POZORI[NE NOVINE BROJ 145,146 MAJ,JUN 2007. GODINA XV CENA 50 DINARA

FESTIV

ALI

VELIK

IIMA

LI

ZAKON I STABILNI USLOVIPremijer Vojislav Ko{tunica je rekao da je polazna osnova kulturne politike

dugoro~ni strate{ki plan kulturnog razvoja, zbog ~ega }e vlada izraditi nacional-nu strategiju srpske kulture i Zakon o kulturi. Naravno, vlada }e pri tom ”pola-ziti od stanovi{ta da je umetni~ko stvarala{tvo slobodno, po{te|eno od vredno-vanja politi~kim merilima. Na osnovu nacionalne strategije, odredi}e se prio-riteti u razvoju kulture i o~uvanju kulturnog nasle|a, za {ta }e vlada obezbedi-ti stabilne uslove finansiranja”, dodao je u ekspozeu uo~i izbora nove vlade,naglasiv{i da }e “stalna pa`nja biti posve}ena kulturnim ustanovama odvode}eg nacionalnog zna~aja, obnovi i ~uvanju kulturnog nasle|a, posebno naKosovu i Metohiji”.

Obe}ao je da }e posebnim zakonom biti regulisano pod kojim uslovima umet-nici imaju pravo na status samostalnog umetnika i na uplatu doprinosa zazdravstveno i penzijsko osiguranje iz republi~kog bud`eta.

Podse}amo {ta je Ko{tunica obe}ao u ekspozeu marta 2004.: “Kultura nije vlasni{tvo dr`ave, ve} celog naroda, te }e za Srbiju ostati

jedan od njenih oslonaca!” Tom prilikom je obe}ao da }e vlada jasno definisati{ta je nacionalna strategija srpske kulture, i da }e na tom projektu raditiNacionalni savet za kulturu Srbije, u koji }e biti pozvani najkompetentniji pred-stavnici iz svih oblasti kulture.

ZA[TITA KREATIVACA I USTANOVAVoja Brajovi}, novi ministar kulture, u izjavi za Tanjug je rekao da }e se

potruditi da zakoni iz oblasti kulture, koji du`e vreme ~ekaju, budu usvojeni {topre i dodao da pre toga mora da se upozna sa sadr`inom predlo`enih propisa.

Brajovi} je ocenio da je posao u kulturi veoma slo`en i komplikovan, pogotovou situaciji kada dr`ava nema mogu}nosti za izdvajanje potrebnih sredstava, alii konstatovao da je, uprkos tome, na{a kultura bogata. “Ona nema ~inovni~kipravilan tretman, uvek je negde prosjak, ali rezultate kulture treba meriti, a onisu zaista veliki”, rekao je novi ministar.

”Izdvajanja su o~ajna i pitanje je koliko }e i ubudu}e mo}i da bude izdvajanoi zato treba povesti ra~una da se za{tite kreativni pojedinci i ustanove, daMinistartvo kulture bude njihov servis”.

M.J.

OBE]ANJA

Cirkus istorija

Heroji

Seobe

Fragile

2LUDUS 145,146Lu

Sterijino pozorje

52. STERIJINO POZORJE, VRU]I KROMPIR ZVANI NOVI KONCEPTU znaku Milene Markovi},

Borisa Isakovi}a i Jasne \uri~i}

Predstava Nahod Simeon, po tekstu Milene Markovi}, u re`iji TomijaJane`i~a i izvo|enju ansambla Srpskog narodnog pozori{ta - koje ju je realizova-lo u koprodukciji sa Sterijinim pozorjem - najbolja je predstava 52. Sterijinihigara, odr`anih od 26.maja do 4. juna u Novom Sadu. Tako je odlu~io `iri u kojemsu bili: scenograf Miodrag Taba~ki (predsednik), teatrolog dr AleksandraJovi}evi}, dramaturg i reditelj iz Slova~ke, Vladislava Fekete, hrvatski rediteljIvica Buljan i makedonski glumac Nikola Ristanovski.

Nahodu Simeonu pripalo je najvi{e Sterijinih nagrada. Odneli su ih: MilenaMarkovi} za najbolji dramski tekst, Jane`i~ za re`iju i za scenografsko ostvare-nje, Marina Sremac za kostime a Boris Kova~ za originalnu scensku muziku.

Sterijine nagrade za glumu dobili su: Boris Isakovi} (Nahod Simeon iOdumiranje Ateljea 212), Jasna \uri~i} (Nahod Simeon), Dara \oki} (Odumira-nje) i Jelica Vu~ini} (Sam kraj sveta, Malo pozori{te ”Du{ko Radovi}”).

Sterijina nagrada za scenski pokret pripala je Dene{u Debreiju za predstavuEma NP Subotica, Drame na ma|arskom jeziku dok je Specijalna Sterijinanagrada pripala reditelju Vlatku Ili}u za Sam kraj sveta.

Ove godine, Sterijinu nagradu Okruglog stola za najbolju predstavu ravno-pravno dele Sam kraj sveta i Odumiranje.

Po~asni krug, nagradu za najbolju predstavu u Selekciji ”Krugovi” - dobio jeMadagaskar Malog dr`avnog pozori{ta Viljnus iz Litvanije.

Od ostalih nagrada na ovogodi{njem Pozorju izdvajamo: nagradu ”ZoranRadmilovi}” za gluma~ku bravuru dobila je Jasna \uri~i} (Ja ili neko drugi),nagrada iz Fonda ”Dara Darinka ^aleni}” za najboljeg mladog glumca i glumicuu Selekciji nacionalne drame pripala je Igoru \or|evi}u (Odumiranje) i MarijiMedenica (Ja ili neko drugi). Nagradu ”Ve~ernjih novosti” za epizodnu ulogudobila je Aleksandra Pleskonji} Ili} (Ujkin san SNP-a), dok su najbolji glumciPozorja mladih Jelena Petrovi} (Projekat Ostrovski, FDU Beograd) i Petar Buri}(San letnje no}i, FDU Cetinje).

U okviru istog programa nagra|ena je i osije~ka Umjetni~ka akademija, zakolektivnu kreativnu igru i istra`iva~ki rad.

Du{an Spasojevi}, pisac drame Odumiranje:Apsolutno sve i apsolutno ni{ta”Svi su likovi u mojoj drami podjednako tragi~ni i podjednako krivi. Roditelji

su krivi koliko i deca, ali oni nose posebnu vrstu krivice, koja je mo`da jo{ i te`a,zato {to su roditelji. Neke tu sile postoje, na ovom na{em prostoru, ali i sve je tupome{ano, pome{ani su narodi i narodi koji se za taj evropski voz nisu zaka~ilikad je trebalo... Ja ne znam {ta je, ali kao da postoji neki greh koji mora da seokaje. Bojim se da }e biti jo{ puno stradanja i puno }e vremena biti potrebno dase pro~isti ovaj narod, koji je u`asno pao, a koji ima svoju vrednost, koji ima svojekvalitete, i svoju istoriju, sve on to ima ali u sebi - u ovom trenutku - nema ni{ta.Apsolutno ni{ta. Bi}e potrebno da to ide na samo dno, pa da ga dno odbaci kanekim novim visinama”.

Ivan Medenica, selektor i umetni~ki direktor Pozorja: U parampar~ad bih razru{io Pozorje mladih

” Tokom devedesetih - Pozorje je bilo kritikovano, tra`ile su se promene. Sada kada smo ih na~inili i kada su u toku, imatedu{ebri`nike koji pozivaju na tradiciju, na la`nu, potpuno neutemeljenu brigu za doma}i dramski tekst. To je za{tita tradicijeradi tradicije... Znam gde `ivim, ali ipak me je zatekao taj „{izofreni“ rascep izme|u tvrdoglavog i potpuno neutemeljenogzagovaranja tradicije... Gledaju}i ovogodi{nje Pozorje mladih, shvatio sam gde je najve}i problem. Koreni su u na{im umet-ni~kim {kolama. U parampar~ad bih razru{io Pozorje mladih i postavio ga na potpuno druga~ije osnove. Tu bi trebalo dagledamo budu}nost a gledali smo `alosnu sliku na{eg {kolstva, tragi~nu. To je bilo na poluamaterskom nivou. Neke umetni~keakademije koje dovodimo na Pozorje, osim politi~kog ili ne~ijeg privatnog interesa, nemaju su{tinski razloga da postoje akamoli da u~estvuju na Festivalu. Tu bih uveo o{tre kriterijume i ra{~istio stvari. Zna~i, prvi korak ka kvalitetnijem pozori{tujeste reforma umetni~kih {kola, drugi {to nismo pre{li na sistem anga`ovanja prema ugovorima. Sva na{a najve}a reper-toarska pozori{ta vrve od mrtvih du{a, od nekih glumaca koji su zaribali ali koji su vrlo jaka kuloarska pau~ina”.

CCiirrkkuuss iissttoorriijjaa ((FFoottoo:: \\,,TToommii}}))

SSaamm kkrraajj ssvveettaa ((FFoottoo:: \\,,TToommii}}))

Vru}a tema ovog Pozorja bila jenjegova nova koncepcija. Retko ko je onjoj javno hteo da govori, dok su je tajnokritikovali gotovo svi, a skepti~ni premanjoj tokom Pozorja bili su i oni koji su jepodr`ali u fazi konsultacija.

Reditelj Kokan Mladenovi} pro{irenikoncept Pozorja do`ivljava kao povratakzdravom razumu. Glumac Dragan Vuji}Vujke (Bili Flin u ^ikagu) ka`e: ”Danema novog koncepta igrali bismo u ~astnagra|enih, ovako smo tu da setakmi~imo. Posle 50 godina bilo je vremeza koktel-injekciju osve`enja. 'Princip jeisti, ostalo su nijanse', {to bi rekaonajpoznatiji Novosa|anin. Ovo je eksper-iment protiv tradicionalizma koji ko~i.Ako uspe - dobili smo svi: i publika, ipozori{ni stvaraoci, a ako ne uspe -vra}amo se na staro. Dvadeset godinabavljenja ovim poslom govore mi davredi poku{ati”. Glumac, a odskora iministar kulture Voja Brajovi}:”Smatram da je neophodno, va`no, da seneguje nacionalna drama, da ovi mladiljudi koji su ra{irili krila ne osete danema brige o tome. Nadam se da se nikone}e de{perirati zbog promene koncepta ida }e se osetiti sigurnim. Mislim da je zagra|ane i za ovu zemlju veoma va`nonegovati doma}u dramu kojom zaistamo`emo da se ponosimo... Postoji, pomom ose}aju, neka vrsta zabrinutosti, aline treba da bude zabrinutost za mlade idarovite ljude. Ne ka`em da neki drugikrug, neki drugi nivo Sterijinog pozorjane treba, recimo, da podr`i drugezna~ajne sadr`aje. Pozorje je bilo najz-na~ajnije i u na{im biv{im `ivotima, i una{im biv{im dr`avama, i sada. To trebaodr`ati i ubudu}e. Da li }e to biti najboljepredstave, ipak je to subjektivno mi{ljen-je... ali te`i{te uvek treba staviti na nego-vanje nacionalne drame”.

Glumica Gordana \ur|evi} (MarijaAleksandrovna u Ujkinom snu) ka`e danavija za bogat program ovogodi{njihigara: ”Raduje me {to je postignut dogov-or sa direkcijom U`i~kog festivala takoda je taj festival dobio novu fizionomiju aPozorje pravo i mogu}nost da ove godineokupi najbolje predstave, bez obzira da lisu ra|ene po doma}em ili inostranomtekstu, ne ugro`avaju}i pri tom koncepi-ju ni jednog drugog festivala u zemlji.Mislim da je to najva`nije”.

Glumac Boris Isakovi} smatra da jenova koncepcija donela sve`inu: ”Dobilismo toliko neohodnu razmenu iskustava,mogu}nost pore|enja sa drugima, jer bezkonkurencije nema napretka. Bili smozastali, uko~ili se i postali dosadni”.

Upravnik Ateljea 212, glumacSvetozar Cvetkovi}, veruje da je prome-na bila nu`na: ”I sam sam u~estvovao nakonsultacijama vezanim za budu}i, asada ve} sada{nji profil selekcije Pozorja.Mislim da je neka promena bila nu`na iz

problema koje je i sam selektor uvideoposlednjih godina u kreiranju programa.Kada se sagleda ovogodi{nji u~inakselekcije, zna}emo kojim putem idemo, jeli on svrsishodan, ima li vi{e pozitivnihnego negativnih karakteristika. Ipakmislim da je va`no imati dobre predstavena jednom ovakvom festivalu, kao i da sene sme izgubiti profil nacionalne dramejer je ona naprasto uvek bila jako speci-fi~na i kao {to znamo vredna. Taj konceptsledi u velikoj meri i ova selekcija, aliipak mislim da moramo sa~ekati, nakonovogodi{njeg programa i rezulatatapovu}i crtu i re}i - probali smo, hajdesada da vidimo kako dalje. U~inakPozorja u pozori{nom de{avanju isada{nje, ali i nekada{nje dr`ave je veli-ki, pre svega na formiranje repertoarapozori{ta, na svest o vrednosti koja se najednom mestu tokom godine verifikuje, ita se ”tekovina” ne bi smela olakoprodati. A ja verujem, da ne}e!!!”

Vlatko Ili}, reditelj predstave Samkraj sveta pro{irenje koncepta smatrazna~ajnim: ”Ono {to je nekada biloPozorje, tj. postavka doma}eg dramskogteksta, sada zbog geopoliti~kih okolnostine zna~i istu stvar. Mislim da je toodr`avanje postavki tekstova iz regionabilo dosta klimavo i verujem da je ovosada velika stvar, jer mi do sada nismoimali festival doma}eg dramskog teksta idoma}eg pozori{ta. Upravo zato Pozorjeza lokalnu scenu postaje reper ne~ega {tobi moglo da se nazove standard zanarednu sezonu - postavka ili izvla~enjenajboljih stvari sa raznih strana. Trebasvakako postaviti standarde ispod kojihpredstave u slede}oj sezoni ne bi smeleda idu. Pogotovo to mislim i zato {to jena{ drugi zna~ajni pozori{ni festival -Bitef - druga~ije profilisan od Sterijinogpozorja. Svakako je dobro i jako va`no dafestival sa ovakvom koncepcijom danaspostoji kod nas”.

Dramski pisac - Milena Markovi} -druga~ijeg je mi{ljenja: ”Promenakoncepta Pozorja prili~an je problem.Smatram da }e od ozbiljnog nacionalnogfestivala, ako se ovako nastavi, postatiprovincijalni festival, provincijalni inter-nacionalni festival, kojem }e biti potreb-no ne znam koliko decenija i kolikonovca da bi dostigao neku ozbiljnost. Ve}imamo Bitef, kao festival predstava,naravno, znamo da to nisu iste stvari.Ovde je u su{tini jedno zame{ateljstvo.Smatram da, kada se prave koncepcije,one treba same po sebi da budu vrlojednostavne. Ne vidim otkuda potreba daPozorje vi{e ne bude nacionalni festival?Mislim da ne postoji jasna koncepcijakojim putevima treba da ide Sterijinopozorje. Vide}emo, mo`da nisam upravu. Pokaza}e vreme”.

Izvesnu dozu skepse u odnosu nanovu koncepciju ima reditelj Egon

Savin: ”Pozdravljam sve {to je novo ibolje od prethodnog- da li je tako,vide}emo na kraju. Dovo|enjem Dosto-jevskog na Pozorje ili Bernharda idrugih svetskih autora mi ipak oduzi-mamo prostor doma}im piscima. Mora dapro|e odre|eno vreme da bismo videli dali je ovakvo Pozorje va`nije, uspe{nije iza na{ teatar zna~ajnije od onog koje sebavilo doma}om literarnom ba{tinom itekstovima savremenika”.

Ne{to skepti~niji je upravnik JDP-a,glumac Branko Cveji}: ”Vide}emo dokraja kako }e ovo da funkcioni{e, pa}emo onda da iskristali{emo. Objektivno,mislim da je nekoliko stvari pogre{no.Mislim da festival nije smeo da se svedena tri-~etiri predstave po doma}emtekstu, to mo`e samo da bude destimula-tivno za budu}nost. Nadam se da }e se tove} slede}e godine ispraviti. Pitam seza{to festival nije mogao da ima jo{ dvepredstave koje bi bile po doma}emtekstu? To je moglo da se uradi. Drugo...ne vidim mesto Nahodu Simeonu naFestivalu. To je predstava od pro{legodine, vlasni{tvo i ideja Sterijinogpozorja. [ta ima da se ”povampiruje” ovegodine u takmi~arskom programu kad jeigrana revijalno? To nema nikakvogsmisla. I tre}e... ne vidim nikakavsmisao da se komercijalna predstavasme{ta u takmi~arski deo. To se nigde usvetu ne radi, bar ja prvi put u `ivotu~ujem za takav presedan. Selektor jemnogo informisaniji, pa sigurno zna zaneki primer, ja za to nisam ~uo. ^ikago jedivna predstava, odli~an mjuzikl, najbol-je {to su u Pozorju na Terazijama uradili,ali nema raloga da bude na ovakvomfestivalu, osim revijalno. Mo`da gre{im,mo`da... Samo da ne bude da mi je ne{tokrivo, da sam ne{to ljubomoran. Dalekood toga, JDP ima dve predstave na festi-valu... ^ikago je predstava izuzetne vred-nosti ali diskutabilno je za{to je utakmi~arskom programu. I da ne budeda sam protiv Pozorja, taman posla, biloje dobrih predstava, ozbiljnih tema...”

Svoju prvobitnu skepsu premanovom konceptu, tokom Pozorja malo jerevidirao glumac Predrag Ejdus (Knez uUjkinom snu): ”Spadam me|u one kojisu bili iznena|eni tom idejom ipromenom. Mislio sam da to mo`da nijedobro. Sad, kako festival odmi~e, spadamu one koji ka`u da bi trebalo sa~ekati ivideti. Mogu}e je da }e predstave postranim tekstovima povu}i produkciju podoma}em tekstu, da }e kriterijumi bitivi{i. No, svakako bi i dalje Sterijinopozorje trebalo posmatrati kao festivalgde je afirmacija doma}e dramenajva`nija. Mislim da treba sa~ekatidve-tri godine s tim sudom. Ovo jeeksperiment, nova ideja, kako ka`e mojKnez.”

S. Mileti}

LUDUS 145,1463

Sterijino pozorje

Uokviru selekcije “Krugovi”, off-programa ovogodi{njeg Sterijinogpozorja, prikazane su tri pred-

stave, tematski odre|ene idejom demisti-fikacije razli~itih nacionalisti~kihube|enja: “Fragile!”, prema tekstu Tene[tivi~i}, u re`iji Matja`a Pograjca, uizvo|enju Slovenskog mladinskoggledali{~a iz Ljubljane, zatim “Mada-gaskar”, ostvarenje prema dramskomtekstu savremenog litvanskog pisca Ma-riusa Iva{kevi~iusa, u re`iji RimasaTuminasa, i u izvo|enju Malog dr`av-nog pozori{ta iz Viljnusa (Litvanija),kao i predstava “Pevajte i budite rado-sni” prema ideji i u re`iji Ruda Gjelensa,a u izvo|enju Flamanskog kraljevskogpozori{ta iz Brisela. Koncept “Krugova”je nedvosmisleno zna~ajno {irenje pro-gramske celine Pozorja, jer nam dajeizuzetno dragocenu priliku da na razli-~itim nivoima, umetni~kim, kao i dru-{tveno-politi~kim, uporedimo srpsko po-zori{te sa teatarskom praksom u drugimdr`avama.

Multimedijalna predstava Fragi-le!”je ostvarena prema fragmentarnomdramskom tekstu Tene [tivi~i}, kojipredstavlja {est likova koji `ive u Lon-donu, na totalnoj dru{tvenoj margini, unekakvom limbu, nadaju}i se promenistatusa. Tekst sadr`i cini~na i demisti-fikuju}a zapa`anja o razli~itim nacio-nalnim identitetima, recentnoj istorijibiv{e Jugoslavije, postjugoslovenskomvremenu dru{tvenih tranzicija, ali isumornim `ivotima u ure|enijim dru-{tvima Zapada. Reditelj Matja` Pograjcna zanimljiv na~in kombinuje nepo-srednu igru glumaca, koji nastupaju naprostranoj, praznoj sceni, i snimke di-rektnog digitalnog prenosa njihove igre,koji se sve vreme emituju na jednomogromnom platnu, kao i na pet televiz-ijskih ekrana (dva kamermana stalnoprate igru glumaca). Snimke ovog pre-nosa karakteri{e vrlo autenti~na mon-ta`a pozadine njihove igre, koja dosta{iri zna~enjski korpus radnje, a funkcio-nalna je i na formalnom planu, jer

omogu}ava vrlo efektno odvijanje para-lelnih prizora (filmska re`ija Bla`[vent). Pri tome, ova zanimljiva kom-pleksnost forme zaista ne baca u senkusadr`aj predstave, ve} je u funkcijinjegovog upe~atljivijeg predstavljanja.

Muzika ima vrlo bitnu funkciju uovoj predstavi, u pogledu gra|enja iskre-no sentimentalnog, lirskog nivoa. Stalnamuzi~ka pratnja su pop pesme iz osam-desetih godina, sa ex-Yu prostora, odZdravka ^oli}a, “Indeksa” i “Parnogvaljka”, do novotalasnih bendova, “Ido-la”, “[arlo Akrobate” i „Azre”, koje gra-de nostalgi~an odnos prema `ivotu ubiv{oj Jugoslaviji. Samo se u jednoj scenipredstave gradi ironi~an otklon premaovoj nostalgi~nosti koju oblikuje popmuzika: glumac na proscenijumu tea-tralno izvodi pesmu Zdravka ^oli}a “Tisi mi u krvi”, u publici se pale svetla, akamere snimaju gledaoce i direktnoprenose njihove reakcije na bim i ekrane.

Svi glumci ubedljivo i precizno, uokvirima dokumentarnog, psiholo{kogrealizma, stvaraju ovih {est likova. JanjaMajzelj igra koketnu Hrvaticu Milu koja`eli da postane zvezda u mjuziklima,Matej Recer Srbina Marka koji bi hteo dabude stand-up komi~ar, Marko Mla~nikstvara lik jednog zastra{uju}eg primitiv-ca Mi~a, samouverenog Bugarina koji jevlasnik bara gde se radnja odigrava.Neda R. Bric igra Engleskinju Gejl, neo-stvarenu konceptualnu umetnicu, ali idalje nekako optimisti~nu, vedru inaivno srda~nu `enu, Katarina Stegnaroblikuje lik umorne i sasvim ogor~eneRuskinje Tja{e, `rtve u lancu prostituci-je, a Sebastijan Cavazza igra Erika,norve{kog vojnog dopisnika.

Predstava “Madagaskar” tretirarealne li~nosti i doga|aje iz litvanskepro{losti, u kratkom periodu njihovenezavisnosti, tokom prve polovina dva-desetog veka. Predstavu karakteri{eekstremna stilizovanost u predstavljanjuniza likova, Kazimierasa Pok{tasa(Ramunas Cicenas), hiperaktivnog uto-piste koji je imao ozbiljnu ideju da Lit-

vaniju preseli na Madagaskar, kako bi jesa~uvao od brojnih pretnji, zatim nje-govog Oca (Arvydas Dap{ys) i majke(Egle Gabrenaite), pesnikinje Sale (Gin-tare Latvenaite), Mile (Valda Bi~kute),prostitutke Hele (Vaida Butite) itd. Eks-tremna preteranost u igri, u fizi~kim,kao i u emotivnim izrazima, sasvim jeopravdan rediteljski izbor, u pogledutoga {to ima jasan cilj da stalno odr`avaautoironi~nu distancu prema nacional-noj istoriji i identitetu. Tako|e, oblikuju}iove likove kao karikature, odsutne isasvim zaslepljene svojom ostra{}e-no{}u, glumci manifestuju izvanrednupreciznost, strpljivost i spretnost u igri.Sa druge strane, taj permanentan mani-rizam zamara gledaoca zbog svoje mo-notonije, naro~ito u scenama sa Sale,Mile i Hele, gde su njihove opsesije daprona|u ljubav nepotrebno duga~ke.Dakle, po{to predstava stagnira nadramskom i idejnom planu, ona uglav-nom ostaje zaglavljena u okvirima izvo-|a~kih virtuoznosti.

U osnovi predstave Pevajte i buditeradosni nalazi se izvo|enje niza razli-~itih flamanskih nacionalnih pesama, odreligioznih, preko ljubavnih, do patriot-skih. Muzi~ki `anrovi su pri tome vrlorazli~iti, od nagla{eno infantilnih bala-da, preko ljigavog roka do agresivnogpanka. U situaciji sve~anog bo`i}nogokupljanja porodice, pesme interpretiratrinaest glumaca-peva~a, stilizovano ivrlo teatralno, jasno motivisanih idejomdemistifikacije niza nacionalnih predra-suda. Paradigmati~na je scena u kojojRik de Lev, ina~e nekada{nja velika rokzvezda iz Holandije (osamdesetih godinaje vodio grupu „Trockener Kecks“), stojina stolu i peva o prijateljstvu (prepevpesme „O Children“ Nika Kejva), provo-kativno se igraju}i sa svojim emocijama,odnosno ambivalentno balansira izme|uiskrenosti u nastupu, i karikiranja teiskrenosti.

Izme|u pesama, izvo|a~i vrlo izve-{ta~eno predstavljaju razli~ite politi~kegovore, o naciji, istoriji, religiji, ili vojsci,

BITEFOVSKA SELEKCIJA “KRUGOVI”: RAZBIJANJE MITOVA NACIONALIZAMA

~ime karikiraju manipulativnost i pate-ti~nost ovih tirada. Scenografija pred-stave je svedena, ali monumentalna ivrlo funkcionalna, jer svojom plasti~nomjednostavno{}u ironi~no prezentujela`nost te njihove bo`i}ne idile (scena ikostim An Veks). Predstava “Pevajte ibudite radosni” Ruda Gjelensa je refe-rentna konceptu muzi~kog pozori{ta Kri-stofa Martalera. Karakteristi~na je i po

zabavnoj i{~a{enosti detalja, npr. igrikonobara koji stalno razbija tanjire, pazatim upadljivo, teatralno uklanja tekrhotine; na ovaj na~in se duhovitoskre}e pa`nja na su{tinski irelevantnescene, a tim putem se efektno isti~e cen-tralna ideja predstave - ozbiljna u`asnu-tost pred realno{}u ekstremnog patriotiz-ma.

Ana Tasi}

Pozori{te,istina ili la`

Pisac i reditelj Goran Markovi}na otvaranju Pozorja, izme|u osta-log je rekao: ”... Ljudi ne mogu bezistine i dok god je pronalaze upozori{tu ono ne mora brinuti zasvoju publiku. [to vi{e la`i u na{ojsvakodnevici, to ve}a potreba daodemo u teatar. Tamo se ne la`e.Jer, ako se la`e, pozori{ta vi{enema... U`ivajte u istini”.

Potpuno suprotno misli Matja`Pograjc, reditelj predstave FragileSMG iz Ljubljane: ”Pozori{te jela`ac a svi mi koji dolazimo uteatar, ~ekamo tu la`! Za mene jeesencija pozori{ta, to... biti takavla`ljivac da ti svi poveruju kakogovori{ istinu. Onda si uspeo”.

Milena Markovi},pisac:

Nahod, mojnajli~niji junak

”Pitanje porodi~nog nasle|a, takob ili optere}enost, zacrtanost, bilaje tema mnogih pisaca, to je ne{to{to bi gr~ki tragi~ari nazivalihamartijom, ili sudbinom ili predo-dre|eno{}u. To mo`e da vam podariporodica, ali ne u smislu greha,nego u smislu obrazaca koji seponavljaju u ljudskim `ivotima,~ime sam se tako|e bavila u”Nahodu”. Ovaj komad sam pisalaiz utrobe i srca... To je vrlo zna-~ajan tekst za mene jer sam tuzapravo prvi put imala junaka kojije mu{karac i koji na neki na~innajvi{e li~i na mene, zna~i to je mojnajli~niji junak”.

Jasna \uri~i}, glumica:Sezona lo{ih

majki”Obe majke su vrlo razli~ite i

vrlo zahtevne za igranje. I jedna idruga su lo{e... Neko mi je ovihdana rekao: ”Jesi li primetila da susve majke u ovoj pozori{noj sezonilo{e?” Porodica se generalno ras-pala i meni je drago da pozori{teukazuje na to. Nije mi, naravno,bilo lako - kao ~oveku i kao glumi-ci - da ih odigram. Mi smo svakogdana svedoci neke vesti da je nekamajka ostavila bebu, svako od naszna neku majku koja se po ceo dansamo {minka i ne zna gde joj jedete. U svakom slu~aju, dopada mise {to sam za jednu sezonu odigralate dve majke”.

Boris Isakovi}, glumac:Zaokru`enostlika i logikadoga|aja

”Kao glumac uvek sam voleosebe objektivno da sagledavam nasceni, {to je jako te{ko. To zna~iuvesti sebi kontrolu i ne i}i dokraja, ve} slediti logi~nost doga|ajakoji }e dovesti do istinitosti i iskre-nosti, {to je re~eno na otvaranjuPozorja... Veliki izazov i jedinstve-na prilika je igrati tri uloge najednom festivalu. Sve tri su dobronapisane, zaokru`ene, logi~ne, {tomi je postalo i najva`nije kada ihigram. Sada studentima govorim dase nekada lik i ne dosegne, ali logi-ka doga|aja mora da postoji. Naj-va`nije mi je da svakog trenutkaznam za{to sam na sceni. Bez toganema pravog, gluma~ki dobroobavljenog posla”.

Marius Iva{kevi~ius,pisac komada Madagaskar:

@ene u mu{karce,mu{karci u naciju

”U Litvaniji Ministarstvo kul-ture brine o dramaskom tekstu ipla}a veoma dobro. Ukoliko tekstpro|e komisiju, autorski honorarisu veoma visoki. Moj komad govorio `enama koje poku{avaju da volemu{karce i mu{karcima koji suopsednuti nacijom. Druga tema jekako organizovati novu dr`avu,dati joj formu i sadr`aj. Svako odjunaka poku{ava da dosegne svojsmisao”.

Jelica Vu~ini}, glumica:Prsnu}eplaneta

”Me|uljudska otu|enost o kojojgovorimo u na{oj predstavi velikaje pretnja ~ove~anstvu. Najstra{nijeje upravo to {to je porodica koja bitrebalo da je uvek na okupu i dasaose}a otu|ena. Ja se ipak nadamda }e se porodica okupiti. Ne mo`ese ovako u nedogled, jer }e prsnutiplaneta”.

Va`ni, iako prate}i programi

Me|unarodni sta` mladih kriti~ara, koji je okupio novu pozori{nu kritiku izcelog sveta, dao je ovogodi{njem Pozorju novu i vrlo zanimljivu notu. Pi{u}isvakodnevno kritike za festivalski bilten o predstavama koje su videli - bez stra-ha od lokalnih i globalnih veli~ina - mladi kriti~ari ponudili su hrabar, vrlodobronameran i konstruktivan kriti~ki pogled na doma}u i evropsku pozori{nuprodukciju.

Drugi, vrlo bitan trenutak prate}ih programa Pozorja je Me|unarodna tribi-na o delu Biljane Srbljanovi} koju je upravo Sterijino pozorje pre desetak godinakatapultiralo u svet.

Izme|u ostalih programa izdvajamo jo{ susret sa Radetom [erbed`ijom skojim je razgovarao Feliks Pa{i}. Taj prate}i program imao je nastavak u vidu”prate}eg programa” do jutra - uz tambura{e u klubu ”Trema”.

