24. mart 2020. godine

Fabrike na jugu Srbije obustavljaju rad zbog korone

Pogone privremeno zatvaraju Geoks iz Vranja i Tigar iz Pirota, a za obustavu proizvodnje se spremaju i Džinsi i Autostop iz Leskovca.

Fabrika Geoks odlučila je da zatvori pogon u narednih mesec dana, a na osnovu ” Odluke o organizaciji i odsustvu zaposlenih sa rada u uslovima proglašenog vanrednog stanja u Republici Srbiji”.

U odluci dostavljenoj radnicima piše da će prvi radni dan biti 21. april.

Nešto više od 1200 radnika će do 3. aprila morati da koriste slobodne dane, a oni koji

ih nemaju, primiće 60 procenata zarade.

“Južne vesti” pišu i da, nakon niškog i prokupačkog Leonija, zbog eventualnog širenja virusa korona, od sledeće nedelje neće radti ni Autostop i Džinsi u Leskovcu.

“Najave gradonačelnika Pirota Vladana Vasića o obustavi rada u Tigru, sada potvrđuju i u fabrici – radnici na posao u Pirotu i Babušnici neće dolaziti do daljeg”, rečeno je tom niškom portalu.

Podsećamo da je Nova.rs pisala o tome da je “Geoks” prošle nedelje radnicama koje imaju malu decu ponudio da zbog čuvanja maloletnog deteta tokom epidemije koronavirusa uzme – neplaćeno odsustvo.

Nijedna zaposlena žena, prema saznanjima Nova.rs, nije prihvatila sramnu ponudu svog poslodavca, a žene inače čine više od 90 odsto zaposlenih u vranjanskom “Geoksu”.

Korona i privreda: 1.000 paušalaca za tri dana zatvorilo radnje

U protekla tri dana 937 preduzetnika tražilo je da zamrzne status, kako ne bi morali da plaćaju obaveze, pišu Novosti. Preduzetnici koji rade sami za svoju platu, poput frizera, kozmetičara, krojača, taksista, počeli su privremeno da zatvaraju radnje.

Tokom epidemije frizeri i kozmetičari nemaju gotovo nikakve prihode, pošto im je posebnim odlukama u pojedinim gradovima već zabranjen rad.

Novosti navode da se očekuje se da će narednih dana taj broj biti znatno veći.

Kako objašnjavaju u APR, oni imaju mogućnost da na određeno ili neodređeno vreme prekinu obavljanje delatnosti, odnosno da “zamrznu” poslovanje.

U ovoj agenciji su im preporučili da ne dolaze u Brankovu ulicu da bi na šalteru predali dokumentaciju, već da papire šalju poštom. Osim obrazaca za prekid rada potrebno je da uplate i naknadu od 750 dinara. To takođe mogu uraditi elektoronski.

Prekinuta proizvodnja u Geoksu Prema nezvaničnim informacijama, fabrika Geoks odlučila je da zatvori pogon u narednih mesec dana, a u odluci dostavljenoj radnicima piše da će prvi radni dan biti 21. april.

Radnici će do 3. aprila morati da koriste slobodne dane, a oni koji ih nemaju, primiće 60 procenata zarade. Od 6. do 17. aprila zaposleni u firmi će koristiti kolektivni godišnji odmor.

U Geoksu u Vranju radi više od 1.200 ljudi.

Ugovori na određeno važe do kraja vanrednog stanja Svi zaposlenim na određeno vreme u školama i na visokoškolskim ustanovama koji su radili na određeno ugovori se produžavaju do okončanja vanrednog stanja, rečeno je Danasu u Ministarstvu prosvete.

Našoj redakciji javio se saradnik Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu koji je, kako kaže, do sada držao vežbe studentima, a bio je angažovan na određeno vreme, i strahuje da će zbog prekida nastave ostati bez plate.

U Ministarstvu kažu da ugovori na određeno vreme nastavljaju da važe koliko traje vanredno stanje i da će svi koji su po tom osnovu zaposleni zarade primati redovno. Ministarstvo je o ovome obavestilo rektore svih univerziteta u Srbiji.

U tom dopisu se navodi i da sve radnje koje se tiču raspisivanja konkursa za izbor u zvanja na visokoškolskim ustanovama obustavljaju do okončanja vanrednog stanja.

Iz istog razloga obustavljeno je raspisivanje i sprovođenje konkursa u osnovnim i srednjim školama, započetim nakon dobijanja saglasnosti Komisije Vlade Srbije za nova zapošljavanja.

Zaposlenima koji su u radnom odnosu na određeno vreme, a kojima ističe rok na koji su primljeni, škola će produžiti radni odnos, osim u slučaju povratka zaposlenog koga zamenjuje.

Dobrivoje Marjanović, iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, kaže za Danas da se, prema informacijama kojima taj sindikat raspolaže, odluke Ministarstva prosvete poštuju. On kaže da se zaposlenima koji su menjali kolege na bolovanju prekida radni odnos, ukoliko su ljudi koje su zamenjivali zaključili bolovanje. Isti princip, kako kaže, važi i u realnim okolnostima, tako da niko neće biti oštećen. On dodaje da u praksi ima različitih situacija.

– Rečeno je da će se bolovanja automatski produžavati bez odlaska na lekarsku komisiju. Ali možete, recimo, da imate slučaj da je neko bio na bolovanju zbog povrede noge, a sada zbog vanrednog stanja radi od kuće i može da odluči da prekine bolovanje, da ne bi primao 65 odsto zarade – pojašnjava Marjanović.

Vlast ne vidi šta rade provladini mediji Dok se navršava treća nedelja od izbijanja korona virusa, domaći mediji i dalje nekontrolisano bombarduju čitaoce zastrašujućim naslovnicama, izmišljenim vestima i zdravstvenim savetima nekompetentnih ljudi.

Istovremeno, pre tri dana, prva osoba je uhapšena zbog izazivanja panike objavljivanjem dezinformacija u zatvorenoj Viber grupi.

Iako je širenje panike definisano u domaćem zakonodavstvu, država, prema dosadašnjim nastupima, ne poziva na odgovornost vlasnike i urednika medija koji te odredbe krše.

S druge strane, novinarska udruženja i međunarodne organizacije upozoravaju da bi bilo kakve represivne mere mogle da ugroze prava i nezavisnost medija.

