Бранковићи су наставили и још више развили y наред- ним годинама. Заузврат, Хиландарци су прописали давање помена Вуку Бранковићу још за његовог живота. Није познато када je Вук добио ову привилегију, али помен je чињен понедељком и било je предвиђено да ce поје и после Вукове смрти.15

До краја владавине цара Уроша (децембар 1371) нема других података о животу Вука Бранковића. Ha какав начин je започео ши- рење породичне области и како je стицао позиције на друштвеној

11Р. Михаљчић-И. Шпадијер, нав. дело, 156. Приређивачи издања ове исправе пробле- матизовали су аутентичност исправе, наводећи бројне недоследности и нелогичности, укључујући разлику између уводних дипломатичких формула и садржаја, као и необи- чног јединственог потписа Вука, за који ce сматра да je дописан касније, после Вукове смрти, док грчки печат којим je повеља „озваничена” није имао Вукова обележја и сигур- но потиче из каснијег периода.

12 С. Новаковић, Законски споменици, 444; Р. Михаљчић-И.Шпадијер, нав. дело, 155,157.13 A. Веселиновић, Српске династије, 82.14 Р. Lemerle, Actes de Kutlumus, Paris, 1945,110—116; M. Спремић, Бранковићи u С вета

Гора, 409.15 М. Спремић, Бранковићи u Хиландар, 431.


лествици тога доба, може ce само наслућивати, узимајући y обзир опште околности које су владале y српској држави, поступке другог крупног племства и каснијег развоја политичких догађаја.

Н а с т а н а к с р п с к и х о б л а с н и х г о с п о д а р а

Крај седме деценије XIV века био je обележен распиривањем унутрашњих сукоба y Српском царству који су ce одразили на снагу саме државе. Крал> Вукашин je, наговештавајући нови поредак, a то je подразумевало легитимизацију његове династије као будућег наслед- ника немањићке традиције и избор његовог сина Марка за престоло- наследника, започео сукоб с делом племства y царству. Слабљењем положаја цара Уроша, нарочито од 1365. године y северним областима царства, издвојиле су ce две властеоске фигуре које су y великој мери одређивале судбину саме државе. Један од њих био je жупан Никола Алтомановић, нећак кнеза Војислава Војиновића и брат од тетке Вука Бранковића. Николина мајка Ратослава, како je већ напоменуто, рође- на сестра Бранка Младеновића, била je удата за Алтомана, брата кнеза Војислава Војиновића. Други велможа био je кнез Лазар Хребељано- вић. Kao што су ce они нашли на путу ширења утицаја краља Вукаши- на, тако je и политичка амбиција новог српског краља нарушавала интересе ове двојице властелина из северног дела државе. Жупан Ни- кола Алтомановић je потиснуо своју стрину Гојиславу и од 1368. годи- не под своју непосредну власт ставио велику област којом je до 1363. године управљао његов стриц, кнез Војислав. Територија ce прости- рала од жупа y дубровачком залеђу, преко Полимља и Подриња, све до планинске области Рудника и Звечана на Косову, где су ce његови интереси сударали са Вукашиновим.16 17 Породични баштински поседи кнеза Лазара y Прилепцу и области Новог Брда код Приштине, сва- како су могли бити мета Вукашинових амбиција који je y годинама после добијања краљевске титуле загосподарио великим делом Косо- ва, укључујући и велике градове попут Приштине, Пећи и Призрена. Вероватно je y том периоду кнез Лазар, бивши дворјанин цара Уроша, почео да увећава свој углед y царству и заузима политичке позиције које ће искористити касније, после смрти српског цара. У близини Аазаревих поседа на Косову налазила ce и баштина Бранковића, na ce може претпоставити да je Лазар y Вуку, као лојалном поданику цара

16 Р. Михаљчић, Крај CpUcKoi царства, 142—150; М. Шуица, Немирно доба српскоГ средње1 века, Београд 2000,23-24; М. Благојевић, Територије кнеза Лазара на Косову u М ето- хији, Косово и Метохија — прошлост, садашњост, будућност, Научни скупови САНУ, књ. CXV. Одељење друштвених наука, књ. 28, Београд, 2007,7.

17 Р. Михаљчић, Крај Српско! царства, 140-141.

Уроша, сину севастократора, бившег царског намесника Охрида и могућем дал>ем сроднику Немањића, тражио савезника y борби про- тив „краља скоројевића Вукашина, који je желео да ce наметне као једини наследник двовековне српске државности. Немамо потврда када су кнез Лазар и Вук Бранковић ступили y савезнички однос, али je извесно да су њихове везе успостављене y последњим годинама трајања Српског царства.

Сву сложеност времена о коме je реч најбоље илуструје једна вест из дела Краљевсшво Словена Мавра Орбина (1601). У поглављу пос- већеном Мрњавчевићима, Орбин преузима садржај неког изгубљеног извора y коме ce износи приповест о окршају који ce одиграо између двојице савладара, цара Уроша и краља Вукашина. Нажалост, веродос- тојност ове приче не можемо проверавати другим историјским изво- рима, јер ниједан други извор не спомиње догађај о коме je реч, a извор који je бенедиктински опат користио приликом писања свог дела - није сачуван. Према тој приповести, 1369. године je дошло до велике битке на Косову између савеза који су сачињавали, с једне стране — цар Урош, кнез Аазар и жупан Никола Алтомановић, a с друге — крал> Вукашин.18 У тексту ce напомиње да кнез Аазар и жупан Никола Алтомановић нису могли да „трпе” успехе краља Вукашина и деспота Угљеше, na су одлу- чили да утицајем на цара Уроша започну сукоб. Према извору који je Орбин користио, до битке je дошло на Косову пољу. „Кад ce ту заметну- ла битка, кнез Лазар ce повуче са својим четама и побеже. Никола Ал- томановић пак који ce хтео борити, беше поражен, његови људи по- убијани, те ce и сам једва успео спасти. Цар Урош беше ухваћен жив с неколиционом властеле [...]”.19 Kao што ce из наведеног одломка може видети Вук Бранковић ce не спомиње y овим драматичним збивањима, мада je y том периоду већ могао остварити неке везе са кнезом Лазаром.Да ли се овај догађај заиста одиграо, и то баш на овакав начин, истори- чари ни данас не могу са сигурношћу да утврде. Ипак, одломак о Косов- ској бици из 1369. године садржи реалне елементе, нарочито оне који ce могу посматрати y ширем контексту и односе ce на међусобне сукобе српске властеле и велику моћ коју je y том периоду имао крал» Вукашин, што je изазивало нетрпељивост његових највећих ривала.20

Урушавање унутрашње структуре државе било je незаустављиво, a осамостаљивање и јачање властеле постепено je захватало све делове царства. У области Зете и јужног дела јадранског приморја почела je да ce издваја породица Балшић. Три брата, Страцимир, Тјурађ I и Балша II,

М. Орбин, Краљевсшво Словена, 50; Р. Михаљчић, Крај CpücKoi ц арства, 150—151.19 М. Орбин, исто, 50.20 Р. Михаљчић, Крај СрпскоГ царства, 150-151.



самостално су управљали приморјем, иако су признавали врховну власт српског цара. Непријатељски однос према кнезу Војиславу Војиновићу, који je трајао до 1363. године, због територијалних претензија пренео ce касније и на однос према Војислављевом нећаку, жупану Николи Алто- мановићу.21 Почетком шездесетих година XIV века, заједнички неприја- тел> - Никола Алтомановић ујединио je Балшиће и Вукашина, што je потврђено склапањем брака између Тјурђа I Балшића и Оливере, Вука- шинове ћерке.22 Међутим, убрзо je уследио нови политички преокрет y држави, чији узрок није била унутрашња нетрпељивост, већ опасност од Турака. Првенство међу српском властелом преузела je друга личност.

У међувремену, самосталност јужних делова царства којима су неколико година владали Мрњавчевићи, постајала je све израженија. Такав положај области можда ce најбоље огледа y одлукама деспота Јована Угљеше везаним за осетљиво црквено питање односа Српске и Васељенске цркве. Област којом je управљао обухватала je, поред гра- да Čepa и његове шире околине, читав Халкидики, укључујући и Свету ropy. Од самог прикључења српској држави, територија серске обла- сти задржала je специфичан положај, са израженим византијским обележјима и институцијама које нису постојале y другим деловима Српског царства. Деспот Угљеша je искористио свој независан поло- жај, na je 1368. године на његов предлог, на територији којом je госпо- дарио, дошло до измирења са Васељенском црквом y Цариграду.23 Разлози који су приморавали деспота Јована Угљешу да донесе одлуку о измирењу, не обазирући ce на ауторитет Српске цркве, били су — пре свега - политички, a мање верски.

Раздор који je дуже време оптерећивао односе Српске и Ва- сељенске цркве, настао je неколико година после неканонског узди- зања Српске цркве на ранг патријаршије y време Стефана Душана. Васељенска црква, на челу са патријархом Калистом, 1350. године до- нела je одлуку о екскомуникацији дела политичких власти и највиших кругова Српске цркве одговорних за промену статуса српске архие- пископије y патријаршију.24 Ова одлука je y великој мери оптерећивала Српску цркву и политичку елиту тога доба, a сходно схватањима средњовековног човека, представљала je и велику препреку y духов-

21М. Шуица, Немирно доба, 18.22 д Спасић и др., Родословне таблице u 1рбови, 92—96; A. Веселиновић, Српске динасшије,

65.23 Г. Острогорски, Серска област, 134—137; Д. Богдановић, Измирење српске u визаншиј-

ске цркве, Студије из српске средњовековне књижевности, Београд, 1997,355—358.24 Д. Богдановић, Мзмирење, 352—353; Б. Ферјанчић, С. Ћирковић, Сшефан Душан,

166-168, 312.


ном и религијском смислу. Политичке последице таквог стања одра- жавале су ce и на српско-византијске односе.

He слутећи стварну опасност од Османлија, краљ Вукашин je започео одлучујућу борбу за потпуно потискивање српских велможа које су му ce супротставл>але. Први већи војни поход био je усмерен ка жупану Николи Алтомановићу. У пролеће/лето 1371. године, крал> Вукашин je заједно са сином Марком покренуо војску и стигао до Ска- дра, где je требало да ce удружи са војним трупама свог зета Тјурђа I Балшића.25 Међутим, пошто су тада стигле вести да je деспот Јован Угљеша започео припреме за рат против Османлија, краљ Вукашин je одустао од војног похода.

Д О Л А ЗА К О С М А Н Л И ЈА HA Б Л Л К А Н С К О П ОЛУО СТРВО

Првобитни утисак да je од византијских грађанских ратова вође- них средином XIV века највише користи имао Стефан Душан јер je проширио српску државу, убрзо ce расплинуо.26 Испоставило ce да ратови попут овог, вођеног y Византији између Јована V Палеолога и Јована VI Кантакузина, no правилу нису могли бити окончани соп- ственим снагама. Јачи ослонац и политичке савезнике учесници y су- кобу тражили су међу другим државама или народима - стварали би војне и политичке савезе, попут привременог са српским владаром, или би ангажовали разнородне, често непослушне плаћеничке војске.У јеку борби за византијски царски престо, једна од зараћених страна направила je избор y одабиру савезника који ће за неколико деценија y потпуности изменити историју и Балканског полуострва, и дела Европе. У недостатку властите војне силе, цар Јован VI Кантакузин je, након раскида споразума са Стефаном Душаном, као најамничку вој- ску ангажовао трупе, до тада на Балкану слабо познатих, османских ратника. Османлије, као племе турског порекла, дошли су из централ- них делова Азије y Малу Азију, где су ce задржали и tokom XIII века основали свој емират. Ha простору Анадолије постепено су стицали углед међу другим турским емиратима, тако да су ce средином XIV века наметнули и европским државама као пожељни савезници y њи- ховим међусобним ратовима. Због тога je и цар Јован VI Кантакузин y лето 1346. године свој уговор са Османлијама озваничио браком ћерке Теодоре са османским емиром Орханом.27 Да „историјски грех” не би пао само на византијског владара, према једном сачуваном ви-

25 К. Јиречек, Српски цар Урош, краљ Вукашин u Дубровчани, 374, нап. 99; Р. Михаљчић, Крај Српско1 царства, 160.

26 Г. Острогорски, Историја Византије, Београд, 1969,486.27 Р. Радић, Време Јована УПалеолот, Београд, 1993,156.

Вук Бранковиђ 47

зантијском извору наводи ce да je и Стефан Душан 1351. године поку- шао да искористи Османлије као потенцијалне ратне савезнике y су- кобима са ромејским непријатељем. Византијски писац средине XIV века Нићифор Григора даје вести о покушајима српског владара да ступи y преговоре са Орханом и венча га са својом кћерком.28 Душа- нова одлука о ступању y родбинске везе са Османлијама y том тренут- ку није била вођена страхом од турске најезде, већ жељом да ce мусли- мански ратници y својству најамника или савезника одвоје од Јована VI Кантакузина и потом искористе y ратовима против њега.29 Тада још није било наговештаја о турској опасности на Балканском полуострву јер je њихово присуство на европском континенту било спорадично, a права османска снага још увек je лежала y анадолским пределима, далеко од граница српске државе.

Војно присуство Османлија и њихова другачија ратна тактика, до тада слабо познате y Европи, омогућили су им брз успон и висок ратнички углед. Tokom јесени 1352. године, као савезници Јована Кан- такузина y бици код Димотике, града који ce данас налази y Грчкој, непосредно уз границу са Турском, поразили су војску цара Стефана Душана. Био je то први већи окршај српских ратника и Османлија.30 Српска војска je била поражена, a осим Стефана Душана исход битке нико од осталих балканских владара није схватио као велику опомену, или будућу претњу.31 Сходно томе, Османлије су већ 1354. године оку- пирале тврђаву Цимпе која ce налазила на европској страни Дардане- ла, a убрзо су заузели земљотресом разорени Галипољ. У граду je османски владар Орхан успоставио војни гарнизон, a потом поново изградио и учврстио бедеме. Ha тај начин, Османлије су заузеле кључ- но геостратешко место за контролу мореуза и путева који су водили из Мале Азије y Европу, чиме су трајно загосподарили овом облашћу. Тако je постављен темељ за наредни крупан корак, a то je било осва- јање Балканског полуострва. И на основу сачуваних сведочанстава савременика, може ce видети колико je учвршћивање на европском континенту био значајан политички потез. Тада ce веровало да je и сам Цариград, престоница Византијког царства, угрожен и да му пред- стоји велика опасност од дојучерашњих савезника.32 Четрдесет годи- на после овог догађаја Цариград je заиста осетио снагу прве велике

28 Б. Ферјанчић, С. Ћирковић, Стефан Душан, 278-279.29 Исто.30 Исто, 289-290.31ИСН1, Београд 1981,553 (Р. Михаљчић).32 Г. Острогорски, Историја Византије, 495; X. Иналцик, Османско царсшво, Београд,

1974,15.


османске опсаде, a само једно столеће касније, 1453. године постао je престоница Османског царства.

Продирање Турака Османлија y Европу одигравало ce релативно брзо. Већ y седмој деценији XIV века освајања y Тракији укоренила су османску власт y дубини Балканског полуострва. Отпор освајачима из Мале Азије y овом делу византијске државе готово да није постојао.33 Поред запоседања одређених територија y Тракији, Турци су, такође, вршили и померања становништва, мењајући етничку, друштвену и верску мапу Балкана. Хришћанско становништво из заузетих области исел>авали су y области Мале Азије, док су припаднике турских племена из Анадолије (нарочито номаде Јуруке) премештали y освојене делове Европе. За такву врсту премештања становништва од нарочитог значаја и користи био je Галипол».34 Опасност ce брзо ширила тако да je цар Стефан Душан имао намеру „да уједини снаге хришћанског света за борбу против неверника, која би ce водила уз благослов папске курије”35 Његова смрт 20. децембра 1355. године зауставила je спровођење ових планова. До 1356. године визатијски цар Јован V Палеолог, који je иза- шао као победник y сукобу са Јованом VI Кантакузином, није могао да обезбеди снажну војску и савезнике за протеривање Османлија из Европе, na je био принуђен да призна резултате њихових освајања. Тако je византијски цар y пролеће 1358. године склопио споразум са осман- ским емиром Орханом, чиме je дошло до привременог обустављања велике турске офанзиве y Тракији.36

Како Орхан није признавао власт византијског цара Јована V, Османлије су наставиле упаде на византијске територије које je кон- тролисао цар из династије Палеолога. Орханова смрт 1362. године закратко je оставила питање наследника нерешеним, a на чело Осман- лија стао je Орханов средњи син - Мурат.37 Најстарији син, Сулејман, који je својим великим војним акцијама y Европи с правом био виђен за достојног очевог наследника, трагично je преминуо, највероватније 1357. године, након пада с коња.38 Мурат I ce показао као одлучан војсковођа и способан државник, те je врло брзо утро пут даљем про- дору Османлија на Балканско полуострво. Још за живота његовог оца

33 Р. Радић, Јован VПалеолоГ, 290.

34 Р. Мантран, Историја ОсманскоГ царства, Београд, 2002,48 (Н. Ватен); D. Nicol, The Last Centruries of Byzantium 1261—1453, London, 1972,249; Г. Острогорски, Историја Византије, 498-499; X. Иналџик, Османско царство, 15; Р. Радић,/оадн УПалеолоГ, 291.

35 Б. Ферјанчић, С. Ћирковић, Стефан /уушан, 296.36 Р. Радић, Јован VПалеоло1,291.37 С. Imber, The Ottoman Empire 1300-1481, Istanbul, 1990,26.38 P. Радић, Јован VПалеолоГ, 291.


Орхана, Мурат који je наследио старијег брата Сулејмана, као коман- дант галипољског гарнизона, водио je ратну, освајачку политикуусме- рену ка централним деловима Тракије и Балканског полуострва. Већ почетком шездесетих година, Мурат I je заузео утврђења дуж тока реке Марице, да би коначно 1361. године y турске руке пала и Димотика.39

Млада османска држава je, попут некада Византијског царства, требало да води рачуна о деловима својих теритрорија и поданицима на два континента — и y Малој Азији и на Балканском полуострву. Једино je господарење Дарданелима и рубним областима уз море могло Османлијама да осигура брз прелазак војске и пренос важних намир- ница из Мале Азије y Европу и обратно. Успех нових османлијских освајања на Балканском полуострву y великој мери je зависио од по- литичке ситуације y Малој Азији, тј. од односа снага између османске државе и других турских емирата који нису са благонаклоношћу гле- дали на брзи успон Османлија. Тасови на скали османлијске премоћи на балканским и малоазијским територијама под њиховом непосред- ном влашћу морали су бити доведени y стање равнотеже да би држава и султан могли несметано да јачају државно језгро смештено y и сто чном делу Средоземља. Због честог нарушавања тог склада и компли- кованих односа са друтим турским кнежевинама-емиратима y Малој Азији, политика и позиција османских владара y овом периоду најви- ше je зависила управо од стабилности y малоазијским провинцијама.

За двадесет и седам година на османском престолу, Мурат I je створио најважније предуслове за успешно турско освајање Балкана и даље слабљење Византијског царства. За то време, он je прешао ве- лики пут од војног команданта једног, готово номадског народа, до великог државотворца и војсковође армије коју су чинили и мусли- мански и хришћански ратници. Освајање Европе Мурат je започео y Тракији. Tokom шездесетих година XIV века освојени су Филипопољ (Пловдив),40 затим Загора и коначно Хадријанопољ, односно Једрене коje je постало османска европска престоница.41 Већ тада су турска

39 Р. Радић, исто; X. Иналџик, Османско царство, 16.40 Историчари су заступали углавном два становишта око времена османлијског ос-

вајања Филипопоља y коме je седиште успоставио војсковођа Лала Шахин, као први румелијски беглербег. Прва и вероватнија година je 1363, док су Стојан Новаковић и Константин Јиречек сматрали да je Пловдив пао y турске руке 1370. године, што je, према њиховом мишљењу могло бити директан повод за покретање похода браће Мрњавчевића против Турака и одигравања Маричке битке. С. Новаковић, Срби u Typ- ци XIV u XV века, Београд, 1960, 203-204; Р. Радић, Јован VПалеоло!, 343, нап. 161; D. Nicol, The Last Centuries, 273.

41 Османлијска престоница y Европи прво je успостављена y Димотици, a око 1369. го- дине пренесена je y Једрене. У историографији постоје несугласице око тачног датума


освајања кренула y три правца: на север и запад y Европи и југоисток y Малој Азији. Приликом освајања територија y Тракији и y Анадо- лији, Османлије су спроводиле нарочиту политику застрашивања која je требало да омогући што лакшу и бржу предају опседнутих градова.42 Становништво које би добровољно пристајало да преда своје градове није било излагано терору и пљачки, али су зато житељи градова који СУ пружали отпор били подвргнути насилном потчињавању или ра- сељавању, док би y њихове градове насељавали Турке из Мале Азије.43 Највећа заоставштина Муратове владавине je стварање прве велике османске територијалне државне области y Европи — беглербеглука Румелија, на чијем челу je био чувени војсковођа Лала Шахин. Други беглербеглук, Анадолија, који je обухватао територије y Малој Азији био je створен тек за владавине његовог сина, султана Бајазита, 1393. године.44 У међувремену, политичка мапа Балканског полуострва уве- лико ce мењала.

Tokom шездесетих година XIV века хришћанске државе на Бал- канском полуострву све више су западале y унутрашње кризе, што je Турцима ишло наруку. Док je y Српском царству власт била подељена између цара Уроша и краља Вукашина, што je нарушавало државно јединство, дотле су Бугарска и Византија биле y непријатељским од- носима. У периоду између 1366. и 1370. године, настављена je раније започета сарадња између бугарског цара Ивана Александра и султана Мурата I, нарочито y ратовању против Угарске и Влашке на обалама

турског заузимања Једрена (Хадрианопоља), мада ce година 1369. узима као најве- роватнија. О томе постоји опсежна литература. B.: Н. Inalcik, The Conquest of Edirne (1361), Archivum Ottomanicum 3 (1971) 185-210; X. Иналџик, Османско царство, 16; Георгије Острогорски узима да je Једрене пало око 1365. Г. Острогорски, Историја Визаншије, 498; Доналд Никол ce опредељује за 1369, истичући да je y заузимању Једрена учествовала комбинована војска турских племена, при чему већину нису чиниле Османлије. D. Nicol, The Last Centuries, 285. Колин Имбер догађај смешта y време између 1366. и 1369, са тенденцијом да ce датум сведе на 1369. Он доноси и АРугу опширнију библиографију радова научника који ce баве овом темом. Међу њима Е. Zachariadou, I. Beldiceanu-Steinherr, H. Inalcik. C. Imber, The Ottoman Empire, 29, нап. 16; Опширну библиографију доноси и Р. Радић, Јован УПалеолоi, 342, нап. 156, 157. Радић истиче мишљења историчара који раздвајају две фазе y освајању утврђења Једрена. Прво освајање пада y период између 1. септембра 1368. и 31. августа 1369. године, док je Мурат коначно завладао тврђавом неколико година касније, до 1376/7. године, највероватније 1373. јер су y првом заузимању града учествовали Турци који нису припадали „Османовом племену”, a да су тек y осмој деценији Османлије загосподариле градом, тј. тврђавом.

42 X. Иналџик, Османско царство, 16.43 X. Иналџик, нав. дело, 16; Р. Мантран, Историја Османско! царства, 47-48 (Н. Ватен).44 Р. Мантран, нав. дело, 48-49 (Н. Ватен).


Дунава.45 Безнадежна позиција Византијског царства огледала ce и y покушају византијског цара Јована V Палеолога да наговори европске дворове и финансијере на покретање војног похода против Турака.46 Његов покушај ce претворио y политички фијаско. Стална обећања са Запада, велика, нереална ишчекивања помоћи y Цариграду и повре- мено поигравање са црквеном унијом између папе и Цариградске црк- ве нису донели очекиване резултате. У Византијском царству je вла- дала конфузија, a владарска елита својим понашањем није доприносила сређивању прилика. Нико није могао предвидети да ће ce y наредним деценијама окончати независност готово свих хришћанских држава на Балканском полуострву.

Б и ТКА HA М а РИЦИ 1371. ГОДИНЕ

Убрзо после освајања Пловдива (Филипопоља) и Једрена, осман- лијска војска je могла несметано упадати на територије које су ce на- лазиле под влашћу деспота Јована Угљеше. У периоду 1364—1365, a свакако до 1369. године Османлије су, предвођене војсковођом Евре- нос-бегом, заузеле Кумуцину која ce налазила y средишту Волерона, области између реке Месте и Марице, и приближили ce источним границама Серске области.47 Тиме ce власт деспота Јована Угљеше нашла непосредно угрожена од стране Османлија, који су ce увелико припремали за даља освајња y Македонији и Тракији.48 Tokom седме деценије и Света Гора je била изложена честим турским упадима, о чему сведоче писани извори, тј. протатски акти из децембра 1369. године.49 Из њих ce сазнаје да je том приликом страдало подручје ма- настира Ватопеда, a нарочито су биле разорене поједине монашке келије које нису могле бити заштићене од, како ce y изворима каже, „агарјанских” (турских) пустошења.50 Управо y овом периоду, свакако до 1368. године, Османлије су загосподариле читавом малоазијском

45 The Culture of the marches, The Cambridge History of Islam 1, The Central Islamic Lands, Cambridge University Press, 1970,276 (H. Inalcik).

46 P. Радић, Јован VПалеолоГ, 344—358.47 Г. Острогорски, Серска област, 155-160.48 Р. Михаљчић, Крај СрпскоГ царства, 195-196.49 М. Živojinović, Napadi Turaka na Svetu Goru na osnovu vizantijskih izvora, JIČ 1—2 (1979),

11-12, нап. 41; Протат представља управно тело Свете Горе са седиштем y месту Кареја y средишњем делу полуострва Атос. Чинили су га представници светогорских манастира. Протат, који постоји и данас, tokom свог рада издавао je своје, посебне акте који нису били непосредно везани за акте и повеље појединачних светогорских манастира.

50 Исто, 12,15.

обалом Босфора која ce некада налазила y саставу Византијског цар- ства, чиме су биле отклоњене све препреке за њихове масовније упаде y Европу.51

Деспот Јован Угљеша je планирао покретање првог већег похода против Османлија, због чега je започео дипломатске припреме за ства- рање савеза против Турака. Његова држава била je изложена учесталим пљачкашким упадима брзих, лако опремл>ених османлијских коњаника — акинџија. О ратном искуству серског деспота y борби против Осман- лија сведочи Мавро Орбин који каже како je деспот Угл>еша био y „не- прекидном рату с Турцима који су били на граници његове области, и сваки пут кад ce потукао с њима, увек je остао победник”52 Према хро- нологији догађаја изложеној y Орбиновом делу, Угљешино ратовање за одбрану територије Серске области од Турака одигравало ce y другој половини шездесетих година XIV века, истовремено са османским вој- ним походима y Тракији, када je Мурат I заузимао градове y долини Марице и спремао ce да запоседне Једрене. Све веће присуство Осман- лија y окружењу његове области свакако je утицало на политичке одлуке деспота Угљеше које je спроводио на територији којом je владао.

Угљешине припреме за рат са Турцима трајале су неколико годи- на. Пошто je међу српском властелом y Царству владала нетрпел>ивост, једини савезник на кога je серски деспот могао да рачуна био je његов брат, крал> Вукашин. С друге стране, могућег савезника Угл>еша je могао да пронађе само y оном владару или држави које су Османлије угрожа- вале подједнако као и њега. To je било Византијско царство. 53Међутим, иако je византијски цар Јован V Палеолог покушавао да обезбеди подршку за рат против Османлија y краљевствима западне Европе, не- достајало je политичке воље да ce помоћ потражи тамо где je она била доступна. Разлога за то je било више. He треба посебно истицати како су Ромеји, односно Византинци, гледали на последице Душанове вла- давине којом je Византијско царство било вишеструко понижено. И поред тога, деспот Јован Угљеша je y више наврата покушавао да успо- стави савезништво са Цариградом. Чак ни потчињавање његове обла- сти под црквену јурисдикцију Васељенске цркве y Цариграду није до- нело очекивано савезништво.54 Према речима чувеног византијског ретора Димитрија Кидона, који je заговарао прозападну политику ви- зантијског цара и стварање антитурског савеза са западним краљеви-

51С. Imber, The Ottoman empire, 27.52 M. Орбин, Краљевство Словена, 50.

Р. Михаљчић, Крај CpücKoï царсшва, 184-189; Р. Charanis, The Strife among the Palaeologi and the Ottoman Turks 1370-1402, Byzantion 16 (1942-1943), 297.

54 A. Соловјев, B. Мошин, Грчке повеље српских владара, Београд, 1936,269.



нама, средином шездесетих година XIV века, ни Срби ни Бугари као „сиромашни и недовољно јаки народи” нису били погодни за сарадњу са Византијом, први због своје освајачке политике према Византији, a други због свог незахвалног односа према Цариграду.55 Без обзира на такав став Цариграда, серски деспот je истрајавао на политици савез- ништва све до саме Маричке битке. Димитрије Кидон je забележио како су пре лета 1371. године y Цариград стигли српски посланици на додат- не преговоре са Византинцима. Они су нудили склапање брачних веза и новчану помоћ Византији само да би их приволели на склапање са- везништва за борбу против Османлија.56 Кидон je y споменутом говору, поучен јаловим искуством са Запада, променио своја гледишта и нагла- сио потребу савезништва са Србима, јер ce на њих рачунало као на сигурне савезнике који такође „трпе зло од варвара .57

Деспот Јован Угљеша ce спремао да организује поход на Турке још почетком, или y пролеће 1371. године, али je одложио војни поход, највероватније због ишчекивања одговора из Цариграда58 и Бугарске, надајући ce савезништву y походу. Смрт цара Ивана Александра фебруара 1371. године59 утицала je на погоршање политичке ситуације y Бугарској, na je деспот Јован Угљеша вероватно чекао и на учвршћи- вање положаја његовог наследника како би му бугарски владар помо- гао y слању помоћних војних трупа за поход.60 Одлагање похода омо- гућило je Османлијама да ce бол>е организују и припреме за одбрану.

Иако je постојала свест о турској опасности, „страх од Турака као посебан историјски феномен, забележен y нешто каснијим исто- ријским изворима, још увек није био присутан код већине хришћан- ских владара. Деспот Јован Угл»еша je према „неверницима исказивао нетрпељивост и жел>у да их порази на бојном пол>у.61 За време припре-

55 Г. Острогорски, Серска област, 79,132.56 Г. Острогорски, нав. дело, 79,137—138; Р. Михаљчић, Крај CpücKoi царсшва, 190—191.57 Г. Острогорски, Серска област, 138; Д. Оболенски, Визаншијски. комонвелш, Београд,

1996,306-307, Д. Оболенски такође истиче да су према Димитрију Кидону Срби и Бу- гари делили заједничку судбину са Византијом, али сматра да су Кидонове идеје биле више декларативне него што су заиста заступале идеју удруживања са дојучерашњим непријатељима.

58 Георгије Острогорски сматра да je Угљешина посета Светој Гори и манастирима Хи- ландару и Ватопеду била организована управо да би ce војсковођа и духовно припре- мио за битку. В. Г. Острогорски, Серска област, 141.

59 Према вестима бугарске хронике коју наводи Константин Јиречек, бугарски цар Иван Александар умро je 17. фебруара 1371. В. К. Јиречек, Мсшорија Срба I, Београд, 1990, 250, нап. 81.

60 Ј. Fine, The Late Medieval Balkans, The University of Michigan Press, 1996,379.61P. Радић, С тр аху позној Византији 1180-1453II, Београд, 2000,214-219.


ма похода против Османлија, он je априла 1371. године y једној даров- ници светогорском манатиру Ватопеду написао: „Стога и царство ми увеличано [...] надом и дижући ce на оружје против безбожних Мусли- мана зна да треба да дође на Свету Гору, да принесе овој Богородици дужне молитве и ропско поклоњење, na да прими од Ње богатство Њене милости, a Њезином помоћу - и [...] Бога нашег.”62.

Крал> Вукашин и деспот Јован Угљеша нисууспели y покушајима да обезбеде још савезника за борбу против Турака. Иако je y лето исте године, Вукашин правио савез са зетом Тјурђем I Балшићем против жупана Николе Алтомановића, ТЗурађ није био део савеза против Ос- манлија. Тако су ce браћа Мрњавчевићи, предводећи српске ратнике из својих области, 26. септембра 1371. нашла на бојном пол>у код Чер- номена на реци Марици. Жеља да ce Османлије потуку на њиховој територији, како би ce прогнале са Бадканског полуострва, остала je неостварена.63 Поход ce завршио потпуним поразом српске војске, погибијом двојице владара, y том тренутку најмоћнијих људи Српског царства.64 Уследио je распад области над којом су имали апсолутну власт. Све подробније вести о самој бици и њеном току потичу из, бар један век старијих османских извора и из пера патријарха Пајсија који je писао y XVII веку, тако да ce ток Маричке битке не може поуздано реконструисати. Оно што ce засигурно може утврдити јесте да je ис- ход битке трајно утицао на све државе и положај становништва y ре- гиону централног и југоисточног Балкана. Дугорочно гледано, готово читаво Балканско полуострво постало je плен нових освајача са исто- ка. Од тог тренутка, читава област Тракије била je потпуно небрањена, што су y наредних неколико година Османлије знале да искористе.65

Смрћу деспота Јована Угљеше, серска држава остала je без на- следника. Такву ситуацију искористио je деспот Манојло Палеолог, будући византијски цар. Иако je заузео град Сер са околином, као и полуострво Халкидики, укл>учујући Свету Гору, његова привремена

62 A. Соловјев, В. Мошин, Грчке повеље српских владара, 287.63 Г. Острогорски, Серска обласш, 127; Р. Михаљчић, Крај СрпскоГ царства, 198.

Поред српских летописа (Лз. Стојановић, Родослови u летописи, бр. 231), уз византијске историчаре (нпр. Лаоник Халкокондил), и византијске хронике из каснијег времена сумарно су забележиле исход битке, Б. Ферјанчић, Вести Кратких хроника о српској средњовековној исшорији, Глас CCCXXXVIIIСАНУ, Одељење историјских наука књ. 3 (1983), 152-153.

5 У бугарској историографији овим проблемом посебно ce бавио И. Дуичев, О т Черно- мен go Косово поле. Кђм исшоринша на турското завоевание в Тракин през послед- нише десешилешин на XIVвек, Сђтцимт, БЂлгарско средновековие. ГТроучваниа вЂрху политичкеската и културната историн на средновековна Бт>лгарил. Софил 1972.


владавина над овим територијама није имала већег значаја.66 Он није могао да успостави пуну власт и организује одбрану запоседнутих територија. Убрзо ce видело да je Света Гора остала незаштићена, јер су већ крајем 1371. или почетком 1372. турски одреди акинџија напали монахе на Атосу.67 После нестанка српске власти y региону, Турци су, према подацима из житија пустињака Нифона, окупили флоту и са мора напали „Свету Гору и све хришћане, оружјем Срба, носећи и бојно оруђе за утврде Свете Горе.”68 Том приликом, према споменутом извору, даље озбиљније нападе на Свету Гору осујетиле су три мле- тачке лађе које су ce укотвиле код Аавре св. Атанасија.69

Р а ђ а њ е „СТРА ХА ОД Т У РА К А ”

Наведени покушаји напада на Свету Гору и несметано пусто- шење Серске области после погибије деспота Јована Угљеше и њего- вог брата краља Вукашина, довели су до великих промена на угроже- ним територијама. Хришћанско становништво je искусивши различите облике страдања почело да проживљава страх који ће об- ликовати свест и слику о Турцима освајачима. Тако je настао фено- мен, од савременика назван „страх турски”, или „страх измаиљићан- ски”.70 О томе je нарочито сликовиту представу оставио светогорски монах Исаија y форми записа забележеног уз превод дела Дионисија Псеудо-Ареопагита. Описујући прилике које су га окруживале, Исаија je написао: „А књигу ову светог Дионисија, велим, y добра времена почех, када божанствене цркве и Света Гора рају подобно цветаху, као неки сад крај извора увек напајан; a сврших ту y најгоре од свих злих времена, онда када разгневи бог хришћане западних крајева, и поди- же деспот Угљеша све српске и грчке војнике, и брата свога Вукашина краља и друге велможе многе [...] и пођоше y Македонију на изгнање Турака [...] Te не изгнаше, но сами од њих убијени осташе, и веома много мноштво једни од оштрице мача умреше, a други y ропство одведени бише. [...] И толика нужда и зло љуто обли све градове и

66 Р. Радић, Јован VПалеолоГ, 359.67 Ј. Fine, Late Medieval Balkans, 381.68 M. Živojinović, Napadi Turaka na Svetu Goru, 12; Г. Острогорски, Свеша Topa после

Маричке битке, ЗФФБ Х-1 (1970) 279.69 М. Živojinović, Napadi Turaka na Svetu Goru, 12.70 O феномену страха од Турака y скорије време настало je више радова: Ј. Калић, „ Сшрах

турски” после Косова, Свети кнез Лазар, Споменица о шестој стогодишњици Косовског боја, 1389-1989, Београд 1989,185-191, Р. Радић, С трах y позној Византији 1180-1453 I—II; м . Шуица, Приповести о српско-турским окршајима u „страх од Турака” 1386. Године, ИЧ LIH (2006) 93-121.


крајеве западне, колико ни уши слушаше, ни очи видеше [...] просуше ce Измаиљћани и полетоше no свој земл>и, као птица no ваздуху и једне од хришћана мачем клаху, друге y ропство одвођаху [...] Они који су ОД смрти остали глађу погубљени бише. Јер таква глад би no свима крајевима, каква не би од постанка света [...] A оне које глад не погуби, ове допуштењем божијим вуци ноћу и дању нападајући ждераху [...]Оста земља од свих добра пуста: и л>уди, и стоке, и други плодова. Јер не би кнеза, ни вође, ни наставника међу људима ни да их избавља ни да спасава, но сви ce испунише страхом измаиљићанским, и срца храбра јуначких л>уди y најслабија срца жена претворише ce. У то вре- ме и српске господе седми, мислим, род крај прими. И уистину тада живи оглашаваху за блажене оне који су раније умрли[...]”710 оправ- даном страху који je прожео братства и монашке заједнице на Светој Гори писао je и монах Ромил Раванички: „погибија онога најхришћан- скијег Угл>еше изазва велики метеж и страхом испуни све монахе на Светој Гори, особито усамљенике и оне који y пустим местима живљаху.”72

Ови извори су толико речити, они одишу страхом и безнађем које je задесило становништво некада најмоћније државе y читавој об- ласти. Политички суноврат je био праћен разарањем пол>опривреде и трговине. Због страха и нестабилних прилика, трговци су престали да пролазе овим крајевима, a изложеност бруталном терору акинџија и недостатак хране покренули су сеобе ка северу и западу на територије на којима ce становништво осећало безбедније. За само неколико ме- сеци y читавом региону je поништен дуго успостављани демографски и привредни опоравак након великих епидемија куте које су десетко- вале становништво 1348. и 1363. године.73

Властела Српског царства je искористила новонастало стање да y кратком временском року распарча област краља Вукашина и осло- боди ce некада великог политичког и војног притиска. Победом на Марици, Османлије су утицале на прерасподелу снага међу српским племством. Нестао je дуализам y држави, али je царство тонуло y још већу кризу осипајући ce на више државотворних области. План о успо- стављању нове династије срушио ce истовремено са падом Вукаши- нове области. Марко, Вукашинов син, иако je добио краљевску титулу није био y стању да поврати изгубљени утицај и моћ породице, нити Да заиста наследи власт y српској држави. Прилике су биле такве да

Đ. Sp. Radojičić, Antologija stare srpske književnosti, 100—101; С тари српски записи uнатписи, Стара српска књижевност y 24 књиге, Београд, 1986,72.

72 М. Živojinović, Napadi Turaka na Svetu Goru, 12; P. Радић, Јован УПалеолоГ, 381-382.73 C. Ћирковић, Србија уочи битке на Косову, 8.


ce Марко са својом браћом борио за опстанак, чак и на својим старим породичним поседима.

Недуго после погибије браће Мрњавчевића, почетком децембра 1371. године (2. или 4. децембра) преминуо je цар Урош, последњи легитимни владар из лозе Немањића.74 Царство je престало да постоји, a заједно са њим ce угасио и последњи остатак јединствене српске државе. Нестанком краља Вукашина са историјске сцене, створени су услови који су довели до постепеног успона претходно потиснуте властеле, међу њима и Вука Бранковића. Наступило je већ дуго наго- вештавано, a још за живота цара Уроша започето доба превласти срп- ских обласних господара.

74 A. Веселиновић, Сриске динасшије, 52.

МЕТ)У обласним господарима(1372-1380)

Б о р б е з а п р е в л а с т

Осипање Српског царства досегло je врхунац почетком седам- десетих година XIV века, када je територија некада јединствене држа- ве била подељена на неколико властеоских области, које су добијале сва обележја државности. Ипак, гашењем лозе Немањића српска др- жава није нестала, већ ce распарчала на низ мањих. Иако наследник краљевске круне, Вукашинов син Марко није успео да одржи на окупу територије којима je до Маричке битке господарио његов отац. Са распадом области Мрњавчевића распршила ce и идеја о преношењу немањићке традиције на нову династију. Марко je остао само номи- нални крал>, без стварне власти и утицаја. Српска властела из непо- средног окружења Вукашинове области веома брзо je загосподарила деловима царства које je некадашњи крал>, ширећи своју власт, одузи- мао од друге властеле.1 У тим збивањима, обласни господари који су ce граничили са Мрњавчевићима нису ce задржали на враћању старих поседа, већ су, користећи ce погодним тренутком, знатно ширили те- риторије којима су владали.

Kao што je својевремено краљ Вукашин потиснуо Гргура и Вука Бранковића из Охрида, не уважавајући родбинске везе које je прет- ходно засновао с њиховим братом, тако ce и Тјурађ I Балшић прикљу- чио деоби области Мрњавчевића, раскинувши раније склопљен no- литички брак са Оливером, сестром краља Марка. Ђурађ I je no Вукашиновој погибији одмах посегнуо за Призреном, једним од најзначајнијих градова који су ce налазили y области Вукашинових наследника,2 што je осујетило освајачке планове жупана Николе Ал- томановића, који je такође желео да загосподари тим градом. Остав- ши без жељеног плена, жупан je запосео тврђаву Звечан на Косову, којом je 1363. године no уговору загосподарио Војислав Војиновић, a после његове смрти град ce нашао под влашћу цара Уроша.3 Истовре-

1 Ова тема je y модерној историографији подробно испитана, стога y овом раду неће бити посебно обрађивана. Видети Р. Михаљчић, Крај CpücKoi царсшва, 206-261; ИСН II, 21-36 (Р. Михаљчић).

2 У новом позиционирању обласних господара после погибије краља Вукашина, Тјурађ I je, напустивши Оливеру, свој политички положај ојачао ступањем y брак са Теодором, ћерком деспота Дејана.

