Fašizam u Jugoslaviji (1918 – 1941).pdf

FaizamuJugoslaviji(19181941)

FascisminYugoslavia(19181941)

byJovoBaki

Source:NewSerbianPoliticalThought(Novasrpskapolitikamisao),issue:14/2004,pages:2145,onwww.ceeol.com.

Jovo Baki}Filozofski fakultet

Beograd

FA[IZAM U JUGOSLAVIJI 1918 1941.

Sa`etak: Autor navodi da su konzervativno i fa{isti~ko jugoslo-venstvo nastali poput drugih evropskih fa{isti~kih pokreta na-kon Prvog svetskog rata kao odgovor na krizu evropskoga kapitali-zma. Dva su perioda u razvoju fa{isti~koga jugoslovenstva: fa{izamdvadesetih i fa{izam tridesetih godina. U prvom periodu fa{izam jebio najrazvijeniji u Dalmaciji. Bio je to, me|utim, samo protofa{i-sti~ki pokret po{to su mu nedostajali jaka organizacija i vo|stvo.U drugom periodu je fa{isti~ki pokret dobio harizmati~nog vo|uDimitrija Qoti}a i ja~u organizaciju Zbor. Ipak, ova organizacijabila je bez ve}e podr{ke u izbornome telu, ne samo u Hrvatskoj: najbo-qe, iako ne i dobre, rezultate ostvarivala je u Sloveniji i u Smedere-vu (rodnom gradu D. Qoti}a). Hrvatski nacionalisti nisu bili u pri-lici da iskoriste bilo koji oblik ideologije jugoslovenstva u etni~-kome takmi~ewu sa Srbima izme|u 1918. i 1941. Oni su bili primoranida se slu`e iskqu~ivo hrvatskim nacionalizmom. Tome nasuprot, jugo-slovenstvo je predstavqalo mo}no sredstvo srpskih nacionalista uetni~kom takmi~ewu sa Hrvatima. Zbog toga se fa{isti~ko jugoslo-venstvo pojavqivalo u krajevima naseqenim Srbima u Jugoslaviji. Onoje predstavqalo sredstvo nasilnog i sasvim neuspe{nog pretopqava-wa Hrvata u Jugoslovene.

Kqu~ne re~i: fa{izam, jugoslovenstvo, Srbi, Hrvati.

Konzervativno jugoslovenstvo srpske usmerenosti

U javnosti srbijanskoga dru{tva i me|u Srbima uop{te ~esto se sakarakteristi~nome iskqu~ivo{}u jugoslovenstvo vrednuje pozitivnoili negativno. Pri takvome apriori vrednovawu jugoslovenstva popravilu se previ|a da je ono moglo biti u funkciji najrazli~itijih

21

Nova srpska politi~ka misaoVol. XI, no.1- 4, str 21-43UDK: 329.18 (497.1) 19181941Originalni nau~ni radPrimqen: 15. 1. 2005.

Nova srpska politi~ka misao, vol. XI, no. 1-4

op{tih ideologija od komunizma, preko socijaldemokratije i libe-ralizma, do konzervatizma i fa{izma. Razli~ite dru{tvene snage,nacionalne i klasne, i wihovi ideolozi mogli su u razli~itim peri-odima da propagiraju jugoslovenstvo, a ono se u povratnoj sprezi kon-kretno ideolo{ki oblikovalo pod ovim uticajem. Pri tome se, naprimer, komunisti~ko jugoslovenstvo znatno razlikovalo od libe-ralnog, a oba od konzervativnog i fa{isti~kog.

Posle Prvog svetskog rata, koji je doneo dotad nezabeleèno i ne-zamislivo, zacelo najopse`nije i najtemeqitije razarawe qudskih ì-vota i materijalnih dobara, vrednosti evropske civilizacije bile suuzdrmane, kao i prosvetiteqska, podjednako liberalska i socijali-sti~ka vera u progres ~oveka i qudskog dru{tva. [penglerova Pro-past Zapada ne samo {to je imanentno imala zna~ewe proro~anstva ve}je dobila i takav gotovo legitimni zna~aj diqem Evrope. To je u kon-tekstu novonastaloga jugoslovenskog dru{tva dalo impuls bu|ewu iz-vesnih slavjanofilskih idejnih sadràja koji su odgovarali prete`noseqa~koj dru{tvenoj strukturi. Sem toga, ovakvim konzervativnim sa-dràjima pridruìvala se prirodna te`wa malih nacija i perifernihkultura da o~uvaju svoj nacionalni identitet, a jedan od najboqih na-~ina da se to uradi sastoji se u insistirawu na kulturnoj osobenostikoja se protivi univerzalisti~kim kulturnim konceptima (Prpa-Jova-novi}, 1995:414). Istovremeno, me|utim, srpski kompleks niè vredno-sti koji je ishodio iz pripadnosti Balkanu i Slovenima poprimao je usve ve}oj meri suprotno zna~ewe i pretvarao se u svojevrsno mesijan-stvo i megalomaniju. Rade Drainac je, na primer, 1923. pisao: Vreme jeda nas, Balkance, prenesu preko granice, jer na{a divqa du{a ima sveosobine pomu}ene {ekspirovske genijalnosti; a Qubomir Mici} je uzenitisti~kome zanosu 1925. proglasio: Mi, Sloveni, me|utim, mora-mo imati hrabrosti za pobedu duha nad materijom. Mi smo danas jedinikoji moèmo doneti spasewe Zapadu. () Trka za Evropom, odvratna je.Ho}u da zenitisti~kom poezijom budemo prva brana evropskoj degene-raciji na Balkanu. Jer danas hteti evropeizaciju Balkana u sumrakEvrope, danas kada je najsavremenija balkanizacija Evrope, zna~i tr~a-ti oko samog sebe za svojim sopstvenim repom (Konstantinovi},1991: 366). Razlozi ovakvog mesijanstva nalazili su se, izme|u ostaloga,i u tome {to Balkan jo{ nije bio u ve}oj meri zahva}en kapitalizmom.Racionalizam, tehnicizam i materijalizam, kojima je Evropa u to vre-me obuhva}ena strahovitom poratnom krizom bila preplavqena, pre-poznati su kao uzroci sveop{teg moralnoga pada Zapada. Po{to su seove odlike smatrale odgovornim za evropsku krizu i po{to na Balkanjo{ nisu dospele u ve}oj meri, smatralo se da je osnovna du`nost bori-ti se protiv racionalizma, materijalizma, kapitalizma i wihovihuslova i posledica. Mislilo se da }e se izbegavawem kapitalizma iz-be}i i wegova skora i nesumwiva propast. Utoliko se u Balkanu i we-govoj necivilizovanosti video mogu}i uzor i spas cele Evrope.

22

Access via CEEOL NL Germany

Kao primer konzervativne organizacije, daleko zna~ajniji od po-jedina~nih istupawa pesnika i wihovih egzoti~nih udruèwa, u jugo-slovenskom i srpskom dru{tvu moè se uzeti organizacija Narodnaodbrana. Ona je osnovana u vreme aneksije BiH (1908), kada su uàre-na srpska nacionalisti~ka ose}awa do{la do paroksizma. Nastala jeinicijativom komediografa i novinara Branislava Nu{i}a, genera-la Boìdara Jankovi}a, te politi~ara Qube Jovanovi}a i Qube Da-vidovi}a. Manifestna funkcija sastojala joj se u skupqawu dobrova-qaca u slu~aju rata s Austrougarskom, a latentna u podsticawu srp-skog i jugoslovenskog nacionalisti~kog ose}awa me|u ju`nosloven-skim ìvqem susedne Habzbur{ke monarhije u ciqu wenog slabqewai ru{ewa. Za svega mesec dana obrazovala je 223 podru`na odbora itoliko pododbora. Od 1913. pripremala je posebne komitske ~ete zapodizawe ustanka u Habzbur{koj monarhiji (M. Ekme~i}, 1989: 2: 494-497). Od 1926. do 1932. bavila se poglavito propagirawem nacional-nog jugoslovenstva srpske usmerenosti. No, nakon dono{ewa Zagre-ba~kih punktacija 1932. godine,1 po~ela se sve vi{e politizovati najasnim konzervativnim integralno-jugoslovenskim osnovama. Treba-lo je Hrvate integralnim jugoslovenstvom na ideolo{kom planu, apolicijskom silom ako ideologija nije dovoqna, dràti pod srpskomdominacijom u unitarnoj Jugoslaviji. Osim toga, sve su ja~e antine-ma~ka, antima|arska, antiitalijanska i antikomunisti~ka usmere-nost. Juna 1933. doneta su pravila Narodne odbrane (NO) koja su go-vorila o radu na ja~awu nacionalne svesti na{ega naroda u duhu pot-punog narodnog i dràvnog jedinstva, o suzbijawu svakog rasturawai slabqewa nacionalne ìvotne snage, a naro~ito onog koji proisti-~e iz plemenske, verske, partijske ili koje druge zava|enosti (Di-mi}, 1996: 1: 465-470). Sli~no nekim krugovima SPC-a (Justin Popo-vi} bio je wen ~lan), NO je smatrala da jugoslovensko nacionalnovaspitawe treba izvr{iti na principima hristijanizacije {kole,kulture i celokupnog dru{tva. Bila je pobornik zbliàvawa, unifi-cirawa i izjedna~avawa kwièvnoga jezika na temequ wegove rasno-etni~ke prirode. Etni~ko poimawe nacije izraèno je bilo i u shva-tawu integralnih Jugoslovena u NO da je velika tragedija {to je dopoliti~kog jedinstva Ju`nih Slovena do{lo pre wihovoga kulturnog

Jovo Baki}, Fa{izam u Jugoslaviji 1918 1941

23

1 U Zagreba~kim punktacijama iznet je politi~ki i dràvnopravni program Hr-vatskoga bloka, koalicije najja~ih hrvatskih stranaka, tj. Hrvatske (republikanske)seqa~ke stranke, Hrvatske zajednice i Hrvatske stranke prava, obrazovane odmah pousvajawu Vidovdanskog ustava. U Punktacijama se zagovaralo konfederativno ure|e-we Jugoslavije. Granica na Drini, Savi i Dunavu izme|u Srbije i Crne Gore, s jednestrane, i Hrvatske i drugih pre~ana, s druge strane, delila bi konfederalne jediniceJugoslavije. Ante Trumbi} je ispred Hrvatske zajednice nagla{avao da bi organizaci-ja same konfederacije vi{e bila po ugledu na Malu antantu no na bilo koju postoje}ufederaciju, ~ak i [vajcarsku. Samu granicu je, pak, zami{qao kao sanitarnu lini-ju (Boban, 1974: 1: 88-90; Boban, 1968-69: 52).