Iako su sagovornici Danasa saglasni da u vreme vanrednog stanja neodgovorni pojedinci širenjem lažnih vesti na društvenim mrežama, pa i u zatvorenim grupama za komunikaciju, mogu izazvati štetu gotovo istih razmera kao i novine koje dolaze do velikog broja čitalaca, takođe smatraju da mere koje država sprovodi u tom cilju nisu ujednačene, te da je nedavno hapšenje pokazalo da nosioci vlasti koriste različite aršine, ne reagujući na svakodnevne ispade tabloidnih medija.

– Izgleda da i u vanrednom stanju ima povlašćenih koji mogu da zagađuju našu sredinu skoro koliko i korona virus. Mislim da u svakoj prilici država treba da reaguje i spreči širenje dezinformacija, glasina i budalaština, pa kako proverava i pojedinačno ljude koji neoprezno objavljuju stvari na društvenim mrežama, tako treba da reaguju kada mediji objavljuju opasne stvari. Gledajući danas Informer i Alo, mislio bi čovek da je potpuna kataklizma. A više bi ovo trebalo da plaši državu, zato što se publikuje u velikom broju primeraka, a te informacije su dostupne i na internetu, kaže za Danas Željko Bodrožić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS). On se nada da su ljudi u ovim vanrednim okolnostima uvideli da u takve medije ne treba da imaju poverenje i da ne veruju njihovim informacijama.

– To, međutim, uopšte ne opravdava Ministarstvo kulture i informisanja koje isto treba da reaguje i na neki način sankcioniše neprimerene sadržaje koji se javno publikuju u registrovanim medijima koji podležu zakonima, naglašava Bodrožić.

Novinar Petar Jeremić, dugogodišnji predsednik Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije (UNS) i nekadašnji član Saveta za štampu, naglašava da mediji moraju da imaju mnogo veću odgovornost nego obični građani, ali da to ne oslobađa ni obične ljude od odgovornosti kada objavljuju informacije bez razmišljanja o posledicama na druge.

– Moramo da budemo oprezni šta širimo, da pratimo relevantne izvore, a da država to ne zloupotrebljava ni na koji način i da primenjuje isti aršin i ujednačene standarde prema svima koji šire dezinformacije i paniku. I čitaoci moraju da budu svesni da je moguće da su u pitanju dezinformacije, kaže Jeremić.

On naglašava da je u borbi protiv lažnih vesti i širenja straha najbolji način da država pravovremeno daje pouzdane informacije, u koje će građani imati poverenja.

– Tačne informacije koje će građanima da daju stručni ljudi kojima veruju, i koje će ih ubediti da su pouzdane, najefikasnije bi sprečile paniku i objavljivanje dezinformacija. A ne kao što je to do sada naša vlast radila, da nas prvo doktor Nestorović poziva u šoping u Milano, a posle dva dana predsednik priča da su nam svi zaraženi pacijenti stigli upravo iz Milana. Da pri svakom obraćanju menjaju izjave, dok nas u petak ubeđuju da škole treba da rade, dok već u nedelju zatvaraju škole, objašnjava Jeremić, podsećajući da smo od državnog vrha slušali i priče da žene ne oboljevaju, dok deca ne prenose zarazu, da bi se ispostavilo da je to potpuno netačno.

Šta nam preti iz izloga kioska

Naslovne strane tabloida ovih dana pune su zastrašujućih, apokaliptičnih i morbidnih naslova, praćenih uznemirujućim fotografijama, koje evidentno mogu da se okarakterišu kao širenje panike, a pored lažnih i neproverenih vesti, često i kao širenje nacionalne, verske i druge mržnje i netrpeljivosti. Ilustracije radi, izdvajamo naslovnicu dnevnih novina Informer od 20. marta, gde je krupnim slovima istaknuta reč „OPASNO“, dok je nešto sitnijim ispisan glavni naslov „U Srbiju ušlo 200.000 gastarbajtera, njih bar 6.000 ima koronavirus!“, praćeno objašnjenjima da nam „preti eksplozija epidemije“, kao i „ako oni ne ostanu u izolaciji, mogli bismo ubrzo da imamo na hiljade obolelih i desetine mrtvih“. Kao čest lajtmotiv ovog tabloida, na fotografiji su do zuba naoružani vojnici, sa oružjem na gotovo.

Nema izlaza bez pomoći države Kriza koja je na globalnom nivou već prešla u recesiju već uveliko drma i srpsku privredu, pre svega mala preduzeća, ali i hotelijere, sektore transporta i logistike. 31Piše: Miloš Obradović23. marta 2020. 13.00 Izmenjeno: 14.11

Prvi na udaru kao i svakoj krizi su zaposleni, a otpuštanja su već uveliko počela. Međunarodna organizacija rada procenila je da bi kriza izazvana pandemijom korona virusa mogla da dovede do otpuštanja 25 miliona zaposlenih.

Najosetljiviji su oni koji rade na crno, a u Srbiji, prema Anketi o radnoj snazi za četvrto tromesečje 2019. godine čak 518.600 ljudi je neformalno zaposleno.

Nakon monetarnih mera koje su ocenjene pozitivno, stručnjaci ukazuju da što pre treba doneti fiskalne mere, a pre svega poreske olakšice za privredu.

S druge starne, predsednik Srbije Aleksandar Vučić se u četvrtak obratio javnosti sa molbom za vlasnike privatnih firmi da se suzdrže u naredna dva meseca i ne daju otkaze radnicima za vreme epidemije korona virusa.

„Biće uvećane plate za ljude sa VMA i iz vojnog zdravstva za 10 odsto. Pratim koliko je otpuštenih na Zapadu, moja molba privatnim vlasnicima je da se suzdrže dva meseca i ne daju otkaze, a mi ćemo videti da pomognemo. Što se državnog sektora tiče plate se neće smanjivati, neće niko dobiti otkaz, penzije će se isplaćivati“, rekao je Vučić dodajući da Vlada ne može da donese nikakav dekret koji bi se odnosio na privatnike, već može samo da apeluje.

„Pomoći ćemo privatnicima, daćemo deo plata pogođenima, koji to dokažu, gledati kako da nadoknadimo“.

Uz to u javnom sektoru neće biti smanjivanja plata, a 12. ili 13. aprila biće isplaćeno 4.000 dinara jednokratne pomoći penzionerima.

U petak je pak Ministarstvo finansija objavilo donošenje nove Uredbe o poreskim merama za vreme vanrednog stanja. Ipak iako naziv

deluje obećavajuće ona se odnosi samo na poreske obveznike koji su već ugovorili odlaganje poreskog duga sa Poreskom upravom i sada poreznici za vreme trajanja vanrednog stanja neće poništavati reprogram niti će sprovoditi postupak prinudne naplate.