3 М. Благојевић, Територије кнеза Лазара на Косову, 14.

6o M apko Шуица

мено са освајањима на југу, Никола Алтомановић je покренуо војне акције ка северним областима српске државе. Изузетно значајна об- ласт планине Рудник, коју му je највероватније tokom 1369. године одузео кнез Лазар, поново ce нашла под његовом влашћу.4 У тим при- ликама, Рудник je био слабо брањен због тога што je кнез Лазар усредсредио своје снаге на учвршћивање положаја y јужним области- ма. Освајајући од Вукашинових наследника Ново Брдо и Приштину, где ce налазила његова породична баштина, кнез je успоставио свој утицај на Косову, што ће ce касније одразити и на политички и тери- торијални успон Вука Бранковића.5

Распадом Вукашинове државе настала je још једна властеоска област - област породице Драгаш, деспота Јована и његовог брата Константина. Они су попут браће Бранковића били синови из поро- дице севастократора, a потом деспота Дејана, некадашњег властелина царске породице Немањић.6 Држава Драгаша обухватала je терито- рије y северној Македонији и жупе Прешево, Врање и Иногоште, које ce налазе y данашњој Србији.7 Најважнији градови y њиховој области били су Струмица и Штип. Охрид, y коме су до Вукашиновог успона боравили Бранковићи, сада ce налазио доста удаљен од баштинских поседа Гргура и Вука; Бранкови синови нису ни покушавали да искажу било какве претензије над овим значајним административним и вер- ским средиштем. Чак ни краљ Марко није успео да задржи непосредну власт y Охриду, na je град припао Андрији Гропи, арбанашком обла- сном господару, чију су врховну власт признавали чак и рођаци Мрњавче- вића.8 Поседи краља Марка и његове браће, нарочито Андријаша, који je ковао и свој новац, били су сведени на узану територију y западној Македонији, са центром y Прилепу.9

Извори не бележе да je y првом таласу запоседања територија краља Вукашина учествовао Вук Бранковић. Како ce испоставило, ши- рење области Бранковића, заузимањем или добијањем нових поседа на Косову и y делу Македоније, било je последица новонасталих по- литичких прилика узрокованих успоном кнеза Лазара. Ha простору

4 М. Шуица, Немирно доба, 23.5 Р. Михаљчић, Крај CpücKoi царства, 212-213,6 Д. Спасић и др, Родословне таблице, 75.7 Р. Михаљчић, Крај СрпскоГ царства, 218-232.

Реч je o Остоји Рајаковићу, властелину који je преминуо 1379. године. Био je зет жупана Андрије Гропе и, како ce y његовом надгробном натпису каже, „сродник краља Map- ка Сахрањен je y цркви Богородице Перивлепте y Охриду. М. Шуица, Немирно доба, 41—43.

9 Р. Михаљчић, Крај CpücKoï царства, 213-217; И СН II, (Р. Михаљчић) 24.


некада простране Вукашинове области испреплели су ce интереси Балшића, Мрњавчевића, кнеза Лазара, жупана Николе Алтомановића, Бранковића, Андрије Гропе, Драгаша и још неколицине, y том тренут- ку, недовољно моћне властеле. Дугорочно гледано, од слома Вукаши- нове државе највећу корист je извукао кнез Лазар. О његовом живот- ном путу до 1371. године заиста ce мало зна.10 Лазарев отац, Прибац, био je дворјанин цара Душана, док je Лазар обављао дужност ставиоца који ce старао о царској трпези на двору цара Уроша.11 Његов успон текао je постепено, a уколико je веровати извору који je користио Мав- ро Орбин, пред крај царства постао je један од најважнијих поли- тичких ослонаца српског цара. Повезавши ce са челником Мусом, господаром жупе Брвеник на реци Ибар, кнез Лазар je још за живота цара Уроша стицао важне дворске позиције.12 Челник Муса je био ожењен Лазаревом сестром Драганом са којом je имао три сина — Стефана, Лазара, који je добио име no ујаку, и Јована. Догађаји који су уследили показали су пуну приврженост браће Мусић свом ујаку. Сте- фан и Лазар, стасавши за ратнике, постали су кнежев најстабилнији политички и војни ослонац, док ce најмлађи брат Јован посветио ду- ховном позиву, досегавши чин топличког митрополита.13

У свеопштем метежу после смрти цара Уроша, кнез Лазар je мо- рао врло брзо да пронађе снажне савезнике како би истакао своје др- жавне претензије и преузео првенство међу осталим српским обласним господарима. Савези су ce y то време најчешће склапали браком na je тој врсти политике прибегао и кнез Лазар. Иако није могуће утврдити тачну годину, претпоставља ce да ce tokom 1370. или најкасније 1371. године кнез Лазар одлучио да своју најстарију ћерку Мару уда за једног од важнијих српских великаша.14 Политички избор није случајно пао на Вука Бранковића, сина севастократора, племића с дугом породичном традицијом службе на двору Немањића, чији су ce поседи налазили y близини Лазареве баштине на Косову.15 Kao корист од политичког бра- ка склопљеног с Маром, Вук Бранковић je могао да рачуна на тастову подршку y ширењу области, повлашћен положај и сврставање међу

10 Р. Михалзчић, Лазар Хребељановић, историја, култ, предање, Београд, 1989,15.

11М. Благојевић, Велики кнез u земаљски кнез, Немањићи и Лазаревићи, Београд, 2004,43.

12 М. Шуица, Немирно доба, 101-102.13 С. Милојевић, Мусићи, ИЧ XXXIII (1987) 33; М. Шуица, Немирно доба, 98.14 М. Шуица, O Moïyhoj улози Вука Бранковића y Косовској бици - прилоГразматрању

средњовековнератне такти ке, Споменица академика Симе Ћирковића, Зборник ра- дова, књ. 25, Историјски институт, Београд, 2011, 235, нап. 42.

15 Д. Спасић и др, Родословне таблице u Грбови, 125; М. Спремић, Деспот Ђурлђ, 23; A. Веселиновић, Српске династије, 84.

најзначајније српске обласне господаре с краја XIV века. У браку са Маром Вук je добио три сина, Гргура, Тјурђа и Лазара, који je добио име no свом деди-кнезу. С друге стране, кнез Лазар je оваквим потезом створио чврст политички ослонац који му je био неопходан за даља освајања и позивање на немањићку владарску традицију. Лазарев по- родични савез je y то време укључивао две веома важне властелинске породице: Бранковиће и Мусиће. Посматрајући територије кнеза Ла- зара и браће Мусић као јединствену целину, y тесном савезу са државом Вука Бранковића, стиче ce утисак да je кнез већ тада засновао терито- ријално језгро које je после нестанка Српског царства добило страте- шки значај и представљало стожер поновног окупљања једног дела српске властеле. Област Мусића, Лазаревих сестрића, која ce налазила y жупи Брвеник на Ибру, северно од жупе Звечан, била je део државе кнеза Лазара, док je Вук Бранковић своју државу развијао као потпуно независну и суверену. Постепена промена граница властеоских области на територији некадашњег Српског царства била je одраз јачања, или слабљења појединих племићких породица. Крајем 1371. и tokom 1372. године већ су ce биле издвојиле две личности од чијег међусобног об- рачуна je зависила и судбина других српских господара.

Непријатељство између Лазара и жупана Николе Алтомановића обновило ce после смрти крал>а Вукашина, када му je жупан преотео Рудник, важно рударско, трговачко и привредно место y коме ce, по- РеД рудничких копова и ковнице новца, налазио низ стратешки важних утврђења. Властелин који je господарио Рудником држао je y својим рукама једну од најважнијих области српских земаља, кључ за улаз y Шумадију и даље путеве ка унутрашњости.16 Никола Алтома- новић je после смрти цара Уроша постао, накратко, најснажнији срп- ски обласни господар. О његовој моћи јасно сведочи чињеница да je Дубровачка влада била принуђена да му исплаћује и светодмитарски доходак y висини од 2000 перпера и кумерк солски, трибуте који су својевремено били намењени владарској породици Немањића, или њиховим штићеницима.17

У РатУ који ce распламсао између жупана и кнеза tokom 1372. године, Лазар Хребељановић није био усамљен. Сложене политичке прилике и брзоплети потези жупана Николе Алтомановића довели су до тога да му je угарски крал> Лудовик I Велики ускратио дотадашњу подршку.18 Kao и y многим приликама до тада, спољнополитичке при-

16 М. Шуица, Средњи век, Рудник, 260-284.

17 М. Динић, Дубровачки трибути , Из српске историје средњега века, Београд, 2003, 727-749; И СН II, 25 (Р. Михаљчић).

18 М. Динић, О Николи Алтомановићу, 23-25.


Вук Бранковић 6з

лике и утицај најмоћнијих владара из суседних земаља одредили су победника y унутрашњим сукобима. Највећи непријатељи Николе Ал- томановића - кнез Лазар и босански бан Твртко Котроманић удру- жили су ce и заједнички ступили y вазални положај према угарском краљу Лудовику I (1342-1382). Уз помоћ Угарске, будући први босан- ски краљ, a тада још увек бан Твртко, и кнез Лазар кренули су y одлу- чујући обрачун са жупаном Николом.19 Усклађеним војним походима и дипломатским потезима жупан je tokom 1373. године изгубио, најпре упориште међу својом властелом, a потом и велики део територија. Бежећи пред непријатељима, склонио ce y утврђење града Ужица под чијим бедемима ce нашла војска кнеза Лазара. Град није могао да одо- ли опсади, na ce жупан Никола предао кнезу. Према извору који je користио Мавро Орбин, Никола Алтомановић je заробљен, одведен y Стару Павлицу, на Ибру, где га je Лазарев сестрић Стефан Мусић ослепио.20 Раније наведени историјски примери показали су да y вре- ме ратова и политичких сукоба родбинске везе нису значиле много, уколико су интереси династија или властеоских породица били међу- собно супротстављени. Ипак, y овом случају извори не бележе да je y рату између жупана Николе, иначе брата од тетке Вука Бранковића, и његовог таста, кнеза Лазара, учествовао и сам Вук. Међу историчари- ма су остале недоумице око утврђивања времена када je тачно Вук загосподарио Звечаном.21

Држава Николе Алтомановића, тада највеће српске области, подељена je између бана Твртка, који je присвојио територије преко реке Дрине y Босни, кнеза Лазара, који je заузео области y старим српским земљама, укључујући Рудник, Ужице и вероватно Звечан на југу,22 и Балшића, који су заузели жупе y залеђу Дубровника, чиме су постали примаоци светодмитарског дохотка.23 Део територија веро- ватно су добили и Мусићи, као Лазареви рођаци и вазали који су допринели слому жупана Николе.24

Нестанком са политичке сцене Николе Алтомановића, био je отворен пут обнављању српске државе на немањићкој традицији.

19 М. Динић, исто.20 М. Орбин, Краљевство Словена, 61; М. Шуица, Немирно доба, 114-115.21 М. Динић, О бласт Бранковића, 149-153; М. Благојевић, Територије кнеза Лазара,

14.22 М. Благојевић, Територије кнезаЛазара, 11-15.23 ИСН1\, 26 (Р. Михаљчић).24 С. Милојевић, Мусићи, ИЧ 33 (1986) 11-12; М. Шуица, Немирно доба, 130-131.

64 М арко Шуица

Успон Т А С Т А И ЗЕТА

Прикључивањем новоосвојених територија, област кнеза Лаза- ра заузимала je највећи део средишњих територија некадашњег цар- ства Немањића. Њеним постепеним јачањем почели су да ce стварају услови за ренесансу српске државности. Још je недостајало да ce те- риторија под Лазаревом влашћу заокружи областима y Посавини и Подунављу да би државе добила своје природне северне границе. Брак између Mape и Вука Бранковића, којим je осигуран мир на југу, омо- гућио je кнезу Лазару да ce посвети озбил>ној организацији државе и наставком освајања територија на северу. Следећу деценију кнез Ла- зар je посветио грађењу државе која je требало да настави традицију Немањића. Његова државотворна политика била je заснована на ства- рању савеза, или присилном потчињавању властеле која није желела добровољно да призна његово првенство.

Смрт последњег владара из породице Немањића, крај царства и борба за превласт међу српским племством нису представљали најтеже бреме епохе. Хришћанске државе на Балкану своју спол>ну, a добрим делом и унутрашњу политику морале су да заснивају на одно- су према најснажнијој војној сили y том делу Европе — Османлијама. Управо тај чинилац утицао je и на политику кнеза Лазара, али и оста- лих обласних господара y окружењу, који су стрепели од силине ос- манског притиска на границе њихових држава. Због тога, питањима опстанка државне самосталности, промовисању владарске идеоло- ™je, односу према Српској цркви, као и политици према другим др- жавама y окружењу нису сви српски обласни господари могли да приступе на исти начин. Будући да je новостворена велика државна област кнеза Лазара била географски удаљена од граница Османског царства, српски кнез je могао да решава важна питања под другачијим околностима, за разлику од Вукашинових наследника или браће Дра- гаш, чије су области биле најизложеније непосредном османском при- тиску. Заједно са кнезом Лазаром, и уз његову подршку, довољно удал>ен од првих османских продора, своју област je градио и Вук Бранковић.25 Иако историјски извори не пружају конкретне податке, извесно je да ce истовремено са успоном кнеза Моравске Србије

О развоју Вукове области, њеним границама, пореклу власти над територијама и то- пографији детаљну модерну студију објавио je М. Динић, Област Бранковића, 148-177, док je y расправи М. Спремић, Бранковићи - обласни iocüogapu Косова, 127-139, дат преглед њихове политичке улоге као господара Косова и истакнут значај геополитичког положаја њихове области крајем XIV и почетком XV века. Новија истраживања објавио je М. Благојевић y својим радовима: Територије кнезаЛазара, 6-18, и О издаји или не- вери Вука Бранковића, 7-42.


одвијао и постепени успон његовог зета, чији су ce поседи почели увећавати најпре на територији Косова.

Већ од 1372. године српски обласни господари били су y прили- ци да сагледају прве последице премештања центара политичке моћи са југа y средишње српске земље. Истовремено, они су ce суочили са све већим „страхом од Турака” јер je удаљеност између османлијских пљачкашких одреда и граница српских области бивала све краћа.

Услед таквих околности, a на подстицај светогорских монаха, до- шло je до преговора о измирењу између Српске и Цариградске цркве. Негативне последице екскомуникације врха Српске цркве из 1350. го- дине, оптерећивале су не само црквене односе, већ су, како ce испоста- вило, представљале брану суштинским политичким преговорима нео- пходним за одбрану од Османлија. Османски владар Мурат I после Маричке битке толико je ојачао свој положај y Европи да га je за врхо- вног господара признавао чак и византијски цар Јован V Палеолог.26

Све већа претња од османског освајања приморала je српску и византијску страну да убрзају преговоре о измирењу цркава, који су окончани 1375. године. У времену када није више било законитог представника српске централне власти, требало je пронаћи одгова- рајућу световну личност која би својим политичким угледом и снагом обезбедила спровођење постигнутог договора. У првих неколико го- дина после смрти последњег владара из династије Немањића, као најснажнији властелин издвојио ce кнез Лазар. Поред велике моћи коју je испољавао као владар, он je браком са кнегињом Милицом пре- тендовао и на право на немањићко наслеђе.

Према старим српским родословима, текстовима насталим са на- мером повезивања нових династија са породицом Немањића, кнегиња Милица je водила порекло од споредне лозе Стефана Немање, односно његовог најстаријег сина Вукана, који je почетком XIII века управљао Зетом.27 У науци ce најчешће тај податак узима као аргумент Лазаревог посезања за владарским легитимитетом, настојања окупљања српских земаља под једним жезлом и добијања подршке Српске цркве. Светогор- ски монаси су упутили посланство управо њему, a не било ком другом обласном господару који je исказивао владарске претензије, или имао формални легитимитет, што je нпр. био случај с краљем Марком.28

Лазареве везе са светогорским монасима, јачање духовног покрета исихазма y његовој држави, a нарочито политичка улога y измирењу Српске и Цариградске цркве били су одлучујући y добијању

26 Г. Острогорски, Историја Византије, 502-503; Р. Радић, Јован VПалеоло!, 358-359.

27 A. Веселиновић, Српске династије, 76-77.28 Д. Богдановић, Измирење, 359.


политичке подршке Српске цркве. У току иницијатива за преговоре преминуо je и српски патријарх Сава, који ce противио прихватању захтева Цариградске цркве, чиме je српски патријаршијски престо био упражњен. Ha чело Српске цркве доведен je патријарх Јефрем, чији je избор представљао одраз компромиса помирених страна.29 30

Свечани чин измирења симболички je обављен y цркви Св. Ар- ханђела y Призрену, над гробом виновника црквеног раскола — Сте- фана Душана. Поред различитих црквених великодостојника изми- рењу су присуствовали кнез Аазар и Тјурађ I Балшић, као господар територије на којој je обављено измирење.31

Склапајући што потпунију слику о овом важном догађају који je утицао на судбину српске државности y наредним годинама, na и де- ценијама, истраживачима je некако измицала посредна улога Вука Бранковића. Она није везана за првенство међу српском господом тог тренутка, нити за односе Вука са Српском црквом, већ ce тиче учвршћи- вања положаја кнеза Лазара као личности која je могла да обезбеди постојаност државе y повоју. Један од кључних преговарача о измирењу био je чувени монах Исаија, писац споменутог текста y коме ce говори о последицама Маричке битке и рађању „страха од Турака”. Исаија je преживео прве озбиљне упаде Османлија на Свету Гору, био je сведок распада области Мрњавчевића и гашења лозе Немањића. Са таквим искуством, схватајући потребу за новим окупљањем још непокорених хришћанских држава ради отпора новим освајачима, залагао ce за из- мирење коje би на друже време донело преко потребну стабилност, јединство и добре односе са Византијом.

Српска црква je подржала кнеза Лазара y његовим настојањима да обнови традицију Немањића и успостави снажну државу која би и y сле- дећој генерацији српских владара одолевала изазовима времена. Међу- тим, он je могао да ce y потпуности ослони на стечену подршку једино уколико би ce стекли предуслове за стварање владарске лозе, односно уколико би имао потомства које би могло да наследи државу. Tokom шесте, седме и осме деценије XIV века, кнез Лазар je y браку са кнегињом Милицом покушавао да добије сина како би обезбедио наследника лозе.32 Од 1372. године, после смрти цара Уроша и борби за наслеђе Немањића, добијање мушког наследника за кнеза je представљало политичку нуж- ност. Прво мушко дете, Стефан Лазаревић, родио ce тек као пети y низу

29 М. Пурковић, Српски патријарси средњепг века, Диселдорф, 1976, 88; Д. Богдановић, Измирење, 363; Р. Михаљчић, Аазар Хребељановић, 70-71.30 Исто,31Д. Богдановић, Измирење, 361-363.

32 М. Шуица, O Moiyhoj улози Вука Бранковића, 236, нап. 45.


Лазареве и Миличине деце. После њега, кнез Лазар je добио Оливеру и Вука.33 Кнез Лазар je, водећи ce неизвесношћу политичких прилика, мо- рао да рачуна и на неку другу могућност продужетка лозе, уколико за живота не добије директног мушког наследника. Његова најстарија ћерка Mapa родила je првог сина, Гргура, највероватније већ y раним годинама брака са Вуком Бранковићем, највероватније 1370/1371.34 Уколико ce узме као релевантан податак који доноси y свом путопису Бертрандон де ла Брокијер да je 1433. године деспот Тјурађ Бранковић, други син Вука и Mape, имао између педесет осам и шездесет година, онда лако може да ce утврди да ce и он родио пре Стефана Лазаревића. Могуће године рођења деспота Тјурђа падају између 1373. и 1375.35 Иако 1375. године, y време измирења цркава, кнез Лазар није имао директних мушких потомака, његова лоза je била продужена преко двојице унука које je добио из брака Mape и Вука. Ha тај начин je већ било обезбеђено наследство власти, a самим тим и преко потребан континуитет и легитимитет династије која ce позивала на везе са Немањићима. Рођењем Стефана 1377. године,36 a потом и Вука Лазаревића, Лазареви синови стали су y први ред наслед- ника државе и традиције на којој je она почивала.

Kao што ce види кроз историју, услед реалних политичких и жи- вотних околности, понекад су и формална права морала бити прила- гођавана, или потиснута. Тако je кнез Лазар, претварајући ce y правог владара, попут краљева и царева из лозе Немањића, за живота изгра- дио храм y коме ће почивати његово тело након смрти. Управо после сабора на коме ce одиграло измирење, започета je градња манастира Раваница, најзначајније Лазареве задужбине, y којој и данас почивају његови посмртни остаци.37

До краја седамдесетих година XIV века, кнез Лазар je испунио најважније политичке планове. Иако формално вазал угарског краља Лудовика I Великог, он je своју област градио самостално и без очиг- ледних спољних притисака. Поразом Николе Алтомановића, кнез Ла-

33 Оливера ce највероватније родила 1378. године, a Вук Лазаревић 1380. или 1381. Р. Михаљчић, Аазаревићи u Бранковићи, Владарске титуле обласних господара, Београд, 2001,240-241; A. Веселиновић, Српскединастије, 77; М. Шуица, О моГућој улози Вука Бранковића, 235. Р. Михаљчић, Лазаревићи u Бранковићи, 240-241.

34 Момчило Спремић поставља оквирни terminus post quem године Гргуровог рођења (oko 1370), Гр1ур, Српски биографски речник 2, Нови Сад, 2006,788.

35 Б. де ла Брокијер, Путовање прекомора, Београд 1950,131; A. Веселиновић, Родослови српских династија, 29.

36 М. Динић, Из наше раније прошлости IV, Година рођења Сшефана Аазаревића, Прилози КЈИФ 30 (1964) 243-246.

37 Д. Поповић, Раванички ipo6 кнеза А азара, Свети кнез Лазар, Споменица о шестој стогодишњици Косовског боја 1389-1989, Београд, 1989,173.

зар je постао најснажнији српски обласни господар. Северна гранична област некадашњег царства Немањића, уз обале Саве и Дунава, била je ван његове власти. Облашћу око Кучева и Браничева, уз Дунав, госпо- дарила je српска властеоска породица Растислалић, која je претходно изашла као победник из сукоба са српском властелом, чија су имена остала непозната. Растислалићи су, као што je то раније учинио кнез Лазар, признали врховну власт угарског краља, чиме су желели да учвр- сте своје позиције. Ипак, врховна сизеренска власт Лудовика I није мо- гла да спречи кнеза Лазара y жељи да прикључи област Растислалића својој држави. Тако je 1379. године кнез, поразивши обласног господара Радича Бранковића, из породице Растислалић, постао неприкосновени господар највећег дела старих српских земаља из државе Немањића. Његова ce држава y освит девете деценије XIV века простирала од Саве и Аунава, на северу, преко тока трију Морава, све до Новог Брда на Косову.38 Због тога што je највећим делом обухватала моравски слив, Лазарева, a потом и држава његових наследника, y науци je прозвана Моравска Србија. Начин на који je кнез проширивао своју државу tokom седамдесетих година XIV века најбоље je описан y једном одломку Краљевсшва Словена Мавра Орбина: „Лазар [...] je заузео Земљу краља Стефана све до Дунава, покоривши Расиславића и другу властелу која je држала речене покрајине: једне je затворио y тамницу, друге протерао, a неке путем разних уговора потчинио својој власти.”39 У другој поло- вини деценије, кнез Лазар je ојачао своје везе са Црквом, нарочито Све- том Гором и манастиром Хиландаром, када je постао и један од ктитора задужбине Немањића. Он je исказао своје првенство и заступање не- мањићког наслеђа тако што je изградио спољну припрату главне цркве Ваведења Богородичиног y Хиландару, коју je на месту старе цркве, подигао краљ Милутин.40 Међутим, кнез Лазар није био једини који je исказивао отворене претензије на наслеђе Немањића.41

Пошто je загосподарио деловима некадашње српске државе који су ce налазили y близини територије којом je владао, босански бан Тврт- ко I Котроманић одлучио je да ce прогласи за краља.42 Твртко je жупе y

38 Р. ЈМихаљчић, Лазар Хребељановић, 97-98.39 М. Орбин, Краљевство Словена, 93.

40 М. Благојевић, КнезЛазар - к ти то р Хиландара, 57-58.

41С. Ћирковић, Cyïyôu венац, ПрилоГ историји краљ евства y Босни, Работници, војници , духовници, Београд, 1997,280, нап. 17. истиче да титулатура и тврдња Твртка

Котроманића да je српска земља остала „без пастира”, изнесена y аренги повеље Дубровнику из 1378. године, јасно говори о непризнавању легитимних наследника немањићке круне коју je оличавао краљ Марко од 1372. године. .

М. Динић, О Николи Алтомановићу, 33-38; С. Ћирковић, Србијауочи битке на Косову, 5.

M apko Шуица


залеђу Дубровника одузео од породице Балшић, чиме je успео да при- добије и привилегију стицања светодмитарског дохотка, исплаћиваног првобитно српским владарима из династије Немањића, a потом и дру- гим велможама који су господарили дубровачким залеђем.43 Босански бан Твртко крунисао ce на Митровдан 26. октобра 1377. године, прогла- сиши ce краљем Срба, Босне, Поморја и Западних страна.44 Иако ce прогласио владарем Срба, крал> Твртко није господарио територијама старе српске државе Немањића, које су ce налазиле под сувереном вла- шћу кнеза Лазара и Вука Бранковића. Ипак, изгледа да су српски госпо- дари уважавали Тврткову краљевску титулу.45 Твртко I Котроманић y својим политичким плановима није стекао подршку Српске цркве, која je одлучно стала иза кнеза Лазара и његове визије ренесансе српске државе, утемељене на традицији немањићких владара.46 С друге стране, угарски краљ Лудовик I Велики, који je био са краљем Твртком y родбин- ским везама (1353. године оженио ce кћерком босанског бана Стјепана II Котроманића), није доводио y питање Твртков унутрашњи политички положај и краљевску титулу.47 Поред краља Лудовика, и Млечани и Дуб- ровчани су босанског краља називали „гех Rassie”.48 О нереду који je преовладавао y српским земљама тих година сликовито сведочи и текст једног српског летописа: „прими начелство (власт) кнез Лазар, српско краљевство, но три краља беху српска y то време: y Призрену Лазар, y Босни Стефан Твртко, y Прилепу Марко Вукашинов.”49

Лазар Хребељановић, за разлику од Твртка I Котроманића, није посегнуо за вишом владарском титулом, али je своју кнежевску издигао на ранг самодржавног владара.50 Присвајање звања самодршца, као и

43 М. Динић, Дубровачки шрибуши, 727-739.44 М. Динић, О крунисању Твртка 1, Глас СКА 147 (1932) 135-142; С. Ћирковић, Cyiyôu

венац, 285-286.45 Р. Михаљчић, Лазар Хребељановић, 67; С. Ћирковић, СуГуби венац, 280; С. Ћирковић,

Историја средњовековне босанскедржаве, Београд, 1964,138.0 симболичкој функцији титуле и пореклу набројаних географских одредница садржаних видети y: М. Динић, Српска владарска ти ту л а за време царства, Из историје српске историје средњега века, Београд, 2003,175-187.

46 Р. Михаљчић, Аазар Хребељановић, 68; С. Ћирковић, Cyiyôu венац, 284.47 П. Рокаи, 3. Ђере, Т. Пал, A. Касаш, Историја Мађара, Београд, 2002,122; С. Ћирковић,

Историја средњовековне босанске државе, 138.48 С. Ћирковић, нав. дело, 138; Š. Ljubić, Listine IV, 249; Monumenta Ragusina IV, 177.49 Дечански летопис под годином 6880/1372, Л>. Стојановић, Родослови илешописи, 209.

бр. 583 б.50 Комплетну табелу интитулација и потписа кнеза Лазара дао je Р. Михаљчић, Лазар

Хребељановић, 102—103, табела бр. 2.


владарског придевка Стефан недвосмислено упућују на Аазареву на- меРУ Аа обнови државу Немањића на старим територијама.51 Тек када je завршио освајања и обједињавање територија од Саве и Дунава до Косова, кнез Лазар ce уз подршку Цркве y интитулацијама и потписима почео називати поред господара Србљем, и господарем Подунавља.52 Аичношћу, јасном државотворном политиком и одлучним потезима, кнез Лазар ce издвојио као најјача фигура међу преосталим велможама некадашњег Српског царства. Од његових одлука y великој мери зави- сио je развој догађаја tokom претпоследње деценије XIV века.

Истовремено са Лазаревим уздизањем, текло je и јачање његовог зета, Вука Бранковића. Док je кнез Моравске Србије освајао територије на северу, Вук je ширио своју област y правцу југа и запада. Убрзо после смрти Ђурђа I Балшића 1378. године, Вук Бранковић je заузео При- зрен.53 До тада ce y оквиру његове државе нашло и Скопље са непосред- ном околином, које je свакако заузео до 1376—1377. године.54 Из тог периода потиче његова повеља манастиру Хиландару којом je српском светогорском манастиру поклонио манастир Св. Тјорђа код Скопља, што недвосмислено говори y прилог чињеници да je Вук владао овом регијом y тренутку када je издао даровницу.55 Свака промена на поли- тичкој сцени врло брзо ce одражавала и на положај појединих терито- рија или градова, na je тако био случај и са територијама и градовима под Вуковом влашћу. Није познато када ce патријаршијско седиште Пећ, које je после Вукашинове смрти заузео Тјурађ I, нашло y власти Вука Бранковића. Могуће je да je део територија на Косову добио и од свога таста, или као мираз, или као залог родбинског савеза и нарочитог односа који je постојао између та два обласна господара. Друга могућ- ност je да je ово значајно духовно и културно средиште дошло под ње- гову власт тек после Косовске битке, a да ce претходно налазило y об- ласти кнеза Лазара.56 У годинама између Маричке (1371) и Косовске битке (1389) Вук je успоставио снажну државу, која je обухватала некада значајне царске градове попут Призрена, Приштине и Скопља, тргове, манастирска средишта, као и многобројне плодне жупе. У време када

51Б. Ферјанчић, Владарска идеолошја y српскојдипломатици после пропасти царства 1371,0 кнезу Лазару, 139—150; Р. Михаљчић, Лазар Хребељановић, 92—102.Исшо; С. Новаковић, Законски споменици, 515—517,775—776; A. Младеновић, Повеље кнеза Лазара, Београд, 2003.

53 М. Динић, Област Бранковића, 149,151.54 М. Динић, исто.

55 С. Новаковић, Законски споменици, 451; М. Динић, Област Бранковића, 150; С. Боја- нин, Повеља Вука Бранковића одаровању ckoückoïманастира Свето!Георшјa мана- стиру Хиландару, С С А 8 (2009), 119-128.

56 М. Благојевић, Територије кнеза Аазара, 16-17.


ce Српско царство осуло на низ мањих области са својствима државе и када je кнез Лазар учвршћивао своју власт са скромном титулом кнеза, али са свим обележјима самодршца и правог владара, Вук Бранковић je својом државом владао носећи не много истакнуту титулу господина. У недостатку централне власти која би имућној и моћној властели до- дељивала значајније и репрезентативније титуле и звања, титула госпо- дин je почела да добија тежину владарског достојанства.57 Красећи своје име титулом господин, попут других обласних господара, Вук Бранко- вић je прокламовао сувереност и самосталност на територији којом je управљао, покушавајући да задржи свој положај међу најмоћнијим велможама тог доба. У сачуваним исправама, Вук ce y почетку скромно потписивао или y интитулацијама наводио једноставно као „раб Хри- стов Вук”,58 59 али je увођењем титуле господин на печату исказао свој независан владарски статус.

Док je кнез Лазар свој однос према Хиландару и Цркви заснивао на истицању немањићке традиције и испољавању владарских амбиција, Вук Бранковић je свој углед исказивао на скромнији начин, примерено свом положају. Прилагањем Хиландару различитих материјалних до- бара, он je стицао ктиторска права, a утицај je ширио и посредством старијег брата, монаха Герасима, који je био један од најзначајнијих чла- нова хиландарског монашког братства.60 Тек осамдесетих година XIV века, када ce услед османског притиска постепено ограничавао простор за самостално деловање српских обласних господара, дошао je y пуној мери до изражаја однос савезништва и међусобне привржености који су од почетка градили кнез Лазар и Вук Бранковић. У једном тренутку, таст и зет су остали готово усамљена препрека османском продирању y централне делове Балканског полуострва и даље ка Угарској.

У Ч В Р Ш Ћ И В А Њ Е О С М А Н Л И ЈА H A Б а Л К А Н У

У време док je кнез Лазар водио борбе за превласт међу српским обласним господарима на северу, a Вук Бранковић под његовим окри- љем постепено стварао своју област на југу, Османлије су шириле свој утицај користећи плодове тријумфа из Маричке битке. Османски вла- дар Мурат I, убрзо je наметнуо своју врховну власт хришћанским гос- подарима на Балкану који су ce граничили са Османским царством. Свако одбијање прихватања вазалне обавезе према Мурату као сизе-

57 Господин, ЛССВ, 121 (Раде Михаљчић)58 С. Бојанин, Повеља Вука Бранковића одаровању ckoückoïманастира, 121-122.59 Р. Михаљчић, Господин, Владарске титуле обласних господара, Сабрана дела VI,

Београд, 2001,107.60 М. Благојевић, Кнез Лазар - к ти то р Хиландара, 51, 54-55.

Рену представљао je ризичан потез, с обзиром на то да би објавом рата Турци прогласили те територије или државу за дарулхарб, односно „пребивалиште рата” што je подразумевало њено беспоштедно раза- рање и пустошење од стране османске војске.61 Признавањем врховне власти Османлија, хришћански владари су под строго утврђеним усло- вима задржавали део самосталности y државама којима су управљали.О природи Муратових освајања y Европи, која су имала подједнако ва- жно политичко и верско значење, сведоче фрагменти сачуваних осман- ских документарних историјских извора. Тако je, после освајања вели- ког дела Тракије, султан Мурат I поручио свом војсковођи Евренос-бегу да не запоставља утврђени духовни поредак ствари и да ce y складу са тим понаша као намесник области под његовом управом: „Али чувај ce да те не освоји сујета na да речеш: Пределе Румелије ja сам својом са- бљом отворио и заузео, него ће боље бити да знаш да je земља својина прво Богавишњега, na потомје Пророкова. Ano заповести Бога вишње- га, после Пророка и његов прејемник ти je даровао.”62

У OBOj Фази турских освајања на Балканском полуострву y оства- ривању османске политике и даље су кључну улогу имале акинџије - ратнички одреди састављени од брзе, лако опремљене, али убојите коњице. Њихови упади y рубне области држава са којима ce Османско царство граничило y Европи постали су синоним за страх, разарање и СМРТ- Акинџијски коњаници углавном су били размештани y погра- ничне области како би y сваком тренутку могли да изврше узнеми- РУЈуће упаде и међу становништвом посеју страх, који ce потом ширио на унутрашњост области и захватао све друштвене слојеве.

Једном успостављен вазални, тј. подређени политички положај y односу на Османлије исказивао ce на више начина. Потчињени владари или племство морали су да обезбеђују султану тачно одређен број вој- них трупа за учешће y ратним операцијама Османлија, како против других хришћана тако и против муслимана. Хришћански господари вазалних територија били су непосредно одговорни за прикупл>ање пореза, тј. харача, који je увећавао султанове новчане приходе и омо- гућавао му да започне нове војне походе.63 Парадоксално, y следећој етапи османских освајања на Балкану, хришћани су, заправо, сами фи- нансирали освајање својих држава. Однос османског владара и његових вазала био je додатно учвршћиван и слањем чланова породице као та- оца на његов двор, али и личним доласком самог вазала на поклоњење

61X. Иналџик, Османско царство, 18; X. Матанов, R Михнева, О т Галиполи go Аепанто, ћалканише, Евроиа u Османскошо нашесшвие 1354-1571, Софин 1988,43-44.

62 Г. Елезовић, Турски споменици I, Београд, 1940,9.

63 М. Спремић, Турци u Балканско полуострво y XIVu ХУвеку, Прекинути успон, 262-268.

M apko Ш уица


султану једном y годину дана, a некада и чешће.64 Тако je, на пример, бугарски цар Иван Шишман, чија ce престоница налазила y јужном делу државе, y Трнову, био принуђен да призна врховну власт османског владара, na je ступање y вазални однос ојачао браком између своје се- стре Тамаре и султана Мурата I.65 Османски вазали су, такође, морали да прате и основне правце спољне политике султана, што je подразуме- вало да су султанови непријатељи, или пријатељи били заједнички, и y складу са тим, захтевало ce одговарајуће понашање вазала.66

Владари који су ce придржавали наведених услова задржавали су раније успостављено унутрашње устројство својих држава. Ha тај начин, њихове области нису губиле свој изграђени државни иденти- тет, биле су поштеђене освајања, али су и даље биле изложене повре- меним пограничним узнемиравањима акинџијских одреда. Хришћан- ске државе су овакав статус уживале само y првој етапи османских освајања. Ширење османске државе y нешто каснијем периоду засни- вало ce на утапању балканских држава y територијално-управну ор- ганизацију Османског царства, чиме су хришћанске земље губиле независност и привремено, или трајно нестајале са политичке мапе Европе.

Време првобитног ширења Османског царства на Балканском полуострву поклопило ce са успоном кнеза Лазара и Вука Бранковића. Док je Лазар Хребељановић стварао ново државно језгро Моравске Србије, са престоницом y Крушевцу, a његов зет, област са центрима y Скопљу и Приштини, српски господари јужних области, губили су не- зависан положај и постајали вазали османског суверена.67 Иако ce не може прецизно утврдити време ступања y вазални однос према султану Мурату I, синови краља Вукашина, који су господарили знатно скром- нијом територијом, смештеном између Вардара и Црне Реке на истоку, Охрида на западу, Шар-планине и Скопља на северу, као и браћа Aparatu, највероватније су постали османски поданици пре Косовске бит-

64 X. Иналџик, Османско царство, 18.65 С. Новаковић, Срби u TypiçuXIVuXVвека, Београд, 1960,241; Ј. Fine, The Late Medieval

Balkans, The University of Michigan Press, 1996,407.66 Приморавањем поштовања ове вазалне обавезе могао би ce објаснити и један аспект

каснијег сложеног односа Лазаревића према Вуку Бранковићу y годинама после Косовске битке.

67 A. Атанасовски, Велбужд како престолнина на 1осподин Консшаншин u неГовише ва- зални односи со Османлиите, Годишен зборник Филозофски факултет на унивазите- тот „Св.Кирил и Методиј”, кн. 57, Скопје 2004, 265—279, И СН II, 21—22 (Р. Михаљчић); С. Новаковић, Срби u Турци, 189; Г. Острогорски, Серска обласш, 145—146; X. Матанов, Р. Михнева, О т Галиполи go Лепанто, 65-67; X. Матанов, Кннжевсшвошо наДраГаши, Софил, 1997,135-136.

ке. Док су ОсманлиЈе покушавале да изједначе свој утицај y Европи и МалоЈ Азији, Муратов ауторитет je, накратко, био уздрман унутрашњим сукобима, који су досегли врхунац покушајем државног гф ^рата иза Koraje CTajao његов син Шавчи-бег. Немајући много милости, Мурат je 1373. године наложио да ce његов син утамничи, a потом и ослепи ® Шавчи-бег je y заточеништву преминуо, или je био убијен. Политичка превирања утицала су и на остатке Византијског царства 68 69 70

И Док су османлијске трупе освајале балканске територије, Mv- рат je средином осме деценије Х1Увека наставио ширење своје држа- ве на исток покоравањем малоазијских кнежевина, попут Гермфне, Теке, Хамиделе. Учвршћивање положаја Османлија y Малој Азији и потчињавање других турских кнежевина - емирата, дали су легити- митет Мурату I да узме титулу „худавендигара” - императора и „сул- тан-и-азама - најузвишенијег султана - које су раније носили селџуч- ки султани, a Koje су сведочиле о његовим владарским претензијама Koje je као владар - газија желео да обезбеди за себе.72

Пошто je увећао територију своје државе, проширио утицај на хришћанске вазале и окончао немире y Османском царству, султан Му- рат je био спреман да настави освајања ка српским областима. Ha по- четку нове деценије, области кнеза Лазара и Вука Бранковића постале су непосредно изложене опасности од Турака. Са искуством страха који ce већ годинама ширио изван граница покорених области и са акинџиЈским одредима y суседству, Лазар и Вук, таст и зет, ишчекујући нападе, започели су припреме за одбрану својих држава од Османлија

68к а д Т с ^ е ћ Г л и Т 0 Аа СУ бр3ћа АРаГаШ ° СМаНСКу врховнУ власт " Р ™ У време да су већ били заокружили своЈу властеоску област. Неке спекулације постављају

Č e p a i m Г и ч Г к У ° С“ е во* е « W y обдастиЖ иво^нп Г 7 Г° АИН6’ а МОЖАа и касниЈе> тек после Косовске битке. Уп • М ЖивоЈиновић, Д рташ и u Свеша Гipa, ЗРВИ 43 (2006), 53-54. Други пак сматрају да cvДрагаши признали власт Османлија или 1371/72. или 1377/78.године Уп • A АтанаУ

69 совски, „ав. дело, 269,273; М. Живојиновић, Дригаши u СветаГора, 43

V n t l Z l T ™ " empire' 32: Ae™ “ ° ™ С “ “ r Р Р а *Л , ,о ,а „70

°Ца цара јована V Палеолога. О завери принчева против својих очева нема сведочанстава y савременим изворима, већ о њима говоре тек каснији византијски писци попут Сфранцеса

^XaA^KOHAMAa.&yîP.Oar^

72 v Lm b e r ’ Н а В ' АеЛ° ’ 27,'Р' MaHTpaHl И с т ° Р т Ocmûhckoï царства, 44 (Н. Ватен).X. Иналџик, Османско царство, 80.

ДОБАУСПОНА (138 0 -138 9 )

Ја ч а њ е д р ж а в е В у к а Б р а н к о в и ћ а

Док je кнез Лазар јачао свој владарски положај међу српским велможама, Вук Бранковић je градио државу пробијајући ce међу најзначајније српске обласне господаре. Tokom година успона, Бран- ковићи су веома водили рачуна да ce њихов утицај прошири и устали на местима која су стекла духовни значај. Вуку je било пресудно да y Хиландару, који je веома водио рачуна о томе ко ће бити наследник традиције немањићке државе, одржи још раније успостављен ктитор- ски углед и настави да шири свој утицај, a ради учвршћивања поли- тичког положаја и успостављања династије. Поред ранијих дарова Хиландару, нарочито манастира Св. Тјорђа код Скопља, Вук Бранковић je српском светогорском манастиру приложио села Горњу и Доњу Га- димљу, удаљена око десет километара југоисточно од Липљана, a која су ce налазиле на његовим косовским поседима.1 Пошто je изгубљена оригинална повеља, не зна ce датум даровања.