sjediwewa (Dimi}, 1996: 1: 476, 482). Sem toga, NO je smatrala da naBalkanu ìve plemena jednog iskonskog tipa, jednog porekla, jedneprakrvi i jednog jezika sa neznatnim razlikama, pa je to zalog iz-gradwe jugoslovenskog kulturnog jedinstva koje bi imalo istorijsku,etni~ku, eti~ku i politi~ku opravdanost i koje bi doprinelo inte-graciji prostora. Pro{lost je smatrana izvorom zdrave energijeneophodne za izgra|ivawe op{te kulturne linije za koju je vezivanspas jugoslovenstva (Dimi}, 1996: 1: 489, 492). U tom smislu, NO je bi-la velika protivnica internacionalizma. Smatrala je da su jugoslo-venskom narodu potrebne iskqu~ivo nacionalne ideje. U klasi~nomkonzervativnom duhu, veoma razli~itom od gra|anskoga konzervati-zma Narodne radikalne stranke, dokazivano je da su kultura i duhov-ni ìvot va`niji od ekonomije i materijalnoga ìvota. Istovreme-no, prihva}ena je klasi~na nema~ka podela na civilizaciju i kultu-ru, pa je tvr|eno kako je kultura nu`no izraz nacionalnoga duha i danasuprot civilizaciji koja je uvek kosmopolitska (jelo, tehnika, ode-lo, industrija), tj. svuda jednaka po{to se odnosi na materijalna do-bra, prava duhovna kultura uvek nosi nacionalni pe~at. S tim u vezibila je omiqena teza o civilizaciji kao velikovaro{kom proizvo-du koja je izgubila svaku vezu s narodom, zemqom, tradicijom, religi-jom i nacionalnom stvarno{}u. Najvi{e vrednosti tih internacio-nalisti~kih du{evnih nomada bili su hleb, ekonomija, udobnost {to je sve poniàvalo ~oveka (Dimi}, 1996: 1: 493-494). Jednostavno,u klasi~nome konzervatizmu i wime bojenom nacionalizmu, civili-zacija i grad kao weno rodno mesto uvek su oli~ewe ne~ega anacio-nalnoga, kosmopolitskoga, a za nacionalistu ove odlike moraju bitikrajwe nepoèqne. S druge strane, selo je izvor autenti~ne nacio-nalne prirode, pa se ono neumereno i odvojeno od svakog ose}aja zastvarnost slavi. Me|utim, vaqa uo~iti da se ovo uzdizawe duhovnihnad materijalnim vrednostima de{avalo neposredno nakon velikeekonomske krize u op{toj bedi i nema{tini koje su vladale u me|u-ratnome jugoslovenskom dru{tvu (gore citirani redovi napisani su1934), te da je ovakvo pisawe imalo ulogu pravdawa o~ajnog ekonom-skoga stawa u prvoj Jugoslaviji.

Konzervativna su{tina integralnoga jugoslovenstva NO dolazilaje do punog izraàja i u kritici proevropske kulturne usmerenostikoju su u Jugoslaviji zastupali doma}i intelektualci {kolovani u za-padnoj Evropi; na udaru su bili filozofski racionalizam i nau~nipozitivizam, dok je uzdizana autohtona patrijarhalna kultura Balka-na i Slovena, te jugoslovenskoga sela. Nasuprot proizvoda evropskogracionalizma (pozitivizam, realizam, socijalizam, ateizam, indu-strijalizam), NO je zastupala slovensko mesijanstvo iskazano u obli-ku kulturnoga jugoslovenstva (Dimi}, 1996: 1: 480-486). Justin Popo-vi}, sigurno naju~eniji srpski teolog, ali i li~nost krajwe konzerva-tivnih ideolo{kih shvatawa, pisao je 1928. godine upravo u ~asopisu

24

Narodna odbrana () na{e je dru{tvo toliko sirovo u svojoj nerazvi-jenosti i surovo u svome od Evrope preuzetom pozitivizmu, i jo{ uz toposle oslobo|ewa potpuno li{eno zanosa jednog kosovskog mitosa, daje nemawe kulta ni prema ~emu, i ni prema kome, postala glavna karak-teristika vladaju}eg mentaliteta. Prema J. Popovi}u, Evropa je iz-dala Boga postavqaju}i ~oveka za merilo svih stvari, svojim humani-zmom i racionalizmom, uverewem da je sve mogu}e saznati umom, {to~oveka osloba|a autoriteta Boga. (Prpa-Jovanovi}, 1997: 10, 13) Takose od stava krajwe inferiornosti pred svetom (pred Evropom) ideo-loga evropeizacije Balkana, prelazi, u pometwi i groznicama duhaplemena u agoniji, kao samog duha palanke, u agresivnost spasilaca, usvojevrsno mesijanstvo: tu se prvi put srpski duh palanke javqa kao me-sijanski (Konstantinovi}, 1991: 362). Branka Prpa ispravno je zakqu-~ila da je u potrazi za novim identitetom ili za preciznim civiliza-cijskim odre|ewem uvedena ideja misije. Jugoslovenski kulturni pro-stor èleo se ujediniti slovenskom du{om, a slovenstvo je predsta-vqalo suprotnost Evropi i Zapadu, tj. wihovoj racionalisti~koj i ma-terijalisti~koj civilizaciji. S druge strane, u samoj Evropi istraì-valo se s velikim zanosom sve ono {to predstavqa nali~je logike, re-da i razuma, {to je pogodovalo da provincijalni jugoslovenski inte-lektualci pretenciozno promi{qaju zna~aj autohtone slovenske kul-ture (Prpa-Jovanovi}, 1997: 16). Jugosloveni su, prema tome, predsta-vqali za konzervativce i fa{iste najbitniji deo slovenstva, ugroè-noga bezbo`nim komunizmom u slovenskoj matici Rusiji, ali i naj-bitniji deo Evrope i ~ove~anstva koji, bar prema wihovome mi{qewu,grcahu u propadawu kapitalisti~ke civilizacije. Nije, stoga, ni ~ud-no {to je Velibor Joni}, docnije ~elnik fa{isti~ke Jugoslovenskeakcije, pisao u Narodnoj odbrani da }e Jugoslavija biti onaj organ ~o-ve~anstva koji }e po prvi put oìvotvoriti rasni ideal savr{enstvaqudskog, ideal masivan i u masama. Prose~ni sin Jugoslavije bi}e, kadse sasvim sazda Jugoslavija, najvi{i prose~ni tip qudske puno}e i jed-nostavne slave. Bog }e disati u ~oveku svesnom voqom ~oveka. Neka-da{wi jugoslovenski nacionalisti~ki mistik, Dimitrije Mitrino-vi}, stiù}i postupno do ideolo{kih sadràja nacizma, utvrdio jepak kako je Slavija na Jugu prethodnica i mu{ko na~elo budu}e sve-slovenske civilizacije (Konstantinovi}, 1991: 365).

Integralni jugoslovenski nacionalizam je sadrào te`wu za jed-nom sveop{tom nacionalnom nivelacijom, tj. integralnim nacional-nim ujedna~ewem svih ju`nih Slovena u kojem }e se izgubiti sva dota-da{wa nacionalna imena. Budu}i da se za nacionalizam uvek veù ja-ka ose}awa, te da wegovi zastupnici ne prihvataju protivqewa nacio-nalisti~kim zahtevima, a naro~ito ne prihvataju da se tim zahtevimasuprotstavqaju zahtevi nekog nacionalizma ~iji zastupnici isti~uovima suprotne zahteve, normalno je da se u nacionalisti~kim pokre-tima ~esto javqaju agresivne te`we. Naposletku, kada su Sporazumom


25


Cvetkovi} Ma~ek bile razvejane i posledwe nade da je mogu}e ostva-riti jugoslovenski pannacionalisti~ki san, NO se po~ela zalagati zaispuwewe jasnih srpskih nacionalisti~kih zahteva za okupqawemsvih Srba u okviru srpske federalne jedinice, a wen konzervatizampostajao je sve radikalniji. Nije bilo retko ni upadawe u svojevrsnumistiku krvi. Isticalo se, naime, da Srbi imaju pravo na teritorijukoju su krvqu zalevali wihovi preci, a takav nacionalisti~ki zah-tev pravdan je govorom krvi i rase, a ne legitimizmom tipi~nim,ina~e, za hrvatski nacionalizam koji daju titule, poveqe i ostali ak-ti feudalnoga poretka. Integralni jugoslovenski nacionalizam vra-tio se svojem poreklu, tj. integralnom srpskome nacionalizmu, pa seNO, izme|u ostaloga, zalagala da Srbi kolonizuju Kosmet da bi sespre~ilo daqe postojawe me|usobno odvojenih ju`nosrpskih i sever-nosrpskih etni~kih naseqa velikim i masivnim blokom inostranihelemenata, {to je imalo te{ke posledice po kulturni, socijalni i dr-àvotvorni razvoj wihov i mewawe etni~kog karaktera nekada ~istosrpskih pokrajina. Isticano je da treba jednom zauvek da upamtimo,da je ova etni~ka veza (ju`nosrbijanaca i severnosrbijanaca, pr. J.B.)i naslon jednih na druge prvi uslov duhovne nivelacije i kulturnogproìmawa () Da se to postigne treba razbiti, ukloniti ili u naj-mawu ruku veoma razrediti gustinu inostranih elemenata u tim kraje-vima kao i na svim mestima gde se ta veza ostvaruje (Dimi}, 1996: 1:498-499). Ovim je nedvosmisleno stavqeno do znawa da se Albancimane pi{e dobro, te da je protiv wih sve dozvoqeno. îni se da je premawima u znatnom delu srpske javnosti rasisti~ki stav bio pre pravilono izuzetak, pa otuda i ovo gotovo bestidno wegovo zastupawe u ispo-qavawima srpskoga krajwe konzervativnoga nacionalizma.