U ovom periodu neće se obračunavati kamata. Iako nesumnjivo značajna mera za one koji su već u problemima sa plaćanjem poreza, za sada privreda nije videla ništa od poreskih olakšica koje traže udruženja privrednika.

Između ostalih Američka privredna komora (Amčem) dala je niz predloga za pomoć privredi, među kojima su najvažnije poreske olakšice. Prva mera je smanjivanje poreza i doprinosa u slučaju odsustva sa rada do 30 dana zbog korona virusa, a na drugom mestu mera nalazi se oslobađanje od poreza i doprinosa za vreme prekida rada.

Zatim, kako bi se obezbedila likvidnost, Amčem predlaže umanjenje od 50 odsto akontacije poreza na dobit za 2020. godinu za pravna lica i preduzetnike.

Za najugroženije, mala preduzeća, predlažu se smanjenja poreza i doprinosa za paušalce i državne garancije za kredite za likvidnost MSP. Za privredne sektore koji su najviše pogođeni krizom predlaže se obustava plaćanja akontacije za porez na dobit za 2020.

Za očuvanje radnih mesta u Amčemu smatraju da bi država trebalo da refundira i pokrije deo troškova plaćenog odsustva zaposlenih za vreme prekida rada.

Ipak, iako deluje jednostavno, ove odluke nije lako doneti. Saša Ranđelović, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu napominje da je u ovom trenutku važnija likvidnost budžeta nego likvidnost privrede.

„Likvidnost privrede je bitna, ali usluge države u vanrednom stanju su bitnije i zato je primarni cilj likvidnost budžeta. Velika su očekivanja od fiskalne politike, a pre svega poreske politike. One treba da budu takve da pomažu likvidnost preduzeća i da budu privremene, a ne trajne. To može biti privremeno umanjenje nekih poreza ili odlaganje rokova za plaćanje poreza. Država treba da pomogne da preduzeća koja imaju zdrav biznis ne bankrotiraju zato što sada nemaju prihode i što su im se nagomilale obaveze“, napominje Ranđelović.

On dodaje da je jako teško oceniti kada je pravi trenutak i koliko država treba da pomogne.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milojko Arsić se slaže da mere nikako ne bi trebalo da budu trajne i zato apeluje na državu da ne upadne u zamku i pristane na ustupke za koje interesne grupe lobiraju još od ranije.

„Recimo nije trebalo podizati plate zdravstvenim radnicima trajno 10 odsto, već ih nagraditi tokom ovog kriznog perioda. Takođe, hotelijeri traže smanjenje PDV-a na njihove usluge i to takođe ne bi trebalo prihvatiti. Ali recimo njima, pošto su najviše pogođeni treba smanjiti porez na imovinu u ovom periodu“, napominje Arsić.

On ističe i da bi mere trebalo da budu fokusirane na one koji trpe posledice korona virusa.

„I obustavljanje servisiranja obaveza trebalo je uvesti na one koji su pogođeni. Recimo prehrambena ili farmakoindustrija imaju rast tražnje. Takođe i poreze i doprinose treba odložiti za tri meseca, ali takođe za one koji su pogođeni krizom. Isto važi i za plaćanje akontacije za porez na dobit za ovu godinu“, kaže Arsić.

On ističe da selektivne mere inače dovode do arbitrarnosti, ali u ovom slučaju ni kriza ne pogađa linearno.

„Opšte mere su skuplje, a nema razloga da svi dobiju olakšice, ako nisu pogođeni krizom. Takođe mora se pomoći i zaposlenima, pošto će mnogo ljudi ostati bez posla. Država bi morala da propiše da olakšice ne mogu da koriste oni koji otpuštaju radnike“, ističe on dodajući i da država mora i u ovom periodu da ostvaruje prihode jer rezerve nisu dovoljne.

„Ne može ni ceo teret da padne na državu, jer da bi nekom pomogla ona mora od nekog da uzme. Pitanje je da li sada i može da se zaduži i po kojoj ceni.

Jedna od prvih mera države bilo je dodatno izdvajanje 24 milijarde dinara za kapitalne projekte, ali Arsić ističe da to nema mnogo smisla kao mera na kratak rok, već više može da pomogne nakon krize u oporavku.

Goran Radosavljević, profesor na FEFA-i napominje da je pitanje trenutka kada će fiskalne mere biti donesene.

„Ja ne mogu da ocenim da li ih je trebalo doneti ranije, ali one će psihološki značiti mnogo. Onaj ko razmišlja da li da zatvori firmu ili da proba da izdrži još dva-tri meseca, kada vidi će država pomoći lakše će se odlučiti da ne zatvori firmu“, ističe Radosavljević. On dodaje da su na najvećem udaru oni koji rade na crno ili sa nesigurnim poslovima, kao što su uostalom radile i desetine hiljada naših ljudi koji su ostali bez poslova u inostranstvu i sada se vraćaju u Srbiju.

Kompanije uglavnom još nisu počela da otpuštaju ljude, ali kako ocenjuje Radosavljević pitanje je trenutka kada će početi. On napominje da bi država mogla da doda deo do pune plate zaposlenima koji rade u smanjenom obimu kako ne bi bili otpušteni.

„Treba svako da oseti smanjenje, da se ne bi sve slomilo preko leđa zaposlenih. Osim toga ako puno ljudi ostane bez posla teže ćemo se i oporaviti od krize, jer će biti smanjena potrošnja. Hrvati su doneli takve mere i firme koje dokažu da im je promet pao za preko 20 odsto i zbog korone mogu dobiti olakšice“, ističe Radosavljević dodajući da kao i u zdravstvenoj borbi protiv virusa i u ekonomiji treba delovati brzo, pa čak i ako to nisu sasvim adekvatna rešenja.

Reč, dve o zastoju kredita

Narodna banka je 18. marta donela odluku o moratorijumu otplate obaveza građana, pravnih lica, preduzetnika i poljoprivrednika prema bankama tokom 90 dana koliko traje vanredno stanje. Banke su imale rok do 21. marta da obaveste klijente o ovome objavom na svojim internet stranama. U narednih 10 dana dužnici imaju pravo da odbiju ovu ponudu ako žele da nastave da plaćaju svoje obaveze. Ukoliko se ne jave, smatraće se da su prihvatili ponudu i da neće plaćati rate kredita. Moratorijum efektivno stupa na snagu 31. marta po isteku 10 dana od objave ponude. Tokom trajanja obustave banke ne mogu da obračunavaju zatezne kamate, ali se obračunavaju redovne kamate. Nakon 90 dana dužnik nastavlja da otplaćuje kredit pa se period otplate faktički produžava za tri meseca, a kamata iz ova tri meseca se raspodeljuje na preostali rok otplate što znači da će ostale rate biti nešto više nego ranije.