Вук Бранковић je потпуно независно градио свој однос према Српској цркви, што je носило и одређену политичку тежину. Када je кнез Лазар 1379. године, следећи своје државне интересе, издејствовао смену српског патријарха Јефрема, Вук Бранковић му je пружио госто- примство y својој држави. Бивши патријарх ce повукао y манастир Св. Арханђела код Призрена, где je требало да проведе остатак живота y монаштву.2 Међутим, будући развој догађаја непосредно после Косовс- ке битке и смрт патријарха Спиридона, вратили су га на патријаршијски трон. Читаву деценију Јефрем je боравио y области Вука Бранковића. У немирним временима која су завладала 1389. године, близак однос са поново устоличеним патријархом донео je Вуку и политичку корист. Због тога je његов однос према Српској цркви био веома сложен и пре- вазилазио je, као уосталом и Лазаров, чисто духовне оквире.

О Вуковом добром гласу y манастиру Хиландару, као најважнијем српском монашком средишту, посебно ce старао његов најстарији брат, монах Герасим. Он je био члан манастирског братства Хиландара све до новембра 1382. године, када ce преместио y манастир Св. Павла на Светој Гори.3 * У другој половини седамдесетих година XIV века,

1С. Новаковић, Законски споменици, 451; М. Благојевић, Хиландарски поседи на Косову u Метохији, Хиландарски зборник 12, Београд 2008,29.

2 М. Пурковић, Српски патријарси, 108-109.3 М. Спремић, Бранковићи u Света Гора, Друга казивања о Светој Гори, Београд, 1997,

410-411

Герасим je y више наврата путовао на двор кнеза Лазара, како би бра- нио интересе Хиландара y спору који je манастир водио са кнежевим властелином Црепом Вукославићем.4 Управо y то време кнез Лазар je подизао припрату хиландарске цркве посвећене Ваведењу Богороди- це и постајао њен најважнији ктитор.

После много година проведених y српском светогорском мана- стиру, старац Герасим je заједно са другим српским монахом, бившим властелином из врањског краја, Антонијем Багашом, обновио запу- стели манастир Св. Павла на југозападним ободима Свете Горе и прет- ворио га y задужбину Бранковића.5 И поред тога, он je и касније, све до смрти, задржао велики утицај y Хиландару. Колико je Герасимова реч била важна монасима Хиландара, нарочито ce испољило y првим го- динама после Косовске битке, када je Вук постао најугледнији српски господар. Тада ce манастирско братство y потпуности приклонило Вуку Бранковићу, уз велику наклоност и приврженост.

Своје деловање Герасим није ограничио само на манастир Хи- ландар, већ ce бринуо да ce породица Бранковић упише међу ктиторе и других светогорских светиња. Истовремено, и кнез Лазар je заједно са својом властелом обдаривао Хиландар, али и друге православне светиње на Атосу.6 Лазар и Вук су, сваки за себе, али без ривалитета, прилагали поседе светогорским манастирима, постајући важни даро- давци, што je обезбеђивало духовну подршку њиховој власти. Тако je 1380/81. године кнез Лазар приложио Св. Пантелејмону, руском ма- настиру на Светој Гори, Цркву Христа Спаситеља на Косову, са посе- дима y близини Хвостанске митрополије, заправо Мале Студенице, чркве коja ce налазила десетак километара североисточно од Пећи.7 Овај податак je важан да би ce одредиле границе области којом je владао Вук Бранковић за живота његовог таста, кнеза Лазара. С краја XIX века, историчари су сматрали да je Вукова област пре Косовске битке обухватала готово читаву територију Косова, са изузетком не- ких Лазаревих територија и Новог Брда. Скорија истраживања су по- тврдила да господар Косова на крају XIV века, како ce Вук често на- зива, није имао под својом влашћу неке од важних, духовних и

Р. Михаљчић, Прило1 српском диИломашару, Изворна вредност старе српске грађе, Београд, 2001, 39-47; М. Спремић, Бранковићи u Хиландар, 427-429; М. Шуица, Не- мирно доба, 117-118.

М. Спремић, Бранковићи u Свеша Гора, 410—411; Г. Суботић, Обнова манастира Све- тог Павла y XIVвеку, ЗРВИ 22 (1983), 207-254.

6 A. Младеновић, Повеље кнеза Лазара, 17 -22 ,129-146 , 147-170, 171-176; М. Шуица,Немирно доба, 152. ’

7 A. Младеновић, Повеље кнеза Лазара, 147-162; М. Спремић, Деспот Ђурађ, 25.



стратешких средишта.8 Кнез Лазар, са којим ce Вук граничио на Косову и Метохији господарио je Новим Брдом, значајним рударским и трго- вачким средиштем, Липљаном, који ce налазио y јужном делу Косова поља, већ споменутом Хвостанском митрополијом код Пећи, Лабом y северном делу Косова, код данашњег Подујева, a могуће и Звечаном, који ce касније нашао под влашћу Вука Бранковића. Читава област ce- верне Метохије, као и крајеви дуж горњег тока Ибра налазили су ce пре 1389. године под влашћу кнеза Моравске Србије.9 Област Липљана, која je припадала кнезу Лазару, била je окружена Вуковим поседима.10 Вук Бранковић je тада господарио Приштином, седиштем локалне управе и митрополије, која je после Косовске битке пребачена y манастир Гра- чаницу.11 Њему су припадале и баштина y Дреници на западу, као и крајеви на левој обали реке Ситнице, долина речице Грачанке, a затим Горња и Доња Гадимља, које je Вук даровао манастиру Хиландару. Имајући y виду велики удео територија кнеза Лазара на Косову и Ме- тохији, што je подразумевало и његово присуство y тој области, може ce закључити да je свако територијално проширење које je Вук предузео до одигравања битке на Косову било уз Лазареву сагласност, или je представљало тастов дар свом првом зету. У Слову о кнезу Аазару, култ- ном тексту који je написао патријарх Данило III y последњој деценији XIV века, изричито ce каже да je кнез Лазар Вуку Бранковићу „довољно земље оделио”, a те територије су могле да ce налазе само на Косову.12

Tokom стварања државе и утврђивања њених граница, Вук Бран- ковић ce усредсредио и на јачање политичких и привредних веза с дру- гим важним областима или државама y региону, што су му омогућила значајна рудна богатства која су ce налазила на Косову, као и развијени градски центри попут Призрена, Скопља, Приштине, Вучитрна и Тре- пче који су признавали његову власт.13 Разграната мрежа путева y ње- говој држави омогућавала je несметано одвијање трговине и промета различите робе y локалним оквирима, али и са другим државама y окру- жењу. Старајући ce о безбедности своје области и њеној унутрашњој стабилности, омогућио je и јачање своје властеле—вазала, што je утица-

8 М. Благојевић, Територије кнезаЛазара, 5-18.

9 Исто, 16.10 Исто, 12.11Б. Тодић, Митрополија y Приштини — прва 1робна црква кнеза Лазара, Свети кнез

Лазар, споменица о шестој стогодишњици Косовског боја 1389—1989, Београд, 1989, 163-169; С. Ћирковић, Косовска битка y међународном контексту, Глас САНУ CCCLXXVIII (1996), 59.

12 В. Ћоровић, Силуан u Данило, Српски писци X IV — X V века, Глас СКА, 136 (1929), 96.13 М. Динић, Област Бранковића, 148—158; М. Благојевић, Теришорије кнеза Лазара, 13.

ло на стваРање организоване властеоске војске.14 Сачувани историјски извори, нажалост, пружају само спорадичне и веома неуједначене по- датке о властели Вука Бранковића.15 Неколико имена племића познато je само на основу натписа искованих на новцу док ce једино за челника Смила може реконструисати нека врста биографије, и то за време н>е- гове службе на Вуковом двору. Очувани фрагментарни подаци не дозво- љаваЈу да ce подробније ослика уређење Вукове области, али ћемо на основу штурих извора покушати да дамо бар скицу.

Поред челника Смила, који je био Вуков дворјанин и најпоузданији поданик, задужен за дипломатске односе са Дубровником, y изворима ce као део дворске пратње спомињу једино чланови канцеларије. Од знаме- нитијих личности са титулом, међу Вуковим поданицима спомиње ce још сам° војвода Пројак, док ce не може са поузданошћу утврдити да ли je кефалија Никола, сачуван од заборава y два записа о куповини једне књиге око 1389. године, обављао ту дужност y неком од Вукових градова на Косову, или je био поданик кнеза Лазара.17 Поред ове недоумице, оста- je и дилема да ли je ризничар Бранислав, који ce y изворима спомиње y првим годинама после Вукове смрти као дворјанин Mape Бранковић, почео да обавља ту дужност још за живота њеног мужа.18

Имена неколико Вукових властелина искованих на новцу сведо- чанство су да je y области Бранковића вођена другачија монетарна по- Аитика y односу на новчарство кнеза Лазара.19 Док je кнез Лазар y потпу- ности контролисао ковање новца на територији области којом je управљао, не дајући тувладарскуповластицу ниједном од својихвазала,20 Вук Бранковић ,е омогућио неколицини својих вазала ковање новца са

14 С. Ћирковић, Србија уочи битке наКосову, 11-12.15 М. Шуица, Немирно доба, 121-128.

16 Кефалије су биле представници локалне управе са седиштем y већим градовима и не-пооеклГ И еПОСТављао влаАаР- Будући да je институција кефалије била византијског порекла, y Србији ce први пут јавља за време краља Милутина, и то y Скопљу, граду

оји ce после распада Српског царства нашао под влашћу Вука Бранковића НадГеж- остги кефалиЈа су ce протезале на војне и цивилне послове y градовима и непосредној

околини. Њихова улога требало je да обезбеди нормалан живот становништва /дан и ма мира и успешну одбрану y време ратова. овништва y дани

17Л, Суојановић, Записи u натписи I, 55, бр. 172,173, III, 142, бр. 5551, бр 5556- М Државна управа, 271; М. Шуица, Немирно доба, 124. ? ’ '

18 М. Шуица, Немирно доба, 121.

201 Г НИ И3у3етак могао би представљати положај Лазаревог сестрића Стефана Мусића

Т о б Т ш - и \ Г ВЛаСТ6ЛИНУ ПР” Н° ВаЦ Са “ M СтеФан' М- Ш Д , H elupuo

*78 '■M apko Шуица


својим именом.21 Toj групи властеле припадао je и Драгосав, за кога није познато y којим областима je имао своје земљишне поседе, нити коју je титулу носио. Новац властелина Драгосава no својим особеностима веома je сличан новцу који je ковао Вук Бранковић, његови остали ваза- ли и градови Скопље и Призрен, који су ce налазили под Вуковом вла- шћу.22 He може ce поуздано утврдити да ли je Драгосав, чије ce име поја- вљује на новцу, истоветан са „работником” Драгосавом, споменутом y једном запису с краја XIV века. Наиме, делимично очувани запис гласи „Господину ми великом Вуку од работника ти Драгосава” при чему je највероватније „господин велики Вук” управо Вук Бранковић.23 Иако je име Драгосава забележено y још неколико средњовековних записа из овог периода, нема потврде да je реч о истој особи. У тим ce записима Вук, наведен без титуле, обраћа „брату” Драгосаву.24 Уколико je заиста реч о Вуку Бранковићу и властелину Драгосаву, познатом са новца, онда би овај вид посвете говорио о њиховом нарочито блиском односу, с обзиром на то да ce епитет „брат” y средњем веку употребљавао само y посебно присним сизеренско-вазалним односима.25 Од Вукових вазала, свој новац ковали су још Влатко, Јаков и челник Смил.26

Сам Вук je ковао више врста новца, од којих je једна нарочито скренула пажњу историчарима. Реч je о новцу који je на аверсу кованице имао натпис са Вуковим именом, док ce на реверсу налазило Лазаре- во.27 Ова врста новца сведочи о нарочитом односу Вука Бранковића према свом тасту. Стављајући Лазарево име на свој новац, исказао свој однос према кнезу као свом родитељу, како y духовном, тако и y поли- тичком смислу, признајући га за носиоца немањићке традиције и водећу фигуру међу српским господарима. Овај Вуков динар ce, с друге стране, не би могао сматрати исказом вазалства, већ изразом привржености и поштовања првенства главе породице којој je Вук припадао од осме деценије XIV века.28 Новац Вук-Лазар могао би да представља и поли-

21М. Шуица, исто.22 С. Димитријевић, Нова серија нових врста српскоГ средњовековноГ новца, Старинар,

19 (1969) 220-221.23 М. Шуица, Немирно доба, 123, нап. 10.24 Исто, 123, нап. 11,12.25 Кнез Лазар je свог властелина Црепа, победника y бици код Дубравнице над Турцима,

y повељама такође називао братом. B. М. Шуица, Немирно доба, 159.26 М. Шуица, Немирно доба, 122,124.27 С. Димитријевић, Нова серија нових врста српскоГ средњовековно1 новца, 188; В. Ива-

нишевић, Новчарство средњовековне Србије, 168-169.28 He слажемо ce са становиштем према коме ова врста новца представља доказ о посто-

јању вазалног односа Вука Бранковића према кнезу Лазару, В. Иванишевић. В. Новчарс- тво средњовековне Србије, 169; М, Благојевић, О издаји, или невери, 15—16.

8o

™ л Ње Према KOMe је Вук ВрШИО ГОТОВО заЈеАничку владавину с кнезом Лазаром, њему претпостављеним савезником y родбинскомсимболичко-владарском, али не и државноправном смисГу Ова врсТа’ новца могла je да буде и опипљив, материјални израз оданости зета, на

ога je кнез могао да ce ослони y свакој прилици. Заједништво и хармо- ни a осведочена y мирнодопско време, свакако ce морала одразити и на ковање ратних планова најуваженије српске господе.

Емисија кованог новца y држави Вука Бранковића спада међу наЈзначаЈниЈе y средњовековној српској историји, a no броју серија и сачуваних примерака приближио ce кнезу Лазару.29

П р и п р е м е з а о д б р а н у

• МНОГО времена °А каАа je кнез Лазар заокружиосвоју област, a одреди турских ратника су упали на тле Моравске Ср- биЈе ДогађаЈи с почетка нове деценије, како ce испоставило, судбо-

не no кнеза Лазара и Вука Бранковића, наговестили су одлучујућу битку Koja ce одиграла на Косову пољу 1389. године.

ЈоШ од времена Немањића, заштити рубних области српске средњовековне државе придавана je велика важност, јер ce на такав

чин обезбеђивао мир y држави, али и осигуравала територијална проширења. Како je y другој половини XIV века ослабљена и распар- чана српска држава напустила офанзивну политику и почела да зау- зима одбрамбени положај, тако je и питање заштите граница добило H3 значаЈУ- Још je цар Стефан Душан својим Закоником 1349 и 1354 године предвидео и регулисао одбрану пограничних регија дајући имса ппба5 CTaTyC’ так° 3ваних крајишта.30 Овим територијама, зонама са посебио организованом одбраном, господариле су велможе које су

мале посебну одговорност за спречавање упада разбојника и других војски. Сваки пропуст y обезбеђивању границе повлачио je велике

азне, што je представљало додатни подстицај власетели-крајишни- цима за савесно и будно чување поверене територије.

о л В п ^ л Ла3аР Је’° “ аЊајући Се на законе ЧаРа Аушана, организовао одбрану Моравске СрбиЈе тако да je област крајишта уз источну грани-цу према Бугарској дао на управу једном од својих најоданијих власте-

т Т ж Т т “ћ Т 4 9pyim °бшсних <°™ °7wïo А Т л ^ Г у ИБе"°Р"ад30 1975’ 20° ’ В- ИваНИшевић) Новнарство средњовековне Србије, 168-169

Чланови 49. и 143. посебно регулишу обавезе властеле крајишника. Уп, Н. РадоЈчић Законик цара Сшефана Душана, Београд 1960 69 7 0 - \/r к • t ^ _ ’средњовековне Србије og 1371. go 1459, H I 1-2 (1987) 29 43- A V * ,го|ев"


лина — Црепу Вукославићу.31 Већ на Божић 1380/1381. године турски лаки коњаници, акинџије, брзим и убојитим продорима напали су Ла- зареву државу.32 Страх ce проширио не само међу локалним станов- ништвом, него и међу властелом и владарима.33 Турци су постепено слабили одбрану пограничних регија оних држава које су биле мета њиховог даљег ширења. Иза упада османлијских коњаника остајале су људске жртве, опљачкана имовина, спаљена села, речју — пустош. За такву врсту напада, кнез Лазар je припремио одговарајућу одбрану.

О првом српско-османском сукобу на територији Моравске Ср- бије није сачувано много података. Савременици су само забележили да ce збио „Црепов бој на Дубравници,” или да су „Цреп и Витомир разбили Турке на Дубравници.”34 Војвода Цреп, кога je кнез називао и својим братом, био je један од најпоузданијих вазала, a no њему je битка и добила име. „Црепов бој” није био окршај већих размера, али je показао да су српски ратници били спремни да бране државу свог господара. Битка ce одиграла y области Петруског крајишта, y близи- ни данашњег Параћина, дакле y источном делу Лазареве државе.35

Управо y то време, турски одреди акинција харали су деловима Бугарске, na je вероватно један коњички одред скренуо ка Лазаревим земљама. He може ce са поузданошћу утврдити да ли су то урадили због пљачке, или je y питању било испитивање одбрамбене моћи државе на коју су ce Турци устремили. Да je реч о једном издвојеном упаду Осман- лија, a не организованом ширем војном походу, види ce из чињенице да су напад сузбила само два крајишка властелина, од којих Витомир није познат из других историјских извора. Значајнији османлијски поход предвођен султаном Муратом I, или неким од његових знаменитих војсковођа био би изричито споменут y краткој вести летописца, као што je био случај приликом неких каснијих освајања.

После овог успешно сузбијеног упада, y наредних неколико го- дина Турци нису угрожавали Аазареву област.36 * Ипак, непокорене српске области, под влашћу кнеза Лазара и Вука Бранковића, убрзано су ce припремале за одбрану од освајача са истока.

31М. Шуица, Немирно доба, 117-119,132.32 Л>. Стојановић, Цреп u ВиШомир, Зборник y част Богдана Поповића, Београд, 1929,

356-357; М. Шуица, исто, 119.33 Factors in the Ottoman conquests, The Cambridge History of Islam 1,284.34 A). Стојановић, Родослови u летописи, 214. бр. 589.35 Р. Михаљчић, Где ce налазио Ipag Петрус? Прошлост и народно сећање, Београд, 1995,

225-233.36 М. Шуица, Приповести о српско-турским окршајима u „сшрах од Турака 1386. iogune,

ИЧ LIH (2006), 98.

82M apko Шуица

У међувремену, северно од граница Лазареве државе, одиграли су ce значаЈни политички догађаји. Угарски крал> Лудовик I, чији су вазали ) ш 1373. године постали бан Твртко Котроманић и кнез Лазар, преминуо ;е септембра 1382. године. Чинило ce да ce његова смрт неће битно одра- зити на положај господара Моравске Србије, али je, ипак, y наредних не- колико година затегнута политичка ситуација y Угарској и неизвесност OKO наслеђа престола утицала и на угарско-српске односе. Кнез Лазар иАРа? ^ 7? ^ ° l Ka° бИБШИ ЛуАОВИКови вазали уплели су ce y династичке

орбе. У борби два претендента на престо - малолетног Ладислава, сина напуљског краља Карла, и Жигмунда Луксембуршког, који ce верио Ма- рирм, ћерком Лудовика I, кнез Лазар и краљ Твртко били су на страни малолетног Ладислава.38 Коначно, 31. марта 1387. године Жигмунд Луксембуршки je проглашен и крунисан за краља Угарске.39 Овакав развој догађаја y великој мери je оптеретио односе између Краљевине Угарске и кнеза Лазара, што je утицало и на слабљење одбрамбене моћи Моравске Cponje уочи озбиљнијих османлијских похода.

Нежељени исход y борбама за угарски престо отежао je положај кнеза Лазара. Ипак, још пре Жигмундовог устоличења, кнез Лазар ce суочио са правом османлијском опасношћу. Притисак који je на Морав- ску р ију вршио Мурат I био je присутан још од првог акинџијског упада y област Петруског крајишта. Докази о све већем присуству „страха Тур- ског на територији Лазареве државе 6иаи су, између осталог, видљиви и y градитеЛ)Ству Моравске Србије. Стратешки важна утврђења као што je град Козник, Петрус, Брвеник, Копријан или Сталаћ ојачавали су старе или добијали нове бедеме. Лазарев престони град Крушевац био je опа- сан са дванаст четвороугаоних кула и зидинама дебелим no два метра.40 Први пут je једна владарска задужбина, манастир Раваница, грађена као маузолеј кнеза Лазара, била заштићена масивним бедемима и великом донжон кулом, последњим стубом одбране једног града или утврђења.41

A градова који су ce пре Косовске битке налазили под влашћу Вука ранковића само су неки били опасани бедемима, попут Скопља, или

^ Р. Михаљчић, Лазар Хребељановић, 67; М. Шуица, Немирно доба, 25-26.

“ аР је Са, СВ° јИ“ савезницима У више наврата покретао војне походе против Жигмунда, али без већег успеха. Уп.: П. Рокај 3 Ћепе Т ГТал д м — ■Мађара, Београд, 2002,123 h * Р ’ А ' КаСаШ' ИсшоР ^

39Исто, 125.

Se^ ; Be0rpaA' 2001’ 51~54: М- Поповић, Утврђења боја 1389-1989, Београд 7 2 , ° Шесто с™годишњици Косовског

41 Донжон кула je, no свом положају и димензијама које су биле веће y односу на остаде куле, представљала најбоље брањено упориште унутар утврђеног града Такве куле cv данас наЈвидљивиЈе y остацима утврђења манастира Манасије, Раванице и Крушевца


града Звечана, за кога ce са сигурношћу не може рећи коме je припадао. Оно што су српски закони одавно предвиђали својим нормама, почело je да ce спроводи y дело. Обавезе становништва назване Градозиданије, односно подизање и обнављање бедема, и Градобљуденије, обавеза стра- же и одбране града, постале су део свакодневног живота житеља град- ских средишта.42 Владари, племство и зависно становништво постепено су ce навикавали на нове околности и живот y сталном страху од напада. Колико су ове мере предострожности биле оправдане, али и недовољне, убрзо суувидели и кнез Лазар и Вук Бранковић. Прошло je само неколико година од пораза акинџија код Дубравнице, када je сам султан Мурат I стао на чело војске и кренуо y поход на Србију.

Почетком осамдесетих година XIV века, османска држава на Бал- кану наставила je да увећава територије под својом влашћу. Учвршћи- вање царства y области Тракије било je крунисано освајањем два велика града, Филипопоља, данашњег Пловдива, 1383. и Софије 1385. године. Тада ce Османско царство протегло на делове јужне Бугарске, Македо- није и вероватно Свете rope.43 Заузимањем Софије, Турци су ce прибли- жили источној граници Моравске Србије, тако да je било само питање тренутка када ће предузети нове освајачке походе на север и запад, пре- ма кнезу Лазару. После претварања Једрена y европску престоницу, Му- рат je имао стратешки циљ да учвршћује своју власт y Тракији и Маке- донији, намећући вазалне обавезе хришћанским господарима, док je истовремено освајао кључне градове на најважнијем путном правцу на Балкану, Цариградском друму. Војна цеста (via Militaris), или Цариград- ски друм, био je изграђени пут који je повезивао Цариград са Београдом. Пут je пролазио кроз Једрене, Пловдив, Софију, Ниш према Костолцу и потом уз Дунав ка Београду. У средњем веку je био један од ретких очу- ваних римских путева чија je ширина била толико велика да су могле да ce мимоилазе кочије. Добар, поплочан пут који je одолевао киши и којим су могле несметано да ce крећу сточне запреге, омогућавао je брз транс-

42 Ове обавезе су нарочито истакнуте као посебне клаузуле y повељама кнеза Лазара и Вука Бранковића Дубровчанима из јануара 1387. године. В. A. Младеновић, Повеље кне- за Лазара, 193,199; F. Miklosich, Monumenta Serbica, Wien, 1858, 207; Градобљуденије, Градозиданије, ЛССВ, 125—126 (М. Шуица).

43 Ј. Fine, The Late Medieval Balkans, The University of Michigan Press, 1996,407; A>. Максимовић, Византија u Турци одМаричкеgo Косовске битке (1371—1389), Глас САНУ CCCLXXVIII, Одељење историјских наука књ. 9 (1996), 45; N. Housley, The Later Crusades from Lyons to Alcazar 1274-1580, Oxford University Press, 1995,70; X. Иналџик, Османско царство, 16; C. Imber, The Ottoman Empire, 28-31; O времену потпадања Хиландара и Свете Горе под турску власт, в.: A. Фотић, Прилашђавање u опстанак: Хиландар y Османском царсшву (XV-XVII век), Манастир Хиландар, Београд 1998,91. Још експлицитнији став да je Света Гора признала турску власт 1383. в. у: A. Фотић, Светошрскимешосиудоба прве шурске власти 1383-1403 (питање опште конфискације), ЗРВИ XXXVII (1998), 213.

порт робе и људи као и контролу над крајевима кроз које je пролазио. Ko je y средњем веку господарио Војним друмом, имао je велике шансе да завлада читавим Балканским полуострвом. После заузимања Софије, следећа велика станица на Цариградском путу био je град Ниш, који ce налазио под влашћу кнеза Лазара. Искусне војсковође и државници тог доба могли су претпоставити да ће управо тај град бити следећа мета Муратових ратних планова. Оно што није било могуће наслутити одно- сило ce на обим војног похода и правце y којима ће ce предстојећа ос- вајања гранати. Такође, једну од највећих непознаница представљало je руковођење војском, односно да ли ће ce на челу похода налазити високо позиционирани османлијски великодостојник, или владар лично, од чега je зависила и снага војске, њен морал и крајњи домети планираних освајања. Ha жалост српских господара, обистинила ce најнеповољнија претпоставка.

^ M apko Шуица

Н А П А Д О с М АН ЛИ ЈА HA СРПСКЕ ЗЕМЛјЕ 1386. ГОДИНЕ

У пролеће 1386. године, османлијска војска предвођена султа- ном Муратом I кренула je на пут ка Моравској Србији. Ратни походи y којима су учествовали султани имали су наглашен војни, државни, али и религијски значај; са владаром на челу војске, добијали су својства верског похода и познати су под називом ulu gaza, gihadu-’l- ekber или sefer-i-ekber, тј. џихад.44 Шта ce тачно и којим редоследом догађало tokom овог похода y пролеће - лето 1386. године, наука ни Данас није y потпуности одгонетнула. Међутим, извори ce слажу да je султан Мурат I с војском упао y Моравску Србију и утаборио ce y об- ласти Топлице. Његова војска je опседала, a потом и освојила утврђе- ни град Ниш.45 Султан Мурат je свој шатор разапео код Плочника, места које ce налази југозападно од Ниша, између Куршумлије и Про-купл>а, a западно од реке Топлице, где je ишчекивао сукоб с кнезом Моравске Србије.46

y y К0С0ВУ1389 l0gUHe У Исш°РиЈи МУла Мехмеда Нешрије, БратствоЛХХ.1 (1940), 2. Појам џихад je арапског порекла и означавао je рат за веру или одбра-НУ вере- 0 с н °вн° значење y турском језику било je борба, рат. A. Škaljić, Turcizmi u srpsKonrvatskom-hrvatskosrpskom jeziku, Sarajevo, 1985,241.

45 П оКПп Т ч « т ГТ NJ \ f K0S0V° Р°1’е’ ref l ections on M um d K final years, Ottoman Emirate (1300-1389), Crete University press Rethymnon, 1993,169-210; M. Шуица, Приповести o сриско-шурским окршајима, 99-113.

46Љ.Стојановић, Родослови u летописи, 215 бр. 591; Г. Елезовић, ОГледало света или Исшори/а Мехмеда Нешрије, Београд, 1957,22-24 (одломци Ловесш 0 освајању Градова иоРумели,и, Прииовесш о освојењуНиша). X. Иналџик, Османско царство, 22. У српском издању ове књиге налази ce материјална грешка где je битка код Плочника датована y 1388. годину и поистовећена je са битком код Билеће.


Српска историографија je сусрет српске и османлијске војске код Плочника, уколико je уопште до њега дошло, углавном сагледавала као кнежеву победу над султаном, која je довела до повлачења османлијске војске из области Топлице.47 Ha тај начин успостављана je нека врста равнотеже са коначним исходом Косовске битке y којој je кнез Лазар изгубио живот. Извори пак сведоче о нешто другачијем развоју до- гађаја, чинећи их неизвесним и недокучивим до краја. Српски летопи- сци су, бележећи no годинама збивања која су оставила најјачи утисак на савременике, записали неколико варијанти наводног сукоба код Плочника. Сачуване вести су неуједначене и не подударају ce сасвим no садржају. Једна верзија једноставно бележи да je султан Мурат дошао до Плочника,48 49 док друга обавештава да je османски господар пошао на кнеза Лазара, али ce вратио од Плочника, при чему ce из извора не види да ли je дошло до било каквог сусрета два владара и њихових војски. Друге варијанте још више отежавају разумевање онога што ce збило. Неки од средњовековних хроничара прибележили су да je „цар Мурат дошао до Плочника и истовремено заузео Ниш,50 или само да je покре- нуо поход на кнеза Лазара и освојио Ниш, без било каквог помена Плоч- ника.51 Ипак, најинтригантније су оне вести које бележе да су од Плоч- ника побегли и Мурат и кнез Лазар,52 или да je „цар Мурат побегао од кнеза Лазара од Плочника и са Топлице”.53 Ова последња верзија, која ce налази y највећем броју летописа, једина сугерише да ce османски владар повукао пред Лазаревом војском, a y летописима je забележена под 6895. годином, док су претходне верзије записане под 6894. годи- ном.54 Сув стил и недоречене вести старих српских хроничара натерале су историчаре да одговоре потраже y другим, познијим изворима.

Мехмед Нешрија, турски историчар с краја XV и прве половине XVI века, на посебан начин je описао збивања код Плочника.55 * Пред- стављајући догађаје на основу њихових непосредних, или накнадних

47 М. Благојевић, Д. Медаковић, Историја српске државности I, Београд, 2000,254.48 A). Стојановић, Родослови u летописи, 215, бр. 591 a.49 Исто, 215, бр. 591 б.50Исто, 215, бр. 591 в.51 Исто, бр. 591 г.52Исто, бр. 591 ђ.53 Исто, бр. 591 е.54 Стивен Рајнерт такође проблематизује сачуване податке, разматрајући када je могао да ce

одигра овај догађај, опредељујући ce за 1386. годину, S. Reinert, From Nis to Kosovo Polje, 176.55 Детаљније o овом и другим османским изворима везаним за Муратову војну кампању из

1386. године видети у: М. Шуица, Приповести о српско-турским окршајима, 99-113.

последица, са сто година временске и историјске дистанце, Нешрија je уносио дух епохе y којој je живео и стварао.56 Пратећи наративну нит Мехмеда Нешрије y његовој историји, уочавају ce разлике y опису и исходу овог Муратовог похода y односу на све податке сачуване y срп- ским изворима.57 Према Нешријином казивању, султан Мурат I je пр- вобитно сакупио војску y којој су ce налазили и његов син Бајазит и војсковођа Тимур Таш, али je ипак сам прешао на европску страну османске државе код Галипоља. У Тракији су га чекале војсковође Ев- ренос-бег и ЛалаШахин, са којима je дошао y „српску земљу”58 Даље y тексту Мехмед Нешрија саопштава да je Мурат мислио да ће „Лазар доћи да ce бије. Hero ваљда беше чуо (Лазар) да je велика множина скупл>ене војске. Остаде 14 дана, непријател> ce жив не појави.”59 Ос- мански историчар не наводи назив места где ce био утаборио султан.Потом y његовом делу следи Приповест о освајању Ниша.60 Разлика y верзији описа догађаја код Мехмеда Нешрије и највећег броја српских летописа je y томе што турски историчар извештава да je султан Мурат I на челу својих одреда ишчекивао непријатеља две недеље, пре него што je напустио место на коме je поставио свој ратни логор и очекивао мегдан.61 Пошто ce, према Нешрији, Лазарева војска није појавила, султан je покренуо своје трупе и уперио их ка Нишу, који je потом пао y његове руке.62

M apko Шуица

С. Imber, What does Ghazi acctually mean? The Balance of truth, Essays in Honour of Processor Geoffrey Lewis, Istanbul, 2000,165-178.

A«. Стојановић, Родослови илетописи, 215; Г. Елезовић, Оиедало света, 22-23; Ова питања je проблематизовао и донекле разрешио С. Рајнерт. B. S. Reinert, From Nis to Kosovo Polje, 174-179.

58 Г. Елезовић, ()1ледало света, 22.

9 Е Елезовић’ ист0' 22; Поједини историчари, попут Стивена Рајнерта, сматрају да je Мехмед Нешрија имао добар предложак на основу кога je описивао ранију историју османлијског освајања Балкана, na те податке не би требало априори елиминисати S Reinert, From Nis to Kosovo Polje, 178. ‘ '

60 Г. Елезовић, Спледало света, 23.

61 Ова верзија Нешријине приче могла би ce упоредити са вестима забележеним y Студе- ничком, Кувеждинском, Београдском другом, Кијевском и Сарандапорском летописуУ њима ce само сугерише да je Мурат дошао до Плочника, али ce изричито не спомиње отворени ратни окршај.

62 S. Remert, From Nis to Kosovo Polje, 177; Нешријина хронологија je крајње непоуздана и код њега je след догађаја на појединим местима поремећен и испретуран, na ce не можемо са великим поверењем ослонити на његову хронологију, нарочито када су y питању освајања Балкана с краја XIV века. D. Nicol, The Last Centuries, 299; Извесно je да ce, према сачуваним османским изворима, крајем априла месеца 1386. године Мурат налазио y Једрену, где je издао један ферман, в. Г. Елезовић, Турски споменици 1,4 -7 .


Други важан извор представља Краљевсшво Словена Мавра Ор- бина. Поред дела текста који je преузет од превода Мехмеда Нешрије на латински, Дубровчанин je донео детаљан опис Муратовог похода који садржи податке незабележене ни код једног другог аутора.63 Ор- бин je очигледно, поред већ утврђених и препознатих сачуваних изво- ра, за овај део своје историје користио и неке изгубљене текстове.64 У списима бенедиктинског опата спомиње ce и Вук Бранковић. Према његовој верзији, султан Мурат je кренуо из Мале Азије са тридесет хил>ада ратника да би продро y области кнеза Лазара и његовог зета Вука Бранковића. Мавро Орбин затим износи следећу приповест: „И Лазар и Вук сакупили су такође много пешака и коњаника да му (Му- рату) ce супротставе. Али, увидевши после да ce не могу с њиме огле- дати, нису ce усудили изићи на бојно пол>е, већ су ишли надомак не- пријатељске војске no брдовитим и сигурним местима. Кад je, дакле, Мурат видео да их не може победити, дошао je под Приштину. Пошто je није могао заузети на јуриш, задржао ce y тим странама отприлике месец дана без веће штете за онај крај. Затим ce вратио y своје покраји- не. To je било месеца априла 1385. године.”65 Уколико je веровати пред- лошку који ce нашао пред Мавром Орбином крајем XVI века, онда ce Вук Бранковић са својом војском придружио одбрани Моравске Ср- бије y коју je продрла османлијска сила предвођена султаном. Taj по- датак би сведочио бар о неколико чињеница везаних за Вука Бранко- вића. До средине осамдесетих година XIV века Вук je већ имао довољно велику и опремљену војску са којом je могао да притекне y помоћ свом тасту.66 Одбрамбени савез таста и зета против Турака био je устројен тако да су и један и други српски обласни господар са својом војском прелазили границе области и помагали свом савезни- ку. Kao што je Вук Бранковић пружио војну подршку кнезу Лазару на територији Моравске Србије, тако je и кнез Лазар три године касније уговорио одлучујућу битку са Муратом на Косову пољу, територији која ce налазила y оквиру државе Вука Бранковића. Кнез Лазар и Вук су деловали усклађено и заједнички су бранили своје државе, с обзи-

63 М. Орбин, Краљевсшво Словена, 95, коментари С. Ћирковића, 329. М. Шуица, Приио- вести о српско-турским окршајима, 106.

64 Према С. Ћирковићу, који je писао коментаре за Краљевсшво Словена, није јасно по- рекло ове Орбинове информације, док je извор везан за Лазарево ступање y вазални однос - утврђен. М. Орбин, нав. дело, 329.

65 М. Орбин, Краљевство Словена, 95.66 Садржина овог дела Орбиновог списа y потпуности одговара тексту неких српских

записа према којима су кнез Лазар и Вук заједнички деловали и владали. В. Л>. Стоја- новић, Записи u натписи 1,50.

88M apko Шуица

Ром на то да je било јасно да ce појединачним снагама не би могли одупрети притиску Османлија.

У наведеном опису догађаја Мавра Орбина који ce односе на турску војну кампању остаје споран помен Приштине као града кога je на повратку са похода опсео султан Мурат. Ниједан други исто- РИЈСКИ извор тог доба не описује Приштину као добро утврђен град који би својим бедемима могао да заустави велику војску, попут оне која je тада освојила добро брањени и утврђени Ниш.67 Податак да je уочи Косовске битке и Вукова област трпела од османлијских упада и пљачкања, a не само држава кнеза Лазара, налази ce y једном запису на минеју насталом после страдања манастира Грачанице. Описано je да су y манастирској кули изгореле многе књиге, a да су том приликом пострадали и људи и то од руке Османлија.68 Ови догађаји су ce збили y време кнеза Лазара, Вука Бранковића и патријарха Спиридона, да- кле y периоду пре Косовске битке.69 70 Сасвим je могуће да ce поменуто страдање Грачанице догодило и y склопу похода султана Мурата из 1386. године, пошто ce овај утврђени манастир налазио y близини Приштине. У сваком случају, запис монаха на средњовековном ру- копису представл>а чврст доказ да да су османлијске трупе рушиле и спаљивале манастире и да je становништво y области Вука Бранко- вића страдавало и пре 1389. године. Уколико су желели да ce на било какав начин одупру Турцима и одбране своје државе, Вук и Лазар су били упућени један на другог. Такву политику су доследно спроводили све до Косовске битке.

Ha основу приповести коју je Орбин укључио y Краљевство Словена, стиче ce утисак да су најтачније оне вести српских хроничара Koje говоре о томе да je Мурат дошао до Плочника, a да ce након изве- сног времена повукао с војском. И поред недоумица око тога шта ce збивало код Плочника, сасвим je сигурно да су Османлије успеле да вишедневну опсаду утврђеног града Ниша крунишу победом, чиме je задат први велики ударац кнезу Лазару, али и Вуку Бранковићу.71 Пад Ниша y турске руке представљао je драгоцен плен и значајан помак y

67 С. Ћирковић сматра да овде не би могло бити речи о Приштини као циљу напада Му-

биТлмВп ВО,СКе' W Аа ПРиштина ни*е била Утврђен град, a да су управо јаки бедеми разлог за одустаЈање од даљег турског напада, и да je заправо реч о неком другом

K o l y Z Han"!"611 У “ ПРИШТИН0М‘ С Ћирковић, Србија уони биШ ена

С. Ћирковић, Косовска битка y међународном контексту, 59.69 Исто, 59.70 Исто.

1Ј. Калић, Ниш y средњем веку, Историјски часопис XXXI (1984), 31.


њиховом приближавању средишњим деловима старих српских зе- маља, a потом и северном суседу кнеза Лазара - Краљевини Угарској. Ниш je био последње велико утврђење на Цариградском друму (Via Militaris), на путном правцу ка Београду, који je y то време био погра- нично угарско утврђење.72 Освајањем Ниша остварени су најважнији планови Османлија, чиме ce већ наговештавао велики окршај који je уследио на Косову пол>у 1389. године.

Расплитање замршеног клупка сумарних, или непоузданих вести о Муратовом походу на српске земље 1386. године, додатно je отежано подацима које су y својим делима саопштили Мехмед Нешрија и Мавро Орбин. Реч je о разлозима прекида турског напада. Према вестима на- ведених извора кнез Лазар и Вук Бранковић су, наводно, увидевши војну премоћ Османлија и додатно подстакнути падом Ниша, пристали да ступе y вазални однос према султану како би спречили даља разарања.73 Кнез Лазар je, према извору који je користио Нешрија пишући своју историју, преузео обавезе које су подразумевале слање хил>аду коњаника y султанове походе и педесет хиљада ока74 сребра као годишњи трибут - харач.75 Мавро Орбин, који je користио Нешријино дело y преводу на латински, доноси ширу претпоставку исхода историјског похода, према којој су ce и кнез Лазар и Вук Бранковић преко поклисара нагодили са султаном и пристали су да му дају „известан данак, a y случају потребе и хиљаду оружаних људи.”76 Број ратника наведен код Орбина поклапа ce са Нешријиним податком, док висина годишњег трибута код Орбина није приказана. У наставку описивања догађаја, Орбин наводи да су након признавања османлијске власти Лазар и Вук „живели y миру и без икаквог узнемиравања на својим подручјима”.77

Претходно наведени подаци y супротности су с вестима које y својој хроници саопштава Ашик-паша Заде, извор који je хронолошки био најближи одигравању ових догађаја. По њему су ове српске области плаћале данак султану тек после Косовске битке.78 Вести о плаћању

72 К. Јиречек, Војна цеста од Beolpaga за Цартрад u балкански кланци, Зборник Констан- тина Јиречека I, Београд, 1959,88-89,147-148; Г. Шкриванић, Путеви y средњовековној Србији, Београд, 1974, 82-102; Ј. Калић, Ниш y средњем веку, 5-38; Љ. Максимовић, Византија u Турци, 47.

73 Г. Елезовић, ОГледало света, 23; S. Reinert, From Nis to Kosovo Polje, 176.

74 Једна ока сребра износила je 400 грама.75 Г. Елезовић, Оиедало света, 23.76 М. Орбин, Краљевство Словена, 95.77 Исто.78 Г. Елезовић, Турски извори за историју Јушсловена. Два шурска хронинара из XVвека,

Братство, 26 (1932), 58-59.