Fa{isti~ko jugoslovenstvo srpske usmerenosti

Pomenute agresivne te`we nacionalizma utoliko su izraènijeukoliko u pokretima ima vi{e omladine zadojene nacionalisti~kimidealima. Ako su pak ove nacionalisti~ke ideje kombinovane s kon-zervativnim ideolo{kim sadràjima, onda se radilo o specifi~nomkonzervativnome jugoslovenstvu (srpstvu ili hrvatstvu), koje je kad-{to moglo prerasti i u protofa{isti~ko ili fa{isti~ko jugoslo-venstvo (srpstvo, hrvatstvo). Prema E. Nolteu, fa{isti~ke su onepartije, pokreti i nastojawa koji sasvim jasno stoje na krajwoj desni-ci, a pre svega su radikalnije antikomunisti~ki nastrojene od pozna-tih desni~arskih partija pre (Prvog, pr. J.B.) svetskog rata, ali uisto vreme sadrè i vi{e levi~arskih elemenata od ovih. Wihovaspoqna obele`ja su sklonost ka uniformama, na~elu vo|e i simpati-ja prema Musoliniju, Hitleru ili obojici. Ako su samo neka od ovihobele`ja jasno izraèna, moè se govoriti o filofa{izmu ili polu-

26

fa{izmu, dok se la`nim fa{izmom moè ozna~iti partija druga~i-jeg porekla koja neke od ovih momenata sna`no isti~e (npr. prisustvooruànih partijskih odreda). Tamo gde su prisutni svi bitni momen-ti u za~etku uputno je koristiti termin protofa{izam (Kuqi},1990: 469). Ovakva osnova analize i kritike ideolo{kih postavkikonzervatizma, protofa{izma i fa{izma u okviru integralnoga ju-goslovenstva primewuje se i u ovoj studiji.

Prvi podsticaji za stvarawe nacionalisti~kih organizacija kojesu imale izvesno filofa{isti~ko i protofa{isti~ko obele`je do-{li su iz nekolikih izvora: a) od samoga stvarawa politi~ka zajedni-ca ju`nih Slovena nalazila se u krizi izazvanoj, s jedne strane, te-`wama srbijanskih politi~kih stranaka i dvora za {to ja~om dràv-nom centralizacijom i unitaristi~kim ure|ewem, u ~emu se nije pre-zalo ni od nedemokratskoga dono{ewa Vidovdanskog ustava 1921. go-dine, a s druge strane, separatisti~kim nastojawima hrvatskih nacio-nalista (uglavnom pripadnici austro-ugarskog oficirskoga kora, ne-izmewenoga ~inovni~kog aparata, dela katoli~kog sve{tenstva, ali ivelikog dela hrvatskoga seqa{tva naro~ito u Hrvatskome Zagorju),albanskih ka~aka, te ubacivawem bugarskih komita u Makedoniju, kaoi pobunom pristalica crnogorskoga kraqa Nikole Petrovi}a, tzv.zelena{a (Gligorijevi}, 1963: 316-318); b) na izborima za Ustavotvor-nu skup{tinu KPJ je ostvarila odli~ne rezultate, {to je nepune trigodine nakon Oktobarske revolucije i u doba krize kapitalizma i op-{tega revolucionarnoga vrewa u celoj Evropi, te u uslovima nacio-nalisti~kih napetosti u samoj Kraqevini SHS unosilo zabrinutosti strah u dru{tvenu elitu i nejako gra|anstvo; c) u Italiji je ja~alonacionalisti~ko raspoloèwe da se uslovi Londonskoga ugovoraostvare, pa makar i silom, {to je sve vi{e ugroàvalo pripadnostDalmacije zemqi wenog materwega jezika; d) upravo u Italiji nastaoje posebno agresivan nacionalisti~ki, etatisti~ki, antiparlamen-tarni i antikomunisti~ki pokret koji se zalagao za tzv. korporativ-nu dràvu i herojski na~in ìvota pod vo|stvom autoritarnoga, ne-prikosnovenoga i harizmati~noga vo|e, biv{ega socijaliste, BenitaMusolinija, i wegove Fa{isti~ke partije. U takvoj dru{tvenoj i dr-àvnoj krizi javqaju se pokreti nacionalisti~ke omladine koja èlida na|e jednostavna re{ewa za sloène probleme. Organizacija jugo-slovenskih nacionalista (Orjuna) nastala je upravo iz jedne grupeomladinaca koja je u Splitu 23. marta 1921. osnovala organizaciju Ju-goslovenska napredna nacionalisti~ka omladina, a u maju 1922. pro-menila ime u Organizaciju jugoslovenskih nacionalista (Orjuna).Ova organizacija osnovana je zalagawem demokrata Pribi}evi}evefrakcije, upravo od wihovih mla|ih sledbenika. Stvorena je nepo-sredno posle Obznane, a prve organizacije nikle su u Dubrovniku,Metkovi}u, Trogiru, Jelsi na Hvaru, na Rabu, u Siwu, Makarskoj i[ibeniku, dakle, u sve samim dalmatinskim, ali i etni~ki ve}inom


27


hrvatskim varo{ima. [tavi{e, upravo su dalmatinski studenti naZagreba~kome sveu~ili{tu osnovali organizaciju JNNO (Gligorije-vi}, 1963: 320-321, 326, 331). Naravno, nije slu~ajno {to su prva upori-{ta osnovana ba{ u Dalmaciji ili od Dalmatinaca. Italijanska opa-snost koja je ugroàvala dràvnu celovitost traè}i Dalmaciju zasebe i komunisti~ka opasnost koja je ugroàvala dru{tveni poredak,te hrvatski nacionalizam koji je ugroàvao dràvnu stabilnost i ce-lovitost, delovali su udruèno pomaù}i stare predratne jugoslo-venske nacionaliste Dalmacije da se i sada jave kao predvodnici in-tegralnoga jugoslovenskoga nacionalizma. Prema Gligorijevi}u, hr-vatski integralni jugoslovenski nacionalisti odbijali su federal-no dràvno ure|ewe, jer su strahovali od svo|ewa Hrvatske na malufederalnu jedinicu koja }e ba{ onda biti ovisna o Srbiji. Smatra-li su da takva hegemonija nije mogu}a u centralisti~kome ure|ewu,jer su Hrvati kulturno i privredno razvijeniji od Srba, pa ne mogubiti gra|ani drugog reda sve i kada bi Srbi to èleli ostvariti(Gligorijevi}, 1986: 38). îni se, osim navedenoga, da Dalmatinci ni-su bili odu{evqeni borbom Hrvatske i Srbije oko pripadnosti Dal-macije u momentu kada je pretila opasnost od Italije, a verovatno susmatrali i da jedinstvena zemqa ima ve}e {anse da se odupre mo}nomneprijatequ s druge strane Jadrana. Pred mo}nim zajedni~kim nepri-jateqem trebalo je unutra{wa trvewa i neslagawa svesti na najmawumogu}u meru. Integralno jugoslovenstvo uop{te, pa i ono fa{isti~-koga tipa, trebalo je da ima funkciju ja~awa snaga odbrane ugroèneteritorije. Posebno zapaènu ulogu u organizovawu JNNO odigralisu upravo jugoslovenski nacionalisti koji su izbegli s teritorijaokupiranih od italijanske vojske.

U drugim pokrajinama Kraqevine SHS organizacije JNNO na-staju malo docnije. No, samo u Sloveniji one imaju snagu dalmatin-skih organizacija, pa ih organizovano{}u i disciplinom ~ak i pre-ma{uju, a razlog se nalazi opet u ugroènosti Slovenaca od itali-janskih pretenzija i strahu da }e im hrvatski nacionalizam preki-nuti vezu sa Srbijom kao relativno mo}nom branom od italijanskihi austrijskih potraìvawa, kao i u nacionalisti~koj èqi za obje-diwavawem svih Slovenaca u okviru Jugoslavije. Slovena~ki libe-rali okupqeni u Demokratskoj stranci (a posle rascepa DS, u Samo-stalnoj demokratskoj stranci S. Pribi}evi}a) podràvali su Orju-nu, jer bi autonomija Slovenije mogla ograni~iti pristup slovena~-koga kapitala prostranom trì{tu ostatka Kraqevine SHS u uslo-vima wegove apsolutne nadmo}i u odnosu na konkurente (Gligorije-vi}, 1986: 38).

U rezoluciji donetoj na osniva~kome sastanku odre|eni su glavnineprijateqi JNNO, jer se isticalo da }e ona najodlu~nije sudelova-ti u pobijawu pojava koje u sebi kriju bilo plemenski, verski ili kla-sni separatizam, a omladina je posebno pozivana da organizuje i po-

28

vede borbu protiv svih onih koji dovode dràvu u opasnost socijal-ne revolucije i kobnog plemenskog separatizma. Agresivno se isti-calo, posebno posle atentata na ministra unutra{wih dela M. Dra-{kovi}a, da treba da se povede borba do istrebqewa ne samo protivkomunista, nego i protiv svih onih koji seju mr`wu na unitarizam,dràvu i jugoslovenstvo (Gligorijevi}, 1963: 321-322, 324). Stoga sunacionalisti~ki jugoslovenski omladinci u JNNO batinali u~esni-ke jednog omladinskoga katoli~kog skupa i rasturali su kada god je tobilo mogu}e klerikalne katoli~ke skupove, jer se ovi isticahu ne-prijateqstvom prema ideji narodnog jedinstva. Ve}e akcije premastrankama Hrvatskoga bloka (Hrvatska republikanska seqa~kastranka,2 Hrvatska zajednica,3 Hrvatska stranka prava)4 usledile sutek po{to su ove po~etkom 1922. podnele Memorandum \enovskoj kon-ferenciji u kojem se traìla ili nezavisnost Hrvatske ili wenopriznawe kao konfederalne jedinice u okviru Jugoslavije. Ti sukobi~esto su se odlikovali èstinom, pa je u Dubrovniku morala interve-nisati i vojska da bi smirila oruàni sukob JNNO i pristalica Hr-vatskoga bloka.5 [tavi{e, po{to je uskoro organizovana i HANAO(Hrvatska nacionalna omladina, finansirana od bogatijih ~lanovaHSP i HZ), isto tako protofa{isti~ka organizacija koja se sluì-la jednakim terorom kao JNNO, oruàni sukobi ove dve grupacijeumeli su do~arati prizore gra|anskoga rata6 (Gligorijevi}, 1963:324-325). Osim toga, po{to je osnovana i protofa{isti~ka Srpskanacionalisti~ka omladina (SRNAO), nastali su oruàni sukobi iove organizacije, finansirane i pomagane od strane Narodne radi-kalne stranke, s Orjunom. Ina~e, dok je Orjuna imala organizacionusaradwu s Udruèwem ~etnika, jedinom od tri ~etni~ke organizacijekoja je bila jugoslovenski usmerena, i Narodnom odbranom, konzerva-tivnom, nacionalisti~kom, etatisti~kom i militaristi~kom orga-nizacijom, dotle je SRNAO ostvarila saradwu sa dva ~etni~ka veli-kosrpska udruèwa (vezana za NRS), Udruèwem srpskih ~etnikaPetar Mrkowi} i Udruèwem srpskih ~etnika za kraqa i otaxbi-nu, a koji su joj se prikqu~ili 1925. i ~inili vojni odred u woj. U vi-{eetni~koj Vojvodini, uprkos ~iwenici da su Srbi u woj tada ~inili


29

2 Najpopularnija i najja~a hrvatska stranka posle Prvog svetskog rata i dobijawaop{teg bira~koga prava.

3 Stranka hrvatske gra|anske elite, nastala ujediwewem hrvatskih stranaka u~e-snica u Hrvatsko-srpskoj koaliciji. Neposredno pred Prvi svetski rat ove strankeigrale su vode}u ulogu u hrvatskome politi~kom ìvotu.