NA "STUB SRAMA" Đorđević: "Objavljivaćemo imena kompanija koja budu davala OTKAZ"

Ministar za rad, zapoš ljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević ponovo je apelovao na

poslodavce da ne otpuš�taju radnike dok je na snazi vanredno stanje i najavio da će biti

objavljena lista svih onih koji su nezakonito dali otkaz zaposlenima.

"Pozivam poslodavce da ne otpu�štaju radnike, da se strpe jer ovo neće doveka da traje. Da sa

jedne strane budemo humani i solidarni, ali naž�alost takve stvari se de�šavaju, postoje

zanimanja u kojima danas nema posla i mi smo organizovali već od danas da Nacionalna služž ba

za zapošš ljavanje elektornskim putem prima prijave svih onih koji su ostali bez posla i da na taj

način ostvare pravo na nadoknadu koja im pripada", rekao je Đorđević gostujući na TV Pink.

Prema njegovim rečima, preciznije informacije imaće već danas kada krene online prijava, mada

već imaju prijave radnika zbog otpušš tanja.

"Inspektorat rada će na osnovu prijava proveravati gde su radnici otpu�šteni, a da nije u skladu sa

zakonom i preduzimati mere. Postoje zakonski vidovi kako da se rad dovede u zakonski okvir,

plaćeno odsustvo, smenski rad, rad od kuće, ali radnici ne mogu da budu poslati na neplaćeno,

ukoliko se ne slož e sa tim", istakao je.

Kako je rekao Đorđević, prekid rada mora da bude sporazuman, bez obzira da li su u pitanju

stalno zaposleni ili ljudi koji rade na ugovore.

"Ne mož�emo da reagujemo pojedinačno, da li je neko zakonito ili nezakonito dobio otkaz,

evidentiraćemo ga u Nacionalnoj slu�žbi, a kad ovo sve prođe, za mesec- dva preduzećemo sve

prema tim poslodavcima i biće objavljena lista svih onih koji kr�še zakon i biće evidentirani",

naveo je ministar.

Đorđević je apelovao na sve one koji su samoizolaciji da uzmu re�šenje od Ministarstva ili MUP-a,

da imaju papir, �što zbog zloupotrebe onih koji ne �žele da rade, �što zbog toga da to poslodavci

ne bi mogli da zloupotrebe i pravno gledano budu u pravu i daju otkaz.

Kada su u pitanju primedbe građana da poš�te nisu htele da isplaćuju novac, Đorđević je naveo

da su se u po�štama plaš�ili da će veliki broj ljudi u ekspoziturama ugroziti svoje i zdravlje

njihovih zaposlenih, ali da danas imaju sastanak i da će se sve to rešš iti.

"Isto važ�i i za penzije. Imamo par modela, prezentovaćemo Vladi i Kriznom �štabu i videćemo

koji ćemo da primenimo. Osnovni zadatak je da sve bude bezbedno i da ljudi ostvare svoja prava.

Takođe, biće isplaćena i razlika za vojne invalide, samo čekamo da neke opš�tine još� pošalju

podatke i molim ih da to urade �što pre, da ne ide na 'njihovu du�šu", kazao je Đorđević.

Ono š�to je najvaž�nije, poručio je, jeste da para ima i da niko neće ostati uskraćen".

Ministar je rekao da danas ima sastanak sa jednom velikom kompanijom, za koju su stigle

primedbe da ne �štiti adekvatno svoje radnike i da će ponuditi pomoć.

"Građani mogu da se za svaki problem jave na druš�tvenim mre�žama, na svako pitanje ću

odgovoriti ili proslediti nadlež�nima. Vajber kanal imam za komunikaciju sa gerontolo�škim

centrima, a danas se otvara i poseban Vajber kanal Ministarstva, gde će građani moći da se

prijave i da dobijaju sve informacije", poručio je Đorđević.

Austrija; Za nedelju dana 115.600 radnika ostalo bez posla Epidemija korona virusa izazvala je ogromne negativne posledice po tržište rada u Austriji, gde je

samo u nedelju dana više od 115.000 osoba ostalo bez posla.

Od početka primene mera ograničenja slobode kretanja, od prošlog ponedeljka, broj prijavljenih nezaposlenih je porastao za 115.600, saopštio je direktor Servisa za zapošljavanje (AMS) Johanes Kopf agenciji APA.

Tako je samo iz gastronomije prijavljeno 41.000 dodatnih nezaposlenih, a 14.000 u građevinarstvu.

Poređenja radi, krajem februara je u Austriji bilo registrovano oko 400.000 nezaposlenih, a taj broj je sada prekoračio pola miliona.

Kako Vlada može da pomogne privredi Srbije?

Ekonomske posledice globalne pandemije korona virusa već su primetne, ali još uvek nije moguće

precizno utvrditi kolike i kakve će one biti, budući da ne možemo sa izvesnošću da predvidimo

koliko dugo će kriza trajati ili kakve će mere u

međuvremenu biti sprovedene. Postoje procene

da će stopa globalnog ekonomskog rasta opasti

za oko 0,5 do 1,5%, dok pojedinačne države

uvode mere kako bi zaštitile svoje građane i

privrede.

Pored zdravstvenog sistema koji snosi najveći

teret ove krize, na velikom udaru su mala i

srednja preduzeća koja predstavljaju krvotok

privrede. Upravo zato je pokrenuta peticija kojom

se zahtevaju hitne mere Vlade Srbije za podršku

preduzetnicima, a koju je za samo nekoliko dana potpisalo preko 20.000 ljudi.

Preduzetnici traže oslobađanje nameta na rad

„Mala preduzeća u Srbiji stvaraju trećinu ukupnog BDP-a i zapošljavaju 44% registrovanih

zaposlenih. Mikro i mala preduzeća zapošljavaju 629 hiljada ljudi. Svim tim ljudima posao je

ugrožen jer promet značajno smanjen ili potpuno obustavljen“, navodi se u peticiji koja se na

društvenim mrežama proširila i preko Fejsbuk grupe „Glas preduzetnika“. Grupu je pokrenula

preduzetnica Milica Čalija koja za Talas kaže da za sada preostaje samo da se čeka da Vlada

razmotri tražene mere.

