Filomela - Kretjen de Troa

7/25/2019 Filomela - Kretjen de Troa

http://slidepdf.com/reader/full/filomela-kretjen-de-troa 1/40

MIKROROMAN U STIHU S KRVAVIM ZAVR[ETKOM

Alienora Akvitanska, unuka prvog trubadura, velikog Gijoma IX Akvitanskog,

vojvode od Poatjea, imala je iz dva braka {estoro dece. Iz prvoga, s Lujem VII,koga je napustila – hrabrost izuzetna za ono vreme! – jer ga je smatrala mli-tavim i odve} predanim molitvama, imala je dve k}erke; s Henrikom II

Plantagenetom, engleskim kraqem francuske krvi, imala je ~etiri sina.*Jedna od dve k}erke Alienore Akvitanske bila je Marija od [ampawe,

princeza koja je (po uzoru na majku, ~iji se dvor nalazio u Poatjeu, gde je ro|enwen deda trubadur) stvorila oko sebe, u [ampawi, dvor na kome se skupqalaumetni~ka i politi~ka elita. Weno udovi{tvo, koje nije htela da prekine ipored najlaskavijih ponuda, samo je poja~alo kod we èqu za duhovnim i lepimstvarima. Najuporniji prosac bio je vrli knez Filip od Flandrije, koji jeu~estvovao u Drugom krsta{kom ratu i za koga Kretjen de Troa na po~etkuParsifala kaè da mu je upravo on dao ideju o tom romanu; kad ga je Marija

5

* Od wih ~etvorice najzna~ajniji suHenrik II Mla|i, koji je poku{ao dasvrgne svoga oca, neobuzdanog ero-tomana, koji je, da bi na{ao vlastitozadovoqstvo u svemu {to je imalosukwu, tokom petnaest godina drào

wegovu majku, Alienoru Akvitansku,u ku}nom zatvoru; ali mladi kraq jeiznenadno umro, {to je bacilo u o~ajtrubadura Bertrana de Borna, koji jeopravdano hu{kao sina protiv ocaznaju}i (a Dante to nije znao; videtikraj pevawa XXVIII, 115–138, Pakla)kako se Henrik odnosi prema DamiAlienori; i Ri~ard I Lavqe Srce,

Alienorin najmla|i i najdraì sin,koji je u svom veli~anstvenompoku{aju da sa~uva jedinstvo fran-cuskog Juga i Severa ~ak pomi{qaoda proda London, odvi{e maglovit,kako je govorio, ali ga je otrovnastrela, s le|a, zaustavila u tom letu,1198. Atentat ~ije poslediceFrancuska i Evropa ose}aju i danas.Alienora ih je sve nadìvela iumrla u osamdeset i ~etvrtoj godini,1204; sahrawena je pored svoga sinaRi~arda, u katedrali u Poatjeu!



definitivno odbila,* oti{ao je sa krsta{ima u tre}i pohod i vi{e se nijevratio; poginuo je na Istoku 1190. Neka vrsta vite{kog samoubistva zbogodba~ene qubavi!

Wen najzna~ajniji {ti}enik bio je Kretjen de Troa, koji je, u senciMarijine dobrote, ìveo nezapaèno, naj~e{}e u susednom manastiru, uslovkoji je bio neophodan da u toku dvadesetak godina ostvari monumentalnopesni~ko-romaneskno delo: lirske sastave verovatno propra}ene muzikom, od

kojih su sa~uvane samo dve qubavne {ansone; najmawe pet vite{kih romana ustihu od kojih su najpoznatiji Lanselot, vitez na taqigama, i Parsifal, le-

genda o Gralu.Filomela je izuzetak i retkost ne samo u Kretjenovoj, nego i u celokupnoj

pesni~koj proizvodwi tog vremena, druge polovine XII sve do sredine XIV

stole}a, ukoliko Pri~u o Istini Gijoma de Ma{oa iz 1360–64. uzmemo kaoposledwi, ali zaista veli~anstven zavr{etak tog iskustva zasnovanog nana~elima ~iste qubavi, fine amor .

Filomela se razlikuje od svih ostalih francuskih sredwovekovnihromana u stihu, pre svega po svojoj temi i po duìni. Tema obra|ujedoga|aje iz anti~ke pro{losti, uglavnom legendarne, dok su ostalizna~ajni romani obra|ivali li~nosti i doga|aje vezane za kraqa Artura iwegove vitezove. [to se ti~e duìne, Filomela je sa svojih 1500 stihovaosetno kra}a od ostalih romana, Lanselot i Parsifal imaju po 7112,odnosno 9066 – nijedan nije zavr{en! – a pomenuta De Ma{oova Pri~a o

Istini 9009 stihova! S druge strane, Filomela je duà od svih kratkihpri~a u stihu Marije od Francuske** – Kretjenove zagonetne savremenice

koja je ìvela u okriqu Alienore Akvitanske, bilo u Francuskoj, bilo uEngleskoj – ~ija duìna se kre}e od 200 do najvi{e 800 stihova, a ta bi sekratko}a najlak{e mogla objasniti onim {to se, ponekad ispravno ponekadneukusno, naziva ènskim pismom.

6

* Kretjen je ipak spojio ovo dvojenemogu}ih qubavnika, jer je Filipuposvetio prvih trideset stihovaiz Parsifala, u kojima hvali wegovevrline i poverava da je upravo on daoideju o romanu; a Mariji je posvetiouvod za Lanselota, koji je posebnozna~ajan po{to Kretjen u wemuizlaè svoju poetiku romana!

** Naslov originala, u mnoìni Lais,

vi{ezna~an je i neprevodivu tom smislu na srpski; Vijonovoprvo, ili Malo zave{tawe,na primer, nosi isti naslov, Lai!



Me|utim u formalnom, boqe re}i: tehni~kom smislu, Filomela se pot-puno uklapa u poetiku romana u stihu, upravo onakvu kakvu je Kretjen de Troadoveo do vrhunca; pisana je u osmercima s rimama a-a; b-b; c-c, itd... U tomsmislu taj mikroroman moè posluìti savremenom srpskom ~itaocu da seprivikne na taj, dosad kod nas, potpuno nepoznati na~in pripovedawa!

I u Filomeli pojavquju se dijalo{ka mesta, kao i u Lanselotu iliParsifalu, koja su izgra|ena na gotovo teatarski na~in, i daju celoj epopeji,

kad je neophodno, dinami~niji tok. U Filomeli, ve} na po~etku, ta dijalo{kamesta su ~ak jedinstvena, po{to dijalog vode ne li~nosti koje u~estvuju uradwi, nego neke imaginarne, kao dva ~oveka – da li autor i wegov ~italac? – koji komentari{u ono {to se doga|a, ili se ve} dogodilo u pri~i! Taj efekat,koliko sam primetio, ne pojavquje se u ostalim Kretjenovim epopejama!