Rimas Tuminas, rediteljpredstave Madagaskar:

Muke po identitetu

”Ljudi su sada u potrazi zasvojim identitetom, pogotvo otkakose politi~ka situacija promenila iotkako smo deo EU. Sad smo po-me{ani sa ostalima u toj velikoj za-jednici, a to ne `elimo. Kod nas lju-di `ele da sa~uvaju ono {to pripadasamo nama i da u~vrste sopstveniidentitet”.

FFrraaggiillee

MMaaddaaggaasskkaarr

4

Festivali de~ijih pozori{ta

LUDUS 145,146Lu

BITEF ZA NAJMLA\EU sedam festivalskih dana okupili se

umetnici iz 22. zemlje. Posebnu pa`njuprivukle predstave iz Teherana, [angajai Kam~atke - mada su uglavnom ostalebez nagrada. Austrijska ”Pepeljuga”osvojila Gran pri za najbolje ostvarenje ucelini.

Osnovan u najte`im godinama, Me-|unarodni festival pozori{ta za decu uSubotici pre`iveo je pubertet i kao ~etr-naestogodi{njak u{ao u tinejd`ersko do-ba. U me|uvremenu, pro{ao je kroz svefaze odrastanja poput ostalih ”vr{njaka”- lutanja, kolebanja, tra`enja sopstvenemere i izraza... Danas je to jedina na{apozori{na fe{ta (ne samo za najmla|e)koja mo`e u sedam dana na jednommestu da okupi ne samo dvadeset dvezemlje sveta, ve} i najrazli~itije forme,`anrove, i pozori{ne poetike spoji u jednuskladnu celinu.

Od 20. do 26. maja, iz dana u dan, odosam ujutru do pono}i, Subotica je u pra-vom smislu te re~i bila grad - festival: nanjenim gradskim trgovima, pozori{nimscenama i kongresnim salama odvijalisu se uli~ni programi, predstave, temat-ske ve~eri. Susretali su se umetnici, lut-kari, teoreti~ari i kriti~ari, ali ono naj-

lep{e i najvrednije je najmla|a festival-ska publika. Jer, tokom proteklih godinastasala je cela jedna populacija dece save} oformljenim ukusom, o~ekivanjima i- za{to ne re}i - uspostavljenim standar-dima. Za razliku od odraslih, oni sudovoljno i kriti~ni i vaspitani. Kriti~ni, dane prihvataju ”rog za sve}u”, ali krajnjeuljudni da nagrade doma}inskim aplau-zom sva~iji trud, bez vidljivih znakovaomalova`avanja - svojstvenih ~esto odra-slim pa i uva`enim pozori{nim imenima.Dakle, ove godine u Suboticu su do{li dapoka`u svoje ume}e gosti iz Nema~ke,[vedske, Austrije, Ma|arske, Bosne iHercegovine, Slova~ke, Francuske, Ru-munije, Hrvatske, Slovenije, Bugarske,Litvanije, [panije, Rusije, Poljske, Ukra-jine, SAD, Irana, Belorusije, Kine, ^e{ke ina{e zemlje. Publika je s posebnom ra-doznalo{}u, o~ekivano, do~ekala one iznajegzoti~nijih krajeva (Kam~atka, Te-heran, [angaj) i upoznala se sa njihovim(uglavnom tradicionalnim) lutkarskimpredstavama. Ne samo po modernosti ilinjenom odsustvu u izrazu i formi, subo-ti~ki festival je pokazao raznolikost usvakom smislu. Tako su se na jednojstrani na{le male, nepretenciozne pred-stave i izvo|a~i (mo`da vi{e primereneprate}em nego takmi~arskom programu),a na drugoj ozbiljne predstave, s visokimumetni~kim pretenzijama i dometima. Dali bi ubudu}e, zarad {arolikosti, takotrebalo i da ostane ili bi se moglo razmis-liti o ujedna~avanju kriterijuma, ostajepitanje za njegove tvorce i znalce.

“Festival u Subotici s punim pravommo`e da nosi epitet svetski. On negujejednu finu pozori{nu i `anrovsku razno-likost, zato mo`emo da gledamo pred-stave koje pripadaju sasvim razli~itimumetni~kim jezicima i dru{tvenim sredi-nama” mi{ljenje je jednog od najugledni-jih evropskih teatrologa, prof.dr HenrikaJurkovskog, predsednika ovogodi{njeg`irija. “Jedino je Festival pozori{ta zadecu u [ibeniku u ovom regionu negovaosli~nu programsku koncepciju. [to se ti~eovogodi{nje selekcije, primetan je dualitetpredstava: na jednoj strani su velikipozori{ni spektakli s mnogo glasne i brzemuzike, s dinami~nom rasvetom, a nadrugoj - predstave kamernog tipa, intim-nije s gledaocima. Naravno, ove ”manje”mogu da se mere s velikim pozori{nimspektaklima, jer poetika i estetika nisu uisklju~ivoj vezi sa kvantitetom, nego skvalitetom...”

Dovoljno intimna ali i ”spektakular-na” u kvalitativnom smislu po mi{ljenjustru~nog `irija (Jurkovski, Luko Paljetak,Hartmut Topf, Viktor Klim~uk, MiroslavRadonji}) bila je ”Pepeljuga” Pokretnogpozori{ta ”Moki” iz Austrije, kojoj jedodeljen Gran pri za najbolju predstavu ucelini. U ovoj verziji klasi~na pri~a dobilaje novo obli~je u modernom svetu, a ju-

nakinja prvu ljubav do`ivela rade}i ukroja~koj radnji. Za festival ju je prepo-ru~ilo, izme|u ostalog, zastarelo, pleme-nito ube|enje da je Pepeljuga jednakopopularna i danas kao nekada, jer ”mno-ge devoj~ice i de~aci suo~avaju se sa zlos-tavljanjem, poni`enjem i nasiljem me|usvojim vr{njacima, a ova pri~a treba dapodse}a decu da samo osobe dobra srcapronalaze sre}u i ljubav...” U takmi-~arskoj ponudi bilo je jo{ poznatih naslo-va i sadr`aja (”San letnje no}i”, ”Guli-verova putovanja”, ”Mocart”, ”Tri mu-sketara”, ”Tragedija o Magbetu”) me|ukojima su neki imali umetni~ke, a drugiedukativne ili pak - provokativnedomete. Takav je, na primer, biobudimpe{tanski ”San letnje no}i”, kojemje [ekspir bio tek inspiracija i polazi{teza duhovitu igru, punu satirskih vragoli-ja i atmosfere Mjuzik hola, ~ije sunedvosmislene erotske asocijacije boljekomunicirale s roditeljima nego s de~jompublikom.

^etiri sestre Mirzahoseini iz Tehe-rana i njihova predstava ”]elavi heroj”bile su svojevrsna atrakcija suboti~kogfestivala. Njihova mala pozori{na trupa”Jabukovo drvo” prvi put je do{la u Srbi-ju i izvela tradicionalnu lutkarsku pred-stavu. U njoj se prate dogodov{tine,ina~e, omiljenih iranskih junaka:sultana Selima, ]elavog heroja i slugeMobaraka. Figuricu ovog poslednjeg (sminijaturnim katalogom o trupi), sestre

su poklanjale publici i festivalskimprijateljima, pa iako su ostale bez priz-nanja pripala im je, mo`da, najve}apa`nja i radoznalost male publike.

Zanimljivo je i da je jedna od pred-stava sa broj~ano najvi{e nagrada (za`ensku, mu{ku ulogu, scenografiju) bila,tako|e, pomenuta ”Tragedija o Magbetu”Lutkarskog pozorista iz Grodnog (Be-lorusija), kojoj bi po svemu mesto moglobiti pre u Beogradu na Bitefu, nego uSubotici na de~jem festivalu. Mo`da nijeni slu~ajno {to je Jovan ]irilov, predsed-nik Saveta suboti~kog festivala, upravoovu pozori{nu fe{tu nazvao ”Bitefom zadecu”. A da li }e u traganju za novimtendencijama i teatarskim izrazima,Subotica tim putem krenuti narednihgodina, zavisi od umetni~ke ponude, ali ionih koji ovaj festival oblikuju, stvaraju i- usmeravaju.

Vukica Strugar

KRALJEVI] MARKO POBEDIONA DOMA]EM TERENU

Na 9. Me|unarodnom lutkarskom festivalu ”Zlatna iskra” koji se odr`ao od13. do 18. maja u Kragujevcu, predstava Kraljevi} Marko kragujeva~kogPozori{ta za decu progla{ena je najboljom! Isto pozori{te je dobilo nagrade zascenografiju i kreaciju lutaka koje je izradila Marijeta Golumehova.

Na festivalu je u~estvovalo devet inostranih pozori{ta: Lutkarsko pozori{te izMostara, Lutkarsko pozori{te ”Radost” iz Brna, Prestoni~ko lutkarsko pozori{teiz Sofije, Dr`avno lutkarsko pozori{te iz [angaja, Lutkarsko pozori{te izBratislave, Dr`avno lutkarsko pozori{te iz Trgovi{ta (Bugarska), Pozori{te luta-ka iz Bjalsko Bjale (Poljska), Teatar za decu za mlade iz Skoplja i Lutkarskopozori{te iz Moskve.

Od doma}ih pozori{ta, pored doma}ina Pozori{ta za decu Kragujevac,nastupilo je Pozori{te lutaka ”Pinokio” iz Zemuna, De~je pozori{te iz Subotice,Pozori{te lutaka iz Ni{a i Narodno pozori{te ”To{a Jovanovi} ”- Lutkarska scenaiz Zrenjanina.

Ovogodi{nji `iri lutkarskog festivala ~inili su kompozitor MiroljubAran|elovi} Rasinski, knji`evnik Slobodan Pavi}evi}, dekan Fakulteta dramskihumenosti Zoran Popovi}, Kirjakos Metodies iz Sofije i Zvonko Festini iz Zagreba.Oni su dodelili i specijalne nagrade za komunikaciju sa publikom Lutkarskompozori{tu iz Slova~ke, a za vizuelnu prezentaciju [angajskom pozori{tu koje jeizvelo predstavu Zbirka predstava senki.

Nagrada za re`iju dodeljena je Pozori{tu lutaka iz Ni{a za lutkarsko-scenskispektakl Amadeus, a predstavi Korak po korak Lutkarske scene Narodnogpozori{ta iz Zrenjanina. Pripala je nagrada za muziku.

Gluma~ke nagrade `iri je dodelio glumcima lutkarskih pozori{ta iz Skoplja,Mostara i Zemuna.

Festival se zavr{io premijernim izvo|enjem predstave za decu (vankonkurencije) Bela nedelja Pozori{ta za decu Kragujevac, u re`iji bugarskogreditelja Veselina Bojdeva, a prema etnografskim zapisima srpskih obi~aja Slav-ice Mihajlovi}. Muziku je napisao Bora Dugi}.

M.J.

ALADINOVA ^AROBNALAMPA U ‘PINOKIU’

U Pozori{tu lutaka ”Pinokio”13.maja je premijerno izvedenapredstava Aladinova ~arobna lam-pa Aleksandra Novakovi}a.

U poznatoj pri~i o bagdadskommangupu Aladinu, pored njegoveljubavi Jasmine, duha iz ~arobnelampe i zlog ~arobnjaka, pojavljujuse i novi likovi kojih u originalunema: @enski Duh i hvalisavi Ka-petan. Junaci govore modernim je-zikom, radnja je brza, stripovska,kombinuje se verbalni humor, geg iakcija, prepoznaju se i citatipreuzeti iz popularne kulture, doklutke podse}aju na crtane Manga-junake i na Diznijeve likove.

U predstavi igraju ZoranaMilo{akovi}, Goran Popovi}, Dra-gi{a Kosara i Jovan Popovi}.

M.J.

PRI^A O KRIN - KRINU

U Pozori{tu ”Bo{ko Buha”gostovala je 26. maja francuskapredstava Pri~a o Krin-krinu,muzi~ka bajka o putovanju krozsvet i o muzici, u re`iji @an Iv Dipa-ka. Predstava je bila uvod u Petime|unarodni festival za decu imlade TIBA.

U ovoj bajci pripoveda~ imuzi~ar Andra{ Vig pri~a, peva isvira na neobi~nom instrumentu,organistrumu. Andra{ Vig je po~eoda se bavi pozori{tem u Holandiji,zatim u Parizu, a kasnije jeusavr{io sviranje na organistrumu.Pri~a o Krin-Krinu je poku{aj dadeci na poetski na~in otkrije njegovomiljeni instrument. Predstava jenamenjena deci starijoj od {estgodina i traje 50 minuta.

M.J.

PREMIJERA

ZLATNA ISKRA

GOSTOVANJAU Subotici pro{log meseca odr`an14. Me|unarodni festival pozori{ta za decu

HRVATSKOLUTKARSTVO

Posebnu pa`nju tokom festival-skih dana privla~ila je izlo`bahrvatskog lutkarstva. Autor Abdu-lah Seferovi} odlu~io se za deladvanaest umetnika. Ina~e, po~etakove pozori{ne umetnosti u biv{ojSFRJ republici vezuje se za 1920.godinu i predstavu ”Perica Kerem-puh”. Danas Hrvatska ima petprofesionalnih lutkarskih pozori{ta(Osijek, Rijeka, Split, Zadar, Za-greb), a pre tri godine u Osijeku jedobila studente i Akademija zalutkarstvo. Tako|e, planira se otva-ranje Muzeja lutaka u istom gradu.

KNJIGE

U Subotici je tokom festivalskihdana promovisano i jedno kapitalnodelo - ”Teorija lutkarstva” HenrikaJurkovskog, na kojoj je autor radiovi{e od ~etvrt veka. Poljski aka-demik i jedan od najve}ih svetskihautoriteta u ovoj oblasti, u svomobimnom delu bavi se istorijom,teorijom i estetikom lutkarstva.Knjiga se pojavila u festivalskomizdanju, kao i ona prethodna, istogautora: ”Metamorfoze pozori{ta20.veka”.

Oko festivala...MAJMUNSKA

POSLA

Mirjana Galekovi} Micek, go{}aiz Zagreba, vrati}e se s festivala sjednom ”uspomenom” vi{e: ujeo juje majmun u privatnom zoolo{komvrtu!

“Sama sam kriva” ka`e sekre-tarica PIF-a (Me|unarodnog festi-vala kazali{ta lutaka) koja je, popotrebi, na putovanjima i ”neu-stra{ivi” voza~ kombija i kamiona.“Obo`avam majmune i ova `ivotinjaje moja maskota: kancelarija mi jepuna takvih figurica, fotografija,upalja~a, ~ak mi je i futrola za mo-bilni pli{ani majmun. A,eto, do-`ivela sam da me ujede onaj pravi.Hranila sam ga semenkama i po-`elela da ga pomilujem. Iako samdobila ”ugriz” i slede}e }u godineposetiti ovog nesta{ka u zoolo{komvrtu.”

“ZA SVOJE@IVOTNO DELONAJZASLU@NIJI

SAM JA!”

Duhovito i samouvereno proko-mentarisao je Branko Mili}evi}nagradu ”Mali princ” za `ivotnodelo, kao jedan od trojice (uz ViktoraKlim~uka iz Belorusije i KemenjaHenrika iz Ma|arske) ovogodi{njihlaureata, na otvaranju suboti~kogfestivala.

Dva dana kasnije, u prepunojsali na ”Ve~eri s Kockicom”, Brankoje bio neodoljivi {armer i kozer, ali isasvim ozbiljan tuma~ svog ”`i-votnog dela” - Pozori{tanca ”Pu`”.Gostima, kao i kolegama, obja{nja-vao je magiju svog teatra, popu-larnosti, na~ina na koji komuniciras najmla|ima, za{to se klincima po-nekad obra}a na engleskom jeziku,za{to oni vole da ~uju ”jednomdavno, u nekoj dalekoj zemlji” ikakav efekat na njih ima pretnja”slomi}u te k’o bajatu kiflu”... Nakraju ve~eri, dvadesetak primerakanjegovog kompakt diska bukvalnoje bilo razgrabljeno u dva minuta!

SSttaarraacc ii mmaaggaarraacc,, [[vveeddsskkaa

GGuulliivveerr,, SSlloovvaa~~kkaa

SSaann lleettnnjjee nnoo}}ii,, MMaa||aarrsskkaa

AAmmaaddeeuuss,, SSrrbbiijjaa

PPeeppeelljjuuggaa,, AAuussttrriijjaa

LUDUS 145,1465

Festivali de~ijih pozori{ta

Festival Teatarska internacionalnabeogradska avantura odr`an jepeti put od 4. do 10. juna u Po-

zori{tu ”Bo{ko Buha”. Takmi~ilo se desetpredstava, dok su u prate}em programuizvedena tri komada.

Manifestaciju je otvorila koprodukci-ja Norve{ke, ^e{ke, Poljske, Engleske iFrancuske ”New International Encoun-ter”, komadom Na kraju krajeva. Rad-nja je inspirisana istinitom pri~om oprebacivanju jevrejske dece iz Nema~ke,^e{ke, Slova~ke tokom 1938. i 1939. g uEnglesku gde su rasli u hraniteljskimporodicama da bi izbegli nacisti~ki pokoljkod ku}e. [estogodi{nja Agata odrasta u{esto~lanoj porodici u Berlinu i nesvesnije svedok politi~kih promena. Pri~u oopstanku, ljubavi i nadi pratimo iz njeneperspektive. Ispri~ana je uz peto~lanibend na pozornici, upotrebom nekolikojezika i mno{tvom pozori{nih stilova, odkomedije do visoke tragedije. Tek neko-liko glumaca tuma~i mno{tvo likova,vi{estruke su upotrebe oskudnih komadascenografije (orman postaje lift, vagon,soba...), veoma ma{tovito, dinami~no ijednostavno pratimo ono {to se zbivamaloj Agati, koju je tuma~ila sjajna Iva

Moberg iz ^e{ke (deo teksta glumica jegovorila na srpskom jeziku!).

Sledi estonska predstava Kalevipoeg,zajedni~ki projekat pozorista ”VATTheatre” i ”Markus Zohner TheatreCompagnie”. Komad je insipirisan delomFranca Krecvalda ”The Cool EstonianEpos”. Re~ je o bajkovitoj pri~i o predi-vnoj severnoj zemlji koju |avo `eli zasebe. Bogovi `ele da pomognu te {aljuKaleva na krilima orla, da je spase. On }ese o`eniti, umreti, a neko od njegovihsinova ga mora naslediti...

Iz Srbije prvo je nastupilo Pozo-ri{tance ‘Pu`’. Komad Pera Pan napisaoje Vuk Pavlovi}, a postavila Milena Pav-lovi} ^u~ilovi}. Pera Pani} je antipodPetru Panu, nespretan je i stra{ljiv de~akkoji obo`ava kompjuterske igre, a na-ro~ito avanturu ”Petar Pan i potraga zablagom”. Kada mu kompjuterski virus uvidu Kapetana Kuke ponudi da u|e uigricu i bude njen glavni junak, Peraprihvata izazov. I onda po~inju raznezavrzlame i isku{enja za Peru.

Ve} provereno dobar danski teatarove godine u istom klju~u nastupao je sapredstavom za najmla|e. Umesto kro-kodila i slona, ove godine tu su dva klov-na Dito i Mito trupe ”Asguer ZapShowteater”. Oni pri~aju svoju jednos-tavnu pri~u u muzi~kom univerzumu,bez re~i, po~ev{i od stavke iz detinjstva otome {ta je moje, a {ta tvoje, i me|usobnezavisti me|u njima.

Komad engleskog pisca ^arlsa VejaCrvene, crvene cipele Consol Theater-aiz Nema~ke, predstava koja je odnelaGran Prix na ovogodi{njoj Tibi, bavi seFranverinom `eljom da postane plesa-~ica. Devoj~ica koja je odlu~na da ostvarisvoj san, jedva prime}uje ratne oblakekoji se nad njom nadvijaju. Kako pri~ate~e postaje jasno da se ona ne nalazi usvom rodnom selu, sa porodicom, da nijeu koloni sa izbeglicama, ve} je u sobi bezzidova. Njena traumati~na pri~a pro-nalazi svoj glas, svoj oblik, detaljnislikoviti prikaz uz pomo} doktora. ”Samapri~a komada savladala je sve vre-menske i prostorne prepreke... Prostor ukome se radnja doga|a upe~atljivomgluma~kom igrom postaje metafora lju-bavi, smrti i nade. Predstava je svojomuzbudljivo{}u, razli~itim vrhunskim po-zori{nim elementima i visokom esteti-zacijom prelazila rampu i delovala nesamo na racionalnom ve} i na emo-tivnom nivou”, deo je saop{tenja `irija.

Kazaliste Mala Scena iz Hrvatskeizvelo je komad Jasena Boke Kako jeTonkica kupovala hleb u re`iji MatejeKole`nik. Prvi samostalni susret detetasa svetom, inicijacija u svet odraslih ipravila odraslog pona{anja, obi~no se do-godi prilikom izlaska deteta u prvusamostalnu kupovinu. Taj doga|aj jeveoma va`an za dete, zbivanje je mitskihproporcija koje se ne zaboravlja. TakoTonkica odlazi da kupi hleb. Me|itim,~im iza|e na ulicu vrebaju je milijardeopasnosti: od saobra}aja do sumnjivihljudi koje sre}e. Ona se susre}e i sa ne-kim ru`nijim stvarima u `ivotu i shvatada deca ne smeju svakome verovati.

Doma}in festivala, Pozoriste ”Bo{koBuha”, predstavilo se publici ve} starompredstavom Goli kralj Evgenija [varca uadaptaciji i re`iji Juga Radivojevi}a. Ovakomedija bazirana je na motivima triAndersenove bajke: Svinjar, Princeza nazrnu gra{ka i Carevo novo odelo.

@iri Nacionalnog ASSITEJ centraSrbije dodelio je nagradu za najboljeumetni~ko dostignu}e predstavi Maliprinc Egziperija u re`iji Anje Su{e iizvo|enju Malog pozori{ta ”Du{ko Ra-dovi}”. ”Osnovna ideja koja pokre}e celupredstavu se crpi iz jasno i o{tro postav-ljenog kontrasta izme|u sveta odraslih i

sveta dece. Sa druge strane hibridizacijaizme|u izra`ajnih sredstava pozori{ta zaodrasle i decu pomera granice promi-{ljanja za decu i postavlja nove, visokestandarde balansiraju}i izme|u spek-takularnosti i problemskog tretmanateme...”, stoji u saop{tenju `irija.

Komad Gospodin Semolin ili ~ovek izsna nastao je u koprodukciji nekolikoku}a iz Francuske. Dvoje dece putuju za-mi{ljenim Alpima da bi ostvarili svojesnove: stvaraju}i gospodina Semolinukoji bi bio njihov vodi~ i koji bi popravionjihove `ivote. Stvoreni misterioznikuvar magi~nih mo}i radi na tome daostvari njihove `elje. Predstava se igrauz improvizacije i kulinarske magije.”Ono o ~emu smo `eleli da gledaoci raz-mi{ljaju je pojava novog ~oveka, da lismo i koliko sposobni da u dana{nje vre-me napravimo bi}e koje mo`e da pro-meni strukturu sveta, pa da i snovi po-stanu java... Namera nam je bila daskrenemo pa`nju na ~injenicu da sudanas ljudi preoptere}eni genetski modi-fikovanom hranom... Pomalo podse}amona Ivicu i Maricu, jer je i njihova ku}icabila napravljena od slatki{a, a slatki{ivra}aju u detinjstvo”, ka`e reditelj Dami-an Suzu.

Festival je zatvorio Bizarijum - uli~-ni akvarijum iz Kanade. U Ta{majdan-skom parku istra`iva~ki brod je ma-li{anima pokazao {ta se sve nalazi umorskim dubinama i kakva bi}a `ive unjima. ”Predstava govori o putovanju, a`elja nam je bila da publiku uvedemo urealan svet, pa smo zbog toga brod po-merali sa jedne na drugu stranu ovogprelepog parka. Drago nam je {to su seprisutni uklju~ili u predstavu, krenuli sanama u avanturu i u~inili je spektaku-larnom”, rekli su autori i glumci koma-da.

U prate}em programu na Trgu Ni-kole Pa{i}a videli smo hrvatsku pred-stavu Matematika autora i reditelja Zija-ha Sokolovi}a, koja je kroz igru poku{alada mladima pribli`i ovaj {kolski ”bauk”.Potom su [panci izveli komad \ubre,kakva lepota. Ideja projekta u kojem |u-bre svira je da je muzika svuda oko nas ida ne moramo da imamo instrumente dabismo u`ivali u njoj. Slovena~ki teatar zadecu i mlade odigrao je predstavu Go-spodin Pepi i crv Artur. Ovu edukativnupri~u o prijateljstvu izme|u usamljenog~oveka i prepla{enog crva re`irao je Ivi-ca [imi}.

Na petoj TIBI odr`an je i Okrugli stoASSITEJ-a sa temom „Od spektakla doproblemskog pozorista”. ”Dragocenostsvakog okruglog stola i svakog me|una-rodnog festivala je upravo u ovakvimsusretima. Veoma je va`no da se pogleda-ju predstave, umetni~ka dela autora, alije jo{ va`nije da se ti autori me|usobnosretnu i razmene svoja iskustva, lepe tre-nutke, ali i probleme na koje nailaze. Miiz ASSITEJ-a Srbije u~imo mnogo izovakvih razgovora, dobijamo more infor-macija kako mo`emo da pove}amo kva-litet i razvijemo atmosferu, umetni~ki ikreativni duh u pozori{tima za decu imlade, koja su kod nas dobra i imajudugu tradiciju. Potrebno je da se osavre-menjuju i da se vi{e bave teatrom proble-ma, odnosno nekim temama koje su svoj-stvene tinejd`erskom periodu”, rekla jeSanja Krsmanovi}-Tasi}, moderatorkasusreta.

Peta TIBA predstavila je razneteatarske pravce od problemskog pozo-ri{ta do bajke, donose}i jednu zajedni~kumisao - da trendovi u pozori{tu vi{e nepostoje, da su razli~itosti ogromne i da susvi modeli teatra autoru na raspolaga-nju, kako je i najavio direktor festivalaBo{ko \or|evi}.

Aleksandra Jak{i}

TIBA, POZORI[NA AVANTURA

KRSNA SLAVAU POZORI[TU

'PINOKIO'

Pozori{te 'Pinokio' se od ovegodine pridru`ilo mnogim pozo-ri{nim ku}ama koje obele`avajusvoju krsnu slavu. Kako i prili~ipozori{tu, za svoju slavu, svog po-krovitelja i za{titnika su izabralijedinog glumca me|u svecima,Svetog Siluana. Direktor, Igor Bo-jovi}, tim povodom ka`e:

”Raduje me {to smo izabraliSvetog Siluana glumca za pozo-ri{nu slavu. S obzirom da smo biliu prilici da biramo {ta }e nam bitislava, onda smo se malo vi{e timebavili i prona{li smo sveca koji jebio glumac. Odabrali smo ga dabude na{a slava i njegov `ivotopisje ovde istaknut i veoma je za-nimljiv, ne samo na{im glumcimada ga pro~itaju, nego svim ljudi-ma.”

Pozori{na slava }e se, po~ev{iod ove godine, obele`avati svakog14. maja. Prva krsna slava u po-zori{tu je obele`ena kako i dolikuje,uz prisustvo zaposlenih i prijateljapozori{ta, i po{tovanje svih verskihobreda koji se tim povodom izvode.

Na pitanje da li o~ekuje neka~uda nakon uvo|enja krsne slave,mo`da, da pozori{te dobije ne{tovi{e prostora, direktor Bojovi} jerekao:

”Mi ~uda u ovom pozori{tuodavno pravimo, a od ovoga o~e-kujemo samo da to bude jedan redkoji }emo po{tovati i ni{ta vi{e odtoga. Ovo je bila `elja svih zapo-slenih u pozori{tu i mi smo to i ura-dili. Ne o~ekujemo da }e nam todoneti nekakva ~uda, kao {to uop{teverovanje nije ne{to {to bi trebaloda donese neka ~uda, nego je toprosto, na~in `ivota. Neka to u~inida bude vi{e mira u ovoj ku}i, a~uda }emo mi sami da stvaramo.

I vi{e prostora, celu zgradu akouspemo da dobijemo, pa da radimou uslovima kakvi su neophodni.Slava je red koji treba po{tovati izato smo ga uveli.”

M.Jur~i}

MMaallii pprriinncc ((FFoottoo:: \\..TToommii}}))

NNaa kkrraajjuu kkrraajjeevvaa

CCrrvveennee,, ccrrvveennee cciippeellee

KKaakkoo jjee TToonnkkiiccaa kkuuppoovvaallaa kkrruuhh

6

Teatri u svetu

LUDUS 145,146Lu

EON (European Off Meeting) MEETINGItalija, Bre{a, 09. - 13 maj

U prelepom Italijanskom graduBre{a (sever Italije) od 9. do 13. majaodr`an je zna~ajan skup pozori{nihstvaraoca i poslenika pod nazivom EONMEETING (European Off Meeting).

Radi boljeg razumevanja potrebno jeobjasniti {ta je to EON. To je podmre`aglobalne pozori{ne mre`e ITEM kojaokuplja {iroki spektar organizacija,umetnika, stvaraoca iz oblasti pozori{nedelatnosti. Zadatak ovih mre`a je da seputem komunikacija i skupova razmeneprvenstveno informacije, a zatim iskus-tva, programi i projekti.

Skup u Bre{i je sadr`ao nekolikoprograma.

Na po~etku dana su odr`avane za-jedni~ke sesije svih u~esnika na kojimasu putem okruglog stola sa uvodni~arimarazmatrane aktuelne teme iz oblastisavremenog delovanja u pozori{tu. Ovogputa teme su bile Zna~aj pozori{nih mre-`a u savremenom pozori{nom `ivotu,Odnos institucionalnih i vanistitucional-nih pozori{ta, Umetnik i multimedijalnaumetnost, Pozori{te u ratnim zonama,@ene kao stvaraoci u pozori{tu, Iskustvau vaninstitucionalnom organizovanju,Multi profesionalni umetnik (umetnik -rukovodilac - stru~njak za skupljanjenovca - menad`er).

Samo puko nabrajanje tema govori okorisnosti koje mogu da se dobiju u~e-stvovanjem na ovakvim skupovima.

Druga zna~ajna aktivnost su bilekreativne radionice: Rad kroz pozori{tesa `rtvama etni~kih sukoba, Kroz psi-hi~ki teatar, Kreativna radionica sapozori{nim maskama, Radionice scen-skog pokreta, Kori{}enje multimedijal-nih sredstava na sceni.

U ve~ernjim ~asovima su prikazi-vane predstave. Naj~e{}e su to bile pred-stave savremene tematike prilikom ~ijegprikazivanja su kori{}ene savremenetehnike i scenski izraz, tj. bile su tomultimedijalne predstave i performansi.Predstave su prikazivane, kako naklasi~noj sceni kutija, tako i u jednom, zato posebno izgra|enom, prozirnom ba-lonu montiranom u parku urbanog delagrada, {to je zanimljiv primer o`ivlja-vanja javnih prostora. Publika je skoro usvim predstavama bila i na sceni i ugledali{tu van balona, a kvalitetno ozvu-~enje omogu}avalo je svima da bez prob-lema prate de{avanje.

