finaleiae75srp

Koridor X

Idejni projekat autoputa E-75

NIŠ – GRANICA BJRM

deonica: Grabovnica – granica BJRM

IZVEŠTAJ O ZAŠTITI ŢIVOTNE SREDINE

F I N A L N A V E R Z I J A

Maj 2009.

Javno preduzeće “Putevi Srbije”

SRBIJA

Koridor X: Projekat Autoputa: Koridor E-75

KORIDOR - IZVEŠTAJ O ZAŠTITI ŢIVOTNE SREDINE I PLAN UPRAVLJANJA ŢIVOTNOM SREDINOM

SADRŢAJ

REZIME IZVEŠTAJA

1. UVOD

1.1. Svrha Izveštaja

1.2. Poreklo Projekta

1.3 Prethodne studije zaštite ţivotne sredine

1.4 Struktura izveštaja

2. POLITIĈKI, PRAVNI I ADMINITRATIVNI OKVIR

2.1 Nadleţne institucije

2.1.1 Vladine Organizacije

2.1.2 Nevladine Organizacije

2.2 Zakoni i Propisi u oblasti ţivotne sredine

2.2.1 Postojeći propisi u Srbiji

2.2.2 Ostali bitni zakoni u Srbiji

2.2.3 Odgovarajuća politika Svetske Banke

2.2.4 Vaţeće zakonodavstvo EU

2.3 Konvencije o zaštiti ţivotne sredine

2.4 Planski osnov

2.5 Procedura procene uticaja na ţivotnu sredinu u Republici Srbiji

2.6 Sticanje zemljišta i osnov politike preseljavanja

2.6.1 Zakon o Ekspropriaciji Republike Srbije

3. OPIS PROJEKTA

3.1 Karakteristike trase

3.1.1 Opis trase

3.1.2 Prostorne Karakteristike

3.1.3 Konstruktivne karakteristike

3.2 Geografski poloţaj

3.3 Društveni aspekti


4. POSTOJEĆE STANJE

4.1 Geologija i zemljište

4.1.1 Karakteristike zemljišta

4.1.2 Reljef – Geomorfološke karakteristike i slivovi

4.1.3 Geološka struktura

4.1.4 Hidrogeološke karakteristike stena

4.1.5 Skorašnji egzodinamicni postupci i fenomeni

4.1.6 Seizmologija

4.1.7 Izvor materijala

4.2 Vazduh

4.2.1 Osnovne klimatske karakteristike

4.2.2 Primenljivi standardi

4.2.3 Postojeće stanje zagadjenja

4.3 Buka

4.4 Ekologija

4.4.1 Ekosistemi i zaštita prirodnih dobara

4.4.2 Vrste biljaka u zavisnosti od vodotokova

4.4.3 Vrste biljaka klimatske zajednice

4.4.4 Poljoprivredne biljne vrste

4.4.5 Biljne vrste tipicne za Juţnu i Jugoistoĉnu Srbiju

4.4.6 Planinske biljne vrste

4.4.7 Ţivotinjske Vrste

4.5 Površinske i podzemne vode

4.5.1 Stanje Površinskih Voda

4.5.2 Stanje Podzemnih voda

4.5.3 Vodeni putevi

4.6 Društveno i kulturno okruţenje

4.6.1 Demografske karakteristike

4.6.2 Korisćenje zemljišta

4.6.3 Zdravlje populacije

4.6.4 Nepokretna kulturna dobra

5. UTICAJ NA ŢIVOTNU SREDINU

5.1 Uvod


5.2 Geologija i tlo

5.2.1 Faza izgradnje

5.2.2 Faza eksploatacije

5.3 Kvalitet vazduha



5.4 Buka

5.4.1 Uticaj u fazi izgradnje

5.4.2 Uticaj u toku eksploatacije

5.5 Delovanja na floru, faunu i pejzaţne karakteristike

5.5.1 Delovanje na floru

5.5.2 Delovanje na faunu

5.6 Preseljenje usled sticanja zemljišta

5.6.1 Ugroţeno stanovništvo

5.6.2 Pripreme pojedinaĉnih akcionih planova preseljavanja

5.7 GraĊevinski kampovi

5.8 Kumulativni uticaji

5.9 Prekograniĉni uticaji

5.10 Deonica Grabovnica - Grdelica

5.11 Deonica Gornje Polje – Caricina Dolina

5.12 Deonica Caricina dolina – Vladicin Han

5.13 Deonica Vladicin Han – Donji Neradovac

5.14 Deonica Donji Neradovac - Levosoje

6. JAVNA RASPRAVA

7. PLAN UPRAVLJANJA ZASTITOM ZIVOTNE SREDINE

7.1 Uvod

7.2 Zakonska regulativa u Srbiji

7.3 Opšte mere u toku izgradnje

7.4 Hitno nepredvidjeno planiranje

7.5 Operativni aspekti

7.6 Monitoring

7.7 Faza izgradnje

7.7.1 Buka


7.7.2 Zagadjenje Vazduha

7.7.3 Voda

7.7.4 Tlo

7.8 Faza eksploatacije

7.8.1 Buka

7.8.2 Vazduh

7.8.3 Voda

7.8.4 Tlo

Tabele

TABELA TABELA 3-1 KARAKTERISTIKE GRADNJE AUTOPUTA E-75 RABOVNICA -

LEVOSOJE

TABELA 4-1 SEIZMICKI INTENZITET PROUCENOG PODRUCJA

TABELA 4-2 KOLICINE MATERIJALA

TABELA 4-3 KLIMATSKI PARAMETRI NA DEONICI BUDUCEG AUTOPUTA Е–75, DEO

GRABOVNICA – LEVOSOJE

TABELA 4-4 METEOROLOSKA STANICA LESKOVAC, PREDEJANE, КUКАVICA I

VRANJE

TABELA 4-5 SREDNJE GODISNJE GRANICNE VREDNOSTI KONCENTRACIJA

ZAGADJENJA PREDSTAVLJAJU MAC (MAKSIMALNO DOZVOLJENE

KONCENTRACIJE

TABELA 4-6 KVALITET VODE

TABELA 4-7 REZULTATI ANALIZA KVALITETA VODE U JUZNOJ MORAVI (W.S.

VLADICIN HAN)

TABELA 4-8 REZULTATI ANALIZA KVALITETA VODE U JUZNOJ MORAVI (В.С.

GRDELICA)

TABLE 4-9 UPOREDNI PREGLED BROJA GRADJANA I DOMACINSTAVA

TABELA 4-10 PREGLED ZAUZETIH PODRUCJA

TABELA 4-11 SNIMLJENA KULTURNA BASTINA

TABELA 5-1 OCEKIVANI SADRZAJ TESKIH METALA U ZEMLJISTU, ZA ISPITANE

SEKTORE AUTOPUTA E–75 (PPM)

TABELA 5-2 GODISNJA KOLICINA TALOZENJA ZAGADJIVACA PO 1 KM, DEZ IVICE

AUTOPUTA D. NERADOVAC - SRPSKA KUĆA

TABELA 5-3 GODISNJA KOLICINA TALOZENJA ZAGADJIVACA PO 1 KM, DUZ IVICE

AUTOPUTA SRPSKA KUĆA - LEVOSOJE

TABELA 5-4 MPC ZAGADJIVACA U ATMOSFERI


TABELA 5-5 VREDNOSTI NAJVISIH DOZVOLJENIH NIVOA BUKE U DB(A) ZA

RAZLICITA KORISCENJA ZEMLJE - JUS U.J6 205

TABELA 5-6 SAZETI REZULTATI PROCENA BUKE U SAOBRACAJU

TABELA 5-7 OBJEKAT ZA ZASTITU PROTIV BUKE NA AUTOPUTU E-75

TABELA 5-8 PODRUCJA SA TOTALNIM GUBITKOM VEGETACIJE I IZMENJENOM

FLOROM

TABELA 5-9 INFRASTRUKTURA UKRSTANJA

TABELA 5-10 MATRICA OVLAŠĆENJA

TABELA 6-1 LISTA UCESNIKA U JAVNOJ RASPRAVI

TABELA 7-1 PLANOVI UPRAVLJANJA

TABELA 7-2 PLAN UPRAVLJANJA ZAŠTITOM ŢIVOTNE SREDINE

TABELA 7-3 PLAN MONITORISANJA ŢIVOTNE SREDINE

Slike

SLIKA 4-1 MAPA ZAŠTIĆENIH PRIRODNIH DOBARA UZ PROJEKTNU DEONICU

SLIKA 4-1 JUŢNA MORAVA

SLIKA 4-2 HIDROGEOLOŠKA MAPA BUJANOVAĈKIH BAZENA

Prilozi

A PROJEKTNI USLOVI REFERENCE

B MAPE PLANA

C ZAKONSKE ODREDBE I MULTILATERALNI SPORAZUMI

D REFERENCE

E PROJEKTI BUKE I KORIŠĆENJE ZEMLJIŠTA

F BUKA I STANDARDI KVALITETA VAZDUHA

G KONSOLIDOVANI KOMENTARI IZ IFIs

H EIA OBRADJIVAĈI IZVEŠTAJA

I PRIMEDBEI IZ ZAVODA ZA ZAŠTITU PRIRODE

J PRIMEDBE IZ ZAVODA ZA ZAŠTITU SPOMENIKA KULTURE

K PRIMEDBE IZ INSTITUTA ZA VODU

L PROJEKTNI PODACI ZA MOSTOVE, TUNELE, BARIJERE BUKE, OBRADU VODE

M FOTOGRAFIJE

GLOSAR


ADB Aziska Banka za Razvoj

CumIA Procena Kumulativnog Delovanja

E&S Ambijent i Društveno okupljanje

EIA Procena Delovanja Zaštite ţivotne sredine

FS Studija Izvodljivosti

H&S Zdravlje i Bezbednost

HGV Vozila za tešku robu

INP Institut za Zaštitu Prirode

MoE Ministarstvo za Zaštitu ţivotne sredine i Prostorno Planiranje

RAP Plan Naseljavanja

PAP Osoba ugroţena projektom

PPE Licna Zaštitna Oprema

STI Zaraza preneta seksualnim odnosom

WB Svetska Banka


1. UVOD

1.1 Svrha Izveš taja

Izgradnja deonice autoputa E-75 od Grabovnice do granice sa BJRM se smatra jednom od

najvećih drţavnih prioriteta i stoga je JP ―Putevi Srbije‖ (PEPS), kao nosilac Projekta, preduzeo sve

potrebne mere u vezi sa pravovremenom pripremom planskih i projektnih dokumenata.

Odgovarajuća projektna dokumentacija je posebno pripremljena u delu koji se odnosi na pitanja

zaštite ţivotne sredine. Okonĉane su prethodne analize koje se odnose na uticaje zaštite ţivotne

sredine za potrebe opšteg projektovanja autoputa dok su detaljni EIA uspešno izvrseni u svrhe

preliminarne pripreme projekata za svih 7 delova predloţenog E-75 autoputa.

Istovremeno sa postupcima koji su u toku, na sastanku predstavnika Evropske Banke za

Rekonstrukciju i Razvoj (EBRD), Evropske Investicione Banke (EIB) I Svetske Banke (WB), koji je

organizovan u oktobru 2008 u Luksemburgu, Vlada Republiie Srbije, to jest PEPS dobili su

preporuke za nastavljanje delatnosti koje treba da stvore osnovu za postizanje odluka u prihvatanju

Projekta od strane banaka i odobrenja kreditnih sredstava za finansiranje ovog poteza autoputa,

deonica od Grabovnice do Levosoje. Sve tri banke su se zajedniĉki dogovorile da u toku

realizacije navedenih aktivnosti, u vezi sa problematikom zaštite ţivotne sredine, procedure

Svetske Banke treba da budu prihvaćene kao primenljive.

U skladu sa sporazumom prihvaćenim u Luksemburgu, Pripremna Misija Svetske Banke posetila je

Srbiju u periodu od 02 decembra do 12 decembra 2008 (Pripremna Misija za Koridor X Projekta

Autoputa). Misija je organizovala sastanke kako bi definisala aktivnosti potrebne za uspešnu

realizaciju projekta predmetnog autoputa. Pored toga, organizovano je nekoliko sastanaka sa

upravnim telom PEPS-a i saĉinjen je sporazum u vezi sa nastavljanjem aktivnosti potrebnih za

odobrenje Projekta od strane Banaka. Na tim sastancima je posebno analiziran vid zastite zivotne

sredine a od PEPS-a je traţeno da sjedini postojeće studije u jednu jedinstvenu, to jest, da pripremi

izveštaj o procenu uticaja na ţivotnu sredinu u nivou Koridora, za autoput E-75, deonica od

Grabovnice do Levosoje (u daljem tekstu EIA). Pored toga je potrebno uzeti u obzir dve dodatne

deonice autoputa (Levosoje-Bukurevac i Bukurevac-BJRM granica) u delu gde se EIA bavi

potencijalnim prekograniĉnim uticajima Projekta kao i kumulativnim uticajima Projekta na ţivotnu

sredinu.

Shodno stavki 24 Aide – Memoire (Pripremna Misija za Koridor X Projekat Autoputa, od 02

decembra – 12 decembra 2008), do ovog momenta PEPS je izvršio sve aktivnosti u vezi sa

ispunjenjem sledećih zahteva:

Postojeci EIA su pripojeni Koridoru nivoa X, izvestaj EIA deonica od Grabovnice do granice BJRM.

Strucna nezavisna strana je preuzela pripremu EIA Izveštaja a nacrt EIA Izveštaja je dostavljen

blagovremeno Banci.

Preostale aktivnosti se odnose na sledeća pitanja:

Pripremu i organizaciju javne rasprave, kao i pripremu finalne verzije EIA. Ova aktivnost treba

da bude okonĉana pre sredine maja 2009.

Angaţovanje struĉnog nezavisnog konsultanta da nadzire izvršenje EMP. Ova aktivnost će

otpoĉeti pre datuma poĉetka gradjevinskih radova.


1.2 Poreklo Projekta

Deonica autoputa , od Grabonvnice do granice BJRM, koji je juţni krak Koridora X, podeljena je na

sedam deonica:

Grabovnica - Grdelica

Grdelica – Cariĉina Dolina

Cariĉina Dolina – Vladiĉin Han

Vladiĉin Han – Donji Neradovac

Donji Neradovac – Levosoje

Levosoje – Bukurevac

Bukurevac – granica BJRM

Ovaj Projekat treba promatrati u širem kontekstu opšte nacionalne transportne mreţe u Srbiji.