Kretjen je izvor za svoju stra{nu pri~u imao u Ovidijevim Metamorfoza-

ma, {esta kwiga, stihovi 412–674. To je o~igledno, po{to je na nekim mestimaOvidijev tekst preuzet doslovno, {to zna~i da je re~ o jednoj prevodila~kojobradi latinskog teksta. Zakqu~ak bi se mogao svesti na to da je Kretjen deTroa, pre nego {to je zapo~eo s pisawem velikih romana s tezom, na~inio ovuprevodila~ku ve`bu, proverio mogu}nosti osmerca i svoju sposobnost da seizraàva u stihu. Na sre}u, nije uni{tio taj poku{aj, bilo bi {teta, upravo zato{to po svojoj ideji iska~e iz celokupne romaneskne proizvodwe sredwega veka.

Svakako, odmah je jasno, Kretjen de Troa nije slepo sledio Ovidijev origi-nal, i, kad sam rekao da je re~ o prevodila~koj ve`bi, boqe bi bilo da samrekao da se tu radi o parafrazi, i to slobodnoj u {irokom zna~ewu te re~i;slobodnoj samim tim jer je pretvarawe Ovidijevog heksametra u francuski

osmerac, kao i uvo|ewe rima kojih u originalu nema, neizbe`no moralopovu}i za sobom mno{tvo drugih re{ewa i ideja sa strane. Ipak, Kretjenovave`ba bi mogla da posluì kao dobar uzor prevodila~koj, kad je re~ o poezijiu prvom redu, tehnici.

7





evocira uspomenu na Filomelu pretvorenu u lastavicu, a Bankjeri naProkne pretvorenu u slavuja; najzad nije sasvim izvesno koja od dve sestregovori ovaj tekst):

Mila ptico, {to preko grawaskaku}e{ s toliko skladasmiluj mi se sada

jer mrem od bola i o~ajawa.Ti igra{, leti{ i beì{vaj, al’ tim me zlo te{i{!

U naknadnim muzikolo{kim otkri}ima, nai{ao sam na podatak da suFrancuz Filip Verdelo, jedan od prvih italijanskih madrigalista, aktivanoko 1500, i Esta{ di Koroa, 1549–1609, autor ~uvenog ,,rekvijema francuskihkraqeva”, komponovali po jednu misu za tu`nu Filomelu; ali ta se dela jo{ne izvode i nisam imao priliku da ih slu{am!

Pored svega, Filomela je zna~ajna i po tome {to u stihu 734 pesnik,iznenadno, kaè ne{to i o sebi i pomaè nam da ga zamislimo maloizbliè:

Ce conte Chrestiiens li Gois.

Postoji mno{tvo tuma~ewa ovog stiha, posebno re~i li Gois, ali ~ini se da

pesnik kaè:

To govori Kretjen Jevrej,

9



i time otkriva svoje poreklo. Jevrej, ali koji je, da bi opstao u vreme kad suwegovi sunarodwaci ve} bili goweni po celoj Evropi, naro~ito od [panijeprema Balkanu preko Francuske i Italije, pre{ao na hri{}anstvo; tako iwegovo prvo ime, Chrestiiens, ne zna~i ni{ta drugo do Hri{}anin! Vi{e putasam pomi{qao da wegovo ime prevedem kao Hri{}anin iz Troja!

KOQA MI]EVI]

10



FILOMELA

Pandion bî kraq Atine,dobar, pràv i bez ta{tine.

Dve k}eri mu radost vela: jedna zvana Filomela,druga Prokne bî starija.Wu kraq prosi, kom Trakijabe{e zavi~aj, zbog braka.Pandiona radost jakaispuni. — A kad to? — Ondakada k}erku kraqu on dâ.

— Kraqu? Pre zlom du{maninu.Terej ime tiraninutom bî kom Pandion dadeProkne, jednu od dve nade.

Slabu svadbu pravi Terej,tu ne bî ni bog Himenej,{to je svake svadbe zakon.Ne poja ni pop ni |akon,tu niko se ne radovave} promuklim glasom sovapevala je iznad stanauz jejinu i gavrana,i lete{e mi{i slepi.To predznaci nisu lepi,ve} naprotiv oni koji

~ine da se ~ovek boji.To bî lo{ po~etak braku;kroz sobe i dvor po mraku

11



leteo je roj demona,Atropos i Persefona,zla bi}a svud raspr{ena.Kad bî svadba zavr{ena,Terej vodi svoju ènuu Trakiju, zemqu wenu.Dobili su jednog sina:

to nesre}a be{e wina.Kad je ro|en, carstvo celoproslaviti to je htelo,i to posta vaàn blagdan,isto kao za Tervagan,kako Terej to naredi.Dete dobru }ud nasledi:lep beja{e sa pet leta,zvan Itis, i stog bî {teta{to ìvelo duè nije.Pri~a}u vam ja kasnije{ta se zbilo s wime, aliprvo pravim predah mali.Ve} ìve{e, ba{ tako je,skupa leta pet wih dvoje,Prokne i wen Gospar, kadaFilomelu be{e ràda

videt, svoju sestru mla|u,ne èle}i s muèm sva|u;stog mu re~e jednog dana,zakle mu se, sva odana,da }e, ako woj dozvolividet sestru, koju voli,u povratku bit ne spora,

mada mora preko mora;a ako joj na put ne dasvoju sestru da ugleda,moli ga sâm da krene tadi wu dovede u svoj grad.Da ne brine, on joj re~e,i da mu je od sveg pre~eda joj sestru, {to ranije,on dovede do Trakije.Terej svoje qude na|ei kaza da spreme la|e,uàd, katarke i jedra;uz wega je dru`ba vedra,a pred wima more siwe.Prokne wega jo{ prekliweda sa sestrom brzo do|e.Na to mom~ad, ispred vo|e,

12



uàd zateè i platnaa zvezde su wima pratwa;plove dawu, plove no}u;smatrali bi to za zlo}uda se, jedre} sve, umore!Mirno be{e za wih morei bî kako ba{ ne vaqa

po{to ne zadrà kraqakoji lako svoj put na|e.Pandion ~u da su la|eu wegovu stigle luku.Vest se ra{iri po pukuda mu s wima do|e tu zet.Mora krenut mu u susret,sprema se na brzu rukui na ulazu u lukupozdravqa ga taj kraq vrli,qubi ga u lice, grli,da ovome to dosadi.Pozdrav {aqe svò j posadii vodi ih do svog grada,vestima se dobrim nadao k}erci i unu~etu,pita je l’ u redu sve tu,

a odgovor Terej ima:u redu je sve sa wima,i pozdrave svi mu {aqu.Pandion tad kaè kraquda mu puta ciq otkrije.