харача султану пре Косовске битке немају потврду y савременим изво- рима насталим y српским, латинским, или византијским круговима, na Нешријин запис остаје да фигурира као литерарна наслага неких позни- јих времена, када ce сукоб између кнеза Лазара и султана Мурата y Ко- совском боју идеолошки заокружио и пренео као искривљено историј- ско сећање. И поред тога, неки савремени историчари сматрају да Нешријине и Орбинове податке о ступању Лазара y вазални положај према Мурату I после пада Ниша не би требало унапред одбацити, иако ce према њима мора односити критички и са опрезом.79

M apko Шуица

„С Т Р А Х ОД ТУРАКА” У О БЛ А С Т И М А КН ЕЗА Л а ЗАРАи В у к а Б р а н к о в и ћ а

Ситуација y српским земљама значајно ce променила пошто су Турци заузели Ниш. У државама кнеза Лазара и Вука Бранковића, двема највећим српским областима, започеле су ужурбане припреме за одбра- иу од новог таласа османлијских напада. Страх je постао опипљив и свеприсутан. Иако су тек после Косовске битке y писаним српским ис- торијским изворима поново забележени утисци савременика који гово- ре о страху, друга врста извора може да посведочи о промењеној духов- ној клими и немиру који je завладао y српским државама. Падом града Ниша, кнез Лазар je увидео да не може успешно да брани своју државу застарелим оружјем. Неки позни османски извори, који су ce ослањали настарепредлошке, говореотомекакосу Турци заузелиНишзасипа- јући га кишом стрела.80 Због тога je кнез започео да далекометним стрељачким и ватреним оружјем осавремењује арсенал којим je до тада располагао. Tokom септембра 1386. године, кнез Моравске Србије нару- чио je израду артиљеријског оружја од дубровачког мајстора Милаша Радославића.81 Дубровчанин je y наредних годину дана требало да за

79 ^-7СТ есТ ћ’ Турски шРибУшари y X IV u X V веку, 288; S. Reinert, From Nis to Kosovo 1 olje, 178; C. Ћирковић, Косовска бишка y међународном контексту, 58-60.

80 М. Шуица, Приповести о српско-турским окршајима, 108-112.

81М. Дини КП рш озиза историју ватрено! оружја y Дубровнику u суседним земљама, Спо- меник СКА CLXI (1934), 83-84. Михаило Динић y својој расправи доноси интегралан текст документа сачуваног y оквиру серије Diversa Cancellariae Дубровачког архива. Аутор наглашава да топове и друго ватрено оружје до средине XV века y Дубровнику нису из- рађивали специјализовани оружари, већ мајстори других заната, којима je то било според- но занимање што je био случај и овом приликом. О томе в. и у: Ђ- Петровић, Оружје Србије u tep o u a X II-X IV век, Зборник радова са скупа Европа и Срби, Београд, 1996,159. T). Ј 1етровић сматра да су кројачи израђивали помоћну опрему, као нпр.: тетиве за самостре- хе, затам нарочите конопце за обмотавање топова и сл„ из чега би ce могло заклучити да je Милаш Радославић био ангажован не за израду саме бомбарде, већ пратеће опреме.


потребе одбране Лазаревих утврда израђује самостреле, али и топове. Кнез Лазар je схватио да би једино употребом веће ватрене моћи могао да одбије масовне нападе турских ратника. Чињеница да je Моравска Србија почела да ce озбиљније наоружава артиљеријским оружјем после пада Ниша сведочанство je страха који je почео да утиче и на начин од- бране државе. Овакве скупоцене наруџбине, јер je израда топова поред великог мајсторског умећа изискивала и значајне материјалне трошкове, оптерећивале су кнежеву ризницу. Опсежне војне припреме кнеза Ла- зара и Вука Бранковића одразиле су ce на њихове финансије, што je до- вело и до ковања новца смањене вредности.82 Настављено je и утврђи- вање градова, a y систем одбране почели су да ce укључују и житељи градова који нису били поданици српских господара. Приликом скла- пања уговора са Дубровником, јануара месеца 1387. године, и кнез Лазар и Вук Бранковић су, сваки на територији своје државе, предвидели да Дубровчани који су ce настанили y градовима, попут Новог Брда, треба да извршавају обавезе подизања бедема и чувања, односно одбране гра- да. Постало je очигледно да je „страх од Турака” променио начин раз- мишљања српских господара и усмерио их на организовање што боље одбране тада најмоћније две српске области источно од реке Дрине.

Да су ce припреме за одбрану од Османлија спроводиле на те- риторији читавог Косова, сведоче и дубровачке повеље, али и једна парница вођена 1388. године пред судом Серске митрополије, између духовника пирга y Хрусији и братства манастира Хиландара.83 Спор je покренут пошто je пиргу одузета црква Св. Богородице y Липљану, која ce налазила y држави кнеза Лазара.84 Поред међусобних оптужби, монаси Хиландара су доказивали да je кнез Лазар одузео цркву ка- луђерима из пирга y Хрусији због тога што je један монах проневерио и злоупотребио знатна материјална и новчана средства која je кнез наменио обнови тамошњег утврђења.85 He улазећи y правно тумачење одлуке кнеза Лазара о одузимању поседа и цркве монасима, јасно je да je кнез, y годинама после пада Ниша и похода султана Мурата I y топлички крај, радио на обнови утврђења, ишчекујући нове нападе Турака. Такође, припреме за одбрану поткрепљују тврдњу да ce после османлијског похода из 1386. године, кнез Лазар и Вук Бранковић,

82 М. Шуица, Немирно доба, 137 ; В. Иванишевић, Новнарство средњовековне Србије, 161-164,168-169; М. Шуица, Приповести о српско-турским окршајима, 119.

83 Споменици за средновековната u поновата историја на Македонија I, Скопје, 1975, 366-377; М. Живојиновић, Хиландарски ûuply Хрусији, Хиландарски зборник 6 (1986), 74-78; М. Благојевић, Територије кнезаЛазара, 11-12.

84 Исто.85 Исто.


ипак, нису потчинили султану, како ce може наћи y неким позним историјским изворима.

Османлије су ce постарале да страх који су ширили пређе гра- нице српских области и допре до других држава. У јесен 1386. године турске акинџије су први пут упале y Босну, na ce „страх турски” про- ширио све до Јадрана. Иако ce султан Мурат I повукао са највећим делом своје војске и отишао y Малу Азију, део коњичких одреда остао je да крстари централним делом Балканског полуострва. To je био знак Да СУ области кнеза Аазара и Вука Бранковића и дал>е биле угрожене, a њихове границе порозне. Није утврђено којим путем су акинџије стигле y област Хума и залеђе Дубровника — или преко северне Алба- није и области Балшића, или су ce y западне крајеве упутиле преко Косова и државе Вука Бранковића.86 После пада Ниша и Муратовог логоровања y области Топлице, овакви су ce напади могли очекивати.Ипак, османлијски упади y Хум нису били без подршке одређених српских обласних господара.

Господар Зете, Тјурађ II Балшић, син Страцимира Балшића, y то време je водио рат против босанског краља Твртка I Котроманића. He- пријатељства су била толико велика да je Тјурађ y помоћ позвао Турке, који су ce октобра 1386. године затекли y области Хума.87 Терор акинџија y области око реке Неретве изазвао je велики страх међу станов- ништвом Хума. Бежећи пред Турцима заједно са својом покретном имовином и стоком, људи су тражили спас на безбеднијим територија- ма, пре свега y Стону и на Пељешцу, a за то им je била неопходна дозвола дубровачких власти.88 У одлукама већа Дубровачке општине први пут ce помиње термин „terror Turcorum” односно страх од Турака.89 У дуб- ровачким документима датираним после 29. октобра више ce не спо- мињу турске војне операције y залеђу, нити принудне сеобе станов- ништва покренуте страхом. Очигледно су ce акинџије после извршене пл>ачке и спроведеног терора повукле из региона, будући да ce већ било загазило y дубоку јесен, доба када су јењавале ратне активности.

В. Ћоровић, Хисшорија Босне, Београд, 1940,318; С. Ћирковић, Историја средњовековне босанске државе, 158. М. Шуица, Приповести о српско-турским окршајима, 114-118.

87 Ово мишљење заступа и S. Reinert, From Nis to Kosovo Polje, 179; N. Housley, The Later Crusades, 70.

88 И. Божић, Дубровник u ТурскауХ1УиХУвеку, Београд, 1952,8; С. Ћирковић, Историјасредњовековне босанске државе, 158; V. Foretić, Povijest Dubrovnika do 1808,1, Zagreb, 1980,183; T). Тошић, Босна u Турци од Косовске go Ашорске битке, Зборник за историју БиХ 1, Београд, 1995, 85. F п

М. Динић, Одлуке већа II, Београд, 1964,298; М. Шуица, Приповести о српско-турским окршајима, 114-118.


Поучени непријатним искуством, Дубровчани су донели уредбе о утврђивању и чувању Стона, мада су још претходне године y малом Стону почели да граде три куле и планирали су издвајање новца за стражарску службу, док je обалу с неретљанске стране чувао један на- оружан брод.90 Од тог времена бекство становништва на Пељешац, чак и из удаљенијих крајева, постало je редовна појава приликом сваког следећег турског упада y ове крајеве.

Крајем XIV века биле су све учесталије сеобе српског станов- ништва пред Османлијама. Оне нису биле подстакнуте имагинарним страхом или гласинама које су шириле панику међу људима, већ по- следицама османских бруталности. Кретање становништва из срп- ских држава одвијало ce углавном y два велика правца. Први je био усмерен ка областима Далмације и Босне, територија још увек ван домашаја значајнијег османлијског пустошења, док je други пут водио ка северу и Угарској која je, бар на први поглед, деловала као безбедна и заштићена држава.91 У последњој деценији XIV века такве представе су биле потпуно распршене; више није постојало место на југу и исто- ку Балканског полуострва које je представљало сигурно уточиште од османских акинџија.

у месецима после османлијског похода из 1386. године, кнез Дазар je покушао да обезбеди мир y српским земљама и ојача одбрану од Турака успостављањем нових родбинских веза. Ступио je y прего- воре са обласним господарем Зете Тјурђем II Страцимировићем Бал- шићем о склапању брака који би био залог мира и добросуседских односа. Тако je 1387. године кнез удао своју кћер Јелену за Тјурђа, који je y претходним збивањима био османлијски савезник. Тим браком исплетен je чудан политички троугао између Аазара Хребељановића, краља Твртка I Котроманића и Тјурђа Страцимировића Балшића, с обзиром на то да су Твртко и Лазар били савезници, a Ђурађ и босан- ски владар y непријатељским односима. Није познато какав je y to време био однос између Лазаревих зетова, Вука Бранковића и Тјурђа Страцимировића Балшића. Колико je овај потез био политички дале- ковид, или без нарочитог утицаја на коначно одмеравање снага са Османлијама показали су догађаји y наредним годинама.

90 И. Божић, Дубровник u Турска, 9.91D. Dragojlović, Migrations o f the Serbs in the Middle Ages, Migrations in Balkan History, Bel

grade, 1989,66; C. Ћирковић, Сеобе cpücKoi народа y краљевину Ушрску y X IV u XVвеку, Сеобе српског народа од XIV до XX века, Зборник радова посвећен тристагодишњици велике сеобе Срба, Београд, 1990,37-46.


Политичке везе између Вука Бранковића и кнеза Аазара успо- стављене Вуковом женидбом са Маром око 1370/71. године биле су унапређиване tokom седамдесетих и осамдесетих година XIV века, a врхунац су досегле y бици на Косову, 15. јуна 1389. године. За тих два- десетак година, колико je трајао заједнички успон, y историјским изворима ниједном није забележен било какав траг о међусобном раз- дору, несугласицама, или непријатељским односима.92 93

Иако je удаја кћери за знамениту српску властелу, или племиће из Угарске и Бугарске била један од стратешких стубова политике кнеза Аазара, његов однос с Вуком Бранковићем имао je нарочиту тежину и не м°же ce довести y исту раван са осталим зетовима.92 Често ce наводи да je Вук захваљујући кнезу Лазару достигао свој високуглед, a при томе ce превиђа да je кнез Лазар могао да започне ширење своје државе тек након задобијања подршке свог зета Вука Бранковића, припадника ста- Рог српског племства, обласног господара Косова с титулом господина. Политичко савезништво таста и зета, временом ce претворило y изу- зетно присан однос који ce обликовао под утицајем различитих окол- ности. Савременици кнеза Лазара и Вука Бранковића оставили су пи- сано сведочанство о њиховом односу, који су описали као владавину обележену складом и заједништвом, готово породичном владавином. Уједном запису из Грачанице наведено je да je књига завршена „у дане благовернога и христољубивога кнеза Лазара и господина Вука.”94 Још сликовитији je запис настао 1387. године y манастиру Св. Арханђела код Призрена, на територији Вукове државе, y коме ce каже да je пре- писивање књиге завршено „у дане благовернога и христољубивога и Богом преосвећенога господина кнеза Лазара и вазљубљенога њему сина господина Вука, који су тада држали све српске земље, као и по- морске. И тако су y јединству и љубави побеђивали непријатеље своје.”95 Колико je овај монах-преписивач био пристрасан, a колико ce постарао Да без страсти овековечи политмчка збивања из времена y коме je жи- вео, питање je које и даље привлачи пажњу историчара. Проучавањем

До сада je y више наврата подробно анализирана веза између кнеза Лазара и других обласних господара, првенствено из угла владарске идеологије и политичког положаја кнеза Моравске Србије. Детаљно о увидима y тему и дометима историографије, в. оп- ширније y: М. Шуица, Однос кнеза Лазара u Вука Бранковића y светлу дубровачких исирпВп из 1387.1одине, CCA 9 (2010), 217, нап. 2.

93 М. Пурковић, Кћери кнеза Лазара, Мелбурн, 1956, 19-26; Р. Михаљчић, Лазар Хре- бељановић, 98-99.

94 A). Стојановић, Записи u натписи I, Београд, 1902,53, бр. 162.95 A». Стојановић, Записи u натписи I, Београд, 1902, 50, бр. 57.

О д н о с В ука Б ранковића и кнеза Л азара


сачуваних повеља с краја осамдесетих година XIV века може ce доћи, ако не до истоветног, оно бар до сличног закључка о природи њиховог односа и начина владавине уочи Косовске битке. Уколико ce y разма- трање укључе и други, a не само формално-правни елементи савеза Лазара и Вука, онда постаје јаснија слика њиховог односа, али и онога што ce збивало на Косову пољу 1389. године.96

Државна политика коју je кнез Лазар водио y последњим годи- нама своје владавине била je обележена изразитом жељом да ce иста- кне право на наслеђе немањићке традиције. За такав став имао je подршку врха Српске цркве. Од 1379/80. године кнез Лазар je на те- риторији Моравске Србије y потпуности успоставио складан однос између световне и духовне власти, јер ce на патријаршијском трону налазио његов близак пријатељ и сарадник, патријарх Спиридон. Срп- ски патријарх je подржавао кнежеве владарске претензије и жељу за обновом некадашњег сјаја и угледа српске државе, поготово y јеку османлијских продора y српске земље.97 Остали српски обласни господари нису имали намеру да ce потчине врховној власти кнеза Лазара и признају га за јединог наследника Немањића. Обласни гос- подари су сувише дуго прокламовали и упражњавали сувереност y својим областима да би тако лако прихватили политички и владарски примат кнеза Лазара, који није припадао крутовима најугледнијег срп- ског племства, нити je пак био потомак Немањића. Ипак, кнез Лазар je успео y једном — задобио je одлучну подршку врха Српске цркве и изградио je посебан однос са својим првим зетом, Вуком Бранко- вићем, који je no својој присности превазилазио уобичајен вид односа међу обласном господом. Идеја о породичном савезу, утемељеном y браковима склопљеним између Лазаревих ћерки и угледне властеле из српских и суседних држава, није била y потпуности преточена y стварност. Уколико je кнез Лазар и желео да састави одбрамбену алијансу, окружујући ce савезницима y борби против Османлија, само je један од његових зетова заиста представљао савезника на кога ce могао потпуно ослонити. Био je то Вук Бранковић.

Каква je била природа њиховог међусобног односа уочи битке на Косову, можда најбоље сведоче две повел>е које су кнез Лазар и Вук Бранковић, свако за себе, издали Дубровчанима, поводом обнавл>ања старих трговачких повластица y српским земљама. Иако су ce повла- стице односиле искључиво на територије којима су таст и зет владали,

96 Р. Михаљчи %ЛазарХребељановић, 98. Расветљавање чињеница подразумева и приступ из угла дипломатичке грађе, наративних извора, нумизматике, али и политичке исто- рије и историје државности.

97 М. Пурковић, Српски патријарси, 116-120.

96

г„вс;г “ ^Дулића и Јакова Бавчелића, кра/емЧ1 3 8 Г го Г ИХГРа!’аНа’НИКОЛеГуН' двор кнеза Лазара a потом i w i к ’ ^ ине УпУ™ло ce најпре на вољне услове поиовања v свпг™ БраНКОВиЛа и к ° б- обезбедидо по- креиради no о д р ^ ен о ^ р ед у " ;^ ^ ^ ^ 3*13 ° НИ сво^ вутву агенду - обласних господара. П м ^ ст в о ^ Г '™ ™ 3нача'>'сРпсм™ велможа

Вук Бранковић дубровачке Пп ,лНдо„ Јануара 1387, a потом jeни.98 Дубровчани су и раније дола ^ уГОСТИО 20- )анУара y Пришти- подара, као „ „а двор П Гг Г ™ АВ°РГ °Ва А и сРпска гос'препорукезаисплатустонскогдохоткТ“ свеВдоћа БаЛШИ,ћа- тражећ"врховни управни органи Лу6™ С А° почетка 1387. године,

жеЉемодУиРезаЛа H„Bt t — T™"6 СУ “ 1ра'КИХ привилегија које су ужГвали ™ e П° ТВрде Трговач-за одлагање били су политичке Ј °А Времена Неман>ића. Разлози 1383. шдине y Ay6nL„ ДИПЛОМатске "Рироде.^ Још од јунаje требало да оде на двор кнезу™Рано организовање посланства коједошло. y каснијим одлукама дубров^’ ^ А° поклисаРа ни)е1386. године говорило Z n Дубровачких °ргана власти из 1385. ису ce поименично^аодразумев^ш^навол Г° СПОДИ W e , а под н>има ковић.101 У време кала ip rrr> Дили кнез Лазар и Вук Бран-1387. године, виш ен ф & ^ ^ ^ А° У^ ср1ккезе^ У ^ Унаслеђа Н ем^иЛ а Проме” е ко е c T T “ * бИ° н° “ Аа«као угарских поданика, према kL Z A ДИЛе У °АНОСУ Аубровчана,вићу, једним делом биле су одраз стЈња^ећ™* П° 1°** ** ВуКУ Бранко' борбама за угарску круну С лпугр ^У ЛашБа’ пР°узрокованог___________ __ Р у Руну- с друге стране’ они су били принуђени на

98 A. Младеновић, Повеље кнеза Лазара 1 9 1 - 2 0 1 *а; ица-Т. Суботин, Повеља Вука E p a Z m u h a aZ ' П° ПИС И рани>ИХ издања. М. Шу-са освртом на ранија и з д а н Г bpaHK°Buha р о в н ш у , ССА 9 (2010), 99-109, такође

195- 246; М-Аинић’ °9лУке(1983),169; М. Спремић, Косовска Битка - Unnfi еШ°1°РЧи и СШ0Искидоходак, ЗРВИ 22, и њ енепоследице,Међународнисимпозијум х Г И3 е' Косовскабитка1389.године

° с - сР6Фц б: ^ 2 : : : т : : т m'-36-

садржаи y једној одлуци Малог већа везансЈза послГ" ^ ТерминомnePotusкојиje 15. фебруара 1386. За новембар исте године везу^еc Z J ™ У 36МЉе АаТованоЈ слања поклисара кнезу Лазару и Вуку Бранковићу v R °АЛука које СУ се ™цале властица. В. М. Динић, исто, 301-304; Д ! Z Z n Z T “ ° бн° вом тРговачких по- ковића, 218-222. М‘ Шу ца’ ° 9нос кнеза Лазара u Вука Бран-

100

101


коначно прихватање реалности y српским земљама која je подразуме- вала постојање више напоредних утицајних политичих средишта. Кнез Лазар je, заокруживши своју област, слободно испољавао вла- дарске претензије, показивао моћ, уз недвосмислену подршку Цркве. За разлику од њега, краљ Твртко I, који je такође исказивао немањићко порекло своје краљевске круне, иза себе није имао одговарајуће духов- но упориште ко je би му y старим српским земљама обезбедило непри- косновен владарски ауторитет. Дубровчани су y тим смутним и превр- тљивим временима умели да дипломатски искажу поштовање и према једном и према другом српском владару. Они су уважавали хијерар- хијски однос успостављен y оквирима вазалног устројства угарског краљевства, при чему су и Твртко и Лазар од 1373. године били пода- ници угарског краља. Средином 1386. године краљ Твртко и кнез Лазар били су y отвореном непријатељству са угарским племством које je подржавало Жигмунда Луксембуршког, када су започели сукоби на северним српским границама, готово истовремено са упадом Осман- лија y област Топлице.102 103 Док су још увек трајале унутрашње борбе за угарски престо, a Жигмунд чекао погодну прилику да ce крунише за краља, кнез Лазар je напустио свој вазални статус према угарској круни.

Под таквим околностима, непосредно после османлијских на- пада и губитка утврђеног града Ниша, дубровачки поклисари су ce упутили y државе под влашћу кнеза Лазара и Вука Бранковића. Они су, поштујући дипломатска правила, походили српске господаре no реду важности и угледа. Због тога су прво отпутовали на кнежев двор y Крушевац. Чињеница да су од сваког засебно тражили потврду по- властица које би важиле на Јериторијама њихових држава, сведочи да je Вук Бранковић самостално владао својом облашћу као суверен господар који није био вазално потчињен своме тасту. Ипак, повеље које су ова два обласна господара издала Дубровчанима показују и разлику y њиховом међународном положају, али и виђење међусобних односа који су били прожети родбинским и политичким везама, али и стратешким савезништвом које je требало да их заштити од Турака. Кнез Лазар je наступио према дубровачким дипломатама са позиције владара, издајући свечану повељу, титулишући ce као „Стефан кнез Лазар православни и самодржавни господар Српске земље и Поморја и подунавских области”.104 Кнез je свом личном имену додао и владар- ско Стефан, које су користили владари из династије Немањића, чиме

102 С. Ћирковић, Србија уочи битке на Косову, 16.103 С. Ћирковић, Косовска битка y међународном коншексшу, 61.104 A. Младеновић, Повеље кнеза Лазара, 191-201.

98xvi/u'iMJ Ш У И 1

Мрењ^над3c^пcкимBзe^^л.aмa, IPaAH1wjy.105 Самодржавност и госпо- Лазар „авео м, које je к„езмевало и врховну власт над о ст а л ^ cnnr ^ НуЖН° ПОДРазУ-већ заступање државног континуитета ™ ° ЛдСНИМГОСП° АаРима'подршку врха Српске цркве и татријарха Гп Ла3£ф коРистећи владарскипрограмутпалмтг,™ Р рХа Спиридона, уклапао својje стварана још од крф Х П векЈ За оГа ** ВЛаДарСКе иАеологије која ce с к р о м н о о п р е д е л и о з а 13ЛИКу од ™ста, Вук Бранковић бености о т в о р е С пигмГ Г ПОВеље К°је је имало ™ е осо- Уочљива pa” ” Ии ^ л е ж ј а -

господари исказивали CBofy u o h ^ c t o Z ^ ^ °У Вук желео да нагласи одређену s p c r y c Z n e Z ^ У ^ А& јепородице и истакне п р ^ с J o S ГралАаци е У OKB*Pyковој повељи, која je y великоТлГп А КНеза ЛазаРа’Ш У Ву-се Да Дубровчанима обнавља повластице^Г3 “ Ла3аревом’ навоАи нову раније повеље цара Стефана АупГ иТ j°J теРитоРиЈи »a ос- Аазар, кога y повељи назив АУ И П° ВеЉе К0^ е ИЗАао и нез Бранковићje истакаоув жавZ e T Z T Ш Н£™ Вук Аазара, али и нарочитостарешинству и родитељству111 Не™ своЈСтвено породичном _____________ Р А ЉСТВУ Неколико година касније, на сличан

io6 АаРа> ВлаАЗрСКе титУле обласних госпо-

дарима, Раде М и^1чић Ј^тавГ да спомТњ ° АН° С° М Према АрУгим «бласним госпо- врховну власт над осталим ™Г0ВТМЗ^ Г и Т с о п ^ Т " ° С™ Не П° Аразумева и пример шире употребе термина самодржац P M ? ™ господарима. Kaoревог зета Ђурђа Страцимировића Балшићакоји ce ИН™ТуЛациА Лаза‘ровчанима, такође титулисао као т м ппп^ - - ' Г0Аине’ У повељи издатој Дуб-

jo7 земље” Р Михалзчић, Лазар Хребељанотћ, ^ ^ CU°9UH Ђурађ свезетске u поморске

потомака уобличилТсу с е ^ Т у ^Хилант Р° Аоначелника) a касније и његовихне. A. Соловјев, O g a ô p a H ^ o ^ Z Z l Z ^ C“ a НеМањеиз П98. годи-1926,11-12; С. Марјановић Душанић Влааап °9 Х П д ° кР Ф Х У века , Београд60-81,100-118; Б. Бојовић К п а м м гг 9рСКа и9Јолошја Немањића, Београд 1997вековне Србије, Београд, 199^ 33-47. ^ “ СВеШ°СШ’ Полишичка филозофија средњо ’

108 A. Младеновић, Повеље кнеза Лазара, 191-201 М ^ *Повеља Вука Бранковића Дубровнику 100 UU ’r ч: У Ча Т. Суботин Голубовић, Косову, 14. АУоровнику, 100-104; С. Ћирковић, Србија уочи битке на

град, 2001, Æ 4 ВлаА,рскетитУле обдаснихгосподара, Сабрана дела, VI, Бео-


начин je кнез Стефан Лазаревић спомињао свога оца као „господина и родитеља ми светопочившег кнеза Лазара”.112 Статус Вука Бранко- вића y односу на кнеза Лазара, од тренутка када je постао члан шире Лазареве породице, могао би најбоље да ce опише као однос „млађег” према „старијем”, зета према тасту, „родитеља” и „сина”.

Израз поштовања зета према тасту не може ce разумети као Вуко- ва вазална зависност y односу на кнеза Лазара, јер je Вук самостално управљао својом државом, водио сопствену спољну и црквену политику, ковао свој новац и y потпуности независно доносио све политичке одлу- ке.113 Односи између Лазара и Вука превазилазили су уобичајене, упра- во зато што су настајали и развијали ce y доба великих унутарполи- тичких превирања и државног провизоријума. Спрега таста и зета била je ојачана великом турском опасношћу, што je довело и до стварања заједничке одбране њихових држава. Територијални поклони које je кнез Лазар учинио Вуку Бранковићу на територији Косова, сигурно нису били условљени ступањем Вука y вазални однос према тасту, нити су били плод Вуковог притиска на господара Моравске Србије.114 Уочи битке на Косову, после великих искушења доживљених приликом похо- да Османлија на Лазареве и Вукове земље tokom 1386. године, два об- ласна господара, као чланови породице, још више су ce зближили и пла- нирали су заједничку одбрану својих области које су y војно-стратешком погледу чиниле једну целину. Колико су таст и зет делили успехе, no речима оновремених хроничара, толико су делили и тешке тренутке.

О блискости односа између таста и зета сведочи још једна чиње- ница. Прворођени син из брака кнеза Лазара и кнегиње Милице понео je име Стефан, титуларно име српских владара, предвиђено за прес- толонаследника и настављача владарске лозе.115 * Стефан Лазаревић ce родио 1377. године y време када je кнез Лазар већ имао унуке из брака Вука и Mape Бранковић. Неколико година после Стефановог рођења,

112 М. Шуица, Повеља кнеза Стефана Лазаревића којом ce Хиландару прилаже црква ВаведењаБо1ородичино1 y Ибру, ССA 3 (2004), 112,114.

113 С. Ћирковић, Косовска биткау међународном контексту, 67. М. Шуица, Однос кнеза Аазара u Вука Бранковића, 225-226.

114 Тезу да je кнез Аазар уступио Вуку области зарад ступања y вазални однос заступа М. Благојевић, Јединство u подвојеност српских земаља пре битке на Косову, Немањићи и Лазаревићи, Београд, 2004,293-294. Аргументацију за овакву реконструкцију зби- вања пружа недовољно прецизан текст култног списа, Слова о кнезу Аазару, y коме ce каже да je кнез Лазар Вуку „оделио довољно земље” са великим градовима, што, као што смо навели, не мора нужно да буде последица заснивања вазалног односа, већ посебног чина милости y оквиру породичне хијерархије.

115 Р. Михаљчић, Одјек титуларно1 имена Немањића, 205-239; Р. Михаљчић, Аазаревићиu Бранковићи, 240.

100MAPKO U

Y ГОАИНама Ла~ портрета y манастиру Раваници’ Њ е г Ј ^ ^ Т ОСНОВУ поРодичног Вук. Нема сумње да му ie име ^ КНСЗ Лазар кРстио именомки;ем Лазаревом t l r 7 ~ ^ Z T ° " ° "РВ° М " ' Ч - Р - Р * - СВОГ сина. И на овај начин мпгла • УАу вном смислу доживљавао каодобра воља таста према Вуку Б р а^ ^ в и ћ уТ Г Г ”3 Нар° ЧИТа МИЛ0СТ и три сина Вука Бранковића носио je име Лазао штп НајМЛађи ° Аидеју о породичном заједништву и мрВл a Р Ј° Ш ВИШе потврђуЈе ласна господара. У ђУс°бноЈ привржености два об-

К осов уГ ч ™ :Т у1Уо Т о 1 Ла3аРа И Вука Бранковићауочи биткена брат деспот Јован Угљеша готово 7b радили кРаљ Вукашин и његов гуће претпоставити да је^ случају ктежрРСНИ е рани е‘ ^асвим je мо- гибије, до пунолетства CtpaI \ изненадне смрти или по-преузетиулогузаштитникаобГпооо3аРеВИћа’ ВуК Бранковић могао

мирнодопским приликама. Р обичаЈи својствени

C p6„jf„6L T oco“ било 'еТ о1Т важ ш д7а Об ИНе У М° раВСКуИ утврде своја права на тегттппм) А оБнове стаРе повластицеПредвиђајући различите могућнГсти расплета бУ Г° СПОДара-су желели да им истоветнр vL n Р а бУАућих збивања, ониобезбедеикнезиТепТзет y 1 ° ! П° СЛОВаља и сигурностина дворове српских господара већ ce *“ а“ а Ay6poBa™ x поклисараманлија. Страх и припреи^Гза одбрану^стаде сТовеГ П отив ®с'вељама. Они граћани AvfinnDU, Р . ле СУ овековечене и y по-равали да ce само кратко задржеТтомТп ИЛИ У пролазУили су наме-бирају да ли ће подржати одбрану града И с т а ^ Су Могућност Аа y повељи Вука Бпанкгтмћа Р у р Аа- Иста одредба налази ce и

Ay6p„B4a „ L ^ Br r c t : ~ % ; z i 6: r r3aS— ™

су 6v ™совУ, Ко ^ 4 Г „ ^ ^ ^

Јзукова самосталност y воћењу гппл,ио tokom наредне, 1388. године По истом мпл И™Ке наставила ce итрадиционалне трговачке повлзгт оделУ по коме су обновилиВук Бранковић, с в Т к о з а " “T ™ * ' KHeS ЛаааР -■____________ ’ тражили СУ °Д дубровачких власти да116 Р Л/ГTjT-tm . Л - 1182 Р- Михаљчић, Лазаревићи u Бранковићи, 240-241.

С. Новаковић, Законски споменици, 2 0 1 . Л/Г ТТТтгт»,,л т 1 _

118 ---- ''“шсници, ZUL■ Шуица-Т.Суботин, Ш,ем Вуш Бр Ж о,иПа Ауброппаиима. 102,103,


ce исплати стонски доходак калуђерима српског манастира Св. Ар- ханђела Михаила и Гаврила y Јерусалиму.119 Пре 31. августа оба српска обласна господара су упутила писма, заправо молбе Дубровачкој Општини да ce стонски доходак исплати српским монасима из Јеру- салима. Стонски трибут успостављен je након што je Стефан Душан продао Стон и Пељешац Дубровнику. Доходак je износио 500 перпера, a од 1350. године одлуком цара Душана Дубровчани су га исплаћивали јерусалимском манастиру који je подигао још крал> Милутин.120 У обраћању Дубровчанима и кнез Лазар и Вук су 1388. године напоме- нули да монасима доходак није исплаћен другу годину заредом, a при томе су апеловали на добре односе које су имали са Дубровником. Заједничка молба Дубровчанима за исплату дохотка јерусалимским монасима, говори y прилог вођењу усклађене спољне политике два обласна господара, али, такође, и о заједничкој идеји о настављању традиције Немањића.

Када ce посматра однос кнеза Лазара и Вука Бранковића уочи Косовске битке, готово да ce може, y духу њихових савременика, го- ворити о заједничкој породичној владавини над највећим делом срп- ских земаља. Taj однос био je стављен на пробу 15. јуна 1389. године на Косову пољу.

119 Љ. Стојановић, Повеље u иисма I—1,123,139; А.Младеновић, Повеље кнеза Лазара, 215—217; С. Бојанин, Писмо Вука Бранковића о исплати Стонскогдохошка, ССА 11 (2012), 107-112.

120 Трибути, ЛССВ, 747. (Р. Михаљчић)

Вук Бранковић и Косовска битка

Б и ТК А КОД Б и Л Е Ћ Е 1 3 8 8 . ГО Д И Н Е

Од октобра 1386. до касног лета 1388. године нема података о озбиљнијим османлијским упадима на територије српских држава. Сма- тра ce да ce други поход Турака на Босну, 1388. године, као и први, оди- грао на позив Туурђа II Страцимировића Балшића, који ce ослањао на њихову помоћ y сукобу с краљем Твртком I Котроманићем.1 Почетком августа 1388. године, османлијски одреди су појачали своје присуство y близини дубровачко-босанских граница. Није остало забележено којим су ce путем османлијске војне јединице упутиле ка Босни, али јесте да су турски коњаници наставили да сеју страх међу локалним станов- ништвом дубровачког залеђа, спремајући ce за нове пљачке и разарања.2 Из дубровачке грађе ce види да je турски војсковођа Лала Шахин 20. августа боравио y близини Дубровника. Њему су Дубровчани, као и Тјурђу II Страцимировићу Балшићу и краљу Твртку I, упутили свог изасланика Жору Бокшића с циљем да покуша да дипломатским путем заштити дубровачку територију од турских упада и разарања.3 Исход ове дубровачке мисије није познат, али су, no свему судећи, дубровачки интереси остали ненарушени. Може ce претпоставити да су Дубровча- ни очекивали да Тјурађ интервенише код Лала Шахина и да одговори Турке од напада на дубровачке поседе, будући да су они били његови савезници. Неки историчари сматрају да je Ђурађ чак могао да предло- жи Дубровчанима плаћање трибута Османлијама као гаранцију за без- бедност.4 Истовремено с предузетим дипломатским активностима, Дубровчани су допуштали л>удима краља Твртка да ce склоне и заштите y Стону и Дубровнику.5 Tom приликом крал> Твртко je дубровачку поса- ду y Стону, коју су чинили и војници са дубровачких острва, појачао са својих хиљаду ратника, a дубровачке власти су изабрале no два чинов- ника да ce старају о безбедности и наоружању Дубровника и Стона.6

1С. Ћирковић, Историја средњовековне босанске државе, 158; I). Тошић, Босна u Турци од Косовске go Аншрске битке, 86.

2 С. Ћирковић, исто.3 М. Динић, Одлуке већа II, 4 4 2 ,2 .9 .1 3 8 8 ; И. Божић, Дубровник u Турска, 10.

4 S. Reinert, From Nis to Kosovo Polje, 192.5 C. Ћирковић, Историја средњовековне босанске државе, 158; Т)- Тошић, нав. дело; S.

Reinert, нав. дело, 192.6 К. Јиречек, Историја Срба I, 324; И. Божић, Дубровник u Турска, 9; S. Reinert, From Nis

to Kosovo Polje, 191.

104 Mapko Шуица

У августу 1388. године, Османлије су несметано продрле све до Билеће, где ce, no свему судећи пре 26. августа, одиграла битка између босанске војске, предвођене Твртковим оданим војводом Влатком Ву- ковићем, и Турака, којима je командовао Муратов војсковођа Лала Ша- хин. Босанска војска je y потпуности разбила турске одреде, a вести о окршају преносили су Дубровчани.7 После претрпл>еног пораза, Лала Шахин ce са остацима своје војске повукао, док je део ратника завршио y тамницама босанског краља. Османлијска одмазда за војни крах била je накратко одложена. Султан Мурат je већ за следећу годину припремао поход на српске земље, који je намеравао да предводи лично.8.

Пораз Турака код Билеће није y великој мери пореметио плано- ве султана Мурата I. Његов тадашњи противник, крал> Твртко I, није ce много опуштао након извојеване победе јер je био je свестан да je овај поход представљао тек први наговештај озбиљнијих османлијских напада на његову државу. Твртко je свакако био обавештен о свим недаћама које су задесиле кнеза Лазара и Вука Бранковића две године раније. Страх од будућих масовнијих турских упада, који би били осва- јачки, a не само пљачкашки - ублажио je нетрпел>ивост између краља Босне и Тјурђа II Страцимировића Балшића.

Дубровачки емисари су, преузимајући улогу посредника, већ y септембру 1388. y име Тјурђа II Страцимировића започели преговоре с краљем Твртком.9 Дубровчани су желели мир y залеђу свог града, јер je због ратног стања њихова трговина била y сталном опадању. Пре- говори су y рано пролеће 1389. године довели до извесног попуштања напетости и непријатељстава између краља Твртка I и зетског госпо- дара. Победом над Османлијама код Билеће и смиривањем ситуације са Тјурђем II Балшићем, Твртко Котроманић je преусмерио своју по- литику ка потчињавању далматинских градова и наставку сукоба са угарским краљем Жигмундом. Иако за његовог живота Османлије нису више упадале на територију Босне, ипак je Твртко још једном послао своје велможе и поданике y рат против Турака. Било je то на Косову пол>у 15. јуна 1389.

7 Реч je о Зећанима и Арбанасима, С. Ћирковић, Историја средњовековне босанске држа- ве, 158; М. Динић, Одлуке већа II, 441. Тууро Тошић сматра да су заробљени Арбанаси били ухваћени не y бици код Билеће већ код Рудина, према чему и датује ове битке. В. Тј.Тошић, нав. дело.

8 Вероватно je управо пораз код Билеће узроковао нови поход, који ce окончао на Косову пољу 1389. године. B. К. Јиречек, Историја Срба 1 ,324; S. Reinert, нав. дело, 194.

9 S. Reinert, From Nis to Kosovo Polje, 193; C. Ћирковић, Историја средњовековне босанске државе, 159.


Уочи К О С О В С К Е БИ ТК Е

До 1389. године владар Моравске Србије, кнез Лазар, успевао je да успостави политичку равнотежу и да ce делимично опорави од османлијског похода из 1386. године, када je изгубио град Ниш.

Подржавање поражених учесника y борби за угарски престо до- нело je нестабилност на северној граници. Новопроглашени краљ Жигмунд Луксембуршки захтевао je поновно успостављање вазалног односа између носиоца угарске круне и српског кнеза. Прве месеце 1389. године обележиле су припреме краља Жигмунда за поход на државу кнеза Лазара, који je још од времена краља Лудовика I и борби против жупана Николе почетком седамдесетих година XIV века, при- знавао суверенитет угарског краља.10 Угарски суверен je држао Лаза- реву област својом вазалном територијом, a свог јужног суседа за непослушног поданика. Крајем фебруара 1389. године краљ Жигмунд je окупљао војску за напад на Моравску Србију, али, срећом, до њега није дошло.11 У премошћивању сукоба између кнеза Лазара и крал>а Жигмунда Луксембуршког главну улогу je имао кнежев зет Никола Горјански Млађи, ожењен Лазаревом ћерком Теодором, који je уједно био и десна рука крал>а Жигмунда Луксембуршког.12 Tokom своје по- литичке каријере Никола je успешно обављао функције мачванског и хрватско-далматинског бана, a потом и палатина.13 У једној исправи краља Жигмунда Луксембуршког директно ce сугерише да je Никола Горјански Млађи својим заслугама успео да „Лазара, кнеза краљевства Рашке” поново врати y окриље угарске власти, при чему ce Аазар оба- везао на обнављање обавеза (служби и дажбина) које je раније плаћао краљу Лудовику I.14 Узимајући y обзир да je српски кнез обновио ва-

10 Р. Михаљчић, Крај СрпскоГ царства, 253; Р. Михаљчић, Лазар Хребељановић, 6 0 -6 1 . Нема никаквих вести о томе да ли je Вук Бранковић на било какав начин био укључен уугарско-српске размирице.

11С. Ћирковић, Србија уочи битке на Косову, 17, нап. 51. К. Јиречек, Исшорија Срба I, 324; Р. Михаљчић, Лазар Хребељановић, 113—114; Ј. Калић, Срби y позном средњем веку, 35; J. Hoensch, Kaiser Sigismund, Herrscher an der Schwelle zur Neuzeit 1368-1437, München, 1996,73; П. Рокај и др., Историја Мађара, 125; S. Reinert, From Niš to Kosovo polje, 205.

12 M. Пурковић, Khepu кнеза Лазара, 105.13 П. Рокај и др., Историја Мађара, 125; Ј. Hoensch, Kaiser Sigismund, 6 8 ,7 1 -7 5 . Палатин

je стара титула коју je на угарском двору носио највиши краљевски дворски службеник и додељивана je најповерљивијим и најоданијим краљевим људима.

14 С. Ћирковић, Србија уочи битке на Косову, 17; F. Šišić, Nekoliko isprava iz početka X V stoljeća, Starine JAZU X X X IX (1938), 279. У исправи ce наводи: „[...] idem Nicolaus de virtute in virtutem gradatim ascendens, Lazarum kenezium regni Rascie, qui quodam modo

10б Mapko Шуица

залну обавезу према Жигмунду, с којим je крал> Босне био y неприја- тељским односима, y науци није до краја објашњен однос који je вла- дао између краља Твртка I и кнеза Лазара. Један од могућих одговора био би јединствен наступ y супротстављању Османлијама, при чему je босански краљ морао имати y виду да кнез Лазар није имао избора y вези са односом према краљу Жигмунду.15 Крал> Твртко I je марта месеца 1389. упутио позив појединим далматинским градовима да му ce потчине, постављајући као рок 15. јун, управо дан на који ce оди- гравала Косовска битка.16 С обзиром на постављени рок и жељу краља Жигмунда да покрене рат против свог босанског противника, крал> Твртко lje могао да пошаље кнезу Лазару y помоћ само ограничен број ратника.17

Tokom 1389. године, изгледа да je вођена шира дипломатска ак- тивност везана за османлијско напредовање ка српским земљама y којима je учешћа узео и милански војвода Тјангалеацо Висконти, a кога je краљ Твртко I оптуживао за пружање помоћи Турцима приликом напада на његову државу.18 Почетак године није остављао довољно временског и дипломатског простора да ce снаге господара y потпу- ности припреме за наступајући окршај са Османлијама и да организују снажнију одбрамбену војну лигу. О припремама за предстојећи сукоб сведочи и податак из дубровачких докумената према коме je Велико веће града Дубровника 9. фебруара донело одлуку да ce Стефану Му- сићу, сроднику и властелину кнеза Лазара, пошаље на дар ратничка опрема.19 Ипак, најбитније припреме за битку одигравале су ce између кнеза Лазара и његовог зета Вука Бранковића.

