FIDIJA, MIRON, POLIKLET grki vajari koji su zajedno stvorili klasini stil antike grke.FIDIJA je bio jedan od najznaajnih skulptora antike Grke.

Moemo slobodo rei da bez Perikla ne bi bilo Fidije kao to bez Fidije Periklova epoha ne bi bila obeleena umetnikim spomenicima. Fidija je zahvaljujui prijateljstvu sa Periklom nadzirao sve umetnike odnosno on je bio zaduen za sve radove na Akropolju. Fidija se pojavljuje kao autor Atine, Partenna i Zevsa Olimpijskog kao ator najviih dela antike umetnosti.

Smatra se da je rodjen 485. godine p.n.e. u porodici atinskog graanina Harmida. Iako je pokazivao veu sklonost ka slikarstvu opredelio se za skulpturu. Njegov rad je preteno vezan za Atinu i Olimpiju. U svojim mlaim godinama on je radio za svetilite u Delfima jednu veu kompoziciju, livenu u bronzi na kojoj je pokazao Miltijada okruenog Atinom, Apolonom i 13 oricom antikih heroja.

Izradio je aktere bitke s Maratona, bogove Apolona i Atenu, heroje Atike, generala Miltijada, boginju Afroditu i vie skulptura Atene. Ipak, njegov kapitalni rad su Zeusov kip u Olimpiji i skulptura Atene Device u Partenonu. Ta dva djela su jedna od najkopiranijih i najuticajnijih djela umetnosti u istoriji. Fidija je izvajao tri razliite skulpture Atine:

1. Atina Lemnija 450. godine je napravljena kao dar koji su stanovnici ostrva Lemna poklonili svojoj zatitnici. Figura je bila visoka oko 2m. Predstavljena je kao mlada devojka obuenu u dug hiton bez tita i oruja, vedra i spokojna. Fidija istie lik enskog boanstva duboko produhovljenog u svojoj lepoti. Nije poznato mesto na kome je stajala ali sudei po veliini koja je priblina prirodnoj veliini, pretpostavlja se da je to bio zavetni dar u nekoj graevini.

2. Atina Promahos (ratnica, predvodnica) stajala je na samom platou Akropolja. Njen postament je bio visok 3 metra dok je sama figura iznosila 12. Okrenuta licem ka Atini, pretpostavljalo se da je uloga ove figure da stvori veru u mir i bezbednost ivota. Prikazana je sa lemom i kopljem u ruci.

3. Atina Partenos jedan od retkih radova na kojem se Fidija potpisao. Visoka je 12m sa postamentom a utroeno je 1150kg zlata i velika koliina slonovae u hriselfantsku obradu. Predstavljena je kako stoji obuena u hiton do zemlje a na grudima je imala meduzinu glavu izraenu od slonovae. U desnoj ruku je drala Niku od 180cm a u levoj ruci koplje. Pred nogama joj je stajao tit a poredkoplja zmija. Na bazi na kojoj je stajala izvedeno je u reljefu roenje Pandore.Ova figura nalazi se na samom kraju cele Partenona i predstavljala je simbol venog ivota grada.

Posle Atine Partenos Fidija je radio Zevsa Olimpijskog koji je prikazan kako sedi na svom boanskom tronu. Ova figura raena je u hriselfantinskoj tehnici. Zevs u desnoj ruci dri lik boginje pobede Nike, a u levoj vladarski skiptar na ijem je vrhu orao rairenih krila. Zevs je na sebi imao plat koji se sa levog ramena sputao ka trbuhu i nogama ostavljajui otkriven veliki deo snanih ruku. Ni ovo delo nije sauvano ve je namerno uniteno u 4. veku jer je pored toga to je hrianstvo proglaeno zvaninom verom rimskog carstva, Zevs Olimpijski privlaio vernike i oboavatelje meu kojima su bili i hriani.

Fidijino delo je jedno od najviih ostvarenja klasine skulpture antikog doba.

FIDIJINA KOLA

O Fidijinim uenicima i savreminicima svedoe antiki pisani izvori.

Alkamenis je bio Fidijin uenik. Njegova dela su hvaljena jo u antiko doba, a naroito figura Afrodite u vrtovima.Njegovo delo je i figura Hermesa postavljena na ulazu u Akropolj. Pored rada na skulpturarnoj dekoraciji Hefastjisteiona pripisuje i izrada kompozicije atleta, takmiara u petoboju nazvane "enkrinomenos".

Pored Alkamenisa poznati su i:

Kolot pomagao je Fidiji u izgradnji velikih figura Zevsa Olimpijskog i Atene Partenos

Agorakrit izgradio je figuru Velike Majke (Magna Mater Deorum) i figuru Nemese, boginje osvete.

Kresilas poznat po broanom portretu Perikla. Perikle je prikazan sa lemom na glavi oplemenjenog izraza i odie lepotom i produhovljenou. Jo jedno njegovo delo je i "Ranjena amazonka", figura mlade devojke obuena u kratku tuniku, ranjena sa desne strane obnaenih grudi koja svoju bol izraava setom i tugom i zrai enstvenou.