Konkretne mere koje preduzetnici traže odnose se na mala i srednja preduzeća i nalažu da se

ona:

„1. Oslobode plaćanja poreza na dohodak, doprinosa i poreza, dok traje vanredno stanje + 3

meseca

2. Oslobode naplate komunalnih naknada, i ostalih nameta gradova i opština, dok traje vanredno

stanje + 3 meseca“

Trećim zahtevom traži se trajna mera plaćanja PDV-a po naplati, budući da se PDV trenutno plaća

po fakturisanju. U peticiji se konstatuje i da su same plate već veliko opterećenje za ova

preduzeća u situaciji u kojoj im je rad delimično ili potpuno obustavljen.

Ekonomisti: Oslobađanje nameta na rad je dobra mera

„Oslobađanje nameta na rad je prava linija razmišljanja“, kaže u izjavi za Talas Vladimir

Vučković, ekonomista iz Fiskalnog saveta, govoreći o prvoj meri koju preduzetnici traže. Kada je

reč o ostalim merama, on podseća da su inicijative udruženja po pravilu preambiciozne, te da

treba imati u vidu da i država i budžet „od nečega moraju da žive“, te treba naći meru budući da ne

znamo koliko dugo će epidemija trajati. „Najefektivnije bi bilo da se za određene kategorije, a to su

pre svega mala i srednja preduzeća, nađe način da ne plaćaju poreze i doprinose za radnike koji

ne dolaze na posao, ne rade puno radno vreme – bilo da sede kod kuće ili su na plaćenom ili

neplaćenom odsustvu. Država bi mogla, delimično ili u potpunosti, da pokrije te namete“, poručuje

Vučković i dodaje da bi se za sada zadržao na toj meri, dok bi sve ostale trebalo da budu tema za

posebno razmišljanje i analizu.

Da je oslobođenje nameta na rad dobra mera u aktuelnoj situaciji smatra i ekonomista Slaviša

Tasić. „Oslobođenje od poreza i doprinosa na tri meseca, dakle svih nameta vezanih za radnu

snagu, bio bi minimum koji treba sprovesti“, ističe Tasić i navodi primer Danske u kojoj država čak

dotira neto plate, ali dodaje i da je upitno kako bi taj scenario izgledao u Srbiji.

Mere Vlade moraju da budu privremene i dobro ciljane

Fiskalni savet (FS) objavio je nedavno mišljenje prema kojem je zaduživanje države u cilju

efikasnog saniranja ekonomskih posledica krize opravdano. Oni, međutim, naglašavaju da mere

države treba da budu usmerene na najugroženije delove stanovništva i privrede, a to se

prvenstveno odnosi na privatni sektor. „Najugroženiji su trenutno zaposleni u privatnom sektoru

koji bi mogli ostati bez posla i/ili primanja i mala i srenja preduzeća koja nemaju raspoložive

resurse da se izbore s padom poslovne aktivnosti“, navedeno je.

Kada je reč o konkretnim merama Vlade, Fiskalni savet ističe da one moraju da budu privremene.

Kako je reč o krizi izazvanoj spoljnim faktorom (epidemijom), FS navodi da se očekuje oštar i

nagao ekonomski pad, nakon čega bi privreda trebalo relativno brzo da se oporavlja po završetku

epidemije: „pravac u kom je opravdano da se deluje u sadašnjim okolnostima jeste odlaganje

određenih poreskih obaveza za preduzeća i stanovništvo koje te obaveze trenutno nisu u

mogućnosti da plate, uz eventualnu jednokratnu i ograničenu finansijsku podršku najugroženijim“.

Dodatno, FS upozorava da mere Vlade moraju da budu dobro ciljane i da „ne smeju da dovedu do

privilegovanog položaja pojedinih preduzeća“. To konkretno znači da mere treba da budu

usmerene na ona preduzeća koja su privremeno u problemima, a koja će po završetku krize moći

održivo da posluju, dok, kako se navodi, treba saseći u korenu „pojavu određenih lobističkih grupa

koje se u ovakvoj situaciji zalažu za dobijanje trajnijih poreskih privilegija“.

Odlaganje plaćanja poreza kao hitna mera za ugroženu privredu

Kao što možemo da vidimo iz mišljenja Fiskalnog saveta i naših sagovornika, potez koji bi umanjio

ekonomske posledice po mala i srednja preduzeća jesu upravo privremene mere. Ova preduzeća

su posebno pogođena krizom iz više razloga – između ostalog, udeo zarada u ukupnim

troškovima je kod njih veći nego kod velikih kompanija, dok su rezerve gotovine po pravilu daleko

manje.

Teško je predvideti koliko dugo će kriza izazvana pandemijom COVID-19 trajati, ali od konkretnih

mera Vlade Srbije zavisiće opstanak i dalji razvoj ovog dela privrede koji zapošljava oko 600.000

građana i u ogromnoj meri doprinosi bruto društvenom proizvodu.

Dok je zdravstveni sistem nesumnjivo na najvećem udaru pandemije, funkcionisanje javnog

sektora značajno zavisi od sredstava koja u budžet dolaze iz privatnog sektora, te ostaje da

vidimo na koji način će Vlada odgovoriti na zahteve koji iz njega pristižu.

Pašalić: Najviše poziva dobijamo od majki dece uzrasta do 12 godina Zaštitinik građana Zoran Pašalić izjavio je da se najveći broj poziva njegovoj službi odnosi na pritužbe majki dece mlađe od 12 godina čiji poslodavci ne žele da primene preporuku da im omoguće odsustvo.

Pašalić je na RTS-u rekao da poslodavci nisu u obavezi da poštuju preporuku jer ona nije obavezujuća, ali i podsetio da postoji porodični zakon, kao i da je jedno od 17 ljudskih prava koja ne mogu biti ukinuta – pravo dece.

„Najveći broj poziva, izmedju 30 i 40 odsto poziva zaštitiniku odnosi se na taj problem. Prema zakonu jedan roditelj deteta do sedam godina mora ostati sa deteteom, dok je za decu do 12 godina to samo preporuka koju većina poštuje, ali ne svi“, rekao je Pašalić i apelovao da se primenjuje gde god je to moguće.

On je dodao da dobija žalbe građana koji su u vanrednom stanju dobili otkaze i da takve slučajeve upućuje inspekciji rada.

Služba zaštitnika građana pojačano kontroliše kako se poštuju ljudska prava u vanrednom stanju, kako policija postupa sa onima koji neko pravilo prekrše, da li je pritisak na gradjane veći nego što je neophodno i u skladu sa merama.

Na brojeve telefona 011 2068 100 od 8.00 do 16 sati, 064 8768505 od 16.00 do 22 sata, i na 0668007009 od 8.00 do 22, građani mogu prijaviti ako smatraju da su im ljudska prava ugrožena, rekao je Pašalić.