С обзиром на околности y ужој породици Лазаревић средином 1389. године, y случају погибије кнеза Лазара није ce могло рачунати на безбедан пренос власти на његове непосредне наследнике. Старији Аазарев син, Стефан Лазаревић, иако je формално могао бити прогла-

а iurisdiccione nostra se retraxerat, humanitate et industria suis propiis in sinum reduxit nostre maiestatis, ilia servicia et easdem dacias, quas et que vivente domino rege Lodovico [...] eidem facere et dare astrictus fuerat, nobis soluturum et exhibiturum.”

15 C. Ћирковић, Србија уочи битке на Косову, 18.

16 С. Ћирковић, Историја средњовековне босанске државе, 156-157.

17 С. Ћирковић, Историја средњовековне босанске државе, 159, нап. 1. У напомени ce наводи писмо краља Жигмунда којим ce од града Кремнице тражи 1000 хиљаду дуката зајма до 25. авугуста како би ce повео поход „contra banum bosniensem ас nonnullos regni nostri aemulos et infidèles intendimus” G. Fejer, Codex diplomaticusHungariae eccle- siasticusac civilis X -2 , Budae, 1834,311.

18 C. Ћирковић, Историја средњовековне босанске државе, 159.19 М. Динић, Одлуке већа II, 504.


шен за кнеза, био je малолетан, a до стицања првог пунолетства било je преостало још две године.20 Дете није могло водити државу нити бити на њеном челу y тако деликатном политичком тренутку. Кнегиња Милица, иако ce накнадно испоставило да je веома способна владарка, тада није поседовала државничко искуство, нити je претходно учест- вовала y обављању власти. Kao прагматичан владар, кнез Лазар je мо- рао размишљати y правцу могућег наследника који би y туробним временима водио државу. Међу његовим сродницима једино je Вук Бранковић имао потребно политичко искуство, друштвени статус и војну снагу да y случају смрти кнеза преузме владарске обавезе над српским земљама — до пунолетства Стефана Лазаревића. Кнез Лазар je имао поверења y свог зета, a није ни имао великог избора.

Враћајући ce родбинским односима између кнеза Лазара и Вука Бранковића, треба поново истаћи да су савременици на њих гледали као на „оца” и „сина” који су, иако господари одвојених територија, заједнички владали српским земљама. Њихово складно, породично деловање y заједничком осмишљавању и спровођењу одбране пред налетом Османлија, при чему ce јасно поштовала предност старијеп даје додатно упориште за такав суд. Улога коју je господин Вук Бран- ковић могао да одигра после Косовске битке, као Лазарев привремени наследник, наметала ce стицајем историјских околности и природом њиховог односа. Од 1380. године, политика српских господара била je заснована на животном интересу обојице да одбију напад „невер- ника” одбране своје државе и заштите своје поданике. Напад на таста, био je истовремено напад и на зета, и обратно. У случају Муратовог похода из 1389. године ни за једног од двојице српских обласних господара више није било битно на чију територију ce устремио османски владар - делили су исту судбину. У природи њиховог међу- собног односа крије ce и кључ за разумевање свега онога што ce оди- грало y легендарној бици на Косову и догађајима који су потом уследили.

М у р а т о в в о ј н и п о х о д h a К о с о в о

Лично предводећи напад, Мурат je кренуо y ратни поход на кне- за Лазара и Вука Бранковића y касно пролеће 1389. године. Пошто je османлијски владар непосредно учествовао y војном подухвату, Турци су га називали gaza-i ekber. Овај појам, којим je означавана битка на

20 Према средњовековним мерилима, прво пунолетство стицано je са четрнаест, a друго са осамнаест година. A. Веселиновић, Косовске алузије y повељама Сшефана Лазаре- вића, ЗФФБ серија A XVIII, Београд, 1994,185, нап. 21.

Косову, y дословном преводу значи највећа, одлучна битка. Код ос- манлиЈских историчара с краја XV и из XVI века, Косовска битка сма- трана Јеједном од најзначајнијих битака и османлијских победа y ис- ториЈи Османског царства, na сујој приписали судбоносну улогу.

Велика османлијска војска упутила ce y правцу Косова, y join непокорене српске земље Вука Бранковића и кнеза Лазара. Ha бојиште су стигли највероватније путујући преко области Константина Дра- гаша» који je већ y то време могао бити султанов поданик.21 Један од познијих турских извора Идрис Битлиси22 саопштава да je султанова војска путовала преко Драгашеве територије и да je том приликом српски господар султана обдарио поклонима, a потом му ce прикљу- чио y походу на српске господаре.23 Због веома малог броја података y изворима из XIV века, блиских одигравању битке, и веома дескрип- тивних, али непоузданих позних извора, историчари нису били y стању да y потпуности реконструишу ток битке, нити да са великом^qoo H0111 пРаве мотиве и планове Муратовог похода из138У. године. Претпоставке су ишле од тога да je војна кампања била уперена против савезника краља Твртка I, као одмазда за годину дана раниЈе претрпљени пораз код Билеће, затим да je била део освајачке политике чији je циљ био да ce прошире границе османлијске врховне власти на север и северозапад, na све до тога да je основни разлог био одговор на тобожње Лазарево отказивање вазалне послушности сул-тану, успоставл>ене, према турским изворима, након пада Ниша 1386 године.24 '

Без обзира на основне разлоге покретања војске, Муратов по- ход je био добро припремљен. У њему су учествовале трупе из Анадо- лије, али и вазалне јединице хришћанских поданика султана. Ha челу османлијских одреда налазиле су ce најзначајније, искусне војсковође: Џандарли Али-паша, Евренос-бег, Лал Шахин, Сариџ Балабан, као и два султанова сина, Бајазит и Јакуб.25 Иако релевантни извори то не спомињу, међу хришћанским трупама y оквиру османлијске војске

Mapko Шуица

21Р. Михаљчић, Лазар Хребељановић, 116; A. Стојановски, Во кој правец низ Макеаонша

™ ^ c Z Z 2 W 2 l ^ £ OC° m < т т ™

22 БфТ„С, а“ Д л м а о Н' ШРИ,е “ АВОрСК“

23 ka ш ^ ™ £ £ 1 7 “° Т ? е№7 Х Р бФ 1459~Ш З-Б» W I«?«. 20; S. Trako, .Bit-

24 S. Reinert, From Niš to Kosovo polje, 205; Г. Елезовић, ОГледало света, 3 3 -3 4

К. Јиречек, Исшорија Срба 1 ,324 -325 ; Р. МихаљччК Лазар Хребељановић, 115.


могли су ce налазити крал> Марко и господин Константин Драгаш. Њихово учешће y потоњим војним походима Турака потврђено je no- узданим историјским изворима.26 Према већ спомињаној Исшорији Идриза Битлисија хришћански вазали су безусловно следили своје вазалне обавезе и покоравали ce султановим заповестима.27

Кнез Лазар, слично деспоту Јовану Угљеши и краљу Вукашину, готово две деценије раније, није успео да окупи шири одбрамбени савез за отпор Османлијама. Мехмед Нешрија je, као и други османски историчари, са жељом да увелича османлијски војни успех, тврдио да ce на Косову пољу окупила велика хришћанска алијанса како би ce јединствено супротставили „правоверном” владару.28 Ипак, до тога није дошло.29 Није спорно да су ce на истој страни нашли кнез Лазар, Вук Бранковић и ратници под вођством Влатка Вуковића, које je y своје име послао краљ Твртко I. Одбрамбени савез заснован на учешћу Лазаревих зетова, из политичких разлога, није ce показао као дело- творан. Због ратних односа који су владали између краља Твртка и Лазаревог сизерена, утарског краља Жигмунда, није било реално оче- кивати да ће ce, без обзира на брак између Лазареве ћерке Теодоре и угарског племића Николе Горјанског Млађег, угарске трупе наћи на Косову пољу.30 Други важан Лазарев зет, Тјурађ II Страцимировић Балшић, и даље je био везан за султана Мурата. Иако je његово не- пријатељство с краљем Твртком I услед покушаја дубровачке дипло- матије попуштало, није било јасних назнака да je дошло до коначног измирења. Кнез Лазар je имао сигуран ослонац једино y свом зету Вуку Бранковићу, на чијој територији ce битка одиграла, a могао je да рачуна и на (делимичну) помоћ босанског крал>а Твртка. Било какав други исход битке, осим јасне и недвосмислене победе, представљао je крај самосталности средишњих српских области.

О томе како je дошло до битке, сведоче само позни и y великој мери непоуздани историјски извори. Међу њима je османски извор из XV века, дело дервиша Ахмеда Ашик-паше заде. Дервиш Ахмед je за период пре Бајазитове владавине, укључујући и Косовску битку,

26 Р. Михаљчић, Лазар Хребељановић, 115—116; Константин Филозоф, Живош деспоила Стефана Лазаревића, Старе српске биографије XV и XVII века, приредио и превео Л. Мирковић, Београд, 1936,69.

27 S. Trako, Bitka na Kosovu, 336-337 .28 S. Reinert, From Niš to Kosovo polje, 206; Г. Елезовић, Оиедало свеша, 52—53.29 S. Ćirković, O sastavu i snazi Lazarevog tabora na Kosovu, Војно-историјски гласник 2

(1989), 151-167.30 M. Пурковић, Кћери кнеза Лазара, 105; S. Ćirković, О sastavu i snazi Lazarevog tabora,

151-167.

користио један старији, изгубљени извор, дело Јахши-Факиха, којије био син имама емира Орхана, најстаријег писца османске историје.31 Он спомиње наводно Лазарево дипломатско писмо упућено емиру Мурату, y коме ce уговара место и време битке, али и наговештава састав најважнијих учесника. У том извору ce каже: „Лаз сам посла једног изасланика Хану [Мурату] no којем му je поручио: Дођи, да ce сретнемо на Косову и поведи свога сина - ja ћу мога такође повести.Тамо ћемо заједно доћи, na ће или бити рат или мир - шта год je Бо- жија одлука, тако ће нам бити.”32 Садржај наводног Лазаревог писма y једном детаљу y потпуности одудара од реалних догађаја, пошто y Косовској бици нису учествовали његови биолошки синови. Уколико ce узме y разматрање извор на који ce ослањао Ашик-паша, и начин на који ce уговара битка и наговештава долазак кнеза Лазара са својим сином, отвара ce питање да ли ce иза навођења Лазаревог сина крије необавештеност, заблуда, или нешто друго. Велика je вероватноћа да je уговарање одлучујуће битке било извршено путем преписке два владара, a да je одломак сачуван y делу дервиша Ахмеда могао бити утемељен y изгубљеној епистоларној грађи.33 Ko би могао бити спо- менути Лазарев син, ако не његов малолетни Стефан? Једини пуно- летни „син кога je Аазар могао имати за живота био je његов зет, господин Вук Бранковић. Kao што je већ неколико пута наглашено, однос између кнеза Лазара и Вука Бранковића уочи битке препознаје ce као однос старијег према млађем, синовске потчињености зета

Mapko Шуица

A. Олесницки, Турскиизвори о косовском боју, ГСНД XIV (1934), 76; О. Зиројевић, Лазарево иисмо Мурашу или како j e дошло go K ocobckoï боја, Косовска битка 1389. године и њене последице, Међународни симпозијум Химелстир 1989, Београд, 1991, 30—31.

32 Одломак извора y основном тексту цитиран je према немачком преводу Рихарда Кројте- ла. Vom Hirtenzelt zur hohen Pforte, übersetzt, eingeleitet und erklàrt von Richard F. Kreutel, Graz, 1 9 5 9 ,9 3 -9 4 ; Превод Глише Елезовића има одређена одступања: „Лас сам посла посланике Мурату хану. 'Нека дође, беше поручио, на Ћос ова [Косово], да ce састанемо. Нека са собом поведе и синове. Ja имам једног сина и њега једнога ћу са собом повести. Ha сваки начин да ce нађемо, na или ћемо ce тући или мир уговорити. Видећемо како je Бог наредио, тако ће бити'.” F Елезовић, Турски извори за историју Јушсловена, Браствоr a liv ' ’ 56_57; С ' ЋиРковић> Извори за Косовску битку, Битка на Косову, Галерија САНУ св. 65 ,189 . Трећу варијанту превода, сличну немачком издању, дао je A. Олес- ницки: „Лаз сам отправи посланика к Хану и рече: 'Дођи и сусрешћемо ce на Косову'. И додаде још: 'Но доведи заједно са собом и своје синове. И ja имам сина, рече [Лаз], ja сам такођер одлучио довести га са собом. Дакле, састаћемо ce. Или ћемо бој заметнути или ће бити мир. Но што нам год no одредби Вишње Истине буде суђено, рече [Лаз], примићемо са захвалношћу'”

33 Олга Зиројевић сматра да je свакако морало доћи до кореспонденције између два вла- дара, како би ce уговорио датум и место одржавања битке. О. Зиројевић, нав. дело.


према тасту.34 Иако делује примамљиво, ова реконструкција на осно- ву изгубљеног извора може ce разматрати само са великом дозом резерве и опреза.

Мехмед Нешрија y својој Историји спомиње уводне чарке пред битку, заправо сукоб две извиднице.35 О месту где ce одиграо овај су- коб може ce само нагађати. Први помен окупљања турске претходнице забележен je y једном српском запису, тј. концепту писма Влатка Хра- нотића, властелина Вука Бранковића, које je овај великаш упутио свом господару. У њему ce каже: „Господину ми Влку, од Влатка Хранотића. Да знаш јере ce Турци сабраше на Владову код Мораве.”36 Ова кратка вест говори о присуству османлијских претходница код Владова на Морави, месту које ce налазило на територији Вука Бранковића. Прича Мехмеда Нешрије могла би да употпуни ову кратку вест ј ep ce y њој описује окршај до кога je дошло y једном кланцу „дервену”, вероватно y области Вука Бранковића. Према Нешријином извору, турску прет- ходницу су предводили Евренос-бег и Јигит-паша - Пашајит.37 Како Нешрија бележи, Османлије су ce том приликом сукобиле са српским одредом од тридесет ратника, чији je задатак био да од Турака хват ају „језике”, односно да покушају да заробе турске извиднице и од њих дођу до обавештења о непријатељској војсци. У одмеравању снага из- међу Евренос-бега и српских копљаника, према Нешрији, Срби су били потпуно надвладани, део њих je био убијен y борби, a део заробљен и одведен султану. Завршавајући ову целину Нешрија каже: „из Кратова ce кретоше, na прошав клисуру, стигоше на реку Малу Мораву, коју пошто пређоше, нашло ce за потребно да ce ту задрже.”38 Kao и код других османлијских извора, остаје отворено питање колико ce пове- рења сме поклонити овој Нешријиној приповести, али je извесно да су самој бици претходили сукоби српских пограничних одреда, најверо- ватније из редова Вука Бранковића, и извидница султана Мурата.

У т о р а к , 1 5 . ј у н 1 3 8 9 - - Б и т к а HA К о с о в у

О томе шта ce заиста догађало tokom саме битке, ко су били и како су ce y бици понашали главни учесници драматичног окршаја,

34 S. Ćirković, О sastavu i snazi Lazarevog tabora, 157, нап. 28; M. Шуица, O моГућој улози Вука Бранковића, 230-237 .

35 Г. Елезовић, Омедало света, 52 -53 .36 Т>. Сп. Радојичић, Влатко Хранотић - властелин Вука Бранковића, Гласник МКМ

1 (1956), 230; Đ. Sp. Radojičić, Antologija stare srpske književnosti, Београд, 1960,116; M. Шуица, Немирно доба, 121-122

37 Г. Елезовић, ОГледало света, 52 -53 .38 Г. Елезовић, ОГледало света, 53.

112АУХЛГЛЛЈ U

остало je веома мало трагова y историјским изворима временски блиг

~ MK *ба ј Г ’ 3аПраВ° ’ НИ'е носила ° 6“ <=Ф мрског суко-™ ™ в а в 2 Г Лриписана*“ ™Јв. "»A утицајем подитичкЈзбиваГа „то™ е1П „™ "СКе Средњовековне Аржаве и друштва, „ди „деолошких потреба потоњих османских султана. Кнез Лазар „ Вук Бранковић

зашдн су на 6ојно пол.е како би одбранили своје дрхсаве од напада

S™ a y о в ак Т Г -1" " ПОТЧИ,мваље сизеР«<У “ истока. Битка ce оди- т а м ^ Г ,УНа У препоАневним часовима. Време и место оди- биГГв» mCV :П°РНИ' Ка0 НИ ЧИЊеница Аа су У »oj животе „згу-Х н ст о ™ Г е Р„аа ° СТаЛ0 )е " РеАМеТ ИСТ°РИЈ“ ОТ А°мишл,а»а иреконструкциЈе на основу мање поузданих извора. Ипак, међу много-броЈним причама о току битке, херојству српског ратника Милоша начи^ убиства султана Мурата „ погуб*е»а кнеза Лаза^а!нГиш е

жњепривлаче оне Koje ce тичу наводне издаје Вука Бранковића.

ПрИштинГалеи? л ГРаЛа На Терит°Ри)и ВУ“ Вранковића, y бдизини Приштине, али и Лазаревих поседа на Косову« Није познато колико« д Т Г к н Г л ^ ■АРУ® '04>анеучествовало y бици. Претпостав«,7пппп , Л Р Са СВ°,ИМ саве™“цима “ orao да окупи око 15 000,

« Иако Ка,'4° К СУ ° сманли)е мотле Аа рачунају на број до 30 000 ГЛ Иако ни'е« н српски извор не спомиње Вуково учешће y бици

уосталом, као ни било ког другог познатог властелина, осим кнеза Ла- зара, извесно je да ce Вук са својим велможама нашао уз бок тасту. О његовом присуству и понашању на бојном пољу сведоче тек временски или просзорво, доста удаљени „звори. y дРа„а1и,„ „ „ „ c” 2надграђеним причама о бици, нарочито са страница османских писаца, 39

39

je и y преводу на савремени српски језик М Bpa™ E m T “ “ 4eT : “3BOPaAOCI,,,laHријскомu епскомпредању, Нови Сад 2004- С ™,Бишка наКосовоиољууисшо-боју, Галерија САНУ св 65 167 к • Р Исшоријски извори о косовском

{Војно-историјске реконструкције к Т с о Т с Т е б Л ^ Т с о Г к Т ^ РеК° НСТр™ е 6о>а’ Београд 1990 11 911 a r Dni r у ^ осовска битка y историографији,А а о ј е Т с Г р ^

^ У ДРУгој „оловвви XIV „ XV, e к а ! в СР ™ ™ P°*

Г w ЋирК0ВИћ’ K0C0BCKa 6ит ™ У међУнародном контексту, 67.M r Благојевић, Teputuopuje кнеза Лазара, 5- 18.S. Cirković, О sastavu i snazi Lazarevog tabora, 151.


Вуку Бранковићу je приписана истакнута улога y борби хришћанских ратника. Мехмед Нешрија даје најконкретније податке о размештају војске на бојном пољу и о Вуковом учешћу y боју. Приповедајући о бици, Нешрија каже: „Сам [Лазар] пак стаде y средини. Своју пешадију no неверничком обичају распореди позади. Потом зета Вуковића [Вука Бранковића] са својим сестрићем [Стефаном Мусићем] постави десно. Кобилића са Бошњацима постави лево.”43 Према оваквом распореду, десно крило српских ратника сударило ce са левим крилом османске војске. Из даљег описа битке изводи ce закључак да je управо део војске под командом Вука Бранковића Османлијама начинио највећу штету:

Неверници ce збише и стајаху као жељезни брегови. Кад стреле почеше да дажде као пљусак, тад почеше да ce мичу [...] Настаде хука и гнездо осица поче да хучи као море [...] Одједном навалише [Срби] на [османлијске] стрелце са леве стране.44 Н>их сузбише, na ударише на истурене редове центра. Пробијајући ce [српски ратници] кроз фалан- ге [османлијске војске] једну за другом, допреше до војничке чаршије y позадини војске и разбише je [...] Неверници [хришћани] бејаху потпу- но поразили лево крило [Јакубово]. Од бубњања ратних добоша са обе стране, од писке зурла и ударања накарада (врста бубња, таламбас), од вриске коња и од ковитлања људи, жуч je пуцала, na су многи богу душу дали."45 Тешко je поклонити пуно поверење позним османлијским изворима, али, оно што je важно јесте да они не спомињу Вукову издају, већ говоре о његовој првобитној тактичкој предности y борби над османлијским ратницима.

Пошто нико од учесника није оставио лични писани траг о току битке, заиста ce не може поуздано утврдити шта ce заправо догађало. Најважније личности које су учествовале y боју - Кнез Лазар, султан Мурат I и његов млађи син Јакуб, изгубили су животе. О победнику ce може судити само на основу последица, a сам исход сукоба за сваког од учесника био je другачији. Док je краљ Твртко I y свом обраћању Трогиранима, или Фирентинцима, могао да прогласи победу, Морав- ска Србија je била заоденута y вео туге и пустоши. Вук Бранковић je преживео, али за разлику од босанског краља није могао да ce окити победничким ловорикама. Иако су y току окршаја остали без владара (чије место je одмах заузео нови султан — Бајазит I), убрзо након битке, јасно ce могла видети на делу да су Османлије y предности.

За разлику од кнеза Лазара, Вук Бранковић je преживео битку. Како ce то одиграло, они извори којима бисмо највише веровали — не

43 Г. Елезовић, Нешрија о боју на Косову, Браство XX XI (1940), 55 -56 .

44 Крило које je држао )акуб, насупрот Вуку Бранковићу.

45 Г. Елезовић, ОГледало света, 66 -6 7 .

114Mapko Шуица

~ = E»Ц рство небеско положивши живот за отаџбину и веру" У недостатке поузданих извора за потврду Вукове кривице, или hL hhocthврсту ослонца могу да понуде текстпни v n i™ • ’ Урелативно б л a L \ • УА текстови коЈи СУ наста^али временски с и м Л Г у А ђаЈУ’ а не пРипаДају култним хришћанским спи- има који за цил> имаЈУ апологију Лазареве хришћанске жртве нити

су део наручене књижевности. Један такав извор je спис посвећен Му ратовом сину Јакубу, убијеном tokom Косовске битке. Спис je настао највероватниЈе на самом почетку XV века, a аутор je непознати ката

: ~ s = s = = ="a T la “ aBHe УЧеСНИКе-При ,ем у'е В>™ Бранковића спомеТона два места, али не no имену, већ као Лазаревог зета- И з а т и З

^ Т у г а д Т д Т Т ^ ^ НаТРИАеЛЗ’ ’еА ™ а )еуправл.аоизаповедао

почетка XV Дар. Ни каталонски писац сce са BoiCKOM ™„v Т * ИЗАа,У ВуКа BPa»«>“ * a. иако „аводи да после ? „ б Т У Са б° 'Н0Г ПОЉа' 0 /*У™ 33 «кав потез донета!

бије пу„ смисао „ своје о п р авд аГ ? УК° М ° MyKa Аа А° '• ° слона« 33 реконструкцију разлога због ког ce Вук повукао с 46 47 48

46 R ФТ ић’ Исшорија оЈакуб Челебији, Глас CCCLXXVTTIГ a r v ганаука, књ. 9 (1996), 138-139 . АЛУШ САНУ, Одељење историјских

47 Исто, 134.48 Исто, 136.


убиства султана, погибије кнеза Лазара и тумачења исхода битке на основу њених последица no српску државу - као пораза, Стефанов биограф није ни речју споменуо Вука Бранковића, нити наводну издају y бици. Ипак, говорећи о једној другој бици која ce такође одиграла на Косову, y близини Грачанице, y јесен 1402. године, Констанин je открио ратну тактику српских господара.49 Kao и y Косовској бици из 1389. године и y потоњој je исход битке y великој мери одређивао судбину српских господара, али и саме државе. Говорећи о збивањима пред битку, Константин je описао начин на који су браћа, Стефан и Вук Ла- заревић поставили ратну тактику према Турцима, тј. шта je требало учинити y случају да нешто y бици пође no злу: „[...] Јер, дошавши на Косово, где [беше] и отац његов [Лазар], и сазнавши да су [тамо] многи [Турци], раздели [Стефан] своју војску која je била са њим на два дела, као Јаков y старини, да ако један буде исечен, да ce други спасе. Ако један брат падне, други ће благочастивом стаду пастир остати[...] 50 У обе битке, на једној страни заједнички су ce борили сродници. Однос између кнеза Лазара и Вука Бранковића, већ окарактерисан као однос најближих рођака, „оца” и „сина”, био je y истој равни са односом Сте- фана и Вука Лазаревића y бици на Косову 1402. године. Одбрамбена политика кнеза Аазара и Вука Бранковића према Османлијама имала je сва обележја јединствене, заједничке политике.

Државно-војна тактика коју je Стефан Лазаревић-наговестио припремајући ce за битку код Грачанице 1402. године није предста- вљала новост; произашла je из државничке и политичке мудрости и искуства његовог оца, a вероватно и ранијих српских владара. Ha исти начин рамишљао je 1389. године и кнез Лазар, вероватно и Стефан Дечански y бици код Велбужда 1330. године. Уколико су мушки чла- нови породице били принуђени да заједно ратују y истој бици, y слу- чају заробљавања или смрти једног од њих, други je требало да напу- сти бојиште и повуче ce y земл>у како би учврстио власт и организовао даљу одбрану и обезбедио живот y држави. Ниједан од владара или велможа није одлазио y битку да би свесно погинуо, већ да би одбра- нио државу. Пошто je очување и одбрана државе била y првом плану, онда je било неопходно обезбедити њен даљи опстанак, чак и y случају неповољног исхода битке. Кнез Лазар je y Вуку могао да препозна привременог заштитника области Лазаревића и његове породице, бар до Стефановог пунолетства. Лазарева погибија y боју условила би

49 М. Шуица, O Moïyhoj улози Вука Бранковића, 241—242.50 К. Филозоф, Живот Стефана Лазаревића деспота српскоГ, Гласник СУД, 42 (1875),

281. Цитат y основном тексту према: Старе српске 6ио1рафије X V u XVII века, превод Л. Мирковић, Београд, 1936,79.

116Mapko Шуица1VIAFKU

једина поаитички зреЈГи рат^Тпособ ЊеГ° В ^ И ЧЛаН Пор° АИЧе’ пол>а и организује државуТакавr Z A™ CT’ П° Вуче С бо* о ги Вука није забележен v извппТ И А° ГОВОР измеђУ кнеза Лазаратике y случају Стефана и ВукГ л^ ’ ^ ^°СТОЈање исте Државне поли-

повлачење из боја било у з о о к о d ћ веР°ватно да je Вуково вотворном политиком с кнезом Л а з Г р о Т т Г * А° ГОВ° реном АРжа' идеји да je Вук могао да стекне политмГ К° Наћи упоРиштежаја и оставл>ан>ем самог Лазара y боју јер ГеТн Z o ШуШТаЊем ПОЛО' тално не би могао дуго да олплрЛ Ј У’ Р био свестан Да самос- потврдило потоњилТзбивањима Ип^МаНЛИ,СКОМ притискУ’ што се и би ce утврдило на који начин ce повлачеТе B ^ ^ R 6" 0 МН° Г° МаШТе Аа војскес бојног поЉа одразило на свест

невере. Аутор текста Пећкоi - ИТКа изгУ6л,ена :i*>r почињене

сл ед М деУцЈ и)Л , у Ве ^ к а 4 Г « “ “ ' ВеР° ВаТН° у " ° 'су га [кнеза Лазара] издали неки њргп™ права истина: Аа ливишњега- ухватишегаи пошто^епретрпео^илне Т° ^ИЛа воља ^ ве' мује одрубио часну и богобојаану главу n orZ Султанов синњегове ближње велможе ”51 7* У' И осле тога похваташе свеспомиње повлачење са бојног гтпл, ^ ° А Њ6Га’ СшУ9енинки лет опис сгва свогавишта критике извста - ПппЛ У °вори и Један, са стано-»Tora дана a године 6897 Г 1 3 8 9 1 аЛ“ интсРссантан запис: Чаре„ „а Косову noГу.и i y “ е3а Лазара “ Амуратом рака. Срби беху спочетка оазбиди I T Т од 4>ишћана и од Ту- ства неких од српских војски пп» Ц3р3 ДмрРага Убили> a због бек-

^ в ^ в р а/V> I ТЛ10илтЛ П ___

“ Љ. Стојановић, Родост ш u летописи, 94; М. Браув, K o c m , 27

, г ! “ лет т иси, 93,95; М. Браув, Косо.о 28С. Ћирковић, McmovwcKu //оПЛИ1/ л „____ _ . *

53 Г’ т: * VUULU, УЗ, Д4. Браун, Косово 28

' е ° беЛежен » “ ) Аео којв je „а х а р т „ £ бво в д у и » a1 ™ раном » « » « « У "осебно текст-уметак. Цео запис објавио je Љ C r o i S K ' Садржи на™ А н о исписанa тумачење дао % ТриЉуновић Mni'r- ;ановић> 3a ^ c u u натписи III, 44. бр 4945 Мидановац, 1985 7 - 9 ’ Ш >сшл™ “ ‘Р * ™ * « « ш и о K o c .c m L б ^ Т о р Г и


текст свога дела унео предање које je обележило Вуков пут кроз исто- рију: „Међутим, зет кнеза Лазара, Вук Бранковић, спасао ce готово са свим својим људима, пошто je (како неки кажу) имао тајне преговоре са Муратом да изда (како je учинио) свога таста да би ce докопао ње- гове државе. Тако je после његове смрти и остао господарем једног дела Рашке, док je други део добила Лазарева жена Милица и Лазаре- ва два нејака сина Стефан и Вук.”54 Ове вести нису забележене y писа- ним изворима XIV и XV века. Остало je непознато који je извор пос- лужио Мавру Орбину као основа за приписивање издаје Вуку Бранковићу.

Косовска битка je окончала период успона државе кнеза Лазара и срушила наде да ће савез који je стварао кнез Моравске Србије моћи да одоли најезди Османлија. После битке, више ништа није било исто. По речима Симе Ћирковића, за разлику од кнеза Лазара, „Вук Бран- ковић je остао жив, сачувао je своју територију и био предодређен да прихвати водећу улогу коју je за живота имао кнез Лазар.55

Историјске неприлике које су y расулу покосовског вртлога не- милице сустизале Вука Бранковића, изнуђивале су политичке потезе које савременици, a ни историчари често нису умели потпуно да разу- меју и сагледају на прави начин. Улога заштитника државе и породице, коју му je можда наменио сам кнез Лазар, a коју су условљавале поли- тичке околности, довела га je y потоњим збивањима y спор са Лаза- ревом удовицом и њиховим синовима, те једним делом Српске цркве. Може ce претпоставити да je y условима који су владали непосредно после Косовске битке Вук Бранковић очекивао да задржи власт y својим областима, али и да преузме старање над српским земљама којима je претходно господарио његов таст. To je подразумевало при- знавање његовог политичког првенства и исказивање оне врсте лојал- ности и хијерархијског поштовања какву je он претходно показивао према свом тасту. Раскорак између Вукових жел>а и ограничења на- метнутих реалношћу створило je прве клице породичног раздора који je довео до тога да je историјска и државничка заоставштина Вука Бранковића y свести првих нараштаја после њега — била потпуно по- тиснута. Уместо тога, y легендарној и народној традицији њему je при- писана одговорност за погибију кнеза Лазара, пораз против Турака y Косовској бици и ванвременска кривица за пропаст српске средњо- вековне државе.

54 М. Орбин, Краљевсшво Словена, 102.55 С. Ћирковић, Косовска битка y међународном коншексшу, 68.

Господар СРБА (1389-1391)

З а п л е т 1 3 8 9 - ГОДИНЕ

Није протекло много времена од судара две војске на Косову пољу, када су ce српске земл>е кнеза Лазара и Вука Бранковића нашле y жижи интересовања суседних великих сила. Нарочиту пажњу показивали су угарски крал> Жигмунд, Дубровчани и Османлије. Од свих учесника Косовске битке, највећи губитак je y првом тренутку задесио Моравску Србију. Погибија кнеза Аазара и великог дела његове властеле начини- ли су тешко надокнадиву празнину y небрањеној држави. Моравска Србија je, осим господара, остала и без великог дела војске, мушких чланова племићких породица, верних Лазаревих поданика. Угрожене привреде и трговачких путева, без дела властеоских чиновника и неси- гурних граница, држава кнеза Лазара запала je y политичку неизвесност и обрачуне оне властеле која je преживела битку на Косову.

Иако je на први поглед деловало да су ce после битке османлиј- ске војне јединице повукле с Косова, један део акинџијских коњичких одреда je остао да сеје страх међу становиштвом и да шаље претеће поруке онима од чијих je одлука зависила судбина српских држава. To су били Вук Бранковић и кнегиња Милица, тј. Аазареви наследници. У манастиру Раваници, задужбини кнеза Лазара, где je требало да по- чива његово тело после битке, непознати монах je оставио запис о атмосфери која je владала после Косовске битке.1 * С ш рах од Туракп, који je подстакао кнеза Лазара на ужурбане припреме за одбрану - сада je постао паралишући. Моравска Србија je била y расулу, a осман- лијски одреди су крстарили српским земљама. Монах je, попут некада старца Исаије, на страницама рукописне књиге забележио: „Богомр- ски они Измаилћани као мало почекавши, онда као пчеле просуше ce, и сву земљу нашу протрчаше, јер не би више онога који ће забранити тима. He би зло које не створише [...] И не само што оскврнуше свете цркве, него огња дело твораху од њих [...] И положише трупље слугу твојих за храну птицама небеским, тела преподобних твојих зверима

1Ј. Калић, „Страх турски” после Косова, 185-191; Ј. Ређеп, С-лово о кнезу Л азару Равани- чанина III, Списи о Косову, Стара српска књижевности y 24 књиге, Београд, 1993,37—43.A. Вукомановић, О кнезу Лазару, Гласник ДСС XI (1859), 108—118.0 перцепцији исхода и последица Маричке и Косовске битке међу савременицима писао je Р. Михаљчић, y одељку књиге А азар Хребељановић, који ce тиче мотива и механизама настанка култа кнеза Лазара. B. Р. Михаљчић, Л азар Хребељановић, 145-150. Свеобухватно je проблем ст раха турскоГ, дотичући и Србију, обрадио Р. Радић у; Сшрах y позној Визанш ији 1180-1453 II, Београд, 2000.

120 wM apko Ш уица

земљиним [...] И би да ce види плач и ридање не мање од првог. Јер ове КАаху, a оне који остадоше живи одвођаху y своју земл>у [...] Раздвф ни бисмо и распродавани y сву земљу тих [,..]”2 ’

Општа несигурност y Моравској Србији je 1389. године била толико велика да je кнегиња Милица помишл>ала чак и на напуштање државе и одлазак y азил са читавом породицом.3 4 * Због таквих услова ниЈе било могуће да ce Лазарево теЛо пребаци са Косова, области Бранковића, y државу Лазаревића, и да ce сахрани y Раваници, његовој задужбини y близини Ћуприје и Параћина. Прво место на коме су почивали кнежеви посмртни остаци биЛа je митрополијска црква Христа Спаситеља y Приштини, Вуковој престоници* За чин преноса

ела чекали су ce неки бољи дани, јер ни област Бранковића није била поштеђена акинџијских упада. Иако je Вук сачувао део војне силе, по- сле Косовске битке није био y стању да обезбеди сигурност на тери- торији CBoje државе. Монах Михаило пишући y Малој Студеници седиштухвостанскемитрополије, минеј за месец јануар, пренео je на хартију утиске и осећање страха, које није могао да потисне: „И Бог да извести што патих од страха турскога овамо, од костобол,е не устах ни с места и прославих Бога, не могох бежати, ни друго што, рекох: о,Ma™ божиЈа хвостанска, покри од садашн>е ове беде [...] О, шхо пати душа од бегова турских[...]’:3 Будући да je Богородица Хвостанска само двадесет километара удал>ена од Пећи, није потребно посебно нагла- шавати да je монах Михаило био сведок последица акинџијских за- страшивања y средишту Вукове области, већ y првој години после Косовске битке. Да овај Михаилов запис није представљао само ове- ковечену зебњу једног остарелог калуђера и усамљен утисак, може ce потврдити и у-тексту византијског писаца и историчара Лаоника Хал- кокондила. По његовим речима Муратов син Бајазит, напуштајући поприште Косова са својом војском, разорио je неке градове, похарао хришћанске земље и на путу ка Једрену заробио велики број станов- ника КОЈе je претворио y робА,е.6 Како су Вукове области биле директ-

2 Сииси о Косову, стара српска књижевност y 24 књиге, 133-134.

43 М-АиНић’ ° 9 ^ е већаЛ1, 533; A,. Стојановић^ове^е u ü u c u a l- l , 141;Б. Тодић, Мишроиолија y Приштини, 163-170

Београд, 1952 2 0 -2 1 -Т Калнћ ’r ~ ’ - М ћ’ 0 и и сРУК°ииса Н ародне библиотеке, ^3КаЛ” ћ- - CU4,aX Косова, 1 8 5 - 1 8 6 ;КалиЛ, С рбиу

Л азаревић, Београд, 1978,14. ’ УРкови , К нез u десиош Сшефан


но и зл о ж ен е марш рути осм ан л и јске в о јск е , јасн о je да je поред за - робљ еника и з битке, упр аво стан овн и ш тво с В укови х и Л азар еви х косовски х поседа м огло представљ ати ратни плен новог турског вла- дара. Дубровник, иако удаљен од граница О см ан ског ц арства, такође je био угрож ен и излож ен турском притиску. У граду на обали Јадран- ског м ора и њ еговом залеђу осећао ce „страх од Тур ака, који je Дуб- р овачку Републику нагн ао на дод атн о о б езб еђ и ва њ е зи ди н а и на збрињ авањ е избеглог стан овни ш тва.7 Колике су биле разм ере осм ан- ли јски х провала 1 3 8 9 —1390. године, м ож е ce сам о нагађати на осн ову сачуваних, и здво јен и х и фрагментарних, вести саврем еника.

За н овон астало стањ е y старим српским зем љ ам а после К осов- ске би тке тр ебало je наћи одговар ајуће, међународно прихватљ иве легалне оквире и об езбеди ти српским зем љ ам а н аставак постојањ а. Ko je зап р аво био наследни к кн еза Л азар а? Ko je ствар н о м огао да преузме одговорн ост за стањ е y српским земљ ама Л азареви ћа и Бран- ковића и да заступ а држ авне интересе, a ко je проклам овао владарска права б ез реалне моћи? О ва питања су већ одм ах после К осовске бит- ке почела да оп терећују одн осе А азареви ћа и Вука Бранковића. О б - ласт Бранковића je сачувала сво г господара, a питањ е наслеђа власти y М ор авско ј Србији наш ло ce y расцепу изм еђу неумитне туробне ре- алн ости и ж ељ е кнегињ е М и лице да њ ена породи ца буде насленик влад ар ске традициј Н ем ањ ића. Чини ce да природа од н оса изм еђу кнеза Л азар а и Вука Бранковића, као и могући планови о којим а су ce договарали уочи битке на Косову, y н овом развоју догађаја нису могли да буду прихватљ иво реш ењ е за све. И ако су саврем еници Вука опи- сивали као А азар ево г духовног „сина” за кн еж евог ж и во та ,8 изгледа да je тај Вуков статус после битке, када je требало да ce потврди, изгу- био пређаш њу тежину.

Колико суунутраш њ е прилике биле нејасне и оптерећене поку- ш ајима преж ивеле властеле да стекну виш е поседа и моћи, толико су спол>не политичке силе биле одређеније y потреби да ce ш то пре нор- м али зу је стањ е и об н ове , или у сп о ст а ве в е зе са ср п ски м зем љ ам а. Угарски краљ Ж игмунд Луксембурш ки, чију je врховну власт кнез Л а- зар, под притиском, признао почетком 1389. године, после смрти вла- дара М о р авске С рбије, ж елео je да потврди сво ј утицај јуж но од С аве и Дунава. За спровођењ е политике према српским зем љ ам а, Ж игмун- ду je од пресудне важ н о сти било да устан ови ко je преузео политички

7 И. Божић, Дубровник u Турска, 7—11; В. Krekić, Dubrovnik as a p o le o f attraction an d a point o f transition fo r the hinterland population itn the late middle ages, Migrations in Balkan History, Belgrade, 1989,70.

8 Л>. Стојановић, Записи u натписи 1,50, 53,55; M. Благојевић, О издаји или невери, 16.

122iVIAPKO U

Браиков1Лу.9Управота;први^на1^ко)^а Вукуупутиокр<аљ^Кит^Кг : т РАа Г п

ховн у вл а ст Краљ евине Угарске y М о р а в с к о ^ С о б и т ' « Т ' “ * Р ~Јужне границе од нових tvdckm* L „ J , ‘ P ■ ' и Аа о б с:,6 еДи ж аве кнеза Л азара под власт О с м З Г а п * “ “ ^ 4 " потпаАање АР 'је примио Вук Бранковић било S e H o Т “ “ УП‘РС,‘ОТ АВ° ра ко*егосподину Bvkv RniROAM ,« ' У У , како ce каже „племенитом

Г п рР: т ™ ^

иТ= а Г в ^ ^ ^ce преговара измећу 1 аља ж„г СаДрЖина о којој je требало да

само нагађати о ка^ ^ к о р ^ та^ ^ ^ м љ ^ Р аш ^ јГ м о гл о бит^р^чи6

пломатс ™ в Х ИсаРотоТа П° ТВРАа * “ КраЉ Жи™ уНА ди-'коју je с м а г р а о ^ Г о м « “ " Г р ^ I

био Ж „ г „ Д „ вРв е ™ „епријатГиT « ' ^ Б° СаНСКИ KP“ *вим интересима „а Б ^ а н е ^ г? ' * ° А ГЛаВНИХ nPei™ њег°- између Вука Бранковића и таљ а т ^ ? угарску кРал>евину однос тање, јер je токоГГзвб гп. в Т * 3 бИЛ° осетљив° ’ а -ажно ш,- власт над облас-гама y ПолиИу к е Ру с Г к ™ ^ “ ° 'У

Уколик^је^р^^ндовасГда^уде™0^ ' ^ азаревУ врх°вну власв^Morao бити y саве ни ким^дносима с^раље^Твот°Г Т * ' ^ експлицитно не говоое n „ L „ Р Твртком. Извори ништаможе наслутити y коаофавцу суА е они развиј^иг11 ^ ИЗМе у РеАова

’J ' Z T ~ L' ™ K1-'l-Dlpl° naUriu”‘ ’<4™ num , Budapest, 1997.113-114,

11ИСНЦ, 48 (С. Ћирковић).