— Kneè, Terej }e, to mi jeProkne traìla, jer èli

da govori Filomeli.Va{a k}er vas preko menemoli, i ja èqe wenedelim, da je po{aqete.Znam, kad bez we ostanete,kada ona bude tamo

jedan dan, ~as jedan samo,èqa }e vas silna proètda bude pokraj vas opet.Stog obe}ajem vam vedarda }u, ~im se digne vetarblag i dobar za povratak,prekinuti wen boravakda bih vama s wom po{ao.Stog bi bilo mi zlo àoda ne krenem istog dana.Filomela ra{~e{qana

13



izi|e iz sobe smelo.Ne k’o kalu|erka s velom,al’ bilo bi te{ko deloopisat wen lik i telo,tu lepotu od svih draùne bi mogli da iskaùni um ni jezik Platonov,

ni Homerov ni Katonov,{to imahu silno znawe.Stoga se i stidim mawekraj te trojice, sred ~uda,al’ uloì}u jo{ truda,ne napu{tam zapo~eto.Ko }e poverovat sve tokad opi{em wen lik, telo.Wena kosa je zacelosjajnija od samog zlata.Jer Bogu je tek poznata~ar tolika i Prirodane bi mogla da pridodai{ta wenom glatkom ~elu,nit o~ima iskru vrelu;obrvama tankim wenimu luk blagi izvijenim.

Wen nos be{e vitak i prav,u skladu s lepotom sav;lice bî joj sveè bojegde se ruà i krin spoje.Usta vedra, usne milerujne poput meke svilecrvenog su pune sjaja,

a dah wenih uzdisajablaì nego kâd i tamjan.Svaki zub joj beo, ravan,brada i vrat, grud i grlok’o hermelin beo vrlo.K’o jabuke dve malenesisice su bile wene;ruke ne`ne, duge, bele,struk kakav sve o~i èle,sve ostalo takvo be{eda ne vide niko lep{e.I Priroda uveli~awu vi{e od svakog bi}a,u wu sva mo} wena stade.Uz lepotu svu imadesve {to mora imat djeva.Be{e, o tom moj stih peva,

14



mudra koliko i mila.U dru{tvu je takva bilada s wom ne bi mogli pristatApolonijus i Tristan.Igrala je dame, {aha,kocke bacala bez straha,znala je i igru ~igre.

Svak bi s wom da igra i gre,stog baroni svi je vole;razume se u sokole,svaku vrstu im u stvari;zna kada se sokol pari;da je mogla, ni{ta drugone bi ~inila no dugolovila kroz gaj, uz reku;znala je na svilu mekuda otka vrt sav u cvetuboqe no iko na svetu.Ukrase i {aru novui druìnu |avolovuznala otkat bi u sliku.Znade pisce, gramatiku,pisat stihove i pri~ei, kad poèli, da tì ~e

psalterion ili liru.Kako svira{e na miruviolu i harfu onu!Svaku pesmu il’ {ansonuharfom pratiti je znala,a tol’ko je znawa zbralada je mogla, u tom broju,

da ima i {kolu svoju.Ona pri|e ocu svome:sjajne li i ne`ne mome!Bî u pla{tu od brokata,i Terej joj ruku hvata,pozdravi je i poqubi.Od wenih se ~ari gubii od wenog celog sklada.Kroz greh mu se ra|a nadalo{a i potpuno luda,Amor ga zlo zgrabi svuda.

— Zlo svuda? — Da, tako zbiqa.On zlo}udno ve} tad ciqada, kad èqa srce skoli,sestru svoje ène voli.Ipak, mada bî mu snaha,volet mog’o je bez straha,

15



jer je jedan od bogovakoje wegov svet po{tova,za sve èqe wima dav’o,i prohteve, svako pravo.Jer su zakon taj donelida svak ~ini {to poèlii bez kazne, i lanaca:

to bî zakon paganaca.Tim bi pravdati se mog’okad bi sudili ga strogo,niko klet ga ne bi smeo

jer u~ini {to je hteo.Al’ pustimo wihov zakon.Ko prona}i moè zaklonod Amora kad ga svije:Terej nije iz Trakijesmeo i}’ po Filomelu,

jer Amor mu posla strelu,sad u zamci se koprcadok mu ogaw oko srcarazgara se sve to ja~e.Opet momi se prima~ezbore}i joj: Draga moja,va{a sestra, isto k’o ja,

pozdravqa vas i moli vasda sledite svog srca glasi wu posetite stoga.Da je samo molit Boga,ve} bi bili u Trakiji,tako misli Prokne, ~ijinâd je sav da bude s vama.

Da je pustih, ona samaod mene bi bila bràdo vas, al’ ja je zadràhnazor, na muku joj vequ.Va{a sestra ima èquda vas vidi par nedeqa.Stog u ime tog veseqazamolite oca kraqa,

jer vam sa mnom po}i vaqa.Ne znam {ta ga podsta} moèda zabrani vama stroèda vidite svoju sestru.Rekla mi je, na tom mestukad smo se razilazili,da gospodar wen i mili

ja presta}u bit u trenune dovedem li joj wenu

16



sestru; zato pre bih hteobit bolestan, star i beo,nego da doìvim to ja.Molite stog, mila moja,svoga oca {to }e ganutpustiti vas sa mnom na put.Ona, ~iji um svi zna{e,

kaza: Kneè, zar kraj va{ere~i moja vi{e vredi!Treba pitat, kako sledi,onog prvog po zasluzi.Tako ~ine i Francuzi,koji kad stvar èle jednu,i ako iznesu pred wusvoju vrednost i sve znawe,i ako je sve to mawe

no {to treba pa da u|u,tek tad traè pomo} tu|u.

— Gospo|ice, to je hvalevredno, al’ vi k’o od {aleto moète sredit lako.âk da nisam vas podstak’o,trebalo je da pitate!

— Tu u pravu ste, da znate!

Da sam promi{qena bilave} bih tako postupila.Al’ recite, uz ostalo,da li ste do sad bar malos wim pri~ali o tom svemu?

— Sve objasnio sam wemu. — [ta je rekao vam? — Ni{ta.

Nema tvr|eg stanovi{ta.Sve dok on je bez odjekasestra moè da po~ekamesecima, kroz tu daq:

ja znam da gospodin kraqne}e mi taj dati dar,ne svi|a mu se ta stvar.

— Ne svi|a? — Da, mislim tako. — A kako to znate? — Kako?

Tako, nema odgovora! — Zar tuma~it se to moratako, ako druk~e moè:on me slu{ao ne stroève} sa naklono{}u skritom,ne rekav{i ni{ta pri tom,al’ ne videh da se quti:odobrava taj ko }uti.

17



— To mi{qewe jasno nije,po{to nama se jo{ krije{ta }e re}i on na kraju.Tada kaza Terej kraqu:

— Kneè mudri od Atine,do{ao sam iz daqinek’o glasnik vam k}eri Prokne.

Da sav svet vas moli, dok neusli{ite molbe wine,vi treba da u~initeda se moja prvo re{i,a nek na to vâs pospe{i

jer je Prokne tako htela,a sada i Filomela,da vas molim, i na krajuwu vodim svom zavi~aju.Pandion, tu vide} muku,bradu spusti tad u ruku.Sud ne èle} izre} preki,mora odgovor dat neki.Prijatequ, re~e, sve tu{to imam na ovom svetu,dobro znate, vi moèteda uzmete i odete

~ak i da se ne pravdate.Ali, mislim to, da znatekakvo blago k}i mi zna~iverujem ni razlog ja~ine biste mi vi naveli.Jer provest dan jedan celiza me o~aj je bez k}eri.