On je dodao da je obišao prihvatni centar u Subotici kapaciteta 100 kreveta, koji je pored centra u Moroviću spreman da prihvati ljude koji dolaze iz inostranstva i postoji sumnja da bi mogli biti zaraženi.

„Naša obaveza je da proverimo da li u karantinu postoje potrebni uslovi i zadovoljan sam onim što sam video, vojska je za 24 sata sve renovirala, morate da shvatite da tu nema luksuza ali postoji sve što potrebno za normalan život“, rekao je ombudsman.

On je apelovao da se o zaraženima ne iznose podaci u javnost, a za one koji sami objave da su zaraženi veruje da to rade iz dobre namere, ali ni to ne preporučuje.

HORES: Radnicima u turizmu se isplaćuje minimalac Direktor poslovnog Udruženja hotelijera i restoratera Srbije (Hores) Georgi Genov rekao je da turistička preduzeća, iako su prva osetila posledice pandemije korona virusa, nikakvu pomoć od države nisu dobila, pa se zaposlenima isplaćuju minimalne zarade.

On je za Betu rekao da je u turizmu promet bio smanjen još u februaru za oko 60 odsto i da su već tada svi stranci otkazali aranžmane, a da je u martu otkazano oko 80 odsto poseta.

„Prošle godine, od 1. januara do kraja maja je registrovano 3,5 miliona noćenja, a ove godine ćemo u tom periodu izgubiti dva miliona noćenja“, rekao je Genov.

Ocenio je da je za sada „najavljena državna pomoć „u magli“ jer nema nikakve uredbe

koja to garantuje“.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je pre dva dana da „nije od lažljivih političara i da privrednici koji će sutra tražiti pomoć ne traže tri, umesto izgubljenog jednog miliona i da će država nadoknaditi polovinu“, kazao je Genov.

Genov je rekao da su vlasnici hotela i restorana posle isplate plata potpuno iscrpljeni jer su januar i februar inače najslabiji meseci u turizmu, osim u planinskom delu Srbije, a da su kafići u nešto povoljnijoj situaciji jer ne moraju da nabavljaju repromaterijal unapred pa imaju još neke finansijske zalihe.

Dodao je da su sada turistički radnici uglavnom poslati na odmore, a da bi se sačuvali u radnom odnosu neophodna je pomoć države.

„Od Vlade Srbije očekujemo odgovor da, ako u budžetu nema novca za pomoć, to saopšti pa da tražimo drugo rešenje, možda prodajom dela imovine“, rekao je Genov.

Najpoštenije rešenje, prema njegovim rečima, je da država snosi trećinu štete od epidemije, drugu trećinu poslodavci i treću radnici.

Od pomoći bi, kako je rekao, bili i povoljni krediti koje bi obezbedila država sa kamatom od jedan odsto i grejs periodom od 12 meseci.

Atanacković: Država da pomogne i privatnom sektoru smanjenjem poreza i doprinosa

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je da privrednici Srbije

očekuju da mere pomoći koje država planira za javni sektor, kako bi se ublažile posledice

pandemije zbog koronavirusa, važe i za privatni sektor i da bi među njima moglo biti i smanjivanje

poreza i doprinosa na plate zaposlenih.

"Tražimo da pre svega pomoć države ne bude selektivna i da se mere, koje se planiraju za javni

sektor odnose i na privatni, a da bi jedna od mera mogla biti smanjenje poreza i doprinosa na

zarade", rekao je Atanacković.

Dodao je da, "nije lepo to što država samo apeluje da se ne otpuštaju radnici jer apel ne može da

pomogne i smanji štetu".

Sve države u svetu planiraju da, kako je rekao, pomognu privatni sector, pa tako Austrija najavljuje

četiri milijarde evra, a Italija više od 20 milijardi evra za razne vrste pomoći.

"Privrednici su svesni da budžet Srbije nije veliki, ali ni privreda ne traži pomoć koja nije srazmerna

njenoj snazi i platama zaposlenih", rekao je Atanacković.

On je ocenio da je u sadašnjoj zdravstvenoj krizi logična mera da se privredi smanji opterećenje ili

ako se država ne opredeli i za takvu vrstu pomoći da izabere neku drugu, na primer da obezbedi

novčani fond za pola plate za zaposlene koji ne rade, a gotovo svi imaju problema ili sa prometom

ili sa proizvodnjom.

U Srbiji, prema njegovim rečima, ima 400.000 registrovanih privrednih subjekata i ako svako

otpusti bar jednog radnika to je 400.000 bez posla.

Ocenio je da ako država pomogne privredi ona pomaže ne samo poslodavce nego i njene

građane.

"Privrednici u Srbiji na platu od, na primer 60.000 dinara plate državi poreza i doprinosa još oko

45.000 dinara i država će iz tog fonda isplatiti i plate zaposlenima u javnom sektoru koji sede kod

kuće i čuvaju decu jer vrtići ne rade, a nas koji smo to obezbedili ne pominje za takvu vrstu

pomoći", rekao je Atanacković.

On je kazao da bi neka vrsta podrške za privredu bila i povoljni krediti, ali da nisu "spas" jer se

moraju vratiti.

Atanacković je ocenio da još nisu do javnosti stigle informacije o otpuštanjima, ali da će poslodavci

biti prinuđeni jer neće imati novac za njihove zarade, a da je "najbolji primer Fabrika automobila u

Kragujevcu Fijat-Krajsler koja nema plasman, pa time ni proizvodnju".

POREZI NOĆNA MORA SRPSKE PRIVREDE "Radimo toliko da nemamo ni za plate, odložite plaćanje nameta"

Malo koja asocijacija ili udruženje privrednika i preduzetnika nije prethodnih dana Vladi uputilo

apel o važnosti donošenja mera koje bi im pomogle da opstanu, a gotovo svaka mera i zahtev

svode se na poreske olakšice. Ocena je da su im obaveze prema državi koje, kako kažu "idu" u

momentu kada su im novčani prilivi praktično zamrznuti, samo "so na ranu". Ipak, svesni su, kako

ocenjuju, važnosti poreza za državu kao

prihoda, te poručuju da se napravi balans.

"Moji hoteli su zatvoreni, novčani priliv nula,

a obaveze idu - i PDV i porez na zaposlene i

takse gradova i opština i komunalne

naknade. Radnicima sam ponudio

minimalac, a oni koji nisu pristali dobili su

otkaz. U takvoj situaciji i tolike plate su nam

preveliko opterećenje". Ovo je priča jednog

hotelijera koji je do skora širom Srbije

zapošljavao više od 1. 000 ljudi. I nije samo njegova, jer su hotelijerstvo i ugostiteljstvo grane koje

su prve stale, a staju i druge.