Вук Бранковић 1 2 3

Истовремено, са успостављањем првих веза између Угарске и Вука Бранковића, Лазарева ужа породица, кнегиња Милица са сино- вима Стефаном и Вуком и кћерком Оливером, преживљавала je тешке дане. Лазаревом државом владало je стање привремености. Са мало- летним синовима, кнегиња Милица, која никада раније није учество- вала y власти, није имала владарски ауторитет неопходан за завођење реда и мира y Моравској Србији. Криза унутар државе избила je гото- во истовремено с пристизањем првих вести о исходу битке на Косову. Читајући редове животописа Стефана Лазаревића од Константина Филозофа, сазнаје ce да су Моравску Србију потресали унутрашњи немири: „ [после Косовске битке] дођоше и међусобне борбе оних који су овима [Лазаревићима] били подручни [вазали], док су други били као самостални [.,.]”.12 Изабрани цитат из животописа деспота Стефа- на сведочи о сложености положаја Лазаревића после Косова, уруша- вању централне власти и пометње који су завладали унутар властео- ске хијерархије y Моравској Србији. Некадашња држава кнеза Лазара почела je да ce распада.13 Међусобно завађена и подељена властела потчињена Лазаревићима, или je присвајала земљишне поседе пле- мића погинулих y Косовској бици, или je покушавала да ce отргне од непосредне власти својих господара. Извесно je да су покосовски не- реди дубље захватили област Лазаревића и да je кнегиња Милица на све начине покушавала да очува државну целовитост и успостављени властеоски поредак, не бирајући политичка и војна средства.14 * * У По- весном слову о кнезуЛ азару потоњег патријарха Данила III, изричито

12 Ж ивот деспот а Стефана Л азаревића од Консшаншина Филозофа, превод Л. Мир- ковић, 61.

13 И. Божић, Н еверст во Вука Бринковићи, 229; С. Новаковић, Срби u Турци, 252. С. Новаковић je сматрао да ce овај одломак из дела Константина Филозофа односи на политичку делатност Вука Бранковића, a не на лоше политичко стање унутар области Лазаревића и сукобе међу њима потчињеном властелом. Он je биографу деспота Стефана Лазаревића замерио недовољну прецизност y именовању „главног кривца за стање y држави, при чему je нашао разумевање за Константинову уздржаност приликом писања житија, будући да je дело настајало y време владавине Вуковог сина, деспота Тјурђа Бранковића. С друге стране, И. Божић (О улози Вука Бранковића, 476, и Неверство Вука Бранковића, 229), ослањајући ce на речи савременика догађаја, попут непознатог саставл>ача ПохвалноГ слова кнезу Лазару, који je на самом почетку XV века забележио: „Колике ли смо беде претрпели, колике напасши, колику мржњу, колике непријат ност и не само од иноплемених неш u од сво ји х , наведене одломке везује управо за непосредна покосовска збивања. ТЈ. Даничић, П охвала кнезу Лазару, Гласник СУД 13 (1861), 364.

14 И. Руварац, Повесна слова о кнезу Лазару, деспошу Сшефану Бранковићу u кнезу Сше-фану Штиљановићу, Летопис Матице Српске 117 (1874 ), 115-116; В. Ћоровић, СилуаниДанило, 83-103; С. Новаковић, Срби u Турци, 253.

1 2 4Mapko Шуица

b I v Ae0 Властеле бИО У су1!о6у' а Аа су АРУ™ -с м иром „ љуба-вљу пристали уз кнегињу Милицу, не сам о држећи ce с њ оме као прави

| е б ,г а Г >И' Нег° Се ' ° Ш CIapa<yhH " A a'" i АРУге придобију."1' Очигледно )е б о р б а за одан ост сваког во јн о способног вл аст ел и ш L c T a ia a a ™ и ори тет Л азар еви х наследника. поста|ала при-

К негињ а н и је ж едела да п р и хвати м о гу ћ н о ст да њ ен зе т B vk Б ранковић, супруг Ње„ е најсгар и је кћери M ape, преузм е п р в е „ ст в о и

п о о а Т АаРИ ТерИТОри)ом м ° Р “ ске Србије. У осн ови М иличиног от-X Г 7 наме1ањ у за вла* аРа српсктш зем љ ам а од Дунава

до К осова и Скопља, „ o r a o je леж ати стр ах да би Вук н а с л е д с т в 1 в Г сти над држ авом пренео на своје> ум есто на си н ове у неза ^ а™ 6 o r

)е веом а бр зо , н ајвероватни је tokom јула 1389. године сазван са бор на тери тори ји Л азар еви ћа на ком е су дон есен е важ н е одлуке “ П атр„(арх Спиридон, велики пријател, кнеза Л азар а, y п р в ™ с а д и -цама после Косова помагао ie кнргмњм ^жак„ ттпл о }е кнегињи Милици y организовању др-жаве под новим окодностима. Све до смрти, већ августа 1389 годинепатриЈарх je радио на учврш ћивању положаја Л азареви х наследника ^П о речима сам ог Стефана Л азареви ћа, за б е д е ж е н ™ y уводу y H oso- брдски за к о н о рудницим а, одлука да ce М о р авска С рби ја потчини

p Z Z T o L ° oaZ CKOT ВЛаАаРа АОН6Та је За ЖИВОТа патР Спи-рен ства п лаћањ еУ а Је подразум евала признавањ е Б а јази товог си зе-

л ћ \ ХараЧа' уЧешће У осм анли јски м војн и м походим а и

з1 н и епола3аРеВ6 6РКе ° ЛИВере БаЈЗЗИТу 33 ж енУ П отпадаЊГ у ва зални положаЈ суш тински je признат пораз y К осовско ј бици a зГ н о -во г господара није изабран дотадахшви владар, крад, Ж и г ™ нити

X W a T ’ Вбћ СУЛТаН БЗЈаЗИТ L CT^ aH ^ Д р е в и ћ j e l Z r Zна Хпм ћ СЛ° рН° написао- »Тада би излазак иноплеменика (Турака)

™ Рих сааНе’ АеВШИ ТОЛИКУ ПОбеАУ НаА 3— о тач аства Л1и и примих савет од патриЈарха, кир Спиридона, и од других архијереја

и Î ^ МИЛИЦ6’ ИНОЧКИ Назване монахињ а feBre ниL

зиту F иааб: Ра’ ПОђ° Х На ИСТ° ЧНУ СТраНу [- ] В6ЛИКОМ амиРУ Паја- У [-]• Иак° У1™ « састав сабора, сазваног y отежаним усдо- * 19

15 Исто.

19 п ЗАОЈЧИћ’ К0Н °РУ9ниЧима деспот а Стефана Л азаревића, 1962 37 Преаод „реуает „з: Саиси о Koćoay, Стара српска «»„жевност y 24. кн ,„е, Београд,

16

17


вима, без великог дела властеле, пошто су многи изгубили животе y Косовској бици, и са црквеним великодостојницима из само једног дела државе, легитимитет донесених одлука није оспораван.20 Још увек није прецизно утврђено када je малолетни Стефан Лазаревић кренуо на пут да ce обавеже на вазални однос према Бајазиту, али je готово извесно да су до средине 1390. године, када су преговори са Османлијама били окончани, Лазаревићи и формално постали вазали османлијског владара.21

Одлуке о ступању Аазаревића y вазални однос према Османлија- ма одразиле су ce на даљу судбину Моравске Србије, али и других вла- дара из окружења који су претендовали на територије између Дунава на северу и Новог Брда на југу. Након одлуке о потчињавању Бајазиту, прекинута je дотадашња политика кнеза Аазара која ce заснивала на пружању беспоштедног отпора Османлијама. Вероватно je међу властелом Лазаревића било и оних који су били незадовољни донесе- ном одлуком о ступању y вазални однос према Бајазиту. Они су ce опредељивали да стану y службу оном обласном господару који je својим угледом заузео место кнеза Лазара и наставио његову политику рата с Турцима, a то je био Вук Бранковић. Један од властелина који je отказао послушност Лазаревићима био je некадашњи Лазарев војвода - Обрад Драгосаљић. Његова породица уживала je властеоски статус још y време Немањића. Обрадови баштински поседи налазили су ce y области Ибарске жупе, која ce од 1363. године налазила под управом Лазаревих рођака Мусића, тик уз границу са облашћу Вука Бранко- вића.22 Из једне повеље кнеза Стефана Лазаревића из прве половине деведесетих година XIV века, сазнаје ce да му je кнез Стефан одузео баштинске поседе због почињене н евере .23 Иако Стефан Лазаревић није изричито навео о каквој je невери, оглушивању о послушност си- зерену реч, и када je вазални однос прекршен, сумња ce да je Обрад

20 О питању хронологије првих државних сабора, или сазива архијереја и одабране властеле, в. у: A. Веселиновић, Д рж ава српских деспот а, 2006,233. Први сабор који ce спомиње после Косовске битке y делу Константина Филозофа хронолошки не спада y прве месеце после битке. Сазван je као одговор на захтев Бајазитовог посланства да му ce Лазаревићи потчине, али ce не спомиње и име патријарха, те остаје недоумица када ce сабор тачно одржао. В. ЖивоШ деспош а Сшефана Л азареви ћа од Консшиншина, Филозофа, превод Л. Мирковић, 61.

21М. Благојевић, О издаји или невери, 30; М. Шуица, Срби y опсади Филаделфије 1390. iogune, Зборник радова Византијски свет на Балкану, Посебна издања Византолошког института САНУ 42/2, Београд, 2012,386-389,393.

22 М. Шуица, П овељ а цира Уроша о зам ени поседа између кнеза Војислава u челника Мусе, ССА 2 (2003), 143-166.

23 М. Шуица, П овеља кнеза Стефана Л азаревића Хиландару, 107-123.

1 2 6Марко Шуица

свој „грех” починио тако што ce после Косовске битке потчинио Вуку

прокламовГн,дЛИ ” 0АРЖа0 ”' еГОВУ П0ЛИТИК>' ° ™ р а Османлијама I прокламоваља владарских аспирација над српским земљама

1есен 1 ш Г г , У УК'! донесене за живота патријарха Спиридона, већ y

Ш р и с к е С о 6 ™ / г Г Ле СУ А° Н0В°СГ 3аЛЛеТа На СевеРним П » ™ в д ЈСрби,е' CP W ihom септембра 1389. године крал, Жигмунд je окупл.ао воЈску за поход Јужно од Саве и Дунава, y обдаст Лазаревића24 Ратне операциЈе су залочеле y октобру, a до 8. „овембра угарска в Г к а

« РПСК° У™РђеН,е Б° раЧ У Гружи- а -еколико дана x a c Z e “ утврђење Честин, удаљено двадесет километара y правцу југоистока25

ДИ|У. бар накратко, успоставио шири одбрамбени појас Угарске Њетов

ж^гмунд Је желео да ce поново призна угарска врховна B a L на доне-

ма то „ Z e бипаа3аЛН° ' Теригори' и'гб Према средњовековним обичаји- ш то „И)е б„о акт агреси,е и напада на другу „езависну државу, већпоход y сопствену област ради потврде сениорско-вазалних односа27Такође војнз операција je могла бити проузрокована одлуком државног

’ )е била војни одговор на ранији турски упад y Лазареву област

А; “ “ МаНСКОГ УТИЧФ У српск° ' pe™ i- )У*но од Саве и Аунава. Уколико ce прихвати мишљење да je Жигмуидов упад y земљеЛазаревића био исказивање сениорсхог права угарскот w н а д Тзалним српским територијама, онда би писм ! у^ућено 7. јула ВукуБранковићу, као господару „Рашкеј могло да ce односи „а будЈГи п0™

2 В’ Трпковић’ TypcKO-yïapcKU сукобидо 1402, ИГ 1 -2 (1959), 96-97.В. Трпковић, Турско-yïapcKu сукоби qo 1402 96- 97- R Wax,™, t c , , _ лош роучавањ у средњ овековнш Градовау С р би ји ,Ж \ -2 (1985) з Т 3 2 ^ ïe T d ip lo m a t ic s e c c les ia s tic s ас civillis X -l Budae 1834 51 fi v k ’ Ј ’ ^издао више повеља, од којих неке нису о ст Г ^ r ’ Б ° РЧу,е КраЉ «игмунддоцнијим повељама, попут повеље од 9 новембоа T S Т х°Л “ ТрансУмптУм Уveltar I, Budapest, 1951 146 бо 1992- RT™ * ' MalySZ’ ZslS™ondkori okle-

26 T Hopne , ; ’ ’ бр- 1992’ B- Јован°вић, Борач u Честин, 7,15. нап. 34, 24.). Hoensch, Kaiser Sigismund, 73-74.

с а н у

„ >еШКГ' Н“ 04" R Р»“ ј у: Крал, " " Ма6арск™


жај Србије под Вуковом влашћу. Ипак, због скромне изворне подлоге није могуће дати било какав одговор на ту претпоставку. О озбиљности ситуације која je потресала Моравску Србију y јесен 1389. године нај- боље сведочи одлука кнегиње Милице да y случају преке потребе, затра- жи од дубровачких власти прибежиште и азил за своју породицу y граду на Јадрану.30 Српски поклисари су стигли y Дубровник почетком ок- тобра, a дубровачко Веће умољених je 12. октобра донело одлуку којом je прихваћена молба удовице кнеза Лазара.31 Дипломатска активност кнегиње Милице према Дубровачкој Републици одигравала ce y време упада војске краља Жигмунда y Моравску Србију.

Непосредно после Косовске битке, Вук Бранковић je започео при- лагођавање новим условима опстанка. Иако ce његова држава проширила y другој половини 1389. године, тешко ce може рећи да je доживл>авала успон. Притиснут страхом од Турака, повременим пљачкашким упадима акинџијских одреда, неразрешеним и тешким односима с наследницима кнеза Лазара и врхом Српске цркве, као и свеопштом нестабилношћу на Балкану, Вук je покушавао да успостави државно јединство и преузме некадашњу Лазареву улогу.32 Део поседа који су претходно на Косову, Метохији и Полимљу припадали кнезу Лазару, сада су ce нашли y саставу државе Бранковића. Вук je вероватно већ tokom лета запосео жупу и утврђени град Звечан на северу Косова, који ce налазио уз границу са Брвеничком жупом, којом су до Косовске битке управљали Лазареви сестрићи, браћа Мусић.33 Под Вуковом влашћу ce нашла Хвостанска епис- копија (Мала Студеница), североисточно од Пећи, као и места северно од Метохијског Подгора, попут Јелеча и Глухавице. Његова власт ce призна- вала и y Сјеници, a обухватила je и део Полимља — долину реке Лим, јужно од Бродарева све до Плава и Гусиња.34 Тим правцем су ce кретали средњо- вековни каравани који су преносили драгоцену робу y унутрашњост Бал- канског полуострва, a потом истим путем из српских земаља износили руде, племените метале и друге трговачке производе ка приморју. У обла- сти Полимља, која je билау саставу Вукове државе, средњовековни кара- вани који су ce из Дубровника упутили y унутрашњост, обављали су пре- товар робе и тражили одморишта за своје људе и коње. У Коморанима, на левој обали Лима, где су каравани често коначили, уточиште им je пружао Вуков властелин Прибил Кућинић, чија je породица била из тих крајева.35

30 М. Динић, Одлуке већа II, 533.31 Исто.32 И. Божић, Неверство Вука Бранковића, 223-242.33 М. Благојевић, Територије кнеза Л азара, 14.34 Исто, 17-18.35 М. Динић, Област Бранковића, 151; М. Шуица, Немирно доба, 125.

1 2 8

М ећ у већ ^ rn Je У OBOM пеРи°АУ Аостигла свој највећи обим.С кп п л Т ^ Г Р^ ° ВИ“ 1 КОЈИ Су пРизнавали Вукову власт налазили су ce- Скопље, Приштина, Пећ, Призрен, Вучихрн, Звечан, Јелеч, Сјеница Неза-исна и непокорена област Бранковића постала je усамљено острво међу

~ r M“ %AoKcyceAwГ о ш Т повиновали Бајазиховој владарској вол>и, Вук Бранковић je још увек, као Једину политичку могућност видео - охпор Османлијама.

О С П О РА ВА Н И И ПРИЗНАТИ ГОСП О Д А Р

AvfinrT ПРВИМ Г° АИнама после Косовске битке Угарска, Венеција ин ^ и Т л ™ — ВуКОВ Суверенитет и пРема њему су ce од- носили, с дипломатским уважавањем, као према српском господаоуИ наследнику кнеза Лазара. Tokom 1389. године Вук je на^тоТао ла c l

1н1ваГиоКа° НОВИ СТОЖ6Р ° КуПЉања српских велможа који n icy при- знавали османлиЈску врховну власт. Политичка збивања су му самоделимично ишла y корист. Српски патријарх Спиридон, који je no р има деспота Стефана Лазаревића, на државном сабору донео одлу- ку о похчињавању Турцима, преминуо je 11. августа 1389 36 Кнегиња Мидица Је тако осхала без преко похребне подршке « & s L £ Z ов Не личнос™ 7 Аржави, a врх Српске цркве без свог поглавам 3for учесхалих османлијских упада y српске земље, није било могуће брзо

ти државни сабор на коме би био изабран нови пахријарх 37 Под довољно познатим околностима, tokom 1389. године на патршар

Г Г с Х е Т з П7 9 / ш Јег о Г Ае^ бИВШИ * * * * *п • °Аине боравио y манасхиру Св. Арханђелакод Призрена, на хериторији Вука Бранковића.38 Његова неуобичајена смена са духовног пресхола, обавл,ена за време кнеза Лазара свакако je била полихички узрокована. Лазарева похреба да врх Српске цркве

к о к ? и с в 2 м ОАРЖИ ЊеГ° В ВЛМарсКИ Програм и Аа уз себе има особунГледникз хпала;ВИШИМ AyX° f ИМ ауторитетом стада иза њега као наследника храдициЈе немањићке државе - била je од пресудног зна-

aja. Након деценије проведене y духовном миру Јефрем ce унајхежиммогућим околностима, са пу„Их седамдесет сед „ гГи Га^ вр ™ aцрквени престо. OH је из Призрена прешао * седиТ т е вохаСрпске цркве преселило из Жиче, у Koioi те стплп«^ r- Ртериторију Вука Бранковића. Ha положајуУ^ховног^^^вара Српске

М. Пурковић, Српски патријарси, 121.

‘7Ш 6Ш1 б Г Ч“ Х1Уеаа' МаРК0 ПећКИ> Стара ™ » « O C T y 24 кн.„„, Београд,

“ Ш е С Ш и с т о - М Пурковић, Српски паШриџрси, 109-110.


цркве остао je бар до јесени 1390. године, или почетка 1391. године, када je вероватно одржан нови сабор y манастиру Жичи.39 Његов по- вратак изгледа да je највише одговарао интересима Вука Бранковића, који je преко свог брата Герасима имао и снажно духовно упориште y братству манастира Хиландара.40 Вук je y време Јефремовог другог боравка на патријаршијском престолу имао могућност да и формално заузме некадашње Лазарево политичко вођство, за шта му je била потребна сагласност кнегиње Милице — коју није успео да добије.

У то време, високи кругови Српске цркве били су подељени између подршке политици Вука Бранковића и заступања владарског легитимитета Лазаревића.41 Они су ce опредељивали око признавања наслеђа владарске традиције лозе Немањића, које je до Косовске бит- ке заступао кнез Лазар. Историјске околности су омогућиле и једној и другој породици преузимање одговорности за управљање српском средњовековном државом и право позивања на наследство немањић- ке традиције. Ипак, y првим месецима и годинама после Косовске битке, то питање je било од кључног значаја — колико за обе династије, толико и за Српску цркву.

Кнегиња Милица je још за Спиридоновог живота радила на томе да обезбеди свом сину подршку већине најутицајнијих црквених великодос- тојника. Ta подршка je подразумевала прихватање Стефановог владарског легитимитета и доделу права на сазивање институције државног сабора.42 Јефремов повратак на чело Српске цркве био je, како ce испоставило, само привремено решење и имао je формални карактер. Највећи део високог српског клера налазио ce y области кнегиње Милице, a од њихове зајед- ничке подршке зависио je избор новог патријарха. Кнегиња ce определила да, уместо свог зета, она буде заступник Лазаревог политичког наслеђа и заштитник интереса својих синова, пре свега старијег Стефана. За то joj je био потребан јак савезник — снажна личност на највишој позицији y Срп- ској цркви. Преко потребна подршка Цркве Лазаревићима била je обез- беђена оног тренутка када je пронађена одговарајућа личност за новог

39 Време одржавања сабора на коме je за патријарха изабран Данило III остало je и даље само грубо датирано. Н. Радојчић и Т>. Сп, Радојичић сматрају да je сабор одржан крајем 1390. године, након ступања Лазаревића y вазални однос према Османлијама, мада je хронологија остала релативизирана, јер ce сабор могао састати и y првој половини 1391. године. B. y: Н. Радојчић, Српски држ авни сабори, 168-169; Т). Сп. Радојичић, И збор патријарха Данила III, ГСНД XXI (1940), 67; Уп.: М. Пурковић, Српски пашријарси, 127; И С Н II, 109-110 (М. Благојевић); A. Веселиновић, Д рж ава српскихдеспота, 232.

40 М. Благојевић, Деспот Стефан А азаревић u М илеш ева, Немањићи и Лазаревићи, 393-394; М. Спремић, Деспот Ђурлђ, 34.

41М. Благојевић, Деспот Стефан Л азаревић u М илешева, 393.42 М. Спремић, Деспот Ђурађ> 34-35.


области кнеза Лазара« У време када je Вук Б р а ш с ^ Х Г и р ^ Г п о Гички утицај, патријарх Данило je представљао кључнуфигурууучвршћи

наглашавајући, уобичајеним књижевним маниром, да су Јефремова поко ’

сабс^нГсас^иЈ^не' ^ А° К 3 повдвооор не састави и не поставе кир Данила за патријарха”44 45 * *, Избором Ланила за патријарха, Вук Бранковић je изгубио сваку

Спби^Гп Аа 3аСТуП\СВОЈе политичке интересе на територијиМоравскеmL ™ , ИЗМеђУ ЛазаР“ ића и Бранковића п о с т ^ е су Z î êдобија 1 Г ’е НаСТаВИ0 Аа ЛУХ0ПНУ подршку за свој политички угледÎbo 6оЈ Т ^ т т ’ На|ЗНача'™)ет 4>едил.та српског монаштва^одсвог брата Герасима, који ce y То време налазио y манастиру Св Павлана СветоЈ Гори.« Велика превирал* y Срлској цр Ј „ Т а з 1 а cV « ™ житти привидегије манасгира Хидандара. u L % кнез L a p блш ед^

матстио^е аваменитих ™ Р а » Дародаваца, лосде Косовске битее п п в ! Р Т унекуврстунемил° стињеговенајужепородице На.вероватније због пружања полшшгр ....... ....... Ј . Р А 7 -НаЈве'

ко,е ,е својевремено кнез Лазар пролисао о в « м анаст^у « О в у « зу потврђу,е чињеница да су ЛазаревиВи tokom послед*"деценкје XIV

п Х Т и и Г л азап е» јР аноси између лајзначајнијег српског манастира иР дице Аазаревић изгладили су ce тек почетком XV века.48

* Сп. Радојичић, Ш 6«р Ш Ш р ф р .адоба . 93-94. П остф “ ђ 12* “са кнегињом Милицом. РИЈарх Данило био y рођачким односима

Шест писаца X IV века, Марко Пећки, 168-169.45 М. Спремић, БранковићииХиландар, 431-433.

А' МлаАеновић, П овеље кн езаЛ азара , 236.

- Ћ L 7 “°Bt f ° S“ - “ Т т а * * ° Ш Б“ П.ад, 2007,223-236,293-328.A. Младеновић”, П т еље 'к т ^ ^ Т р Т /т '' К њ и Ш вт <‘ав т и ’ Б“ град, 1979,148-149;


Иако je кнегиња Милица успела да потисне Вука на унутрашњем плану и ограничи му деловање ван највећег дела територије Моравске Србије, њен покушај да одржи међународни углед доживео je неуспех. Лазарева удовица није била y стању да y међународним оквирима лега- лизује преузимање веома захтевне политичке улоге покојног мужа. Ве- лика размимоилажења око заступања немањићке традиције и Лазаре- вог политичког наслеђа, одразила су ce, не само на односе две сродничке породице, већ и на њихове поданике. Ha територији којом je после Ко- совске битке владао Вук Бранковић, савременици су забележили да je Вук преузео „жезло” кнеза Лазара. Уколико ce поклони пажња запису из рукописа О тачник Глшољеми. Л апсаит ик из Пећке патријаршије, чак би ce могао установити и одређени хронолошки оквир за јављање Вука као новог „старатеља” над делом српских територија. Рукопис je завршен „у дане благоверног Вука Стефана, те године када су кнеза Лазара убили Турци, a Мурата цара, Срби” 49 Дакле, према овом извору, Вук je преузео владарску улогу y години одигравања Косовске битке, a то би, према ондашњем рачунању времена, било до јесени 1389. годи- не.50 Уколико он сам и није то учинио одмах no окончању битке, савре- меници су свакако осетили промену политичке климе, нарастање моћи и утицаја Вука Бранковића, na су га y складу са политичком улогом коју je преузео назвали владарским именом — Стефан. Поред овог помена, уз Вуково име забележено je владарско Стефан и y нешто доцнијем Призренском поменику БоЊродице Љ евишке, док je његова супруга на- ведена као монахиња Марина.51 Све до стварања мученичког култа кне- за Лазара, за време новог патријарха Данила III, није остало много тра- гова савременика о томе кога су препознавали као главног заступника српске државности. И поред тога, изгледа да ce y својим исправама Вук није потписивао владарским именом Стефан. Једини такав потпис — Стефан Вук, забележен je на недатованој даровници Хиландару којом

49 Уколико ce година према византијском рачунању завршавала 31. августа, a будући да je Вук y овом рукопису именован као Стефан (у години одржавања Косовске битке), произилази да je схватање и прихватање Вука као носиоца немањићке традиције и Лазаревог наследника на пол>у окупљања преосталих старих српских земаља, било веома снажно присутно y ограниченим, али релевантним друштвеним круговима, већ крајем лета 1389. године. Уп. Т). Сп. Радојичић, О књизи Птоломеја (Два сш ара српска 1ео1рафска «тлкованија»), ИЧ VI (1956), 56; И. Божић, Неверсш во Вука Бранковића, 234; Р. Михаљчић, Одјек титуларноГ имена Немањића, 220.

50 М. Шуица, М оравска Србија на крају X IV века — пиш ање државно-правноГ коншину- ит ет ау светлу о1раничено1 суверенитета, Моравска Србија, историја - култура — уметност, Зборник радова са међународног скупа, Крушевац, 2007,45-46.

51С. Новаковић, Српски поменици XV-XVIII века, Гласник СУД 42 (1875), 10; Т). Сп. Радојичић, О поменику Св. Бошродице Љевишке, Старинар 15 (1942), 46.

1 3 2

i l ™ ™ T Z v OAaP манастиРУ поклонио четири села ублизш и Трсте- ка. Велику недоумицу y погледу аутентичности овог потписа Aaiv

многоброЈне нелогичности које су ce нашле на копији документа те не

аМм ° Г Г РАИ1И Са СИГУРН° шћу « X* Вук Б р ан ковл c= „ ^ : ™ eамбициЈе исказивао и кроз званична документа. РСлику о Вуковом положају после Косовске битке употпуњују доку-

Z I ? ecyycBO,oiap™BHOCTa ^^ра' XIV Века’ А^ Р ° вчани СУ обласним господарима

ли ™ само важан економски, већ и политички ослонац.53°сле првих недоумица око тога ко je преузео власт y српским

к о г а Т Г НаК° Н К° Совске 6итке' Аубровачке власти су од1у^иле одхових m a h î" ™ ГаранциЈе тРговачких повластица и заштитника њи- хових грађана y српским земљама. Био je то Вук Бранковић Он ieбамУНИ° пРазнинУ »асталу погибијом кнеза Лазара.54 У писмима осо-

!Г и звАа J ™ " АР7 ТВеН° Г РаНГа’ Аубр°вчани СУ У “б Р ^ У вористи- тич™ п Г СЛ“Ши/а и в ш <°*ни/а, којима ce истицао висок поли-в д а с т е л и н Т ^ п / " ^ АОТИЧН° г госп°Аара. односно велможе „д„

астелинке. После Косовске битке, прво писмо које су Лубровчаниупутили Вуку Бранковићу било je скромно инхонирано/беЈуобичаГе

их епитета. Овом писму претходило je посланство које je стигло са

в и Г В8 ГмА1 ° ;з 9 0 аМа Не" ° — ** — л„„, изаслашГ^Бранко- већe ie д о Г л ^ о ! У Р У Ч И О АУбровачкимвластима,a ВеликоBeneje донело одлуку да награди Вуковог „слугу” са петнаест дуката 56дубровчани су 9. Maja припремили одговгф Вуку Б р а н к о в и Г о в о писмо je било од великог значаја за Вука и његову породицу којима 'р било дозвољено депоновање блага и право на азил уДубровнику.57 Разлог за уздржаност y формалном обраћашу могда 6и с е тумачити

» Kao “ “ ,Ић: ИШ" а д № ^ ^ Б р а ш о о а и м а ш с п ш р у Х и а а а д а р у .^ -Ш .јевећречено, кнегињаМилицајеујесен 1389 голинр к

и УТ° ЧИШТе CB°j°i породици y граду на јадран^ој обали. обезбеђивала услове за

55 МЛПуи!^ И Ћ РКОШК},Њваде ~ непознатиутврђени ipogy Србији, ИГ1-2 (1995), 20.

зем љ ам а (1389-1402), ГДИ 2 г о д и н ? Пр°МеШ У сРпским

56t ca i^de la P°uegla de miser Volch B r a n c h o u ic h M C C C L ^ X X ^ ^ m ^ Бра* К0Вића ~ ”CoP iao обећању „вјере” од стране дубровачких в л а с т и ^ г ! * РСЧ јб 3аправо140-142; С. Ћирковић, Н е в а а е 21 нап 2fi M r В' Љ' ^Т°Јан°вић> Повеља u писма 1-1, v" eia 1390-1392, Zagreb-Dubrovnik, 2005,108. ' Z' Sundtlca’ Od1" 1* dubrovačkih

S7 Љ. Стојановић, П т ељ е u писма 1-1,140; C. Станојевић, И н ск р и п ^ а , 168;


још увек нејасним политичким приликама y српским земљама. Тек y писмима коja су слата касније Вук Бранковић je називан славним и велмож ним господином, што je одговарало његовом политичком по- ложају и угледу.58 Истовремено, док je Вук за Дубровчане био славни u велм ож ни, други зет кнеза Лазара, Тјурађ II Страцимировић Бал- шић, био je само понт ени и нам а срдачни при јаш ељ .59 Ипак, за Ву- ковог живота најупадљивија je била разлика y односу на обраћање Лазаревићима. Лазаревој удовици и њеном сину, кнезу Стефану, све до средине 1398. године Дубровчани су слали заједнички адресована писма, обраћајући им ce скромније него Вуку Бранковићу. Они су до краја 1396. године Милицу, тада већ монахињу Јевгенију, ословљава- ли као почт ена, и y једном случају као почт ена u всечасна калуђери- ца Госпођа кира ЈевГенија, док je y истим писмима Стефан именован искључиво титулом кнеза, без других епитета. Њему су ce потом об- раћали као почт еном и мноГопочт еном кнезу, што je још увек било испод ранга који je y то време уживао Вук Бранковић.60 Тек после Вукове смрти и политичког пораза његове породице, Лазаревићи су постали славни и велможни, чиме je њихов политички углед достигао владарске висине.61

Садржина дубровачког писма од 9. маја 1390. године открива изразиту приврженост према Вуку Бранковићу и његовој породици. Наклоност je потврђена чврстим гаранцијама y случају тражења уто- чишта, бригом за безбедност личне имовине, као и жељом да ce удо- вол>и подмиривању свих материјалних и духовних потреба српског обласног господара. Наиме, Вуку Бранковићу je било чак дозвољено да уколико буде желео подигне православну цркву y самом граду.62 Још увек није потпуно јасно на који начин je Вук задужио Дубровачку општину до те мере да му ce дозволи, y случају уживања дубровачког гостопримства, и подизање православног храма унутар градских бе- дема. Поред тога, Вуку и његовој породици била je обећана потпуна заштита док год не буду угрожени витални интереси града, a да би им

58 С. Станојевић, Инскрипција, Студије о српској дипломатици, Глас СКА 92,1913,170; М. Пурковић, Етикеција u друш т вени духу ст арој српској држави, Годишњак скоп- ског филозофског факултета 2 (1931—1933), 113; М. Благојевић, Сшефан Л азаревић u суверенитет српске држ аве, Немањићи и Лазаревићи, 410—411; М. Шуица, Завера власт еле против кнеза Стефана Л азаревића 1398. шдине, ИГ 1—2 (1997), 8; М. Бла- гојевић, О издаји или невери, 32.

59 Л>. Стојановић, П овеље u писма I—1,112-113.60 М. Шуица, Дубровачка писма, 35-40.61М. Шуица, исто.62 Л>. Стојановић, П овеље u писма I—1,141.

1 3 4

вих л у к ! Ј ш в а к м * * * W '

^ ^ otobL ™ ^ ™ !^ ° ™ ^ ^ 6ило ° АГОВОр на вТ "о в"м о 1б увласти су исказале необично rp У авање прибежишта, дубровачке

рањиво и угрожено говоои јрЛан У ранковић осетио нарочито

му уточиште било O M oryL L у к о л и к Г г^ У “ напомиље « биKO други”.63 y то време ка rnrL 3 напаАнУ »Турци, Угри, или

румелијскибеглербегТимур ^ / Х д в о Т ћ ™ *13 ^ С6В6РУ KpGHy° је je требало да нападне Угаре^ c T n Vr А 0CMaHAIW »ојску којаДа су, након п о т ч Г а в Г Ња Л а з ^ ' Г Г ’ МОЖе “ пРетпосТавихи имали су улогу и y смиривању vHvma 3 ^ аЗИТу’ ови воЈни одреди ревића, које с у б Ј Ае Г с ређене S T T Лаза'поуздано утврдити због чега cv Vmu 3ареВе ПОГибиЈе- Не може ceВукови непријатељи. Извори неУдају јасан o lro ™ К3° П° ТеНЦИЈални навођења крила ствапна n l m V y °Дговор да ли ce иза овогговора, могућих веза Вука к а 3 ог иепостизања дипломатског до- непрф теГа’ m p c 2 Ра“ ОВИћа “ краља Твр™ '■ » к л « о гВука су могли y неком ^рену т к у S S S T T АРУГ° ' , ! * Kpaiyони могли да ce препознају Ј л Ј L Лазаревићи, na биДубровчана према Bvkv T ™ "9Руш ма ’■ Изразита наклоностсловичног ' S a и сл ™ Р, у Верова™ “ i* 6„ла производ по-Рања y залеђу Вук I Z c L Z Z Z “ ПОАИ" ™ а " рвв" -најснажнијег српског обласног rnr- АИНУ * " ° ИЛИ Аве’ пРеАстављао повластице дубровачким m m п°Аара који je могао гарамтоватизаштиту м в е л » Г » Т » Г “ " обезбе|>ивв™ им, какву-такву,

када, али св “ с л Т / о Г к Т б „ Г Г кТ к Т ™ повељу о потврди ранијих повластица, дати хТ ан уар ^ З вГгГл "34 « Сматра ce да je повеља могла настати mA™ X,aH yapal38Z године.65када су Дубровчани понудили Вуку азиГ v Z T ™ * Ма;а139°- године> пломатске епизоде, Лубровник и Вте Kn У t гРаДУ- После ове ди-жавају везе. Крајем » j a , ду6ровач?0 “ h e S ” ^

А>. Стојановић, исто.

вом преводу турскоТлетописГза разликуо^А^ реК0НстрУисан пРема Леунклавије- спису ce напомиње да je ynpami Тиму^Таш°коЈ1Ие n ^ 1116 И ^ е™ еДа Нешрије, y овом руднике y Кратову, a не Јигит-паша В Г н „ ? пРеАвоДио војскуу „Србију” заузео БојнаКосову 1389 logинеу 1 с т Y P6u U ТуРЦП’ 254; Г’ EAea° U

65 в - Трпковић, Турско-ушрски сукоби, 102. НеШрије’ БРаство X^XI (1940), 24;

1 0 ВукаБраНК0Вића к°ј°м потврђује привилешјеДубровчанима, ССА

u m


ce један њихов властелин пошаље Вуку Бранковићу no раније обећано јемство.66

У исто време када су вођени преговори о добијању уточишта y Дубровнику, Вук je покушавао да прошири област, утицај и власт ка јадранском приморју. Пре јуна 1390. године, посредством својих изасла- ника, Вук je понудио протовестијару Филипу Барелију, који je био y служ- би Тјурђа II Страцимировића Балшића, петсто литара сребра y замену за предају једног приморског града.67 Иако y изворима није споменуто име града, прихваћено je становиште да je реч о Улцињу, који je од 1385. године био Тјурђева престоница.68 Играјући политичке игре, Вук je имао намеру да ce домогне утицаја y Приморју и да постане неприкосновени господар српских територија, користећи ce незавидним положајем гос- подара Зете.69 У превирањима око предаје града, Тјурђев протовестијар je одбио понуду Вука Бранковића, чиме су ce изјаловили планови госпо- дара Косова и Полимља да завлада неким градом на Јадрану.

П О С Л Е Д Њ А П О ЧА СТ КНЕЗУ Л Л З А Р У

Још y пролеће 1390. године Вук Бранковић ce суочио са свом тежином наставка отпора турским упадима, али je његов статус непо- кореног хришћанског обласног господара био одржив услед невоља с којима ce султан Бајазит I сусретао y Малој Азији.70 Нажалост, 1391. године ситуација je почела да ce мења. Турске акинџије су децембра 1390. и y пролеће 1391. године сејале немир и страх no областима Албаније, али и y дубровачком залеђу. Ha то упућују одлуке дуброва- чких већа о прихватању збегова локалног становништва које je бежало пред Турцима.71 Будући да су ce Вукове територије налазиле y близини области кроз које су пролазиле акинције, може ce претпоставити да су и шегови поданици преживљавали сш рах шурски, као и да су стре- пели од нових напада. Успостављање одбране од Османлија било je веома тешко и захтевало je богату државну ризницу. Одржавање тр- говине на територији којом je Вук владао било je од суштинског инте- реса српског господара. Како je y несигурним временима трговина опадала, a дубровачке власти чак забрањивале својим трговцима да

66 N. Lonza, Z. Šundrica, Odluke dubrovačkih vijeća, 70.67 И. Божић, Оулози Вука Бранковића, 477; Исшорија Црне Горе II—2, Титоград, 1970,54

(И. Божић).68 И. Божић, Н еверст во Вука Бранковића, 232; М. Динић, Обласш Бранковића, 156.69 Историја Црне Горе 11-2,50 (И. Божић).70 Р. Мантран, Историја Ocmûhckoï царст ва, 52-53. (Н. Ватен)71И. Божић, Дубровник u Турска, 10.


них'2едПстАавРаИглИе г Г ° К0Л,Ностима’ прибавл.ан,е неопходних „овча-

р е г у л « измена к„ј е Џ Увео Вуку р е ж Г у ™ - ” ^

званичноЈтостал^Гваза390 године ДазаРеваУДовицаињениашои!и

£ = =

чиме cy р е Х Г С п ЛаАаРа “t " * * ПрИПаДа0 лози Н^ н ,„ ћ а ,

ПГ = ™ е = Г Ј Х “ НГрГдас;

СТВ° 1РаАИЦИ|е H™ ha'7S Нова сахрана у Равани Ј ^ е б ™ " '^ Ц арина, ЛССВ, 792-793 (A. Веселиновић).

В Д S ? ’ Z' SUndriCa’ ° dlUke dubrovačkih v4eća, 146; M. Благојевић, O издаји или ne-

AAa3BPvL°„C™ T 3" " ’ * У А“ У " ay’ “a « " WAntologljamreSrpskeb,iiževmsU,3 » J р Х Г с а . Г " ’' 7 " ' Đ' Sp' “ » Ј^ .

7s Списи „ Косову. Capa српска 75

75 Р. Михаљчић, Л азар Хребељановић, 144-145,155. '


обезбеди очување посмртних остатака кнеза Лазара, јер су мошти биле пренете y државу која je уживала статус вазалне османлијске терито- рије, где, стога, гробно место није било непосредно угрожено од тур- ских напада. Није искључено да ce рачунало с тим да Османлије могу да изврше напад на Вукову област и заузму Приштину, при чему je могла да страда и црква y којој ce налазио Лазарев првобитни гроб. С друге стране, премештање Лазаревих посмртних остатака y Раваницу, обезбе- ђивало je „светост” земљи y којој су мошти почивале, тј. Моравској Ср- бији. Одлуке о потреби преноса моштију, времену и начину организо- вања литије донете су на државном сабору.76 Било je важно заштитити процесију од могућих напада акинџија, јер je Лазарево тело требало да напусти непријатељску, Вукову, територију и да буде пренесено y вазал- ну кнежевину османског владара. Ta врста заштите зависила je од сул- танове воље, или вол>е његовог европског намесника, тј. османлијских власти.77

О томе како je изгледала организација поворке која je кренула из цркве Христовог Вазнесења y Приштини78 y храм Христовог Вазне- сења y Раваници, сазнајемо из култних списа посвећених кнезу Лазару, насталих y културном и духовном миљеу државе Лазаревића.79 Један од учесника поворке био je патријарх Данило III, који je, као духовни предводник, учествовао y процесији од њеног почетка до самога краја. Кључну улогу y преносу посмртних остатака кнеза Аазара имала je његова породица, али je њихово учешће било ограничено природом тадашњих односа са Вуком Бранковићем и вазалним обавезама према султану Бајазиту. Преносу моштију из Приштине за Раваницу при-

76 В. Ћоровић, Силуан иДанило, 95.77 р Новаковић, Којим ce путем моГла крешаили поворка с мошшими кнеза А азара u ïge

je мо1ла бити Граница између Вукове обласши u зем аљ а породице Л азаревић од 1389. go 1392 Лодине! Прилози КЈИФ 26 3 -4 (1960), 280-288.

78 Б. Тодић наводи да ce данас не може утврдити положај митрополијске цркве y Приштини, али да je вероватно била смештена y центру града и да je она представљала главну град- ску цркву. Недоумицу око датирања Приштине као митрополијског седишта решава тако пгго оставља могућност да су цркве y којима je служио грачанички митрополит, под чијом јурисдикцијом ce налазила Приштина, могле добити статус митрополских цркава, na je тако и приштинска могла добити тај ранг. Уп. В. Ћоровић, Силуан u Данило, 94; Б. Тодић, МитрополијауПриштини, 163-169.

79 С. Новаковић, Срби u Турци, 231; Т>. Сп. Радојичић, Избор патријарха Данила Ш, 47-48; Р. Новаковић, Пренос моштију кнеза Л азара из П риш ш инеу Раваницу, Исшоријско- 1ео1рафске u историјске цртице, Прилози КЈИФ 25, св. 1—2 (1959), 79; Т). Трифуновић, Српски средњовековни списи о кнезу Л азару u Косовском боју, Крушевац, 1968,58-60; М. Пурковић, Српски патријарси, 129; Р. Михаљчић, Л азар Хребељановић, 155—156; Д . Поповић, Раванички 1роб кнеза Л азара, 171-185.