Nacionalna mreţa je pretrpela pomanjkanje u sredstvima za odrţavanje tokom poslednje decenije

kao i ozbiljnu ratnu štetu na nekim lokacijama. Visegodisnji Indikativni Program i Godisnji Akcioni

Programi koje je odobrila Vlada ogledaju se kako u potrebi za popravkom i poboljšanjem opšte

nacionalne transportne mreţe, tako i volje Medjunarodnih Finansiskih Organizacija (IFI) da podrţe

ovaj proces kako bi se olakšao slobodan protok robe i ljudi, i podstakao ekonomski i socijalni

razvoj.

1.3 Prethodne Studije o Zaštiti ţ ivotne sredine

Osnova za pripremu Izveštaja za zaštitu ţivotne sredine za deonicu autoputa E-75 od Grabovnice

do Levosoje se sastoji od sledećeg planiranja iz projektnih dokumenata:

Prethodna analiza EIA za projekat autoputa E-75 od Niša do granice BJRM;

Detaljna analiza EIA i EIA Studija za deonicu Grabovnica – Grdelica;

Detaljna analiza EIA i EIA Studija za deonicu Grdelica (Gornje Polje) – Cariĉina Dolina;

Detaljna analiza EIA i EIA Studija za deonicu Cariĉina Dolina – Vladiĉin Han;

Detaljna analiza EIA i EIA Studija za deonicu Vladiĉin Han – Donji Neradovac;

Detaljna analiza EIA i EIA Studija za deonicu Donji Neradovac – Levosoje;

Prostorni Plan podruĉja sa posebnom svrhom – infrastrukturni koridor Niš – BJRM granica;

Detaljna analiza EIA i EIA Studija za deonicu Levosoje - Bukurevac

Detaljna analiza EIA i EIA Studija za deonicu Bukurevac – BJRM granica

Ovaj Izveštaj razmatra sve kumulativne ili sinergistiĉne uticaje na zaštitu ţivotne sredine, zajedno

sa svim znacajnim prekograniĉnim delovanjima (za granicu BJRM) i u kompletnom je skladu sa

Espoo konvencijom.

Većina dokumenata se odnose na zaštitu ţivotne sredine, ukljuĉujući tu i deonicu. Vaţeći

nacionalni organ koji se bavi zaštitom ţivotne sredine odobrio je posebne EIA kao deo postupka za

dobijanje gradjevinske dozvole.


1.4 Struktura Izveš taja

Cilj i sadrţaj EIA su definisani u operativnoj smernici i proceduri Svetske Banke (WB OP/BP 4.01).

Shodno kriterijumima Banke u pogledu kategorizacije projekata zasnovanim na njihovim

procenjenim uticajima na zaštitu ţivotne sredine, ovaj projekat je ukljuĉen u kategoriju koja

podrazumeva najjaĉe uticaje (zastita zivotne sredine Kategorije A). EIA Izveštaj je potpuno

saĉinjen u skladu sa Prilogom B i Prilogom C operativne politike Svetske Banke (WB OP 4.01,

Annex A and Annex B).

Ovaj EIA izvestaj obuhvaa sledeća poglavlja:

1. Uvod;

2. Politiĉki, pravni i administrativni okvir;

3. Opis Projekta;

4. Postojeće stanje;

5. Uticaj na zaštitu ţivotne sredine;

6. Predstavljanje glavnih alternativa;

7. Javne Rasprave;

8. Plan Upravljanja zaštitom ţivotne sredine - EMP;

9. Prilozi.

Shodno uvodu uz Projekat kao što je predstavljeno u Poglavlju 1, nacrt politiĉkog, pravnog i

administrativnog okvira je predstavljen u Poglavlju 2. Opis smera puta i predloţenih struktura dat je

u Poglavlju 3. Predstavljanje postojećeg stanja sredine u okolnom podruĉju i shodno Projektu

predstavljeno je u Poglavlju 4.

Opis znaĉajnih uticaja na zaštitu ţivotne sredine iz projekta, koji obuhvata analizu kumulativnih

uticaja projekta i analizu prekograniĉnog uticaja su predstavljeni u Poglavlju 5. Ovo Poglavlje

procenjuje potencijalne uticaje Projekta na izgradnju autoputa E-75 i delovanje u lokalnoj sredini.

Studije obuhvataju: geologiju i zemljišta; površinske i podzemne vode; vazduh i klimu; buku; floru i

faunu; pejzaţe; kulturno nasleĊe; stanovništvo i privredu; ukljuĉujući materijalnu imovinu, zdravlje i

bezbednost, efikasnost korisćenja prirodnih resursa.

Mere za izbegavanje ili ublaţavanje negativnih uticaja na zaštitu ţivotne sredine naznaĉene u

prethodnim poglavljima su saţete u nacrtu plana o uticaju na zaštitu ţivotne sredine, a plan o

ublaţavanju i nadgledanju u Poglavlju 8.

Prilozi obuhvataju:

A REFERENTNE PROJEKTNE USLOVE

B MAPE PLANA

C ZAKONODAVNE I MULTILATERALNE SPORAZUME

D REFERENCE

E PROJEKTE BUKE I KORIŠĆENJE ZEMLJIŠTA

F BUKU I STANDARDE KVALITETA VAZDUHA

G KONSOLIDOVANE PRIMEDBE IZ IFIs


H EIA OBRAĐIVAĈE IZVEŠTAJA

I PRIMEDBE ZAVODA ZA ZAŠTITU PRIRODE

J PRIMEDBE ZAVODA ZA ZAŠTITU SPOMENIKA KULTURE

K PRIMEDBE INSTITUTA ZA VODUPRIVREDU

L PROJEKTNE PODATKE ZA MOSTOVE, TUNELE, BARIERE BUKE, OBRADU VODE

M FOTOGRAFIJE


2. POLITIĈKI, PRAVNI I ADMINISTRATIVNI OKVIR

2.1 Nadleţne ustanove

2.1.1.Vladine Organizacije

Zastita ţivotne sredine tokom izgradnje i eksploatacije autoputeva u Republici Srbiji je pod

nadleznošću sledećih institucija:

Ministarstva za privredu i regionalni razvoj

Ministarstva infrastrukture

Ministarstva ţivotne sredine i prostornog pllaniranja

Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Ministarstva kulture

Javno preduze ―Putevi Srbije‖

Zavoda za zaštitu prirode Srbije

Zavoda za zaštitu spomenika kulture Republike Srbije

Vaţno je ovde napomenuti da prema postojećem srpskom zakonodavnom telu, priprema EIA u

svrhe gradnje novih autoputeva je obavezna.

Ministarstvo ţivotne sredine i prostornog planiranja (MoE) je glavna institucija u Srbiji odgovorna za

pitanja zaštite ţivotne sredine. Ministarstvo je odgovorno za zaštitu od buke i vibracija, opasnih i

toksiĉnih substanci, zagadjenje vazduha, jonsku i nejonsku radijaciju, zaštitu prirode i

medjunarodnu saradnju.

2.1.2. Nevladine Organizacije

U Srbiji postoji veliki broj organizacija u oblasti ţivotne sredine. Većina je osnovana 1990. i

uglavnom je usmerena na obrazovanje, informisanje i podizanja nivoa svesti u vezi zaštite ţivotne

sredine. U maju 1998. u Beogradu je osnovana Kancelarija Regionalnog Centra za ţivotnu sredinu

(REC) za Centralnu i Istoĉnu Evropu.

2.2. Zakoni i Propisi u oblasti ţ ivotne sredine

2.2.1. Postojeć i propisi u Srbiji

Zaštita ţivotne sredine u Srbiji je regulisana brojnim republiĉkim i opštinskim zakonima i

podzakonskim aktima. U prilogu C dat je saţet pregled zakonodavstva koje je na snazi u Srbiji.

Glavni zakoni i propisi momentalno na snazi koji vaţe za EIA vezano za ovaj projekat su navedeni

u donjem tekstu:

Zakon o planiranju i izgradnji (“Službeni Glasnik SR”” Br. 47/2003, 34/2006) koji detaljno

navodi zahteve za razliĉite faze planskog ciklusa, kao sto su Prethodna studija

opravdanosti (predizvodljivosti) i Studija opravdanosti (izvodljivosti), fazu podnošenja

zahteva za glavnu (opštu) gradjevinsku dozvolu za projekat, kao i zahtev koji se odnosi na

javnu raspravu u toku izrade urbanistiĉkih planova. Prethodna Studija opravdanosti i

Studija opravdanosti moraju obe da obuhvate procene uticaja na ţivotnu sredinu.


Zakon o zaštiti životne sredine (―Sluţbeni Glasnik RS‖ Br. 66/91, 83,92, 67/93, 48/94,

53/95, 135/04). U zakonu se navodi da korišćenje prirodnih resursa, gradnja objekata ili

bilo koja druga delatnost mogu da se izvode na naĉin koji neće dovesti do znaĉajne

promene pejzaţa, zagadjenja, ili drugih oblika degradacije ţivotne sredine.

Zakon o Proceni Uticaja na zivotnu sredinu (―Sluţbeni Glasnik RS‖ Br. 135/2004). Ovim

Zakonom, u toku 2004, srpsko zakonodavstvo je usaglašeno sa zakonodavstvom EU u

pogledu zaštite ţivotne sredine. Ova usklaĊenost je obuhvatila podešavanje postojećeg

EIA propisa (liste projekata i procedure) prema EIA Direktivi 97/11/EEC, uvodeći proceduru

strateške procene uticaja (SEA) nakon Direktive iz 2001/42/EEC i sigurni javni pristup

informacijama o zaštiti ţivotne sredine nakon Direktive EU iz 2003/4/EC.

Propisi o dozvoljenom nivou buke u ţivotnoj sredini (―Sluzbeni Glasnik RS Br. 54/92).

Srpski standardi za buku i kvalitet vazduha su detaljno prikazani u Prilogu F.

Propisi ustanovljeni na osnovu Zakona o proceni uticaja na ţivotnu sredinu obuhvataju

sledece:

Propis za ustanovljavanje Liste projekata za koje je procena uticaja obavezna i liste

projekata za koje se moţe traziti procena uticaja na ţivotnu sredinu (―Sluţbeni Glasnik RS‖

Br. 84/05)

Pravilnik o sadrţini zahteva za potrebom procene uticaja i o sadrţini zahteva za

specifikacijom cilja i sadrţine studije za procene uticaja na zivotnu sredinu (―Sluţbeni

Glasnik SR‖ Br. 69/05)

Pravilnik o sadrţaju studije za procene uticaja na ţivotnu sredinu (―Sluţbeni Glasnik SR‖

Br. 69/05)

Pravilnik o postupku javnog nadzora, predstavljanju i javnoj raspravi o studiji za procenu

uticaja na ţivotnu sredinu (―Sluţbeni Glasnik RS‖ Br. 69/05)

Pravilnik o radu tehnicke komisije za studiju o proceni uticaja na ţivotnu sredinu

(―Sluţbeni Glasnik SR‖ Br. 69/05)

2.2.2. Ostali bitni zakoni u Srbiji

Zakon o javnim putevima (―Sluţbeni Glasnik‖ RS Br. 101/2005)

Zakon o eksproprijaciji (―Sluţbeni Glasnik‖ RS Br. 53/95, 16/2001)

2.2.3. Odgovarajuća politika Svetske Banke

Svetska Banka OP 4.01 i OP/BP4.12

2.2.4 Vaţeće zakonodavstvo EU

Osnovno zakonodavstvo EU vezano za ovaj projekat je sledeće:

Evropska komisija (1997) Direktiva Saveta 97/11/EC od 3 marta 1997 godine o izmenama

Direktive 85/337/EEC o proceni uticaja odreĊenih javnih i privatnih projekata na ţivotnu

sredinu OJEC L 073 14/03/1997 p5-15, poznata kao ―Direktiva o proceni uticaja na ţivotnu

sredinu‖.

Evropska komisija (2003) Direktiva Saveta 2003/35/EC od 26 maja 2003. godine koja

obezbeĊuje uĉešće javnosti vezano za izradu odreĊenih planskih dokumenata i programa

koji se odnose na ţivotnu sredinu, a u smislu uĉešća javnosti i pristupa pravdi po osnovu


Direktive Saveta 85/337/EEc i 96/61/EC OJEC L 156 25/06/2003 p17-23, poznata kao

―Direktiva o uĉešću javnosti‖.

Evropska komisija (1079) Direktiva Saveta 79/409/EEC od 4 aprila 1979 godine o oĉuvanju

divljih ptica kao ―Direktive o pticama‖.

Evropska komisija (1992) Direktiva Saveta 92/43/EEC od 21 maja 1992 godine o oĉuvanju

prirodnih staništa divlje flore i faune, poznata kao ―Direktiva o staništima‖.

2.3. Konvencije o zaštiti ţ ivotne sredine

Konvencija o zaštiti ţivotne sredine ĉiji je Srbija potpisnik obuhvata:

Konvenciju o meĊunarodnom prometu ugroţenih vrsta divlje flore i faune (CITES),

Vasington, DC, 1973

Konvenciju o oĉuvanju migratornih divljih ţivotinja, Bon, 1979

Konvenciju o oĉuvanju divljih vrsta i njihovih prirodnih staništa, Bern, 1979

Konvenciu o pristupu informacijama, uĉešću javnosti u donošenju odluka i pristupu

pravosuĊu po pitanjima koja se tiĉu ţivotne sredine, Arhus, 1998

Konvenciju o proceni uticaja na ţivotnu sredinu u prekograniĉnom kontekstu (ESPOO,

1991).

Detaljna lista meĊunarodnih konvencija je data u prilogu C.

2.4. Planski osnov

Planski osnov za izradu Idejnog projekta autoputa E-75 Niš – granica BJR Makedonije nalazi se u:

Prostornom planu Republike Srbije, utvrĊenom zakonom o Prostornom planu RS

(―Sluţbeni Glasnik RS‖, Br. 13/96)

Prostornom planu podruĉja infrastrukturnog koridora Niš – granica BJRM sa elementima

regulacionog plana (―Sluţbeni Glasnik RS‖, Br. 350-15267/2002-0010

Prostornim planovima opština

Prostorni plan podruĉja infrastrukturnog koridora Niš – BJRM granica je dugoroĉan razvojni

dokument koji se donosi na vremenski period do 2020. Prostornim planom se utvrĊuju osnove

organizacije, korišćenja, razvoj i zaštita podruĉja infrastrukturnog koridora, na delovima teritorija

grada Niša i skupština opština Merošina, Doljevac, Gadzin Han, Leskovac, Vlasotince, Vladiĉin

Han, Vranje, Bujanovac i Preševo.