Op{ti zaklju~ak zajedni~kih sesija je:- pozori{ne mre`e poma`u u pravcu

razmene iskustva iz oblasti pozori{neestetike, organizacije i marketinga,

- da mre`e poma`u razvoju posto-je}ih vaninstitucionalnih pozori{ta, kao istvaranju novih,

- da se zahvalju}i mre`i pomera upozitivnom pravcu stav dr`avnih organaprema nezavisnim pozori{nim organi-zacijama. Iskustva u tom smislu su ra-zli~ita i u Evropskoj uniji. Dok se ovajoblik u Holandiji favorizuje, u Nema~koj

ima isti tretman kao dr`avne institucije,a Austrija favorizuje zvani~ne instucije(30% bud`eta za kulturu usmerava se uvaninstitucionalne organizacije),

- da produkcije nezavisnih teataramogu da budu eksportne, tj. dr`ava mo`eda ih koristi kao prezentaciju svojekulture jer je estetika ovih predstava ra-zumljivija za strance od inscenacijeklasi~nih predstava,

- da u zemljama u tranziciji, i poredindolentnog odnosa vlasti, nezavisneprodukcije ~udom opstaju, ~ak se i razvi-jaju, {to potvr|uje izdr`ljivost i vitalnostovih oblika starala{tva, tj. prilago|avajuse situaciji i pre`ivljavaju u krizi,

- primetna je promena odnosa premanezavisnim produkcijama koje su rezul-tat lobiranja pozori{nih mre`a.

Posebno interesovanje je pobudilaradionica koju je vodila italijanska umet-nica Ariela Vidak (prezime nam je ne{topoznato), koja se odnosila na kori{}enjekompjuterske tehnike u scenskom izra-`avanju umetnika. Umetnikovi delovitela su povezani - konektovani sa kom-pjuterom, a posebnim kompjuterskimprogramom koji se zove inkrom se omo-gu}uje interaktivni odnos umetnika ikompjutera. Kompjuter reaguje na po-kret, glas, zvuk, boju, toplotu tela, emo-cionalno stanje, a ta reakcija se prenosina video zid koji je iza umetnika, tako dau istom momentu gledalac na sceni vidiumetnika koji izvodi svoj performans, a

kompjuter putem konekcije taj perfor-mans pretvara na video zidu u posebnoumetni~ko delo izra`eno kroz pokret,boju, ton, video animaciju, kompjuterskugrafiku i sl. Stanje sa ekrana, povratnomvezom putom kompjutera, inicira umet-nikovo umetni~ko, emotivno, mentalno ifizi~ko stanje na koje on reaguje stimu-li{u}i svoje mogu}nosti i sposobnosti zanova izra`avanja. Zna~i, umetnik mo`eu saradnji sa kompjuterom istovremenoda glumi, igra, animira, slika, komponu-je, re`ira, i to u nedogled. Ovaj oblik novescenske umetnosti u interaktivnom odno-su sa kompjuterom pru`a neslu}enemogu}nosti kreativcima, tj. otvara se

novo poglavlje, zaista, nove scenskeumetnosti.

Nije zanemarljivo napomenuti da suna ovom skupu definisana i dva novaoblika pozori{nog organizovanja:

- frind` teatar, oblik pozori{nogorganizovanja u okviru margina pozo-ri{nog sistema i modela i

- of teatar, pozori{ni oblik koji delujevan zvani~nog okvira pozori{nog organi-zovanja.

Srpsku delegaciju je sa~injavalo 9pozori{nih stvaralaca koju je predvodilajedan od lidera u savremenoj pozori{nojumetnosti, rediteljka Jadranka An|eli} izpoznatog i priznatog beogradskog Dahteatra.

Milovan Zdravkovi}

POLITIKA IZ POTAJE UBIJA UMETNOST NA OTVORENOJ POZORNICISitna kalkulacija gradona~elnika

upropa{}uje me|unarodno ime ciri{kogSCHAUSPIELHAUS-a

Ranije je pozori{te provokacijamastvaralo politiku - danas politika sa sit-ni~avim duhovima pravi pozori{te. Dotog zaklju~ka mora do}i onaj ko pratiaktuelnu situaciju u ciri{kom Schaus-pielhaus-u. Ovde se tra`i naslednikumetni~kog direktora Matijasa Hartma-na, koji 2009.g. odlazi u be~ki Burgthe-ater. U u`i krug favorita ubrajaju se:hambur{ki glumac i re`iser Sven EricBechtolf (49), frankfurtska intendantki-nja Elisabeth Schweeger (53) i rediteljkaiz Bazela Barbara Frey (43).

Uz ovaj ansambl kandidata ve} sadje sigurno: Schauspielhaus-u kao jednomod najrenomiranijih pozori{ta nema~koggovornog podru~ja preti debakl. Sva trifavorita su no-nejmovi koji bi jedvapridoneli slavi ovog tetara. Sasvim su-protno po`eljnom i tra`enom profilu:”Jedan direktor pozori{ta treba da uliva ida zra~i ogromnom snagom”, ka`e ranijikoupravnik pozori{ta Theater am Nau-markt iz Ciriha.

Prvobitno je na listi mogu}ih nasled-nika Matijasa Hartmana stajalo 30imena. Stalni ~lanovi pozori{ta Vernerdigelin, Diter Dorn i Jirgen Flim poslalisu predloge Komisiji za izbor. Komisiju~ine gradona~elnik Ciriha, Elmar Leder-berger kao predsedavaju}i i ~lanovi

Upravnog odbora Mariane Burkhalter,Brigite von der Crone i Christoph Vitali.Da li se spore oko stavova? ”Ne, uop{tene”, uzdr`ano ka`e Vitali, {ef FondacijeBeyeler, ”govorimo jedan s drugim”. AliLederberger ima pri tom poslednju re~.

Gradona~elnik tra`i svog klona. Koje od kandidata o kojima se pregovarasli~an E. Lederbergeru? On `eli umet-ni~kog direktora prema svom profilu,~oveka ekonomistu i populistu u jednom.A tako|e treba da bude dobar i sa sin-dikatima. A umetni~ki kvaliteti? Oniigraju sporednu ulogu.

Lederberger je nau~io iz krize okoKristofa Martalera i tada osetnog sma-njenja broja abonenata u 2002.g. Ka`e:”[ta sam u to vreme na kriznim sednica-ma morao da savladam, to je ne~uveno”.Zatim je danima i no}ima razgovarao saMatiasom Hartmanom o brojkama. Useptembru 2003. g. gradona~elnik ga jepredstavio kao novog direktora. ”Onta~no zna {ta }e biti mogu}e sa ras-polo`ivim novcem”, rekao je Lederberger.Tada su Lederberger i Hartman u mno-gome bili sli~ni: ekonomisti, jaki ljudi,komunikativni, populisti.

Nedostatakspremnosti na rizik

Verovalo se da je sa Hartmanomna|en kompletan direktor. Me|utim,opho|enje sa pobunjenim pozori{nimradnicima 2006.g. dovelo je do raskidaizme|u Hartmana i Lederbergera. Soci-jaldemokratski gradona~elnik u {trajkutehni~kog personala pozori{ta bio je uz~lanove sindikata. On sada iz toga izvla~ipouku: ”Cilj je da se relativno brzo stvorejasni odnosi, da se opet mo`e vratitit miru ku}u”, rekao je Lederberger kratkoposle najave povla}enja Hartmana. Oumetni~kim kvalitetima nije ni{ta rekao.

Franc Vile, glavni urednik stru~nog~asopisa ”Theater heute” konstatuje da jeu poslednje vreme prilikom imenovanjadirektora pozori{ta manje vo|eno ra~unao estetskom profilu kandidata od puoz-danog upravljanja poslovanjem ku}e.Cirih to sada dovodi do same krajnosti:”Ako je Upravni odbor pozori{ta ulo`iosve u to, da se oslobodi Kristofera Mar-talera, da bi ga onda zamenio MatiasomHartmanom, u budu}nosti mu se mo`ene{to i verovati - samo ne i spremnnostna rizik”, ka`e Vile.

O~evidno je da tako ne}e pobeditinajbolji kandidat. Ulrih Kuon, aktuelnali~nost broj jedan nema~ke pozori{nescene ve} je prokockan. Iz hambur{kogThalia Theater-a povu~en je u Berlin uDeutche Theater, mada je on pokazivaozainteresovanost; on nije tako lak direk-tor. Tako|e je Mihael [indhelm, biv{iupravnik Theater Basel-a oti{ao u Dubai.Umesto da se ozbiljno prihvate posla, zaSchauspielhaus se radije pravi Lederber-gov klon.

Najbli`i mu je verovatno Sven EricBechtolf. Ali progla{eni konzervativac nedonosi nikakve nove impulse pozori{tu,njegovi rediteljksi radovi dobijaju lo{eocene - on va`i za zastareli pozori{nipojam. Kristine Desel, pozori{na kri-ti~arka ”Suddeutche Zeitung-a” jasnoka`e: ”Bechtolf bi predstavljao korakunazad”.

[vajcarska ponudaJirgen Flim je Upravnom odboru kao

kandidata utrapio svog sledbenika Bech-tolfa. Ovaj Hambur`anin, koji je o`enjen{vajcarskom glumicom [arlote [vab, imatrgova~ke kvalitete i raspola`e najboljimvezama. Va`i za sujetnog i arogantnog.

Prema svom profilu pozori{ni rediteljBechtolf jeste kandidat sa najve}omsli~no{}u. Me|utim, da li pozori{ni re-

ditelj mo`e pokrivati mesto direktora? Tobi sa profesionalnog gledi{ta bilo prili~nosmelo, ka`e i diplomatski popu{ta, FrancVile.

Direktorka Drame frankfurtskog po-zori{ta Frankfurter Schauspiel, Elizabet[veger je pokazala dobar ose}aj za postu-panje sa novcem. Kada je 2001.g preu-zela ovo pozori{te sa 1200 mesta, fi-nansijski je bilo na dnu, morala je dau{tedi ~etiri miliona evra. To bi mogloimponovati Lederbergeru. Me|utim, po-zori{ni rad Elizabet [veger te~e podetiketom ”Mali eksperiment”. Ona po-kazuje malo ose}aja za klasi~ni repertoari za reprezentativni teatar metropole. Upola glasa zamera joj se da je opsednutajednom idejom. U tome li~i na Marta-lerovu {eficu dramaturgije Stefani Karp.A sa njom su u Cirihu imali lo{e iskustvo.

Barbara Frej naprotiv insceniradobro, njene predstave su popularne.Njena pozori{na ponuda trenutno imavisoku konjukturu. A ona ima i prednost{to je [vajcarkinja. Ustvari ona jo{ nijevodila jednu veliku ku}u. Mo`e se daklezamisliti da }e ona oko sebe okupiti jedantim. Ako bi se udru`ila sa StefanomBahmanom mogla bi za Schauspielhausda ve`e dobre pozori{ne umetnike. Ipakbi to bila krhka konstrukcija, jer suBarbari Frej potrebni lojalni saradnici imogla bi imati muke u situacijama gdene mo`e da odabere saradnike.

To bi se moglo osvetiti u konfliktimasa buntovnim ~lanovima sindikata. Frejbi mogla da shvati pritisak kao ogra-ni~avanje i mogla bi kruto reagovati. Onava`i kao distancirana i ponekad pokazu-je hladno}u. Na sceni je poznata kaorediteljka ”naj~vr{}eg kova”.

Izme|u radikalnog makijavelisteHartmana i radikalnog umetnika Mar-talera, Frej bi bila sredina, a Schauspiel-haus bi bio osrednji.

Priredila Ana MilakaraSSvveenn EErriicc BBeecchhttoollff,, EElliizzaabbeett [[vveeggeerr ii BBaarrbbaarraa FFrreejj

MMaattiiaass HHaarrttmmaann,, EEllmmaarr LLeeddeerrbbeerrggeerr:: RRaasskkiidd jjee ddoo{{aaoo ssaa {{ttrraajjkkoomm 22000066..

BBaalloonn

LUDUS 145,1467

Teatri u svetu

Kritika ka`e da je vi{e revolucije te{kozamislivo u nema~koj savremenoj kul-turi zabave. Uz odre{ene ruke koje mu jeautorka dala, [teman se ovim sva{tare-njem izborio sa tiradama nesceni~nogteksta, isti~u}i da ga je zanimao fenomenprotesta tj. kako ~ovek mo`e ne{to daizmeni. Jer, svet sistematski ide ka lo{emi mi uvi|amo koliko malo mo`emo dapromenimo, u nama se javlja rezignaci-ja.

Krigenburg je postavio ”Prljave ru-ke” u savremenom klju~u, sa minimal-nom a veoma efektnom scenografijom.Na scenu je smestio i pripoveda~a, igraose paralelnim de{avanjima, uklju~iomodernu muziku, poput benda Nirvana,d`inovski luster, koji je dominiraoscenografijom, imao je razne funkcije,akteri su komunicirali sa publikom.[teta je {to u drugom ~inu tempo opada,malo se razvla~e de{avanja. GlumicaJudit Hofman, koja je tuma~ila D`esiku,bila je apsolutno superiorna nad ostat-kom gluma~kog ansambla. Isti reditelj sepredstavio i ^ehovljevim komadom ”Trisestre” u izvo|enju teatra ”MünchnerKammerspiele”. U ovom vi|enju, tri se-stre nikada nisu bile toliko usnule,poeti~ne, apstraktne. Rediteljski postu-pak je udaljen od svega {to ~ini ^ehovlje-vu tradiciju. Svi govore u citatima, kaoda govore o stvarima koje su ve} iskusili.I jo{ su ~udniji zbog maski koje li~e naglave lutki - ogromnih, tu`nih, de~jihlica - i koje skidaju svaku psihologiju iidentitet likova, a u isto vreme, otvarajunova polja igre. ”Nisam mogao da jed-nostavno premestim komad u ´sada iovde´. To bi pojednostavilo karaktere.Va`nije mi je bilo da se ose}a gubitaknego da se ka`e da su u istoj situaciji kaoi mi. Zato sam i izazvao glumce da ne

Pozori{ni festival ”THEATERTRE-FEN” koji se svake godineodr`ava u Berlinu tokom maja,

jedna je od najzna~ajnijih teatarskihmanifestacija u Evropi. @iri, koji imaulogu selektora, ove godine je odabraodeset najboljih pro{losezonskih predsta-va na nema~kom jeziku. Klasi~na dela inove komade prikazali su teatri izHamburga, Bazela, Minhena, Vajmara,Be~a, Ciriha i Berlina. Po prvi put izve-dena su i javna ~itanja novih svetskihdramskih stvaralaca. Od 494 nova koma-da, `iri je odabrao pet: ”4 ½” NemiceArne Ali, ”Migrantsko ven~anje”Muserefa Ozturka Cetindogana izTurske, ”Gnjava`a” Finkinje MarijeKilpi, ”Planinski biciklisti” Volkera[mita iz Be~a i ”Pamu~na vuna” AliTejlora iz Londona. Tokom festivalaodr`ane su i dramske radionice, interna-cionalni forumi i javne diskusije.

Festival su otvorile politi~ki anga-`ovane predstave ”Talija teatra” iz Ham-burga -”Ulrike Marija Stjuart” Nobe-lovke Elfride Jelinek, komad koji je ure`iji Nikolasa [temana imao svetskupremijeru, i Sartrove ”Prljave ruke” ure`iji Andreasa Krigenburga. Jelinek seu svojoj najnovijoj drami bavi nema~komistorijom - delovanjem teroristi~ke grupeRAF. Drama projektuje sukob dve hero-ine ovog pokreta - Ulrike Majnhof iGudrun Enslin - na `ensku dinamikulikova Marije i Elizabete u [ilerovoj”Mariji Stjuart”. [temanova postavka(reditelj je svojim vi|enjem [ekspirovog”Hamleta” pobedio na 36. Bitefu) je miksrazli~itih pozori{nih stilova, muzike,zabave, vodenih bombi koje se bacaju upubliku, pi{tolja koji prskaju vodu...

tra`e ne{to {to im je blisko ve} daleko.Upotreba maski je bila ba{ iz tog razloga,da udaljimo ^ehova od sada{njosti.Maske metafori~no prikazuju i kreativ-nost i otpornost sestara na okolni priti-sak”, izjaviio je Krigenburg.

”Maxim Gorki Theater” iz Berlinapredstavio se komadom ”Jadi mladogVertera” Getea u re`iji Jan Bosea. Rediteljje uz pomo} sjajnih mladih glumacapostavio ovaj klasi~ni komad poput delapop literature koje cilja u prazna srcasada{njice. Me|u najbolje je uvr{}ena jo{jedna Boseova re`ija - [ekspirova ko-medija ”Mnogo buke ni oko ~ega” u iz-vo|enju ”Burgtheater” iz Be~a. U ogolje-nom pozori{tu, bez dramatur{kih inter-vencija i nasilnih interpretacija vide}etekomad onakav kakav jeste. Dok se publi-ka sme{ta, na sceni je u`urbano, gradise, zakucava, glumci ve`baju. U pitanjuje predstava koja je sme{na, inteligentna,`iva i, pre svega, bliska publici.

Bruknerovu dramu ”Bolesti mla-de`i” re`irao je Tilman Koler u vaj-mar{kom pozori{tu ”Deutsches Nation-altheater”. Bruknerova ekspresionisti~kadrama o psiholo{ki deformisanoj gene-raciji mladih ljudi posle Prvog svetskograta izvedena je u koncentrovanoj verzi-ji. Predstava li~i na autopsiju - publikasedi sa sve ~etiri strane prostora koji jesala za autopsije, tamnica i bokserskiring. Pri~u o {estoro dvadesetogodi{njakakoji tra`e ciljeve, vrednosti, uspeh, kari-jeru, seks i ljubav, reditelj je veoma `ivopreneo iz 1926. godine u sada{nji trenu-tak.

Berlinski ”Deutsches Theater” izveoje Eshilovu ”Orestija” u postavci MihaelaThalhajmera. Re~ je o ´hardkor´ verzijiove anti~ke drame, u kojoj reditelj pri-

kazuje kako krvava linija - lan~anareakcija osvete i nasilja - ljudske istorijete~e stalno. Thalhajmer je izbacio tre}i~in i komad zavr{ava bez ikakve vere udemokratiju kao model re{enja. Nemaspasenja, Orest se gr~i na zemlji, sasvimsam, kao i savremen ~ovek uostalom.Jedna od najupe~atljivijih scena je kada,tokom ritualnog samo`rtvovanja, Klite-mnestra sipa na sebe kofu krvi. Krvkaplje sa njenog skoro nagog tela, a onapotom uzima cigaretu i otvara konzervupiva.

Molijerov ”Tartif” u koprodukcijinekoliko pozori{nih ku}a i re`iji DimitraGot{efa, po~inje eksplozijom konfeta iukrasnih tra~ica kojima Tartif slaviapsolutizam dosade i otkriva sebe kaohladnog i provokativnog proroka. Re-ditelj pretvara Molijerovu komediju umra~nu parabolu konflikta prvog i tre}egsveta. Izvedba je dopunjena poezijomHajnera Milera, odlomcima iz Biblije,dela Lao Cea, Cicerona... Kritika je na-zvala ovu predstavu remek-delom.

Opera ”Dido i Eneja” Henrija Pur-cela nastala je po motivima tragedijeKristofera Marloa ”Dido, kraljica Kar-tagine”. Komad u re`iji SebastijanaNublinga izvodi ”Theater Basel”. Kadase ~ini da patos gr~evite ljubavne pri~e nemo`e biti ja~i, reditelj nas podse}a da jeput do ljudskih srca preko njihovih stom-aka. Na scenu se iznose kuvana jela...

”Bog krvoproli}a” Jasmine Reze ure`iji Jurgena Go{a teatra ”Schauspiel-haus” iz Ciriha. Rezin konverzacijskikomad koristi sva pravila komedije daprika`e ne toliko transformaciju regresi-je u varvarizam koliko ~injenicu daza{titini mehanizam ne radi, da se ni{tavi{e ne ra~una. Radnja prati dva bra~napara ~iji su sinovi nasilni.

Predstave prikazane na festivalu”Theatertrefen” jo{ jednom su dokazaleda je nema~ki teatar i dalje jedan odnajja~ih u svetu i pokazale kako sereditelji, bilo stari ili mladi, lako nose i saklasicima i sa savremenimkomadima.

A. Jak{i} & K.Toji}

POZORI[NI FESTIVAL U BERLINU @ENIDBA UBALTI^KOJ KU]I

Na internacionalnom pozo-ri{nom festivalu „Balti~ka Ku}a“ uSankt Peterburgu nastupio jeansambl Drame Narodnog po-zori{ta sa predstavom @enidba,N.V.Gogolja u re`iji Slavenka Sale-tovi}a.

Sankt Peterzbur{ko Dr`avnoPozori{te „Balti~ka Ku}a” dobilo jenaziv 1991. god. Do tada je biloLenjingradsko Dr`avno Pozori{tenastalo 1936. godine spajanjem dvapozori{ta, Crvenog Teatra i TeatraRadne Omladine. 1991. god jeodr`an i prvi internacionalni pozo-ri{ni festival {to je uslovilo da na-kon 9 godina festivalskog `ivotaovo zdanje dobije status Pozori{ta-Festivala. „Balti~ka Ku}a“ je orga-nizator i mnogih drugih festivala(„Monokl”, festival monodrama,Evropski festival modernog plesa„Tanz Teatar”, Internacionalni fe-stival de~ijih predstava „Sre}anro|endan Astrid Lindgren“...)

M.J.

GOSTOVANJA

MRZITELJIUMETNOSTI

Prema rezultatima istra`ivanjasociologa Predraga Cveti~anina okulturnim potrebama, navikama iukusu gra|ana, koje je preneo Ta-njug, oko 70 odsto gra|ana Srbijenijednom u godini dana nije bilo upozori{tu!

Ako jo{ gori pokazatelji moguda ute{e, onda je to podatak da 80odsto gra|ana nije pro~italo nijednu knjigu za potrebe usavr-{avanja na poslu, a 45% nije pro-~italo knjigu ni iz li~nog zadovoljst-va. Malo manje od pozori{ta ne volekoncerte, pa je njih posetilo 60 odstoanketiranih, a vi{e od polovine nijeoti{lo u bioskop u poslednjih godinudana.

Istra`ivanja pokazuju da ve-}ina gra|ana Srbije mese~no tro{ioko 1.000 dinara na kulturu. Nijeumesno pore|enje, ali jedan pu{a~u porodici mese~no izdvoji oko3.000 din. na cigare.

Gra|ani Srbije najvi{e volebesplatne aktivnosti, pa slobodnovreme predvi|eno za bavljenje ne-kim kulturnim sadr`ajima provodeuz TV, {etnje, razgovore s prijatelji-ma i okupljanja na porodi~nimproslavama. Od pozori{ta manjevole galerije, muzeje i koncerteklasi~ne muzike. ”Mrzitelji umet-nosti” su prete`no mu{karci, uglav-nom sa zavr{enom srednjom {ko-lom, a mnogi od njih su nezaposleniili u penziji i `ive u selima Srbije iliu gradovima sa manje od 100.000stanovnika.

Mu{karci u dokolici preferirajubavljenje sportom, lovom, ribo-lovom i odlaske u kafanu, a `enegajenje cve}a i ure|enje stana.

Sude}i prema dobijenim rezul-tatima o kulturnim potrebama, na-vikama i ukusu gra|ana, name}ese poznati zaklju~ak: mo`e se i bezkulture! A i jeftinije je.

M.J.

O KULTURI

NAGRA\ENAANITA MAN^I]

Za najbolju epizodnu ulogu na14. Me|unarodnom festivalu malihscena u Rijeci Anita Man~i} jeosvojila nagradu ”Veljko Mari~i}”.Ona je nagra|ena za ulogu Hamle-ta u autorskoj predstavi Sonje Vu-ki}evi} Cirkus Istorija, ra|enoj uprodukciji Jugoslovenskog dram-skog pozori{ta i BITEFa. Ovo jedrugo u~e{}e JDP na ovom festi-valu, nakon 10. Festivala MFMS nakome su nastupili sa predstavomSkup Marina Dr`i}a u re`iji Jago{aMarkovi}a.

Festival je odr`an od 29. aprilado 6. maja, a na festivalu su u~e-stvovali i teatri iz Hrvatske, Italije,Slovenije, Letonije i Finske. OsimJDP na festivalu je u~estvovao iAtelje 212 sa predstavom Odumi-ranje kojom je festival zatvoren.Nagradu za najbolju predstavu ucelini osvojila je Samljeveninestaopozori{ta ”Jo`ef Katon” iz Budim-pe{te.

Stru~ni `iri 14. Me|unarodnogfestivala malih scena radio je usastavu: Voja Brajovi} (Beograd,Srbija), Helena Buljan (Zagreb,Hrvatska), Meta Ho~evar (Ljub-ljana, Slovenija), Vili Matula (Za-greb, Hrvatska), @eljka Tur~inovi}(Zagreb, Hrvatska).

M.J.

NAGRADE

TTrrii sseessttrree ((FFoottoo:: AArrnnoo DDeeccllaaiirr)) UUllrriikkee ((FFoottoo:: AArrnnoo DDeeccllaaiirr)) PPrrlljjaavvee rruukkee ((FFoottoo:: AArrnnoo DDeeccllaaiirr))

OOrreessttiijjaa ((FFoottoo:: IIllkkoo FFrreeeessee)) TTaarrttiiff ((FFoottoo:: AArrnnoo DDeeccllaaiirr))

8

EX YU

LUDUS 145,146Lu

Nova predstava Teatra mladihMraku{a, u re`iji Bore Stjepa-novi}a, izvedena je u sali DO-

DEST KIC-a ”Budo Tomovi}” u Podgori-ci. Po motivima teksta Sene Mustajba{i},crnogorsku adaptaciju su uradili Du-bravka Draki} i Boro Stjepanovi}. Pri~apo~inje dolaskom mlade glumice koja `elida iznajmi stan... Mraku{a otvara pitan-ja koja su tipi~na za na{u sredinu iako bimogla da se de{ava u bilo kom gradusrednje Evrope, ona je fokusirana nageneracijski ose}aj da ni{ta nije u redu.Ovaj tekst predstavlja mre`u satkanu odraspolo`enja, planova, ~e`nji, sukoba,razbibriga, fantazija i mu{karaca. Kakose uku}anke predstavljaju, a {ta zapravo`ele? Koliko `ive svoj `ivot ili te`e ”pred-stavi” dobrog `ivota. Ku}a u kojoj `ivegaji duhove pro{losti te tako baca mi-sti~nu zavesu na svakodnevna de{ava-nja. Re~ je o horor komediji koja otvarauvek aktuelna pitanja.

***Predstava Sama sam ve~eras premi-

jerno je izvedena na Sceni 213 u sklopuprograma tradicionalne kulturne mani-festacije ”Dani akorda” u Nik{i}u. Ko-mad je po tekstu @an Pol Antoana re`iraoDragan Kne`evi}. Sa ovom predstavomakord }e u~estvovati i na predstoje}emme|unarodnom festivalu DADRAS uSubotici. Re~ je o `ivotnoj drami dvojeusamljenih, kojima je slu~ajni susretpromenio `ivot. Tema ove duo drame jeose}anje teskobe i proma{enosti, ali i~e`nja za ljubavlju, lepotom, harmoni-jom i za nekim spokojnim bivstvova-njem.

***Predstava Poseta stare dame Bitef

teatra gostovala je u Tivtu. Crnu komedi-ju Fridriha Direnmata re`irao je StefanSabli}. Glavnu junakinju, bogatu `enukoja je uverena da je novac pokreta~ svihpravdi i presuda, igra Jelisaveta SekaSabli}.

***Dvanaeste Hercegnovske aprilske

pozori{ne sve~anosti, zatvorila je pred-stava Greta, stranica 89, Luka Hibnera ure`iji Borisa Lje{evi}a, a u izvo|enjuSrpskog narodnog pozori{ta iz NovogSada. Pred zatvaranje festivala uru~enaje Plaketa ”Milo{ [ami”, koju Herceg-novsko pozori{te dodeljuje za doprinospromociji ove manifestacije, direktorugradskog pozori{ta iz Podgorice, Zoranu[o{ki}u.

***Jago{ Markovi} re`ira}e Strindber-

gov komad Kraljica Kristina u {vedskomkraljevskom pozori{tu ”Dramaten”.Ugovor je sklopljen nakon uspe{noggostovanja u [vedskoj beogradske Go-spo|e ministarke. Komad KraljicaKristina radi se u ~ast obele`avanja 150godina postojanja ovog pozori{nog zda-nja. Glavnu ulogu tuma~i}e Elin Klinge,a lik kraljice majke o`ive}e Bibi Ander-son, legenda svetske kinematografije ido`ivotna prvakinja {vedskog kral-jevskog pozori{ta.

***Predstava Nora Crnogorskog nacio-

nalnog teatra, gostovala je 12. maja uSankt Peterburgu, u okviru Me|unaro-dnog pozori{nog festivala naslovljenog”Balkanski teatarski prostor”. U obnov-

ljenom autorskom projektu BranislavaMi}unovi}a, u Ibzenovom komadu poredPredraga Ejdusa i Branimira Popovi}a,uloge tuma~e i tri nova glumca: AnaVujo{evi}, Boris Isakovi} i Nada Vuk-~evi}.

***Teatar mladih sa Cetinja gostovao je

na sceni Filodramatica u Rijeci, sa pred-stavom Creeps. Isti komad izveden je ipred splitskom publikom u Kazali{tumladih. Savremeni komad Luka Hibnerase bavi uticajem televizije na mlade.

***Bibliografiju Ljiljane Milunovi},

”Pozori{te u crnogorskoj periodici 1944-

BALKAN EKSPRESDrama Napadi je nova predstava

Kumanovskog pozori{ta. Komad jenastao po motivima britanskog

pisca Martina Krimpa, ~iju je postavkuuradio Robert Simonovski. ”Ovaj komaddo sada nije bio izveden u Makedoniji.Poku{ali smo da napravimo savr{enuteatarsku izvedbu. [estoro glumaca jepoku{alo da napravi idealan karakter,ra|eno je po principu predstava u pred-stavi”, rekao je reditelj ove post-modernedrame.

***Premijera Vagininih monologa Iv

Ensler, u re`iji Martina Ko~ovskogodr`ana je u Narodnom teatru Bitolj.”Pitanje je da li `ene same re{avaju svojeprobleme ili su oni bliski svima, odnosnoda li problemi sociolo{ke, politi~ke i polneprirode zaista postoje”, rekao je umet-ni~ki direktor Sa{a Ognjenovski. Rediteljje rekao da nije u pitanju klasi~nopozori{te ve} mo}na kompozicija od 12kratkih izvedbi. ”Svaki od njih prikazujenajintimnije ispovesti `ena”, dodao jeKo~ovski.

***U istom teatru je izveden i komad

Mlad-Besan po motivima drame D`onaOzborna, koja je vapaj dece i mladih,njihovih problema, odba~enosti od dru-{tva i besa zbog toga. Reditelj komada jeJovan Ristovski.

***Autorski projekat Janija Bojad`ija

Film ljubav imao je premijeru u Dram-skom teatru. ”Moja drama ima pet likova

iz kom{iluka, od kojih je jedan glumackoji nije igrao pet godina, jer je u tranzi-ciji shvatio da je glupo glumiti dok drugizgr}u milione. Me|utim, on shvata daumetnici ne mogu biti pragmati~ni te sevra}a na scenu... Re~ je o individui koja`ivi u paradoksu. U tom smisli napraviosam predstavu o svemi i ni o ~emu” re-kao je Bojad`i.

***Nova predstava u [tipskom pozori{tu

je Grof Milivoj, nastala po tekstu RisteKrlea, u re`iji Mladena Krstevskog.”Drama je bazirana na stvarnom do-ga|aju koji se desio krajem dvadesetihpro{log veka u selu Struga. Svi likoviimaju atribut makedonskog etnosa, obu-~eni su u no{nje, i cela predstava reflek-tuje duh ljudi tog vremena”, rekao jereditelj koji tuma~i i naslovnu ulogu.