1 3 8 Марко Шуица

суствовала je најзначајнија друштвена елита тог доба из области Ла- заревића и Бранковића. Према Слову о кнезу А азару патријарха Да- нила, кнежеве мошти су с територије Косова испратили Вук Бранковић и његова супруга, Лазарева ћерка Mapa, са свом властелом.80 Вук и Mapa ce приликом ексхумације Лазаревог тела нису налазили y Приш- тини, придружили су ce свечаној литији ван града.81 Није разјашњено из коЈих разлога Вук није присуствовао овом догађају од почетка, бу- дући да je Приштина била y његовој власти y време преноса моштију.82 Разлози због којих пак није испратио мошти свога таста до новог гробног места - много су јаснији. Поред тога што y то време, верова- тно, још увек нису били изглађени односи с кнегињом Милицом, Вук би напуштањем своје територије угрозио њену одбрамбену моћ. С друге стране, Лазаревићи су признавши врховну власт Османлија, били y обавези да спрече Бајазитовог непријатеља да крочи y њихову државу. Кршење тог правила повлачило би за собом страховите по- следице - земл»а вазала je проглашавана за д а р у л а х р б тј. „пребива- лиште рата, територију која ce могла несметано пленити, разарати и уништавати.83 Уколико су ce од 1390. године Лазаревићи потчинили Бајазиту, тим пре су њихове везе с Вуком Бранковићем, који je проду- жио отпор Османлијама још две године, морале бити веома уздржане, можда чак и непријатељске, што не значи да су ове две породице биле и y отвореном оружаном сукобу.

Поворка с Лазаревим моштима вероватно ce из Приштине кре- тала Приштевским путем преко Звечана и долином реке Ибар ка Бр- веничкој жупи.84 Прешавши границу Моравске Србије, посмртни

80 В. Ћоровић, нав. дело, 96.

81В. Ћоровић нав. дело, 96; С ЋирковиК Д опуне u објаш њ ењ а у: С. Новаковић, Срби u урци, рифуновић, нав. дело) 58. Чињеница да Вук није присуствовао отва-рању самог Лазаревог гроба y цркви Вазнесења Христовог y Приштини отворила je многа питања везана за положај Приштине и самог Вука Бранковића y време преноса моштију кнеза Лазара. Тумачења су ишла y правцу тврдњи да je Приштина y то време била под ОсманлиЈама (Р. Новаковић, Којим ce пут ем м оиа крет ат и поворка см ош - шима кнеза Л азара, 281-286), што оповргава податак да je кнегиња Милица августа 1392. требало даприми заложен појас y Приштини (К. Јиречек, Споменици српски, СпоменикCKAXI (1892) 102), до мишљења д а je Вукбиоy отвореном сукобу саЛа- заревићима (1). Сп. Радојичић, И збор паш ријарха Д анила III, 78), с чиме ce не бисмо могли сложити, a што оповргава и М. Динић {Област Бранковића, 169-170).

82 М. Динић, нав. дело, 159-160.83 X. Иналџик, Османско царство, 18.

84 Г. Шкриванић, Путеви y средњ овековној Србији, 105. До исте маршруте дошао je и

286-°287С° ВИћ" K0,UM Се МуШеМ M0Ua кРеш аш и поворка с мош т им а кн еза Л азара?


остаци су преноћили поред гробова Лазареве сестре Драгане и сестрића Стефана и Лазара Мусића, y њиховој задужбини, цркви Св. Ваведења Богородичиног y Новој Павлици.85 Ha крају овог, како ce испоставило не и последњег путовања Лазаревих моштију, поворку je дочекала кнегиња Милица са синовима и властелом. Свештеници су кренули y сусрет литији, појући надгробне песме, a потом су уз свечани обред мошти положене y гроб.86

Г у б и т а к С к о п љ а

Снажење Бајазита I tokom 1390/91. године довело je до осман- лијских напада на Угарску из области Лазаревића, чиме je наговештен наставак ширења утицаја Османског царства 87 Вук Бранковић ce нашао сам y окружењу турских вазала, a могућност избора политичких потеза временом ce све више сужавала. Признавање Бајазитове врховне вла- сти зависило je од силине османлијског притиска на његову државу. Одани султанови вазали Лазаревићи, Константин Драгаш, Константин Балшић, крал, Марко и његова браћа Андријаш и Дмитар - чинили су готово затворен прстен око области Вука Бранковића. Постало je јасно да су Вукови покушаји да очува независност били осуђени на пораз. Бајазитови бегови постављени y европском делу Царства, чекали су погодан тренутак да нападну област Вука Бранковића и присиле га на потчињавање султану. Све до јесени 1391. године, Вук je успешно одо- левао акинџијским упадима. Султан je после Косовске битке био најви- ше заокупљен ратним походима y Малој Азији и подривању снаге Ви- зантијског царства, мада није запостављао ни балканску политику. Бајазит I Муња, преко својих истурених одреда и намесника, плански je узнемиравао хришћанске државе на Балкану које су још увек одоле- вале притисцима. Жеља да загосподари југоисточном Европом под- разумевала je одређену војну стратегију. Османлије су због тога, још од времена Орхана и Мурата, тежиле да заузму кључне градове, утврђења, речне долине и путеве како би шириле своју власт и продирале даље ка северу и западу. Тако je на ред дошло и Вуково Скопље.

Датовање пада Скопља под османлијску власт одређивало ce пре- ма једном сачуваном запису из рукописне књиге исписане „руком греш- ног Стефана монаха” на дан 6. јануара 6900/1392 године, „када су Турци заузели Скогтље”.88 Забележени датум представља сигуран податак када

85 М. Шуица, Н ем ирнодоба, 152.86 В. Ћоровић, Силуан иДанило, 96-97.87 В. Трпковић, Турско-утрски сукоби, 101-110.88 A). Стојановић Записи u натписи 1,56, бр. 177.

je Скопље већ било y рукама Османлија.89 Пошто je према византијском рачунању времена година 6900. почела 1. септембра 1391, сматра ce да je Скопље y ствари пало y временском периоду између 1. септембра 1391. и 6. јануара 1392. године, највероватније y јесењим или раним зимским данима 1391. године.90 Заузимање града извео je Јигит-паша, који je постао одговоран за управљање Скопљем и потом босанским војним операцијама y зиму 1392.91 Управо војни упад на територију Босне, који су Османлије предузеле највероватније пред пролеће 1392. године,92 оставља простор за спекулације да je Скопље пало крајем 1391. године, јер je било потребно извесно време да ce осигура одбрана но- возапоседнутог града и организује напад на добро брањену босанску краљевину.

Подробни опис пада Скопља под турску власт остао je забележен y Исшорији Османске динасш ије Ибн Кемала, османлијског историчара с кРаЈа XV, почетка XVI века.93 Ибн Кемал припадао je генерацији пи- саца, попут Мехмеда Нешрије, који су стварали књижевна дела да би величали османску династију и идеологију газија, и који су с великом пажњом писали о првим значајнијим успесима Османлија y Европи.94 Према овом историчару, Јигит-паша je вршио даноноћне провале и пљачкашке упаде у, како ce каже, „невернички крај” заправо Вукову др- жаву, те je са својим „јуначким коњаницима” заузео Скопље, a невернике je „преплавила река очаја .95 Према приповедању Ибн Кемала, војска je

В. Ћоровић, Исшорија Срба 2,12; S. Stanojević, Die Biographie Stefan Lazarević von Konstantin dem Philosophen als Geschichtsquelle, AFSLPH 18 (1896). 419; Д. Бојанић-Лукач, Како Турцише ïo ирезели Скопје (1391), Музеј на град - Скопје Зборник Н-Ш (1965-6), 5 -7 ; A. Стојановски, Градовите на М акедонија од крајот на XIV век д о крајот на XVII век, Скопје, 1981; Encyclopaedia of Islam 1 ,Bayezid, 1118 (H. Inalcik).

90 Д. Бојанић-Лукач, исто, 6 -7 .

91 Према другим турским изворима, Скопље je заузео Тимур Таш-паша, a одбрану града и управу над њим предао je Јигит-паши Пашајиту. В. Г. Елезовић, Турски спомениии I, 13, нап. 2.

92 Т>. Тошић, Босна u Турци од Косовске д о Ашорске битке, 88.93 A- Бојанић-Лукач, Како Турците ïo презели Скопје, 8, нап. 5

Газије су према изворном значењу били ратници, јунаци и победници ратних окршаја. Основном значењу приписивано je касније и верско, na ce често под газијама подразу- мевају ратници за веру. У историографији je и даље остало отворено питање тумачења овог појма. С. Imber, W hat does Ghazi actually mean?, The Balance of Truth, Essays in Honour of Professor Geoffrey Lewis, Istanbul 2000,165-178.Цитати текста презуети cy из рада Д. Бојанић-Лукач, која напомиње да je Ибн Кемал паДУ Скопља посветио једну целу главу y својој необјављеној четвртој књизи османске историје. Д. Бојанић-Лукач подробно je анализирала освајање Скопља изнето y овој Историји, те ћемо ce y опису догађаја према турском извору користити резултатима

140 Mapko Шуица


пружила отпор, али je град заузет на силу. По упаду османлијских рат- ника y град, наступила je ја1ма — неприкосновено право узимања војног плена y имовини и заробљеницима.96 Овај извор наводи да су ce главне борбе водиле код неке цркве која ce, очигледно, налазила унутар самог утврђења изнад Вардара, на врху брда где je доцније подигнута месџид џамија.97 Браниоци Скопља су пружили жесток отпор изван цркве, али су „газије” извршиле заједнички јуриш и преузеле цркву. Пошто још није било ватреног оружја, главна борба ce водила мачевима и стрела- ма.98 99 Део бранилаца je заробљен, a део погубљен. По заузимању цркве, убрзо je пала и сама скопска тврђава на којој су истакнута исламска знамења. Даље казивање турског историчара сведочи о обнављању гра- да после разарања и пљачке под вођством Јигит-паше, који je од Скопља начинио свој административно-управни центар из кога je организовао препаде и коњичке излете на још непокорене хришћанске територије. Поред Јигит-паше, y освајању Скопља учествовао je и извесни шеих Медах-баба, који je сахрањен код Медах медресе, y дворишту џамије паше Јигит бега y Скопљу," Ha његовом надгробном натпису пише: „Покојни, блаженопочивши освајач Скопља, шеих Медах-баба ,100 Me- дах-баба je био свештено лице, према неким изворима право име му je било Мухид-дин и био je Јигит-пашин хоџа, вероватно доцније и ста- решина имарета (јавне кухиње) y Скопљу.101

После освајања града, no наређењу султана Бајазита I, уследила je, y то време уобичајена, тактика пресељавања становништва y силом освојене и опустошене градове. Тако je муслиманско становништво из Анадолије досељено y Скопље, a убрзо je и сам град постао једно од највећих муслиманских насеља y Румелији, односно европском делу

њеног рада. Ибн Кемал датује освајања Скопља y 792. хиџријску годину која je почела 20. децембра 1389. a завршила ce 8. децембра 1390, не наводећи на основу чега je овај датум узет као тачан. С обзиром на непоуздану хронологију турских историчара, да- тум Ибн Кемала мора ce узети врло опрезно.

96 N. Filipović, Princ Musa i šejh Bedreddin, 171,195. јагма je улазила y методе османлијских освајања и поступања према непријатељима, нарочито хришћанима, још од самих почетака њихове освајачке политике средином XIV века.

97 Месџид џамија означава највећу, главну џамију y неком месту где ce петком окупљају сви верници тог места. У Скопљу je таква џамија Мурата II, подигнута на месту цркве Св. Богородице или Св. Петра. В. Д. Бојанић-Аукач, Како Турцише io презели Скопје, 10, нап. 10.

98 Исто, 11, нап. 11.99 Г. Елезовић, Турски споменици 1 ,13; Г. Елезовић, Турски споменици y Скопљу, ГСНД

1,138-139.100 Исто.101Г. Елезовић, Турски споменици y Скопљу, 137-139.

царства.102 Скопска митрополија са центром y цркви Св. Богородице Тројеручице, која je још увек постојала y време Вука Бранковића, ве- роватно je још извесно време и под Турцима остала митрополија Српске цркве, или je ушла y састав Охридске архиепископије.103

Падом Скопља, Вук Бранковић je изгубио један од два најважнија града y држави, што je био јасан знак да ће ускоро бити приморан да склопи вазални споразум са османским султаном, како ce и догодило tokom 1392. године. Вук je ce повукао ка северу y средишње делове своје области, са Приштином као јединим политичким центром. Освајањем Скопља Османлије су оствариле важан стратешки циљ и припремиле пут за походе ка Босни.

4 Mapko Шуица

102 Г. Елезовић, Турски споменици I , 13, нап. 2.

М. Јанковић, Епископије u митрополије Српске цркве y средњ ем веку, Београд, 1985, 85,182.

БАЈАЗИТОВ ВАЗАЛ (13 9 2 -13 9 3 )

Г у б и т а к САМОСТАЛНОСТИ

Пошто суОсманлије наставиле своје напредовање y унутрашњостБалкаиског полуострва, крај 1391. и почетак 1392. н^говеV великој неизвесности. Поход на Босну, који су извели прекоње^лржаве и територија Лазаревића, показао je да je Вукова област б Aдржаве и теритир / . Немир је испунио и пословне Дубров-великог значаЈа за даља осваЈања. пемир je п у тепито-чане који су y пролеће - лето ишчекивали напад ОсманлиЈа натериторије Вука Бр1нковића. У марту 1392. године, Дубровчани су ce »брЛали ! г р с к « краљу и Млечанима да их на сваки начш. заштите од турског

РУ ’ r v 2 Телна одлука дубровачких државних органа од 24.Гану^ра 1392 којом ce дозвољава њиховим трговцима y Дријевима и £2Г н и ку д аТ м огу повући са имовином y Стон, без обзира на по- чи^на з а ^ а , „оже указивати на неколико разлога зашто ,е биладонета: збсГ.сманског присуства y Вуково) о б л а с т и , в е ћ мнтеоеса за дубровачке трговце, или због првих назнака, a можда и већ акту&шог похода на Босну.3 Турски поход на Босну свакако са заузимањем Скопља и пробијаљем коридора кроз обласз■ у * ?

— •j

ла J a султана Бајазита I y Европу, Дубровчани су услед опште несигур ности y два наврата, доносили одлуке о забрани одласка трговаца y српске земље.5 Први пут je забрана трајала до јула 1392, затим je ил

И. Божић, Неверсшво Вука Бранковића, 232. т ћ xdo-

Сима Ћирковић je овај походj j ™ годB r n T c ' Ћ и р ктА И сто р и ја средњовекоене 1° В Тош„ћ, u Турци од Koco,cKegoA«U,p m биШве. 88.

1Ђ- Тошић, исто, 88, нап. 17.1И. Божић, Дубровник u Турска, 10. ___5 ИСН11,51 (С. Ћирковић); М. Спремић, Деспош ЂуРађ> 39-


поново активирана 26. септембра, и трајала je све до средине октобра исте године.6 Још y јуну, Дубровчани су предвиђали опасност од напада Османлија y области Вука Бранковића.7 Тек почетком јула 1392. године, прекинута je забрана одласка y српске земље, na су дубровачке власти намеравале да пошал>у своје изасланике ради регулисања питања око нових царина на Вуковој територији.8

Tor лета je и кнегиња Милица боравила на двору Вука Бранковића y Приштини.9 Није познато из којих разлога ce ташта нашла y Вуковој држави, али сама чињеница да je кнегиња боравила на двору свог зета и ћерке говори y прилог сређивању односа и попуштању напетости између две породице. Може ce само нагађати да ли je долазак кнегиње Милице, вазала султана Бајазита, y Приштину имао неке везе са Вуковим скорим, или већ обављеним ступањем y вазални однос према султану Бајазиту I. Вук Бранковић je своју самосталност највероватније изгубио y касно лето, или јесен 1392, y време када je султан Бајазит I лично прешао y Европу и започео утврђивање свог царства с ове стране Босфора. Први недвосмислен податак о ступању y вазални положај забележен je y по- вељи манастиру Хиландару од 21. новембра 1392. У уводном делу испра- ве, говорећи о ситуацији која je претходила доношењу документа, Вук je навео да свима даје на знање да je склопио мир са Турцима и да ce потчинио „великом господину цару Бајазиту” с којим je склопио мир.10 И византијски историчар Лаоник Халкокондил на посредан начин све- дочи какав je мир „склопљен” између Вука Бранковића и султана Баја- зита. Иако je писао y другој половини XV века, удаљен од догађаја више од пола столећа, Халкокондил je y свом делу написао да je сулатан после Косовске битке попленио српску земљу и одвео велики број заробљени- ка. Потом je склопио мир с „владарима Македоније и колонизовао град Скопље”11 Вук Бранковић више није имао никаквог избора.

Поставши султанов вазал, Вук Бранковић je на себе преузео уобичајене обавезе предвиђене за локалне владаре — поданике Осман- ског царства. После пада Скопља и првих османлијских похода ка

6 И. Божић, Дубровник u Турска, 13, нап. 58.7 М. Спремић, Деспот Ђурађ, 39.8 N. Lonza, Odluke dubrovačkih vijeća, 221.

M. Пуцић, Споменици српски II, Београд 1862, 37—38, бр. 51; Л>. Стојановић, Повеље u писма I—1,179—180; М. Динић, Област Бранковића, 170.

10 С. Бојанин, Повеља Вука Бранковића Дубровнику, ССА 9 (2010), 109-116.Nicoloudis, Laonikos Chalkokondyles, A Translation and commentary of the «Demonstrations of Histories» I—III, Athens, 1996,180-181, нап. 5. У овом раду наведени су и османски извори који такође сведоче о колонизацији Скопља, пре свега Садедин и Ашик-паша Заде; М. Шуица, Вук Бранковић u састанаку Серу, ЗРВИ XLV (2008), 255-256.

Вук Бранковић 145Босни који су ce изводили преко његове територије, више није било могућности за пружање правог отпора. Након потчињавања султану, Вук je морао да приходе, које je раније користио за јачање своје државе и војске, преусмери ка султановој ризници. Расписивање харача no вазалним државама османског владара захтевало je додатни прилив новца за локалне господаре којим би ce испуњавале тешке пореске и војне вазалне обавезе.12 Са све мање расположивог новца, Вук није могао да одржи пређашње економско стање y земљи. Харач, тј. глава- рина коју je попут осталих хришћанских вазала морао да плаћа султа- ну Бајазиту, представљао je један од инструмената контролисања по- даника, али и успостављање одређене хијерархије y Османској држави.

Tokom 1392. године, Вук Бранковић и Константин Балшић су, свако за себе, тражили од Дубровчана да им ce исплати српски, одно- сно светодмитарски доходак, трибут који je исплаћиван српским вла- дарима.13 Дубровачке власти су овај доходак претходно исплаћивале босанском краљу Твртку I, али je после његове смрти марта 1391. го- дине дошло до обуставе y исплати. Вук Бранковић je покушао да ис- користи тај тренутак и да овај доходак придода својим приходима. Дубровчани су одбили да исплате новац и једном и друтом обласном господару, уз образложење да они немају власт над читавом терито- ријом српске државе. Султан Бајазит I je, као врховни господар највећег дела српских територија, поставио захтев да ce њему испла- ћује овај трибут, условљавајући тим захтевом безбедност дубровачких трговаца на територији Османског царства.14 15 С друге стране, Дубров- чани су после Тврткове смрти отезали са исплаћивањем „српског до- хотка” ишчекујући трговачке привилегије од новог босанског краља. Краљ Стефан Дабиша je тек августа 1392. године, после потврђених повластица Дубровчанима, добио новац на име светодмитарског и стонског дохотка.16 Вероватно je тај период надмудривања између

12 И. Ђурић, Сумрак Визаншије, 52-53.13 И. Божић, О улози Вука Бранковића, Летопис МС, 415, св. 5 (1975), 478; И. Божић, Не-

верство Вука Бранковића, 23-235. Податак о Вуковим и Константиновим аспирација- ма на светодмитарски доходак налази ce једино y делу Chronica Ragusina Дубровчанина Јунија Растића, будући да je књига Reformationes од 1392. до 1395. године изгубљена. Овим податком, његовом веродостојношћу и контекстуализацијом бавио ce Иван Божић y наведеном раду.

14 В. Krekić, The Battle of Kosovo and international repercussions, Kosovo Legacy of Medieval Battle, ed. by Wayne S. Vucinich, Thomas A. Emmert, University of Minnesota, Menneapo- lis, Minnesota, Volume 1,1991,94.

15 M. Динић, Дубровачки трибути, 735.16 И сто ; К. Јиречек, Споменици српски, Споменик СКА XI, 102, бр. 47.

Дубровника и Стефана Дабише отворио простор за наведене захтеве Вука Бранковића и Константина Балшића.

И поред тешке ситуације y држави после губитка самосталности,Вук Бранковић je наставио да ce брине о српским манастирима. Поре- ском политиком Османлија нарочито су тешко била погођена монашка братства. Светогорски храмови, који су после заузимања Čepa и Солу- на, још средином осамдесетих година XIV века, доспели y зависан по- ложај према Турцима, успевали су редовном исплатом данка да „от- купљују своју самосталност. Проблем je настајао када су y вазални положај према султану доспевали метоси, тј. манастирски поседи који су били удаљени од непосредних манастирских подручја. Неиспуња- вање обавезе плаћања данка на тим метосима давало je могућност сул- тану да одузме земљу манастиру.17 Спас за манастире који би запали y такав положај била je могућност да господари опорезованих територија плаћају харач уместо њих.18 У периоду после Косовске битке, tokom размирица између Вука Бранковића и Лазаревића око првенства међу српским обласним господарима, манастир Хиландар, Вуково упориште, остао je без прихода које je, за живота, кнез Лазар исплаћивао српском манастиру од прихода рудника Ново Брдо.19 Потпадањем Вукове обла- сти под врховну власт Бајазита, манастирски поседи Хиландара y др- жави Бранковића запали су y тежак положај. Вук није заборавио на подршку коју су му пружали хиландарски монаси, na je y духу правог хришћанског владара одлучио да на себе преузме плаћање и оног дела харача на име манастирских поседа Хиландара који су ce налазили на његовој територији. Вук Бранковић je наведеном повел>ом из новембра 1392. године регулисао исплату данка султану y име Хиландара и тиме преузео доживотно плаћање позамашне своте која je износила двеста унци (oko 5,5 килограма) сребра.20 Није познато колико je било пореско оптерећење за читаву Вукову област, али je свакако представљало ве- лики издатак за српског господара. Ha препису хиландарске повеља сачуван je потпис који гласи: „В христа Бога благоверни Вук Бранковић

17 G. Ostrogorski, Byzance, Etats tributaire de l’Empire turc, ЗРВИ 5 (1958), 53-56.18 Исто; Г. Острогорски, Историја Византије, 507.19 С. Новаковић, Законски споменици, 462-463; Т). Трифуновић, Д еспот С теф ан

Лазаревић, Књижевнирадови, 148—149; 162-163. A. Младеновић, Повеље кнезаЛазара, 236. Новобрдски доходак y висини од сто литара сребра обновљен тек почетком XV века (1405/6) од стране деспота Стефана Лазаревића; A. Веселиновић, Повеља деспота Сшефана Лазаревића Хиландару о даривању 100 ли тара сребра Годишње од рудника НовоБрдо, ССА 12 (2013), 121-132.

0 С. Бојанин, Повеља манастиру Хиландару, ССА 147—158; И. Божић, Доходак царски иоводом 198. члана ДушановоГ законика РаковачкоГ рукописа, Београд, 1956, 54; М. Спремић, Бранковићи u Хиландар, 79.

х4б М арко Ш уица

Вук Бранковић 147господар Србљем и Подунављу”.21 Анализом документа je утврђено да потпис није аутентичан и да ce није налазио на оригиналу повеље, na ce наведене претензије y титули не могу приписати Вуку Бранковићу.22

Отприлике y исто време када je потврђен његов вазални положај према Османлијама, Вук je доспео y жижу венецијанске балканске спољне политике. Средином новембра 1392. године млетачке власти су саставиле дипломатско упутство својим поклисарима који су ce запу- тили y Драч да са „господином Вуком и другима утаначе услови трго- вине и проласка венецијанских трговаца кроз угрожена подручја од Драча ка унутрашњости српских земаља.23 Драч je y то време, као и читав регион, био угрожен од Турака, a за Венецију je представљао вео- ма важно стратешко и трговачко упориште на Јадрану, будући да je био велика лука и почетно одредиште на путу via Egnatia који je водио ка Солуну и даље ка Цариграду. Венецијанска политика y овом региону je и поред повремених проблема са Османлијама била усмерена ка одр- жавању што дужег примирја са Бајазитовим војсковођама, као и добрим односима са Вуком Бранковићем који je на својој територији контро- лисао значајну караванску трговину усмерену ка Драчу.24 За Млетачку републику Вук Бранковић je и дал>е био најзначајнија политичка фигура y њиховој интересној сфери међу српским господарима, na je уважаван као господар Србије.25 Колико je y лето 1392. године ситуација била осетљива и запаљива може ce видети на основу судбине Т>урђа II Стра- цимировића Балшића. Он je y марту добио венецијанско грађанство, али je већ tokom лета запао y тежак политички положај. Maja месеца османлијска војска je провалила y област приморја, те су Дубровчани разматрали могућност повлачења својих грађана са свом имовином из Скадра, који су угрожавале акинџије.26 Чак je Тјурђева супруга Јелена

21С. Бојанин, Повеља Вука Бранковића којом ослобађа Манасшир Хиландар плаћања „турскоГданка”, ССА 9 (2010), 155.

22 М. Благојевић, Господари Срба u Подунавља, Немањићи и Лазаревићи, 309—310, С. Бојанин, Повеља Вука Бранковића којом ослобађа манасшир Хиландар, 155—156.

23 Š. Ljubić, Listine о odnošajih između Južnoga slavenstva i Mletačke Republike IV, Zagreb 1874, 300. У историографији je већ запажено да ce од обласних господара из залеђа Драча и уопште из области централног Балкана као једина no имену споменута личност наводи управо господар Вук, док су сви други спадали међу, како ce y документу каже „остале. И. Божић, Неверство Вука Бранковића, 234; М. Спремић, Вук Бранковић u Косовска битка, Прекинути успон, 101; М. Спремић, Деспош ЂуРађ> 39.

24 О. Ј. Schmitt, Das venezianische Albanien (1392-1479), München, 2001,231.25 M. Спремић, Деспот Ђур&ђ> 39; Р. Михаљчић, Мошив издаје y исшориоГрафији, Косов-

ска битка y историо!рафији, Косовска битка y историографији, Историјски институт кн>. 11, Београд, 1990,25.

26 Историја Црне Горе II—2 (И. Божић), 58.


Балшић, ћерка кнегиње Милице, y једном тренутку имала намеру да напусти Зету и избегне y Дубровник, али je одустала од те одлуке.27 Ји- гит-паша који je претходно заузео Скопл>е Вука Бранковића, a верова- тно стајао и на челу војних снага које су y пролеће 1392. године упале y Босну, вршио je притисак на Тјурђа II, кога je крајем лета, или почетком јесени tokom преговора и заробио. Цена Тјурђеве слободе није била мала. Зетски господар je почетком 1393. године морао да преда Јигит- паши значајне градове - Скадар, Дриваст и Св. Срђа на Бојани, и да султану Бајазиту призна врховну власт.28 Српски господари су један за другим губили своју слободу и постајали део државног система Осман- ског царства.

Б а ј а з и т о в П РИ ТИ СА К HA ВАЗАЛЕ

Пребацујући ce y Европу, Бајазит I je претходно централизовао своје поседе y Анадолији и подвео их под новоосновани анадолски беглербеглук, чији ce центар налазио y Кутахији.29 Организација управе y малоазијском делу државе омогућила му je да ce више посвети уч- вршћивању свог ауторитета и власти на Балканском полуострву. Tokom 1392. године ситуација на Балкану ce усложњавала услед наставка угар- ско-турских окршаја, као и непријатељстава која су владала унутар династије Палеолога y Византијском царству.30 Наредне године, султан Бајазит je изненадио непријатеље, али и своје вазале, одлучним војним походом против Бугарске. Угарски краљ Жигмунд, који je претходних година ратовао против османлијских одреда y подунавском подручју, покушао je да окупи своје хришћанске савезнике и вазале за наставак рата против Турака.31 Угри су намеравали да заузму Видин и осигурају територије на доњем току Дунава како би предупредили Бајазитове нападе. Бугарски трновски цар Иван Шишман y склопу новонасталих промена повео je преговоре с краљем Жигмундом и влашким војводом Мирчом о заједничком савезу против Турака, што je подразумевало напуштање вазалног односа према султану и ступање y службу угар- ског краља. Далеки одјек тих преговора и њихових последица споме- нуо je Константин Филозоф y свом делу. Приповедајући о једном су-

27 Исто.

28 Š. Ljubić, Listine, IV, 330; К. Јиречек, Историја Срба II, 330; Историја ЦрнеГоре II—2 (И. Божић), 58; И СН II (С. Ћирковић) 52.

29 X. Иналџик, Османско царство, 148.30 В. Трпковић, TypcKO -yïapcKu сукоби, 93—121; И. ТЈурић, Сумрак Византије, Београд,

1984, 81-83.

31Р. Мантран, Историја ОсманскоГ царства, 53 (Н. Ватен).

149В ук Б ранковић

срету Стефана Лазаревића » султана Бајазита,

1 н и И . У Б а ^ о М И ™ в д ^ ^ ^ ^ ^ в1 ну^ ^ « ^ 1 ^ ^ п о А ^ * 1 ^ Т о м п р ^ м ^ ) а з т ј е н т а д »

=3=а5= = = ^ Е Б

али je „ L a „акон зромесечне о - д е 17оула

s s w ^ S i è e s sS ^ - ' S E S S & i s r ;E 5= ï = = = = = : ï = :

^ ^ Ш С Ш е ф а ш . А ^ . ^ К о ^ и ^ о г о ф . , „реводЛ .М ар-

ковић, 66 £W— е o/tfce Ottomans, Cambridge History of IslamK. Јиречек, Mauopuja Срба 1,33, Em J Q - Галиполиg0 Лепанто, Балканише, I, (H. Inalcik) 277-278; X. «6.Европа u Османскошо нашесшвие 1354 , Ф

34 V тмпечек мсто; D. Nicol, TTie Last Centuries, 314. _ .' ^ ’ _ 9o. r Остоогорски, Исшорија Визаншије, 510 ,0

35 X. Иналџик, Османско царсшво, 23, Г. ^ Р Р Турското завладеване

2£ S E š 5 5 = = s = —36 О. Зиројевић, Турско војно уређење y Србији, 90.

32

33

подари. Потчињавањем непослушног поданика на такав начин, Бајазит je послао снажну поруку осталим својим вазалима. Свака непослуш- ност била би сурово кажњена, a држава која би покушала да изневери господара, изгубила би вазални статус и била би присаједињена Ос- манском царству. Бајазитов прелазак y Европу наговестио je промене y дотадашњој султановој политици према хришћанским вазалним др- жавама. Остаје отворено питање да ли je Бајазитово разарање Бугарске била само одмазда за кршење вазалне обавезе, или су преговори бу- гарског цара са краљем Жигмундом послужили као повод за промену статуса вазалних хришћанских држава на Балкану. Иза напада на Бу- гарску стајао je крупан повод, који je, из османске перспективе, давао легитимитет освајању.

У време пада Бугарске дошло je до привремене паузе y директ- ним сукобима између Угарске и Османлија, присутних још од 1390. године. После припајања Трновског царства, краљ Жигмунд je упутио једно посланство на Бајазитов двор. Порука коју су носили султану била je y ствари протест због турског заузимања територије новог угарског штићеника и вазала - Бугарске. Угарски изасланици су на Порти били исмејани и могли су тек после дужег заточеништва да ce врате y Угарску.37 Док су напредовали ка северу преко Бугарске, Осман- лије су 1393. године извршиле продоре и ка јужним деловима Балкан- ског полуострва, na ce на удару Бајазитовог војсковође Евренос бега нашла Тесалија.38 Последњи потомак Немањића, монах Јоасаф, син Душановог полубрата Симеона Немањића, y време пада Тесалије скло- нио ce на Свету Гору, где je октобра 1394. дошао y манастир Ватопед.Поред крупних промена статуса појединих држава на Балкану, одигра- вале су ce и значајне промене y држави Лазаревића. Кнез Стефан je 1393. године на државном сабору званично преузео управљање држа- вом, a кнегиња Милица, иако ce замонашила као монахиња Јевгенија, наставила je да помаже свом сину y политичком животу.39 Стефан Ла- заревић je y време преузимања власти имао шеснаест година. Уколико ce прво пунолетство стицало са четрнаест, a зрелост одраслог мушкар- Ца са осамнаест година, онда je Стефан 1393. године био негде на пола пута између та два гранична и преломна животна доба.40 Разлози због

37 J. Hoensch, Kaiser Sigismund, 75-78.

3~ The Last Centuries, 316; Б. Ферјанчић, Тесалијау XIII u XIVвеку, Београд, 1974, 280. Ослањајући ce на постојеће резултате y историографији, Б. Ферјанчић расправља и о хронологији турског освајања Тесалије.

М. Благојевић, Д. Медаковић, Историја српскедржавности I, Нови Сад, 2000,263; A Веселиновић, Држава српских деспота, 233.

A. Веселиновић, Косовске алузије y повељама Стефана Лазаревића, 185, нап. 21.

M apko Ш уица

Вук Б ранковић1 5 1

вог достојанства заправо je поред цере ) лаоског континуи-и рукоположења била устолмчења! уз чи-тета династије Лазаревића.Звани Ј млади Стефан je до-нодејствовање патРи^ ^ Па гитимитеТ) пореметио дотадашње

Вуково преимућство и стекао бол,у )п о а В Д У ^ ш Ј е

потчињеним хришћанским поданицима.

С а с т а н а к у С е р у

Највероват„ијеупознујесен1393^гоАИие,сулганБајазит1Муња

окупио je своје хришћанске “ “ “ ^ ^ п р е м а балкшским пода- почела je „ова етапа y и суАб » ,у самогницима, као и осваЈања Koja су не Р д Л је био усмерен, пре Цариграда. У првом периоДУ в“ ^ ж® ^ ^ „ а наУ„ неприкос- свега на учвршћивање сопстве ЛПжаве Европски поседи подновеног господара y малоазиЈском делЈ Ј Ј ни на делове Тракије,„.еговом н еп о ср вА Н О ^ ^ ^ ^ ^ развијену путку мрежу која jeМакедониЈе и залеђе Солу , У нента на којима су ceомогућавала квалнтетнувезу акинције Су могле брзопростирали османски поседи.

« В.Ћорови^С илуан u Данило, 98-99. _ Немањићи и Ааза-« М. Благојевић, СШефан Лазаревић u суверенишеш сриске државе, Нем

ревићи, 412. литепатури, детал>нији списак радова у: Ј.« О овом догађају je доста иисано y с т р г ^ ) .Р J £ eByzmtinestatesmanship, Rutgers

Barker, Manuel II Paleologus (1391 1 )> У ' j п paieologus) и И. Ђурић,University Press, 1969,112 (дал,е ™ Р а* ћиСумрак Визаншије, 44Т ^ ; За ° ВаЈ Драгаш октобра 1393. године даровао. Вато-

Гора, 54, нап. 102.44 ИСН II, Београд 1982, 52 (С. Ћирковић).

да напредују y области вазалних држава или на крајње ободе према Угарској и Босни. Сужавајући маневарски простор већ урушеног Ви- зантијског царства, султан Бајазит I je планирао да своје освајачке напоре усмери на опсаду византијске престонице, сматрајући да би му заузимање Константинопол>а омогућило потпуну превласт на Бал- кану, али и бољу повезаност свих делова Османског царства.45 Вла- дајући на два континента, Османлије су државну политику прилагођа- вале особеностима ова два, no многим одликама, суштински различита дела царства. Политика према непредвидљивим и непо- слушним анадолским емиратима морала je бити усклађена са подри- вањем моћи европских држава и њихових владара, од којих су неки већ дуже време били Бајазитови поданици. Бајазит I je свој однос пре- ма вазалима, без обзира на њихову верску или етничку припадност, градио без разлике. С једне стране, он je захтевао њихову безусловну послушност, a с друге — подгревао je неслогу и неповерење међу њима, као што je случај био y Византији и српским земљама. Оглушивање о прописане обавезе вазале je могло коштати не само губитка власти, територија, имовине, већ и живота. Покушај тајног помирења визан- тијског цара Манојла II Палеолога и његовог нећака Јована VII допри- нео je додатном неповерењу султана Бајазита y своје хришћанске ва- зале.46 Због свих тих збивања, на Бајазитов позив, дошло je до окупљања Бајазитових хришћанских вазала y Серу.

О овом догађају je сачувано неколико извора који не пружају потпуну слику о томе ко je све од вазала био присутан и шта ce све тачно одигравало y сенци драматичних збивања.47 Скуп je најверова- тније био уприличен због уобичајеног годишњег поклоњења вазала суверену и приношења годишњег трибута, односно харача.48 Најваж- нији извор о догађају представља сведочење непосредног учесника збивања, цара Манојла II Палеолога, који je серски заплет описао y погребном говору написаном поводом смрти свог брата деспота Те- одора 11407. или 1408. године.49 Доскора су преовладавала мишљења

5 M apko Шуица

45 И. Ђурић, СумракВизаншије, 85; N. Filipović, Princ Musa i šejh Bedredin, Sarajevo, 1971, 169. ’

^ ! ± ГкеГ’ Manue^U P ro lo g u *, 112-113; C. Мешановић, Јован VII ПалеолоГ, Београд, 1996, 84—85.

47 М. Николић, Псеудо-Сфранцис о српским земљама, ЗРВИ 43 (2006), 132.48 М. Шуица, ВукБрнковић u састан аку Серу, 260.

Manuel II Palaeologus, Funeral Oration on his Brother Theodore, ed. J. Chrysostomides (CFHB ^ ’ Series Thessaloniciensis), Thessalonike, 1985,137; J. Barker, Manuel II Paleologus, 114 115; J. Barker, The Date of Manuel’s Funeral Oration for His Brother Theodore, Manuel II Paleologus, 525-527; M. Шуица, Вук Бранковић u састанаку Серу, 261-262.

Вук Бранковић 153да Вук Бранковић није учествовао на састанку Бајазитових вазала y Серу.50 Она су била заснована искључиво на речитости византијских извора, који због своје природе нису давали много вести о оним лич- ностима и владарима који нису припадали узаном кругу византијских интереса. Византијски цар Манојло II Палеолог подробно je описао ток збивања y Серу, као и Бајазитову хировитост, али ce чини да није навео све учесника скупа, што рађа одређене недоумице о учешћу Вука Бранковића.51

Међу личностима наведеним y изворима били су присутни, по- ред цара, његов брат морејски деспот Теодор I, синовац и савладар Јован VII Палеолог, монемвасијски господар Павле Мамонас, коме je Теодор пре поласка y Cep одузео град Монемвасију,52 a од српских вазала споменути су Стефан Лазаревић и таст византијског цара, Кон- стантин Драгаш.53 О сабору вазала ^Манојло je сведочио на следећи начин: „пред „персијским сатрапом” појавили су ce „сви они који су били предводници хришћана, y крајњем случају они који су имали обичај да долазе њему на ноге [вазали ]. Taj човек [Бајазит ] их je y ствари пажљиво сакупио с обзиром на то што je желео да их збрише y потпуности. За њих je чак било неопходно да ce појаве, чак и да при- хвате опасност таквог чина, пре него да ce оглуше о његов захтев. Сада, било je заиста опасно појавити ce пред њим [Бајазитом], наро- чито пошто су ce y исто време сви држали разборито. Због тога, они су били свесни овог човека [Бајазита], или његових намера усмерених према њима. Али с друге стране, не признати његова наређења био je корак много веће опасности. Ни y ком случају он [Бајазит] није под- носио увреду или непослушност, нити би мирно то трпео, већ би био жељан да их y потпуности уништи, и био би спреман да чини што му je y вол>и. Из тих разлога, приклањајући ce мањем злу, они [вазали ] су пошли њему на ноге поверавајући своју судбину Богу и путујући са надама.” Опис окупљања употпуњен je списком личности које су већ

50 М. Пурковић као присутне српске господаре спомиње само Стефана и Константина Драгаша (Кнез u деспот Стефан, 33), a истог мишљења je и М. Спремић, (Деспош Ђу- рађ, 42-43); М. Благојевић, О издаји u невери, 38.

51 Извесну могућност присуства друге српске властеле на скупу y Серу допушта и С. Ћирковић, Поклад краља Вукашина, ЗФФБ XIV-1 (1979) 159-161; И. Тјурић, Сумрак Византије, 44, нап. 80; М. Шуица, Вук Бранковић u сасшанак y Серу, 264-265.

52 И. Ђурић, исто.53 И С Н II, 53 (С. Ћирковић); С. Ћирковић, Поклад краља Вукашина, 160; И. Ђурић,

Поменик Свето1орско1 п р о т а т а с краја XIV века, ЗРВИ 20 (1981), 163, нап. 107, Б. Ферјанчић, Византијски василевс u Турци од Косова go Amope, Глас CCCLXXVIII, Одељење историјских наука, књ. 9 (1996), 116.

наведене. И y делу византијског историчара Лаоника Халкокондила споменути су од српских вазала no имену само „Стефан, Лазарев син” и »Константин, Жарков син и Драгашев брат”54 Ови извори су настали доста касније y односу на сам догађај и може ce очекивати да су no именима наведени само они који су имали блиске везе са Византијом.Из Угла византијског цара, који je био присутан на окупљању y Серу, важни српски господари су били царев таст Константин Драгаш и Стефан Лазаревић, који je добио титулу деспота из руку византијског цара почетком XV века. За њега су остали Бајазитови вазали из срп- ског круга били небитни. Сасвим je могуће да je цар Манојло пропу- стио да наведе српске господаре попут Вука Бранковића, краља Мар- ка, његове браће Андријаша и Дмитра, Константина Балшића, поготово што су многи од њих y време писања посмртног говора већ одавно сишли са политичке сцене, или били мртви. Сумња да je списак срп- ских господара непотпун увећана je чињеницом да су 1395. године и краљ Марко и Константин Балшић заједно са Стефаном Лазаревићем и Константином Драгашем учествовали као Бајазитови поданици y бици на Ровинама.55

Исход окупљања y Серу више није остављао никакве дилеме y погледу односа султана Бајазита I Муње према својим поданицима.Међу вазалима који су, према Манојловим речима, били као „овце међу вуковима владала je недоумица око Бајазитових намера, a на- редбу да ce tokom ноћи на спавању погубе балкански вазали, султан je повукао y последњем тренутку.56 57 Бајазит I je скуп y Серу искористио и Аа Аодатно закомпликује односе, пре свега са својим византијским вазалима. Ha својој кожи то су прво осетили цар Манојло II и његов брат Теодор I, коме je било y првом тренутку онемогућено да напусти Сер. Ha тај начин султан je ставио свима до знања да он признаје једини однос хијерархије y његовој држави који je утемељен на потчиње- ности њему као врховном суверену. Страх који je обузео хришћанске вазале y Серу и свест да je, без обзира на лојалност султану, њихова заједничка судбина била y рукама једног човека, довео их je y готово безизлазну ситуацију.58 Према приповести Лаоника Халкокондила, окупљени вазали су ce на самом скупу договорили да откажу послуш-

54 Nicoloudis, Laonikos Chalkokondyles, 204-207.

55Мирков?ћС67-68СТе^ аНа Ла3аревића У 9елУ К онстантина Филозофа, превод Л.