4 Nastavqa~i tradicija krajweg hrvatskog nacionalizma A. Star~evi}a i J. Fran-ka, prete~e usta{koga pokreta.

5 Bloka{i su orjuna{e nazivali dalmatinskim jani~arima (Gligorijevi}, 1963:360).

6 Zanimqivo je da su i Orjuna i HANAO, me|usobno glavne neprijateqice, bileizrazito antisemitske organizacije (Gligorijevi}, 1963: 367).


samo relativnu ve}inu,7 srnaovci su bili znatno ja~i, pa je ve} tokom1923-1924. do{lo do pusto{i u vojvo|anskoj Orjuni (Gligorijevi},1963: 347; Gligorijevi}, 1986: 33-34). Tako je, na primer, kwièvnikNiko Bartulovi}8, jedan od ideologa Orjune, u polemici s Milanom]ur~inom na stranicama Nove Evrope9 pisao:

Treba samo hteti videti, pa da se vidi, da je Orjuna posvuda ibrani~ i pijonir jugoslovenstva. Ili, zar je malena kuraà i zar semalo du{evne snage ho}e da se u svesrpskoj Vojvodini bude Orju-na{znaju}i da te negde u zasedi ~eka srnaovski no`, a u ìvotu pro-gonstvo radikala? (italik N. B.) Orjuna{i su jedini SrbiJugoslove-ni u Vojvodini, i Orjuna je uspe{nije nego iko afirmirala Jugoslo-venstvo u Sloveniji i u Srbiji. () Uostalom, Orjuna treba samo ta-kovih intelektualaca koji nisu snobovi intelektualnosti, koji znajuda je i snagu voqe kao i fizi~ku snagu Bog za ne{to stvorio, i koji ne-}e Orjunu razvodniti poltronskim liberalizmom, ve} }e wenu bor-benost svojim intelektom voditi pravim putevima!

Ina~e, SRNAO je svoj glavni zadatak videla u borbi za trijumfSrbije i srpstva, zbog ~ega je najavqivala rat svim defetistima iJugoslovenima; jugoslovenski integralni nacionalizam doìvqavaose kao antisrpstvo, a jedan od ~etovo|a bio je i docniji atentatorna S. Radi}a, Puni{a Ra~i} (Gligorijevi}, 1986: 39-40). S druge stra-ne, iako re|i, de{avali su se i sukobi orjuna{a s italijanskim fa{i-stima, kao u slu~aju upada potowih u Su{ak u oktobru 1922, kada su seitalijanski fa{isti razbeàli pred ~etom Orjune. Naposletku,stalni fizi~ki sukobi odvijali su se s komunistima; do 1924. orjuna-{ki batina{i uglavnom su odnosili pobedu nad komunistima, koji suse, me|utim, juna 1924. posle Kominternine direktive da ju`noslo-venski komunisti rade protiv Kraqevine SHS, udruìli sa hrvat-skim nacionalistima (HRSS, HSP, HZ) i od tada oni udruènim ba-tina{kim snagama tuku orjuna{e. Orjuna{i su, pak, ~inili veoma ~e-sto glavne {trajkbreherske snage pri razli~itim {trajkovima. Or-ganizovani su s wihove strane i tzv. nacionalni sindikati koji ima-hu funkciju suzbijawa levi~arskih sindikata i neutralisawa radni~-kog pokreta uop{te (Gligorijevi}, 1963: 332, 372-375, 387-389).

No, da bi se odredila ideolo{ka priroda nekoga pokreta, nije do-voqno samo znati koje su mu snage predstavqale neprijateqa ve} i ka-kvu je organizaciju posedovao i, naro~ito, kakva je bila poèqna vi-

30

7 Prema popisu iz 1921, u Banatu, Ba~koj i Barawi bilo je 30% Srba (Gligorije-vi}, 1992: 27).

8 Pripadao je masonima, pred Drugi svetski rat bio antinacisti~ki raspoloèn,a stradao je kao ~etnik u Dalmaciji.

9 Niko Bartulovi}, Orjuna i Nova Evropa, Nova Evropa, br. 5, kw. X, 11. VIII1924. Uop{te, na stranicama Nove Evrope Orjuna se relativno ~esto kritikovala sastanovi{ta demokratskoga jugoslovenstva.

zija dru{tva koju je zastupao. [to se ti~e organizacije, Orjuni je fa-lio neprikosnoveni harizmati~ni vo|, {to je za takvu vrstu organi-zacije bio veliki hendikep; ona je bila skup mawe ili vi{e spontanonastalih i labavo povezanih nacionalisti~kih organizacija po raz-li~itim varo{ima Kraqevine SHS. Vi{e vo|a razli~itih oblastiborilo se za presti`10 (Gligorijevi}, 1963: 335). Me|utim, Orjuna jeuìvala podr{ku dela vlasti koji je bio u toku prve polovine dvade-setih godina pot~iwen S. Pribi}evi}u.11 Tako se po~etkom 1922. ot-krilo da Orjunu finansira upravo taj deo vlasti preko predratnogahrvatskog socijaliste i jugoslovenskoga nacionaliste, urednika Hr-vatske (od 1918. Jugoslavenske) wive, a tada{weg namesnika Hrvat-ske Juraja Demetrovi}a. Nije, razume se, nimalo slu~ajno {to u tovreme JNNO sprovodi najè{}e akcije protiv stranaka Hrvatskogabloka ({to je izazvano bloka{kim separatisti~kim zahtevima). SamJ. Demetrovi} morao je priznati da postoje odre|eni fondovi (zaIstru i za nacionalnu propagandu) iz kojih se daje novac Narodnojodbrani. Odnos, pak, potowe nacionalisti~ke i konzervativne orga-nizacije s Orjunom bio je regulisan statutom koji je predvi|ao da uslu~aju Orjuninog prestanka rada sav wen imetak pripadne Narodnojodbrani (Gligorijevi}, 1963: 340-341; Gligorijevi}, 1986: 35). Prematome, Orjuna nije bila finansijski samostalna, ve} je bila zavisnadobrim delom od dràvne pomo}i, a mawim delom zavisila je od dona-cija bogatih pojedinaca ili grupa.12 Ova ~iwenica suàvala je wenmanevarski prostor i ~inila vlast, osobito S. Pribi}evi}a, odgo-vornom za dobar deo ru{ila~kih aktivnosti wenih ~lanova. S drugestrane, postojale su neke druge crte karakteristi~ne za organizova-we po fa{isti~kom uzoru. Jedan od tih elemenata bila je svakakoupotreba terora kao sredstva obra~una u politi~kome sukobu. Orjunaje posedovala vojni~ki organizovane ~ete, tzv. akcione sekcije, na ~i-jem je ~elu jedno vreme stajao istaknuti ~etni~ki vojvoda Ilija Tri-


31

10 Milan ]ur~in je u Novoj Evropi, u tekstu Da li je Orjuna nastavak predratnerevolucijonarne nacijonalisti~ke omladine, br. 3, kw. XII, 21. VII 1925, dr QubaLeonti}a ozna~io kao dana{weg predsednika svih Orjuna. Potowi je tokom Prvogsvetskog rata u Americi skupqao pomo} za srbijansku vojsku na Solunskom frontu, po-sle rata propao je na izborima kao kandidat Zemqoradni~ke stranke koja nije nimaloorjuna{ki raspoloèna, pa se tek 1923. prikqu~io Orjuni. Posle Drugog svetskog ra-ta obavqao je funkciju ambasadora socijalisti~ke Jugoslavije u Londonu. Ova protiv-re~na opredeqewa Q. Leonti}a u rasponu od ne{to vi{e od dvadeset godina svedo~e daon i nije imao neko ~vr{}e ideolo{ko usmerewe. Pa ipak, iskrenost jugoslovenstva nemoè mu se sporiti, jer je to jedina prepoznatqiva ideolo{ka konstanta.

11 Na jednome zboru jo{ uvek jedinstvene Demokratske stranke u Novome Sadu 1923.S. Pribi}evi} pozdravqen je od oko 300 orjuna{a poklicima: @iveo jugoslovenskiMusolini! (Gligorijevi}, 1963: 359)

12 Dodu{e, ima mi{qewa da su odre|eni bankarski krugovi finansirali pokret(Gligorijevi}, 1963: 342), pa bi to moglo svedo~iti o jo{ jednoj sli~nosti sa fa{i-sti~kim pokretima u Italiji i Nema~koj.


funovi} Bir~anin, a docnije predsednik slovena~kog oblasnog odbo-ra Marko Krawec. Dok su intelektualci, mahom kwièvnici i novi-nari (Qubo Leonti}, Niko Bartulovi}, Mirko Kovrlija), bili idej-ni tvorci, pokreta~i i vo|i Orjune, dotle su redove akcionih ~etapopuwavali ve}inom {egrti, trgova~ki pomo}nici, studenti i ban-karski ~inovnici, a bilo je i lumpenproletera (Gligorijevi}, 1963:339). Radilo se, dakle, poglavito o pripadnicima gradskih niìhsredwih slojeva, {to izjedna~ava Orjunu s drugim protofa{isti~kimi fa{isti~kim pokretima tog vremena. Relativna izolovanost od se-qa{tva onemogu}avala je, me|utim, znatnije politi~ko snaèwe fa-{isti~koga jugoslovenskog pokreta.