***^etvrta sestra Janu{a Glovackog u

re`iji Kirila Petreskog je premijernoprikazana u Prilepskom teatru. Glovackigovori o tranzicijskom haosu i postkomu-nisti~koj Rusiji u kojoj vlada tajkunstvo.Pisac pravi ironijski osvrt na ^ehovljeve”Tri sestre” i ”Pepeljugu”.

***Beogradsko Narodno pozori{te gosto-

valo je u Makedonskom narodnom teatrusa predstavom La`a i parala`a JovanaSterije Popovi}a u re`iji Juga Radivoje-vi}a. Upravnik makedonskog pozori{ta,Sa{o Milenkovski, najavio je da posleuspe{nih saradnji sa hrvatskim i srp-skim teatrom, istu vrstu anga`mana pla-

TITO - ^ETVRTI PUT

1953”, objavilo je Crnogorsko narodnopozori{te. Knjiga sadr`i preko 2600 bibli-ografskih jedinica sa veoma sadr`ajnimanaotacijama i nekoliko stotina drugihpodataka o pozori{tu u Crnoj Gori kakoga, jo{ od pre zavr{etka Drugog svetskograta, prati post okupaciona periodikatokom prve decenije svog izla`enja.

***Tito i Naser, ili kako sam nau~io da

volim socijalizam, koju je u Crnogor-skom narodnom pozori{tu postavio egi-patski umetnik Ahmed El Atar, premijer-no je izvedena u Hamburgu, u okvirufestivala Kampnagel. Re~ je o jednom odosam samostalnih komada kompleksnog

projekta ”Tito - ~etvrti put”, u kojemu~estvuje vi{e od 100 umetnika, a real-izuje se u koprodukciji desetak festivala iteatara iz jugoisto~ne Evrope i Nema~ke.Crnogorska premijera zakazana je uoktobru na sceni nacionalnog teatra uPodgorici. Autor tekstova o Titu je IvoBanac, dok kreativnu podr{ku dajeBranko Brezovec. Projekat predstavljateatar koji se bavi paralelnim diskursi-ma, koji kroz ples i masovni spektakldaje sliku istorijske stvarnosti vi|enuo~ima stranih umetnika...

A.J.

niraju i sa nacionalnim ansamblima uAlbaniji i Turskoj.

***De~ji komad Balkan ekspres Stefana

^aptikua, modernog albanskog autora,imao je premijeru u De~jem pozori{nomcentru. U re`iji Vladimira Mil~ina, ko-mad je nastao na motivima ruske sred-njevekovne bajke sa fragmentima [ek-spirovog ”Hamleta”. Autor je aktualizo-vao pri~u sa postkomunisti~kom balkan-skom situacijom, gde je glavni izazovsvakog `itelja da pobegne iz domovine.Drama je bazirana na konfliktu te `elje inemogu}nosti njenog ostvarivanja.

***Premijera Iza kulisa Majkla Frejna

u re`iji Dragane Milo{evske-Popove,odr`ana je u skopskom Turskom teatru.Tekst se bavi stvaranjem predstava.

***Nabokovljeva Lolita, koju je adapti-

rao i postavio Oliver Micevski, imala jepremijeru u Dramskom teatru. ”Romanje savr{en tako da nije bilo lako napravi-ti ekvivalent za scenu. Tekst je o~i{}en od´nepristojnih´ delova, poku{ali smo dasa~uvamo esenciju ljubavi bez granica”,rekao je Micevski.

***Lavirint se}anja Avnija Halimija, u

re`iji Kustrima Bekte{ija je premijernoizveden u Albanskom teatru u Skoplju. Upitanju je komad o disbalansnom svetu idru{tvu u kojem su izgubljene sve vred-nosti. Glavni lik je `rtva porodi~nognasilja. ”Drama prikazuje tragediju sa-vremenog, obi~nog ~oveka koji je prisi-ljen da bude `rtva jer nema izbora”,tekao je reditelj.

***U Skoplju je odr`ana premijera

drame Konj ko~ije, koprodukcije skop-skog Albanskog teatra i Nacionalnogteatra iz Tirane. Re~ je o modernoj izved-bi koja se bavi mu{ko-`enskim odnosi-ma, kao i preva`nosti stvari pre momen-ta smrti. Autor teksta koji je postavioGzim Kame je Ferdinand Hisi.

***Nacionalno pozori{te ”Jordan Had`i-

konstantinov-D`inot” iz Velesa premijer-no je izvelo komad Zaboraviti Herostrata,ruskog pisca Grigori Gorina, u re`iji ZojeBuzalkovske. ”Gorinov tekst se baviistorijskim faktama kada je Herostratspalio veli~anstven hram posve}en Arte-midi, koji je kasnije progla{en jednim odsedam svteskih ~uda”, reklaje rediteljka.

Aleksandra Jak{i}

Pozori{ne novosti iz Crne Gore

Teatarske novosti iz Makedonije

MMee||uunnaarrooddnnii pprroojjeekktt:: TTiittoo ii NNaasseerr,, iillii......

TTeettaarrsskkaa zzaavvrrzzllaammaa:: IIzzaa kkuulliissaa @@eennsskkii pprroobblleemmii:: VVaaggiinniinnii mmoonnoolloozzii

LUDUS 145,1469

EX YU

Najbolja predstava 21. susretalutkarskih pozori{ta (ove godinedoma}in je bilo Gradsko kazali{te

lutaka Split) je Lepotica i zver redi-teljskog para Zheny i Petra Pashova uizvedbi zadarskog Kazali{ta lutaka.

***Ovogodi{nji program Festivala hr-

vatske drame i autorskog pozori{ta Mar-uli}evi dani, koji je odr`an poslednjesedmice aprila, ponudio je reprezentati-van presek umetni~ki atraktivnih pred-stava u jednogodi{njoj produkciji teatarakoja na repertoaru imaju hrvatski tekst.Takmi~ilo se devet predstava, od ~ega triiz inostranstva. Festival je otvorio zagre-ba~ki HNK predstavom HasanaginicaMustafe Nadarevi}a. Slede Bez tre}egMilana Begovi}a u re`iji Gorana Golovkai izvedbi splitskog HNK, Kurve Fe|e[ehovi}a u re`iji Ivana Lea Leme i pro-dukciji HNK u Osijeku, Ni~iji sin MateMati{i}a u re`iji Vinka Bre{ana i izvedbirije~kog HNK Ivana pl. Zajca, S drugestrane autorskog dvojca Nata{e Rajkovi}i Bobe Jel~i}a u izvedbi Zagreba~kogakazali{ta mladih i Smisao gospodinaLojtrica Sa{e Ano~i}a u izvedbi KNAPP-a Pe{~enica.

Od stranaca igrale su Ma{karateispod kuplja Ive Vojnovi}a u re`iji IviceKun~evi}a i izvedbi Kraljevskog pozo-ri{ta Zetski dom - Cetinje, Ovaj krevet jeprekratak ili samo fragmenti NineMitrovi} u re`iji Ivane \ilas i produkcijiSNG-a iz Nove Gorice te Elita (GospodaGlembajevi) Krle`e koju je re`irao IvicaBuljan, a izvelo Litvansko narodno kaza-li{te iz Vilniusa. Pobednik festivala je

komad S druge strane, dok je publikaproglasila najboljom Hasanaginicu.

***U Teatru Exit autorska ekipa - re-

diteljka Ivica Boban, glumci Amar Buk-vi} i Filip Juri~i} i dramaturg Olja Lozi-ca, od obi~nih `ivotnih doga|aja kakvemo`emo ~uti na svakom koraku stvorilisu sme{nu, komi~nu, dramati~nu i tu`nupredstavu Kako misli{ mene nema!?,koja govori o `ivotu obi~nih ljudi, koji jedaleko od uspeha i blje{tavila, koji jegorak i te`ak. Dvojica prijatelja `ive narubu egzistencije i sanjaju kako oti}i namore. ^as glume}i sebe, ~as se transfor-mi{u}i u one koje susre}u u svojim`ivotima, Bla` i Nino pri~aju uzbudljivusagu o turobnoj i apsurdnoj dramati~-nosti svakodnevice.

***De~je pozori{te Dubrava premijerno

je izvelo predstavu Bliznakinje, koje jeprema motivima istoimenog romanaEricha Koestnera dramatizovao i re`iraoOliver Frlji}. Dve sestre, koje su roditeljirazdvojili ne samo fizi~ki nego su ihdoslovce iskorenili iz se}anja i svojih`ivota tako {to im nisu ostavili ni istoprezime, slu~ajnost spoji na zajedni~kom

letovanju, gde otkriju da su im roditeljiisti. Otkriv{i to, ali i da jedna drugojnedostaju, odlu~e svaka upoznati rodite-lja kojeg do tada nije poznavala, s na-merom da ih ponovno sastave i osigurajuzajedni~ki i sretan porodi~ni `ivot.Frlji} je napravio vrckavu i duhovitupredstavu. Sla`u}i komi~ne detalje umozai~nu strukturu bogatu fejdoovoskimsituacijama i montipajtonovskim gegovi-ma za~injenu karakternim nijansamalikova, razigrao je i situacije i likove.

***Propitivanje psihologije i patologije

zatvorenih i izolovanih mikrosvetova teproblemi samo}e, otu|enosti i odba~enos-ti, teme su koje povezuju predstave 14.me|unarodnog izdanja Festivala malihscena u Rijeci, koji je odr`an od 29. majado 6. juna i okupio je deset teatara izsedam evropskih zemalja. Smotru jeotvorila predstava S druge strane ZKM-a. Sledi italijansko pozori{te Sud CostaOccidentale sa komadom Moj `ivot ure`iji Emme Dante, Cirkus istorijaBITEF-a i JDP-a Sonje Vuki~evi}, Ma~kana vru}em limenom krovu rije~kog HKDTeatra u re`iji Larryja Zappije, Slomlje-ninestao teatra Katona Joszef iz

PRODUKT I @RTVA KAPITALIZMANa sceni teatra SNG Nova Gorica

premijerno je izveden komadOrkestar Titanik Hrista Boj~eva u

re`iji Matja`a Latina. ”Iluzija je jedna odnajja~ih stvari koje ljudsko bi}e poseduje,ona mu poma`e da pre`ivi”, rekao jebugarski pisac politi~kih satira i kome-diograf Hristo Boj~ev, pisac ~ije se drameigraju {irom sveta. Slovena~ka publikase prvi put susre}e sa njegovim drama-ma ovim komadom koji je nazvan ko-medijom.

Pri~a prati ~etvoro besku}nika koji`ive u napu{tenoj `elezni~koj stanici i~ekaju voz koji }e ih odvesti iz bede.Jednog dana voz ipak sti`e, ali samo dabi iza{la jo{ jedna izgubljena du{a, izve-sni Hari Hudini. @ivot na stanici odjed-nom postaje prepun bizarnih situacija,iluzije postaju stvarni doga|aji iz `ivotabesku}nika...

***Poslednja premijera u Novoj Gorici je

komedija Buba u uhu @or`a Fejdoa u re-`iji Janu{a Kice. Nova postavka je izve-dena u ~ast stogodi{njice prvog izvo|enjaovog poznatog vodvilja. U na{oj eri u ko-joj se ozbiljni ljubitelji umetnosti rugajuFejdoovom radu, opisuju}i ga kao jeftinuzabavu, samo nekolicina prime}uje nje-govu sjajnu sposobnost opservacije.Fejdoovi likovi imaju tragi~an momenat”izgubljenosti”, njihov svet po~inje da se

***Slovensko ljudsko gledali{~e imalo je

premijeru komada Patrika Marbera, crnekomedije Havard Katz u re`iji Matja`aZupan~i~a. Ovaj komad je premijernoizveden u londonskom Royal NationalTheatre 2001. godine u re`iji autora. Za-jedno sa dramama ”Dilerov izbor” i ”Bli-`e” ~ini trilogiju. Katz je mu`, otac, sin,brat, agresivni jevrejski agent, zvezda Ckategorije, napunio je pedeset i ne snalazise u krizi srednjeg doba. Besan je na`enu, {efa, starije, netalentovane klijente,koji ho}e da postanu slavni, besan je nasebe, na `ivot, na ceo svet. Havarda sre-}emo u trenutku kada se na{ao na naj-ni`oj ta~ki `ivota i ho}e da se ubije. Katzje produkt kapitalizma: arogantan, nasi-lan, bez trun~ice ~ove~nosti, koji postajenjegova `rtva.

***U Mestnom gledali{~u Ptuj premijer-

no je izveden komad Tenesija VilijamsaIgra za dve osobe. Re`iju potpisuje ReneMaurin a igraju Aleksandra Balmazovi}i Aljo{a Ternov{ek. Komad koji se retkoizvodi, sam autor je smatrao svojimnajboljim delom, a za~injeno je autobi-ografskim elementima. Akteri, dvoje glu-maca, brat i sestra, napu{teni od stranesvoje teatarske trupe, u nekom propada-ju}em pozori{tu u ameri~koj unutra{-njosti, ~ekaju na po~etak predstave, bezscenografije i ostalih pozori{nih poma-gala. Stvarnost i fantazija se u ovoj ”Igriza dve osobe” prepli}e do te mere, da igledalac, skupa s izvo|a~ima, nije spo-soban sve da razlu~i.

A.Jak{i}

Ma|arske u re`iji Viktora Bodoa, Frag-ile! u re`iji Matja`a Pograjca i izvedbiSMG-a, Smisao `ivota gospodina Lojtricezagreba~ke trupe KNAP Sa{e Ano~i}a,Sonja letonskog Novog ri{kog kazali{ta ure`iji Alvisa Hermanisa, No returnTeatra Viirus iz Finske u re`iji Cezarisa iOdumiranje srpskog Ateljea 212 rediteljaEgona Savina. Najboljom predstavom ucelini progla{ena je predstava Saml-jeveninestao a publika je nagradilabeogradsko Odumiranje.

***Mo`emo li, jesmo li spremni i sposob-

ni komi~nost do`ivljavati na cini~anna~in? Mo`emo li u svet budu}nosti sti}ipreko {oping grada? I, nije li {oping mo-`da iluzija i zamka ako se u njemu mo`ekupiti smisao `ivota? To su pitanja kojanudi rediteljska rekontekstualizacijaOzrena Prohi}a, njegova re`ija Dr`i}evogremek-dela Dunda Maroja, koje je nakon25 godina ponovo premijerno izvedenona sceni zagreba~kog HNK.

***Komad Veliki Getsbi, nastao po isto-

imenom romanu Francisa Skota Fitz-d`eralda, premijerno je izveden u Zagre-ba~kome kazali{tu mladih, u reditelj-skom vi|enju Ivice Buljana. Getsbi pri-kazuje sasvim novog Ivicu Buljana, kojise ovoga puta pokazao u klasi~nom iumerenom izdanju. Buljan je gradio ve-liku ansambl predstavu, raspore|enu uniz ~vrstih prizora, dr`e}i se naklonostiprema naraciji na sceni kao temeljnomstilskom postupku. Tako|e, istovremeno ivrlo pa`ljivo i samog predlo{ka, o`iviv{iatmosferu bogata{kih zabava, u kojojnekako nasilno egzistira galerija likovana ~elu s kraljicom zabave, Getsbijevomljubavlju, Dejzi.

***Umesto traganja za sre}om, je li spas

u njenom preziranju - dilema je kojamu~i Hedu Gabler u Kun~evi}evomrediteljskom ~itanju Ibzenove drame na

sceni osje~kog HNK-a. @ivot nije samo`udnja za sre}om, nego i `udnja zasmr}u kao jedinom pravom slobodom,poruka je najnovijeg scenskog propiti-vanja Hede Gabler. Ivan Kun~evi} jeizre`irao predstavu punu sumornih ni-jansi, punu `ivota koji ~oveka vreba ubudu}nosti, koji nam se nudi kao sre}a.

***Na sceni Zagreba~kog kazali{ta

lutaka praizvedena je nova muzi~kapredstava Pe}a i vuk. Re~ je o `ivahnojpri~i o hrabrom, malom Pe}i koji uspevauhvatiti velikog, stra{nog vuka. Tapustolovina je Sergeju Prokofjevu po-slu`ila da deci pribli`i zvuke orkestra.Reditelj je @elimir Mesari} a autor tekstaMladen ^utura.

***[ta je pre, koko{ka ili jaje? Ili zapra-

vo pile? Mo`e li pile biti pametnije odkoko{ke? Biti druk~iji - je li to prednostili je nedostatak? Na navedene dileme ipitanja poku{ava dati odgovor de~japredstava Mudro pile slovena~kih autor-ki Maje Adu{e Vidmar i rediteljke KatjePegan, koja je premijerno izvedena uGradskom kazali{tu @ar ptica u Zagrebu.

***U re`iji Zlatka Viteza, Kazali{na

dru`ina Histrion u Histrionskom domupremijerno je izvela Fal{tofijadu. Sa-tiri~na komedija slo`ena je iz [ekspi-rovih drama u kojima se pojavljuje likFalstafa (Henrik IV, Henrik V i Vesele`ene vindzorske) i za~injena doma}imtekstovima, pa i Krle`om. Predstavaaludira na hrvatsku dru{tvenu stvarnostte na istorijsku, kulturnu, politi~ku isvaku drugu pro{lost i sada{njost.Po~ev{i od Falstafove smrtne postelje, gdeokon~ava `ivot [ekspirov hedonista,tokom cele predstave, koriste}i se ele-mentima pu~ke komedije, satire iimprovizacije, rekonstrui{e se Falstafovai hrvatska stvarnost.

A.J.

ru{i zbog male gre{ke. Majstor fran-cuskog bulevarskog teatra je skiciraoiznena|uju}e savremenu atmosferu za-to~enosti individue u surovom mehaniz-mu modernog vremena.

***Ansambl Drame SNG-a Ljubljana

izveo je Ibzenove Aveti u vi|enju redite-lja Eduarda Milera. Drama koja se baviveneri~nim bolestima, incestom, never-no{}u i eutanazijom, jedna je od najja~ihIbzenovih dela, ujedno i najkontrover-znijih. Kada je objavljena prodata je usamo nekoliko primera. Nije izvedena uNorve{koj skoro deceniju posle svetskogdebija u ^ikagu. Na ve~eri 1898. g, kojaje organizovana u Ibzenovu ~ast, u kra-ljevoj palati u Stokholmu, kralj Oskar IIizrazio je mi{ljenje da su Aveti lo{adrama i da pisac nije trebalo da je napi{e.Ibzen je odgovorio da je to bilo ja~e odnjega.

***Prvo slovena~ko izvo|enje drame

Agasfer Vasilija Sigareva re`irala jeIvana \ilas za SNG Ljubljana. Ruski tri-desetogodi{nji pisac napisao je osam-naest komada koji se izvode {irom sveta.Dobitnik je velikog broja nagrada, uklju-~uju}i i rusku Anti-Booker (2000) i Lon-don Evening Standard nagradu za obe-}avaju}eg pisca (2002, prvi put je na-

gra|en neengleski komad) za dramuPlastelin.

Sigarev dolazi iz uralskog dela Rusi-je, koji je te{ko pogo|en raspadom Sovjet-skog Saveza. Nova sloboda koju su dobiliraspadom unije uticala je na promenuvrednosti - pohlepa za materijalnim do-brima otvorila je ponor izme|u siro-ma{nih i bogatih.

Agasfer je ironi~an porodi~ni komad.Sin se vra}a ku}i posle sedam godinaprovedenih u zatvoru. Porodica slavi nje-gov povratak, ali proslava uskoro postajesvoja suprotnost prepuna zlih re~i i vre-|anja. Andrej, koji je u zatvoru ma{taonostalgi~no o divnim momentima izdetinjstva, ne mo`e da prepozna ~lanovesvoje porodice. Kada ga gnevna porodicaizbaci napolje, on oplja~ka radnju ne bi liih obradovao ukradenim. Ali, policijamaje odmah za njim i nova robija je neiz-be`na. On poku{a da se obesi u toaletu aliga policija nalazi u poslednjem trenutku.Za njega nema iskupljenja, Andrej jeosu|en na mu~eni~ki `ivot.

***Na sceni nacionalnog teatra u Mari-

boru, premijerno je izveden komad Zanacionalni interes Toneta Partlji~a ure`iji Ja{e Jamnika. Re~ je o politi~kojsatiri koja se de{ava u malom mestu to-kom izbora za mesnog `upana. Ljudi sebore za svoje interese, varaju jedandrugog, mahinacije su svuda...

Kazali{na de{avanjau Hrvatskoj

Vesti iz slovena~kog gledali{~a

OObbii~~nnii lljjuuddii:: KKaakkoo mmiissllii{{ mmeennee nneemmaa!!??

””NNaajjlloo{{iijjaa”” IIbbzzeennoovvaa ddrraammaa:: AAvveettii ((FFoottoo:: PPeetteerr UUhhaann))

N A V A L A F E S T I V A L A

10

EX YU

LUDUS 145,146Lu

Regionalnom pozori{nom projektuBosanski kralj u re`iji AdisaBakra~a, pridru`ilo se i Pozori{te

”Marin Dr`i}” iz Dubrovnika. ”Dubrov-nik je nezaobilazan grad kada je u pita-nju srednjevekovna Bosna, {to i pri~akoju mi pri~amo kroz Bosanskog kraljapotvr|uje. Zato smo smatrali za shodnoda pored Nik{i}a, Biha}a i Br~kog kaoprijatelja ovog pozori{nog projektauvrstimo i Dubrovnik”, rekao je produ-cent predstave koja je premijerno izvede-na krajem aprila.

***”Nakon 302. odigrane predstave i

drugih teatarskih programa u ovoj se-zoni, nakon izvedene tri premijernepredstave i dve u pripremi, nakon u~e{}ana 10 festivala u ovoj sezoni na koje sesti`e prethodnom selekcijom, nakonbrojnih nagrada i priznanja za umet-ni~ke rezultate, Gradsko ve}e Mostara, neobaziru}i se na ove ~injenice, usvajaju}ibud`et grada, koji je predlo`io gra-dona~elnik, prakti~no je donelo odluku oga{enju Mostarskog teatra mladih”,informacija je koja je stigla iz ove tea-tarske ku}e.

***Predstava Klasni neprijatelj, koju je

prema istoimenom tekstu britanskogpisca Nejd`ela Vilijamsa re`irao HarisPa{ovi}, premijerno je izvedena u amfi-teatru Ma{inskog fakulteta u Sarajevu.Ovo je, nakon predstava Hamlet i Faust,tre}i projekat produkcije ”East WestCentar”. ”Smatram da je to jedan od

najboljih tekstova s kraja 20. veka. Kon-taktirao sam autora i dobio sam dozvoluda adaptiram ovaj tekst za bosanskeprilike. Radnja se de{ava u u~ionici gdese u~enici zavr{ne godine zabarikadira-ju. Postaju agresivni i svakoga kopoku{a da u|e u njihovu u~ionicu isme-javaju, tuku i maltretiraju. U predstavianaliziramo zbog ~ega se u~enici po-na{aju tako. Pose}ivaju}i {kole, na`alost,shvatili smo da je na{a realnost u mno-gim slu~ajevima sli~na de{avanjima uovoj predstavi”, isti~e Pa{ovi}. Predstava}e imati letnju turneju po BiH i regionu,dok }e Pa{ovi}ev Hamlet gostovati navelikom teatarskom festivalu koji seodr`ava u Sankt Peterburgu.

***Povodom 75 godina postojanja De~-

jeg pozori{ta Republike Srpske u BanjaLuci odigran je Kolodijev Pinokio u re`ijii dramatizaciji Slav~a Malenova. Profe-sor filmske i teatarske umetnosti u SofijiSlav~o Malenov ve} se predstavio banja-lu~koj publici predstavama Mala Elfa iMajstor i Margarita. ”Napraviti lutku jezahtevan i mukotrpan umetni~ki posao ukoji treba uneti celog sebe. Pinokio jepri~a ~iji koreni vuku jo{ iz Biblije, pri~ao Tvorcu i njegovom delu. Uvek postojisukob `elje i materijala i tom materijaluse mora pristupiti s ljubavlju, jer je tojedini na~in da se ta ljubav vrati”, rekaoje Malenov.

***Selektor Bojan Munjin uvrstio je {est

predstava za glavni program ovogo-

di{njeg, [estog festivala bosanskoherce-gova~ke drame u Zenici. “Odabranepredstave sadr`e kvalitete nesumnjivogbogatstva imaginacije tekstualnog pred-lo{ka, ostvarene su unutar vrlo solidnerediteljske organizacije i poseduju glu-ma~ku igru na visokom ili barem krajnjekorektnom izvedbenom nivou. Autorskitekstovi se na savremeni i rafinirani,negde intimisti~ki na~in obra}aju stvar-nosti kojom se bave; ili su groteskni iironi~ni, ili su bolni i gorki, ili su crno-humorni, ili senzibilni i suptilni. Ovedrame pro`ete su hrabro{}u i o{trinom utretiranju nekad ´zabranjene´ stvarno-sti, poseduju intelektualnu pronicljivost,humor i psiholo{ku dubinu, te sasvimsve`u lucidnost i zaigranost”, rekao jeselektor.

Takmi~ile su se predstave: SretnaNova 1994!!! Mostarskog teatra mladih(autor Zlatko Top~i}, re`ija Rahim Bur-han), Vremenski tunel Pozori{ta mladihSarajevo (autor Nenad Veli~kovi}, re-ditelj Admir Glamo~ak), Va`no je bitipozitivan Darka Luki}a, u re`iji VladeKero{evi}a (Teatar Kabare Tuzla), Prviput s ocem na izbore Abdulaha Sidrana,u re`iji Sulejmana Kupusovi}a (Narodnopozori{te Sarajevo), Poslednji iz kastestrasti Miodraga @alice, u re`iji Gradimi-ra Gojera i izvedbi ansambla Bosanskognarodnog pozori{ta Zenica i Zagrljenici,tako|e Miodraga @alice, u re`iji RobertaRaponje (SARTR Sarajevo). Ovogodi{njafestivalska premijera je iz ku}edoma}ina - Bosanskog narodnog

pozori{ta Zenica: Kralju ipak ne svi|a segluma D`evada Karahasana, koju jere`irala Lajla Kaik~ija. Pobednik festi-vala je komad Zagrljenici.

***Predstava @enidba, koju je prema

tekstu Gogolja re`irao Petar Ve~ek, aproduciralo Narodno pozori{te Sarajevo,otvorila je 26. Pozori{ne/Kazali{ne igreBosne i Hercegovine u Jajcu. Slede:Va`no je biti pozitivan Teatra ”Soli” izTuzle, Na ~ijoj strani Pozori{ta Prijedor,Sretna Nova 1994 mostarskog ”Teatramladih”, Madam San @en Narodnog po-zori{ta RS, Zagrljenici, Sarajevskog rat-

nog teatra - SARTR i Vremenski tunelPozori{ta mladih Sarajevo. ”Za Festivalsam izabrala predstave koje imaju pri~ui koje nam imaju ne{to re}i. Osim toga,sve one svoju formu prvenstvenouskla|uju sa samim tekstom koji upri-zoruju, ne forsiraju}i rediteljske ´cake´,ni druge pozori{ne ´efekte´. Njihoviautenti~ni umetni~ki efekti su u prvomredu u gluma~kim kreacijama”, rekla jeselektorka Ka}a Dori}.

Nakon trijumfa na prethodno za-vr{enom Festivalu bh. drame u Zenici,predstava Zagrljenici SARTR-a sa petosvojenih nagrada, uklju~uju}i i glavnunagradu stru~nog `irija za najboljupredstavu u celini, apsolutni je pobednikIgara u Jajcu. Nagradu publike gradaJajca dodelio je predstavi Madam San@en.

A.Jak{i}

KAZALI[NE/POZORI[NE IGRE[ta se doga|a u pozori{tima Bosne i Hercegovine

Premijernim izvo|enjem predstaveRomeo i Julija NP RS, u re`ijiDu{ana Petrovi}a, 2. juna u Banja

Luci je otvoren deseti Teatar fest. U naslovnim ulogama publika je

gledala Sr|ana Sekuli}a iz Subotice imladu Banjalu~anku Sandru Ljubojevi},dok su sude}i po reakcijama poznavala-ca pozori{ne umjetnosti u gradu naVrbasu, briljirali Boris [avija, GoranJoki}, Nikolina \or|evi} i Radenka [eva.

Druge festivalske ve~eri, gostovalo jeBDP sa predstavom Amadeus u re`ijiAlise Stojanovi}. Drama o odnosu Sali-

jerija (A. Salieri) i Mocarta (W.A. Mozart)koju su vje{to do~arali Predrag Ejdus iGordan Ki~i}, ostavila je izuzetan utisakna publiku.

”Kamerni teatar 55” iz Sarajeva,predstavio se sa ^etvrtom sestrom re-ditelja Dine Mustafi}a, {to je bila i jedinagostuju}a predstava na festu koja nije izSrbije. Publika je sa punom pa`njom trisata pratila komad Janu{a Glovackog(Janusz Glowacki), te maestralne glu-ma~ke kreacije Ermina Brava, Zane Ma-rijanovi}, Tatjane [oji}, Sabine Bambur,

Jasne Dikli}, Dragana Jovanovi}a i Sena-da Alihod`i}a.

”Re`ija po~inje izborom teksta ireditelji se i razlikuju po tome {ta re-`iraju i sa kim to rade. Volim savremenedrame i za sebe volim re}i da sammodernista. Iako sam radio klasiku parputa, mislim da je za to neophodno `ivot-no i rediteljsko iskustvo” rekao je rediteljDino Mustafi} nakon predstave na vrloposje}enoj pres konferenciji.

Salve smijeha me|u publikom izaz-vala je komedija sa mnogo `ivosti i

FFeessttiivvaallsskkaa pprreemmiijjeerraa:: KKrraalljjuu iippaakk nnee ssvvii||aa ssee gglluummaa

`estine Ukro}ena goropad u re`iji MilanaKarad`i}a, i izvo|enju ve~ernje scenepozori{ta ”Bo{ko Buha”. U glavnimulogama su Katarina Radivojevi} iAndrija Milo{evi}, te Nenad Nenadovi},Aleksandar Gorani}, Viktor Savi}, MikiDamjanovi}...

Predstava Povratak Kazanove ostrahu od starosti i smrti, prema istoi-menoj noveli austrijskog pisca Artura[niclera, u re`iji mlade beogradskerediteljke Ane Tomovi}, igrala je peteve~eri Teatar festa u Banja Luci.

[niclerovo djelo, u kojem naslovnuulogu ~uvenog ljubavnika tuma~i Radoje^upi}, pored rediteljke dramatizovali suBranko Dimitrijevi} i Vuk R{umovi}. Sa-vremenu `udnju ~ovjeka da ostane vje~nomlad i tragediju suo~avanja sa sop-stvenom prolazno{}u, gluma~ki su pre-do~ili Nenad Pe}inar, Draginja Voganjac,Milica Gruji~i}, Rade Kojadinovi}, ZlatkoRakonjac te Tijana Maksimovi} i IsidoraPaklar.

Reditelj Kokan Mladenovi}, koji jebanjalu~koj publici poznat po predstava-ma koje je vrlo uspije{no potpisao u NPRS i DP RS, na Teatar festu predstavio jePoslednju smrt Frenkija Suzice u izvo-|enju ansambla NP Sombor. Prematekstu Slobodana Vujanovi}a, predstavadonosi doga|aje iz neposredne pro{losti,stanju Srbije u devedesetim godinama, aliiz dje~ije perspektive.

Autorski projekat Dragana Jova-novi}a, predstava Dobro do{li u SrbijuZvezdara teatra iz Beograda, izvedena jeu okviru sedme ve~eri festa u banja-lu~kom teatru.