Od sada moj ìvot meri jedan {tap i jedna {taka.Al’ i ovo, k’o stvar svaka,ako vam to te{ko nije,moè ostat za kasnije.

— Kasnije? — Da. — Nisam kriv.A koliko? — Dok budem ìv,al’ budite uvereni,ne ìvi se dugo meni:

ja sam star i slaba kova,ìveh duè od Jakova,Abrahama i Isava,svr{ena je stvar ~itava,predug beja{e put greha.K}er je moja sva uteha,woj zahvaquju}i ìvim,drugi razlog i ne vidim.

18



Moj ìvot bi bio senatako, bez prisustva wena.Znajte, da bol spre~im duì,ta k}i ~uva me i sluìi no} i dan i tren svaki.Ona pazi na san laki,uvek mi je kraj uzglavqa.

Ona ruho na me stavqa,toliko me ta k}i voli,te{i me od svake boli,da woj nisam tako mioodavno bih mrtav bio.Stog molim vas, volite l’ me,olak{ajte to mi breme.Zadovoqan Terej nije,sada kao ni ranije,

i smatra da sve je lo{e,da mu nade propado{e,ne zna {ta ~init i re}i,uzdasi su mu sve ve}i,

jer ne moè u toj bunisvoju èqu da ispuni,èqu opaku i ludu.On zanemi k’o u ~udu,

bez re~i, svud vidi tamu.Ludost mudrost savlada mu.Ludost? Ne, neg, mislim, Amor{to posvuda seje razdor,i {to moè, po svom redu,pobe|enom dat pobedu.

— Amor dakle tu mo} ima

koju zna dat ubogima. — Da, to tvrdi nam i u~isvak kog Amor tre i mu~i,a svi kojim Amor grdnemuke zada sve to tvrde, — zakqu~ak }u izvest smerni:ne moèmo biti vernitom Amoru {to se mewa,~ije prijateqstvo jewa

i {to nove sluge èlia svim platu istu deli.

— Zna~i da je Amor ~ist tudele} svakom platu istu.

— To pre uvreda je te{kai ~ak o~igledna gre{ka,

jer se plata po zasluzimora dati svakom sluzi.

19



Al’ ja znam zbog ~ega Amorsamo lo{e prima na dvori odbija te {to vrede.Razlog znate li te bede?Amor ne zna i ne èlidobro od zla da razdeli.

— Ne zna? Zna~i mudar nije. — Jeste, ali takav ti jeda ~im ima èqu novumogu ludim da ga zovu.Amor je od vetra lak{i;laìma nas svojim pla{i,obe}awima je bogat,{krt kad dar nam treba on dat,a najmawe one cenikoji su mu privrèni.

Te trê Amor i zlo sudi{to wegovoj sluè }udikoje smetwa nit bol qutine}e od weg’ otrgnuti,

jer qubavnik nikad pravi,~ak kad on ga zaboravi,ne}e svladan bit nit smoren,da istraje on je stvoren.

Amor ~ini to {to smera:{to je vi{e zla, ~emera,vi{e je i vatre, plama,sre}e od tog nema nama.Amor zlo je ~iji lekuve}ava bolest tek.Niko ne zna to da le~i,

jer svak ko se drì re~imisli sudbu sresti boqu:al’ tad pada u nevoqu.Dobro bilo bi Terejuda ga vatre te ne grejui da ode bez device.Al’ vide} to lepo lice,i lepotu od svih bequ,a gu{iti mora èqu,

dovodi ga do besnila,sasvim ga je pobedila.[ta da ~ini? Da se gubi?Devicu on ~esto qubii uzdi{e zlo i pla~e.Al’ jo{ nada se sve ja~eda wegova bi}e draga.Tako |avo za~ara ga,

20





zna~i zalud trud uloìh.Zar nemate slugu mnogihi devica da vas sluè?Ne moète l’ ostat duèbez we od tri-~et’ri dana,da zagrli razdraganasvoju sestru, {to me {aqe.Nikad ne putovah daqe,stoga neuspeh je ve}i,ne zbog wega, moram re}i,

jer drugim sam ne~im ganut:kad me Prokne posla na put,re~e da }e prezret menedo|em li bez sestre wene,i da }e me smatrat jadnim.Ne znam zato {ta da radim,

jer odem li u progonstvoza sinom bih tuàn ost’oi zbog we kad stanem na pragotkud vi{e nema natrag.Pla~em, kao {to vidite,i suze mi nisu skrite,

jer zbog ni~eg odbiste me.Dragi kneè, neko vreme

poverite mi k}er, a jau~ini}u da pre krajadve nedeqe wu vam vratim,re~ svoju vam dajem sa timi kunem se svim bozima,svojim srcem i o~ima,date l’ mi je ponajblaè!Ah! izdajnik! kako laè!Kakva varka, kakva beda!Pandion, {to pla~ mu gleda,ne misli da to su laì.Misli, oko mu se vlaìsuzama iz saàqewa.Tako se zli krvnik mewauz zakletve, obe}awa,suze, la`na ose}awa:

dobi ono {to je hteo.Pandion tad neveseou pla~ s wim se dade skupa,Isti pla~ im lica kupa,ne zna se ko pla~e vi{e.ôvek koga leta svi{epla~e ~esto i olako.Prijatequ, re~e, ako

22



sposobni ste re~ zadatuodràti, ravnu zlatu,sutra k}er mi odvedite.Nek je va{e ruke {tite.Al’ srce mi, znajte, zebe.Wu zadrìte kod sebei vratite meni brzo,da se ne bih ovde mrz’oi iz srca suze liodok lik ne vidim wen mio!Moju qubav da primite,na povratak brz mislitei vratite tu k}er meni.Znam, napor je jedinstveniu~init to {to vas molim.Upamtite to {to zborim.

— Ho}u, re~e Terej ti{e.Kneè, ne pri~ajte vi{e,

jer vi{e no vi ja èlimopet ovde da dojedrimi da je dovedem vama.Razgovor se svr{i namah,Terej nema drugi razlog;a kraq Pandion dâ nalog

da se pripremi trpeza.Svi se skupi{e kraj kneza:upraviteq, prvi domar,pekar i peharnik bodar,posko~i{e svi u trenui svako sre|ivat krenuto {to wegova je du`nostpokazuju} svu uslu`nost:sto sre|uju, nose vr~e,sluge na sve strane tr~ei mada je wih tolikosvaki je na rad svoj svik’o:Svi se brinu zarad slavqa,al’ Terej se ne zabavqave} posmatra netremicetelo predivno i lice

te device {to se|a{es wim uz sto i pune ~a{e:ona mu je pi}e, jelo,woj posveti vreme celo,i sluì je i privla~i,niko ne zna {ta to zna~ido on {to odustat ne}eod gadosti te najve}e

23



kad ~as do|e, koji spòri.On je gleda i sav gori,tek ta mis’o wime kola.Dugo osta{e kraj stolai tu ostao je radopre da gleda lice mladoneg zbog pi}a ili jela.A trpeza be{e celapuna pauna, fazana,vina pitka i sla|anai komade jo{ najboqeimahu do mile voqekako carskom stolu pa{e.Kad isprazni{e sve ~a{e,gosti usta{e, a slugesude srebrne i druge

nose im da ruke perupo{to svr{i{e ve~eru:na sag sedo{e svi skupa,a svak po svome postupa,lepo, lo{e, mirno, burno,dok slugani prave ùrnokrevete za svakog gosta.Zbog tog nema zadovoqstva

taj izdajnik, krvnik veqi,on ne sawa o posteqi:ho}e svu no} budan bitida s tom moè govoriti{to mu j’ srce ve} imala.