"U takvim okolnostima prolongiranje plaćanja poreza i drugih obaveza prema državi bila bi jedina

prava mera. I to tokom krize i eventualno tri meseca posle. Dobra mera bila bi i plaćanje PDV po

naplati", kaže naš sagovornik. Dodaje i da mala i srednja preduzeća u Srbiji stvaraju trećinu

ukupnog BDP i da zapošljavaju više od 600.000 ljudi.

I profesor na Ekonomskom fakultetu MIlijko Arsić kaže za "Blic Biznis" da bi osim preko monetarne

politike, država mogla da ublaži negativne efekete krize na privredu, tako što bi uvela privremene

poreske olakšice.

"To pre svega znači da bi se privremeno odložilo plaćanje poreskih obaveza po osnovu poreza na

zarade i doprinosa, poreza na dobit, poreza na imovinu i dr. Ove mere bi trebalo da budu

selektivne, odnosno da obuhvate one sektore privrede koji su naročito pogođeni recesijom, recimo

hotelijerstvo, transport, mala preduzeća, proizvodjače trajnih potrošnih dobara", ocenio je Arsić.

Fiskalni savet ocenjuje da jeste opravdano da država tokom trajanja ove krize deo sredstava

opredeli za finansijsku podršku odnosno za poreske olakšice ekonomski ugroženim delovima

privrede.

"Iako će taj trošak izvesno postati javni dug koji će kasnije otplaćivati svi građani, Srbija je

zahvaljujući zdravim javnim finansijama trenutno u mogućnosti to da uradi. Najugroženiji su

trenutno zaposleni u privatnom sektoru, koji bi mogli ostati bez posla ili primanja i mala i srednja

preduzeća koja nemaju raspoložive resurse da se izbore s padom poslovne aktivnosti. Trenutno

nisu ugroženi zaposleni u javnom sektoru i penzioneri jer oni imaju stabilne poslove i primanja",

ocenili su u Fiskalnom savetu.

Dvanaest komora koje okupljaju nekoliko hiljada privrednih društava u Srbiji takođe su u fokus

stavile poreske olakšice.

Oni preporučuju smanjenje visine paušalca i oslobađanje poreza i doprinosa na zarade.

Za teško pogođene sektore, kao što su turizam i ugostiteljstvo, kulturna industrija, međunarodni

prevoz, predlažu otkazivanje plaćanja akontacija na dobit privrednih društava, te ukidanje

doprinosa i poreza na zarade.

Potpisnice ove inicijative su Francusko-srpska privredna komora, Nemačko-srpska privredna

komora, Belgijsko-srpska poslovna asocijacija, Britansko-srpska privredna komora, Komora

italijansko-srpskih privrednika...

Država je, podsetimo, privredi dala mogućnost moratorijuma na otplatu kredita na najmanje 90

dana. NBS je smanjla i refetentnu kamatnu stopu što omogućava jeftinije kredite.

Predsednik Aleksandar Vučić je poručio da NBS nije primenila sve moguće mere. On je

privatnicima poručio da im ne može obećati i dati kao što to mnogi traže i hoće.

"Ne otpuštajte, molim vas, ljude, ovo je početak i tek traje 15 dana. Neću vam obećati da će vam

država pokriti sav gubitak koji budete imali zbog ove krize. Deo hoćemo, alI deo treba da snosite i

vi", rekao je predsednik.

DROBNJAKOVIĆ: Od malih i srednjih preduzetnika zavisi čitava privreda, Unija poslodavaca traži smanjenje naknade za poreze i doprinose

Od malih i srednjih preduzetnika zavisi čitava privreda i ne samo kod nas, nego i u jednoj Nemačkoj,

kaže za eKapiju Srđan Drobnjaković, direktor Unije poslodavaca Srbije i dodaje da su krizom koja

je nastala usled pandemije koronavirusa upravo najviše na udaru mala i srednja preduzeća,

preduzetnici i zanatlije.

- Ukinut je rad frizerima, ugostiteljskim objektima,

kioscima i oni su preko noći ostali bez hleba.

Videćemo šta će država da uradi. Ovo je situacija

kada svi treba da budemo maksimalno odgovorni,

a eventualno produženje policijskog časa skratilo bi

radni dan dodatno - ističe Drobnjaković.

Unija poslodavaca Srbije zalaže se za to da

se akontacije za porez na dobit, kao i PDV ne

naplaćaju po fakturisanju.

- Dobiti faktički neće ni biti, te je naša incijativa da se i porez na dobit i PDV naplaćuju po naplati -

poručuje Drobnjaković.

Prema njegovim rečima Unija poslodavaca je tražila i niže kamate na kredite, kao i da se malim i

srednjim omoguće povoljni krediti za refinansiranje.

Takođe, jedan od zahteva je i da se naknade za poreze i doprinose drastično smanje.

- To je predlog mera koji smo uputili zajedno sa Privrednom komorom sa kojima imamo odličnu

saradnju i svakodnevno komuniciramo sa kriznim štabom zaduženim za ekonomska pitanja.

Dodaje da su u problemu i velike kompanije.

- Veliki privrednici mahom su vezani za proizvodnju i imaju zahtev da im se odloži plaćanje struje i

drugih obaveza ka javnim preduzećima, pre svega EPS-u i Srbija gasu - zaključuje Drobnjaković.

Pandemija koronavirusa ostavila na hiljade umetnika i umetnica bez posla - Asocijacija nezavisna kulturna scena Srbije uputila zahteve državi

Pandemija koronavirusa ostavila je na hiljade umetnika i umetnica, kulturnih radnika i radnica u Srbiji

bez posla, navode iz Asocijacije nezavisne kulturne scene Srbije i zahtevaju hitnu reakciju nadležnih

u republičkom, pokrajinskom i sektoru lokalnih samouprava kao i donošenje konkretnih mera

podrške umetnicima, kulturnim radnicima i sektoru samozaposlenih u kulturi .

Naime, Asocijacija je uputila dopise

Ministarstvu kulture i informisanja,

Sekretarijatu za kulturu grada Beograda kao

i Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu, javno

informisanje i odnose s verskim

zajednicama usled kritične situacije nastale

uvođenjem vanrednog stanja zbog

pandemije COVID-19 virusa.

- Odluku o ukidanju konkursa za

finansiranje i sufinansiranje projekata u

kulturi Sekretarijata za kulturu grada

Beograda, smatramo neprihvatljivom i u

datim okolnostima krajnje neadekvatnom.