Jovanovi} je i gluma~ki nosilac likovai epizoda koje predstavlja u ovoj urne-besnoj komediji, a koja doti~e najslabije

ta~ke srpskog mentaliteta, duboki jazizme|u mita i stvarnosti u Srbiji. Gledao-ci koji su ispunili salu NP RS, aplauzimasu nagradili izvo|enje beogradskogglumca i u~esnice predstave: Sanju Mar-kovi}, Jelenu Radovanovi}, Marinu Stoj-kovi}, Jelenu Grubi}, Mariju Zuli} iMladenu Veselinovi}, koje su muzi~kimkvalitetima doprinijele uspijehu projekta.

Na velikoj sceni NP RS igrala je ipredstava Seobe Knja`evsko- srpskogteatra iz Kragujevca. Prema scenarijuTV serije Aleksandra Petrovi}a, a upozori{noj adaptaciji \or|a Lazina iAleksandra Petrovi}a, i re`iji PjeraValtera Polica (Pierre Walter Politz),predstavu je maestralno izvelo vi{e odtrideset glumaca, me|u kojima su i Mio-drag Pejkovi}, Milo{ Krstovi}, NenadVulevi}, Nikola Milojevi}, Jasmina Di-mitrijevi}, Dubravko \or|evi}, BratislavStankovi}...

Teatar fest u Banja Luci, 10. junazatvorili su doma}ini prvom reprizompredstave Romeo i Julija reditelja Du{anaPetrovi}a.

”Za sebe mogu re}i da redovnopratim pozori{na zbivanja u Banja Luci iTeatar fest koji je svakako najve}i teatrs-ki doga|aj u RS. I ove godine Banja Lukase nije obrukala, imali smo velikepozori{ne ku}e sa odli~nim projektima iglumcima. To samo potvr|uje koliko kva-litetnu scenu ima region i {teta {to nismou prilici da ~e{}e u`ivamo u tome. Nemogu nikoga izdvajati, mo`da Seobe,^etvrtu sestru i Amadeus i `ao mi je {tomo`da nije bilo malo vi{e ku}a iz BiH iHrvatske” rekao je za ”Ludus” Banja-lu~anin Zoran Laki}.

Vanja Stevanovi}

TEATAR FEST U BANJA LUCI

LUDUS 145,14611

Festivali koji dolaze

SVE VI[E STRANACA I MLADIH

Uo~i 32. Festivala monodrame ipantomime razgovaramo sa selektorom,Ivanom Bekjarevim.

Po ~emu se ovogodi{nja selekcijarazlikuje od prethodne?

Bilo je vi{e prijavljenih. Imamo stal-no pove}anje prijavljenih glumaca ipantomimi~ara iz sveta, doma}a ponudaje uglavnom sli~na, a inostrana je daleko

ve}a. Uvek je te{ko selektirati, tim te`e{to ima jako dobrih predstava, ali moramre}i i dalje su sve bolje predstave iz inos-transtva. Kod nas najzna~ajniji glumcikao da su prestali da rade monodrame ito predstavlja problem, ali zato, s drugestrane, imamo konstantno pove}anjeprijavljenih mladih glumaca. Oni sadana nekim akademijama imaju obavezan

diplomski rad, a to je po pravilu mono-drama.

Iz Slovenije ima vrlo interesantnamonodrama Uro{a Firsta, koji je ve}dobio mnoge nagrade na razli~itim festi-valima, a onda je nastavio da radi natome tako {to je sam izre`irao monodra-mu u prevodu Kolumbovo jajce koje igraMojca Funkl i to je replika na njegovumonodramu Pe}inski ~ovek, i to je vrlozanimljivo.

Koliko je bilo prijavljenih monodra-ma?

Oko 70 je bilo prijavljenih. Imao samjedan u`asan posao, ve} sam obnevideood gledanja monodrama, me|utim, ve}sam se nekako uhodao i {to se ti~e sameponude bar oko toga ne moram dabrinem kao ranijih godina. Festival je biouga{en tri godine. Kad sam ja po~eo daga radim bilo je jako te{ko podi}i gaponovo, taj problem nemam. Imam oveslatke muke da od ogromnog brojaprijavljenih izaberem ono najbolje, apo{to su prijavljeni uglavnom iz inos-transtva, to je tim te`e, odnosno, najzadsmo dobili zavidno mesto na toj svetskojmapi {to se ti~e kulture.

Da li ste Vi, kao selektor, ove godineimali priliku da neku stranu monodra-mu odgledate u mati~nom pozori{tu?

Na moju veliku `alost, ja sam jo{uvek jedini selektor koji o tro{ku festi-vala nigde nije putovao van zemlje. Javrlo dobro znam koliko se pla}aju selek-tori za druge festivale i koliko jo{ dobijuna ime tro{kova. To kod nas ne postojikao stavka. Ali mo`da zato ovaj festivalima ne{to posebno i u atmosferi koja senapravi u Zemunu, pre svega zahvalju-ju}i zemunskoj publici koja je najvernijai uop{te, radimo ga bez ikakvih potresa,ve} koliko godina, sve se to uhodalo. Isti-na je da nam sredstava stalno manjka i~injenica je da uspevamo da napravimojedan izuzetan kvalitet i da nijednomnismo omanuli. Invazija stranaca naj-bolje govori tome u prilog.

Postoji li adekvatna finansijskapodr{ka festivala?

Imamo tradiciju od pune 32. godine,to nije malo i to je festival koji sme{noko{ta u odnosu na druge festivale koji seodr`avaju u Beogradu. Mislim da je kraj-nje vreme da dobije neku zna~ajnijufinansijsku podr{ku i grada i ostalihu~esnika.

Koja je satisfakcija u~esnika?Ugled. Kada bih govorio koliko mi

pla}amo u~esnike, a pla}amo potpunoisto i na{e i u~esnike iz inostranstva,kada bih rekao, niko ne bi verovao, to susme{ne sume. Dolaze isklju~ivo zbogugleda.

Tradicionalno, i ove godine u Po-zori{tu 'Pinokio'?

Monodrama je kamerni vid pozori{tai dobro je {to se radi u Pozori{tu 'Pinokio'.Sala je manja, a potpuno opremljena iima sve uslove. Ve}u salu ne mo`emo daplatimo, kao prvo, a {teta je za publiku,jer ne mogu svi da stanu. [to se samihglumaca ti~e, za monodramu je kao i zasvaki kamerni teatar bolja mala sala.

Imate li nekog svog favorita, prepoz-najete li ve} sada pobednika?

Znate {ta, ja kao selektor uvekizaberem ono najbolje. Favorita nemam,imam ono {to mislim da bi bilo zaslu`enoda pobedi. Posao `irija je potpuno nezav-istan od mene kao selektora i kadpo~nemo da radimo, ja okupim `iri i

ka`em: ”Molim vas, radi}ete potpunosami, ne}ete videti ni mene, ali isto takomolim da ne vidite ni bilo koga drugog saovog festivala da biste radili potpunoobjektivno.” Uvek je tako i bilo. Sa`irijem nemamo nikakvog kontakta, nija kao selektor, niti bilo ko drugi s festi-vala, i to je mo`da jedan od aduta {to svihrle ovom festivalu jer znaju da }e bitiobjektivno vrednovani.

I do kraja je sve po{teno.Mo`ete li da povu~ete paralelu

izme|u stranih i na{ih monodrama?Na`alost, ja `elim da na festivalu

imam najbolje predstave, a to podra-zumeva one predstave koje imaju sveelemente, jake ansambl predstave... Meni

je monodrama koja je samo monodramapo tome {to glumac sedne i po~ne dapri~a najmanje zanimljiva. Zna~i, idemna to da to budu mali spektakli, da buduprave pozori{ne predstave u kojimau~estvuje jedan glumac, ali sa svimelementima. Onda tu nastaje taj raskoljer su strane predstave u tom smisluneuporedivo i bolje opremljene, i ma{-tovitije ~ak, ali pitanje je da li bi bilema{tovitije na{e ili strane kada bi na{iglumci imali te uslove. Tako da je to stal-ni problem i ja tu vrlo oprezno vagam,upravo zato da to ne bi bilo na {tetu na{ihglumaca. Objektivno, kvalitetnije mi sti`eiz inostranstva.

Mirjana Jur~i}

Utorak, 3. juli 12,00 ~asovaU restoranu ”Skala”-konferencija za {tampu-promocija knjige SAMI SAPUBLIKOM M. Ojdani}

-promocija knjige ZEMUNSKAPOZORJA A. Ujesa

^etvrtak, 5. juli 19,00 ~asovaU Kapetaniji-otvaranje izlo`be maski,autor Radica Komazec

U Pozori{tu lutaka ”Pinokio”20,00 ~asovaSve~ano otvaranje-Festival otvara glumicaBranka Veselinovi}

20,15 ~asovaAct Provocateur International,Velika BritanijaPIGEON MAN, APOCALYPSE/Apokalipsa ~oveka golubaIgra: ANDY McQUADE/Endi Mekvejd

JapanGOLDEN SILENCE/ Zlatna ti{inaPantomimaIgra: AKIRA SHIMIZU

Gustav film, SlovenijaJAMSKI ^OVEKIgra: URO[ FÜRST/ Uro{ Furst

SrbijaSUN^ICA I PLAMI^AKIgra: Ivana Koraksi}

U Pozori{tu lutaka ”Pinokio”Petak, 6. juli u 20,00 ~asovaPozori{te ”Ogledalo”, BeogradISIDORINE IZOHIMENEIgra: An|elika Milivojevi} - Tadi}

”Inexistent Theatre”, RumunijaFLIRT PantomomaPisci: MIHAI BARANGA,ANDREEA PADURARUIgraju: MIHAI BARANGA,ANDREEA PADURARU

Gustav film, SlovenijaKOLUMBOVO JAJEIgra: MOJCA FUNKL

Novi SadKOLUMBOVO JAJEIgra: AN\ELKA STEVI]

Subota, 7. juli 12,00 ~asovaU restoranu ”Skala”-promocija RE^NIKA OSNOVNIHPOZORI[NIH POJMOVAMilovana Zdravkovi}a

12:30 ~asova-Simultanka velemajstoraALISE MARI]sa u~esnicima festivala

U Pozori{tu lutaka ”Pinokio”20,00 ~asovaBITEF festival i Institut Servantes,CARTA DE AMORPisac: Fernando ArbalRe`ija: Tanja Mandi}-RigonatIgra: DOBRILA BOBA STOJNI]

Akademija humanisti~kih nauka,Novi PazarTRKA pantomimaIgra: 10 u~esnika

Pan teatarSAMOUBISTVO U SAMOODBRANI (solisti~ka groteska)Pisac i reditelj: Mirjana Ojdani}Igra: MARKO MARKOVI]

Novi SadKLARA, DOGODILO SE NE[TONEO^EKIVANOPo noveli ”Kako nastaje pozori{te”,Karela ^apekaIgra: STEFAN TRIFUNOVI]

U Pozori{tu lutaka ”Pinokio”Nedelja, 8. juli u 20,00 ~asovaPoljskaYOTAMIgra: JOLANTA JACKOWSKA

PantomimaIgra: VANJA KAPETANOVI]

HrvatskaE, MOJ SOKOLEIgra: DU[KO VALENTI]

Revijalno: ”DNEVNIK JEDNOG LUDAKA”Knja`eva~ko-srpski teatar, KGIgra: IVAN VIDOSAVLJEVI]Pisac: N. V. Gogolj

-Saop{tenje odluke `irija i sve~anouru~enje nagrada

-Festival zatvaraDarinka Mati} Marovi}

32. FESTIVAL MONODRAME I PANTOMIMEPOZORI[TE LUTAKA ”PINOKIO” ZEMUN, 5, 6, 7. i 8. JULI 2007.

Stru~ni `iri sa~injavaju: Miodrag Radovanovi},predsednik, Neboj{a Dugali}, Vesna Stankovi}

41. BITEF - I TO JE POZORI[TEPod sloganom “I to je pozori{te”, od 15. do 30. septembra odr`a}e se 41.

BITEF. Sve~ano otvaranje bi}e u Sava Centru, a program }e otvoriti jedan odnajslavnijih izraelskih plesnih tuatara, Bat{eva dans kompanija, sa kreacijomTri.

Po re~ima Jovana ]irilova, koselektora BITEF-a, program ove godine nudiniz razli~itih predstava, sa razli~itim, nestandardnim, izrazom, od ekstremnonovog savremenog plesa do krajnje minimalisti~kih formi, {to se odra`ava i nasam slogan festivala: “I to je pozor{te”.

Anja Su{a, koselektorka festivala je istakla da je fenomenolo{ki zanimljivprodor druga~ijeg pozori{nog jezika ove godine. Po njenom mi{ljenju radi se ospontanoj pojavi i potrebi onih koji se bave pozori{tem da prona|u novi jezik kojipredstavlja neku vrstu otklona od realnosti.

U glavnom programu bi}e 11 predstava, od kojih }e dve biti iz Srbije.[pilhaus Dizeldorf, Nema~ka, nastupa sa predstavom Magbet, koja je u

Berlinu progla{ena za nema~ku predstavu sezone. Kontroverzna predstava zakoju Anja Su{a ka`e da predstavlja dobru platformu za razmi{ljanje o pozori{tu.

Baca~i sjenke iz Hrvatske nastupi}e sa predstavom ExPosition, komadomgde jedan glumac igra za samo jednog gledaoca u pet varijanti na pet osetljivihtema.

U produkciji "Maski" iz Slovenije bi}e izvedena rekonstrukcija predstave iz1969.god Pupilija Papa Pupilo pa Pupili~ki.

”Showcase No3”, koji ~ine doma}e produkcije u duhu BITEF-a, sastavili suove godine Ksenija Radulovi} i Andrea Pa}oto, a u okviru ovog programa bi}e

prikazano 5 predstava:Ja ili neko drugi uizvo|enju SNP, NoviSad, La Capinera, Po-zori{ta na Terazijama,Moja privatna biopoliti-ka PER:ART-a, NoviSad, Tesla, koprodukcijaJugokoncerta i JDP i"Pri~a o ~aju", Dahteatra .

U okviru prate}egprograma predvi|eni susimpozijumi, seminari,filmski i video programu Kinoteci i izlo`ba"Zaustavljeno vreme" ugaleriji ”O3one”.

M.J.

12

Ima li nade za mlade da rade

LUDUS 145,146Lu

Branislav Jerkovi}, impulsivan,strastven, privr`en `enama i dobromprovodu, mladi glumac suboti~kog NP,za sebe ka`e jo{: ”Moram re}i i da sampo{ten!”

Ro|en je 07.08.1982, zavr{io je AU uNovom Sadu, prosek oko devet, u klasiprofesora Ljuboslava Majere. Visok je185 cm, trenutno ima 80 kg, svetlosme|u kosu i o~i plave. Za sobom imaoko desetak ostvarenih premijera imanju filmsku ulogu.

Za{to ba{ gluma?Iako nije, ~ini mi se da je to bilo tako

davno da vi{e i ne znam koji je stvarnirazlog te odluke. Mo`da igra i `elja da sebavim svim mogu}im profesijama. Ovo jejedino zanimanje u kojem mo`e{ dabude{ i vajar i pekar i pilot... Sve je tojedna velika igra, kako je govorio mojprofesor, samo treba da po{tujemo

odre|ena pravila koja ona zahteva odnas.

Da li svi glumci imaju jednake{anse?

To zavisi i od ambicije glumca. Na-ravno da diplomci sa FDU imaju ve}e{anse da se na|u na udaru dobrihbeogradskih pozori{ta, iz prostog razloga{to su na oku reditelja. Postoje tu i nekidrugi faktori, ali ne bih o tome, iznervi-ra}u se. Ja poznajem neke glumce ~ija je`elja uvek bila malo pozori{te, alipozori{te sa du{om i dobrom atmosferom.

Audicije? Za audiciju je te{ko saznati. Obi~no

se zavr{i pitanjem kolege: gde si ti naaudiciji pro{le nedelje? Idem, iako neverujem u regularnost istih.

Pozori{te, televizija ili film?Pozori{te i film svakako. U stanju

sam da scenu filma vra}am deset puta da

bih uhvatio svaki glum~ev pokret. Ovi-snik sam.

Da li bi se bavio nekim srodnimposlom, npr. voditeljskim?

Nisam siguran. Za to je potrebanspecifi~an ose}aj, trening i mo}improvizacije. Malo je voditelja kod naskojima skidam kapu.

Da li se pribli`avamo “ameri~komsnu” gde se glumci bave svim i sva~im“~ekaju}i {ansu”?

Na`alost, u mnogo ~emu se mi prib-li`avamo Americi. Bojim se ni~emu pozi-tivnom. A taj njihov san, kako ga slovi{,je zagazio `estoko u na{e dvori{te.

Da li bi, kad ve} prelazimo nazapadni sistem, bilo dobro da imamo imenad`ere koji bi se bavili pronala-`enjem poslova uz odgovaraju}i proce-nat?

Te pozitivne stvari zapada mi neprihvatamo. Kod nas je bolje da si dobar

menad`er, nego dobar glumac. Mislim date ljude ~e{}e vi|am i na TV i na daska-ma.

M. Jur~i}

'AMERI^KI SAN' JE @ESTOKO ZAGAZIO U NA[E DVORI[TE

Du{an Jovi}, od 1999. igra u NPSombor, a od 2002. je u istom pozori{tustalno zaposleni glumac. Do sada jeodigrao 15 uloga u pozori{tu i re`iraove} dve predstave. Igrao je u dva kratkafilma studenata re`ije na FDU,novosadskoj Akademiji i u jednom igra-nom filmu. Ro|en je 14.06.1979. uSomboru, a 2001. je diplomirao u klasiprof. Vide Ognjenovi} na AU u NovomSadu, prosek: 8,20. Visok je 185cm,vitak /71kg/, ima sme|u kosu i plavo-zelene o~i.

je svejedno da li se njime bavimo upozori{tu ili na filmu. Drugo je pitanje{ta donosi jedno ili drugo. Televizija,odnosno film, svakako donosi ”popular-nost”, pozori{te ni blizu tome. Svako odnas bi trebalo da ra{~isti sa sobom {ta muje prioritet.

Ne mogu, a da ne pomenem finansij-ski momenat. U pozori{tu smo prili~nolimitirani, za razliku od televizije, alinisam za to da se, samo zbog novca, posvaku cenu prihvataju poslovi, ~aknedostojni na{eg poziva.

SDUS, UFUS ili SINGLUS?^lan sam SINGLUSA, kao i ve}ina

kolega iz ku}e. I pitam se za{to?! Unormalnim zemljama (mi to svakakonismo) ovakvi sindikati zaista {titeinterese njihovih ~lanova i omogu}uju imda u korektnim uslovima rade svojposao. Koliko SINGLUS ili bilo koje sli~noudru`enje radi svoj posao, ili kolikouop{te ima realnu mo}, govori namprimer Pozori{ta mladih iz Novog Sada.Ko je njih na bilo koji na~in za{titio?Niko! Na{im `ivotima upravljaju nekedruge organizacije. Mislim da trenutnomi sami nismo u stanju da se bolje orga-nizujemo.

Menad`eri?Da bi ikad pre{li na tzv. zapadni

sistem, prvo moramo da promenimomnoge stvari. Kod nas je jo{ uvek svekobajagi. ”Singlus” je kobajagi gluma~kisindikat, kastinzi su kobajagi audicije zaglumce, kobajagi imamo i menad`erekoji, ~ast izuzecima, nisu ba{ sigurni {taje u njihovom opisu posla. Kakav zapad-ni sistem! Mi nemamo elementarnestvari!

Ko je pratio rad tvoje klase? Ako upravnik pozori{ta `eli da vodi

brigu o svom ansamblu on mora da prati{ta se de{ava na “tr`i{tu glumaca”. Topodrazumeva i gledanje studentskih ispi-ta i predstava. Reditelji tako|e. Znamosvi koliko zna~i dobra podela u jednojpredstavi. Onda je valjda logi~no dareditelji prate glumce, te kad do|u u nekopozori{te znaju na koga mogu dara~unaju. Rad moje klase je pratilo dostaljudi. Mislim da je i to u velikoj meri raz-log za{to smo gotovo svi vrlo anga`ovani.

Na{ posao je da igramo. Ali, glumacdanas mora da se pozabavi i promocijomsvoga rada, na neki na~in - marke-tin{kom promocijom.

M. Jur~i}

PLASTELIN U ATELJEU 212

Na maloj sceni Ateljea 212premijerno je izvedena predstavaPlastelin mladog ruskog piscaVasilija Sigareva, u re`iji NikoleZavi{i}a, kojom je po~elo promo-visanje novog alternativnog teatra.Tim povodom je upravnik Ateljea212, Svetozar Cvetkovi}, rekao “daje Plastelin izazvao kontroverze{irom sveta, a posebno u konzerva-tivnim krugovima u SAD, jer je upitanju politi~ki nekorektna pred-stava, koja prikazuje nasilje naddecom. Iako univerzalan, taj ko-mad izazivao je ~esto agresivnereakcije, a sadr`i scene u kojimadecu biju, ali se tuku i sama me|usobom. Reditelj Zavi{i} ka`e da jePlastelin ”krik nemo}i glavnogjunaka Maksima”, koga tuma~imladi Miroslav \ur|evi}. U pred-stavi igraju profesionalni glumci ideca koja idu u osnovnu i srednju{kolu. Specifi~ne, vrlo svedenekostime i scenografiju je uradilaIvana Vasi}.

M.J.

SA’ ]E BO@OU ATELJE

Na Velikoj sceni Ateljea 212gostovao je teatar Rugantino izZagreba sa predstavom Ivice Iva-ni{evi}a Sa’}e Bo`o, svaki ~asreditelja Maria Kova~a. “Modernaverzija ”kanonskog dela pozori{taapsurda - ^ekaju}u Godoa”, nudipoigravanja izme|u fikcije svetaapsurda i besmisla svakodnevnice,u kojoj su stvari za kojima ljudi`ude naj~e{}e nova radna mesta,vra}anje duga ili geopoliti~kapriklju~enja”, rekao je o predstaviautor, Ivica Ivani{evi}. U predstaviigraju: [piro Guberina, Ivica Vi-dovi}, Goran Navojec, Slaven Kne-ovi}, Krunoslav Klabu~er i GordanaGad`i}.

M.J.

PREMIJERA

PREMIJERA

SLUGA DVAJUGOSPODARA

U BUHI

Na ve~ernjoj sceni Pozori{ta‘Bo{ko Buha’ 1. juna je izvedenapremijera komedije “Sluga dvajugospodara”, po tekstu Karla Gol-donija u re`iji Katarine Petrovi}.

U pri~i o nesigurnosti, egzi-stencijalnoj, poslovnoj i ljubavnoj,svi akteri su rastrzani izme|uprimamljivog i ispravnog, izme|uuloga koje igraju i potreba kojeimaju. U vremenu neizvesnosti inestabilnosti niko od njih nije sigu-ran za svoj polo`aj i za krajnjiishod. Uloge tuma~e: BranislavZeremski, Mila Manojlovi}, Pre-drag Pani}, Viktor Savi}, MikiDamjanovi}, Aleksandar Gorani},Boba Latinovi}, Marinko Mad`galj,Rajko Jovi~i}, Nermin Ahmetovi}.

M.J.

PREMIJERA

Za{to ba{ gluma?Od 13. godine sam bio ~lan dramskog

studija u Somborskom pozori{tu. Atmos-fera koja je tada vladala u ku}i, izuzetangluma~ki ansambl i sjajne predstave,u~inili su da po`elim da postanem deo togsveta. Da nisam uspeo da upi{em glumuverovatno bih poku{ao na re`iji ilidramaturgiji... U tom trenutku mi je bilo(kao i dan-danas) jedino va`no da sam upozori{tu.

Posle tre}e godine gimnazije, iz pr-vog poku{aja upisao sam Akademiju.Odabrao sam novosadsku Akademijuisklju~ivo zbog profesora koji je primaoklasu, dakle, Vide Ognjenovi}. Mislim daje vrlo va`no za budu}u karijeru ko jeprofesor, ali i koji fakultet odaberemo.Kada je re~ o privatnim Akademijama,jo{ nisam ~uo da je neko prvo poku{ao daupi{e glumu na recimo BK ili na Lepimumetnostima. Obi~no je slu~aj da kandi-dati ne budu primljeni na dr`avne fakul-tete, pa se onda odlu~uju za alternativnevarijante. Verovatno je to razlog {todiplomci privatnih fakulteta imaju real-no druga~iji status od nas.

Dalji tok karijere zavisi od toga kakose ~ovek ”pozicionira”, i u kojim krugo-vima... Istina, neko bude ”pozicioniran”mnogo pre nego {to i iza|e na prijemniispit...

Audicije? Audicije treba da postoje. Jo{ kada bi

mi van Beograda znali kada se oneodr`avaju, bilo bi sjajno. Sre}om, imamokolege pa nas povremeno pozovu ili

preporu~e za neki kasting. Kada bi se naaudicijama pojavljivalo mnogo vi{e ljudi,to bi se odrazilo i na kvalitet projekta.Ipak, bojim se da se veliki broj kastingapravi pro forme. Ve}ina pozori{ta imasvoje web prezentacije na kojima moguda se vide osnovni podaci i fotografijeglumaca. Pitanje je samo da li iko odljudi koji prave kastinge poseti neku odtih prezentacija. Mislim da je problem utome {to mora{ da potro{i{ mnogo truda,energije i novca da uop{te bude{ ”oba-ve{ten”, umesto da sve to usmeri{ na svojrad.

Talenti? Ne znam koliko je popularno i dobro-

do{lo kada glumac odlu~i npr. da re`irapredstavu, ili napi{e dramski tekst, tj.,kada se pored svog posla bavi nekimdrugim. Kada reditelj odlu~i da odigraneku ulogu, to se u na{em svetu do`ivlja-va kao simpati~no, lepo, a kada se glu-mac ”usudi” da re`ira predstavu, to jeve} problemati~no. Mislim da je normal-no da neko poku{ava da se izrazi narazli~ite na~ine. Na kraju krajeva, zarsvi mi nismo anga`ovani na istom pro-jektu, na istom umetni~kom delu? Ako seiskreno bavimo svojim poslom svi mo-ramo da budemo i pomalo reditelji, po-malo dramaturzi. Takav nam je poziv.

Pozori{te, televizija ili film?Ne pravim razliku izme|u pozori{ta

i filma. Trenutno igram u pozori{tu, alinisam nesre}an zbog toga. Ako iskrenovolimo svoj posao, logi~no bi bilo da nam

KOD NAS JE JO[ UVEK SVE KOBAJAGI

OPSTANAK LUDUSA OMOGU¬AVAJUMINISTARSTVO KULTURE REPUBLIKE SRBIJE

I GRADSKI SEKRETARIJAT ZA KULTURU BEOGRADAI PRETPLATNICI.

ZAHVAli¬emo, U IME ¸ITALACA, REDAKCIJEi Štamparije, ¸im PRIMIMO SREDSTVA

ZA POSLEDNJA TRI BROJA RAÐENANA VERESIJU.

BBrraanniissllaavv JJeerrkkoovvii}}

DDuu{{aann JJoovvii}}

LUDUS 145,14613

Ima li nade za mlade da rade

RA[OMONU BITEF TEATRU

Multimedijalni istra`iva~kiprojekat ”Ra{omon”, nastao naosnovu pripovedaka “Ra{omon” i”U ~estaru” Riunousuke Akuta-gave, premijerno je izveden 25.maja u Bitef teatru. Rediteljka idramaturg je Aneta Stojni}, a upredstavi glume Mariana Aran-|elovi}, Jelena Angelovski, Vla-dimir ]irkovi} i Nikola Vasiljevi}.Inspirisana poznatim psiholo{kimromanom, rediteljka o svom projek-tu ka`e: ”U svetu u kom ratove vodemediji, ljudi se ubijaju iz ube|enja,a novac i politi~ka mo} odlu~uje {taje istina, percepcija onoga {to prih-vatamo kao realnost postaje klizavteren. Na osnovu ~ega birate u {ta}ete da verujete? Da li je mojestvarno - stvarno? Ili smo svi samolikovi u ne~ijem ko{maru?”

M.J.

PREMIJERARIBICA U BDP-u

Istarsko narodno pozori{te,Gradsko pozori{te iz Pule, gostovaloje 31. maja u Beogradskom dram-skom pozori{tu sa predstavom”Ribica”, Pjera Paola Pazolinija ure`iji i adaptaciji Ivice Buljanakoga zbog dugogodi{njeg bavljenjaPazolinijevim radom smatraju”specijalistom” za njegova dela. Ko-mad je ura|en po tekstu napisanom1957, a objavljenom posthumno2001. u Pazolinijevim sabranim de-lima. Komi~no-tragi~ni monolog ujednom ~inu u centar zbivanja sta-vlja potragu za ljubavlju i seksual-no{}u, ve~iti ”sudar” polova injihove odnose u dru{tvu. Junakin-ja je 38-godi{nja `ena, u tuma~enjuLucije [erbed`ije, koja poku{avada uhvati zlatnu ribicu i njoj is-pri~a o svoje tri ljubavi koje su senesre}no zavr{ile. Pored Lucije upredstavi nastupa i Joseph Nazo-bandora.

M.J.

GOSTOVANJE

NORTH AMERICANCULTURAL

LABORATORY U DAH TEATRU

Gost ‘DAH’ teatra bilo je pozo-ri{te NACL (North American Cul-tural Laboratory) iz Njujorka sanajnovijom predstavom. The Con-fessions of Punch and Judy u re`ijiRaymond Bobgana. Ispovedi Pan~ iD`udi je ‘divlja celono}na diskusi-ja koja je uhvatila anarhisti~ki duhve} klasi~ne lutkarske predstavePunch and Judy.

Glumci, Tannis Kowalchuk iKer Wells, izvode ‘surovo iskrenu,punu iznena|enja predstavu ukojoj se naglo prebacuju iz realiz-ma u surealizam, i obratno, izla-`u}i u`as i lepotu ljubavne veze’.

M.J.

GOSTOVANJE

POVRA]AJ IZ HAGU SLAVIJI

Premijera komedije monodra-me Povra}aj iz Hag po tekstuBranislava Markovi}a iz Vladi-~inog Hana izvedena je 15. maja nasceni Pozori{ta ‘Slavija’. Predstavuje re`irao i u njoj glumi DraganMarjanovi} Bo`a, glumac Naro-dnog pozori{ta u Vranju. Obra-}aju}i se publici svojim ‘mater-njim’ vranjanskim govorom pri~ado`ivljaje boksera Rokija, sitnogprestupnika iz ju`ne Srbije kojigre{kom biva isporu~en Ha{komtribunalu. Bez namere da ru{iugled Ha{ke institucije, niti da sebavi svakodnevnom politikom, Rokiuspeva da poru{i sve simboleljudske u{togljenosti.

Predstava je svoje prvo izvo|e-nje imala u vranjanskom pozori{tu‘Bora Stankovi}’ 29. septembra2006. godine.

M.J.

GOSTOVANJE

10. maja, na Velikoj sceni BDP-a,gostovao je „Kanjo{“, nova predstava izprodukcije tivatskog Centra za kulturu.Predstavu je re`irao Slavenko Saletovi},kostim i scenografiju potpisuje MilankaBerberovi}, a premijera je izvedena 23.jula 2006. na Letnjoj sceni u Tivtu, predvi{e od hiljadu gledalaca.

Autorsku dramatizaciju, inspirisanupripovetkom „Kanjo{ Macedonovi}“ Ste-fana Mitrovog Ljubi{e, uradila je DanicaPajovi}, tada student prve godine dra-maturgije na Fakultetu dramskih umet-nosti u Beogradu.