Prostornim planom su obuhvaćeni:

Magistralni infrastrukturni koridori – sa postojećim i planiranim magistralnim

infrastrukturnim sistemima i njihovim zaštitnim pojasima: autoput E-75 (M-1), pruga za

velike brzine E-85, gasovod i optiĉki kabl sa tokom Juţne Morave i pratećim objektima

(ĉvorišta, terminali, usluţni sadrţaji i drugi objekti u funkciji magistralnih infrstrukturnih

sistema)

Prateći alternativni infrastrukturni sistemi – alternativni putni pravac (bez naplate putarine)

autoputa E-75.


Zona uticaja koridora – obuhvata prostor izmeĊu pojedinih zona širine od 1 do 5 km od

krajnje magistralnog infrastrukturnog sistema koje su u fiziĉkoj i funkcionalnoj vezi sa

koridorom od Niša do granice Republike Makedonije.

Granica prostornog plana definisana je granicama katastarskih opština ili geografskim granicama

na teritoriji katastarske opštine. Uslovi i smernice iz planskih dokumenata višeg reda, kao i

odreĊena planska rešenja predstavljaju steĉene planske obaveze.

2.5. Procedura procene uticaja na ţivotnu sred inu u Republici Srbiji

U pravnom sistemu Republike Srbije, procedura procene uticaja projekata na ţivotnu sredinu je

ureĊena Zakonom o proceni uticaja na ţivotnu sredinu, kao i odgovarajućim podzakonskim aktima

koji bliţe odreĊuju pojedina pitanja u okviru postupka procene uticaja. Jedan od znaĉajnih

elemenata u samoj proceduri je ukljuĉivanje javnosti i obaveza formiranja tehniĉke komisije.

Predmet procene uticaja su projekti koji se planiraju i izvode, promene tehnologije, rekonstrukcije,

proširenje kapaciteta, prestanak rada i uklanjanje projekata koji mogu imati znaĉajan uticaj na

ţivotnu sredinu. U proceduri procene uticaja na ţivotnu sredinu postoje tri faze (zavisno od toga na

kojoj se listi nalazi projekat, moţe biti jedna, dve ili više faza):

- I faza: Odluĉivanje o potrebi procene uticaja projekta na ţivotnu sredinu

- II faza: OdreĊivanje obima i sadrţaja Studije o poceni uticaja na ţivotnu sredinu

- III faza: Studija o proceni uticaja na ţivotnu sredinu

Subjekti koji uĉestvuju u proceduri procene uticaja projekata autoputa na ţivotnu sredinu su

sledeći: nosilac projekta PEPS), nadleţni organ (Ministarstvo ţivotne sredine i prostornog

planiranja), obraĊivaĉi izveţtaja EIA, zainteresovani organi, organizacije i zainteresovana javnost.

Procena uticaja na ţivotnu sredinu projekta autoputa E-75, Beograd-Niš-granica BJRM, deonica

Grabovnica-Levosoje, podeljena na pet deonica, proceduralno je u razlicitim fazama u zavisnosti

od deonice. Procena uticaja je proceduralno završena za jednu deonicu (dobijeno je zvaniĉno

odobrenje Izveštaja), dok su preostala ĉetiri izveštaja prošla javnu raspravu i u fazi su dobijanja

saglasnosti od strane nadleţnog Ministarstva. Dve deonice koje nisu predvidjene da budu

finansirane putem ovog kredita (Levosoje-Bukurevac i Bukurevac-granica BJRM) su u fazi izrade

studije.

2.6. Sticanje zemljiš ta i osnov politike preseljavanja

Vid sticanja zemljista je opisan detaljno u posebnoj studiji i osnovi politike preseljavanja. Glavni

elementi su dati ovde u saţetom obliku.

Sledeće stavke predstavljaju zakonsku osnovu za ovu politiku preseljavanja:

Zakon o eksproprijaciji Republike Srbije (donešen 1995 a stupio na snagu 1 januara 1996,

izmenjen je marta 2001, i 19 marta 2009);

Zakon o osnovama odnosa o imovini (1980, primenljiv od 1 septembra 1980, izmen je

1990 i 1996);

Administrativni kodeks (donet 1996 a izmenjne 26 juna 1997);

Zakon o planiranju i izgradnji (donet 5 maja 2003, stupio na snagu 13 maja 2003);

Zakon o poljoprivrednom zemljištu (donet 19 jula 2006, a stupio na snagu 27 jula 2006) i


Politika Svetske Banke u vezi prinudnog preseljavanja1(OP/BP 4.12).

2.6.1. Zakon o eksproprijaciji Republike Srbije

Opšte poreklo

Zakon o Eksproprijaciji Republike Srbije (donet 1995 a stupio na snagu 1 januara 1996, izmenjen

marta 2001 i ponovo 19 marta 2009) obuhvata sticanje zemlje i sluţi kao opšta osnova za

eksproprijaciju u Republici Srbiji. Ovaj zakon ne koristi izraz ―prinudno preseljavanje‖ a koji se

koristi u odgovarajućim dokumentima politike Svetske Banke, već se umesto toga koristi izraz

eksproprijacija. Ovaj zakon omogućava vladinim institucijama da steknu privatnu imovinu koja se

smatra od nacionalnog interesa, štiteci interese svih lica ugroţenih projektom uz korišćenje pravne

isprave o vlasništvu a ĉija se imovina ekspropriše, Zakon takoĊe predviĊa princip odgovarajuće

nadoknade.

Najvaţnije karakteristike Zakona o eksproprijaciji su sledeće:

Namera je da se obezbedi jednostavan, efikasan postupak, smanjenjem sto je moguce

vise potreba za dugackim sudskim procesima, kako bi se olaksala potrebna eksproprijacija.

Pod normalnim okolnostima citav postupak otkupa zemljista se moze zavrsiti za sest

meseci;

Odgovarajucu vrednost zemlje ugrozene posebnom semom, ili projektom, odredjuje

Poreska uprava, na ime ―Korisnika eksproprijacije2‖. Vrednost se procenjuje na osnovu

uporedljivih prodajnih transakcija u podrucju iz nedavne proslosti;

Kao uslov da se otpocne eksproprijacija, Korisnik eksproprijacije mora da sacini Bankarsku

garanciju kod Komercijalne banke, u procenjenoj ukupnoj sumi za placanje.

U slucajevima kada se poljoprivredno zemljiste nalazi u privatnom vlasnistvu, ukoliko se uporedivo zemljiste istog tipa i kvaliteta, ili odgovarajuce vrednosti, u istom podrucju ili blizini (Clan 15 Zakona o Eksproprijaciji) moze identifikovati, ono se nudi osobi ugrozenoj projektom sa formalnom ispravom o vlasnistvu;

Uporedivost zemlje odredjuje na osnovu procene raspolozivog javnog zemljista, ovlasceni strucnjak koga postavlja Korisnik Eksproprijacije ili Ministarstvo za Poljoprivredu;

U slucaju neslaganja po pitanju uporedivosti ponudjene zemlje, lokalna opstina ce postaviti drugog strucnjaka da odredi uporedivost ponudjenog zemljista;

---------------------------------------------------------------

1 Raspolozivo za skidanje sa sledeceg linka:

http//web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/PROJECTS/EXTPOLICIES/EXTOPMANUAL/O,,con tentMDK:20064610-

isCURL:Y-menuPK:64709096 pagePK:64709096-piPK:64709108 theSitePK:5o2184,00.html

2 Korisnik eksproprijacije po Zakonu Republike Srbije se smatra osobom, ili pravnim licem koje izvrsava posebnu semu ili

projekat. U slucaju Koridora X projekta/progrma autoputa, Korisnik eksproprijacije je PEPS, na ime izvrsioca, K10DOO, ili u

buducnosti ovog drugog direktno na njegov sopstveni racun


Dalje neslaganje ce dovesti do toga da osoba ugrozena projektom mora da pribegne sudskom postupku prilikom koga ce se doneti odluka o uporedivosti zemljista, ili placanje procenjene odgovrajuce vrednosti u u novcu;

Kada se uporedivo zemljiste ne moze ustanoviti, osobi ugrozenoj projektom sa legalnom ispravom o vlasnistvu se nudi procenjena odgovarajuca vrednost koju odredjuje Poreska Uprava. Ukoliko osoba ugrozena projektom zeli da ospori procenu ―odgovarajuce vrednosti‖ oni onda mogu da pribegnu sudskom postupku;

Sto se tice osobe ugrozene projektom, bez formalne isprave o vlasnistvu, ne postoji

odredba kojom se placa nadoknada trenutno prema Zakonu o Eksproprijaciji;

Pored toga, po donosenju Zakona o planiranju i izgradnji (Donetom 5 maja 2003 a koji je

stupio na snagu 13 maja 2003), smatra se kriminalnim prekrsajem gradnja bilo kakvog

objekta bez dozvole za gradnju na javnom ili privatnom zemljistu; i

U slucaju osoba ugrozenih projektom, sa formalnom ispravom o vlasnistvu koje su izgradile

trajni objekat bez zvanicne dozvole o gradnji, moze se platiti nadoknada ako to sud odluci

prema Zakonu o temeljima imovinskih odnosa (1980, primenljiv od 1 septembra 1980,

izmenjenog 1990, i 1996) u uslovima izvrsenog investiranja – kao sto je odredio ovlasceni

Strucnjak koji procenjuje vrednost materijala koji se koriste.

Izabrane Odredbe

Prema ĉlanu jedan Zakona o Eksproprijaciji, nepokretna imovina3 moze da se eksproprira ili

ograniĉe prava nad takvim vlasnistvom, samo uz nepristrasnu nadoknadu koja ne moze biti manja

od momentalne trzisne cene za takvu nepokretnu imovinu (u daljem tekstu nazvana: nadoknada),

ako se to trazi zbog javnog interesa4 odredjenog zakonom.

Odgovarajucu vrednost nepokretne imovine ugrrzenih posebnom semom, ili projektom, odredjuje

Poreska uprava,u korist ―Korisnika Eksproprijacije‖. Vrednost je procenjena na osnovu uporedivin

prodajnih transakcija u podrucju iz nedavne proslosti. Procena odgovarajuce vrednosti predstavlja

vrednost zemljista, cenu objekata i instalacija, useve, sumu, drvece, drvece sa plodovima voca,

starost useva, vinograde i vreme potrebno da se reprodukuju. Uticaj seme na vrednost zemljista

nece biti uzeta u obzir za odgovarajucu vrednost nepokretne imovine.

Zakon o Eksproprijaciji zahteva od Korisnika Eksproprijacije da opravda potrebu za Zakonom o

eksproprijaciji i da pokaze da sema ne moze da nastane bez predlozene eksproprijacije.

Deklaracija javnog interes/koriscenja je posebna procedura koja prethodi i omogucava bilo kakvo

sticanje imovine i eksproprijaciju.

Nepokretna imovina, kao sto je definisano, moze da se eksproprise kada je potrebna za izgradnju

objekata ili preduzimanja radova od ―javnog interesa/koriscenja‖. Kljucna pretpostavka je da sema

ne moze da se razvija bez eksproprisanja nepokretne imovine.

3 Nepokretna imovina se odredjuje shodno zakonu kao parcela zemljista, gradjevina i ostalih objekata.

4 Vlada Republike Srbije moze da odredi javni interes za eksproprijaciju ako je potrebna eksproprijacija nepokretne imovine

za izgradnju objekta u oblasti: obrazovanja. zdravstva, socijalnog osiguranja, kulture, vodoprivrede, sporta, transporta,

energije ili komunalne infrastructure, objekata za potrebe vladinih organa i organa teritorijalne autonomije i lokalnog

samoupravljanja, objekata za potrebe narodne odbrane, obezbedjujuci zastitu zivotne sredine i zastitu od prirodnih nesreca,

za eksploataciju mineralnih resursa i za izgradnju stanova koji treba da se koriste kako bi se ostvarili zahtevi drustveno

ranjivih osoba.


Kada se za semu kaze da je od ―javnog interesa ’koriscenja‖, priprema se konkretan

eksproprijacioni predlog od strane Korisnika Eksproprijacije a onda dostavlja odgovarajucoj opstini

koja obuhvata osobe ugrozene projektom. Odgovarajuce lokalno vladino odeljenje za pitanje

imovine, gde se imovine eksproprisu, a onda vrsi eksproprijacioni postupak na lokalnom nivou

zajedno sa Korisnikom Eksproprijacije.

Konkretan eksproprijacioni predlog se priprema za svaku osobu ugrozenu projektom koji sadrzi

kolicinu doticnog zemljista, procenu odgovarajuce vrednosti za bilo koju nepokretnu imovinu,

pravdanje potrebe za posebnom eksproprijacijom, zajedno sa potvrdom da je sema ukljucena u

odgovarajuci regionalni i/ili prostorni plan.

Konkretan eksproprijacioni prpepdlog takodje obuhvata Korisnika Eksproprijacije koji odredjuje

Bankarsku Garanciju sa Komercijalnom Bankom za procenjenu odgovarajuce vrednost. Ova

procena se priprema pozivom na Katastarski Registar koji obezbedjuje podatke o nosiocu isprave o

vlasnistvu, nepokretnoj imovini, tipu zemljista i podrucju ugrozenog zemljista. Konkretan

eksproprijacioni predlog takodje obavezuje Korisnika Eksproprijacije da dostavi zahtev Katastarskoj

Sluzbi, Registar Zemljista, ili neki drugi javni registar kako bi se sprecila transakcija (Clan 32) na

zemljistu koje treba eksproprisati.

Shodno Zakonu, eksproprijacija mora da se zavrsi i pruzi nadoknada svim licima ugrozenim

projektom u smilsu zemljista koje je uporedivo ili u novcu, pre nego sto se izda dozvola za gradnju

(ili Licenca za gradnju) izvodjacu kako bi se mobilisao i otpoceo gradjevinske radove. U slucaju da

se osoba(e) ugrozena projektom ne slaze sa ponudjenom nadoknadom u bilo kom obliku, oni mogu

pribeci sudskom postupku, a Korisnik Eksproprijacije moze zahtevati od Ministarstva Finansija, na

posebnoj osnovi, dozvolu da pristupi navedenoj parceli (parcelama) (Clan 35).