Glavni ideolozi Orjune bili su Qubo Leonti} i Niko Bartulovi},dvojica predratnih jugoslovenskih nacionalista. Wih dvojica, me|u-tim, nisu uspeli da postave op{tu liniju kojom bi se kretala sva wenaidejna stremqewa, jer je pokret okupqao ideolo{ki raznorodne frak-cije. Ipak, zagovaralo se beskompromisno i borbeno jugosloven-stvo. Ono je bilo evidentno iskreno, jer je, iako prihvataju}i srpskuvarijantu jugoslovenstva, ~inilo i ustupke hrvatskoj varijanti,13 po-{to je sjediwewem s Bugarskom trebalo stvoriti Veliku Jugoslavijuod Varne do Trsta i od Segedina do Soluna. Razlog se nalazio u nepoko-lebanoj veri u rasnu istovrsnost svih Slovena, jer se, naposletku, tvr-dilo da treba ujediniti sve slovenske dràve, ukqu~uju}i prethodnoverovatno deboq{eviziranu Rusiju, kako bi se obezbedio primat slo-venskoj rasi u svetu. Po{to je, me|utim, Ma|arska smetala takvim te-`wama, zagovarala se likvidacija ma|arske rase i brisawe Ma|arskesa geografske karte (Gligorijevi}, 1963: 342-343). Istovremeno, parla-mentarizam je smatran trulim i degenerisanim, a budu}i da je kapi-talisti~kome poretku pretila boq{evi~ka revolucija gladnih, golihi bosih, onda je bilo neophodno da se ona predupredi revolucijom sna-`nih i ~estitih koji bi zaveli svoju nestrana~ku diktaturu, ~iji bizadatak bio da otkloni posledice komunisti~ke stihije i Radi}evog14komunisti~kog pokreta. U tom smislu posebna uloga davala se kraquAleksandru. Naposletku, da se radilo o nekoj vrsti protofa{isti~ko-

32

13 O srpskoj i hrvatskoj varijanti jugoslovenstva vi{e je pisano u mojem ranijemradu Ideologije jugoslovenstva: realno jugoslovenstvo 1904-1918, objavqenom u No-voj srpskoj politi~koj misli, g. VII/br. 1-2.

14 Stjepan Radi}, vo| Hrvatske republikanske seqa~ke stranke, optuìvan je u tovreme sasvim neopravdano od svojih politi~kih protivnika za boq{evizam. Za prav-dawe optu`be kori{}ena je ~iwenica da je S. Radi} bio republikanac, te da je HRSSpostala ~lanica Zelene internacionale. No, Radi} je bio, isto tako, i odu{evqenipristalica Habzburga, pa je wegovo republikanstvo bilo u funkciji protivqewa srp-skoj dinastiji, a ne monarhiji uop{te. S druge strane, takti~ko pristupawe Zelenojinternacionali bilo je, tako|e, u funkciji traèwa saveznika u neprijateqstvu tada-{woj dràvi ju`noslovenskih naroda i otpora u tom momentu premo}nim Srbima uKraqevini SHS, a ne u strate{kom ideolo{kom komunisti~kom opredeqewu.

ga pokreta govori to da bi nakon perioda diktature bio uveden stale-{ki demokratski poredak sa stale{kom skup{tinom u kojoj bi umesto~lanova stranaka sedeli predstavnici pojedinih profesionalnihudruèwa, a na ~elu piramide vlasti trebalo je da se nalazi kura`nainteligentna mawina. Preovla|ivalo je mnewe u redovima Orjune dabi se pobedom nacionalizma kod jedne jake ve}ine inteligencije mo-gao zameniti liberalizam starih generacija energijom i odlu~no-{}u mladosti (Gligorijevi}, 1986: 40-41). Sem toga, orjuna{i su, tako-|e, voleli da pri~aju o rasnim snagama svojega naroda, a protiv komuni-sta, priznavali su otvoreno, nisu bili iskqu~eni ni fa{isti~ki me-todi istupawa (Gligorijevi}, 1963: 344-345, 369). No, Orjuna nije imalaupori{ta u {irim dru{tvenim slojevima, pa je ve} u periodu 1923-1925.upala u krizu, da bi se ova produbila u periodu 1925-1927. Razlozi sla-bqewa i postepenoga nestajawa Orjune nalazili su se u ~iwenici da jesva wena snaga leàla u podr{ci koju je dobijala od Svetozara Pribi-}evi}a dok je ovaj s radikalima vlast delio. Onoga momenta kada su N.Pa{i} i S. Radi} sklopili koaliciju, a potom i S. Pribi}evi} i S. Ra-di}, sudbina Orjune bila je zape~a}ena, jer je postalo jasno da se protivjedne stranke koja priznaje Ustav i u~estvuje aktivno u parlamentarno-me ìvotu, pa se nalazi ~ak i u vladi, ne moè primewivati teror15(Gligorijevi}, 1963: 355).

Posle uvo|ewa [estojanuarske diktature Orjuna je raspu{tena.Pa ipak, neki weni vo|i i ideolozi, na primer kwièvnik NikoBartulovi}, postaju ideolozi nekih drugih dotad patriotsko-etati-sti~kih, militaristi~kih i konzervativnih organizacija i udruè-wa i po~iwu ih fa{izovati. Takva organizacija bila je, na primer,Jadranska straà iz Splita, ~iji je drugi po redu predsednik poslesmrti don Juraja Bjankinija, nekada prava{a a u Kraqevini SHS ~la-na Demokratske stranke i gradona~elnika Splita Ivo Tartaqa,odu{evqeno u ime JS pozdravio uvo|ewe diktature. U avgustu 1929.Bartulovi}, dotad samo ~lan Jadranske straè, uz sadejstvo Iva Lah-mana, preuzima ure|ivawe mese~nika Jadranska Straà. Od tada ovaj~asopis razvija ideologiju rase: pisalo se o tome da smo na ove oba-le stigli varvarski mladi i zdravi, da obe obale Jadrana ne moènastawivati ista rasa, tj. jedan isti socijalni i etni~ki tip, istijezik i isti mentalitet, nagla{avalo se da se boj tu|instva, pod vi-dom kulture, i rase okon~ao ve} u prvoj fazi potpuno u korist ra-se i sl.16

Sa oìvqavawem politi~koga ìvota u jesen 1931, ~lanovi Orjunena{li su se uglavnom u Jugoslovenskoj nacionalnoj stranci ili u raz-


33

15 Nekada istaknuti vo|i Orjune mahom su postali pristalice SDS-a, a Vidovdan,glasilo vojvo|anskih orjuna{a, postaje list SDS-a (Gligorijevi}, 1963: 355).

16 Niko Bartulovi}, (uvodnik) Pobeda rase, Jadranska Straà, 11. broj, novem-bar 1929.


li~itim nacionalisti~kim organizacijama poput Jugoslovenske akci-je, u kojoj se 1934, posle neuspe{nih poku{aja obnavqawa Orjune, obreoi vo| slovena~kih orjuna{a M. Krawec (Gligorijevi}, 1963: 390). Vo|eJA bili su Velibor Joni}, Marko Krawec, dr Aleksandar [tulhofer(tako|e biv{i orjuna{), Ante Defran~enski, dr Milo{ \uri}, Vla-dimir Velmar Jankovi}, dr êdomiq Medini (biv{i orjuna{) itd.(Gligorijevi}, 1965: 38) Jugoslovenska akcija osnovana je 7. 1. 1930, apolazila je od integralnoga jugoslovenstva, unitarizma i monarhijekao postulata koji najboqe obezbe|uju nacionalnu i socijalnu harmo-niju jugoslovenskoj zajednici. Varijanta jugoslovenstva koju su zastu-pali fa{isti Jugoslovenske akcije bila je usmerena srpskim naciona-lizmom: Stari grad (beogradski, pr. J. B.) je kao neki grudobran, mo-stobran. Isturena prkosna i ponosna hrabrost jedne zemqe i wene pre-stonice, jedan gromki, odvaqeni krik i podvig: dovde i ne daqe. Jedanstav sa {titom i {lemom, ne samo osmatra~nica nego i pretwa. Ne sa-mo pretstraà nego i mu{ka prsa. Odavde sad po~iwe ili svr{ava Sr-bija i wena Jugoslavija (kurziv J. B.) (Jankovi}, 1938: 13). Istovreme-no, dok je liberalna i radikalno-demokratska ideologija, nije va`noda li realnog ili nacionalisti~koga jugoslovenstva,17 jednoga M. Gro-la, J. Prodanovi}a ili ranije J. Skerli}a traìla upori{te na zapa-du Evrope, srpski i jugoslovenski fa{isti traìli su uzore na drugimstranama:

Ukopani su tu pod zidove, u zidove i pored wih, u grobqu sto putapreoranom, hiqade Kelta, Rimqana, Huna, Avara, Grka, Ma|ara, Ne-maca, Austrijanaca, Slovena svih plemena, Srba me|u wima najvi{e.Sa {titovima i {lemovima, s oklopima i bez wih, sa vi{wevim topo-vima i merzerima; s uniformama legije, sa no{wama hri{}anskim iturskim, u ruhu gospodskom i redovskom; sa krajweg krsta{kog Zapa-da i iz Arabije, iz posne Evrope i nepresu{ne Azije (kurziv J.B.)(Jankovi}, 1938: 13-14).