Kako se desilo da tvoj prvi igranikomad bude izveden u inostranstvu?

Tako {to `ivim ovde, u ovoj ludojzemlji, ili barem onome {to je od nje osta-lo. Dok sam pisala komad „Kanjo{“,Srbija i Crna Gora jo{ su bile u dr`avnojzajednici, premijera je izvedena u ne-kom tamo novom inostranstvu. Naravno,te prilike osetno su se odrazile na tekstkoji sam pisala.

OD JEDNOPARTIJSKOG EKSPERIMENTA DO VI[EPARTIJSKE ANARHIJEKako je uop{te do{lo do saradnje sa

tivatskim Centrom za kulturu?U prvom semestru prve godine stu-

dija, kao semestarski rad kod prof.Stevana Koprivice, dramatizovala sampripovetku Danila Ki{a „Slavno je zaotad`binu mreti“. Izgleda da je kona~niproizvod bio dobra preporuka za rad nadramatizaciji „Kanjo{a Macedonovi}a“.Profesor Koprivica je i kao moj profesor ikao dramaturg budu}e predstave, sma-trao da }u uspeti da se izborim sazadatkom i povezao me je sa producenti-ma Nevenom Stani~i}em i MilenomRadojevi}.

Sre}om, ve} prva verzija u kojoj samnapravila radikalnu dekonstrukciju pri-~e, veoma im se svidela, pa nije bilosumnje da }emo sara|ivati na obostranozadovoljstvo.

A sa rediteljem?Nikad ne}u zaboraviti kako me je

Slavenko Saletovi} pri upoznavanju uo~ire`ije komada, {okirano pitao: “Pa,koliko Vi dete imate godina?!“ Navodno,„zrelost teksta“ nije mu se slagala samojom ra{~upanom pojavom.

Kako se probiti do scene?Konkursi su dobar kanal za mlade

neafirmisane pisce - osim {to vas terajuda zavr{ite komad do odre|enog roka,posredno vam daju dijagnozu - gde ste uodnosu na druge.

Ipak, put do scene je stvar nepre-stanog rada i strpljenja. Mediji forsirajuideal mladih uspe{nih ljudi koji }e voletida potro{e na sebe, a deca iz zaostalihdru{tava onda gledaju tu globalnuprojekciju i smatraju da `ivot treba takoda im izgleda, iako ih i dalje izdr`avajuroditelji njihovih roditelja. Takvo nestr-pljenje bez pokri}a, posledica je ba{ te, daparafraziram Getea, velociferske kulture`ivljenja. Veoma je va`no na vreme spoz-nati svoje granice i onda stalno nastojatida se one pro{ire.

Problem nastaje kad ljudi ne `ele daulo`e trud, a `ele da dobiju rezultat, {to jeizgleda svakida{nja boljka, i to ne samona{eg dru{tva. Tu ljudsku inertnost, urazvijenom svetu anulira rigidan sistemisplative prinude na kvalitetan rad, dokkod nas, po~ev od jednopartijskog ekspe-rimenta do vi{epartijske anarhije, tajsplin slobodno zahvata (ne)radno sposob-no gra|anstvo. Naravno, taj iracionalni

odnos ulo`enog i o~ekivanog, svakako sekosi sa zakonima termodinamike koje uovom univerzumu svi po{tujemo, te ne~udi {to osuje}enost prosto zra~i iz mla|epopulacije.

Ispada da su mladi krivi za to zbog~ega su nezadovoljni?

Generalizujem. Ali mladi jesu „krivi“za flagrantno odsustvo inicijative, nedo-pustivu apatiju, arogantnost u neznanjui, kona~no, za nedostatak motiva da sene{to osmisli i zapo~ne. Ono {to me naj-vi{e u`asava, pored gnjilog obrazovnogsistema koji se ubrzano sprema za hiper-produkciju mediokriteta, jeste i masovnaapoliti~nost mladih koja je delom posledi-ca ~injenice da samo te{ki mazohistiimaju stomak da prate politiku. Ali akose bavite, na primer - pisanjem drama, vimorate znati {ta se de{ava oko vas. Mo-rate znati da prepoznate probleme i kakoda na njih uka`ete, a ne da promenitekanal sa vesti jer vam ba{ po~inju „Vil iGrejs“.

S druge strane, nalazi se podmladakpoliti~kih stranaka - ljudi koji su dis-kvalifikovani kao slobodno misle}i gra-|ani, samim tim {to su se tako rano sta-vili pod ne~iji direktan uticaj. Izme|u tedve krajnosti, levitiraju ti zbunjeni mladiljudi koji rastu sa sve{}u da je levicauklet, zabranjen koncept, a po{to demo-kratski centar svoj posao ba{ i ne radidobro, njihova reakcija svodi se na prik-lanjanje anahronoj desnici, retroaktivnuglorifikaciju pro{losti ili napadne mani-festacije novoprona|ene religioznosti.

Studirala si elektrotehniku dve go-dine. Kakve to ima veze sa dramaturgi-jom?

Pa i pisanje je vid in`enjeringa.Osmi{ljavanje sistema u kome sve trebada funkcioni{e po principima verovat-nosti i nu`nosti. U pisanju drame va`naje struktura - ako mogu da pi{emprogram u nekom ma{inskom jeziku gde}e sve promenljive i konstante imatisvoju ulogu, valjda mogu ta iskustva datransponujem i u domen dramskih likovai njihovih odnosa u svetu koji kreiram.

U Istra`iva~koj stanici „Petnica“ simla|i saradnik na programu Primenje-na fizika i elektronika. Koordinira{ isekciju za radio posmatranje meteora.Koliko ti Petnica zna~i i za{to?

Moji najbli`i prijatelji su iz Petnice, ive} godinama zajedno dr`imo predava-nja i ve`be na svojim programima. Tamosam navikla da postavljam visoke kriter-ijume sebi, ali i onima oko sebe. Rad sanadarenim i motivisanim srednjo{kolci-ma i studentima, veoma mi zna~i. Tajose}aj najbolje opisuje Oskar Vajld u„Slici Dorijana Greja: „(...) oslu{kivatisopstvene intelektualne stavove kojiodzvanjaju oboga}eni muzikom strasti imladosti, pretakati svoj temperament une~iji drugi, (...) u tome ima prave radosti- mo`da najve}e radosti koja nam je osta-la u vremenu koje je tako ograni~eno iprosta~ko kao ovo na{e, koje je uvelikobanalno po svojim ciljevima...“

Da li si zadovoljna studijama naFDU?

FDU je i dalje najbolja i najkvalitet-nija umetni~ka {kola u zemlji, pa i biv{ojzemlji, u {ta sam imala prilike da seuverim i na ovogodi{njem Pozorju mla-dih. Ali, da ne bude zabune - taj kvalitetpoti~e od nekolicine dobrih profesora injihove posve}enosti poslu, a ne od bri`-ljivo promi{ljenog kurikuluma na nivoucele institucije.

[ta planira{ dalje?Da pi{em, radim i studiram. Imam

jo{ puno da nau~im...M. Draga{

OBAVE[TENJE^LANOVIMA

SAVEZA

SAVEZ DRAMSKIH UMETNIKASRBIJE

ima novu e-mail adresu:

sdus@sdus.org.yu

Tako|e, molimo kolege da namdostave svoje adrese radiefikasnije komunikacije.

Savez dramskihumetnika Srbije

DDaanniiccaa PPaajjoovvii}}

14

Joakim & Joakim

LUDUS 145,146Lu

U`i~ko Narodno pozori{te sa pred-stavom Umetnost i dokolica, StivaTe{i}a, u re`iji Nemanje Rankovi}a,briljiralo je na 43. Festivalu profesional-nih pozori{ta Srbije, koji je 12. majazavr{en u Kru{evcu.

Stru~ni `iri festivala dodelio je ovomkomadu sedam od ukupno jedanaestnagrada. Predstva Umetnost i dokolicaprogla{ena je za najbolju predstavu ucelini.

Nemanji Rankovi}u, umetni~komdirektoru u`i~kog pozori{ta, pripala jenagrada za re`iju, Miroljubu Aran-|elovi}u-Rasinskom za muziku, Sne-`ani Kova~evi} za kostimografiju, a MijiDavid Zari} za scenografiju.

Od ~etiri ravnopravne gluma~kenagrade, dve je osvojilo u`i~ko pozori{tei one su pripale Slobodanu Ljubi{i}u,prvaku u`i~kog pozori{ta, za ulogupozori{nog kriti~ara Aleksa ^ejnija iIvani Pavi}evi} za ulogu njegove k}erke.

Pored toga, kao osmu nagradu,okrugli sto kritike predstavu u`i~kogpozori{ta proglasio je za najbolju naovom festivalu, na kome su, pored u`i~-kog, u~estvovala pozori{ta iz Vranja,Leskovca, [apca, Ni{a i Kru{evca.

“Veoma mi je drago {to smo dobilipriznanje za na{ rad, a nakon predstave,kojom je publika bila odu{evljena, mnogisu nam prilazili i govorili da su gledali

svetsko, a ne srpsko pozori{te”, rekao jeNemanja Rankovi}, reditelj komada iumetni~ki direktor NP U`ice.

Glumac, Slobodan Ljubi{i}, kome jeovo petnaesta nagrada na FestivaluJoakim Vuji}, ka`e da je u`i~ki ansamblu Kru{evcu ”dokazao da je me|u naj-boljim pozori{tima u zemlji”.

“Osvojene nagrade su podstrek nesamo za mene, ve} i za ceo ansambl, a

u`i~ko pozori{te je ponovo dokazalo da jekulturni brend U`ica”, ka`e Ljubi~i} idodaje da je bio odu{evljen odli~nimreakcijama festivalske publike.

Ina~e, NP U`ice je jedini ansambl uSrbiji, koji je u~estvovao na dosada{nja~etrdeset tri festivala Joakim Vuji}, ajedne godine takmi~io se ~ak sa dvepredstave.

N.Kova~evi}

Pre zvani~nog otvaranja kraguje-va~kog 4. Joakim Festa 2007., 15.maja na Maloj sceni Teatra, glu-

mac i direktor Narodnog pozori{ta izMostara, [erif Alji}, tako|e i direktorDirekcije Petog internacionalnog festi-vala komedije „Mostarska liska”, uru~ioje direktoru Knja`evsko-srpskog teatra,reditelju Draganu Jakovljevi}u, „Velikumostarsku lisku”, nagradu koja je Kra-gujev~anima dodeljena za najbolju pred-stavu u celini, po mi{ljenju stru~nog`irija, odigranu na ovoj smotri. Re~ je oSterijinom komadu La`a i parala`a kojije na scenu postavio Dragan Jakovljevi}.

Ina~e, ovaj pozori{ni festival je me-|unarodni od ove godine, a prethodne~etiri sezone na njemu su u~estvovalisamo teatri iz Bosne i Hercegovine. Odove godine je to festival pozori{nih ostva-renja svih zemalja iz regiona.

Na pozornici mostarskog Narodnogpozori{ta, od 20. aprila odigrano je desetpredstava u takmi~askoj konkurenciji:La`a i Parala`a Jovana Sterije Popovi} ure`iji Dragana Jakovljevi}a (Knja`evsko-

srpski teatar), Gogoljeva @enidba redite-lja Petra Va~eka (Narodno pozori{teSarajevo), Zijah Sokolovi} Glumac... jeglumac... je glumac (samostalni autorskiprojekat), Miro Gavran Sve o `enamareditelja Roberta Raponje (HNK Mostar),Aldo Nikolaj Umri mu{ki u re`iji AdmiraGlamo~aka, Goli Pijanista Matija`aZupan~i}a kojeg je na scenu tuzlanskogTeatra „Kabare” postavio Vlado Kero-{evi}, Mro`ekov Grbavac reditelja Vla-dimira \or|evi}a (UDUS i NPRS BanjaLuka), samostalni projekat glumca@eljka Vukmirice Povjest moje gluposti,Zagrljenici Miodraga @alice u re`ijiRoberta Raponje, Mihi}evi Siroti malihr~ki reditelja Gorana Bulaji}a (JUNik{i}ko pozori{te) i u prate}em progra-mu festivala Kenoove Stilske ve`bezagreba~kog Teatra ITD.

Predstave za ovogodi{nju „Mostar-sku lisku” (liska je ina~e, vrsta retkere~ne ptice koja `ivi u priobalju Neretve)je izabrao teatrolog prof. dr Sr|anVukadinovi}. Ove godine su dodeljivanenagrade stru~nog `irija i `irija publike i„Mala mostarska liska” za glumca

ve~eri. Stru~ni `iri festivala sa~injavalisu: Vesna Ma{i}, glumica Kamernogteatra 55 iz Sarajeva, Jusuf Nik{i},akademski slikar iz Mostara, i FerdinandZovko, operski peva~ iz Mostara.

Nagrada „Velika liska” za najboljegglumca i glumicu pripala je Zijahu So-kolovi}u za autorski projekat Glumac je...glumac je... glumac i Tatjani [oji} zaulogu u predstavi Umri mu{ki Kamer-nog teatra iz Sarajeva. Najbolja predsta-va je kragujeva~ka La`a i parala`aKnja`evsko-srpskog teatra, a za najbo-ljeg re`isera progla{en je Petar Va~ek zapredstavu @enidba u izvedbi NP Saraje-vo. Nagradu za kostimografiju dobila jeAmela Bili}, za predstave @enidba NPSarajevo i Zagrljenici Sarajevskog rat-nog teatra, dok je za najbolju scenografi-ju nagra|en SARTR. Publika je kaonajbolju predstavu ocenila Umri mu{kiKamernog teatra Sarajevo , a dodeljena jei plaketa „Dnevnog Avaza” za najboljukolektivnu igru u predstavi @enidba NPSarajevo.

Kragujeva~ka predstava je otvorilaovogodi{nji Mostarski internacionalni

festival komedije, a ‘Mala liska’ ili titulaglumice ve~eri pripala je glumici Knja-`evsko-srpskog teatra Sanji Mateji}, ~ijusu glumu mostarski {tampani medijiokarakterisali kao „bo`ansku”.

“Vrlo sam zadovoljna {to sam nasvom prvom gostovanju u Mostaru dobi-la nagradu za najbolju ulogu ve~eri.Zaista je bilo predivno nastupiti predMostarcima koji su zahtevna publika.Me|utim, sve nas je pozitivno iznenadila~injenica da su reagovali na pravimmestima i zbog toga smo svi vrlo sretni”,izjavila je Sanja Mateji}, laureatkinja„Male liske” mostarskim novinarima iz„Dnevnog avaza”.

Ina~e, progla{enjem La`e i parala`ekragujeva~kog pozori{ta za najboljupredstavu na „Mostarskoj liski”, Knja-`evsko-srpski teatar zaokru`io je uspe-{nu sezonu u~e{}a na me|unarodnimpozori{nim smotrama, koja je po~ela u~e-{}em na Me|unarodnom festivalu pozo-ri{ta i horova u ~e{kom gradu Brnu (od28. avgusta do 1. septembra 2006.godine) sa predstavom Sedam (kopro-dukcija sa kragujeva~kim Akademskimkamernim horom „Liceum”), Vujo{evi-

}eva varijacija na Eshilov komad Sed-morica protiv Tebe koji je re`irao Uro{Jovanovi}. Potom je od 17. do 20. novem-bra 2006. godine kragujeva~ki teataru~estvovao na Me|unarodnom festivalumalih scena u rumunskom gradu Pite{ti,koji se tradicionalno odr`ava na sceniTeatra „Al. Davila” sa komadom Edenafon Horvata Hotel kod lepog izgleda, kojije re`irao Dragan Jakovljevi}, direktorKnja`evsko-srpskog teatra kome je na tojsmotri dodeljena specijalna Diploma zaizuzetan doprinos razvoju i u~vr{}ivanjukulturne saradnje pozori{ta iz Pite{tija iKragujevca.

Predstava kragujeva~kog teatra,Karnevalski prizori po tekstu rumun-skog klasi~nog pisca Jon Luke Kara|aleakoju je re`irao Matej Varodi, u~estvovalaje na pozori{nom festivalu rumunskekomedije u Bukure{tu od 24. do 31.marta ove godine. Kragujeva~ki slikarMilivoje [tulovi} dobio je nagradu zanajbolju scenografiju na ovoj smotri.

Zoran Mi{i}

Nagrade za najbolju predstavu~etvrtog ”Joakimfesta” u Kragu-jevcu ravnopravno su osvojile

predstave Heroji Predraga Peri{i}a uizvo|enju Pozori{ta na Terazijama ire`iji Slavenka Staletovi}a, i Seobe Mi-lo{a Crnjanskog u izvo|enju kraguje-va~kog Knja`evsko-srpskog teatra re`ijanema~kog reditelja, Pjera Valtera Polica.

Kragujeva~ki teatar je osvojio i na-grade za najbolju re`iju, Pjer Valter Polici kostime, Jelena Jovanovi}.

Pisac Du{an Spasojevi} je dobionagradu za najbolji tekst, za dramuOdumiranje Ateljea 212 u re`iji EgonaSavina.

Gluma~ke nagrade su dodeljene:Borisu Isakovi}u za ulogu Strahinje upredstavi Odumiranje Ateljea 212, Mio-dragu Krivokapi}u za ulogu Karla upredstavi Brod ljubavi Zvezdara teatra,Svetlani Bojkovi} za ulogu @ivke u pred-stavi Gospo|a ministarka Narodnogpozori{ta Republike Srpske, MilenkuZabla}anskom za ulogu Radovana upredstavi Heroji Pozori{ta na Terazija-ma, Mirku Babi}u za ulogu Engelshofe-

na u predstavi Seobe Knja`evsko-srpskog teatra, i Miodragu Pejkovi}u zaulogu Pavla Isakovi~a u predstavi Seobe,tako|e Knja`evsko-srpskog teatra.

@iri je dodelio i {est diploma mladimglumcima za gluma~ka ostvarenja: Dra-gani Plav{i} za ulogu Ane Gutjah upredstavi [vabica Laze Lazarevi}a uizvo|enju Narodnog pozori{ta iz Ni{a;Dubravki Kovjani} za ulogu Jane u pred-stavi Brod ljubavi Neboj{e Rom~evi}a uizvo|enju Zvezdara teatra; NikoliRako~evi}u za ulogu Neboj{e u predstaviTransilvanija Dragana Nikoli}a, Beo-gradskog dramskog pozori{ta; VukuSaletovi}u za ulogu Pitera, i SlobodanuStefanovi}u za ulogu Mihajla u predstaviHeroji Predraga Peri{i}a u izvo|enjuPozori{ta na Terazijama iz Beograda;Aleksandru Milojevi}u za ulogu GrofaKajzerlinga i ulogu Brigadira Vitkovi}au predstavi Seobe Milo{a Crnjanskog uizvo|enju Knja`evsko-srpskog teatra izKragujevca.

@iri u sastavu, predsednik teatrologprof. dr Ra{ko Jovanovi}, reditelj IvanaVuji} i glumica Aleksandra Nikoli}, nije

HEROJI I SEOBE NA JOAKIMFESTU

KRAGUJEVA^KI LA@A I PARALA@A TRIJUMFOVALI U MOSTARU

Veliki uspeh NP U`ice na 43. Festivalu Joakim Vuji} u Kru{evcu

UMETNOST I DOKOLICA OSVOJILA KRU[EVAC

dodelio nagrade za scenografiju i origi-nalnu muziku, jer, kako je navedeno uobrazlo`enju, nije bilo originalne muzikei scene koja bi se izdvajala kao samostal-no delo.

Priznanja nagra|enima dodeljenasu u Knja`evsko-srpskom teatru i njimau ~ast izvedena je predstava Urnebesnatragedija rumunskog pozori{ta Al Davilakoju je re`irao upravnik kragujeva~kogpozori{ta Dragan Jakovljevi}.

M.J. HHeerroojjii

SSeeoobbee UUmmeettnnoosstt ii ddookkoolliiccaa:: SSlloobbooddaann LLjjuubbii~~ii}} ii IIvvaannaa PPaavvii}}eevvii}}

BIOGRAFIJA

Andrea Pa}oto je studirao glumu u Italiji i sara|ivao sa rediteljima kao {tosu Andrei Serban, Luca Roconi, Ellen Stewart, Jerzy Sthur... Potom se posve}ujere`iji i performansu. Studije nastavlja na City University, New York, gde jediplomirao i magistrirao re`iju. Istra`uje upotrebu novih medija u teatru,sara|ivao je sa DasArtom (Amsterdam), a njegov rad je predstavljen u SAD,Ju`noj Americi i Evropi. U SAD je radio kao stalni reditelj u La MaMa Experi-mental Theatre company, a kao koordinator umetni~ke ispostave LaMaMaUmbria International u Spoletu. Radio je velike multimedijalne projekte, spek-takle, klasi~ne opere i pozori{ne predstave sa lokalnom indijanskom zajedni-com. Snimio je i vi{e kratkih i dokumentarnih filmova, pravio instalacije isara|ivao u realizaciji mnogih internacionalnih kulturnih i edukativnihprojekata. Gostuju}i je predava~ na Theatre Performance, na odseku zapozori{nu akademiju u Mastriktu. Direktor je i osniva~ Offucina Electric Arts,multimedijske produkcijske ku}e u Spoletu, koja se bavi realizacijom projekata,baziranih na upotrebi nove medijske tehnologije u pozori{tu.

LUDUS 145,14615

Razglednica iz U`ica

UNarodnom pozori{tu u U`icu utoku je priprema komada Slugadvaju gospodara, Karla Goldoni-

ja, sa kojim }e ovaj ansambl u~estvovatina 39. Pozori{nom bijenalu u Veneciji.

Internacionalni i za na{u pozori{nuumetnost veoma va`an projekat realizu-je se u koprodukciji ovog bijenala, Bitefteatra, Ofu}ina elektik arts (Italija) iGrand teatra (Holandija). Svetska premi-jera je zakazana 19.jula na Pozori{nombijenalu u Veneciji, a doma}a tokomBitefa u septembru. Projekat su podr`alinjujor{ki Teatar La Mama, Ministarstvokulture Srbije, Italijanski institut zakulturu u Beogradu i u`i~ka op{tina.

Goldonijev komad re`ira AndreaPa}oto, italijanski reditelj sa zavidnomme|unarodnom reputacijom, bliski sa-radnik Elen Stjuart - La Mame, posebnoje zainteresovan za istr`ivanja o upotre-bi novih medija u pozori{tu. Asistentreditelja je Nemanja Rankovi}, umet-ni~ki direktor u`i~kog pozori{ta. Adap-taciju potpisuju Jovan ]irilov, koji je ipreveo komad, Andrea Pa}oto i SuzanVinaker (Nema~ka), koja je uradila idramatizaciju, a kompozitor je Anja\or|evi}. Kostime }e osmisliti Sne`anaKova~evi}, scenografiju Mia David-Zari}, kompozitor elektronske muzike ivideo dizajner je Jan H. Klug (Holandi-ja), dizajn svetla Andre Pronk (Ho-landija), a zvuka Nikola Pejovi}.

Pa}oto je pro{le godine prvi putsara|ivao sa u`i~kim pozori{tem kada jeveoma uspe{no realizovao komad Pilad(P.P.Pazolini). Saradnja se nastavlja ovegodine, pa je Pa}oto za u~e{~}e na festi-valu u Veneciji odabrao ovaj ansambl.

”Va`no mi je da nastavim ono {tosam u u`i~kom pozori{tu zapo~eo pro{legodine i da poku{am da pokupim plo-dove sopstvenog rada”, ka`e Pa}oto.

[ta }e se ove godine igrati na Po-zori{nom bijenalu u Veneciji?

Ove godine bijenale je posve}enoKarlu Goldoniju, povodom trista godinaod njegovog ro|enja. Bijenale nosi naziv”Goldoni u novom pozori{tu”, a pored NPU`ice, u~estvova}e pozori{ta iz Fran-cuske, Ma|arske, Maroka i drugihzemalja, kao i iz razli~itih delova Italije.Centralna tema je Goldoni, odnosno sa-vremene adaptacije njegovih dela.

Tokom maja u u`i~kom pozori{tuzavr{en je prvi deo priprema, da li stezadovoljni rezultatima?

Projekat je veoma kompleksan izahteva posebnu gluma~ku tehniku, kojanije realisti~na. U odnosu na pro{logo-di{nju saradnju tokom pripreme Pilada,ovaj komad je glumcima mnogo bli`i, jerpostoje mogu}nosti da izraze sve svojetalente i mislim da }e publika u Venecijibiti iznena|ena.

U pitanju je neobi~na adaptacijaGoldonijevog teksta i ~ini se da onaveoma dobro komunicira sa sada{nji-com. [ta `elite da saop{tite ovim ko-madom?

Adaptacija je ura|ena tako da sefokusira na, kako smo mi to nazvali,dvostrukoj igri, predstavlja refleksiju nasada{njost i savremeni senzibilitet. Da-na{nji aspekt teksta Sluga dvaju gospo-dara, zna~i mnogo vi{e, ako se to sagledakroz prizmu politi~ke situacije, me|unar-odnih odnosa, pona{anja samih poli-ti~ara, koji u ime demokratije, primeraradi, okupiraju tu|e teritorije. Kada todovedemo u kontekst svakodnevice, miustvari govorimo o pona{anju svakoga odnas, jer svi slu`imo vi{e od dva gospo-dara. Ako taj komad pogledamo sa togstanovi{ta, u njemu svi igraju dvostrukeigre, a njihovi interesi su novac i mo}i. Uadaptaciji, prevod nije samo jezi~ki, ve}geografski i vremenski. S druge strane,

sve to poku{avamo da izmestimo iz ko-medije del arte, sa igrom u kojoj sesusre}u klasi~ni i savremeni pozori{niizraz.

Radnja se odvija u gradovimasimoboli~nih naziva Crno Trgovi{te iBelo Gradi{te...

Ta mesta je tako nazvao Jovan ]i-rilov. Sa svojim uskim ulicama i trgovi-ma, Venecija je nekada, pored bogatih,imala i ljude koji su se bavili poslovimana crnom tr`i{tu. Te klasne razlike nisuna{a tema, ve} `elja da poka`emo kon-trast izme|u tragedije i komedije. Slugadvaju gospodara jeste komedija, iakopo~inje ubistvom, koje je uzrok kom-pletnog zapleta. To se ~esto zaboravi, askoro da je to i Goldoni zaboravljao, pa jesvu pa`nju usredsredio na slugu, a mipoku{avamo da prona|emo kontrastizme|u tog ubistva i sme{nih situacija.Crno Trgovi{te i Belo Gradi{te su po-grani~na mesta, koje deli reka, a njihovistanovnici me|usobno ”muljaju” i trgu-ju.

Koliko ste se time udaljili od origi-nalnog teksta?

To je potpuno druga~ije vi|enjeGoldonija, ali nismo odbacili Goldonija,ve} se sve vreme dr`imo konstrukcijesamog komada u likovima i koristimo sevelikom mogu}nostima stilova igre kojeon pru`a. Koristimo Goldonijevu ironiju,prilike za zaplet, zanimljive odnose me-|u likovima, slo`enost karaktera i svesmo to smestili u balkansku i srpskuironiju i cinizam.

Zna~i li to da ste veoma dobro infor-misani o balkanskim problemima Srbi-je?

Nisam informisan u toj meri da bihmogao da portreti{em Srbiju, jer o sa-da{njoj situaciji u va{oj zemlji ne znamba{ mnogo. S druge strane, radim saljudima iz Srbije, tako da mogu da raz-

govaram samo o onome {to se mene ti~e.Komad se ne mo`e svesti samo na reflek-siju politi~ke situacije u Srbiji, jer to nijesamo Srbija, ve} i svet izvan Srbije.

Da li mo`ete da nam u kratkim crta-ma ka`ete {ta je to aktuelno upozori{tima Italije?

U ve}ini italijanskih pozori{ta igrajuse konvencionalne predstave. Postoji sa-

vremeni i avangardni tetar, ali su tiumetnci uglavnom nepoznati i nemajumogu}nosti da se razvijaju. Takvo po-zori{te razvija se i van Italije, u Ne-ma~koj i nekim drugim zemljama Evro-pe, Japanu, SAD, pa i u Srbiji, na va{emBitefu.

Nenad Kova~evi}

Anrdea Pa}oto, italijanski reditelj u NP U`ice priprema Goldonijevkomad Sluga dvaju gospodara, sa kojim }e ovaj ansambl u~estvo-vati na Pozori{nom bijenalu u Veneciji

KOMEDIJA DVOSTRUKE IGRE

Premijera komada Kardanus u NP U`ice

Premijerno izvo|enje komada Kar-danus, dramskog prvenca GoranaIbrajtera, u re`iji Ljuboslava Ma-

jere, u`i~ka publika je nagradila velikimaplauzom, pa su joj se, osim glumaca nabis, poklonili pisac i reditelj. Majera je iautor zanimljive minimalisti~ke sceno-grafije, Sne`ana Kova~evi} je osmislilaodli~ne kostime, a Miroljub Aran|elovi}-Rasinski muzi~ki je obojio komad. Asi-stent reditelja je u`i~ki glumac VladimirKur~ubi}.

Pri~u sme{tenu u doba renesanse,najve}e tranzicije u Evropi, Ibrajter jenapisao tako da se ona ti~e i nas. To nijeu~inio plakatski niti dnevno-politi~ki,ve} sofisticirano, slu`e}i se tananimhumorom, prizivaju}i povratak univer-zalnim ljudskim vrednostima. Tekst kojije svojevrsna saga o etici i smislu ljud-skosti, sa rezimeom u ~injenici da jeodgovornost pojedinca temelj humanogdru{tva, Majera je iscenirao pa`ljivo,mirno, skoro setno, po{tuju}i tekst,nude}i komad na ”drugu loptu”. Majs-torski vode}i ”bitke” izme|u racionalnogi emocionalnog u ~oveku, kao dve ravno-

pravne odrednice ljudskosti, u kojimaetika naj~e{}e izgubi rat, uspeo je dana~ini komad koji nema nijednu primesusve prisutnije pozori{no-banalne estetikeo na{oj svakodnevici, a ipak joj seitekako pribli`io. Reklo bi se da je dodir-nuo njen epicentar.

”Ako nema Boga, nema ni greha, pani odgovornosti”, ka`e glavni lik Kar-danus, istorijska li~nost, lekar, nau~nik,astrolog, povremeno ludak, ali i jo{ mno-go toga. On obmanjuje, prisvaja i podsvojim imenom objavljuje otkri}a Leo-narda Da Vin~ija i drugih nau~nika, alito, kako ka`e, ~ini u ime dobrobiti ~o-ve~anstva, zna~i iz ”plemenitih pobu-da”. Koliko puta smo bili svedoci ovakvere~enice? Koliko puta smo poverovali daza na{e dobro, drugome treba u~initi zlo?

Lik Kardanusa, gluma~ki veomazahtevnog, odli~no je odigrao SlobodanLjubi~i}, prvak drame u`i~kog ansam-bla. On je uspeo da kombinacijom izmeneglasa i pokretom, do~ara vi{eslojnost ikomplikovanost Kardanusa, njegoveemotivne i eti~ke razvaline.

Slu`e}i se bogatim gluma~kimiskustvom, Ljubi~i} je sve vreme biogluma~ka ”kardanska osovina”, koja jepokretala veoma dobru energiju i kolek-tivnu igru. Tanja Jovanovi} je {armantnoponudila lik njegove supruge Lucije, a iostali glumci dokazali su zna~aj kolek-tivnog gluma~kog rada: Vahidin Preli}

(Aldo), Goran [maki} (Albert Tadesko),Svetislav Jelisav~i} (Luka), Igor Boroje-vi} (kardinal Del Monte), Mom~ilo Muri}(tamni~ar), Ivana Pavi}evi} (slu{kinja),Vladimir Kur~ubi} (Leonardo Da Vin~i) iNemanja Jovanovi} (Tartalja).