2. MIRON spada u najvee skulptore prve polovine 5. veka. Roen je u Atici. i svoju umetniku delatnost je vezao za Atinu

Miron je vie nego iko pre njega uspevao i teio da izrazi pokret, da uhvati u svojim figurama (preteno bronzanim) trenutak najveeg fizikog i psihikog napora ljudskog lika

Bio je odlian poznavalac anatomije ljudskog tela. Miron je teme svojih radova uzimao iz palestre. To su figure mladih nagih atleta na ijim su telima prikazani miii u naporu snage u trenutku pre izvrenja nekog pokreta, skoka, akcije.Po izboru tema iz palestre i po obradi nage muke figure Miron je blizak dorskoj plastici. to se tie obrade kose sva je u nekim kratkim gustim kovrdama i izgleda kao neka kapa, po tome se Miron jo ne oslobaa arhajskog stila. Ali po osnovnom shvatanju figure Miron je originalan, pun elje da se izrazi na neki novi nain. On nije izraavao duevna raspoloenja jer je njegovu panju privlaio napor tela.Odlike njegovog stila pokazuju naroito figura Diskobola (baca diska). Od originala ove figure, koja je raena u bronzi. sauvano je vie antikih kopija. Najblia originalu figura se nalazi u Rimu. Figura je predstavljena u trenutku kada treba da poleti disk.

Miron je svojom vetinom uspeo da izrazi trenutak napetosti u kompoziciji Atene i Marsijasa, u trenutku kada on treba da donese odluku da li da uzme frulu na koju je Atena bacila kletvu. Snaga pokreta je bila oigledna i puna napetosti dok je izraz psihikog stanja manje upadljiv i diskretniji.Iz antikih izvora saznajemo da je Miron stvarao i figure ivotinja a naroito se istie njegova figura krave. POLIKLETPoliklet iz Argosa, savremenik Mironov i uenik Hageladov,zauzima istaknuto mesto u plejadi velikih vajara 5.veka. Po temama koje privlae njegovu umetniku anju i po materijalu u kome radi, on je bio vezan za Mirona, a po nainu skulptorskog izraavanja se pribliavao Fidiji. Poliklet je veinu svojih dela radio u bronzi.

Poliklet je preteno radio figure mladia i devojaka. To su atlete, takmiari i ratnici. Kao plod njegovog rada nastalo je njegovo teoretsko delo poznato pod imenom "Kanon". Tim istim imenom je nazvana njegova statua "Dorifor". Umetnici su ga nazvali kanon, uzimajui prema njemu obrasce umetnikog stvaranja kao iz nekog zakona (Plinije).Dorifor pokazuje mladog atletu koji je obo svoje ime dobio po kolju koje dri uspravno uz telo u svojoj levoj ruci. Desna mu je ruka mirno sputena uz telo, a teina mu uglavno poiva na desnoj nozi. Na njegovom licu nema gotovo bilo kakvog psihikog izraza. Moglo bi se rei da je u sluaju Dorifora, Poliklet eleo da pokae pre svega harmoninost i proporcionalnost pojedinih delova tela u celini figure.

U stvaranju Djadumenovog lika Poliklet je pokayao nameru i sklonost da unese vie pokreta u spoljni izgled i psiholoko stanje ovog maldog oveka. Dijadumen je bio pobjednik sportskih natjecanja, jo uvijek nag, a prikazan je kako die ruke kako bi zavezaodijademu, odnosno vrpcu koja ga je prikazuje kao pobjednika. Originalna verzija iz 420. pne. je imala dijademu od bronce. Figura stoji ukontrapostus teinom na desnoj nozi, s lijevom nogom blago nakrivljenom i glavom prema nadesno, samozadovoljna i zamiljena. Bio je nag ali je uz njegovu desnu nogukoja je stajala na panju, stajala njegova odea.Figuru ranjene Amazonke, Poliklet je reio na slian nain kao i gihuru Dijadumena samo je izraz njenog lica pored oseanja bola i enske lepote modelovao tvrdo i hladno, jer se radi o liku jedne varvarke. Ova statua je znaajna po smelosti kojom je Poliklet reio ensku skulpturu i njenu anatomiju, njene gotovo sasvim nage grudi ramena, i lea. Amazonka je u kratkom hitonu s desnom rukom podignutom do glave tako da isoid pazuha na rebrima otkriva ranu koja krvari, zadatu kopljem ili bodeom.

Pored ovoga treba da pomenemo i njegovu Heru, hriselefantinsku figuru,koju je radio za Herijon u Argu od koje naalost nita nije ostalo tako da nita ne znamo. Takoe treba spomenuti i i kompoziciju deaka koji se igra sa kockom, za koju je Plinije rekao da ju je video, i da po miljenju mnogih nita savrenije ne postoji.

Mitlijad atinski dravnik i vojskovoa.

hiton kratka bela lanena ili vunena haljina koju su Stari Grci nosili.

plejada grupa od 7 slavnih ljudi (nazvana po 7 keri Atlantovih Plejade)

Plinije rimski pisac i naunik.