— [ta? Ona to nije znala? — Ne, zaista, jer da znàdeda joj srce to pripade,na wenu sramotu i jad,ne bi krenula s wim nikad.Tol’ko zborili su, bdeli,kreveti su spremni beli;svi baroni spavat èle,ali Terej no}i celene da ne zaspa dubokonego ne sklopi ni oko.

Dok no} trajala je pravo,on je krevet premerav’opo {irini i duìnii pit’o se u qutinikada sunce }e da gràne.Vrtio se na sve strane,i diz’o i opet leg’o.Drugi ne da spi{e, nego

24



o tom nisu znali ni{tasa udobnih sa leì{ta,a on celu no} je bdeou ludosti ceo vreosve dok nisu se sa kuleno}obdije note ~ule.Kad ~u zore zvon u sobi,bî sre}niji no da dobi~ak trideset on zlatnika.Dru`bu svojih podanikana brzinu on ve} budii svi poslu{ni ti qudiusta{e, k’o jedan, ~ili.Kraq ~u da su budni bilii da spremni su za puta.Mora sumwu da proguta

da l’ }e Terej re~ da drì,da l’ }e svoje da izvr{ii poveri k}erku wemu.Ona radost je golemuzbog toga ve} ose}ala,al’ ponekad posve malasmetwa sre}u od zla deli.Ona ipak se veseli

zbog bezbednog putovawa,a zar mogla je da sawakakva sve to zla golemakrvnik ovaj ve} woj sprema?Ko mogade to znat, ehej!U luku je vodi Terej,a Pandion hodi uz wih,o~iju ga moli suznihda se vrati ovde kao{to je ~vrsto obe}ao.A ti, re~e, k}eri mila,vrati mi se lakokrila,i se}aj se ~esto mene

jer ta sre}a nema senekad te vide moje o~i.K}eri mila, brzo do|i.

Do|i brzo. Jer pre do}izna~i pre mi dati mo}i,i veseqa mi i zdravqa.Bezbroj puta to ponavqa,grli je i qubi sve dokne do|o{e la|i, pred dok,i jo{ drì ruke wene,a kad morade da krene,

25



poveri je izdajniku.Ne oseti kraq razlikuizme|’ vuka i pastira,dok Tereja strast ràzdirau wegovom ludom besu;ali stvari takve jesuda nestrpqiv je sve ja~e.Nakon sveg, Pandion pla~ei jo{ qubi zlog laòvau kom izdaja je nova.Izdaju sni. O zlu potom!To izvr{i}e on po svom,

jer sad ima mo} i sredstva.On }e obe{~astit smestadevicu {to sobom vodi.Brod pod dobrim vetrom brodi

{to nadima bela jedra,a pu~ina puca vedra.Ve} daleko su od àlagde Pandion je pun àla

jer k}er mu je na pu~ini.Pla~e, i to s pravom ~ini,

jer nikad je ne}e vi{evidet kako wemu stiè;

al’ te misli ga ne grizu,mada je ve} sasvim blizuopasnosti Filomela,

jer u ku}u izvan selakoja skriva se u gajupoveo je wu na krajuvo|en ludo{}u zli Terej

— to govori Kretjen Jevrej —to daleko je od gradai od poqa i livada,od puteqka i od staze.On joj pri~a, dok prolaze,i {ali se, zlo snuju}i,sve vode}i wu toj ku}i.I kad behu tu wih dvoje,devica i taj {to zlo je,

tu gde sem wih nikog nema,taj, koji strahotu sprema,privu~e je rukom zdesna.Ona, ni~ega jo{ svesna,

jo{ ne vidi znake zlo}enit da woj taj {kodit ho}e{to je ne`no qubi, grli.Ta~no je, kad lopov hrli

26



za plenom, on malo vodira~una da l’ nekom {kodi.Zlodelo je divna stvarzlo~incu {to zna taj dar,a gorko je i nesnosnotom {to svet je i sve spozn’o,al’ Terej nije blag ni drag,ve} grub, zao, kao crn vrag,i kada zlo smislio je,mora smirit srce svoje.Ipak duh ga neki krenuda potraì qubav wenupre neg nanese joj jad.Prelepa, re~e, znajte sadda vas volim i da molim:dozvolite da vas volim,

i da ostane to tajnaèlite l’ da bude trajna.

— Tajna, moj kneè? [to tako?Ja vas volim ionako,ose}awa ta ne tajimal’ smisao ako taj imvi èlite dat skriveni,}ut’te, ne idite k meni.

— ]uta}u, i vi stog }ut’te.Nema qubavi poput tei sad èlim da mi èquispunite tu najvequ.

— Vaj, kakvog li, kneè, srama!Ne dao Bog da me|’ namata ne~asna stvar se desi.Mislite o mojoj sestri,svojoj vernoj jo{ supruzi.Ne}u da joj oko suzizbog mene i, bez prinude,uvek tako }e da bude.

— Uvek? — Da! — A ja vam tvrdimda mogu, jer tu vas drìm,svoju zadovoqit ùd:ma ~in vam bio taj i lud,

odbrana je svaka ta{ta,~ini}u {to srce sma{ta.

— U~ini}ete to? — Da, sad,i neka gleda ko je ràd,sve uhode neka svisnu!On je zgrabi, ona vrisnu,otima se, trza plaha,skoro da umre od straha.

27



Od besa, zebwe i bò jalik wen promeni sto boja,drhti, bledi, sva u znoju,i vide} zlu sudbu svojukune trenut kad zavi~ajnapusti, taj pravi raj.Ah, ona }e, zli izrode,zlico, kud te misli vode}.Zlico zlobna, zlico jadna,zlico gnusna, zlico gadna,zlico crna, zlico drska,zlico ~iju ~ast uprskare~ izdajna kraqu datakom obe}a moj povratak,da }e{ dovest me do praga.Ti mu zakle se i slaga!

La{cu, otac poverovau la` kad si ispod krovawegovog se wemu kleosvim bozima, tvrde} vreoda te tvoja vera tera.