Komad bi bio efektniji da su pojedinegluma~e replike bile razgovetnije i da su

PLEMENITE OBMANE

se bolje ~ule, a dobrom u~inku ansambladoprinelo bi, mo`da, jasnije isticanjeduhovite potke samog teksta. Kako poslezaslu`enog aplauza na premijeri, slede idruga izvo|enja, sigurno }e ona biti do-datni motiv u`i~kom ansamblu da svojuigru u~ini jo{ uigranijomi efektnijom.

Nenad Kova~evi}

KKaarrddaannuuss pprreemmiijjeerraa

16

Intervju

LUDUS 145,146Lu

Jasmina Dimitrijevi}, ro|ena u Smed-erevskoj Palanci, glumu diplomiralau klasi prof. Milana Ple}a{a na

Fakultetu umetnosti u Pri{tini, projek-tom „Scene“ u Narodnom pozori{tu uBeogradu, govori za Ludus:

Prethodno sam diplomirala engleskijezik i knji`evnost na Filolo{kom fakul-tetu {to mi danas zna~ajno olak{ava radsa inostranim saradnicima. Zahvaljuju}iselidbama ovih institucija tokom ratnihgodina, upoznala sam, sem Pri{tine iBeograda, jo{ i Varvarin, Vranje i Zve-~an. U Teatar „Joakim Vuji}“ iliti Knja-`evsko srpski teatar u Kragujevcu, do{lasam 1998. kao student II godine. Te sugodine za ovo pozori{te bile ekonomskiveoma te{ke. Pet puta smo zapo~injalirad na predstavama da bi tek {estiprojekat do`iveo svoju premijeru. Imalasam sre}u da 2002. postanem stalni ~lanansambla. Sada `ivim u Beogradu gdesam sara|ivala sa Narodnim pozori{tem,Kulturnim centrom Rex, Radio Beo-gradom i gluma~kom trupom Arijadna.Igrala sam u predstavama: Kod ve~iteslavine, Dr [uster, Ivica i Marica,O`alo{}ena porodica, Rekvijem, Hotel

slobodan promet, Neprijatelj naroda,Ljubav ne ko{ta ni{ta, Seobe..., filmovi-ma „^arlston za Ognjenku“ i „Obele`en“,radio emisiji „Porodica Jovanovi}“.Bavim se pevanjem d`eza i pravoslavneduhovne muzike kao i prevodila~kim ipedago{kim radom, u~im da igram tango.

Kao i svi pri{tinski studenti, imalasam sre}u da za profesore imam neke odnajkvalitetnijih ljudi umetni~ke bran{e inesre}u da studiram u o~ajnim uslovimaza `ivot i rad. Me|utim, najve}i ne-dostatak tamo{njeg studiranja je gotovopotpuna kulturolo{ka izolacija u kojojnije bilo na~ina da kulturnoj javnostiSrbije predstavimo na{ rad niti da prati-mo tu|, {to je osnovna stvar u procesuformiranja bilo kog mladog umetnika injegovog opredeljenja u umetni~komizrazu. Karijera se zapo~inje jo{ naakademiji, prepoznavanjem i poveziva-njem s budu}im kolegama rediteljima,dramaturzima, producentima. Pa i velikistvaraoci kao {to su Skorseze, Pekinpo,Lukas su najva`nije filmove snimili ondakad su se dru`ili me|usobno. Ili Bunjuel,Lorka, Dali. Ili u knji`evnosti - ~uvenaromanti~arska trojka: Bajron, [eli, Kits.Ili filozofi: Hegel, [eling, Helderlin. Svako

je tu velikan sam za sebe, ali je velikopitanje u kojoj meri bi to postao bez krea-tivne razmene s onim do sebe. Gluma jena`alost, usamljena katedra dramskogodseka u Pri{tini i to je najve}i problem uafirmaciji pri{tinskih diplomaca. I poredtoga, moja se klasa smatra izuzetnouspe{nom jer je od 11 studenata, 10-orozaposlenih.

Postoji li ne{to {to Vas u gluma~komradu obeshrabruje?

Lepo je {to se ova rubrika bavi mla-dim glumcima ali prava istina o onomekroz {ta oni prolaze mnogo je tu`nija odslike koju intervjui pru`aju. Lamentira-nje nad poni`avanjima koje kao umetnicitrpimo jednostavno nije deo pozitivnogimid`a koji svaki mladi glumac `eli daizgradi, jer ovo ~ime se bavimo je, valjda,nekakav {oubiznis, a zna se da on pod-razumeva samo osmeh i proizvodnju ra-dosti za publiku bez obzira na okolnosti.Re}i }u samo da se obrazovan mladi~ovek pa jo{ uz to i lepo vaspitan, danasnaj~e{}e provodi kao Maga Magazinovi}(~uveni koreograf i jo{ {to{ta) za kojunakon njenog povratka u rodni kraj sa{kolovanja u belom svetu, u komaduSlavenke Milovanovi} Balkanska plasti-ka, nekakav lokalni predstavnik vlastika`e: „Ta `ena govori engleski, nema~ki,francuski, ruski... pa ko }e nju da ra-zume.“

U predstavi Ru~ni rad publikaodli~no reaguje na Vas kao na komi-~arku?

Do sada sam imala nekoliko lepihkomi~nih uloga pored ove dve u Ru~nomradu, mada je dobra drama ono u ~emuse najbolje i najpotpunije ose}am. Na-`alost, dramom se ni izbliza nisam bavilaonoliko koliko sam na nju usmeravanajo{ na akademiji. Isti je slu~aj i sa mojomvelikom ljubavlju - mjuziklom. Upravomi se dogodila jedna divna dramska,dodu{e mala uloga u nedavno vi{estrukonagra|enoj predstavi Seobe nema~kogreditelja Pjera Valtera Polica. Paradok-salno, tih 20-ak replika koje imam daizgovorim u komadu, uz pesme kojeimam priliku da pevam s na{im pozo-

NAJBOLJA NAGRADA JE NOVA ULOGA

ri{nim bendom „Joakim“, smatram ujed-no i najkvalitetnijim umetni~kim pros-torom koji mi je pru`en u mom mati~nompozori{tu. No eto, da je bilo druga~ije,onda mo`da ne bi bilo ovako dobrogRu~nog rada, na primer, i ne bih sesusrela s ekipom va{eg lista.

O gluma~koj trupi Arijadna? „Arijadna“ se nekako rodila iz tog

Ru~nog rada i ono {to je Milica Gutovi}ve} du`e imala kao ideju - da oformitrupu - nakon na{e premijere je sprove-deno u delo. Pomoglo nam je Dru{tvo pri-jatelja Francuske obezbe|ivanjem pros-tora za probe, a sada nam dosta poma`ugospodin Milovan Zdravkovi} i ljudi sapozori{nog splava „Leonardo“. A pro-na{le smo se na jednom kastingu, i doksmo ~ekale da nas odaberu, odabrale smojedna drugu i eto, mislim da sad vi{e

niko ne mo`e da ka`e kako se glumice nerazumeju u ru~ne radove.

Nagrade?Dobiti nagradu je lepo, one su u stva-

ri najsve~aniji deo podr{ke od kulturnejavnosti a trebalo bi da budu i znak da }edobitnik ubudu}e biti nagra|ivan inovim, zna~ajnim zadacima. Kad umet-nik izjavi da mu nagrade ni{ta ne zna~eto je zapravo zbog toga {to smo, kroz svavremena, svedoci tu`ne istine da se uumetnosti, pod izgovorom kako su „uku-si“ razli~iti, mnoga ostvarenja koja trebanagraditi neverovatno srozavaju - doetikete lo{e obavljenog posla, i obrnuto.Obrnutih slu~ajeva - glorifikovanjaosrednjosti, i to veoma agresivnog - mo-`da ~ak ima vi{e. Ne mo`emo o~ekivatida imamo vrhunsko pozori{te, a da namve{tina na sceni bude toliko neva`na uodnosu na ve{tinu snala`enja u salonu.Mislim da se, ma kako relativne vrednos-ti u umetnosti bile, prosto mora znati {taje dobro, a {ta lo{e. Ina~e }e nam ponovobiti potrebne desetine, ili stotine godinada prepoznamo jednog Van Goga iliBaha... Dovoljno je tragi~no da ne pre-poznamo i mnogo manje umove nego {tosu bili ovi veliki ljudi, jer ako najve}imenjaju tok istorije, oni mali staju uznjihove ideje i bore se za to da lepota kojusu ovi doneli svetu nastavi da `ivi.

^emu stremite?Bio bi mi potreban jedan ceo `ivot

samo za glumu da bih uradila sve {to`elim. Ali `ivot ~ine jo{ mnoge drugestvari. Rado bih u~estvovala u umet-ni~kom programu radi obnove nekogmanastira. Stremim radu na kvalitetnimprojektima, najpre sa mnogobrojnimmladim kolegama i doajenima u svompozori{tu jer bih volela da vreme kojeprovodim odvojena od ku}e i svog supru-ga bude maksimalno iskori{}eno u slavuumetnosti, a zatim i ovde u Beogradu,gde sam upoznala gomilu talentovanihreditelja i glumaca s kojima bih u svakodoba radila, najradije klasiku, mjuzikl idobre savremene drame, romanti~ne i„te{ke“ dramske uloge, predstave kojenose ideju koju i ja kao umetnik `elim dauzviknem. Umetnost mora biti katar-zi~na.

Mirjana Jur~i}

ATINJANI U BDP

Na Velikoj sceni Beogradskogdramskog pozori{ta gostovao jeTeatar ”Metaksurgio” iz Atine sapredstavom ”Agela Papazoglu”,nastalu po istinitoj pri~i ~uvenepeva~ice iz Smirne, nekada{njeggr~kog grada u Maloj Aziji. Pred-stava opisuje progon Grka izSmirne i drugih gr~kih gradova uMaloj Aziji dvadesetih godina 20.veka, pri~a o ratu i stradanju, aliistovremeno i o mladosti i ljubavivi|enih o~ima peva~ice AgelePapazoglu. Lik Agele Papazoglutuma~i priznata gr~ka glumica,producentkinja i direktorka pozo-ri{ta ”Metaksurgio” Ana Vagena.Pored nje, koja u predstavi igrastariju `enu koja pripoveda, mla|u`enu koja u~i, tuma~i njena }erka,Jasmina Kilaidonis.

M.J.

PREMIJERA

DON @UANIZ SOHOA

U ATELJEU 212

Na velikoj sceni Ateljea 212,10. juna je premijerno izvedenadrama Patrika Marbera Don @uanu Sohou u re`iji Alise Stojanovi}.

Posle premijere u Londonu,decembra 2006. godine u teatruDonmar, kritika je ocenila da je re~o najboljoj dosada{njoj adaptacijiMolijerovog Don @uana. Postavka uBeogradu bi}e prva van engleskoggovornog podru~ja. Dramu je pre-vela Danica Ili}.

Komad se bavi legendom o za-vodniku iz Sevilje i sme{ta ga u 21.vek u kvart Soho prepun ljudirazli~itih nacija i stilova `ivota.

Rediteljka ovaj komad vidi kaokritiku savremenog sveta protivkojeg se Don @uan svim sredstvimabori. “On je ~ovek koji `eli da `ivina svoj na~in, ali je pitanje da li jeto mogu}e u svetu kojim dominirajunovac i licemerje. Drama je gorka,ali poruka ipak nije nihilisti~ka.Ovo je predstava za publiku kojapromi{lja vreme u kojem `ivi.”

Predstava }e se igrati u bloksistemu, sa deset izvo|enja tokomjuna meseca.

Don @uana tuma~i Gordan Ki-~i}, a igraju i Nikola Rako~evi}, Bo-jan @irovi}, Radmila Tomovi},Vladislav Mihailovi}, Milena Pre-di}, Branka [eli} Ili}, Nenad ]iri} idrugi.

@ivopisnu atmosferu Sohoa do-~arala je scenogafija Darka Ne-deljkovi}a i kostimi Zore Mojsilovi}.Kompozitor je Ivan Brklja~i}, dra-maturg Jelena Mijovi}, koreografiMojca Horvat i Milo{ Paunovi}.

M.J.

SKUP,PO STOTI PUT

Predstava Skup Marina Dr-`i}a u re`iji Jago{a Markovi}a, kojaje premijerno izvedena 15. marta2002. godine, do`ivela je svoje stotoizvo|enje 22. maja na mati~nojsceni, u Teatru ‘Bojan Stupica.’ Upredstavi igranoj na vi{e doma}ih ime|unarodnih festivala nastupaju:\ur|ija Cveti}, Predrag Ejdus,Ma{a Daki}, Cvijeta Mesi}, OlgaOdanovi}, Marinko Mad`galj, Go-rdan Ki~i}, Aleksandar Sre}kovi},Branka Veselinovi}, Rade Mar-kovi}, Marko Janji} i Stefan Ka-pi~i}.

M.J.

JUBILEJ

JJaassmmiinnaa DDiimmiittrriijjeevvii}}

CAR EDIP U NARODNOM POZORI[TU

Prva proba Sofoklove drame Car Edip u re`iji Vide Ognjenovi} bila je 20.juna, a premijera je zakazana za oktobar, na Velikoj sceni Narodnog pozori{ta.Predstava je kod nas prvi put izvedena 1900. godine, u re`iji Du{ana Cveti}a,slede}a je bila sredinom 20. veka, potom1979. godine.

Dejan Savi}, upravnik, je izjavio da se u nacionalnom teatru raduju ovomprojektu koji je iniciran jo{ u vreme prethodnog upravnika Ljubivoja Tadi}a, alisu se tek sada stekli uslovi da bude realizovan. “Ovaj Sofoklov tekst bi}e trenutnojedini anti~ki komad na repertoaru. O~ekujemo uspeh kako kod na{e publike,tako i na me|unarodnom planu.”

Rediteljka predstave, Vida Ognjenovi}, o predstavi ka`e: “Moja je ideja da upredstavi vidimo kako je Edip sa jedne strane `rtva sopstvene volje za odr`ava-njem vlasti i mo}i, a sa druge strane `rtva jednog finog komplota koji se doga|aiza njegovih le|a”. Prema njenoj adaptaciji, radnja se doga|a u dana{nje vreme,mada “bez aludiranja na bilo koga konkretno”, samo su Sofoklovi likovi stavljeniu savremeni kontekst.

Naslovnu ulogu u predstavi Car Edip igra}eIgor \or|evi}, a u velikom ansamblu su PredragEjdus, Aleksandra Nikoli}, Ljubivoje Tadi},Nenad Mari~i}, Neboj{a Kunda~ina, BrankoJerini}, Milo{ \or|evi}, Darko Tomovi} i JelenaHelc.

Dramaturzi predstave su Molina Udovi~kiFotez i Bo`o Koprivica, scenograf Geroslav Zari},kostimografkinja Bojana Nikitovi}, kompozitorZoran Eri}, za scenski govor zadu`ena je Lji-ljana Mrki} Popovi}, a za scenski pokret SonjaVuki}evi}. Prevod Gaga Rosi}.

M.J.

LUDUS 145,14617

Intervju

Dramski pisac Goran Markovi}, o Pozorju, kritici, mladim piscima, na{im pozori{tima i na{em pozori{tu...

Dramski pisac, reditelj i profesorGoran Markovi} do sada je narazne na~ine bio deo istorije Steri-

jinog pozorja. Na njemu je nagra|ivan, apredstave u njegovoj re`iji i po njegovomtekstu, pred sterijanskom publikom,igrane su uvek s velikim uspehom. Izves-no vreme bio je i ~lan Saveta ovog festi-vala, a ove godine pripala mu je ~ast daotvori Pozorje, koje - prvi put u svojojpoluvekovnoj istoriji - ima druga~ijukoncepciju. Stoga, najpre o tome, {ta mislio pro{irenom konceptu Pozorja, ho}e li onobeshrabriti mlade pisce da, tako svojski- kako su to ~inili prethodnih nekolikogodina - prionu na dramsko problemati-zovanje tema iz na{ih malih `ivota...

”Prave pisce ne mo`e obeshrabritiovakva ili onakva koncepcija jednogfestivala. Pisanje je pre sudbina negodelatnost. Ali, ukoliko se ispostavi da onnema dovoljno stimulansa za rad, drams-ki pisac mo`e svoju misiju obavljati te`e.Sterijino pozorje je, to je ~injenica, dosada predstavljalo veliki podsticaj za radmladih, ali i starijih pisaca. Ukoliko se toohrabrivanje gurne u stranu, onda }episcima biti te`e i - to je sve. Ja se bojimda }e se dramsko stvarala{tvo nasrpskom jeziku novom koncepcijom festi-vala svesti na jednu od nekoliko disci-plina i da ono vi{e ne}e igrati „glavnuulogu“. Koliko }e biti fatalno po dramskostvarala{tvo ne mogu da procenim. Mo-`da }e se dogoditi ne{to tre}e: da }e naj-

vi{e vrednovanje doma}eg teksta preuzetineka druga institucija, smotra ili festival.U tom slu~aju bi najvi{e izgubilo Sterijinopozorje.

U govoru na otvaranju Pozorja rekliste da je istina ta koja pokre}e pozori{nuigru. Mo`e li biti istine ako zaka`e samojedan u pozori{nom lancu istine? Kolikote istine ima danas na na{im scenama?

Ja sam do takve tvrdnje do{ao naosnovu empirije, dugotrajnim `ivotom iradom u pozori{tu. U pozori{tu je mogu}esve osim jedne stvari: prodati la` kaoistinu. ^im neko istupi na rampu odnosizme|u istine i la`i postaje sto puta dra-mati~niji nego u uobi~ajenim okolnosti-ma. Stati na scenu zna~i izlo`iti svojarazmi{ljanja i emocije rendgenskim po-gledima gledali{ta. ^uveni francuskiglumac Luj @uve je jednom rekao da mugledali{te uvek govori kada la`e, a kadaje istinit. Treba ga samo oslu{kivati.

Kakve su te mlade generacije kojimapredajete? [ta o nama govori ~injenicada kolo u srpskoj dramaturgiji trenutnovode `ene?

Ne samo u dramaturgiji, izgleda daje u poslednje vreme umetnost uop{tepostala prili~no `enski posao. ^ak i utakozvanim te{kim disciplinama kakvesu, na primer, re`ija ili kamera. ^injenicaje da su `ene poslednjih godina na~inileogroman napredak u dramaturgiji. Imaosam zadovoljstvo da re`iram komadeBiljane Srbljanovi} i Maje Pelevi}, a na-dam se da }e mi se pru`iti prilika dasara|ujem i sa mojom omiljenom spisa-teljicom Milenom Markovi}.

Pre 10 godina, ”Beogradska trilogi-ja” u va{oj re`iji dovela je Biljanu Srb-ljanovi} na Pozorje i izvela je u svet. Imali me|u Va{im studentima neko ko bimogao da preokrene evropsku drama-turgiju?

To se ne zna unapred. Ne radi se sa-mo o potencijalu mladog umetnika, nego io njegovom razvoju, okolnostima, sre}i.Ono {to je bitno jeste ~injenica da mi ni u~emu ne zaostajemo za „svetom“. Imamoiste mogu}nosti, imamo pametne i talen-tovane mladi}e i devojke koji mogu posta-ti najve}i svetski umetnici. Treba samoverovati u sebe, sko~iti u vodu i plivati.

Je li ta nova ose}ajnost u delimamladih pisaca o kojoj svi bruje, stvarno

nova? Da li je to ”tema na silu”, `elja dase bude druga~iji, ili istinski novi talas iu srpskoj dramaturgiji?

Mera uspeha mladog umetnika se~esto odre|uje na osnovu njegove origi-nalnosti. Svaki novi, mladi umetnik kojistupa na scenu donosi ne{to nevi|eno,apsolutno novo, ali u isto vreme razumlji-vo i prepoznatljivo. Ovde }u ponovo po-menuti svoju tvrdnju da u pozori{tuprolazi samo istina i - samo istina. Akoneko, dakle, sa sobom donese svoj svet ipri tom ne la`e onda je sigurno da imavelikih {ansi na uspeh.

Postoji li repertoarska politika kodnas? Kako i koliko Vas ona, kao pisca ireditelja, zabrinjava?

Pozori{ta mnogo zavise od ljudi kojiih vode. Beograd ima dobrih upravnika,umetni~kih direktora, dramaturga. Izbortih ljudi je odlu~uju}i. Jedno dobro po-zori{te, sa prepoznatljivim repertoarom iposebnim profilom veoma je te{ko na-praviti, a o~as se mo`e uni{titi - pogre{-nom kadrovskom politikom. Da bi ljudizavoleli jednu pozori{nu ku}u potrebnesu godine, ponekad decenije, a mo`ete ihoterati za mesec dana.

Da li }e ljudi iz pozori{ta, koji sunedavno do{li na va`ne funkcije ukulturi, uspeti u svom poslu?

Ne znam, stvarno. Nadam se da ho-}e.

Tokom Pozorja inostrani mladi kri-ti~ari, neoptere}eni ovda{njim veli~i-nama, pisali su kritiku za bilten Pozorja

i dali o{tre ocene o re`iji i glumi (i) udoma}im predstavama. Usudili su se daka`u ne{to {to je vrlo vidljivo, na {tana{a kritika `muri. Za{to je srpskapozori{na kritika naj~e{}e ”srame`-ljiva”, klanovska, neobjektivna?

Kritika je u nas, prema mom mi{lje-nju, veoma „{arena“ i ne postoji kao ne-kakva posebna, kulturolo{ka pojava. Imaovakvih i onakvih kriti~ara, ozbiljnihljudi i bezveznjaka koji su tu zalutali.Kao i u ostalim delatnostima u ovojzemlji, uostalom.

Devedesetih je pozori{te kod nas~inilo `ivot sno{ljivijim i smislenijim,pomagalo da ostanemo normalni, budiloje s(a)vest, pomagalo u komunikacijionih ~ije su politi~ke elite ratovale. [taono - mora i mo`e - da radi danas?

Ta~no je da je u periodu najve}eduhovne krize ovog naroda pozori{te bilaneka vrsta katedrale u kojoj su se okupl-jali ljudi koji su verovali da nije svepotonulo. Devedestih je na{ teatar do-kazao da je jedan od bastiona na{egopstanka. Jo{ uvek u pozori{tu ima mno-go pametnih i ~asnih ljudi. Vi{e nego nadrugim mestima, ako bih smeo da toustvrdim.

Pi{ete li sada neki komad, o ~emu je,ko }e ga i gde re`irati?

Trenutno pripremam film „Turneja“koji je nekada bio uspe{an komad koji mije doneo Sterijinu nagradu za najboljisavremeni tekst. Mo`da u ~injenici dasam se ponovo okrenuo filmu le`i odgovorna pitanje kako do`ivljavam sada{njikoncept Starijinog pozorja.

Sne`ana Mileti}

NI U ^EMU NE ZAOSTAJEMO ZA SVETOM

SKAKAVCI, 50. PUT!

Predstava Skakavci Biljane Srbljanovi} u re`iji Dejana Mija~a 7. juna jeimala 50. jubilarno izvo|enje na sceni ”Ljuba Tadi}” JDP-a.

Od svog premijernog izvo|enja 26. aprila 2005. godine predstava, autor,reditelj i glumci osvojili su mnoga priznanja. Sa ovom predstavom je JDP 15.juna 2006. otvorilo me|unarodno Bijenale u Vizbadenu na kojem se predstavlja-ju najnovija dramska ostvarenja iz Evrope. Biljanu Srbljanovi} je Theater Heuteproglasio najboljim inostranim piscem u sezoni 2005/2006. a 2007. je dobilaevropsku nagradu Nova pozori{na realnost. Predstava je u~estovovala na Festi-valu Malih scena u Rijeci 2006. godine. Na 51. Sterijinom pozorju Biljana Srbl-janovi} je dobila Sterijinu nagradu za dramu, Dejan Mija~ za re`iju, IsidoraMini} za ulogu Nade`e, Isidora @ebeljan za muziku, a Renata Ulmanski je zaulogu Gospo|e Petrovi} dobila Nagradu lista Ve~ernje Novosti.

U predstavi koja se bavi generacijskim odnosom mladih i starijih posma-tranih u obrnutom smeru, igraju i: Boris Isakovi}, Aleksandra Jankovi},Svetozar Cvetkovi}, Jasmina Avramovi}, Voja Brajovi}, Rade Markovi}, NikolaSimi}, Miodrag Radovanovi}, Ma{a Daki}.

M.J.

JUBILEJ

POZORI[NE NAGRADE TONI, 61. PUT

Na 61. sve~anoj dodeli pozori{nih nagrada ”Toni” 10. juna, osam nagradaameri~kog udru`enja pozori{nih kriti~ara, me|u kojima su nagrade za najboljimjuzikl i najbolju re`iju u kategoriji mjuzikla dobio je veliki brodvejski hitSpring Awakening, reditelja Majkla Mejera.

Sledi ga, sa sedam osvojenih nagrada, predstava The Coast of Utopia TomaStoparda, ujedno progla{ena i najboljim dramskim komadom. Komad se bavi“ambicioznim seciranjem ruske inteligencije u osvit Oktobarske revolucije”.Britanskom piscu, Tomu Stopardu, ovo je ~etvrta po redu nagrada ”Toni” za tekst.Predstava je osvojila i nagradu za re`iju, reditelj D`ek O'Brajan, dve gluma~kenagrade, za najbolju sporednu mu{ku ulogu u dramskom komadu, koju je osvo-jio Bili Kradap i najbolju sporednu `ensku ulogu u dramskom komadu, koju jeosvojila D`enifer Ele. Ova trilogija o Rusiji u 19. veku, oborila je rekord predsta-va sa najvi{e osvojenih nagrada koje su sa {est priznanja dr`ala ostvarenja Smrttrgova~kog putnika iz 1949. godine i The History Boys iz 2006. godine!

Kristin Ebersol je progla{ena za najbolju glumicu u mjuziklu Grey Gardens,dok je Dejvid Hajd Pirs dobitnik nagrade kao najbolji glumac u mjuzkluCurtains.

Najbolja glumica u dramskom komadu je D`uli Vajt za ostvarenje The LittleDog Laughed, a Frenk Lengela je za ulogu predsednika Ri~arda Niksona u pred-stavi Frost/Nixon dobio nagradu kao najbolji glumac u kategoriji dramskihkomada.

Nagradu za najbolji rimejk u kategoriji dramskog komada osvojila je pred-stava Journey's End, a predstava Company osvojila je nagradu kao najboljirimejk u kategoriji mjuzikla.

M.J.

VESTI IZ SVETA

GGoorraann MMaarrkkoovvii}} ((FFoottoo:: \\oorr||ee TToommii}}))

18LUDUS 145,146Lu

Usubotu, 5. maja premino je glu-mac Budimir Buda Jeremi},dugogodi{nji ~lan ansambla i

prvak drame Teatra.Jeremi} je izuzetno bogatu i dugu

gluma~ku karijeru zapo~eo jo{ 1947.godine u rodnom Zaje~aru u tada{njemOkru`nom pozori{tu. Posle par sezonaprelazi u crnogorsko Narodno pozori{te,tada locirano na Cetinju u kome dvesezone tuma~i uloge „heroja i ljubavni-ka”. Jedno vreme je ~lan pozori{ta uBanja Luci, odakle u sezoni 1956/57.dolazi u Teatar „Joakim Vuji}”. Ve} u toj,prvoj sezoni zaigrao je u brojnim pred-stavama poput: „Mladosti pred sudom”,„Stanoju Glava{u”, „Obzirnoj bludnici”,„Autobuskoj stanici”, „Lisici i gro`|u”,„Mi{olovci”... Umetni~ki put vodi ga tadana dve sezone u Ni{, pa zatim u Mostar.

Sledi povratak u kragujeva~ki Teatar, paodlazak, kako je sam umeo da istakne„ko bi tome odoleo” na tri sezone uJugoslovensko dramsko pozori{te. Slediopet povratak u „Joakim Vuji}” odakle jesredinom devedesetih oti{ao u penziju.

Kragujeva~ka publika pamti ga poulogama poput Maneta, Otavia, Freda,Kumala, Polonija, Otela, Jarovaja, Gla-va{a, Vojina Jugovi}a, Vuka{ina, Ri-d`arda, Ali Pa{e, Had`islavkovi}a,Rape...

Tokom svoje gluma~ke karijere igraoje i u desetak televizijskih drama i ufilmovima „To~ilovac”, „Zvezde su o~iratnika”...

Sem brojnih gluma~kih nagrada ipriznanja Jeremi} je odlikovan i Orede-nom rada sa zlatnim vencem 1986.godine.

Razno

In memoriamBUDIMIR BUDA JEREMI]

Pretposlednja prepodnevna emisijaII programa Radio Beograda, ”Odzlata jabuka”, koja se mo`e slu{ati

svakog radnog dana, a koju ure|uje inaj~e{}e vodi Dragana Marinkovi}, po-sve}ena je izvornoj narodnoj muzici isamo retko ima nekakve veze s po-zori{tem. Ta veza je ostvarena 18. aprila2007. na neo~ekivan na~in, kada jereprizirana emisija Dragoljuba Boko-nji}a, novinara Radio Beograda koji jepreminuo 16.04.2007. ne do~ekav{i pen-zionisanje.

A sve donedavno slu{ali smo njegovblag i dobro}udno{}u ispunjen glas. Uvi{e emisija II programa Radio Beograda(”Forum”, ”Putevima kulture”, ”Radiovi-zor” i ”Kult-press”) on je svojim prilozi-ma i pristupom uspevao da uveri ne-raspolo`enog i razdra`ljivog slu{aoca daiz na{e sredine nisu i{~ileli ni istrebljenidobrota i optimizam. Toplinom svoga gla-sa i skromno{}u istupanja plenio je isagovornike i slu{aoce. Jo{ od rane mla-dosti privla~ilo ga je pozori{te. Iz njego-vih razgovora i priloga te{ko se moglorazabrati da li je amaterski glumio, ali poprilici jeste. Posebnu naklonost ispoljavaoje i gajio prema pozori{nim poslenicima,profesionalcima i amaterima. Nemalibroj glumaca, reditelja i pozori{nihupravnika smatrao je svojim prijateljima,ali je o~igledno da to prijateljstvo nisuodre|ivali slava i uticaj tih ljudi. Njegovaskromnost i suzdr`anost uslovile su danije ostvario vi{e autorskih dela posve-}enih drami i pozori{tu. No, s rediteljem iurednikom Jovanom \uri}em ostvario jepar radio-dramskih emisija posve}enihpozori{tima Srbije, u kojima se ose}a taBokonji}eva samozatajna posve}enost. Spa`njom i saose}anjem pratio je Dra-goljub Bokonji} {trajk u novosadskomPozori{tu mladih i o tom {trajku, ne taje}isvoju brigu i toplu ljudsku solidarnost,

revnosno i nenapadno obave{tavao slu-{aoce.

Slu{aoci II programa ostali suuskra}eni za jedan topao i drag glas iplemeniti pristup, ali i uvereni da na{poslovi~ni nemar ne}e dovesti do zatira-nja onih malobrojnih, ali tako dragocenihtragova koje je novinar Bokonji} zaorao iostavio.