Nebrojene mogućnosti modifikacije

programa i prilagođavanja kriznoj situaciji trebale su da budu prioritet sektora nadležnog za kulturu

u gradskoj upravi. Mera ukidanja konkursa oličenje je suštinske nebrige za kulturni sektor - poručuju

iz Asocijacije.

Kako navode, reperkusije ove odluke direktno ugrožavaju živote i otvoreni su pokazatelj destruktivne

politike Sekretarijata za kulturu, koja ugrožava ne samo organizacije nezavisne kulturne scene već

i pojedince, samostalne umetnike i sve druge aktere u kulturi.

- Zahtevamo konkretne mere i brzu reakciju nadležnih institucija na svim nivoima upravljanja koje

će umanjiti posledice neminovnog ekonomskog kraha koji ugrožava egzistenciju na hiljade porodica.

Među njima su samohrane majke, radnici sa invaliditetom, radnici sa umanjenim ekonomskim

mogućnostima. Budući da su svi javni programi otkazani ili odloženi, donošenje mera podrške

neophodno je za sve umetnice, umetnike, radnice i radnike u kulturi, naročito one bez stalnih radnih

ugovora, angažovanih honorarno i po projektu, kao i svih koji su se usled otkazivanja programa našli

u izrazito teškoj ekonomskoj situaciji - navodi se u saopštenju.

Zahtevi Asocijacije su:

- da se po hitnom postupku povuče odluka Sekretarijata za kulturu grada Beograda o ukidanju

godišnjeg konkursa za finansiranje i sufinansiranje projekata u kulturi, kao i projekata umetničkih,

odnosno stručnih i naučnih istraživanja u kulturi;

- da se uspostavi hitan fond za socijalno najugroženije kategorije delatnika u kulturi, a koji

podrazumeva bespovratnu finansijsku pomoć, za celokupno vreme opasnosti od pandemije COVID-

19 virusa, nevezano od njihovog zvaničnog statusa;

- da se odobre novi modeli izvedbe programa koji uključuju digitalnu diseminaciju i komunikaciju sa

publikom kako bi se sproveli postojeći odobreni programi;

- da se pod hitno isplate svi do sada odobreni projekti, na svim nivoima konkursa za javno

finansiranje kulture i da se isplate sva sredstva namenjena za programe koji su otkazani jer je rad

na njihovom sprovođenju već obavljen, a prezentaciju rezultata je moguće realizovati u digitalnom

formatu ili naknadno, kada se za to uspostave neophodni uslovi;

- da se uputi preporuka institucijama kojima je osnivač Republika da, pored plata, isplate i sve

dogovorene honorare svim spoljnim saradnicima, bez obzira kada će se programi naknadno izvesti;

- da se rezultati raspisanih konkursa Ministarstva kulture i lokalnih samouprava objave u najkraćem

roku i da se omogući hitno potpisivanje ugovora i isplata sredstava za realizaciju odobrenih

projekata za tekuću godinu;

- da republički fondovi i fondovi lokalnih samouprava preuzmu na sebe troškove doprinosa za sve

samozaposlene umetnice i umetnike, radnice i radnike u kulturi za vreme opasnosti od pandemije

COVID-19 virusa.

Kako se navodi u saopštenju Asocijacije, zahtevaju se sistemske mere podrške za sektor čije je

finansiranje u potpunosti marginalizovano, a čiji je doprinos razvoju kulture ogroman, čak i u ovom

kriznom momentu.

Kompanija Yumco dnevno proizvede 20.000 zaštitnih maski

Kompanija Yumco u Vranju, koja od uvođenja vanrednog stanja u Srbiji usled epidemije

koronavirusa, izrađuje zaštitnu opremu, proizvodnju je povećala na 20.000 zaštitnih maski dnevno.

Time su već opremili najveći broj javnih ustanova

u Jablaničkom i Pčinjskom okrugu, čime su

značajno doprineli i bezbednosti i očuvanju

zdravlja i sigurnosti svih pripadnika Vojske Srbije,

ukazao je ministar odbrane u Vladi Republike

Srbije Aleksandar Vulin koji je danas u Vranju

obišao pogone ove kompanije.

Generalni direktor kompanije Yumco Branislav

Trajković naglasio je da je nakon uvođenja

vanrednog stanja Yumco, kao odgovorna državna

kompanija uvela krizni štab koji 24 časa dnevno

preduzima sve mere na zaštiti zaposlenih.

- Od prošle nedelje krenuli smo maksimalno sa proizvodnjom maski. Yumco je više hiljada maski i

stotina skafandera prvo donirao bolnicama u Vranju, Bujanovcu, Vladičinom Hanu, Bosilegradu,

raznim socijalnim institucijama, rekao je Trajković, objasnivši da kompanija izrađuje maske od

najkvalitetnijeg pamuka.

Rad je organizovan u više smena, a svaki od 1.200 radnika angažovanih na proizvodnji maski ima

neophodna zaštitna sredstva za rad, navodi se u saopštenju Vlade Srbije.

Dve radnice dobile temperaturu: Bez MASKI I RUKAVICA u kragujevačkoj fabrici

Radnici u proizvodnji fabrike Fori Textile Ser, od kojih većinu čine žene, obustavili su rad u trajanju od oko sat vremena u ponedeljak jer poslodavac nije prihvatio molbu da se prekine proizvodnja „bar ove sedmice” zbog opasnosti od širenja korona virusa.

Predsednik Samostalnog sindikata te fabrike Dejan Čakarević rekao da je sindikat ovakav zahtev, na molbu radnica, uputio na jutrošnjem sastanku kriznog štaba, ali da su rukovodioci bili protiv toga.

Zahtev je usledio pošto su dve radnice otišle kući zbog temperature.

„Niko ne beži od rada, ali radnice se plaše za svoje živote i zdravlje članova porodice. Ovde se radi bez maski i rukavica. Mi tražimo da se obustavi rad bar ove nedelje. Saznali smo da su i druge fabrike u Kragujevcu danas prekinule rad – Forma ideale, Gorenje, Kovačnica”, rekao je Čakarević.

On je rekao da kada su radnice jutros obaveštene o stavu menadžmenta da se, ipak, nastavlja sa redovnom proizvodnjom, u 9,30 su prekinule rad na oko sat vremena.

Čakarević kaže da se sada očekuje da će ih rukovodstvo za oko sat-dva obavestiti o tome da li će biti nekih promena u organizaciji rada dok traje opasnost od širenja virusa COVID 19.

Ova slovenačka fabrika se bavi šivenjem i proizvodnjom kablova za autoindustriju.