Sve je kod V. V. Jankovi}a bilo u rasnome shvatawu da ciqevi srp-ske narodne revolucije i jugoslovenskog stvarawa kao nastavka wenogìve u tim qudima (Beogra|anima, pr. J.B.) koji se nadovezuju na men-talitet beogradskih starinaca i do{qaka wihovog tipa (Jankovi},1938: 35-36). Pri tome, uloga ~oveka beogradske ìvotne orijentaci-je bila je namewena nikome drugome do srpskom seqaku:

ôvek beogradske ìvotne orijentacije i wenog pogleda na svetponikao je iz srpske narodne revolucije. Srpsku narodnu revolucijuizveo je kao kolektivno narodno delo oslobo|ewa srpski hri{}anskiseqak. Psiholo{ki najizra|eniji tip ustanika izgradio je ~ovek izSrbije, u ~ijoj {umadiskoj krvi su se stekli ukr{taji srbijanskih sta-

34

17 O razlikovawu minimalnog, realnog, nacionalisti~kog i integralnog jugosloven-stva op{irnije je pisano u mojem radu Ideologije jugoslovenstva: realno jugosloven-stvo 1904-1918 objavqenom u Novoj srpskoj politi~koj misli, g. VII/br. 1-2.

rinaca i srpskih dinarskih doseqenika iz stare oblasti Ra{ke, Ko-sova, Metohije, Hercegovine, Bosne, Crne Gore, a i iz ostalih kraje-va. Ustanci na po~etku 19. veka samo su po~etni udarci. Revolucija,kao trajno delo oslobo|ewa, organski je vezana u jednu istorijsku ce-linu od 1804. sve do 1918. () Borbu Srbije pomagao je aktivnim sude-lovawem srpski narod iz ostalih krajeva, izraàvaju}i kroz raznesvoje pothvate, bune, ustanke i politi~ke borbe istu nasu{nu potre-bu slobode i prava na samostalan ìvot. Ginuo je za tu misao i u Cr-noj Gori i Hercegovini, u Bosni i Makedoniji, u Boki i Vojvodini, usvima krajevima gde Srbi ìve. A gde nije ginuo, solidarisao se na-gonski, u svim situacijama kad je trebalo da se odlu~i kuda }e, sa isto-rijskom sudbinom predvodni~ke Srbije i wenog Beograda. U nagonucelog Srpstva kao da je biolo{ki sazrelo pred XIX vek stawe fizi~-ko i moralno u kome se sa opredjelenos}u zna {ta se ho}e i kad sestalno i krepko ho}e (Gara{aninovo Na~ertanije). Rezultatima terevolucije, posle kona~nih ratova oslobo|ewa, pridruìli su se hr-vatski i slovena~ki narod, napu{taju}i, izgleda, svoju intra-austrij-sku, be~ko-pe{tansku ìvotnu orijentaciju koja je trajala stole}imai pored toga {to su se mnogi slojevi vo|a i boraca u hrvatskom i slo-vena~kom narodu ve} ranije slobodno privoleli ìvotnoj orijenta-ciji Srbije, srpstva, Beograda. Ustani~ki i ratni deo narodne revo-lucije oslobo|ewa zavr{en je 1918. Ostaje civilni deo: me|uplemen-ski, socijalni i tehni~ki. Ali se ni oni ne mogu odvojiti od 1804. svedok, kroz puno civilno i duhovno ujedna~ewe, ciqevi koji su zaplam-teli revolucijom 1804, ne budu izvr{eni i wihova istorijska ulogatrajno obezbe|ena (Jankovi}, 1938: 53, 54-55).

Prema tome, na delu je bilo zagovarawe jugoslovenskoga naciona-lizma na temequ srpstva, tj. srpskoga konzervativnog i organskoganacionalizma. Kako je R. Konstantinovi} primetio, ovaj motiv or-ganskoga predstavqao je opsesivni motiv konzervativnoga duha pa-lanke, jer je ideal organskog dostizawe idealno-jedinstvenog i nepo-srednog izraza plemensko-patrijarhalnog iskustva koje je, najvi{eoli~eno u epici, iskustvo vanvremene mitske svesti kao jedinog jem-stva apsolutno organske kulture (Konstantinovi}, 1991: 198). Paipak, strahuju}i od Italije sa zapada, Nema~ke sa severa, te SSSR-a sistoka, JA je je tvrdila: Mi moramo biti ne samo za ovu Jugoslavijukoja postoji, ve} moramo i}i za ciqem da Jugoslavija postane jo{ ve-}a i potpuna da obuhvati celi Slovenski jug (Gligorijevi}, 1965: 53).Razume se, u osnovi je stajalo etni~ko rasno-biolo{ko poimawe naci-je kojim se taj zahtev pravdao.

No ipak, rasno-biolo{ki stav nije bio neophodan, bilo je mogu}eda se dostojanstvo ~oveka beogradske orijentacije stekne i voqnimusvajawem srpske nacionalne ideje kao osnove jugoslovenskoga nacio-nalizma: () beogradski ~ovek () je u prvom redu ~ovek iz Srbije,pa onda i iz ostalih srpskih, hrvatskih ili slovena~kih krajeva, ali


35


samo od onoga ~asa kad je kao polaznu ta~ku svoga nacionalno-poli-ti~kog, a samim tim duhovnog i ekonomskog snalaèwa, uzeo ìvotnuorijentaciju s polaznom ta~kom od 1804 (Jankovi}, 1938: 55). Dakle,usvajawe srpske nacionalne ideje je conditio sine qua non jugosloven-skoga nacionalizma. Ukoliko, pak, nema srpskoga nacionalizma, ondani jugoslovenstvo nije ostvarqivo:

Qudi dakle koji su zami{qali da se u okviru Austro-Ma|arskemogla na}i kona~na ìvotna orijentacija Jugoslovena u celini ilidelimi~no; qudi koje je duhovna pripadnost Rimu dràla delimi~noili sasvim odvojene od ose}awa o zajednici sa ciqevima narodnog po-kreta 1804-1918; qudi koje je turska pro{lost stvarno odvajala odwih. To su psiholo{ke antiteze orijentacije beogradskog ~oveka, bezobzira na to da li je on pripadnik srpskog, hrvatskog ili slovena~kogdela narodnog () Kad se tur~io, latinio, austro-ma|arizovao otpa-dao je periferijski od jezgre i to je bila izdaja juna~kog stava, ko znakakvim sve prokletstvom pla}ena. Ali u glavnini svojoj ostao je na-rod pri svom pravoslavqu i srpstvu (Jankovi}, 1938: 56, 74).

Sledstveno, bez pravoslavqa i srpstva nije moglo da se ravnoprav-no pretenduje na jugoslovenstvo. Hrvatima, Slovencima i Muslimani-ma ostajalo je da se priklone srpskome nacionalizmu kao putu ka jugo-slovenskome pannacionalizmu; ukoliko nisu bili spremni tome da sepriklone, utoliko gore po wih. Uz sve to, srpstvo se poistove}ivalos juna~kim stavom prema ìvotu, a hrvatstvo i muslimanstvo kao iz-daja takvoga stava. Ceo ideolo{ki sistem bio je naklowen favorizo-vawu Srba u politi~koj zajednici ju`nih Slovena. Sem toga, JA jesmatrala da treba zameniti liberalnu demokratiju koja se odlikujehaoti~nim partijskim podelama i ne odgovara duhu vremena nekimdrugim sistemom koji bi uskladio odnose rada i kapitala wihovim sa-obraàvawem vi{im dru{tvenim interesima. To je trebalo da se iz-vede putem saradwe profesionalnih organizacija i drugih ustanovasocijalne za{tite. S tim u vezi, propagirano je zadrugarstvo i kri-tikovane {tetne privilegije kapitalizma u wegovoj agresivnosti.Izlaz iz ekonomske krize vaqalo je, prema Jugoslovenskoj akciji, tra-ìti u planskoj organizaciji privrede s jedinstvenim privrednimvo|stvom na ~elu novih privrednih organizacija (Gligorijevi},1965: 37). U programu JA stajalo je: Svaki stale`, odnosno radna gru-pa, mora biti organizovana u svom stale{kom udruèwu (sindikatu).Ciq stale{kih udruèwa je da {tite}i svoje interese dovede u skladinterese svoga staleà sa interesima ostalih privrednih grupa i dadelegiraju svoje predstavnike u stale{ko narodno predstavni{tvo.Dràva }e organizovati me|ustale{ke sudove kojima }e biti zadatakda re{avaju sporove me|u radnim grupama, da dovedu u sklad odnose iz-me|u rada i kapitala i da osiguraju minimum egzistencije svakom rad-nom pojedincu (Gligorijevi}, 1965: 53-54). Zalaù}i se za o~uvaweprivatne svojine, JA je zahtevala da se dràvnom intervencijom su-

36

zbija ru{ila~ka snaga kapitala koji nezaja`qivom gla|u za profi-tom naru{ava dru{tvenu harmoniju (Gligorijevi}, 1965: 54-55). Vla-dimir Velmar Jankovi} posebno je nagla{avao da se u ~oveku beograd-ske orijentacije nigde, ni u dvorovima ni u gra|anskom sticala{tvu,sem mo`da u uòj ~ar{iji Jevreja i Cincara i wima sli~nih svagda-{wih koristoqubaca, nije mogla da se nastani tipi~na gra|anska mi-sao blagoutrobija, iskqu~iva sebi~na misao o sebi i svojima. Wu jesvuda u velikim razmerama, savla|ivala misao op{te brige i prisi-qavala je sebi u slu`bu (Jankovi}, 1938: 59-60). U toj i takvoj kseno-fobi~noj slici sveta, Srbe je uvek odlikovalo zadru`no, korpora-tivno ili solidarno stajali{te, a egoisti~ne interese uneli sume|u wih nevaqali stranci, Jevreji i Cincari, pa je otklawawe ùd-we za profitom otklawawe i zlo~estih uticaja sa strane, tj. vra}awesrpskoj i slovenskoj praiskonskoj rasnoj su{tini. Tu|insko je odista,kako je to Konstantinovi} primetio, predstavqalo za palana~ki duhu wegovome fa{isti~kom ispoqavawu su{tinu zla upravo samom ~i-wenicom da je tu|insko (neorgansko) i jer je zlo uvek tu|insko, a sop-stveno zlo pre svega (Konstantinovi}, 1991: 203). U tom smislu je idr Ivo Petkovi} u Jadranskoj Straì pisao da je Dinarac u svomeotporu, da se ne mije{a sa tu|om krvqu i sa tu|om kulturom bio od-lu~an i uvijek trezven, bojao se tu|inske lukavosti i podmuklosti,mrzio je Latina gore od Tur~ina, jer je ovaj posqedwi barem otvore-ni du{manin.18

Uz sve re~eno, u Jugoslovenskoj akciji se, prilikom ujediwewa saZborom, otvoreno tvrdilo da je osvajawe ulica u Musolinijevom iHitlerovom stilu jedini ispravan metod za nas (Gligorijevi}, 1986:43), a da uz integralno jugoslovenstvo (koje donekle imaju i drugi)JA zastupa i svoju nacionalno-socijalisti~ku ideologiju, svoj pose-ban pogled na dràvno ure|ewe, pa se stoga izraàvala bojazan da tecrte ujediwewem sa Zborom, mo`da, ne izgubi (Gligorijevi}, 1965:56). Reakcionarna fa{isti~ka su{tina ove ideologije najboqe seuo~ava u slede}em stavu prema Francuskoj gra|anskoj revoluciji:Srpska revolucija je osobena i organska u svom toku i nema s Fran-cuskom nikakve veze. () Srpska revolucija je nikla iz srpske muke iiz srpskog pojma o pravima gra|anina i ~oveka. Ona nije nikakva po-stignuta ravnopravnost redova i staleà, uzdizawe nekog ~etvrtogili petog staleà me|u ostale. Ona je seqa~ka ali u ime naroda, a nesamo u ime sela (Jankovi}, 1938: 89-90). Uz ideolo{ko uzdizawe zna-~aja sela i seqaka i{lo je i precewivawe srpske samobitnosti, uz po-ricawe evropskoga karaktera Srba: Svoj je bio taj novi Srbin, tajprvi ~ovek beogradske orijentacije, svoj i po sebi i po tome {to ni-