56 Ј. Barker, Manuel II Paleologus, 116.57 И сто, 118-119.58 B. Krekić, The Battle of Kosovo, 97.

^ M apko Ш уица

Вук Бранковић155

„ост султану и више ce не појавлују на његовом двору. Међутим, тај доЈовор, укЈлико je к постојао, брао je изигран» Ha кра.у, састан « y Серу, уз сав драматичан ток, окончао ce без крвопролића, отпуштањем пониженихвазала кућама. После окувл,ан,а y Серу «зш та више ни,е било исто. Непосредно суочаваље султанових хришћанскихвазадa смрћу довело je до нових међусобних подела и заоштравања ситуац ) y вези са одржавањем вазалног односа према ОсманлиЈама. Једнагру- na хришћана желела je да настави извршавање пРеУзе™ обавеза према Бајазиту 1, док су припадници друге групе “ МучиАИ Да ce супротставе султаиу и отворено бране C B O je државе, поседе

становништво. „ . „ П а п н г п а л аБајазит I je ускоро, 1394. године, покренуо опсаду 4 aP * W £ *

Део учесника скупа из српског круга, међу коЈима je био Вук Бранко- вић отказао je послушност султану, a неки су чак напустили CBOje об^ ласти отиснувши ce y добровољно изгнанство, као што су то учинил синсш^кралЈа Вукашина, Андријаш и Дмитар.60 РазЛ1*ку од њи* ’ није напустио своје поседе, али ce усредсредио на пребацивање дела државне ризнице и тражење уточишта за своју п° р°дицу У А у р о в н ^ KV или Венецији.61 Вуков политички утица) и могућности опстанк 6L „“ y знат Ј ограничени. За разлику од новонасталим при-ликам Ј прилагодили су ce крад. Марко. кнез Стефа»> стантин Драгаш и Константин Балшић, који су остали верни султано ви поданици. Да ни то није било ништа срећније решење, показал y догађаји из 1395. године, када су y бици на Ровинама као БаЈазито вазали погинули крал, Марко и Константин Арагаш. je кршењем вазалне заклетве према султану започео последњу и на,тежу етапу своје владавине.

код султана. В. С. Мешановић, Јован VII Палеолои 86 87.60 С Ћирковић, Поклад краља Вукашина, 153-163.61 Вуку Бранковићу je 9. априла 1394.додељено пра^зм ^адо^г^анстмЈато

Лј. Стојановић, Повеље u иисма 1-1 ,142-14Д vi. м ж ш м « y ;235- ИСН II, 54 (С. Ћирковић).

62 Ж ивот деспота С теф ана Лазаревића y делу Констаншина Филозофа, превод .

Мирковић, 67-68.

ПОСЛЕДЊЕ ГОДИНЕ

У ГРО Ж ЕН И ВЛАДАР 1394-1395

После сабора Бајазитових вазала y Серу, започела je последња етапа Вукове владавине. Султаново застрашивање хришћанских пода- ника и њихово излагање смртно) опасности, сузило je простор за било какво политичко надмудривање. Није било дилеме око тога како ce поставити према врховном господару: или си био његов безусловни слуга, спреман да положиш свој живот за шегов интерес, или његов отворени непријатељ. Вук Бранковић je одабрао пут на коме ce налазио до пре 1392. године, када je признао султанову врховну власт. Кренуо je путем отпора Османлијама. Доносећи такву одлуку није ce супротста- вио само Бајазиту, већ и његовим оданим вазалима — Лазаревићима.

Своје добре односе са Венецијом, турским супарником, Вук Бран- ковић није нарушавао ни када je постао султанов вазал. О томе сведочи сачувано млетачко писмо од 26. септембра 1393. године. Вуку Бранко- вићу je била обећана имовина његове сестре Теодоре, удовице Тјорђа Топије, која je остала y Драчу, граду под млетачком влашћу.1 Предуслов за извршење ове примопредаје биле су гаранције за слободно кретање и пословање млетачких трговаца на Вуковој територији.2 Српски гос- подар, нажалост, није могао Млечанима да пружи чврсте гаранције за безбедно и неометано одвијање трговине, na je изостала и предаја Te- одориног накита.3 Ипак, односи између Вука Бранковића и Венеције су добили нову димензију после сагледавања последица окупљања вазала y Серу и нарушавања вазалног односа према султану Бајазиту. Почетком 1394. године, Вук je започео да тражи неку врсту могућег азила. Млечани су му 9. априла доделили статус грађанина Венеције, уважавајући га као господара Србије. Том приликом су му ce обратили y високом дипло- матском тону, називајући га великим и моћним господином и прија- тељем Републике Светог Марка: „magnifiais et potens dominus Volcus de Brancho, dominus Rassie, Sclavonic et cet, clarissimus et intimus amicus nostri dominii.”4 Вук je заклетву верности млетачком дужду положио пре- ко свог поклисара.5 Право грађанства протезало ce на читаву Вукову

1Š. Ljubić, Listine IV, 319; И. Божић, Неверство Вука Бранковића, 235; A. Веселиновић, Родослови српских династија, 29.

2 Исто; М. Динић, Област Бранковића, 162.3 М. Динић, исто.4 Š. Ljubić, Listine IV, 326-327.5 И. Божић, Неверство Вука Бранковића, 235.


породицу, што je значило да ce српски господар припремао на најтеже политичке и животне одлуке, које су могле подразумевати напуштање земље и одлазак y добровољно изгнанство. Да такав начин размишљања није био изузетак, потврдили су Андрејаш и Дмитар Мрњавчевић. Браћа су средином 1394. године напустили своје територије и јула месеца до- шли У Аубровник no део имовине коју je, својевремено, њихов отац оста- вио на чување једном дубровачком трговцу.6 7 Подигавши своје делове заоставштине, браћа су ce упутила y Угарску на службу краљу Жигмун- ду. Шта ce догодило са напуштеним територијама није познато, мада их je највероватније својој области припојио краљ Марко, који je до смрти остао верно да служи султана Бајазита. Османски владар je tokom 1394. године био заокупљен новим плановима везаним за опсаду Цариграда и УРУшавање Византијског царства. У опсади византијске престо- нице, као турски вазал, учествовао je и Јован VII Палеолог, чиме je Баја- зитова политика подела још једном доживела своју потврду.8 9 Визан- тијски цар Манојло II, иако je био најмоћнији султанов хришћански вазал, спас за себе и своју породицу тражио je на Западу, као некада његов отац. Ha самом почетку опсаде Цариграда, Млетачка Република je понудила цару Манојлу своје гостопримство, na чак и бродове за ева- куацију. До тога ипак није дошло.

Султан Бајазит je расподелио војску на две велике групе, које су ce упутиле y различите делове Балканског полуострва. Османлијски војсковођа Евренос-бег послат je да хара и пљачка Пелопонез, док je Турхан-бег имао исти задатак, али везан за територије уз црноморску обалу.10 Бајазитову посвећеност освајању византијске престонице по- кушали су да искористе његови непријатељи. Угарски крал> Жигмунд je y позно лето ковао планове да појача свој утицај и потисне Бајази- тове вазале y Влашкој, о чему су били обавештени и Млечани.11 При- премали су ce нови сукоби са Османлијама који су ce догодили y про- леће наредне године. Иако ce на читавом Балкану осећао притисак Османлија, Вук je бар на трен могао да искористи Бајазитово ангажо- вање y опсади Цариграда да би ојачао своје политичке позиције. Исто- времено, покушао je да прикупи што више новца и драгоцености како би својој породици обезбедио сигурно уточиште далеко од османске

6С. Ћирковић, Поклад краља Вукашина, 156.7 Исшо; A. Фостиков, ОДмитру краљевићу, ИЧ XLIX (2002) 53.8 Doukas, Decline and fa ll of Byzantium to the Ottoman Turks, Translation ofHistoria

Byzantina, Detroit 1975,85; C. Мешановић, Јован УИПалеолоГ, 87-88.9 J. Barker, Manuel II Paleologus, 124-125.10 Doukas, Decline andfall, 83.11 B. Трпковић, TypcKo-yïapcKu сукоби, 112-113.

Turco-


опасности. Како je време одмицало и како je расла политичка неси- гурност, Вук Бранковић je био принуђен да започне депоновање новца и драгоцености на територијама ван домашаја Турака. У јесен • године преговарао je с дубровачком владом о похрањивању Једног дела својих драгоцености y Дубровник, и 27. октобра je добио њиховоодобрење. _ . __

Преко свог оданог властелина, челника Смила, Вук je, после д -говора са дубровачким властима, y три наврата од јануара 1395. до ja- нуара 1396. године слао сребро, злато и предмете од веће вредности y Дубровник.12 Дубровчани су 19. јануара 1395. издали „славному и велможному господину и нама срдцем л,убиму приЈатељу госп«Аину Вуку Бранковићу и госпођи Мари и његовим синовима Гргуру, Ђурђу „ Дазару” признаницу о примл>еној остави. Она je садржавала 197 ли- тара сребра, једну чашу тежине пет литара и четири и no унче злата, као и још двеста литара финог сребра које je no дубровачком власте- лину Николи Жамановићу послала Mapa Бранковић. У пролеће je челник Смил поново дошао y Дубровник y вези са депоновањем дра- гоцености Бранковића.14 Дубровчани су 30. маја 1395. издали и другу признаницу којом ce утврђује да су примили 493 литре финог сребра које je донео челник Смил y Дубровник и два пута no 100 литара сребра KO е je послала госпођа Mapa no двојици Дубровчана. Гомилање сребра y Дубровнику свакако није био добар знак. Како je БаЈазит т ком 1395. године своје ратне планове поново усмеравао ка унутра- шњости Балканског полуострва, npe свега ка угарском и влашком ра- тишту, положај Вука Бранковића све више ce компликовао, Обезбеђивање финансијске одступнице y Дубровнику, уз већ добиЈено млетачко грађанство, јасан су показател, да je Вук напустио служење султана Бајазита. Са центром y Приштини, Koja nnje имала Јака утврђења,16 Вук je постајао лак плен гневног господара. У наредни

13

14

15

16

^иречек К. Спометци српски, 42; М, Динић, Област Вранктића, 159; ИСНII (С. Ћирковић), 54.Л>.Стојановић, Повеље u писма 1-1,142.N. Lonzza, Odluke dubrovačkih vijeća 1395-1397, Zagreb-Dubrovnik, 2011,70,73.

Л>. Стојановић, нав. дело, 143-144. „ _Г Ћипковић Србија уочи битке на Косову, 19, нап. 54; А.Турилов, Последнии ош

сербos u Гре т „ (Градозданнар „agu™ ВушБр 1373 1379U) СлавинеиихсоседиВнпуск8 ,ИмперскалидеавстранахЦантрално ,в Г ,"о 2 „ И г " ™ ч „ о и Европ», Моск»аД998.АТур„»овјеу6„ 6л„о,= скогсветогорског манастира Св. Пантелејмона пронашао рукопис који садржи навод y ков н ™ р и ш т и н с к о г градозиданија из 1378-79. Текст самог натписа садржи «ели- ки број владарских и идеолошких формулација које не би могле да издрже унутра y

годину дана, једине вести о Вуку односиле су ce на депоновање његовог иметка y Дубровник, који je на крају износио око 15 000 дуката.* 17 Вуко- во одметништво према султану Бајазиту јасно ce показало tokom 1395. године када су ce хришћански вазали прикључили свом господару y бици на Ровинама маја 1395. године, баш y време када je Вуков власте- лин челник Смил преносио господареву покретну имовину y Дубро- вник. Вуково понашање недвосмислено je водило ка проглашавању његових земљишних поседа за „пребивалиште рата” што je подразуме- вало или потпуно разарање области и поплену имовине, или конфис- кацију поседа и територија и уступање неком другом оданом вазалу.

П о с л е д њ и О ТП ОР В у к а Б р а н к о в и ћ а

Битка на Ровинама одиграла ce 17. маја 1395, y области Влашке.Снаге војводе Мирче и крал>а Жигмунда поразиле су војску султана Бајазита, y којој су учествовали њему лојални хришћански вазали. У бици су, под стрелама угарско-влашке војске, погинули, уз неколико османских бегова, српски обласни господари — крал> Марко и Кон- стантин Драгаш.18 Константин Филозоф je описујући прилике уочи битке дочарао притисак са којим су y бој кретали српски господари:„нађе ce y овој бици са овима господарима и овај кнез Стефан [...] Јер сви ови беху са Исмаиљћанима, [Турцима ] ако не и са вол>ом, a оно no нужди, тако да кажу за блаженог Марка да je рекао Константину: „Ја кажем и молим Господа да буде хришћанима помоћник, a ja нека будем први међу мртвима y овом рату.19 Маркове речи пред битку на Рови- нама, са становишта критике извора буде извесну сумњу y веродос-

M apko Ш уица

анализу извора. Почев од контекстуалне неспојивости датума и идеолошких, титулар- них прерогатива које за себе y овом тексту наводно присваја Вук Бранковић. Стиче ce утисак да je читав идеолошки концепт настао компилирањем фрагмената из различи- тих познатих Вукових исправа, као и исправа самих Немањића. Текст je и поред палео- графских особености које наводе на датовање y 1378/79. годину према мишљењу A. Ту- рилова настао y последњој деценији XIV века. У натпису ce наводи да ce градозиданије обавља y време „по остављенију божијем иноплеменика војевање на род христиански базбожних Турака, не бивши од века y сем месту Приштини прибежиште[...] Суштина натписа поред уводног дела који има смисао аренге састоји ce y раскошно исказаном попису градитељских и ктиторских дела које je Вук Бранковић извео y Приштини. Циљ читавог подухвата, према тексту натписа требало je да буде „и господској глави крепост и утвржденије да будет и роду христианскому прибежиште.”

17 И СН II (С. Ћирковић), 54.18 К. Јиречек, Историја Срба 1,332.

19 Живош деспоша Сшефана Лазаревића од Константина Филозофа, преводЛ Мип-ковић, 67-68. v v


тојност, али верно преносе расположење и осећање које je прожимало српске господаре који су били принуђени да ратују за Османлије. Пре- живели учесници битке, кнез Стефан Лазаревић и Константин Бал- шић повукли су ce заједно са султаном Бајазитом преко Дунава и вра- тили y своје области. Осим чињенице да Бајазитова војска није непобедива, пораз y бици на Ровинама није имао веће последице no Османлије. Ипак, исход битке je имао трајни учинак на поједине српс- ке области које су ce налазиле под врховном влашћу султана. Краљ Марко и Константин Драгаш нису имали непосредне наследнике, na су њиховом погибијом ове српске области остале упражњене. Без гос- подара, односно непосредног наследника који би признао врховну власт султана, изгубиле су статус вазалних територија и постале сас- тавни део Османског царства. Сада ce између Вукове области и Ос- манског царства више нису налазиле вазалне хришћанске државе, већ ce граничила са Бајазитовим царством. Вук Бранковић као разложан и прагматичан, али одлучан државник, схватао je да не одазивање y рат на Бајазитов позив подразумева могућност отвореног рата са Ос- манлијама. Ta могућност постајала je све извеснија прикључивањем територија Драгаша и краља Марка Османском царству, na je Вук M o

rao да очекује нове и још веће притиске. Дубровчани су осетили да ce политичке прилике мењају y корист Лазаревића, na су им 7. децембра 1395. писали да „бог зна откада смо желели да вам некога пошљемо, али ваше господство може знати како су била усилна времена и каква смутња.”20 * И поред отопл>авања односа и тихе дипломатије, Дубров- чани су и даље поштовали устаљен дипломатски кодекс и хијерархију међу српским господарима, те су им ce обраћали знатно скромније него Вуку Бранковићу, као „поштеној и свечасној калуђерици госпођикира Јевгенији и кнезу Стефану.

Почетком 1396. године Вук Бранковић ce још увек некако одржа- вао y својој области, na су му Дубровчани 10. јануара писали и даље ra ословл>авајући славним u велможним 1осподином.22 Повод за писмо je било пристизање трећег дела његовог блага, које je челник Смил допре- мио y Дубровник. Последњи Вуков депозит износио je 790 литара сребра и нешто златних предмета, a био je послат из Приштине, где ce почетком године налазила Вукова жена Mapa.23 У периоду од само два

20 И Божић, О улози Вука Бранковића, 479.21 A. Младеновић, Повеље деспота С теф ана, 19-20; М. Шуица, Дубровачка писма,

44-45.22 Љ. Стојановић, Повеље u писма 1-1,145-146.23 И СН I I56 (С. Ћирковић).

месеца, између јануара и марта 1396. године, Вукове земље су биле из- ложене османском упаду, na су претрпеле знатне политичке измене.24 У Глухавици KO ja je представљала важно рударско место y области Pača, марта месеца већ je био смештен турски кадија.25 Османлије су том приликом вероватно заузеле и Јелеч, који ce налазио y истој области.26 У Глухавици je кадија успоставио царину, na су трговци који су прола- зили тим путем били принуђени да турском намеснику плаћају пред- виђену таксу. Кадија je као представник султанове власти дубровачким трговцима гарантовао безбедност, уколико ce буду придржавали њего- ве воље и кретали путем преко Глухавице, где би плаћали царину. Дубро- вачке власти су y писменом обавештењу кадији у, доскора Вуковој Глу- хавици, негативно одговориле на испостављене захтеве, одбијајући сужавање своје трговачке покретљивости, сматрајући да им султанова власт и ауторитет на његовој земљи пружају довољно могућности за несметану трговину.27 Ha путу ка Расу, пролазећи кроз Вукову област, османлијски одреди су заузели његов главни град Приштину, a најве- роватније том приликом и утврђени Звечан.28 Вукова област je била распарчана и испресецана турским поседима и посадама.29 Дубровачко Веће умољених донело je 9. марта 1396. одлуку о одлагању слања свог посланика y Србију.30 31 Сасвим je могуће да je ова одлука била y вези са османлијским ратним операцијама које су ce одигравале на територији Вука Бранковића. Тек после месец дана, 10. априла, Дубровчани су по- ново почели да већају о слању својих поклисара кнегињи Милици y Србију. Веће умољених донело je 20. априла одлуку да ce пошаље кне- гињи посланик са 500 дуката.32 Услед бесповратног губитка делова те- риторије и појединих градова, Вук je посредством челника Смила потражио помоћ од Дубровчана. Мало веће je 28. априла одобрило да

24 М. Динић, Област Бранковића, 160.

25 М. Пуцић, Споменици србски I, 4-5; Л>. Стојановић, Повеље u писма 1-1, 181-2; К. Јиречек, Исшорија Срба II, 334, нап. 28; М. Динић, Област Бранковића, 160; И. Божић, Дубровник u Турска, 15.

26 М. Орбин, Краљевство Словена, 103.

27 М. Ивановић, Писмо Дубровчана турскомкадијиуГлухавици, С С А 10 (2011), 117-122;С. Новаковић, Срби u Турци, 284. ’

М. Динић, Обласш Бранковића, 160; М. Динић, Трепча y средњем веку, Из српске ис- торије средњег века, Београд, 2003,671.

29 И. Божић, Оулози Вука Бранковића, 479.

30 N. Iorga, Notes et Extraits pour sevri a Г historare des croisades II, Paris,1899,5931 Исшо, 60; M. Пурковић, Кнез u деспот Стефан, 39.32 Исто.

M apko Шуица


ce челнику уступи лађа која би га превезла до Котора, као и да му ce дају препоруке за „господу” за коју би челник Смил то тражио. Није позна- то какву je мисију челник обављао y Зети, као ни о каквим препорукама je било речи. После провале Турака y Вукову област изгледа да су коп- нени путеви који би омогућили кретање Вуку Бранковићу из области Рашке и са Косова били y потпуности пресечени. Чињеница да ce чел- ник Смил није кретао копном, већ да je за путовање изабрао најсигур- нију маршруту - морским путем преко Дубровника ка Котору и Зети, могла би говорити y прилог таквом стању. Извесно je да ce Смилова мисија завршила без резултата.

Извори не дају прецизне одговоре на питање да ли су Турци одмах након освајања Вукових територија и градова уступили Приштину и друге делове његове области Лазаревићима. Уочи зајед- ничких турско-српских упада на територију Угарске, Дубровчани су крајем јуна 1396. затражили од свог посланика Франа Васиљевића, који ce налазио y Приштини, да одмах, без поклона, оде кнегињи Ми- лици, вероватно y Крушевац. Међутим, из овог извора, не може ce закључити y чијим ce рукама y том тренутку налазила Приштина. Нема јасних вести где ce y то време налазио Вук Бранковић и како je успевао да преживи губитак најважнијих градова y држави. Вукова област je највероватније била заузета локалним османлијским снага- ма, јер je највећи број Бајазитових ратника учествовао y опсади Цари- града. Јуришна коњица под командом Јигит-паше из Скопља, или Ша- хина из Приморја могла je лако проћи кроз Вукову слабо брањену територију и y кратком временском периоду заузети главна упоришта српског господара. Извори такође не спомињу да ли je кнез Стефан Лазаревић узео учешћа y освајању области Бранковића.

Крајем лета 1396. године, Вукова војска je y области планинског Полимља још увек пружала отпор Турцима. Један Которанин je 4. ав- густа унајмио неке Влахе да пренесу тридесет три товара соли y област Полимља, који су пристали да гарантују за преузету робу, осим y слу- чају да их нападну Турци, или људи Вука Бранковића.33 34 35 36 Датум 4. август je последња хронолошка одредница на основу које ce може говорити о било каквој војној активности људи оданих Вуку Бранковићу и то y његовим најзападнијим, Турцима тешко приступачним деловима др- жаве. Дал>и опстанак Вука Бранковића био je везан и за судбину и

33 N. Lonzza, Odluke dubrovačkih vijeća 1395-1397,121; M. Шуица, Немирнодоба, 126.

34 Историја Црне Горе 11-2 (И. Божић), 62, нап. 14.35 N. Iorga, Notes et Extraits, 61; M. Пурковић, Кнез идеспош Сшефан, 39.36 М. Динић, Област Бранковића, 160; С. Мијушковић./е^дн помен о Вуку Бранковићу y

старом Которском архиву, Историјски записи, год VII књ. X, св. 1 (1954), 227-229.

1б4 М арко Шуица

успех предстојећег окршаја крсташа и Османлија код Никопоља 25. септембра 1396.37

У време док je Вук Бранковић пружао свој последњи отпор Тур- Цима, кнез Стефан Лазаревић je tokom јула 1396. године, заједно са ос- манлијским акинџијама, пустошио територије Баната.38 У сузбијању упада учествовали су угарски племићи. Дубровчани су крајем јула по- ново оживели дипломатску преписку са кнегињом Милицом, која je на себе преузела обавезу одржавања веза са Дубровником, уколико не и вођења читаве спољне политике Лазаревића. Прво je 28. јула Веће умољених донело одлуку да ce поменути поклисар Фран Васиљевић, са још два посланика, упути кнегињи Милици како би ce подробније оба- вестили о „новим догађајима” који су ce збили y Србији.39 Два дана касније Дубровчани су ce поново обратили „госпођи кир Јевгенији и кнезу Стефану и Вуку” са изразима захвалности што су Лазаревићи обећали да ће ce старати о дубровачким трговцима и са додатним мол- бама да ce из Новог Брда не протерају њихови грађани којима je оста- вл>ен рок од три дана да напусте град, што сведочи о погоршаним од- носима између српских власти и дубровачких трговаца.40 Напетости су касније попустиле, тако да су ce средином новембра Дубровчани зах- ваљивали Лазаревићима за трговачке слободе које су им обезбедили код султана Бајазита.41 Из 1396. године датира и покушај монахиње Евгеније (кнегиње Милице), кнеза Стефана и господина Вука Лазаре- вића да себи обезбеде доживотно издржавање y манастиру Св. Панте- лејмона. Они су о томе преговарали са игуманом манастира Никоди- мом.42 Тражење аделфата, односно прихватилишта y манастиру, било je везано за нека превирања и могућу опасност која ce надвила над по- родицу Лазаревић. Чињеница да je прибежиште тражено y руском све-

37 О тачном датуму одигравања битке код Никопоља постоје извесне недоумице. Детал>- није о томе в. y: J. Hoensch, Kaiser Sigismund, 83-84.

38 T. Ortvay, F. Pesty, Oklevelek Temesvarmegue es Temesvaros toertenetehez I, Pozsony, 1896, 263—265; J. Радонић, Западна Европа u балкански народи према Турцима y првој половћни XVвека, Нови Сад, 1905, 9; В. Трпковић, Турско-yïapcKU сукоби, 113; ИСНН 56 (С. Ћирковић); С. Ћирковић, Неваде, 14.

39 N. Iorga, Notes et Extraits II, 61; M. Пурковић, Кнез u деспот Стефан, 39; И. Божић, Дубровник u Турска, 15.

40 М. Пуцић, Споменици српски I, 7; A). Стојановић, Повеље u писма I—1, 181-182; И. Божић, исто.

41Л). Стојановић, Повеље u писма I—1, 182; A. Младеновић, Повеље u писма деспота Стефана, 22.

С. Новаковић, Законски споменици, 521—526; A. Младеновић, Повеље u писма деспота Стефана, 315-329.

Вук Бранковићi 65

тогорском манастиру, a не y српском манастиру Хиландару, сведочи о још увек лошим односима између Лазаревића и српског манастира y коме je, очигледно, још увек преовладавао утицај Бранковића. Hnje jac- но чиме je tokom 1396. године била изазвана ова несигурност Лазаре- вића y тренутку када je Вук Бранковић био y немилости султана. Могуће je да су Лазареви наследници размишљали о неповољном исходу пред- стојећег рата краља Жигмунда и западноевропских крсташа са Бајази- TOBOM војском, y коjoj je учешћа узео кнез Стефан, a који ce очекивао на јесен 1396. године. Такође, не може ce искључити ни могућност да je успостављање власти турског кадије y Глухавици и пад Вукове области забринуло и саме Лазаревиће, који вероватно нису знали до Koje мере je непредвидиви султан могао вршити освајања no српским земљама. Лојалност вазала није увек била гаранција за било какву сигурност y Бајазитовим освајачким и политичким плановима, као што ce то видело приликом састанка његових вазала y Серу неколико година рани;е.

Крајем септембра 1396. године одиграла ce битка код Никопоља на Дунаву између краља Жигмунда, коме су ce придружили крсташи, и војске под вођством султана Бајазита. Неизвестан исход битке прело- мили су y корист Османлија српски коњаници предвођени младим кнезом Стефаном Лазаревићем. Поред потпуног војног три,умфа Османлија на бојном пољу, битка код Никопоља остала je упамћена и no незабележеном масакру хришћанских заробљених ритера и воЈника. За непријатеље и непослушне вазале султан Бајазит више Hnje покази- вао нимало милости.43 Породица Бранковић више није имала чему да ce нада. Новонасталом ситуацијом највише су ce окористили Лазаре- вићи, одани Бајазитови вазали.

С у д б и н а Б р а н к о в и ћ а П О СЛ Е В у к о в о г СЛО М А

После Никопољске битке дошло je до промене власти y Вуковој области. Иако није познато тачно када, Вук Бранковић je вероватно уочи, или непосредно после битке код Никопоља па° У сУл™ново за' робљеништво y коме je остао до смрти 6. октобра 1397. Вукова су- пруга и синови били су обесправљени и сатерани y скучену област старих баштинских поседа, довољних за преживљавање. Султан

« М . Шуица, Б и тка код Никопоља y делу К онстантина Филозофа, ИЧ LVIII (2009),

109-123.^И СН II (С. Ћирковић) 58.45 М Орбин, Краљевство Словена, 102; М. Динић, Обласш Бранковића,172; М. Спреми.

Деспот Ђурађ, 44; М. Благојевић, Савладарство y српским земљама иосле смрши цара Урогиа, Немањићи и Лазаревићи, 378.

Бајазит je, доследно спроводећи сизеренске обавезе, веома богато на- градио Лазаревиће. Вукове земље које су заузели Турци биле су највећим делом уступљене кнезу Стефану. У прилог мишљењу да су ce коначни пад и освајање земље Бранковића одигравали y две фазе, tokom пролећа 1396. године и после Никопољске битке, могла би да све- дочи забрана кретања дубровачким трговцима од стране њихових власти ка унутрашњости српских територија. Прво одлагање слања посланства било je већ почетком марта, a друго y периоду од краја септембра до почетка октобра, када je било обустављано слање робе, чак и курира y Србију.46 Мало веће je 12. новембра донело одлуку о слању посланика са писмом кнегињи Милици y Ново Брдо, али je Веће умољених 25. новембра блокирало ту одлуку, тако да није дошло до путовања дубровачких поклисара.47 О нестабилној ситуацији крајем 1396. сведочи податак да je забрана кретања била на снази све до по- четка јануара 1397. године, када je поново дозвољен одлазак дуброва- чких трговаца y Србију.48

Уступање највећег дела Вукових територија Лазаревићима имало je далекосежне политичке последице no судбину српске средњовеков- не државности. Награда верном вазалу за исказану храброст y бици код Никопоља Бајазиту послужила je да ce још више продубе постојеће нетрпељивости између родбински повезаних династија. Вуковим утамничењем српска државност ce и y међународним оквирима вра- тила y Моравску Србију, под окриље породице Лазаревића. Кнез Сте- фан, бар за неко време, није имао достојног супарника који je могао да ужива било какву значајнију подршку и да заступа традиције српске државности. Време превласти господина Вука Бранковића, који je по- сле Косовске битке заузео место кнеза Лазара, било je окончано. Успоставивши власт над облашћу Бранковића, кнез Стефан, његов брат Вук и њихова мајка нису имали обзира према својој сестри и ћер- ки Мари и њеној деци. Kao Бајазитови поданици они су морали да истрпе „грехе које je њихов отац и муж начинио према султану. Бран- ковићи су ce вратили на политичку сцену тек почетком XV века, пошто су новцем откупили своја права уочи битке код Ангоре (1402).

Лазаревићи су после Вуковог пада, истицали своју неприкосно- вену владарску позицију над свим присвојеним имањима, црквама и градовима. Бивша Вукова престоница, Приштина, постала je само је- дан од градова кнеза Стефана Аазаревића, y коме je столовао кефа-

46 N. Iorga, Notes et Extraits II, 59,62.47 И сто ; M. Пурковић, Кнез u деспот Стефан, 39-40.48 С. Ћирковић, Неваде, 21, нап. 28.



лија 49 50 Тренутак који je кнегиња Милица ишчекивала после Косовске битке коначно ce остварио. Када je 1397. године обишла манастир Де- чане, коме je вратила одузете поседе и поклонила им неке нове, она je издала исправу y којој je, између осталог, навела: „Због тога и ja, y Хри- ста Бога побожна Јевгенија, мати веома вољеног свог сина Стефана кнеза, и Вука, самодршца и господара српске земље и Подунавља L...J видех заиста жалостан призор како je толико старање и топлина Све- тог ктитора, no Божијем допуштењу [...] од злог турског народа спал,е- но и оборено, и од оних који су пре нас владали упропашћено и опљач- кано, a метоси отети и скоро потпуно опустели [...] олико je монахиња Јевгенија, односно кнегиња Милица, за страдање манастира и његових имања оптуживала Османлије, које су вероватно попалиле манастир tokom освајања области Бранковића, толико je кривицу при- писала и онима y чијој власти су ce Дечани претходно налазили, од- носно Вуку Бранковићу.51 52 53 Поновно даривање манастира и враћање угледа Дечанима сведочанство je о успостављању суверене власти Ла- заревића над јужним деловима некадашње Вукове области. Повеља Дечанима заправо je представљала и неку врсту политичког прогласа Лазаревића. Старањем о једној од најзначајнијих и највелелепниЈих немањићких задужбина, као и јасним наглашавањем небриге Вука Бранковића о судбини манастира, Милица je y име своје породице ис- такла право успостављања не само владарске, већ и духовне везе са наслеђем светородне лозе Немањића. Оваква прокламациЈа Лазаре- вића око права наслеђа немањићких традиција и старања о њиховим задужбинама утолико je била значајнија пошто ce и после Вуковог утамничења утицај Бранковића y Хиландару одржавао захвал,УЈући његовом брату, монаху Герасиму, који je y то време обитавао y мана- стиру Св. Павла на Светој Гори. Бригом и заштитничким односом пре- ма Дечанима и другим немањићким црквама и манастирима, Лазаре- вићи су покушавали да потисну y други план затегнуте односе са Хиландаром, најзначајнијим српским манастирским средиштем. Ub- нављање ктиторских веза Лазаревића са Хиландаром ишло je обазри- во, постепено, и пуну потврду je доживело тек y првој децениЈИ XV века када je Стефан наступао као српски деспот. Нова епоха, обележена

49 С. Новаковић, Законски споменици, 490; М. М' Шуица, Властела кнеза Стефана Лазаревића (1389-1402), ГДИ XI 1 (2004), 1 . ^

50 с. Новаковић, Законски споменици, 655-656; A. Младеновић, Повеље u писмадеспоиш Стефана, 392; М. Динић, Обласш Бранковића, 161.

51М. Пурковић, Кнез u деспот Стефан, 78.52 М. Динић, исто, 161.53 A. Веселиновић, Повеља деспота Стефана Лазаревића Хиландару, 121-132.

влашћу породице Лазаревић, на челу са кнезом Стефаном, трајала je до његове смрти 1427. године. У годинама које су уследиле Стефан Аазаревић и његова мајка, монахиња Јевгенија, суочили су ce са још већим и тежим изазовима него што je то било супарништво са Вуком Бранковићем. Са много политичке умешности и државне мудрости они су успевали да преброде велике недаће.

В у к о в а СМ РТ

Слом Вука Бранковића уследио je као последица кршења вазал- ног односа и пружања отпора тада најмоћнијем владару југоисточне Европе, Бајазиту I Муњи. Начин на који ce султан као врховни госпо- дар односио према Вуку био je y складу са духом времена и према обичајима за почињено неверство према сизерену. Једном признавши Бајазитову врховну власт, Вук Бранковић je ушао y круг хришћанских господара који су ce обавезали на поштовање феудалних норми и пра- вила која су важила y Османском царству. Вук Бранковић je одмет- нувши ce од султана знао каква му je казна следовала. Иако je Бајазит могао након слома Вука Бранковића да његову област, попут Трновске Бугарске, припоји својој држави, он ce определио за дугорочно бол>е и политички промућурније решење - уступио ју je Лазаревићима. Је- дино je y већим градовима задржао османлијске гарнизоне и успоста- вио царине за наплату такси. Тим поступком Бајазит je одржавао жи- вим непријатељства која су владала између Лазаревића и Бранковића, чиме je y шаци држао и једну и другу породицу. Вук Бранковић je коначни распад своје државе и потискивање породице на сведене по- седе дочекао y заточеништву. Није познато како je окончао живот, али je утврђено да je као турски сужањ умро 6. октобра 1397.54 По његово тело дошао je брат, старац Герасим, и однео га на Свету Гору. Није утврђено ни где je сахрањен. Вуков гроб ce налазио или y Хиландару или y манастиру Св. Павла, који je y то време био српски.55 Герасим није дуго поживео после братовљеве смрти. Умро je 3. децембра 1399.

Од познатих историјских извора о начину на који je умро Вук Бранковић једино говори позно дело Мавра Орбина y које су унесене приповести чије je историјско језгро заоденуто наносима легенде.Према Орбину, Вук Бранковић je на залагање кнегиње Милице код султана Бајазита био разбаштињен и утамничен, a „ његовој пак жени Мари и његовим синовима, тј. Гргуру, Тјурђу и Лазару, било je одвојено

М. Динић, Обласш Бранковића, 162—163; М. Спремић, Деспот Ђур&ђ> 44.55 Л>. Стојановић, Родослови u летописи, 200,220.



толико земље да су могли некако живети. Турци су задржали за себе два утврђена града”.56 Овај део Орбинове приче има своје историјско утемељење.57 У даљем казивању сазнаје ce да су Турци пустили Вука из тамнице, али да je убрзо потом умро. Тешко je поверовати да je султан Бајазит могао тако лако пустити на слободу бунтовног вазала, na Орбинова прича од тог места добија другачију изворну вредност. Сумња за Вукову смрт пала je на кнегињу Милицу за коју ce y Краљев- ству Словена каже да je издала налог да ce њен зет отрује. По другој Орбиновој верзији, Вука je y тамницу y Пловдиву затворио Бајазитов син Муса „који je касније убио његовог сина Аазара .58 Вук je наводно поткупио стражаре, побегао и потом ce упутио кући. Након повратка, упутио ce код свог пашенога, Тјурђа II Страцимировића Балшића, који га je, наводно, осудио због издаје таста y бици на Косову и без знања кнегиње Милице погубио, одрубивши му главу.59 To су једини, и не- поуздани историјски подаци које имамо о Вуковој смрти.

Без обзира на веродостојност извора које je користио Мавро Ор- бин о уплетености, или невиности кнегиње Милице y окончавању Ву- ковог живота, чињеница je да Милица није учинила ништа да заштити своју ћерку и унуке, Вукове наследнике, од даљег страдања и пони- жења. Можда je то био разлог због кога joj je приписана улога Вуковог убице. Велики наноси легендарних приповести који су настали до краја XVI века, када je Мавро Орбин састављао своје дело, чине непоузданим приче којима je описан Вуков крај. Због тога, једино што ce може рећи јесте да je Вук Бранковић умро y турском заточеништву 6. октобра 1397. године. Ипак, његов лик, обликован народном епском тради- цијом, наставио je да постоји до данашњих дана, као потпуна супро- тност ономе што je Вук представљао и за шта ce залагао tokom живота.

56 М. Орбин, Краљевство Словена, 102. Касније ce код Орбина y тексту спомиње да су y питању Звечан и Јелеч.

57 М. Динић, исто; М. Орбин, исто, (С. Ћирковић) 331.58 М. Орбин, Краљевство Словена, 102.59 М. Орбин, исто.

Заоставштина Вука Бранковића

Начин на који je Вук Бранковић присутан y свести и култури срп- ског народа y потпуности одражава противречности које су пратиле његов живот и, потом, прелазак y колективно сећање. Сукоб између реалног, историјског и легендарног, односно имагинарног и данас чине Вуков лик живим, актуелним и контроверзним. Давање првенства пристрасној и њему ненаклоњеној народној традицији, y односу на податке из сачуваних историјских извора, утицало je на сагледавање Вука као изразито негативног јунака. Његова стварна историјска улога, која je временом постала скрајнута под наносима легенде и косовског мита, потпуно je различита од симбола издајства и невере који су му неправедно приписани. Живећи y туробним и тешким временима, Вук je покушавао да опстане попут других српских обласних господара, који су били владари без слободе и јалови заступници угашене свето- родне династије Немањића. Tokom успона и највећег утицаја, поли- тичке околности нису дозвољавале да господар Косова, како га нај- чешће називају, буде потпуно самосталан и суверен српски владар. Вук je свој живот окончао храбро, покушавајући да ce што успешније одупре непријатељу за кога je знао да je несавладив, a који je, заправо, био оличење једне нове епохе. Вук Бранковић можда није разумео ново време и околности које су y другој половини XIV века заувек измениле политичку карту Балканског полуострва, или пак свесно није желео да ce помири с новим условима преживљавања. Долазак Османлија y Ев- ропу, распад Српског царства и осипање Византије били су процеси које je требало прихватити и живети с њима. Вук, као и његов таст, кнез Лазар, веровали су да je било могуће одбранити старе институције, обичаје и границе и наставити живот y њима. Косовска битка je пока- зала да су кнез Лазар и Вук били представници јединствене породице, таст и зет, отац и син, владар и његов наследник. Њихова храброст и државничка одговорност огледали су ce кроз међусобни однос уважа- вања и пре 1389. године. Вук je наследио кнеза Лазара. Савременици су тај чин, или прихватали, или потпуно одбацивали. Неки су га дожи- вљавали као природан и једино могућ пренос власти, док су други y њему видели покушај узурпације, али нико није могао оспорити да je Вук уживао највећи углед међу српским обласним господарима y пр- вим годинама после Косовске битке. Вук Бранковић je покушао да про- дужи Лазареву идеју и заштити државу и Цркву од различитих иску- шења, али y томе није успео. Околности му нису ишле на руку. Хришћанске државе на Балканском полуострву су нестајале једна за


другом и тонуле y окриље Османског царства. Суверенитет je замењи- ван вазалним потчињавањем да би на крају нестајали и последњи об- риси особености и самосталности. Вук није дуго издржао као султанов вазал. Вагајући између орочене слободе и дуготрајне потчињености испуњене страхом и неизвесношћу, српски господар je одабрао слобо- ду no највећој цени. Њу je платила читава његова породица. Пошто je изгубио власт и био утамничен, његова држава je била разорена и рас- парчана, док су жена и синови били принуђени да понизно трпе раз- личите притиске и неправде.

После Вукове смрти, Лазаревићи су ce готово осветнички потру- дили да Вуково државничко завештање буде што пре потиснуто y забо- рав, a да ce његово име што ређе спомиње међу савременицима. Ипак, дугорочно гледано, историјско наслеђе његове владавине било je уткано y корене будуће владарске династије последњих српских деспота. Ву- кови потомци су ce после смрти деспота Стефана Лазаревића, a уз ње- гов благослов, попели на српски трон и постали последња средњове- ковна српска владарска лоза која je управљала државом и бранила je од Османлија.

Народно предање je одредило Вука као главног кривца за про- паст српске средњовековне државе, иако joj je он, бар накратко, удах- нуо слободу, смисао и наду после Косовске битке. Када je почела да му ce приписује издаја, Вук je био мртав и није било никог ко je могао да ce супротстави стварању легенде о христоликом светом кнезу Лазару и његовом зету - Јуди. Поједностављене црно-беле историјске пред- ставе о добру и злу, о небеском и земаљском царству, попут некаквих бајки претварале су ce y поучне приповести на којима су ce столећима подизала поколења Срба. Парадоксално je да je негативну улогу добио управо онај државник и ратник који je ризиковао свој и животе своје породице да би сачувао образ и државу. Проучавање шта je све ути- Цал° на прелазак Вука Бранковића из историје y много снажније и сугестивније народно предање, тема je која захтева једно потпуно ново и друтачије истраживање. До тада, зарад истине - ма колико она била тешко достижна, разумљива и трајна, важно je истицати Вукову историјску заоставштину. -

Documents

Mapko Шуица Вук Бранковић СЛАВНИ И ВЕЛМОЖНИ господин.pdf