— Gde su bozi sad? Gde vera?Da l’ si sve zaboravio?Gde su suze {to si lio

pred wim, koje videh odmah?Ah, vaj, kako ne prepoznahpretvorni{tvo i izdaju?Zlico, reci gde ti stajuta ludost i smrtni nagon.Pokaj se, jer bi}e nakonsvega kasno da se kaje{i zakletve la`ne daje{.Tako kroz pla~ i o~ajeMoli wega da s’ pokaje,al’ molba mo} ima mawu

jer on nasr}e ve} na wu,ne gleda na wene suzenego je na silu uzei zavr{i delo bedno.Ta~no kaè svet: Zlo jedno

drugo privla~i i hrani,a u zloj se klici stanii zla hrana, kad nado|e.Terej isti je tako|e,za zlim ~inom ~ini gori,no` o{tri mu tu se stvori,sad }e da ga upotrebi,

jer da ona nikom ne bi

28



saop{tila ta zla pusta,ho}e jezik joj iz ustada odse~e, ve} se sprema,da ostane zavek nema.ôvek iz zla u zlo srqa:

jezik vadi joj iz grla,se~e jednu polovinu,tako prvom svom zlo~inuovaj drugi dodaju}i.Tad je ostavi u ku}i,Ne slu{a wen bol i patwu.Terej stiè svoju pratwukojoj jasna bî sva vika,al’ strepe} od izdajnika{to bî kraq i od wih ve}i,nisu smeli ni{ta re}i.

]utali su pre iz strahaneg àle}i siromaha.Ali Terej be{e lùda

kada Filomelu tu dâ

na ~uvawe kod seqanke{to je vezla konce tankena platnu, sveg svog ìvota.K}er imade ta sirota

prenose} joj zanat svoj.Terej pogre{i kad wojdade je da o woj brine,objasni joj u tan~inekako da se sa wom vlada;da ne pusti tu nikadagospo|icu da bez wenepratwe bilo kuda krene,ma kako to va`no bilo.Obe}a mu, wemu milo.Tako brzo ode Terej,ne brine se preko mere,

jer ve} stiè u Trakiju.Prokne sestru najmiliju~eka{e da do|e s wime.Bî radosna u to ime,

al’ radost joj be{e kratka jer kad vide sa dovratkasvog muà sa ostalima,al’ ne svoju sestru s wima,bi}e woj od sviju draè,ne stiè da i{ta kaè,Dobar dan ni Bog vas ~uv’o

— sve oko we posta gluvo —

29



upita ih, malo ti{e,nakon {to je pozdravi{e:

— Gde je sestra mi? Gde osta?[ta radi? Zar nisam dosta~ekala je, za{to kasni?Odgovor mi dajte jasni,gde mi ostaviste sestru?Zlica poniknu na mestu

i izgleda{e tad kaoda mu be{e jako ào,i jo{te u isti u mahpusti jedan la`ni uzdahda ga podrì u laì.Gospo, re~e, kad se traìto {to ne moè se dobit,onda treba to uo~it.

— Treba. Dobro vas sve ~ujem.Sestra nije tu, verujem.

— Ne, gospo moja, nije tu. — [ta to, da do|e, spre~i wu? — [ta? To, gospo, re}’ vam ne}u. — Za{to? — Zato. — Tad do we }ukrenut, re~i su vam mutne.

— Moja gospo|o, bez qutwe,

istinu }u vama kazatpo{to èlite je saznat,mada ne htedoh je re}i.âk jad i da bude ve}ipopusti}u va{oj tra`wi.Tad ponovi uzdah la`nii pre nego {to re~ uzeiz o~iju pusti suze

licemerno i lukavo. — Gospo, da vam kaèm pravo,pre sveg mi je ào da vam

ja vest takvu saop{tavam.Verujete l’ da je veliktaj bol {to mi ko~i jezikkada, pred tim svim bezna|em,sam ne mogu da ne pla~em?

Pla~em, po{to }ete i viosetiti o~aj ìvikada vam sve budem rek’o;al’ re~ slaba, srce meko,pre|e me, ne mogu po~et.Ovde, on uzdahnu opet,ali hladno i bez srca,samo pravi se da grca, —

30



to joj re~e istog trena: — Gospo, uvek pre vremenastiè vest ~ija smo `rtva.Znajte, sestra vam je mrtva.

— Mrtva, sestra? Moja tugo! — Da, kako to kriti dugo,al’ svladajte uzbu|ewe,ne treba zbog smrti wene

prepustit se o~ajima.Smrt nad svakome mo} ima,zli i dobri od we drhti.To svi dugujemo smrti,svako najzad s tim se sloìmà koliko da odloì;a po{to je udes hteoda smrt wezin uzme deo,

{to vam sestra woj dugova,nek vas pro|e tuga ova,otrpite bez otporato {to svako podnet mora.Tako misli da izlu~iopak krvnik med iz ù~ikoju woj u srce staviwegov govor zli, varavi,

a slede}i svoje laìho}e wen bol da ublaì;al’ zalud mu re~i behu,ne moè joj dat utehu,od bola ve} razum gubi.Kune udes mra~ni, grubi,~upa kose, grebe lice,pla~e, vri{ti, pada nice,

ne zna {ta }e u ~as siwi.Kune bogove, smrt kiwi:Smrti, re~e, odve} zla bî

kada moju sestru zgrabi,mrzi tebe i Prirodakad od wenih svih spodobanajlep{u si ti ubila.Smrti, ti bi dobra bila

da mi mesto kraj we dade{.Smrti, za{to ne po{aqe{du{u wenoj mi u susret?Smrti, èlim {to pre umret,

jer mi se ne ìvi vi{e.Smrti, uzmi me najti{e,pomozi mi u toj muci.Smrti, moji zar jauci

31



ne stiù do tebe, gde si!Smrti, bol }e da me resi~ak da ìvim i sto leta!Smrti, to bi bilo {tetada ne u~ini{ {to prosim.Svakodnevno }u da nosim,u znak patwe, tuge moje,samo ruho crne boje.

I s razlogom moram tako jer to zahteva na{ zakon,i ode}u nosi crnukome sre}u smrt utrnu.Odmah svoje sluge {aqeda donesu takve haqe,obla~i ih, kaè svimada }e uvek bit u wima,

takvim ili crwim jo{te.I bika joj dovedo{eda bozima `rtvu poda.Vr~ ispuni krvqu do dna,krv se skupi tu tolika.Kad je `rtvovala bika,upali u hramu plamen,

jer to obred je i znamen

za wihove pretke mrtve:To Plutonu behu `rtve.Pluton be{e kraq demonâ

najstra{niji sa svog trona,najru`niji i najgori.Kad se vatra ta razgorikoju podstakla je samausred boìjega hramai da plamen bude ve}i,obi~aje te slede}i,bik be{e u ogwu raspet.Ona tad dâ bogu zavetda }e svakog leta istu`rtvu u tom svetili{tuprineti mu da mu ràdai spokojna usred Hada

bude du{a sestre wene.I tad u te tu`ne trenesve zgoreno be{e lepotè tek osta prah i pep’o,krv vrh svega rasu tmurnu;posle tog u belu urnustavi s pa`wom smesu celu.I pohrani potom zdelu

32



u grob od mramora siva;plo~om te{kom ga pokrivai na jednom wenom rubustatuicu stavi grubunapravqenu prema likutog {to ima vlast velikunad du{ama {to u Hadugore skupqene u stadu.