Da bi se dobio status javnog interesa za bilo kakvu semu, Korisnik Eksproprijacije je obavezan da

dostavi Vladi (putem Ministarstva za Finansije) studiju izvodljivosti, pravdanje potrebe za

posebnom eksproprijacijom, procenjenim troskovima, procenjenim ugrozenim zemljistem dokle god

su podaci na raspolaganju, broj ugrozenih parcela zemljista.

Zahtev za projektovanjem mora takodje da dokumentuje da je sema ukljucena u odgovarajuci

lokalni, regionalni ili prostorni plan. Status javnog interesovanja moze da se dobije bilo na

nacionalnom ili lokalnom nivou zavisno od specificnog Korisnika Eksproprijacije i prirode i velicine

―seme‖.

Od Korisnik Eksproprijacije se ne zahteva da pripremi socijalnu procenu (socio-ekonomska studija)

ili postojeci cenzus koji se odnosi na osobe ugrozene projektom.

Zakon o Eksproprijaciji takoĊe primenjuje sledeće principe:

Principi sticanja i nadoknade se primenjuju na sve tipove prava kao sto su prava vlasnistva, prava

trece strane kao sto su prava zakupa , prava onih koji obradjuju zemlju itd. (Zakon o Eksproprijaciji,

Clan 1).

Eksproprijacija moze takodje da obuhvati podsticanje olaksice nad nepokretnom imovinom ili

zakupom parcele zemljista za poseban period vremena koji ce biti privremen a ne za period

vremena koji prekoracuje tri godine. Zemlja mora da se vrati u prethodno stanje pre nego sto se

vrati osobi ugrozenoj projektom, uz legalnu ispravu o vlasnistvu (Zakon o Eksproprijaciji, Clan 5/6).

Korisnik Eksproprijacije ce dati osobi ugrozenoj projektom uz bilo koji oblik pravne isprave o

vlasnistvu (vlasnistvo, zakup), ugrozene stambene zgradei (javne ili privatne), ili poslovne prstorije,

na njegov zahtev, ekvivalentno pravo nad drugom ekvivalentnom stambenom zgradom (javnom ili

privatnom), ili ekvivalentnim poslovnim prostorijama u istom podrucju ili u blizini (Zakon o

Eksproprijaciji, Clan 16/19).


Prema clanu 51 Zakona o Eksproprijaciji, od Korisnika Eksproprijacije moze da se zahteva

sudskom odlukom da ponudi iznos nadoknade u novcu koji prekoracuje procenjenu odgovarajucu

trzisnu vrednost, kao sto je ranije navedeno, ukoliko ostale licne ili porodicne okolnosti lica

ugrozenih projektom nalazu da je potrebno da se obezbedi da njegov/njen zivot bude zasticen (na

primer broj clanova porodice, broj radno sposobnih clanova porodice, ili broj clanova porodice koji

su u random odnosu, zdravstveno stanje clanova porodice, mesecni prihod domacinstva itd.)

Prema Clanu 71 Zakona o Eksproprijaciji, u slucaju administrativnog prenosa zemlje ili drugih

prirodnih resursa koji su u javnom vlasnistvu, legalni subjekat (subjektii) u javnom posedu koji

ima/imaju prava nad zemljom ili drugim prirodnim resursima imace pravo na nadoknadu za rad i

sredstva investirana u takvo zemljiste ili druge prirodne resurse i odgovarajucu vrednost zemljista

ako pravni subjekat(i) ima dokaz o kupovini. Procenu investiranja ili odgovarajucu vrednost vrsi

odgovarajuci ovlasceni strucnjak, kao sto je gore navedeno.

Eksproporcioni Zakon i Politika Svetske Banke u vezi prinudnog

Preseljavanja (OP/BP 4.12)

Opste uzev, institucioni okvir za eksproprijaciju u Srbiji je snazan i veoma kompatibilan sa politikom

Svetske Banke u pogledu prinudnog preseljavanja (u daljem tekstu OP/BP 4.12), ali postoje neki

znacajni izuzeci.

Da bi se potpuno uskladili sa OP/BP 4.12, Korisnik Eksproprijacije (Postojeci PEPS, u korist

K10DOO, ili u buducnosti K10DOO neposredno) ce morati da preduzme sledece mere:

Korisnik Eksproprijacije ce osnovati nezavisnu komisiju za zalbe, koja ce se sastojati od

predstavnika Korisnika Eksproprijacije, izvrsnog subjekta (K10DOO) i opstina koje

obuhvataju osobe ugrozene projektom, zajedno sa odgovarajucim predstavnicima samih

osoba ugrozenih projektom;

Ovo telo treba da bude osnovano od strane Korisnika Eksproprijacije istovremeno kao

poseban odeljak za Plan delovanja p0.reseljavanja za bilo koji odeljak (ekspropriacioni

predlog shodno Zakonu o Eksproprijaciji Republike Srbije) i salje se Opstini koja obuhvata

osobe ugrozene projektom;

Cilj nezavisne komisije za zalbe je da obezbedi smernice/savete i da se bavi

prituzbama/zalbama koje su u vezi sa bilo kakvom eksproprijacijom ili preseljavanjem

prema semi;

Svrha odgovornosti nezavisne komisije za zalbe obuhvata odgovornost da se posreduje u

bilo kakvom sporu u vezi uporedljivosti ponudjenog poljoprivrednog zemljista ili procenjene

odgovarajuce vrednosti za nepokretnu imovinu;

Nezavisna komisija za zalbe moze da unajmi, o trosku Korisnika Eksproprijacije,

ovlascenog strucnjaka koji ce ispitati i proceniti uporedljivost ponudjenog poljoprivrednog

zemljista ili procenjenu odgovarajucu vrednost za nepokretnu imovinu;

Ako nezavisna komisija za zalbe odredi da ponudjeno poljoprivredno zemljiste nije

uporedljive vrednosti, ona moze da zahteva od Korisnika Eksproprijacije da plati

procenjenu odgovarajucu vrednost kao sto je odredila Poreska Uprava;

Ukoliko posle posredovanja, osoba ugrozena projektom, kojoj je ponudjeno uporedljivo

poljoprivredno zemljiste ili procenjena odgovarajuca vrednost za nepokretnu imovinu,

osporava bilo uporedljivost ili procenu odgovarajuce vrednosti, oni su slobodni da stupe u

sudski process na nacin koji je u skladu sa postojecim Zakonom o Ekspropprijaciji;


Korisnik Eksproprijacije ce preuzeti drustvenu procenu (socio-ekonomska studija) osoba

ugrozenih projektom u toku pripreme svakog pojedinacnog odeljka posebnog RAP

(ekspropriacioni predlog prema Zaskonu o Eksproprijaciji Republike Srbije);

Stavise, kao sto je gore navedeno, nadoknada shodno Zakonu o Eksproprijaciji Republike Srbije je

odredjena u skladu sa najcescim trzisnim cenama posto je uzeta u obzir vrednost zemljista,

troskovi objekata i instalacija, usevi, drvece, bunari, starost useva, vinogradi i vreme potrebno da

se oni reprodukuju. Delovanje projekta na vrednost zemlje nece biti uzeto u obzir dok se procenjuje

imovina. Ovo, mada uporedljivo sa troskovima zamene shodno OP/BP 4.12, ne pominje posebno

trosak oko registracije i prenosnih taksi. Prema tome, shodno RPF, bilo kakva nadoknada plodne

zemlje i/ili imovine, ukljucujuci poslove, treba da obuvhata troskove registracije u katastarskoj

sluzbi, ili nekom drugom odgovarajucem registru, bilo koje administrativne troskove, i/ili takse za

prenos.

Zakon o Eksproprijaciji Republike Srbije nije jasan u vezi statusa i prava za one osobe koje su

ugrozene projektom, koje trenutno koriste javno ili privatno zemljiste, ali nisu u posedu zvanicne

isprave o vlasnistvu. Medjutim prema OP/BP 4.12, njihov status je jasan, osobe ugrozene

projektom, bez zvanicne isprave o vlasnistvu, koje koriste javno ili privatno zemljiste, nemaju pravo

na nadoknadu za bilo kakvo ulaganje na javnom ili privatnom zemljistu po ceni objekata i instalacija

(prema Zakonu o temeljima odnosa vlasnistva (1980, primenljivo od 1 septembra 1980, izmenjenog

1990 i 1996) u uslovima izvrsenih ulaganja – kao sto je odredio ovlasceni strucnjak koji procenjuje

vrednost koriscenih materijala, useva, suma, drveca, plodonosnog drveca, vinograda, starosti

useva i vremena potrebnog za njihovu reprodukciju.

Ova prava se ne prosiruju na pojedince koji otpocinju neku delatnost, bilo u obliku obradjivanja ili

gradnje bilo kakve nepokretne imovine, posle deklaracije o javnom interesovanju, koja se odnosi na

tekucu praksu gde se imovinske transakcije ogranicavaju prema Clanu 32 Republike Srbije, Zakon

o Eksproprijaciji. 5

5 Deklaracija o javnom interesu je sacinjena u slucaju E-75 u Sluzbenom Glasniku Republike Srbije Broj 78 iz 2008 i u

slucaju E-80 u Sluzbenom Glasniku Republike Srbije Broj 84 iz 2008.


3. OPIS PROJEKTA

3.1. KARAKTERISTIKE TRASE

3.1.1. Opis trase

U okviru ovog poglavlja prikazane su osnovne prostorne i konstruktivne karakteristike

novoprojektovanog autoputa.

Deonica autoputa E – 75, od Grabovnice do Levosoje, koja predstavlja juzni krak Koridora X,

podeljena je na 5 deonica:

Grabovnica - Grdelica

Grdelica – Cariĉina Dolina




3.1.2. Prostorne karakteristike

а) Deonica: Grabovnica - Grdelica

Sam pocetak trase prostire se levom obalom Juzne Morave. Pre Male Kopasnice trasa prelazi

postojeci put i zeleznicku prugu da bi neposredno posle naselja Mala Kopasnica usla u dolinu

Slatinske reke i Juzne Morave i bila polozena na desnoj obali Morave u koridoru regionalnog puta

R – 214 i zeleznicke pruge. Neposredno pre ulaska u Grdelicu, trasa prelazi na desnu obalu Juzne

Morave i prati nagib Karamanove Cuke, ponovo prilazeci magistralnom putu. Do kraja deonice

trasa se prostire na poziciji postojeceg puta M-1.

b) Deonica: Grdelica (Gornje Polje) – Cariĉina Dolina

Karakteristicna su dva oblika reljefa koji uslovljavaju primenu odgovarajucih elemenata

horizontalne i vertikalne projekcije. Trasa autoputa na ovoj deonici prolazi kroz dva tipa razlicitih

topografskih odlika:

ravnicarski – trasa autoputa se nalazi na deluvijumu reke Juzne Morave;

brezuljkasto – brdoviti – sa trasom u zaseku ili dubokom useku sa strmim padinama leve

obale Juzne Morave.

Na pocetku deonice, trasa ulazi u Grdelicku klisuru i pruza se paralelno zeleznickoj pruzi Nis –

Skoplje, magistralnom putu M-1 i regionalnom putu R-214. Zbog topografskih i infrastrukturnih

ogranicenja trasa prolazi uz dolinu i prelazi reku Juznu Moravu sedam puta, objektima razlicitih

duzina. U zoni naselja Predejane, trasa autoputa se nalazi u tunelu zbog brezuljkastog terena u toj

oblasti.


c) Deonica: Cariĉina Dolina – Vladiĉin Han

Trasa autoputa u svom prvom delu, prolazi desnom obalom reke Juzna Morava i smestena je

izmedju postojeceg magistralnog puta M-1 i zeleznicke pruge. Zatim sa mostom prelazi na levu

obalu i time obilazi naselje Djep. Nakon povratka na desnu obalu Juzne Morave trasa prolazi pored

kamenoloma ―Momin Kamen‖.Dalje trasa napusta dolinu Juzne Morave. Topografske karakteristike

na delu od mesta napustanja korita reke Juzne Morave pa sve do prpelaska preko reke Vrle

uslovile su potrebu za projektovanjem jednog dugackog tunela (―Manajle‖ – 1804m) i veceg broja

mostova. Trasa obilazi Vladicin Han sa istocne strane po brdsko-planinskom terenu da bi se na

kraju deonice ponovo vratiila u dolinu reke Juzna Morava, odnosno u koridor postojeceg

magistralnog puta M-1. Autoput savladjuje dve siroke doline: Dzemin Dol i dolinu reke Vrle, prelazeci ih sa dva objekta. Od raskrsnice Vladicin Han, terenski uslovi postaju znatno ―blazi‖.

d) Deonica: Vladiĉin Han – Donji Neradovac

Trasa autoputa polozena je na desnoj obali Juzne Morave i manje – vise prati korito reke do sela

Mazaraca. Predvidjeno je da se koristi pravac postojeceg magistralnog puta M-1. Napustanje trase

postojeceg magistralnog puta M-1, uslovljeno je neposrednom blizinom grada Vranja. Usvojeni

polozaj trase uslovio je prelazak pruge JZ na dva mesta mostovima. Trasa autoputa se spusta u

dolinu Juzne Morave i prolazi pored odbranbenog nasipa. Nakon drugog prelaska preko zeleznicke

pruge pa do kraja deonice trasa je vodjena paralelno sa zeleznickom prugom. Na samom kraju

deonice trasa se ponovo vraca u koridor postojeceg puta M-1.

e) Deonica: Donji Neradovac - Levosoje

Trasa na deonici od D. Neradovca do Levosoja se nalazi u prostoru Bujanovacke kotline, odnosno

u zoni dela doline Juzne Morave. U kracem delu ona se nalazi u dolini Presevske Moravice –

Presevska kotlina. U zoni trase autoputa teren je brdovit i ravnicarski. Na pocetku deonice

projektovana trasa autoputa preseca uglavnom krajnje nozicne delove padina. U nastavku trasa se

nalazi na padinama, delom je polozena po samom aluvionu Juzne Morave i u svom krajnjem delu u

aluvijonu Presevske Moravice.