^a{a `u~i ipak je zasla|ena ~a{ommeda. Uprkos skoro vrtoglavom razvojuinformatike i komunikacije, neslu}enbroj na{ih nekada{njih i sada{njih su-gra|ana jo{ trpi posledice nesre}nihsukoba u ex jugoslovenskim zemljama uvidu vi{egodi{nje uskra}enosti za va`ne idobre radijske programe. Trajanje idomet te uskra}enosti kao da su u na{imdu{ama po~eli da poprimaju odlike bez-nade`ne neminovnosti, pa smo jedvapoverovali sopstvenim u{ima kad smo -nakon skoro 8 godina - najzad ne{tojasnije za~uli II program, ba{ kao {to jo{ne verujemo tim istim sopstvenim u{imada na skali prijemnika ne ~uju KoncertStudija B i Stereoramu.

U vi{e navrata i na vi{e mesta upo-zoravali smo na svu {tetu i nepri-hvatljivost na{e li{enosti programskihsadr`aja Radio Novog Sada na srpskom idrugim jezicima. Li{enost ta se ure`e inagriza kao hroni~no nezadovoljstvo, alise prima kao jedno od osramo}enja koje`ivlju ovih prostora usud dodeljuje. @alzbog gubitka ostaje, ali polako se odvika-va{ od svakodnevnog proveravanja naskali prijemnika. Ostane ti u se}anju dase program na srpskom Radio NovogSada nalazio na samom po~etku skale.Sa velikim ~u|enjem i veoma prijatnimiznena|enjem krajem aprila otkrivamoda se ova na{a va`na radio-stanica mo`epratiti, opet srazmerno dobro, ~ak i uNovom Beogradu, na frekvenciji 87,7megaherca.

Opet do na{ih srca dopiru one stare ire|e slu{ane ina~ice narodnih i sta-rovaro{kih pesama, opet oni poluzabo-ravljeni, a nekad tako dragi glasovi inaslovi emisija. S neskrivenom rado{}ukonstatujemo da se radio-drama za decuemituje prvog popodnevnog ~asa su-

@U^ I MED botom, a za odrasle poslednjeg ~asasvakog ponedeljka. U prvom iznena|e-nju ne opa`amo stare zamerke, ali namse postepeno i one javljaju. Dok se uodjavi svake beogradske radio-drameposlednjih godina obavezno navodi godi-na proizvodnje, a posebno (ba{ kao i unajavi) naglasi premijerno izvo|enje, tipodaci i u najavi i u odjavi novosadskihradio-drama, po strogom i neprekr{ivompravilu, bivaju izostavljeni. Time nam seonemogu}ava da odre|eno delo smestimou istorijski kontekst.

Jedna neprijatna ~injenica mogla bii}i u prilog takvom izostavljanju. Naime,na pro{logodi{njem skupu o radijskojdrami ~ulo se da je Dramski programRadio Novog Sada ukinut. Ostale su,dakle, sa~uvane sve snimljene emisije (ilibar ve}ina njih), ali je prestala da postojiRedakcija Dramskog programa, pasamim tim i produkcija tog programa.

Mi moramo verovati da se na{edru{tvo kona~no budi i izdi`e iz ko{marai letargije, kao i da svest o zna~ajutemeljnih kulturnih vrednosti i RadioNovog Sada me|u njima ja~a. Ta voj-vo|anska sredina }e, verujemo, smo}isnage da u okviru Radio televizije Vojvo-dine Dramski program Novog Sada dobi-je mesto koje i on i mi zaslu`ujemo.Dakako, oblik rada mo`e biti druga~iji,savremen, po uzoru na neke zapadneugledne stanice, bez glomaznog kad-rovskog aparata, sa fleksibilnijim pri-stupom, ali taj oblik treba da postoji i dase sistematski i dugoro~no razvija, danas bogati novim umetni~kim proizvodi-ma. Za po~etak, kao svojevrsni uvod uo`ivljavanje ove delatnosti, neka se ra-dio-drame u redovnim terminima emitu-ju i neka nam se u najavi ili odjavisaop{tava godina proizvodnje emito-vanog dela. Neka se ~uje i razvija RadioNovi Sad. Nekad rado slu{ane emisije”Spektar” i ”Subotom sa vama” donosezanimljive sadr`aje o pozori{tu, pa smotako 27. i 28. 04. slu{ali razgovore sGordanom Dimi} i sa mladom glumicomJelenom Filipovi}, ~ak po`eleli da ~e{}epohodimo tamo{nja pozori{ta.

Mr Ranko Buri}

Pozori{te na radijui radio kao pozori{te

PORUD@BENICA

Neopozivo poru~ujem pouze}em slede}a izdanja Saveza dramskih umetnika Srbije:

11. Marija Crnobori . . . . . . . . . . . primeraka 12. Mata Miloševi} . . . . . . . . . . . . primeraka 13. Ljiljana Krsti} . . . . . . . . . . . . . primeraka14. Olivera Markovi} . . . . . . . . . . . primeraka15. Rade Markovi} . . . . . . . . . . . . primeraka16. Stevan [alaji} . . . . . . . . . . . . . primeraka17. Mira Banjac . . . . . . . . . . . . . . primeraka18. Vlastimir \uza Stojiljkovi} . . . primeraka19. Stevo @igon . . . . . . . . . . . . . . . primeraka10. Mihailo Janketi} . . . . . . . . . . . primeraka11. Petar Bani}evi} . . . . . . . . . . . . primeraka12. Branka Veselinovi} . . . . . . . . . primeraka13. Ivan Bekjarev . . . . . . . . . . . . . primeraka

Poru~ene knjige i PTT troškove plati}u poštaru prilikom preuzimanjaNaru~ilac:

Adresa:

Telefon:

Savez dramskih umetnika Srbije, Beograd, Studentski trg 13/VI, 2631 464, 2631 522, 2631 592;

MARIJA CRNOBORIPriredio Aleksandar Milosavljevi}cena: 500 dinara

MATA MILOŠEVI]Priredile:

mr Ksenija Šukuljevi} - Markovi} i Olga Savi}cena: 500 dinara

LJILJANA KRSTI]Priredila Ognjenka Mili}evi}cena: 500 dinara

RADE MARKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 500 dinara

MIRA BANJACPriredio Zoran Maksimovi}

cena: 500 dinara

OLIVERA MARKOVI]Priredio Feliks Pa{i}cena: 500 dinara

STEVAN [ALAJI]Priredio Petar Marjanovi}cena: 500 dinara

VLASTIMIR \UZA STOJILJKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 500 dinara

MIHAILO JANKETI]Priredio Veljko Radovi}cena: 500 dinara

STEVO @IGONPriredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 500 dinara

PETAR BANI]EVI]Priredio Ra{ko V. Jovanovi}

cena: 500 dinara

BRANKA VESELINOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 500 dinara

IVAN BEKJAREVPriredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 500 dinara

M O N O G R A F I J E

Budimir Buda Jeremi} sahranjen je15. maja na kragujeva~komVaro{kom groblju.

LUDUS 145,14619

Gostovanja

BROJNA GOSTOVANJA NA SCENAMA BEOGRADSKIH POZORI[TAMaj i po~etak juna su u beograd-

skim pozori{tima bili temeljnoobele`eni velikim brojem gosto-

vanja pozori{ta iz Srbije, ali i iz regiona,{to je zna~ajno obogatilo teatarskuponudu, posebno ako se ima u viduprili~no mali broj premijera, naro~ito zaovaj deo godine. Srpsko narodno pozo-ri{te iz Novog Sada u Beogradu je igralo~ak tri svoje predstave: Ja ili neko drugi,Rasprava (i tako te stvari) i PovratakKazanove. Narodno pozori{te iz Somborase predstavilo sa Maskom (Milo{ Crnjan-ski/Gor~in Stojanovi}), ansambl Naro-dnog pozori{ta Subotica igrao je Apart-man A (Nil Sajmon/Olivera \or|evi}),pozori{te “Bora Stankovi}” iz Vranja jeigralo predstavu Jedan poreme}en dan(Borisav Stankovi}/Filip Gaji}), kraguje-va~ko pozori{te “Joakim Vuji}” Sedam(prema Eshilu, reditelj Uro{ Jovanovi}),Centar za kulturu Tivat je igrao Kanjo{a(prema pripoveci Stjepana MitrovaLjubi{e, dramatizacija Danica Pajovi},reditelj Slavenko Saletovi}), rumunskiteatar “Al Davila” iz Pite{tija na sceniZvezdara teatra predstavio je Urnebesnutragediju Du{ana Kova~evi}a, u re`ijiDragana Jakovljevi}a, Istarsko narodnokazali{te iz Pule se predstavilo Ribicom,prema tekstu Pjera Paola Pazolinija, a ure`iji Ivice Buljana, dok je ansamblpozori{ta iz Zaje~ara gostovalo sa pred-stavom @ene u narodnoj skup{tini,ostvarenom prema Aristofanovoj kome-diji (adaptacija Milene Bogavac, re`ijaBojana Lazi}), itd.

Polaze}i od medijske vesti, realnogdoga|aja kidnapovanja jedne devoj~ice,Maja Pelevi} je, po narud`bini SNP-a,napisala fragmentaran tekst Ja ili nekodrugi, formalno blizak tekstovima Marti-na Krimpa ili Rolanda [imelfeniga, kojisu tako|e istra`ivali dramsku formu.Predstava u re`iji Kokana Mladenovi}akarakteristi~na je po brilijantnoj sintezipsiholo{kog realizma (likovi Nje i Njega),i uslovnosti (likovi Majke, Oca, Organavlasti, ~lanova Horova). Rezultat ovogspoja je nagla{ena emotivnost predstave,ali i transcendiranje zna~enja radnje najedan metafori~ki, arhetipski nivo. Upredstavu je uklju~eno i tri hora, Medija,Kom{ija i Savesnih gra|ana, koji radnjukomentari{u nizom stereotipnih, su{tins-ki praznih komentara. Izgled scene jereferentan rediteljskom konceptu, udomenu je stilizovanog, pseudo-konfekci-jskog pop-arta (Marija Kalabi}). U pred-stavu je integrisan i video bim, kao isongovi, {to sve zajedno ovu odli~nupredstavu ~ini postdramskom, premaLemanovoj definiciji, koja utvr|uje vrstupozori{ta koje deluje s one strane drame,u vremenu posle va`enja paradigmedrame.

Rasprava (i tako te stvari) rediteljkeSla|ane Kilibarde je zanimljiva inter-pretacija Marivoove komedije (adaptacijateksta Branko Dimitrijevi}), koja anal-izira brutalnost u me|uljudskim odnosi-ma, odnosno specifi~an, marivoovski,emotivni terorizam. Predstava je vizuel-no markantna, svedenog i stilizovanogizgleda (scenografija Sla|ana Kilibarda iMarina Sremac, kostimografija MarinaSremac); insistira se na upotrebi ogledalai senki, koji su zbog svoje vi{ezna~nostizahvalni scenski znaci, a na scenu seprojektuju i video radovi, va`ni zbogoblikovanja poetskog nivoa (video artSr|an Radakovi}). Predstava posebnoisti~e problem vojaerizma, kao i ~inje-

nicu teatralnosti me|uljudskih odnosa, ana momente je nagla{eno senzualna.Jasno je prikazana i transformacija liko-va koji su predmet eksperimenta bru-talnog Kneza (Aleksandar Gajin) iHermione (Gordana Jo{i}-Gajin), od ~ed-nosti i naivnosti, do bolne zrelosti, kojapodrazumeva te`ak cinizam.

Nastao prema noveli Artura [niclera(1918), dramski tekst Povratak Kaza-nove predstavlja 55-godi{njeg Kazanovu,kojeg razaraju brojni konflikti (dramati-zacija Branko Dimitrijevi}, Ana Tomovi}i Vuk R{umovi}). Sa jedne strane, protag-onista pati zato {to `eli da se vrati urodnu Veneciju, odakle je pobegao izzatvora, gde je boravio zbog svojih poli-ti~kih stavova, dok ga istovremeno mu~i irazaraju}a snaga njegovog Erosa, kojaga i dalje, uprkos godinama i iskustvu,dr`i u stanju permanentne po`ude. Jedanod najzanimljivijih dramatur{ko-redi-teljskih postupaka koji karakteri{e pred-stavu rediteljke Ane Tomovi}, jeste osobe-na kombinacija igre naratora i likova,odnosno izbor da glumci imaju dvostrukeuloge, naratora i likova. Izgled scene jejednostavan, funkcionalno ogoljen, stili-zovan, svi izvo|a~i se nalaze na prostorujednog kruga (scenograf Ljerka Hribar),gde ostaju tokom ~itave predstave, iuklju~uju se prema potrebi. Narator, ~ijuulogu povremeno preuzimaju razli~itiglumci, ima va`nu funkciju: on prepri-~ava doga|aje iz Kazanovine pro{losti,komentari{e radnju, a ~esto, {to je naj-va`nije, ironi~no dekonstrui{e njensmisao, {to se u tim trenucima posti`eizrazito teatralnom igrom. Ovim nizomuslovnosti se uspostavlja bitan otklonprema radnji, odnosno dijalekti~ki sepredstavlja `ivot Kazanove, istorijskematerijalizacije mita o Don @uanu.

Maska je prvi dramski tekst Milo{aCrnjanskog (1918), koji predstavljadekadenciju dru{tvenih elita, analizira-ju}i njihove strasti, putem kojih oninastoje da negiraju monotoniju i pro-laznost `ivljenja. Re~ je o lirskom, uodre|enoj meri i ekspresionisti~kom ko-madu, dramatur{ki neve{to koncipira-nom, zato {to mu nedostaju ozbiljnijisukobi i razra|eniji likovi. Predstava ure`iji Gor~ina Stojanovi}a je stilizovana ivrlo estetizovana interpretacija teksta,koja uspeva da uverljivo prika`e frivolnusenzualnost dru{tva koje je Crnjanskijasno definisao. Iako su teme kojima seCrnjanski u Maski bavi ~esto u domenuop{tih mesta, ~injenica da ih reditelj stili-zovano predstavlja, putem izgleda scene,upotrebe mikrofona, na~ina igre, itd,predstavu ~uva od sunovrata u banal-nost. Stilizovanost izraza je va`na jerpokazuje da su ovi likovi u svojoj su{tinipateti~ni, dok predstava to nije, jer seputem uslovnosti prema njima gradidistanca. Dakle, Maska Gor~ina Sto-janovi}a poeti~no i emotivno uzbudljivopredstavlja o~ajni~ko traganje za ne-kakvim smislom, ali zbog zna~enjskeoskudnosti teksta ne posti`e istinskivredne rezultate, odnosno ostaje napovr{ini tretmana pitanja koja postavlja.

Predstava @ene u narodnoj skup{tinizaje~arskog pozori{ta je modernizovanainterpretacija klasi~ne Aristofanove ko-medije (oko 392 p.n.e), u toj meri da jeAristofanov tekst te{ko prepoznati, {to je,naravno, legitiman postupak, per se. Upredstavu je uveden sasvim novi tok, kojise predstavlja samo auditivno, a paralel-no se odvija sa glavnom radnjom: re~ je o

emitovanju radijskog programa, uokviru kojeg se ostvaruju intervjui sarazli~itim ljudima, na temu `enskih pra-va, takozvane emancipacije itd. U pred-stavu su, tako|e, uvedeni i songovi. Ovajvid osavremenjavanja klasike je inicijal-no prihvatljiv, ali je u ovoj predstavi rea-lizacija tog koncepta problemati~na,prevashodno zbog igre glumaca, koji suprevi{e napadni, odnosno samo ilustra-tivno afektiraju u izrazima, u toj meri dadezintegri{u njen eventualan smisao.

Urnebesna tragedija, prema tekstuDu{ana Kova~evi}a, u re`iji DraganaJakovljevi}a, a u izvo|enju teatra “AlDavila” iz Pite{tija (Rumunija) gostovalaje 16. maja u Zvezdara teatru. Re~ je ojednostavnoj, tragikomi~noj interpere-taciji disfunkcionalnih porodi~nih odno-sa, u dru{tvu karkateristi~nom po erozijivrednosti. Svedenog izgleda, na trenutkeveoma poeti~na (naro~ito na kraju),predstava je fokusirana na gluma~keizraze, koji su blago pomereni ka grotes-ki. Ansambl uspe{no predstavlja radi-kalno odsustvo ljubavi u porodi~nim, kaoi drugim me|uljudskim odnosima. Po-sebno je upe~atljiv lik poludelog dede,koji nema nijanse groteske, ve} je

ostvaren realisti~ki, i zato je dirljiviji itragi~niji, dok je lik njegove, tako|e }ak-nute, supruge `estoko pomeren ka kari-katuri, pa ne izaziva tu vrstu saose}anja.

Predstavu Apartman A, realizovanuna osnovu jedno~inki Nila Sajmona, ~ine~etiri odvojene, a tematski vrlo bliskepri~e, koje se de{avaju u jednom hotel-skom apartmanu. Svi segmenti ovogscenskog omnibusa duhovito i dramskiupe~atljivo predstavljaju razli~ite aspek-te me|uljudskih odnosa, bra~nih, prija-teljskih, kao i odnosa izme|u roditelja idece. Re`ija Olivere \or|evi} je vrlojednostavna i retko odmerena, bez vul-garno predvidivih i neukusnih prete-rivanja koja ~esto karkateri{u ovu vrstupredstava. Scenografija je ostvarena uumereno ironi~nom maniru pop arta,kostimi su u osnovi realisti~ki, ali postojedetalji koji svojom preterano{}u duhovitorazbijaju ovaj realizam (scena i kostimDiana Radosavljevi}-Milovi}). Likovi suu osnovi koncipirani kao umerenekarikature, ali se ovaj karakteristi~an,blago teatralan izraz u bitnim dramskimmomentima gubi, a igra glumaca postajerealisti~ka, suptilno psiholo{ki obliko-vana. Putem karikaturalnog izraza se

efektno predstavlja tipiziranost ljudskihmana - snobizam, arogancija, la`ljivost,sitni~avost, tvrdoglavost itd, a putemozbiljnije, realisti~ke igre stvara se au-tenti~nost ovih likova.

Ana Tasi}

VELIKA ZVJERKAU SLAVIJI

Jedna od najgledanijih predsta-va u Hrvatskoj u poslednjih 15godina, Velika zvjerka, ameri~kogdramati~ara Rod`era Ruefa, ure`iji Slavice Kne`evi}, gostovala je20. maja u Pozori{tu ”Slavija”.

Nakon uspe{nog gostovanja uBeogradu, u martu na Festivalu”Slavija 2007”, s predstavom Uposjetu kod gospodina Greena J.Barona, s Perom Kvrgi}em u glav-noj ulozi, Planet Art je ponovno gostovog teatra. Glumica Slavica Kne-`evi} se u ovoj predstavi prvi putbavila re`ijom. Uloge tuma~e vo-de}i glumci mla|e i srednje ge-neracije - Slavko Juraga, MarkoTorjanac i Luka Dragi}.

M.J.

JJaa iillii nneekkoo ddrruuggii

RRaasspprraavvaa

GOSTOVANJE

20

Razno

LUDUS 145,146Lu

Pozori{ne novine

YU ISSN 0354-3137COBISS.SR-ID 54398983

Izlazi jednom mese~no(osim u julu i avgustu)Tira`: 1500 primerakaPrvi broj objavljen 5. XI 1992.IzdajeSavez dramskih umetnika SrbijeBeograd, Studentski trg 13/VITelefoni: 011/2631-522,2631-592 i 2631-464; fax: 2629-873http://www.sdus.org.yue-mail: sdus@sdus.org.yu

sdus@net.yuPIB 100040788Teku}i ra~un: 255-0012640101000-92(Privredna banka a.d.)Devizni ra~un: 5401-VA-1111502(Privredna banka a.d.)

PredsednikMilan Gutovi}Glavna i odgovorna urednicaMirjana Ojdani}

RedakcijaStevan Koprivica, Ivan Bekjarev,Dragana Bo{kovi}, Vladimir Arsi}, Mr Milovan Zdravkovi},Isidora Masnikovi}, Dragan Vuji},Sloboda Mi}alovi}, @ak Kuki}

Lektura i korekturaMirjana Jur~i}

Sekretarica redakcijeAleksandra Jak{i}

Tekstove i informacije slati na:ludus_mir@yahoo.com

Fotografije, sa potpisom, slati na:sdus@sdus.org.yu

Grafi~ki dizajn i priprema za {tampuAXIS studio, Beograde-mail: office@axis.co.yu

Dizajn logotipa „LUDUS“\or|e Risti}

Redizajn logotipa „LUDUS“AXIS studio

[tampaPreduze}e za grafi~ko izdava~kudelatnost i usluge d.o.o. BRANMIL,Beograd, Borisa Kidri~a 24

Re{enjem Ministarstva za informacijeRepublike Srbije Ludus je upisan uRegistar sredstava javnoginformisanja pod brojem 1459

NP ‘STERIJA’IZ VR[CA

Narodno pozori{te ”Sterija” uVr{cu postoji i radi kao profesional-no pozori{te od 1945. godine. Sme-{teno je u zgradu koja je sazidana1896. u neogotskom stilu. Dozidanoje 1974. kad je ura|en novi ulaz,garderobe, kancelarije i radionice.

Na repertoaru su ve~ernjepredstave i de~ije predstave. Poredvelike scene postoji i mala scena od2002. godine pod nazivom Malascena ”Tomislav Pej~i}”. Od 2003.godine pored srpke drame postojipri NP ‘Sterija’ profesionalna scenana rumunskom jeziku. Oni nemajustalno zaposlene i okupljaju se poprojektu. U Vr{cu, u NP ‘Sterija’svake godine u oktobru odr`ava se”Vr{a~ka pozori{na jesen”, ovegodine bi}e odr`ana petnaesta poredu. Specifi~nost na{eg pozori{taje da su pod pokroviteljstvom Fon-dacije Hemofarma ura|ene pred-stave malih formi koje gostuju poobnovljenim domovima kultureVr{a~ke op{tine.

Poslednja premijera na velikojsceni od`ana je 4.05.2007. god.Predstava Dragoslava Nenadi}aPred novim `ivotom u re`iji JugaRadivojevi}a.

Krajem meseca svim zainte-resovanima {aljemo mese~ni re-pertoar NP ’Sterija’ za naredni me-sec i u toku meseca {aljemo infor-macije o aktuelnim doga|anjimakod nas.

Otvoreni smo za sve vidovesaradnje!

kontakt osobe,organizator Vera

Nedeljkov i DragoslavDobrosavljevi}.Tel:013 833 122

PREDSTAVLJA SE

PETNAESTI POZORI[NI MARATONU SOMBORSKOM

NARODNOM POZORI[TU

Petnaestu godinu za redom, u NP Sombor, od 14-16 juna, odigrao sepozori{ni maraton. ^ast da prvi nastupe na ovoj manifestaciji pripala je JDPi predstavi Pred penzijom, T. Bernharda/ D. Mustafi}. Iste ve~eri publici sepredstavilo i Pozori{te mladih iz Novog Sada sa predstavom ^orba odkanarinca M. Radovi}/N. Gvozdenovi}.

Drugog maratonskog dana na programu je bila predstava Tango S.Mro`ek/R. Milenkovi} u izvo|enju gostiju iz Ma|arske, Eger, Gárdonyi Gézaszínház, a za publiku je bio obezbe|en prevod na srpski jezik.

U Studiu 99 u predstavi Beogradskog dramskog pozori{ta, ‘X+Y=0’ B.Peki}/M. Kralj igrali su Svetlana Bojkovi} i Petar Kralj. Pono} je obele`enapo~etkom predstave Ti ludi tenori K. Ludvig /J. Rudolf , NP iz Kikinde.

Tre}i, poslednji, dan pozori{nog maratona po~eo je promocijom knjigeMuharema Pervi}a, Bravo, majstore! ~ije je odlomke ~itala Ru`ica Soki}, anastavljen predstavama: Ja ili neko drugi M. Pelevi}/K. Mladenovi}, SNP izNovog Sada, ”Gospodin foka” G. Mihi}/A. Kova~evi}, Kru{eva~kog pozori{ta.Maraton je zavr{en premijerom predstave Star on-line NP iz Subotice koja jepo~ela ta~no u pono}.

M.J.

TAKO JE MORALO BITI U JDP

Predstava Tako je moralo biti Branislava Nu{i}a, u re`iji Egona Savinapremijerno je izvedena 6. juna u Jugoslovenskom dramskom pozoristu. PrvaNu{i}eva komedija postavljena na sceni JDP bila je O`alo{}ena porodica 1955.god u re`iji Mate Milo{evi}a, a potom su se nizale Gospo|a ministarka 1958. i1996, Dr. 1964, Protekcija 1969, Sumnjivo lice 1969. i 1990, Mister dolar 1973,Pu~ina 1977, Pokojnik 1983, Narodni poslanik 1991. i Ne o~ajavajte nikad 1992.godine.

Nakon pauze od 11 godina Nu{i}evo delo se ponovo vratilo na ovu scenu. Predstava Tako je moralo biti prvi put je odigrana u Narodnom pozori{tu

1901. godine, prema tekstu koji je Nu{i} napisao krajem 19. veka, a obnovljenaje tridesetih godina 20. veka, kada je Nu{i} uradio adaptaciju teksta prema kojojje postavljena sada{nja predstava.

Tako je moralo biti je rana Nu{i}eva melodrama, re|e izvo|ena u odnosu nanjegove komedije. Pisana je u vreme kada je Nu{i}, uz komedije, pisao i drame izgra|anskog `ivota.

O predstavi reditelj Egon Savin ka`e: ”@eleli smo, izme|u ostalog, i dauka`emo na zabludu doma}ih pozori{nih kriti~ara da Nu{i} 'slabije pi{e drame',odnosno da samo komedije pi{e dobro. On ume da problematizuje i odli~no uo~avazajedni~ke elemente mentaliteta, koji su aktuelni i posle vi{e od jednog veka”.

U predstavi igraju: Predrag Ejdus, Anita Man~i}, Neboj{a Dugali}, MihailoJanketi}, Vojin ]etkovic, Miodrag Radovanovi}, Radica Radovanovi}, JelenaPetrovi}, Radovan Vujovi}, Ana Simi} i Jelena Angelovski.

Scenografiju i kostime je uradila Angelina Atlagi}, dramaturg je MarinaMilivojevi} Ma|arev.

M.J.

PREMIJERA

POZORNICA

Kameni stubovi, vrata od kedra,te{ki zidovi koje hrani tama,sudbina skrivana, naizgled vedra,u biti najcrnja pikova dama.

Zavodnim nedrima izaziva greh,osaka}enim telom progla{ava stid,otu`nim licima izmamljuje smeh,nevernim o~ima dokazuje vid.

Snopovi svetlosti kad o`ive san,i kad se koraci pretvore u beg,neke tu|e ruke ismevaju dlan,na o~ima povez, pod nogama teg.

Ti{ina se igra sa puno gneva,a kao da govori hiljadu usta,izma{tana sre}a o kojoj se sneva,koja ve~no ostaje `elja pusta.

Re~i se kotrljaju ko' zamr{ene niti,glasovi se bore koji }e pre sti}i,zbog slave se mora i nesre}an biti,al' mora se tronu najvi{em pri}i.

Zavesa svetli od najmek{eg pli{a,spu{tena na mesto kud odlazi tama,kad se galama mase polako sti{a,pozornica je budna, ponajvi{e sama.

Ana Stjelja

LUDA LOVAU PIROTU

Komad Reja Kunija Luda lovau re`iji Lilijane Ivanovi} premijer-no je izveden u Narodnom pozori{tuu Pirotu. Lilijana Ivanovi} je dosada u pirotskom pozori{tu re`iralapredstave ^arlijeva tetka, Kidaj odsvoje `ene i Kukavi~je jaje. U ovomvodvilju igra ceo pirotski ansambl:Milan Nakov, Aleksandra Stoja-novi}, Aleksandar Radulovi}, Slo-bodan Aleksi}, Dejan Gli{i} i dvojemladih glumaca, iz LazarevcaIvana Nedeljkovi}, i iz Novog Sa-da, Bo{ko Petrov. Radnja se ‘vrti’oko ta{ne sa pola miliona evra dokoje slu~ajno dolazi glavni lik utuma~enju Zorana @ivkovi}a.

Scenogafiju i kostime napravi-la je glumica Natalija Geleban, amuziku je birao Aco Dogand`i}.

M.J.

PREMIJERA

LJUBAV,NAVIKA PANIKA

SA EKRANANA SCENU

Nakon uspeha kod tv gledala-ca, serija, Ljubav, navika i panikaNeboj{e Rom~evi}a u re`iji Slobo-dana [uljagi}a, nastavila je da `ivina Velikoj sceni Teatra Kult gde jeimala i svoju pozori{nu premijeru.

Reditelj [uljagi} je rekao da lajtmotivi koji su odlikovali serijupostoje i u pozori{noj predstavi, kaoi dva, tri dramska toka koji sespajaju u jedan kraj. Predstava je,po re~ima reditelja, poku{aj uvo-|enja produkcijski nezavisnog po-zori{nog modela koji sledi komerci-jalnu logiku, razli~it od principarepertoarskih i bud`etskih pozori-{ta, zasnovan na mno{tvu kopro-ducenata i sponzora. Stoga se pred-stava ne}e igrati dva puta mese~nove}, u zavisnosti od tra`nje, i dese-tak dana zaredom. Ovom pred-stavom se, po mi{ljenju NikoleSimi}a, otvora prostor za bulevar-ski teatar kakav Beogradu nedosta-je.

U predstavi nastupa ista glu-ma~ka ekipa: Seka Sabli}, NikolaSimi}, Borka Tomovi} i MirkaVasiljevi}, a pored Rom~evi}a i[uljagi}a, tu su i scenograf Alek-sandar Veljanovi}, kostimografBiljana Tegeltija i kompozitor @elj-ko Joksimovi}.

M.J.

PREMIJERA

NAJNOVIJI HAVELOV KOMAD INSPIRISANAUTOMATSKIM POLITI^KIM GOVORIMA

Pre nego {to je postao predsednik ^ehoslova~ke 1989. godine, Vaclav Havel jeobjavio desetine pozori{nih komada, knjiga i politi~kih eseja koji su mu donelinaklonost kritike iza gvozdene zavese. Kada se ^ehoslova~ka 1993. god raspalapostao je predsednik ^e{ke Republike. Nakon isteka dva mandata, 2003. oti{ao jeiz politike. Upravo ovaj period bavljenja politikom inspirisao ga je za pisanjenovog komada.

“U poslednjih 18 godina nisam napisao nijedan komad i nisam siguran da miovo ne}e biti i poslednji”,izjavio je Havel nedeljniku“Respekt”, prenela je agen-cija AP.

”@iveti u svetu politi~koggovora bilo je prava inspi-racija. U komadu poku-{avam da prika`em auto-matski politi~ki govor, gdeka`ete jednu re~ kojoj suodmah pridodate druge i gdegomila re~i tada putuje izjednog u drugi govor”, rekaoje on.

Havel sada vodi pre-govore sa nekoliko pozori{tao postavljanju ovog komada,ali dogovor jo{ nije postignutni sa jednim.

M.J.TRI NAGRADE ZAORDEN

Na Festivalu kamernih teatara”Slavjenski venac” odr`anom uMoskvi, predstava Orden Kru{e-va~kog pozori{ta, po tekstu Du{anaMiklje, u re`iji Branislava Nedi}a,dobila je tri od {est nagrada koje sedodeljuju na tom festivalu. Kru-{eva~ki ansambl je dobitnik speci-jalne nagrade `irija za savremenoodigranu predstavu, a za najboljusporednu ulogu na Festivalu na-gra|ena je Biljana Nikoli} za ulogumajke u predstavi Orden. Iz Mo-skve se pozori{te vratilo oven~anopriznanjem Udru`enja ratnihveterana Avganistana za izuzetanpristup ratnoj tematici.

Kru{eva~ko pozori{te je jediniteatar sa Balkana koji je u~estvovaona ovom festivalu.

M.J.

GOSTOVANJA

PESMA