37

18 Dr Ivo Petkovi}, Prodirna mo} dinarske rase i Latini, Jadranska Straà,11. broj, novembar 1929.


je bio Evropqanin. Od svih krajeva Evrope Balkan je najmawe Evro-pa. A na Balkanu, od hri{}ana, najmawe su to Srbi i Bugari (Janko-vi}, 1938: 96). Kompleks niè vrednosti, pra}en stereotipima o Bal-kanu i Balkancima, poku{avao se ukloniti izgradwom nerealnog iprovincijalnog stava o kulturnoj nadmo}i Balkana nad ostatkomEvrope.19Poricao se zna~aj grada, a uzdizala va`nost sela kao izvorapatrijarhalno-juna~koga shvatawa ìvota:

Uz to su jo{ do{li sa Zapada qudi koji su pomo}u svoje vere u ra-zum, i pomo}u ube|ewa da je progres nau~no dokazana istorija koja seima produìti kroz zapadnu civilizaciju, neprestano pou~avali, i sakatedara i u ìvotu, da je juna~ki stav preìveo i da wega treba zame-niti racionalnom organizacijom rada. () To evro-ameri~ko na~elonije zauzelo mesta i nije vr{ilo prakti~nu funkciju, a vera u borbe-ni stav ìvotni, u juna~ko shvatawe ubijena je preko grada, preko in-telektualaca, preko nauke, a jo{ vi{e svirepim primerima kroz be-zna~elnu, beski~menu, bezidejnu politiku (Jankovi}, 1938: 153).

Naàlost, V.V. Jankovi} nije jedini u srpskoj istoriji poricao va-`nost racionalne organizacije rada isti~u}i nasuprot woj juna~kistav prema ìvotu. No, on je kritikovao gotovo sve {to je vodilo po-reklo iz filozofije prosvetiteqstva: veru u razum, nauku, progres uistoriji. U tome se slagao s drugim klasi~nim konzervativcima. Ot-klon od klasi~noga konzervatizma prema fa{izmu vidqiv je, me|utim,u nekim drugim odlikama ideologije: agitatori Jugoslovenske akcijestalno su isticali potrebu ustrojstva stale{kih organizacija; kri-tikovali su liberalno-kapitalisti~ki sistem i boq{evi~ku dikta-turu, ìdovske kapitale i profesionalne politi~are i pozivali uborbu za socijalnu pravdu, obe}avali minimum radni~kih nadnicai posebno isticali va`nost zemqoradwe za privredni razvoj (Gligo-rijevi}, 1965: 45). Takav program najvi{e je privla~io nadni~are naselu i siroma{nije radnike u gradu (Gligorijevi}, 1965: 46) i nije seisticao gotovo nikakvim modernizacijskim potencijalom. Razlozi zauzdizawe nacionalnoga srpskoga seqaka, nalazili su se u: razumevawuwega kao konzervativne brane protiv prodora individualisti~kihvrednosti Zapada; seqakovom patrijarhalno-juna~kome shvatawu ì-vota; cini~no shva}enoj religiji (tj. religiji bez Boga, religiji samoza mase, a ne i za izabrane intelektualce kojima nije neophodna). Re~-ju, u fa{izmu Jugoslovenske akcije prezirani su kapitalizam, for-malna demokratija, Jevreji i Cincari kao nosioci racionalne orga-nizacije rada, tj. kapitalizma u Srbiji, boq{evizam, varo{ani, a uz-dizana organska seqa~ka srpska, odnosno jugoslovenska nacionalna

38

19 Ovo donekle podse}a na primer razvoja samosvesti ameri~kih crnaca. Dugo sucrnci, naime, smatrali da su mawe vredni, ~ak i ru`niji od belaca, pa je u skladu s timizbeqivana koà i ispravqana kovrxava kosa, da bi naposletku usvojili stav black isbeautiful.

kultura. Znak JA bio je plavi kukasti krst, a pri mesnim odborima bi-le su osnovane disciplinske ~ete sa ~etovo|ama na ~elu i s uni-formisanim ~lanstvom. Pozdravqalo se ispruènom desnom rukom.No, u okviru samoga pokreta nije postojao neprikosnoveni vo|, pa sekao takav smatrao i prihvatao kraq (Gligorijevi}, 1965: 55, 58-59).

Kada su Jugoslovenska akcija i BOJ (Bora~ka organizacijaJugoslavije slovena~ki projugoslovenski fa{isti) krajem 1934. do-{le u krizu (JA zbog zabrane rada, a BOJ zbog sukoba u vo|stvu), izlazse potraìo u wihovome prikqu~ewu Qoti}evome Zboru, jer je ovajimao ono {to je wima falilo. Pre svega, imao je harizmatskoga vo|ukoji je odràvao izvesne veze i sa dvorom. On je radom u zadru`nomepokretu pridobio seqake smederevskog okruga za svoju politiku, jerim je otkupqivao proizvode po povoqnijoj ceni. U ideolo{kome po-gledu, kritikovao je parlamentarnu demokratiju smatraju}i da je sta-le{ki poredak u svemu nad wom nadmo}an (Gligorijevi}, 1965: 68). Po-menute tri organizacije su se 6. 1. 1935. udruìle u Jugoslovenski na-rodni pokret Zbor. U na~elima se isticalo da }e narod u~estvova-ti u zakonodavstvu i vr{iti nadzor nad dràvnom upravom putempredstavni{tva koje mora biti izraz stale{kog ure|ewa i politi~-kog shvatawa. Traìlo se, tako|e, da dràva obuzda neograni~enuigru privatnog interesa i pot~ini ga op{tim, a istaknuti su i zah-tevi za obezbe|ewem rasno-biolo{ke za{tite narodne ìvotne snage(Gligorijevi}, 1965: 69-70).

* * *

Konzervativne i fa{isti~ke organizacije u Kraqevini SHS (Ju-goslaviji) koje su propagirale nacionalisti~ko i integralno jugo-slovenstvo bile su srpske i slovena~ke. Hrvatske fa{isti~ke orga-nizacije, pak, propagirale su jasan i iskqu~ivi hrvatski nacionali-zam. Razlog je lako uvideti: hrvatska varijanta jugoslovenstva bila jeporaèna u Prvom svetskom ratu, pa sledstveno, jugoslovenstvo nijemoglo da posluì kao asimilacionisti~ka ideologija hrvatskome na-cionalizmu, a mogla je odigrati tu i takvu ulogu u slu~aju srpskoga na-cionalizma. Izuzetak su predstavqali jedino dalmatinski Hrvatikoji su vi{e voleli da budu u nesavr{enoj Kraqevini SHS no u tu-|inskoj Italiji.

Fa{isti~ke organizacije tridesetih godina 20. veka u Jugoslavijirazlikuju se od onih iz dvadesetih godina 20. veka, jer se radilo o ja-sno uobli~enim fa{isti~kim organizacijama s utvr|enom hijerarhi-jom, prepoznatqivim vo|om, finansijskim vezama s nacisti~kim po-kretom, a ne samo o protofa{isti~kim pokretima. One su se, osim to-ga, razvijale sve vi{e pod uticajem nema~koga nacionalsocijalizma,za razliku od wihovih prete~a iz dvadesetih godina koje su se ugleda-le na italijanski fa{isti~ki uzor. Dok su filofa{isti i protofa-


39


{isti dvadesetih godina bili po ugledu na italijanski fa{izam ma-we ili vi{e areligiozni, dotle je tridesetih godina manifestna kle-rikalizacija fa{izma predstavqala bitnu zna~ajku kako Zbora20, ta-ko i usta{a (Gligorijevi}, 1986: 41). Me|utim, va`no je uo~iti da jeta religioznost bila u najve}em delu manipulativnoga karaktera, tj.da se nije odlikovala iskrenim uverewem. Ona je bila slu{kiwa jed-noga krajwe netrpeqivoga nacionalizma. Wena funkcija sastojala seupravo u podsticawu tog i takvoga nacionalizma. Tako je V. V. Janko-vi}, recimo, u nominativu pisao Hrist, a ne Hristos kako to pravo-slavqe srpsko zahteva; isto tako, re~ Bog pisao je malim po~etnimslovom, onako kako vernik nikada sebi ne bi dopustio (Jankovi},1938: 69-70, 72). Religija je, dakle, bila u funkciji srpskoga naciona-lizma i wegove premo}i u okviru jugoslovenstva. U umu modernoga in-telektualca, nacionalisti~kog ideologa, religija i crkva nisu u pr-vome redu nosioci nekih posebnih religijsko-duhovnih vrednosti,ve} su one prvenstveno sredstva za ja~awe nacionalnog identiteta usuprotnosti prema identitetu neke, obi~no susedne, dru{tvene grupe.Fa{istoidni intelektualci su u tome pogledu jo{ beskrupuloznijiod drugih nacionalista.21 S druge strane, iako verovatno svesni ovihfa{isti~kih skretawa od pravoverja, upravo zbog opasnosti od boq-{evi~ke revolucije koja je mogla ugroziti dru{tveni poloàj cr-kve22 izvesni crkveni krugovi upustili su se u saradwu s fa{isti~-kim pokretima. Nikolaj Velimirovi} je sasvim u skladu s klasi~nimkonzervatizmom osu|ivao evropske nacije zbog toga {to su se re{i-li na korak o~ajnika da odvoje crkvu od dràve i stvore nacionali-zam bez vere (Pali}, 1974: 26). Izgleda, me|utim, da su se mnogi cr-kveni velikodostojnici nadali da bi pod fa{isti~kim reìmom mo-glo do}i do stapawa crkve i dràve unutar korporativno-stale{kogdràvnoga ure|ewa. Bilo kako bilo, ova nagla{ena, pa makar i patvo-rena religioznost razlikovala je fa{isti~ke pokrete u Jugoslavijiod pokreta razvijenog evropskog fa{izma koji je usled {ire dru-

40

20 Bogomoqa~ki pokret, koji je samoinicijativno postavio vladiku NikolajaVelimirovi}a na mesto svojega vo|e, {to je, dodu{e, Sinod SPC odbio da ozvani~i(Pali}, 1974: 158), bio je blisko povezan sa Zborom Dimitrija Qoti}a. Po Qoti}evojsmrti, vladika Nikolaj odrào mu je opelo i govor.