Zatim uz tu nevelikustatuu je na jezikusvome slova ta istakla:Boè, mo}ni care pakla,Plutone, smiluj se du{itê za koju u toj tmu{i

ja `rtvujem ovo malo,mà gde telo woj leàlo.

Tako u znak dobre vereProkne s puno pa`we, mere,ispuwava `rtvu du`nuda izdvoji sestre du{uotud gde i nije bila!@ivela je, al’ joj milane beja{e sudba wena,

jer svaki dan stra{na sena

izdajnika, zlog demona,se}a{e je da je ona`rtva wegove zle strastii da on je upropastisve zbog svoje sramne èqe.Izgubiv{i sve veseqe,htela bi da svojoj sestripo{aqe o sebi vesti,

ali ne zna kako na}iodgovaraju}i za to na~in,

jer tu nema ni vesnikaa ona je bez jezika;~ak i vesnika da na|ekako bi mu sve bezna|ei svoj naum iskazala.A kao vrhunac zala

woj beja{e nemogu}eda izi|e van iz ku}e.

— Kako? Za{to? Ko je pre~i? — Ko? Seqanka koju re~iTerejeve upla{i{e.Htela pobe}i je vi{eputa, al’ ne znàde kako.Dugo ostala je tako

33



da napokon posta svesna(u nevoqi ~ovek sve zna)da je ku}a puna konca

jer su bez kraja i koncavezle starka i k}er wena,a od nekog ve} vremenanau~i da vezak veze.Tako, usred sve te jeze,

na|e na~in da nespokoji bol kaè sestri svojojkoji doìvi tog dneva.Nije smela da okleva,brzo na rad sva se daje.Na|e skriwu, otvara je,gde seqanka ta na vremestavi klupka i kaleme.

Uzima ih, odmotava,i k’o veziqa ve} pravasvome poslu sva se preda.Starica je rado gleda,pomo} joj je pruìt sklonai sve jo{ joj daje ona{to zbog jednog takvog radawoj potrebno be{e tada.

A pored sve druge gra|enî t plavu i rujnu na|ei ùtu i s wom zelenu,al’ ne shvata sliku wenu{to je vezla, svaki deo:ali joj se rad svideo, — tu ve{tina trebâ znatna;staja{e na rubu platnada je Filomele delo,zatim broda jedro belokojim Terej morem minuzbog we idu} u Atinu,i kako se ophodiokad je u Atini bio,i kako je wu odveoi na silu strg’o veo,

kako datu re~ pore~e,kako jezik woj odse~e.Sve staja{e na toj slici,i ta ku}a u {umicigde je zato~ena sad.Kad zavr{en be{e rad,najve{tije {to je mogla,da je imala tad koga

34



ko bi hteo da te vestiwezinoj odnese sestri,mawi bili bi joj jadi;ona ne zna {ta da radi,sem ~uvarka istog trenada krene, il’ k}erka wena, — wih tri tu su dru`ba cela![est meseci Filomela

van izi}i nije smela,al’ znake je izumela{to wenoj ~uvarki behu

jasni — wenu za utehu! — i koja joj ne zabraninikad ni{ta sem da vanine izlazi, to bî nalog.Za to imala je razlog,

od kraqa se ni{t’ ne skriva!Tako dosad bî strpqiva

tè sad nada se da moraizbavit se tog zatvora.Jednom s gazdaricom onabe{e pokraj ku}nog okna,

jer na oknu ni na pragune bî otkad Terej snagu

ne iskali svoju na wojpoveriv{i je toj staroj.S okna gde bî nalak}enadok muka joj lak{a wenaizgleda{e, spazi gradgde sestra joj be{e tad.Po~e plakat kao nekood kog odve} je daleko

uteha od zla i àla.Al’ da je ~uvarka znalakakav bol je ose}ala,ne bi mnogo oklevala,saàlila bi se na wuu wenome te{kom stawu,sve bi bilo to mogu}esem da izi|e iz ku}e,

i svaku bi wenu èquispunila u vesequ.Kada Filomela shvatida se moè pouzdatiu wu, i u pomo} wenu,vide} da je pravi trenut,vez koji je vezla onauze, i krenu do okna

35



gde je ta ~uvarka ~ekai koja je bez preprekashvatala sve znake wenek’o re~i izgovorenesa wezinih nemih usta.Filomela pri|e, tu stâ,ta~e je, i znak joj tadadâ da wena k}er do gradavez odnese wen pre svegai kraqici pokaè ga.Ova shvati molbu wenu,ne pomisli ni u trenuda tu ima smetwa neka,a da treba da se ~ekane nalazi neki motiv;nego veruje naprotiv

da zbog nade u nagraduona èli o svom radu~ut mi{qewe woj naklono.Pristaje da ~ini onosve {to Filomela traì~iji o~aj ve} je blàì,tegoba i patwa, no pre:

jer kad vez do sestre dopreova }e u ime pravdeizbaviti wu odavde;a oklevat ona ne}e

jer ludosti nema ve}e,kaù, k’o odlagat delokad je pripremqeno celo.Tome izbegla je bar:

odloìla nije stvarvide} da je blizu ciqa.ûvarka se slaè zbiqa,sve ide po glatkoj stazi.K}eri, re~e, dobro pazi.Treba da odnese{, bezoklevawa, ovaj vezkraqici u ruke pravo.

I mà ko te zadràv’oovamo se vrati smesta.Po prvi put plakat prestaFilomela, ute{ena;s vézom ode k}er tog trena,ona pomo}i se nada.K}erka hitro hodi sada,

36



ùrba vidi se na licu,ide pravo pred kraqicu.Tapiseriju joj daje,a kraqica razvija je,gleda je i pozna rad,al’ ne kaè ni{ta sad,suzdrà se u svom jadu,tek otpusti curu mladu.

Kad ta ode, ona za womkrenu nogom sve laganom,ali drì je na vidu.Tako obe pravo iduku}i — nema vi{e kuda,i tad Prokne kao ludastâ pred dver, al’ zakqu~anu.Ne gledaju}i na stranu

nogom udari {to ja~e.Seqanka se ne poma~eu stanu, u uglu skrita.Filomela vri{te} hitada otvori sestri vrata.Seqanka je naglo hvata,u wenoj je du{i bura.Al’ Prokne ve} dveri gura

da ih razbije i slomi.Seqanku je strah ogromnizahvatio, i sve teì,ve} u svoju sobu beì,a Prokne kad smesta u|erazvaliv{i vrata ku}e,iz we grunu{e svi besi:Filomelo sestro, gde si?