3.1.3. Konstruktivne karakteristike

Geometriski presek autoputa za projektnu brzinu od 100 km/h:

Vozne trake 4 h 3.50 m = 14.00 m

Zaustavne trake 2 x 2.50 m = 5.00 m

Ivicne trake 2 x (0.35 m+0.20 m) = 1.10 m

Total pavement = 2 x 10.05 m

Razdelna traka 1 x 3.00(4.00= m = 3.00(4.00) m

Zemljana bankina 2 x 1.00 m = 2.00 m

UKUPNO 25.10(26.10) m

Geometriski presek autoputa za projektnu brzinu od 120 km/h:


Vozne trake 4 x 3.75 m = 15.00 m

Zaustavne trake 2 x 2.50 m = 5.00 m

Ivicne trake 2 x (0.50 m+0.20 m) = 1.40 m

Ukupan kolovoz = 2 x 10.70 m

Razdelna traka 1 x 4.00 m = 4.00 m

Zemljana bankina 2 x 1.50(1.00) m = 3.00 (2.00) m

UKUPNO 28.40 (27.40) m


Tabela 3-1 GraĊevinske karakteristike autoputa E-75 Grabovnica - Levosoje

Deonica:

Grabovnica –

Grdelica

Deonica: Grdelica

(Gornje Polje) -

Cariĉina Dolina

Deonica:

Cariĉina Dolina –

Vladiĉin Han

Deonica:

Vladiĉin Han –

Donji Neradovac

Deonica:

Donji Neradovac -

Levosoje

Autoput E-75

Grabovnica -

Levosoje

Duzina (km) 7.869 12.012 14.328 26. 358 15.795 76.362

AADT* (vozilo/dan) 18 400 10 715 10 715 21 298 17 444 / 14 827**

Projek. brzina Vr (km/h) 120 100 100 / 120 120 100 / 120 100 / 120

Poluprecnik

horizontalne krive , min.

/max. applied (m)

750 / 2 500 450 / 3 000 450 / 1 600 750 / 5 000 750 / 4 000 450 / 5 000

Uzduzni stupanj,

min./max. applied (%) 0.2 / 2.60 0.0 / 5.00 0.2 / 3.50 0.15 / 3.50 0.0 / 4.00 0.0 / 5.00

Ukupna sirina temelja

puta (m) 28.40 26.10

25.10 / 26.10 /

28.40 27.40 27.40 25.10 - 28.40

Koncept odvodnjavanja Otvoren sistem Otvoren sistem Otvoren sistem Otvoren i zatvoren

sistem Otvoren sistem

Otvoren i zatvoren

sistem

Retencioni broj - - - 1 - 1


Deonica:

Grabovnica –

Grdelica

Deonica: Grdelica

(Gornje Polje) -

Cariĉina Dolina

Deonica:


Vladiĉin Han

Deonica:

Vladiĉin Han –

Donji Neradovac

Deonica:

Donji Neradovac -

Levosoje

Autoput E-75

Grabovnica -

Levosoje

Denivelisana raskrsnica Grdelica

(Y-junction)

Predejane

(Y-raskrsnica)

Vladiĉin Han

(Y-raskrsnica)

Vranje

(Y-raskrsnica)

Bujanovac

(Y-raskrsnica) 5

Broj prolaza ispod

autoputa AP, - 2 - 1 - 3

Broj prolaza iznad

autoputa 3 1 2 4 2 12

Broj mostova 6 15 13 25 10 69

Tuneli

Ukupna duzina

– levo (m) - 943.92 1 778.0 - - 2 721.92

Ukupna duzina

Total length. -

desno (m)

- 1 112.41 1 804.2 - - 2 916.61

Broj galerija - 2 3 - -

Prateci objekti

Centar za

odrzavanje

autoputa

- -

2 benzinske

pumpe

2 motela (Han i

Vranje)

2 odmorista

Odmoriste sa

benzinskom

pumpom

2 centra za

odrzavanje

3 benzinske

pumpte

2 motela


Deonica:

Grabovnica –

Grdelica

Deonica: Grdelica

(Gornje Polje) -

Cariĉina Dolina

Deonica:


Vladiĉin Han

Deonica:

Vladiĉin Han –

Donji Neradovac

Deonica:

Donji Neradovac -

Levosoje

Autoput E-75

Grabovnica -

Levosoje

Odrzavanje

autoputa

maintenance

centre

3 odmorista

Kolovoz fleksibilan fleksibilan fleksibilan fleksibilan fleksibilan fleksibilan

* Prosecan Godisnji Dnevni Saobracaj (Vozilo na dan)

* * Donji Neradovac – Srpska Kuca / Srpska Kuca - Levosoje


3.2 Geografski poloţaj

Projektovana deonica autoputa, od Grabovnice do Levosoje, predstavlja jedan od najvaţnijih

saobraćajnih koridora u saobraćajnom sistemu Srbije, pošto on povezuje najvaţnije socijalne

i ekonomske centre severnog i juţnog dela Republike. Istovremeno, on predstavlja deo

autoputa E-75 Beograd-Niš-Makedonska granica, put koji je krak trans-evropske glavne rute

(TEM) i koja povezuje evropske i balkanske zemlje.

Većim delom, trasa je smeštena u koridor postojećeg puta M-1, tj. prolazi kroz doline reka

Juzna Morava i Preševska Moravica.

Svojom celom duţinom, ruta je locirana u region Juţnog Pomoravlja. U širem smislu, Juţno

Pomoravlje obuhvata sliv reke Juţne Morave, a preciznije reĉeno, ona predstavlja region

dolina. Ovaj region obuhvata stare gromadne planine, nekoliko nizija i dolinu Juţne Morave.

Ruta autoputa obuhvata dolinu Juţne Morave, njen nizvodni deo u koji spada okolina Vranja,

Grdeliĉka klisura, okrug Leskovca i Preševska Moravica-Preševska kotlina. Ovaj prirodni

pravac na severoistoku predstavlja i stari i novi koridor za puteve i ţeleznice prema Grĉkoj i

Srednjem Istoku.

Budući autoput E-75 lociran je u dolinu Juţne Morave i prati reĉni tok, premeštajući svoju

poziciju sa leve na desnu stranu reke. Trasa prolazi preko razliĉitih morfoloških formi-

Leskovca, Vranja, Preševa i Grdeliĉke klisure. Grdeliĉka klisura je jedna od najvećih klisura u

Srbiji ( dugaĉka 30 km i 550m široka). Na severu, povezana je sa Leskovcem, a na jugu se

graniĉi sa Vranjem i predstavlja najkraću vezu izmeĊu Dunava i Vardara. Vranjanski okrug se

proteţe u pravcu sverozapad-severoistok i dugaĉak je 30 km, a 6km širok.

Rodopi (stare gromadne planine) graniĉe se sa dolinom Juţne Morave. Planinski masiv se

sastoji od planina Kukavica (1 441 m), Grot (1 323 m) i Oblik na zapadu i od Kruševice,

Ĉemernika (1 638 m), Vardenika (1 875 m) na istoku.

Sistem odvodnjavanja je razliĉit i pripada reĉnom slivu reke Juţne Morave. Glavni reĉni tok je

reka Juţna Morava (343 km) sa svojim pritokama.

3.2 Društveni aspekti

Sa aspekta organizacije, ureĊenja i upotrebe terotorije Republike Srbije, osnovni cilj je da se

postigne ĉak i veća teritorijalna podela populacije kao i intensifikacija njene reprodukcije, tj.

povećanje udela mladih u podruĉjima iz kojih se oni iseljavaju i u podruĉjima sa velikim

indeksom starijeg stanovništva. Realizacija ovog cilja je moguća kombinovanim, prilagoĊenim

merama demografske politike i politike regionalnog razvoja na polju dve fundamentalne

komponente demografskog razvoja (biodinamike i migracije).

Postizanje ciljeva razvoja i organizacije mreţe je uslovljeno smernicama za razvoj i

distribucijom ekonomskih i socijalnih aktivnosti u širem okolnom podruĉju.

Jedan od najvaţnijih problema je stagnacija broja stanovnika u centralnom i juţnom segmentu

koridora.

Trasa autoputa E-75 prolazi kroz nekoliko opština kao što su Jablaniĉki i Pĉinjski okrug:

Leskovac, Vladicin Han, Vranje, Bujanovac i Preševo na jugu Srbije. Za opštine koje

gravitiraju trasi autoputa E-75 predviĊanja su da će sve te opštine pretrpeti vrlo malo

smanjenje ukupnog broja stanovnika, što bi bio ograniĉavajući faktor za intenzivniji ekonomski

razvoj koji je iniciran implementacijom projekta u ovim opštinama.


Prema Prostornom planu Srbije u pogledu sadrţaja, strukture i veliĉine gravitacione zone,

definisano je 6 nivoa centara:

makro-regionalni centar – Niš (235159 stanovnika)

regionalni centri – Leskovac (156252 stanovnika) i Vranje (87288 stanovnika)

veći urbani centri sa razvijenom strukturom aktivnosti i kompleksnom struckturom

usluga– Vladiĉin Han, Bujanovac i Preševo.

Projekcije za populaciju za svaku opštinu u zoni trase autoputa E-75 su deo projekcija koje su

pripremljene za celu teritoriju Srbije. Projekcije su napravljene u svrhu donošenja Prostornog

plana Republike Srbije, a posebo su napravljene da pokriju period do 2021. godine.

Projekcije za rast populacije u opštinama kroz koje će se graditi autoput E-75 su pripremljene

na osnovu analiza prethodnog demografskog rasta u ovim opštinama, kao i na bazi hipoteza

o raĊanju, smrtnosti i migracijama.

Pretpostavke su da će pomenute opštine imati uravnoteţenu migraciju tokom celog

projektovanog perioda. Bazirajući se na ovoj hipotezi i oĉekivanim pozitivnim kretanjima u

društveno-ekonomskom razvoju za period do 2021. perspektiva je da će ove opštine pretrpeti

veoma malo smanjenje ukupnog broja stanovnika i to po proseĉnoj godišnjoj stopi od 0.06%.

Shodno ovim projekcijama, povećanje ukupnog broja stanovnika se oĉekuje u opštinama

Leskovac i Vranje, dok će se smanjenje populacije nastaviti u ostalim opštinama.

Izgradnja puta moţe poboljšati komunikaciju manje razvijenih naselja sa ekonomski

razvijenijim urbanim centrima kao što su Vladiĉin Han, Vranje, Vranjska Banja i Bujanovac.

Potencijali za rentiranje bi porasli, i na taj naĉin bi došlo do pozitivnih društvenih i ekonomskih

efekata za lokalnu populaciju. S druge strane, postojanje autoputa blizu naselja moţe da

dovede do smanjenja intenziteta korišćenja nekih naseljenih zona kao i aktivnosti (zbog buke,

velikog intenziteta saobraćaja, velikog broja tranzitnih putnika) i na taj naĉin utiĉe na promenu

namene zemljišta u smislu smanjenja vrednosti zemlje i profita vlasnika.

Prisustvo autoputa u opštinama bi delimiĉno poremetilo razvoj sela i ugrozilo funkcionalnu

povezanost nekih delova naselja. Lokacija autoputa na samoj granici urbanih naselja bi bio

ograniĉavajući faktor za dalji razvoj funkcija navedenih za taj specifiĉni pravac.

S druge strane, izgradnjom autoputa a naroĉito paralelnih veza (regionalni put R-214) zbog

boljeg pristupa i skraćivanja vremena putovanja, moţe se oĉekivati da bi se ţivotni uslovi

poboljšali a potencijali rentiranja objekata bi se povećali za naselja koja se nalaze pored

autoputa. Izgradnjom pratećih objekata, pumpi, odmorišta, servisnih stanica i motela povećala

bi se zaposlenost lokalnog stanovništva i generalno došlo bi do ekonomskog razvoja cele

oblasti u zoni autoputa.

U širem podruĉju istraţivanja, postoje sela sa relativno malim brojem stanovnika, koja se

stalno smanjuju. Iako je kljuĉna aktivnost populacije poljoprivreda, podaci ukazuju na to da

broj ljudi koji je ukljuĉen u poljoprivrednu proizvodnju u odnosu na ukupni broj stanovnika

drastiĉno opada. Ova analiza ukazuje na to da stanovništvo sposobno za aktivni rad je sve

više usmereno na najbliţe urbane i ekonomske centre. Prema tome, izgradnja ovog puta bi

dobro došla za saobraćajno povezivanje i na taj naĉin bi se poboljšao pristup pomenutim

gradskim centrima.

Stimulisanje rasta manjih gradova u smislu povećanja koncentracije stanovništva bi smanjilo

pritisak na veće centre i prema tome to bi bio jedan od uslova za razvoj kvalitetnije strukture


funkcija ovih centara, poboljšanje celokupne urbane situacije i rešavanje komunalnih

problema.


4. POSTOJEĆE STANJE

4.1.Geologija i zemljište

4.1.1 Karakteristike zemljišta

Zemljište u analiziranom podruĉju spada u klasu fluvijalnog i fluvijalno-gleĉerskog zemljišta. U

većini sluĉajeva, ovo je azonalni tip zmljišta ĉiji razvoj i stvaranje se dešavalo na razliĉitim

nivoima što je prouzrokovano razliĉitim periodima plavljenja, neomatnim pedo-genetiĉkim

procesima, razliĉitom nanesenom materijalu. Specifiĉne karakteristike ovog zemljišta su:

Zemljište prihvata vodu iz uglavnom tri izvora: atmosfere, talasa plavljenja i

podzemnih voda,

Dinamika pojave vode zavisi od sezonske fluktuacije koja je u direktnoj vezi sa

nivoom reka

Mobilnost podzemnih voda dovodi do povećanja kiseonika u zemlji

Vode od poplava nose nataloţeni materijal sa polja i koji stvara akumulacije

zemljanog materijala.

Najveći deo zemljišta iz analiziranog podruĉja pripada tipu tzv. fluvisolnom ili jednostavno

aluvijalnom zemljištu na kome raste efermena herbicidna vegetacija kao i vodeno ţbunje sive

vrbe (Salix cinerea) i šume koje pripadaju tipu Salici — Populetum. Zemljište u ravnicama i na

brdovitom terenu spada u red tzv. smonica i metamorfozirana smonica.

Aluvijalni nanosi u dolini Juţe Morave imaju veliku poljoprivrednu vrednost. Njihove

morfološke, fiziĉke i hemijske karakteristike imaju prednosti za razvoj poljoprivrednih kultura.

Ovo zemljište u pojasu analiziranog putnog podruĉja većinom pripada drugoj klasi

poljoprivrednog zemljišta.