21 Poznato je da je V. [e{eq, vo| krajwe srpske desnice po~etkom 21. veka i sada-{wi ha{ki zatvorenik, koji se, uzgred re~eno, redovno u crkvi krstio, uvredio troji-cu, ina~e konzervativnih, vladika SPC Amfilohija Radovi}a, Atanasija Jevti}a iArtemija Radosavqevi}a, re~ima: tri izdajni~ka A Srpske pravoslavne crkve.

22 Srpska pravoslavna crkva posedovala je 74 000 ha zemqi{ta (sama Patrijar{i-ja 25 000, a eparhije, parohije, manastiri i crkve 50 000), imala je 3 500 manastira, cr-kava i kapela, preko 1 400 parohijskih domova, te preko 1 000 drugih zgrada iz kojih se,razume se, izvla~ila golema renta. Odnos crkve i dràve bio je veoma dobar i srda~an,posebno za vreme diktature kraqa Aleksandra (Pali}, 1974: 22, 24). Zbog namere Mi-lana Stojadinovi}a da potpi{e Konkordat s Vatikanom ovi su se odnosi izrazito po-kvarili.

{tvene osnove (u Jugoslaviji je nedostajao sitni buròa) mogao da bu-de samostalan u odnosu na crkvu (Kuqi}, 1986: 9-10). No, osim toga, is-prepletenost etni~ke i konfesionalne pripadnosti na ju`nosloven-skim prostorima isto je tako sna`no uslovqavala da svaka politi~kastranka koja je èlela imati uspeha na izborima povezuje svoj nacio-nalizam s izvesnim religijskim sadràjima.

Tako|e, za razliku od protofa{isti~kih organizacija dvadesetihgodina 20. veka, fa{isti~ke organizacije tridesetih godina odliko-vale su se finansirawem sa strane: Zbor je delimi~no finansiralanacisti~ka Nema~ka, a usta{e Italija. Naravno, sada je postojao iautoritarni vo| na ~elu hijerarhijske strukture pokreta, {to je ne-dostajalo dvadesetih godina (Gligorijevi}, 1986: 36). I pored jugoslo-venske usmerenosti Qoti}evog Zbora, agresivno jugoslovenstvo, takokarakteristi~no za protofa{izam dvadesetih godina, sve se vi{e gu-bilo u fa{isti~kim pokretima tridesetih godina 20. veka (Gligori-jevi}, 1986: 39). Razlozi leè kako u tome {to se uvidelo da sovjetskaRusija ne moè sluìti kao sveslovenski vo| u nekom sukobu razli~i-tih civilizacijsko-narodnosnih grupacija (na primer sukob Sloveni Germani), tako i u ~iwenici ve} pomenute materijalne zavisnostiod nema~koga nacizma, te u op{tem gubqewu vere u jugoslovenski pan-nacionalizam posle potpisivawa Sporazuma Cvetkovi} Ma~ek. Sr-bi su posebice bili na~isto da posle Sporazuma treba gajiti srpski,a ne jugoslovenski nacionalizam, jer je ovaj uspostavio takav poredakkoji se pribliàvao hrvatskoj koncepciji jugoslovenstva. Otuda seme|u pripadnicima srpske gra|anske elite, ali i u {iroj srpskoj jav-nosti, naro~ito oko Srpskog kulturnog kluba i Slobodana Jovanovi-}a, po~ela sve ~e{}e isticati parola Srbi na okup! No, to je ve} te-ma neke druge studije.

IZVORI

Nova EvropaJadranska Straà

LITERATURA

Baki}, Jovo (1999) Ideologije jugoslovenstva: realno jugosloven-stvo 1904-1918, Nova srpska politi~ka misao, g. VII/br. 1-2,str. 285-315.

Boban, Qubo (1968-69) Prilozi za biografiju Ante Trumbi}a u vri-jeme {estojanuarskog reìma (1929-35), Historijski zbornik,g. 20, I - II, br. 1-4, str. 1-74.


41


Boban, Qubo (1974) Ma~ek i politika Hrvatske seqa~ke stranke1928-1941. Iz povijesti hrvatskog pitawa (2 toma). Zagreb:Liber.

Dimi}, Qubodrag (1996) Kulturna politika Kraqevine Jugoslavije(1. tom). Beograd: Stubovi kulture.

Ekme~i}, Milorad (1989) Stvarawe Jugoslavije 1790-1918 (I i II tom).Beograd: Prosveta.

Gligorijevi}, Branislav (1963) Organizacija jugoslovenskih nacio-nalista (Orjuna), Istorija 20. veka, Zbornik radova V.

Gligorijevi}, Branislav (1965) Politi~ki pokreti i grupe s nacio-nalsocijalisti~kom ideologijom i wihova fuzija u Qoti}evomZboru, Istorijski glasnik, br. 4.

Gligorijevi}, Branislav (1986) Osobenosti fa{izma u Jugoslavijidvadesetih godina, Marksisti~ka misao, br. 3, str. 32-45.

Gligorijevi}, Branislav (1992) Unutra{we (administrativne) gra-nice Jugoslavije izme|u dva svetska rata 1918-1941, Istorija20. veka, g. X, br. 1-2, str. 27-34.

Konstantinovi}, Radomir (1991) Filosofija palanke. Beograd: Nolit.Kuqi}, Todor (1986) Fa{izam i istra`ivawe fa{izma u Jugoslavi-

ji, Marksisti~ka misao, br. 3, str. 3-19.Kuqi}, Todor (1990) Fenomenolo{ko-istoristi~ka teorija o fa{i-

zmu Ernsta Noltea (pogovor kwizi E. Noltea Fa{izam u svojojepohi). Beograd: Prosveta.

Pali}, Milija (1974) Antikomunizam u dru{tvono-politi~koj mi-sli i delatnosti SPC izme|u dva rata. Prilog kritici kle-rikalne ideologije. Diplomski rad. Beograd: Odeqewe sociolo-gije Filozofskog fakulteta.

Prpa-Jovanovi}, Branka (1995) Jugoslavija kao moderna evropska dr-`ava u vi|ewima srpskih intelektualaca 1918-1929. Doktorskadisertacija. Beograd: Filozofski fakultet.

Prpa-Jovanovi}, Branka (1997) Izme|u Istoka i Zapada. Kulturniidentitet i kulturno-civilizacijska upori{ta, Tokovi isto-rije, br. 3-4.

42

Jovo Bakic

FASCISM IN YUGOSLAVIA (19181941.)

Summary

Author argues that conservative and fascist Yugoslavism appeared aswell as other European fascist movements after WWI as a form of reactionto crisis of European capitalism. There were two periods of fascist Yugosla-vism: during 1920s and during 1930s. In the first period, fascism was thestrongest in Dalmatia. In atmosphere of Italian fascist challenge many Dal-matians, Croats and Serbs, were close to apply fascist answer coloured withYugoslav integral nationalism. That was only proto-fascist movement be-cause there were not any strong organization and leadership. Nevertheless,Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes witnessed dangerous struggle veryclose to civil war on ethnic basis between ORJUNA (proto-fascist organi-zation supported by Svetozar Pribicevic) and HANAO (Croatian proto-fa-scist organization) and SRNAO (Serbian proto-fascist organization) as well.In the second period, fascist movement got a leader Dimitrije Qotic andstronger organization Zbor. Yet, this organization was relatively unpopularnot only in Croatia: the best though not impressive results on elections we-re in Slovenia and in Smederevo (town in Serbia where D. Qotic was born).Croatian nationalists were not in a situation to use any ideology of Yugosla-vism in ethnic competition with Serbs between 1918 and 1941. They had touse only Croatian nationalism as such. On the contrary, Yugoslavism was apowerful instrument of Serbian nationalist in ethnic competition with Cro-ats. That is why fascist Yugoslavism appeared dominantly in Serbian regi-ons of Yugoslavia. Fascist Yugoslavism was an instrument of forced butcompletely unsuccessful assimilation of Croats in Yugoslavs.

Key words: Fascism, Yugoslavism, Serbs, Croats.


43

/ColorImageDict > /JPEG2000ColorACSImageDict > /JPEG2000ColorImageDict > /AntiAliasGrayImages false /CropGrayImages true /GrayImageMinResolution 300 /GrayImageMinResolutionPolicy /OK /DownsampleGrayImages true /GrayImageDownsampleType /Bicubic /GrayImageResolution 300 /GrayImageDepth -1 /GrayImageMinDownsampleDepth 2 /GrayImageDownsampleThreshold 1.50000 /EncodeGrayImages true /GrayImageFilter /DCTEncode /AutoFilterGrayImages true /GrayImageAutoFilterStrategy /JPEG /GrayACSImageDict > /GrayImageDict > /JPEG2000GrayACSImageDict > /JPEG2000GrayImageDict > /AntiAliasMonoImages false /CropMonoImages true /MonoImageMinResolution 1200 /MonoImageMinResolutionPolicy /OK /DownsampleMonoImages true /MonoImageDownsampleType /Bicubic /MonoImageResolution 1200 /MonoImageDepth -1 /MonoImageDownsampleThreshold 1.50000 /EncodeMonoImages true /MonoImageFilter /CCITTFaxEncode /MonoImageDict > /AllowPSXObjects false /CheckCompliance [ /None ] /PDFX1aCheck false /PDFX3Check false /PDFXCompliantPDFOnly false /PDFXNoTrimBoxError true /PDFXTrimBoxToMediaBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXSetBleedBoxToMediaBox true /PDFXBleedBoxToTrimBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXOutputIntentProfile () /PDFXOutputConditionIdentifier () /PDFXOutputCondition () /PDFXRegistryName () /PDFXTrapped /False

/Description > /Namespace [ (Adobe) (Common) (1.0) ] /OtherNamespaces [ > /FormElements false /GenerateStructure false /IncludeBookmarks false /IncludeHyperlinks false /IncludeInteractive false /IncludeLayers false /IncludeProfiles false /MultimediaHandling /UseObjectSettings /Namespace [ (Adobe) (CreativeSuite) (2.0) ] /PDFXOutputIntentProfileSelector /DocumentCMYK /PreserveEditing true /UntaggedCMYKHandling /LeaveUntagged /UntaggedRGBHandling /UseDocumentProfile /UseDocumentBleed false >> ]>> setdistillerparams> setpagedevice

Documents

Fašizam u Jugoslaviji (1918 – 1941).pdf