Sestra tvoja sam, ne strepi.Filomela svoj lik lepipokaza dok teku suze,a Prokne je ne`no uze,wene patwe su o~ite.Sestro, re~e, sad do|ite;dugo ste tu boravila.Nesklona je kob vam bila

kad izdajnik oèni me,{to ukaqa va{e ime,taj bez zakona i pravde.Zato po|imo odavde,predugo ste tu ostala.Do grada je s wom hodala,trpile su patwu qutu.Ne idu po glavnom putu,

37



i Prokne je tajno vodida u usamqenoj sobiwih ostanu samo dveda na miru shvate sve.Prokne pla~e i jau~e:Sestro, patim ja najqu}ekad vam vidim tugu mnogu,ni osvetit se ne mogu

zlici {to vam to uradi.Neka Bog ga stog nagradiza zlodelo to najniè.Pred wu wezin sin tad stièlep — to ne vidi se ~esto;na to je skriveno mestodovela ga zla sudbina.Majka gleda tu u sina

{ap}u}i ~udesa ova,k’o da demon wu setova.Ah, re~e, ti {to u liculi~i{ |avlu, na tog zlicu!Smrt gorka te ~eka stogazbog zlodela oca tvoga.Zlo wegovo ispa{ta}e{i nevin svoj ìvot da}e{

zbog wegovog gnusnog dela,mada nisam jo{ videla,nit Bog, mislim, da dva lika~ija sli~nost je tolika,i stog }u ti odse} glavu.Sin, ne shvativ’ pri~u pravu,woj u zagrqaj tad hrli.Tako miluje je, grli,

da Prokne te misli prijemorala bi da odbijesve po pravu i prirodibi}â koja Bog izrodi,i samilost {to nalaè, — ne sme dete, to najdraè,majka ubit i uni{tit.Al’ kad ona stâ tu mislit

o izdajstvu i zlo~inu,nije brinula o sinu,ve} kako }e, po svom pravu,odrubiti wemu glavu,i dat ocu da je jede:za zlo se osvetit htede{to podnese sestra wena.Dok bî ne`no zagrqena

38



od sin~i}a, slede} misli{to zli demon u wu izli,stravi~na u svome stavu,odse~e tad sinu glavu.Dâ je Filomeli celu,zatim obe se o telupobrinu{e — delo lo{e!Deo jedan ispeko{e,

a skuva{e drugi deo.Kad zavr{en bî rad ceo,pribliì se ~as obeda.Prokne bri`no svud poglédazbog nauma svog oprezna.Kraqu, koji sve to ne zna,do|e, zove ga i molida pojede to {to voli —

zna to — najvi{e na svetu,al’ da ne dovede ~etudrugara i vitezova:za wih dvoje je tek ovagozba koju ona sprema,boqe da tu drugih nema,sluì}e ga sve do no}i.On uzvrati da }e do}i,

al’ da i sin Itis bude;on ne èli druge qude,tek ona i on i sin im.Ba{ }u tako da u~inim,re~e Prokne, dobro to je.Bi}emo nâs samo troje,niti vi{e niti mawe,svima stavite na znawe

da nas niko ne ometa,sklonimo se od sveg sveta.Sve je spremno, na svom mestu;zadovoqno }ete jest tu.Sve {to kaè to je ta~no,ali wemu nije jasnona kakav ga obed zove.Znajte, ne}e ~ut od ove

da }e jesti sina svoga.Brzo dolazi on stoga,

jer varka je bila ve{ta.Prokne ~eka ga i sme{tada udobno za sto sedneispred hrane izvanredne.Svi|a mu se kako sluì,ona postavi sto duì,

39



razvi stolwak lep i beo.Nosi Itisov but ceo,on ga se~e, jede, pije,ali ipak miran nije:Gospo, re~e, gde je Itis?Rekoste da }emo biti swime, da l’ ga vi vidite?

— Gospodaru, ne brinite,

Prokne }e, jo{ vreme nekoi ve} ne}e bit daleko.Ako jo{ tu nije, bi}e,bez ka{wewa on do}i }e.Ona nosi mu pe~ewa,al’ on govor svoj ne mewai dok meso slasno jedetraì da sina dovede.

Gospo, re~e, obed mi jepust ako tu Itis nije,i àlim {to nema tu ga.Po{to ovde nema slugasâm }u po}i da ga traìm,

jer, {to ovde nije, àlim;treba videt gde je Itis.Ne èli mu vi{e skriti

kakvo wemu sluì jeloi ovo mu re~e smelo:To {to traì{ tvoje telove} sadrì, al’ ne celo.U tebi je jedan deo,al’ drugi jo{ nisi jeo.Filomela {to bi skritau susednoj sobi, hita

nose} glavu od deteta.Ona wega tu presretai u lice svu krvavusinovqevu baca glavu.Terej, iznena|en na wennagli ulaz, tu zapawenosta — uàs to ga spre~i — bez pokreta i bez re~i.

Obuze ga strava groznakad glavu svog sina pozna,i krv mu se sva uzmuti,od bola se sav ukrutikad mu Prokne kaza smelokakvo je to jeo jelo.Velik sram i muka to je,od o~aja mewa boje

40



kad se Filomela javi,al’ brzo to zaboravida osveti smrt svog sina.Sada sprema se smrt winao ~em’ sestre slabo haju.Terej ustaje na krajui udarcem jednim svebaca sa stola na tle:

stvari na sve strane idu.Ugleda ma~ {to na ziduvisi, i ka wemu krenu.One se u tome trenuda{e u beg, a on smra~enprati ih sa golim ma~em.Podivqao, poput zveri,

juri za wima do dveri

gde bî otvoreno krilo:tu i tad se ~udo zbilo,

jer to bogovi su hteli,kakvo niste jo{ videli,Terej posta ptica jedna,mala, gadna, sitna, bedna.On ispusti svoj ma~ smesta,a na glavi mu tad kresta

izbi — tako kaè basna — zbog greha i dela stra{nakad devici be{e zlica.Prokne posta lastavica,Filomela pak slavujunalik; savet wen da ~uju,laòva, pokvarewakai drugih prepredewaka

ne bi bilo na tom svetu,tih {to ni{te sre}u svetu,i tih koji zlo stvarajui izdaju i varajudjeve otmene i dobre;a wen àl daleko doprekada na po~etku leta,kada pro|e zima kleta,

pla{e}i se sveta grozna,zapeva, najblaè {to zna, Lele! Lele! Kroz mlad gaj.Sad je FILOMELE kraj.

41



@an de La FontenPROKNE I FILOMELA

Jednom Prokne lasta smelaiz svoga se stana vinui odbeè kroz daqinu

do {ume gde peva tu`na Filomela.„Sestro”, re~e Prokne, „kako li je vama?Ve} hiqadu leta ìvite k’o sena:Ne se}am se da ste od tra~kih vremenadolazili katkad da budete s nama.”

„Kaìte mi {ta bi hteli?”„[to ne napustite taj kraj neveseli?”„Ah!”, tad Filomela, „kud da po|em sama?”

Prokne na to doda: „Zar muzika takvana zveriwe da se tro{i,ili mo`da na seqaka?

42



Zar da dar ovakav ìvi u pusto{i?Nek wegovu skladnost gradovi slu{aju.

Zar ta {uma, puna hlada,ne se}a vas, sestro, da Terej nekada

u sli~nom ovakvom krajuizli strast na va{e boànstvene grudi?”„Zbog te uspomene koju gresi svi{ene}e, sestro moja, moj hod da se trudi.

Avaj! Ja bih pokraj qudise}ala se tog jo{ vi{e.”

43



44

Documents

Filomela - Kretjen de Troa