Grupa zemljišta u brdovitom i planinskom podruĉju ukljuĉuje kiselo mrko zemljište i para-

podzolsko zemljište. Kiselo mrko zemljište je povezano sa silikatnim stenama (pesak, glina,

liskun, filit, kisele eruptivne stene) i predtsvlja stanište za razliĉite šumske zajednice ( bukva,

jela, crvena omorika i hrast). Razvoj kiselog mrkog zemljišta ide u pravcu razvoja para-

podzolskih zemljišta koja su uobiĉajena za naša planinska podruĉja. U mnogiom sluĉajevima,

ona su bolja od kiselih mrkih zemljišta od kojih su nastala. Uglavnom, viši nivo kiselosti i niţi

bazni nivo ne predstavljaju prepreku za odreĊene oligotropske tipove šuma koje bujaju u

takvim uslovima (smreka i beli bor).

4.1.2 Reljef – Geomorfološke karakteristike i slivovi

4.1.2.1 Geomor fološke karateristike terena

Ovo podruĉje koje je predmet analize pripada Juţnoj Srbiji i morfološki ukljĉuje tere koji je

oznaĉen kao brdovito –planinski teren sa ravnicama.

Trasa autoputa E-75 manje više u svim svojim delovima, ide duţ aluvijalnih i terasastih

predela Juţne Morave i njenih pritoka na visini od 294 do 310 mnm. Nagibi terena su obiĉno

od 5º dо 25º.


Sadašnji reljef analiziranog podruĉja i njegove morfološke forme stvorene su zajedno sa

specifiĉnim materijalima i intenzivnom erozijom i pored tevtonskih poremećaja oni su imali

presudan uticaj na proces njihovog stvaranja.

Najbolji primer te morfološke forme u reljefu analiziranog podruĉja predstavlja Grdeliĉka

klisura ĉiji nastanak se vezuje za uticaj mnogih razliĉitih faktora tokom dugog perioda.

Tokom jezerske faze u slivu, Grdeliĉka klisura nije imala isti oblik kao danas. U tom periodu,

postojala je prevlaka koja je spajala Vranjsko i Leskovaĉko jezero.

Forme reljefa formirale su se u Grdeliĉkoj klisuri putem erozije pomenute prevlake i oticanjem

jezera i konaĉno reka Juţna Morava postoji u formi terasa, rtova i terasastog potopljenog

zemljišta.

Iznad Grdeliĉke klisure (1100 - 1200 mnm) nalazi se velika dolina ''jezerksih potoka''. Postoje

reĉne terase u kanjonu koje odgovaraju jezerskim terasama u slivu.

Lepeze potopljenih terasa se nalaze na mestima spajanja velikih pritoka i Juţna Morava je

isklesala terase koje su visoke više od 10 m a same pritoke su isklesale terase u njihovim

potpljenim delovima.

Pritoke Juţne Morave uglavnom teku kroz kanjone i imaju veliki vertiklaini pad i veliku

mehaniĉku snagu. Dve najĉešće kreacije vertiklane erozije su vododerine i jaruge koje

predstavljaju duboke erozivne brazde razliĉitih duţina i širina sa vrlo strmim i nestabilnim

stranama ĉiji se materijal neprestano odronjava. Njihova pojava je vezana za padine

pokrivene sa nekoliko slojeva materijala.

Kod poslednja dva dela trase autoputa Niš-granica sa BJRM dominira Vranjski reon koji se

nalazi na pravcu jugozapad-severoistok i koji je nastao radialnim tektonskim pokretima i

magmatskim kompleksima Rodopijske mase.

Tektonski i morfo-strukturno govoreći, teren je smešten u zapadnom delu srbijansko-

makedonske mase gde se nalazi neogenska nizija-ova nizija je Vranjska dolina koja se pruţa

u pravcu jugozapad-severoistok sa ogoljenom površinom aluviona Juţne Morave i Preševke

Moravice. Aluvijalno podruĉje Preševske Moravice je široko 300-500 m a ono Juţne Morave

je oko 1 500 – 2000 m široko, i dostiţe širinu od 3500m blizu Bujanovca (gde Binaĉka Morava

i Preševska Moravica ĉine Juţnu Moravu). Ovaj aluvion se graniĉi sa planinama Velja Glava

(na severu) i Rujan (na jugu).

4.1.2.2 Sliv

Glavne karakteristike hidrografije podruĉja gde je smešten autoput je dolina Juţne Morave.

Od samog poĉetka autoputa E-75 deonica Grabovnica-Grdelica Juţna Morava meandrira u

njegovoj blizini, novo projektovana ruta dodiruje je na nekoliko mesta i ĉak je prelazi na dva

mesta (nat km 869 + 430.00 and km 870 + 806.00). Sve pritoke su manje više vertikalne u

odnosu na tok Juţne Morave i prave vrtloge pri spajanju sa glavnim slivom. Vaţnije pritoke

Juţne Morave u ovom delu trase su: reka Slatina , Kopasnicki potok, Vojniĉki potok, the

Manastirska reka i Oraovaĉki potok.

Duţ autoputa izmeĊu Gornje Polje i Cariĉina dolina, glavne pritoke Juţne Morave su

Predejanska i Cariĉina reka.

IzmeĊu Cariĉine doline i grada Vladiĉin Han, analizirano podruĉje ukljuĉuje i zonu spajanja

vaţnijih levih pritoka: Seliska, Vircina, Katiceva dolina, Seliste, Dzemin Dol dolina i Vrla reka.


TakoĊe, trasa autoputa je ispresecana sa nekoliko bezimenih potoka kao i brojnim padinama

sa kojih se slivaju površinske vode na budući autoput.

Na delu autoputa izmeĊu Vladiĉinog Hana i Donjeg Neradovca, postoje povremeni i stalni

vodeni putevi koji prihvataju površinske vode sa novoformiranih terena Vranjskog sliva i

okolnih brda, i Bujanovaĉke granitne mase koji se nalaze na granicama novoformiranih

slivova. Sve pritoke su manje više vertiklane u odnosu na Juţnu Moravu i uglavnom prave

vrtloge na mestima spajanja sa glavnim recipijentom. Vaţnije desne pritoke Juţne Morave

su: Bresnicka, Vrbovska, Jelasnicka i Dekutinska reka a leve pritoke su Jovacka i Lepenicka

reka.

Potencijal površinskih voda na delu autoputa E 75 izmeĊu Donjeg Neradovca i Levosoja se

primarno rteflektuje na rekama Juţna Morava i Preševka Moravica. Njihove pritoke su

Neradovacka, Davidovacka, Bogdanovacka i Bujanovacka reka.

4.1.3 Geološka struktura

Što se tiĉe geološke strukture, analizirano podruĉje trase autoputa izmeĊu Grabovnice i

Levosoja sastoji se od metamorfnih, magmatskih i sedimentnih stena razliĉitog doba.

Metamorfne stene (Srbijansko –Makedonski masiv) su najstariji masiv u ovom podruĉju.

Pojavljuju se kao kristalinski škriljac u kompleksu Vlasine (pripadaju Refay-Cambrium eri).

Škriljci se pojavljuju u raznim oblicima koji se ĉesto zajedno nalaze na malom podruĉju.

Generalno, metamorfne stene analiziranog podruĉja su škriljci a tektonski su veoma

oštećene, razbijene i podeljene.

Magmatske stene su veoma ĉeste i javljaju se u formi granitnog dacita i andezit stena i

njihovih tufa.

Na analiziranom podruĉju registrovane su i razliĉite sedimentne stene koje pripadaju

kreĉnjaĉkom, tercijarnom i Kvaternarnom periodu.

Zbog tevtonskih poremećaja Srbijansko-Makedonski masiv je podeljen u dva bloka a neki

delovi su potonuli dublje formirajući tercijarne basene. Ovi baseni su se dalje napunili

sedimentima: konglomeratima, pešĉarima, kreĉnjakom, glinom i manjim slojevima tufa, uglja i

škriljca. Prema njihovom genetskom poreklu, ovo su vulkanski sedimenti i metamorfne stene

(Eocene) i jezerski sedimenti (Miocene, Miopliocene i Pliocene). Tercijarni basen je praćen

nešto jaĉim aktivnostima ĉiji proizvod su bili andezit-dacitni prevoji.

Kvaterniarni sedimenti ĉine površinski deo terena i prema njihovoj genezi oni pripadaju

sledećem: aluvijalni sedimenti (šljunak-pesak-glina), deluvijalnim sedimentima (glina-mulj-

pesak sa razliĉitim procentom otpadnog materijala) i proluvijalni sedimenti (šljunak-pesak-

glina). Poloţaj i debljina Kvaterniarnih sedimenata je sasvim drugaĉija u razliĉitim podruĉjima.

Reĉni aluvijalni nanosi popunjavaju dno većine reka i dolina potoka kao i topografski najniţe

delove terena. Nanosi Morave imaju razliĉiti granulometrijski sastav što zavisi od nagiba i

širine reke kao i od materijala koje su donele pritoke. Aluvijalni nanosi se uglavnom sastoje od

peska, peska velikog zrna i sitnog šljunka.

Proluvijalni nanosi nisu tako ĉesti i uglavnom se nalaze na ivicama reka i potoka. Oni su

izrazito nejednake strukture, nisu dobro pritisnuti i umotani. Uglavnom se sastoje od šljunka I

peska, ali prisutni su i blokovi, obluci i lomljeni kamen.

Deluvijalni nanosi na sedimentarnom terenu postoje u formi šljunkovito-pešĉane gline a tereni

nastali od kristalinskog škriljca uglavnom se satoje od lomljenog kamena, tj. ljuspastog,

pešĉano-glinovitog zemljišta. Ovi nanosi su primećeni uglavnom na padinama i njihovom


podnoţju. Intenzivno površinsko dekomponovanje stena, naroĉito kristalinskih škriljca i

sedimenata, daje mnogo materijala za njihovo stvaranje. Deluvijalni nanosi dostiţu debljinu od

više od 10 m a na brdovitim delovima terena ovo su površine koje se mogu kultivisati.

Ko-aluvijalni nanosi su registrovani na terenu napravljenom od kristalinskih škriljaca u prvom

redu. Oni su nastali pokretanjima, prvenstveno klizanjem debelih slojeva dekomponovanog

kristalinskog škriljca napravljenog of lomljenog kamena koji nije bio povezan glinom. Debljina

ovih nanosa je uglavnom izmeĊu 5 i 10 metara a na nekim mestima ĉak i više.

4.1.4 Hidrološke karakteristike stena

Hidro-geološke karakteristike stenske mase i terena zavise od geoloških karakteristika:

litološkog tipa stena, procenta tektonskog i egzogenog oštećenja i hipsometrijskog poloţaja u

odnosu na erozivnu bazu.

Litološka struktura jasno pokazuje da je zona projektovanog autoputa uglavnom sastavljena

od stena intergranularne poroznosti i u manjim sluĉajevima intergranularnim naprslinama i

proznosti.

U odnosu na ove ĉinjenice, sledeće kategorije stena su odreĊene prema hidro-geološkim

funkcijama:

Propustljive stene sa intergranularnim, intergranularnim naprslinama i poroznosti zbog

naprslina. Prema propustljivosti definisane su visoko propustljive, srednje propustljive stene.

Kategorija visoko propustljivih stena ukljuĉuje aluvijalne pešĉare i šljunak u kotlinama koje

predstavljaju najvaţnije vodene tokove duţ analizirane trase autoputa. One su uobiĉajene za

podruĉje Vranjskog basena, gde debljina šljunka i peska i njihovih sedimenata dostiţe i do 4-8

m sa polu-propustljivim slojem od 2.5-4.0m debljine. Kvocijent filtracije je izmeĊu kf = 1.2 - 6.0

х 10-3

m/s granica a efektivna poroznost je = 0.22 - 0.26.U hidro-geološkom smislu,

aluvijalni sedimenti predstavljaju izrazito dvoslojnu okolinu: visoko propustljivi pešĉari i šljunak

predstavljaju vodenu okolinu a sloj alevrita i alevritskih glina predstavlja polu propustljivi sloj

sa proseĉnim kvocijentom filtracije od kf = 1.0 х 10-7

m/s i efektivnom poroznosti od = 0.1.

Srednje propustiljive stene koje ukljuĉuju i terasasti peskoviti šljunak, koji imaju veći ili manji

sadrţaj gline se uglavnom nalaze na desnoj obali Juţne Morave. Oni se prostiru na ivici

aluviona kao morfološki jasni platoi izdignuti iznad erozivne baze i to oko 5-6 m a na nekim

mestima i 10-12m, ili fragmentarno na ivici Neogenske nizije Vranjanskog basena. Debljina

stenske mase je 2-4 m, propustljivost nije homogena a kvocijent filtracije je izmeĊu kf = 5 х 10-

5 - 1 х 10

-4 m/s a efektivna poroznost je = 0.14 - 0.16. U gornjim slojevima ovog kompleksa

propustljivost je identiĉna kao i kod aluvijalnih sedimenata.

Niska propustljivost stenske mase je uobiĉajena za padine i za teren koji je delimiĉno pod

vodom sastavljen od terasastih i aluvijalnih sedimenata koji ĉine deluvijalne, proluvijalno-

aluvijalne i proluvijalne sedimente heterogene strukture materijala. Oni su napravljeni od

lomljenog kamena, šljunka, peska, alevrita i gline.

Nepropustljive stenske mase dolomita, dolomitske i bentonitske gline i lignita pripadaju

Tortonskom periodu i praktiĉno su nepropusne sa kvocijentom filtracije od kf = 1 х 10-8

m/s.

Neki izolovani pešĉani krugovi u okviru kompleksa predstavljaju zatvorene vodene delove.

Hidrogeološki kompleksi nisu tako uobiĉajeni, ali su registrovani na ivicama Vranjskog basena

kao deo Neogenskih sedimenata. Ova kategorija ukljuĉuje sedimente iz perioda Pliocena i

Miopliocena kao i pirokristali, proizvodi vulkanskih aktivnosti. Pešĉanik iz perioda Pliocena je

pomešan sa glinom, dolomitskim kamenom, bentonit glinom i ugljem i oni predstavljaju


hidrogeološki kompleks gde je pešĉanik vaţna okolina a ostali litološki ĉlanovi imaju funkciju

polu-propusnog ili nepropusnog gornjeg ili donjeg sloja. Propustljivost pešĉanika je priliĉno

ujednaĉena od kf = 5 х 10-5

m/s, dok je efektivna poroznost = 0.11 - 0.14. Pliocenski

sedimenti su uobiĉajeni duţ trase autoputa sa leve strane doline Juţne Morave gledano iz

pravca Rakovca ka Mostanici.

Miopliocenski kompleks je predstavljen slabo povezanim konglomeratima, pešĉanikom i

šljunak-pesak serijama i u potpunosti je ukljuĉen u ovu kategoriju zato što glina, dolomiti i

kreĉnjak koji se nalaze u slojevima ovog kompleksa predstavljaju nepropusni ili gornji ili donji

sloj. Kvocijent filtracije se kreće izmeĊu kf = 1 х 10-5

- 5 х 10-5

m/s a efektivna poroznost je =

0.11 - 0.14.

Piroklastiti, tuf, tufiti, vulkanska breĉa i aglomerati locirani na levoj obali Juţne Morave su

uglavnom stenske mase niske propustljivosti.

Reţim podzemnih voda zavisi od reţima reke Juţne Morave i hidrauliĉke povezanosti sa

njom.

Vodeno podruĉje gde se nalaze veće ili brojnije akumulacije podzemnuh voda su se stvorile-

to su tzv. izvori i to kako sledi:

Vodeno podruĉje intergranularne poroznosti sa kompaktnim izvorima:

Sedimenti šljunka, peska i gline modernih aluvijala i terasa;

Deluvijalni, proluvijalni i deluvijalno – proluvijalni glineno-pešĉani lomljeni kamen i

glinasti-pešĉani šljunak;

Lomljeni kamen iz Pliocena, slabo povezani lomljeni kamen i konglomerati, šljunak i

miopliocenski lomljeni kamen;

Piroklasti, tuf i vulkanska breĉa .

Vodeno podruĉje pukotina i pukotina-karst poroznosti sa razbacanim izvorima:

Tercijarni vukaniti – dacit, andezit i kvarclatit;

Dolomitski kreĉnjak iz mlaĊeg krednog perioda.

Kompaktni potoci

U reĉnim i reĉno-jezerskim sedimentima u dolini reke Juţne Morave kao dvo-slojno vodeno

podruĉje formirane su subarteske a u odreĊenim delovima aluviona postoje slobodni izvori.

Oni predstavljaju najborjiiju akumulaciju podzemnih voda u analiziranom podruĉju.

Ovi izvori se koriste za snabdevanje vodom većih naselja.

Da bi se snabdeo grad Vladiĉin Han vodom, formirana su dva izvora u aluviumu Juţne

Moprave. ''Suva Morava'' ĉiji je kapacitet Q = 40 l/s i ―Kurjak‖ ĉiji je kapacitet Q = 26 l/s. Ovi

izvori su pribliţno udaljeni 500 - 600 m od projektovane trase autoputa. Gornji propustljivi sloj

je vrlo tanak (do 3 m) tako da je prirodna zaštita od direktnog zagaĊenja praktiĉno

zanemarljiva.

Izvori u pešĉano šljunkovitim reĉnim terasama ne pokrivaju veliko podruĉje i potpoljeni su ili

su slobodni. Ovi izvori se napajaju uglavnom vodom iz taloţenja i prazne se ili isparavanjem ili

podzemnim prolazom. Ovi izvori imaju mali kapacitet uglavnom niţi od Q = 0.05 l/s i većina

njih se koristi za lokalno snabdevanje vodom.


Izvori u deluvijalnim, proluvijalnim i deluvijalno-proluvijalnim sedimentima uglavnom pokrivaju

malo podruĉje i ograniĉeni su na delove terena izmeĊu stalnih i povremenih potoka. Napajaju

se iz taloga koji zbog niske propustljivosti ovog terena, moţe da dovede do potpunog deficita

vode koja otiĉe kroz brojne izvore. Izvori su smešteni na granicu vodene površine i osnovne

stenske mase koje još nisu preţivele površinsko dekomponovanje. Kapacitet ovih izvora je

mali. Korišćenje ovih izvora za snabdevanje vodom ima samo loklani znaĉaj i koristi se za

snabdevanje vodom nekih poljoprivrednih imanja.

Izvori u Miopliocenskim i Pliocenskim sedimentima imaju malo vode, ali na delovima terena

gde se nalaze peskoviti slojevi, mogu se naći vodeni tokovi malog kapaciteta i ograniĉenog

toka.

Izvori u piroklastitima, tufu, tufitima i vulkanskoj breĉi pokrivaju malu površinu, nalaze se na

slobodnom nivou i klimatskom reţimu.

Razbacani izvori

Nekoliko manjih razbacabnih izvora se formiralo na tercijarnim vulkanitima- dacit, andezit i

kvarclatit. Podruĉje pokriveno ovom stenskom masom i s obzirom na njihovu propustljivost,

nema nikakav znaĉaj u snabdevanju vodom niti ima uticaja na geotehniĉke karakteristike

terena.

4.1.5 Skorašnji egzodinamiĉni procesi i fenomeni

Jedna vrlo vaţna karakteristika podruĉja autoputa E-75 je postojanje intenzivnih

egzodinamiĉkih procesa koji se pojavljuju u vidu dekompozicije površine, erozije i raslojavanja

kao i klizenja i rasipanja.

Proces površinskog dekomponovanja je prisutan na celom podruĉju a debljina

dekomponovanih delova zavisi prvenstveno od starosti i litološke strukture stenske mase,

zatim od intenziteta spoljinh uticaja. Pošto su kristalinski škriljci najstarija stenska masa u

podruĉju oni su pretrpeli najveće promene u smislu fiziĉkih karateristika. Zona dekompozicije

kristalinskih škriljaca u Grdeliĉkoj klisuri je u proseku 10 m debljine. Gornja zona je debljine 1-

3 m i uglavnom je saĉinjena od glinastog lomljenog kamena ali se procenat gline smanjuje sa

povećanjem dubine, a koliĉina stenske mase raste i menja se od lomljenog kamena do

kamenih blokova.

Dekomponovanje magmatskih stena ima razliĉit intenzitet i uglavnom je uzrokovano

razliĉitom starosti. Daciti u Mominom kamenu su veoma sveţi i više su zdrobljeni u gornjoj

zoni dok su izdvojeni u velike blokove putem naprslina na većim dubinama.

Procesi površinske erozije i linijske erozije su naroĉito oĉigledni u Grdeliĉkoj klisuri. Relativno

strme strane terena dovode to transformacije uniformne erozije do koncentracije

atmosferskog taloga u vodopade koji uništavaju i odnose zemlju. Ovi vodopadi postaju

vododerine ĉija debljina ide ĉak do 20m.

Reka Juţna Morava ima ukupno 2092 pritoka ĉija geneza pripada raznim hidrografskim

klasama familije vodenih puteva. Izlivi vode bili su ĉesti u prošlosti naroĉito u podruĉju

Grdeliĉke klisure i ovo podruĉje se moţe smatrati kao svetski vodeni fenomen.

Jaruge su uobiĉajene za podruĉje Grdeliĉke klisure, gde ih je registrovano oko 200. One su

delimiĉno popravljene dajkovima posle katastrofalnih izliva vode.

Proces klizenja i osipanja takoĊe se vezuje za podruĉje Grdeliĉke klisure i uglavnom nastaje u

sluĉaju polu-vezanog rastresitog materijala. Najveći broj klizišta registrovan je u oblasti


kristalinskih škriljaca u dolini Juţne Morave i Kozaniĉke reke izmeĊu Grdeliĉke klisure i grada

Vladiĉin Han. Klizišta su registrovana i u dolini reke Juţne Morave i u dolinama reka i potoka i

jaruga u koje se ulivaju kao i duţ njihovih obala, dok na terenu dalje od vodenih tokova

klizanje terena nije tako ĉesto. Najĉešća klizišta su stara poznata klizišta i poklanja se

specijalna paţnja kliznim podruĉjima ―Susevlje‖ i ―Коpitarce‖ blizu Dţepa.

4.1.6 Seizmologija

Seizmiĉke karakteristike terena predstavljaju parametar koji je veoma vaţan za analizu

mogućih negativnih uticaja i na geološku (prirodnu) i tehniĉku (putevi, zgrade, objekti) okolinu.

Termin seizmiĉke karakteristike ukljuĉuje, u našem sluĉaju, analizu seizmiĉke pretnje i

seizmiĉki rizik. Seizmiĉka pretnja ukljuĉuje ispitivanje kinematike i dinamike pojave

zemljotresa , tj. njihov intenzitet na samoj površini terena, dok analiza seizmiĉkog rizika

ukljuĉuje procenu stepena ugroţenosti odreĊenih graĊevina i izraţava se u smislu moguće

male ili ozbiljne štete.

Ovo podruĉje Balkanskog poluostrva predstavlja seizmiĉki aktivno podruĉje. To je deo

Mediteransko-trans-Azijskog pojasa.

Seizmiĉka pretnja se procenjuje na bazi raspoloţive seizmološke mape Jugoslavije u razmeri

1 : 1 000 000, a verovatnoća procenjenih dogaĊanja je 63, sa povratnim periodom od 50, 100,

200, 500, 1 000 i 10 000 godina. Prema ovim mapama, šire podruĉje analize pripada

sledećim zonama seizmiĉkog intenziteta (Error! Not a valid bookmark self-reference.).

Tabela 4-1 Seizmiĉki intenzitet analiziranog podruĉja

Povratni period (godine) Seizmiĉki nivo na МКS skali (0)

50 6,7 and 8

100 6,7 and 8

200 6,7 and 8

500 8 and 9

1 000 8 and 9

10 000 8 and 9

Prema mapi seizmiĉkih regiona, analizirano podruĉje spada u kompleksne terene gde su

mogući potresi od 7, 8 i 9о МКS . Seizmiĉka aktivnost ovog podruĉja zavisi od raznih

geoloških, geotehniĉkih, hidrogeoloških, inţenjerskio-geoloških i geo-morfoloških faktora.

Seizmiĉke aktivnosti su naroĉito povećanje duţ razliĉitih geo-tektonskih jedinica, velikih nizija,

na nestabnilnom terenu koji je ugoţen klizištima i terenu koji je poplavljen podzemnim i

površinskim vodama.

Naroĉito vaţan uticaj na povećanje intenziteta potresa imaju podruĉja sa izrazito raznolikim

reljefom i podruĉja koja su ugroţena inţenjersko-geološkim procesima (klizišta). Zbog

postojanja velikih kliznin površina, tokom zemljotresa seizmiĉki nivo se povećao, a broj

graĊevina sagraĊenih na nestabilnom terenu se srušilo. Ovo se nije desilo samo za vreme

katastrofalnih zemljtresa, već i posle većih potresa koji su bili priliĉno udaljeni od ovog

podruĉja.


Seizmiĉke karakteristike terena i moguće povećanje seizmiĉke aktivnosti, naglašavaju da,

kada se nešto gradi u ĉitavom ovom podruĉju, sva sizmiĉka pravila treba da se poštuju a ovo

zahteva dalje seizmiĉke analize za sve graĊevine koje su sagraĊene kao investicije.

4.1.7 Izvori materi jala

Degradacija zemljišta u smislu uticaja na okolinu, ukljuĉuje nekoliko procesa a najvaţniji se

odnosi na klizišta i odrone, eroziju, promenu u propustljivosti zemljišta, moguće pogoršanje

karakteristika zemljišta u širem podruĉju, degradacija zemljišta zbog korišćenja podruĉja kao

izvora graĊevinskog materijala, degradacija zemljišta usled pravljenja deponija, kao i drugih

uticaja koji imaju veći ili manji znaĉaj u datim uslovima.

Kada se gradi put, uticaj raznih faktora na zemljište (njegovu degradaciju) se prvenstveno

ogleda u potrebi za transportom velikih koliĉina graĊevisnkog materijala kao i potrebi za

osnivanjem izvora materijala i deponija.

U ovim specifiĉnim uslovima, degradacija zemljišta moţe da se pojavi ako se osnuje izvor

materijala ili deponija.

Izraĉunato je da će se generisati višak materijala tokom izgradnje zbog iskopa tunela i

stvaraće se velike gomile sa strane novog puta i biće neophodno da se formiraju deponije,

ako je moguće duţ trase ili u njenoj blizini. Podruĉje koje se pojavilo posle korekcije korita

Juţne Morave (km 887 + 800 to km 888 + 250), moglo bi da se iskoristi kao depo za višak

materijala, kao i duţ starog platoa vodenog puta koje nosi njegovo ime.

Ovi depoziti treba da se naprave po planu, i ako ta podruĉja nisu pretvorena za specifiĉnu

namenu, treba ih obraditi i pošumiti i dodati plodnu zemlju.

TakoĊe, deo viška materijala moţe da se deponuje u jarugama, koje momentalno erodiraju

podnoţje kosina uzrokujući lokalnu nestabilnost koja moţe da potkopa budući autoput. Ova

mesta treba da se stabilizuju i da se obezbedi odvodnjavanje kao i ostale neophodne

geotehniĉke mere.

Bez obzira na višak materijala koji nastaje zbog ogromne razlike u unofromnosti izmeĊu

prosecanja i iskopavanja, biće potrebno napraviti kompenzaciju u pogledu kamenog

materijala i prirodnog agregata koji se ugraĊuje za vreme izgrdnje autoputa E-75. Kamenolom

''Momin kamen'' se moţe koristiti za ovu svrhu ( oko km 890+900), rudnik kamena koji je u

blizini trase autoputa. Generalno, pozajmišta i kamenolome regulišu vlasti zemlje

Pesak i kamen koji se koriste kao kvalitetni materijali za dajkovanje i osnovnu izgradnju, mogu

se uzeti iz akumuliranog aluvijalnog materijala povezanog sa Juţnom Moravom, ali ne i

direktno iz reĉnih ili okolnih habitata. Kao alternativa peskovitom šljunku, sveţ ponovo

drobljeni zeleni škriljac moţe da se koristi kako bi se saĉuvali prirodni resursi (videti takoĊe

Poglavlje 5.2).

Tokom projektovanja napravljen je napor da se postigne optimalna ravnoteţa u materijalima,

da se ponovo koriste neki materijali (iz tunela ili useka) za nasipe ili podlogu. Tabela 4-2 daje

informacije o uravnoteţenosti materijala za ovu deonicu autoputa.


Tabela 4-2 Koliĉine materijala

deponovano (m3) pozajmljeno (m

3)

E - 75

1. Grabovnica - Grdelica 327000

2. Grdelica (Gornje Polje) – Caricina

Dolina

836000

3. Caricina Dolina – Vladicin Han 768000

4. Vladicin Han – Donji Neradovac 1 682000

5. Donji Neradovac - Levosoje 423000 394000

4.2 Vazduh

4.2.1 Osnovne klimatske karakteristike

Široko podruĉje oko projektovanog autoputa ima umerenu kontinetalnu klimu. ovo je naroĉito

oĉigledno u dolini Juţne Morave. Karakteristike ove klime su blaga leta, hladne zime sa dosta

padavina sa jasno podeljenim prelaznmim periodima i sa naroĉito dugom jeseni. Ima malo

padavina za vreme leta ali izraĉunat je snaţan vetar. Proseĉna godišnja temperatura vazduha

za period izmeĊu 1931. i 1970. godine iznosila je 8 - 100C i 10 - 14

0C u dolini Juţne Morave.

Proseĉna godišnja amplituda temperature je proseĉni broj hladnih dana kada je temperatura

vazduha ispod 00C je izmeĊu 30 i 70 dana. Grdeliĉka klisura ima klimU koja je negde izmeĊu

blage kontinentalne i mediteranske klime, sa ponekim osobenostima po svom geografskom

poloţaju a posebno po ortografskim (topografski indukovanom kišom) i hidrografskim

karakteristikama.

Padavine na analiziranom podruĉju su veoma vaţne u smislu osnovne analize zagaĊenja

vode a karakteristike vetra su neophodne za potrebe kvantifikacije zagaĊenja vazduha i

zemljišta. Uticaj ostalih klimatskih parametara na stanje podruĉja će biti interesantno za

analizu mogućih mikro-klimatskih promena koje bi bile prouzrokovane izgradnjom autoputa.

Ne postoje pisani podaci o vetru za analizirano podruĉje tako da za definisanje osnovnih

karakteristika vetra u širem podruĉju budućeg autoputa analizirali smo podatke zabeleţene na

najbliţoj meteorološkoj stanici za period izmeĊu 1946. i 1996. godine.

Primećeno je da su podaci o odreĊenim meteorološkim pojavama ĉesto isprekidani a neki

meteorološki parametri nedostaju. Za raspoloţive serije, karakteristiĉne vrednosti razmatranih

meteoroloških parametara dati su u sledećim tabelama.

Klimatski parametri dati su u tabelama (Tabela 4-3) kao i pregled osnovnih pravaca vetra i

njihova proseĉna brzina (Tabela 4-4 Meteorološka stanica Leskovac, Predejane, Кuкаvica i

Vranje


Tabela 4-3 Klimatski parametri za trasu autoputa E-75, deonica Grabovnica – Levosoje

Меteorological

station

Average

annual air

temperature

(0C)

Precipitation

Insolation in

hours per day

Average annual

value of air

humidity (%

Average value of the

sum of precipitation

for several years

(mm)

Average date of the

first snowfall

Average date of the

last snowfall

Grdelica 6.5 - 10.9 601 - 911 - - 6.64 75.9 - 78.5

Predejane 10.3 786.4 11.12. 21.03 - 65 – 70

Vladicin Han 8 - 12.7 606 - 911 - - - -

Vranje 10.9 615.1 12.12. 22.03. 5.73 71.7

Bujanovac 10.8 624.5 - - - -

podaci su iz Klimatskog atlasa, SHMI, kao i podaci o RHMI


Tabela 4-4 Meteorološka stanica Leskovac, Predejane, Кuкаvica i Vranje

Meteor.

Stanica Pravac vetra N NE E SE S SW W NW no wind

Leskovac uĉestalost (%) 12.0 2.6 4.0 6.0 9.8 5.6 3.8 8.2 48.1

jaĉina (m/s) 3.0 1.4 1.8 1.9 1.8 1.7 1.8 2.6 -

Predejane

Uĉestalost (%) 18.2 7.4 5.6 12.4 14.6 4.4 2.2 5.6 29.6

Jaĉina (m/s) 3.0 2.7 1.8 2.3 2.8 3.3 2.2 2.9 -

Kukavica Uĉestalost (%) 10.1 16.5 8.5 1.5 5.4 24.7 8.5 6.5 18.3

Jaĉina (m/s) 3.0 2.4 1.7 1.9 2.7 3.4 3.0 3.2 -

Vranje Uĉestalost (%) 4.9 14.8 4.1 1.2 3.7 5.0 2.7 1.0 29.2

Jaĉina (m/s) 5.0 4.5 3.8 2.5 3.9 4.6 4.8 4.1 -


4.2.2 Primenjivi standardi

Potencijalni negativni uticaji odreĊenih zagaĊivaĉa vazduha i potencijalna interakcija uticaja na

ljude, biljke, ţivotinje i materijale su naroĉito vaţni kod donošenja propisa koji ureĊuju ovo pitanje.

Napori da se smanji zagaĊenje vazduha do prihvatljivih granica administrativnim merama je

rezultiralo u donošenju Propisa o graniĉnim vrednostima, metodima za merenje koncentracije

zagaĊenja, kriterijume za odreĊivanje mernih granica i zapisivanje podataka (Sluţbeni glasnik

Republike Srbije, br. 54/92 i br. 19/06) koji propisuju granice koncentracije zagaĊenja (Tabela 4-5),

povremeno zagaĊenje vazduha i sistematiĉne metode za merenje koncentracija zagaĊenja,

kriterijume za odreĊivanje mernih granica i metode beleţenja podataka.

Tabela 4-5 Srednja vredmost godišnje granice vrednosti koncentracije zagaĊenja

przentirane MDK (MAC-Maksimalno dozvoljene koncentracije)

Substanca Vrednost

ZagaĊivaĉi MAC

Naseljeno podruĉje (mg/m3)

Nenaseljeno podruĉje

(mg/m3)

Carbon Monoxide

CO

Srednja

vrednost

max.

3

10

3

5

Nitrogen Dioxide

NO2

Srednja

vrednost

max.

0.06

0.15

0.05

0.085

Olovo

Pb

Srednja

vrednost

max.

0.001

0.01

0.001

0.01

Sunpor Dioksid

SO2

Srednja

vrednost

max.

0.05

0.35

0.03

0.15

Ĉvrste materije

PM10

Srednja

vrednost

max.

0.05

0.15

0.03

0.05


4.2.3 Postojeće stanje zagaĊenja

Ne postoje znaĉajni koncentrovani izvori zagaĊenja vazduha. Regionalni autoput M-1 Beograd-

Skoplje i regionalni put R-214 i ţelezniĉka pruga Niš-Preševo-granica sa Makedonijom su graniĉni

izvori zagaĊenja koji bi mogli da dovedu do povećanja koncentracije zagaĊivaĉa vazduha. Podaci o

izmerenom nivou zagaĊenja vazduha duţ analizirane trase nisu dostupni. Postoji pretpostavka da

će planirani autoput postati dominantan zagaĊivaĉ vazduha u posmatranom podruĉju, zbog

njegove prvensteveno ruralne prirode.

4.3 Buka

Buka, kao jedan od znaĉajnijih uticaja na ovu vrstu projekta, je definisana lokalnim propisima i

standardima:

Zakon o zaštiti okoline (Sluţbeni glasnik RS br. 135/04)

Zakon o zaštiti okoline (Sluţbeni glasnik RS br. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95)

Propis o dozvoljenom nivou buke (Sluţbeni glasnik RS br.54)

JUS U.J6.090 i JUS U.J6.205 standardi.

Standardi za buku i kvalitet vazduha dati su Apendiksu F.

Propis o dozvoljenom nivou buke govori o dozvoljenom nivou buke u okruţenju koje je naseljeno

ljudima, metodama za merenje buke, i detaljnije zahteve koje treba da ispune profesionalne

organizacije koje se bave merenjem buke kao i sadrţaj dokumenta o izvorima buke. Dozvoljeni

nivo buke definisan je standardom JUS U.J6.205. Izveštaji o obavljenom merenju i metodima

merenja definisani su standardom JUS U.J6.090.

Ne postoje podaci o postojećem nivou buke za analizirano podruĉje autoputa E-75 Grabovnica –

Levosoje, a ni kasnija merenja nisu obaveljna. Autoputevi, kao linijski objekti, pokrivaju veliku

površinu za analizu, tako da je odreĊivanje sadašnjeg nivoa buke jako oteţano. Organizacije za

takvo merenje će zahtevati znaĉajna finansijska sredstva, vreme i napor za sprovoĊenje ovog

merenja, a procena je da će posle izgradnje autoputa, buka od saobraćaja biti dominantna.

Sadašnji nivo buke od saobraćaja u okviru analiziranog podruĉja duţ trase autoputa je oznaĉen

saobraćajem na regioanlnom autoputu M-1 Beograd –Skoplje, regionalnom putu P-214 Niš-Skoplje

i ţelezniĉka pruga Niš-Preševo-granica sa Makedonijom. Zakljuĉk koji se moţe izvući je da, posle

otvaranja autoputa za upotrebu, on će postati dominantan izvor buke u ispitivanom podruĉju.

Mape buke koje pokazuju nivo buke u postojećim uslovima date su u Apendiksu E.

4.4 Ekologija

4.4.1 Ekosistemi i zaštićena prirodna dobra

Postoji nekoliko kategorija zaštićenih prirodnih dobara u Srbiji:

Nacionalni park –veće podruĉje sa prirodnim ekosistemima visoke vrednosti u smislu

oĉuvanja, kompleksne strukture bio-geografskih karakteristika, sa razliĉitim formama

domaće flore i faune, reprezentativnim fiziko-geografskim objektima i fenomenima i

kulturno-istorijske vrednosti, predstavljajući jedinicu od nacionalne vaţnosti;


prirodni park – površina dobro oĉuvanih elemenata kao što su : voda, zemljište, prirodni

ekosistemi.

prirodni rezervati i specijalni prirodni rezervati – originalni ili malo izmenjeni delovi prirode,

sa veoma specifiĉnim sastavom i karakteristikama biljnih I ţivotinjskih zajednica.

Prirodni spomenici

Priroda izuzetnih kvaliteta

Struktura i satav ekosistema u ispitivanom podruĉju su definisani prisustvom vodenih tokova i

okolnog reljefa. Forme reljefa se kreću od platoa blizu vodenih tokova do blaţih ili većih padina koji

ih okruţuju.

Sa obe strane, reĉne doline su ograniĉene brdovitim terenom. U prirodnim uslovima. doline su

obrasle hidrofilnim (vodenim) biljkama, dok su padine brda obrasle maĊarskim hrastom i turskim

hrastom kao i tranzicionim formama. MeĊutim, pod antropogenskim uticajem ovi ekosistemi su

preţiveli manje ili veće promene. Ostaci prethodnih higrofilnih vrsta su prisutni u dolini Juţne

Morave. Ove biljne vrste su prvenstveno predstavljene uskim pojasom šume od bele topole. Na

višim lokacijama, gde je provetravanje zemljišta bolje, i zadrţavanje vode kraće, imamo grupu

ekoloških jedinica od mono-dominantnih vrsta bele topole koja je prisutna po šemi mozaika na

malim površinama. Na nivou ţbunja, pored crvene svibe i maĊarskog belog gloga, prisutni su beli

glog i divlja kalian, koji ukazuju na znaĉajno suvlje uslove tokom letnje sezone. Na nivou flore pri

zemlji, pored higrofita takoĊe su prisutni mezofiti kao što su Galeopsis speciosa, Brachypodium

silvatiicum o drugi.Bela topola (Populus alba) se nalazi ĉak i u najsuvljim podruĉjima terena. Ovde,

aluvijalni depoziti su lakog mehaniĉkog sastava, dok je podzemna voda na dubini od 2m. Lak

mehaniĉki sastav omogućava površinskim vodama da lako prodiru kroz zemlju. U tim podruĉjima,

gde gore nevedene šume nisu prisutne i gde se zemlja ne koristi za poljoprivredu, prisutne su

površine sa hidrofilnim poljanama.

Zbog povoljnih uslova za poljoprivredu na lokacijama gde je zemlja blizu reka i gde je plodna i gde

potoji dovoljno vlage, autohtoni ekosistemi su potuno nestali i pojavili su se agrarni ekosistemi

umesto njih. Ziratna zemlja je dominantna u koridoru E-75 autputa, dok voćnjaka, poljana, ţbunja i

drugih ekosistema nema baš u izobilju. Oni se nalaze u formi malih parcela, dok ziratna zemlja

zauzima najviše površine.

Ovaj tip flore odreĊuje i broj i raznolikost faune. Uglavnom vrste koje uzgaja ĉovek se

razmnoţavaju, uslovi za veće vrste faune nisu baš povoljni, zbog nedostatka odgovarajućeg

habitata. Ptice i male ţivotinje koje ţive pri zemlji su najĉešće vrste. Nema većih divljih ţivotinja.

prisustvo vodenih tokova i predtsvnika ribljih vrsta su od velike vaţnosti.

Dalje od zone reke, postoje ostaci tipiĉne klimazonalne vegetacije Srbije. Pored klimazonalnih

vrsta, postoje i druge kserotermiĉke šume na padinama i u leti suvim podruĉjima.Pored maĊarskog

hrasta i turskog hrasta, postoji veliki broj drugih vrsta kao što su Sorbus torminalis, Sorbus

domestica, Fraxinus ornus, Tilia argentea, Pyrus pyraster, Cornus mas, Crategus monogyna,

Viburnum lantana, Rosa arvensis i drugi.IzmeĊu ovih pošumljenih površina, nalaze se

mezotermalne i ĉak kserotermalne poljane, u zavisnosti od nagiba terena.

Sve pomenute biljne grupe su prisutne u degradiranom obliku zbog antropogenskog uticaja i

intenzivne upotrebe šumskih resursa. Neki delovi terena, naroĉito oni zaravnjeni, su pretvoreni u

poljoprivredno zemljište, u ovom specifiĉnom sluĉaju u voćnjake koji su odvojeni manjim livadama.

Ovaj tip kompozicije mozaika je karakteristiĉan za teren koji okruţuje urbane površine. Na većim

daljinama od naselja, ziratno zemljište je opet pretvoreno u degradirane šume.


Juţni deo ispitivanog podruĉja ukljuĉuje termofilske vrste hrasta. Glavne klimazonalne vrste su

Carpino orientalis-Quercetum frainettocerris, koje ukazuju na klimatske uslove i ĉine teren sliĉnijim

makedonskim nego srbijanskim šumama. Ove biljke rastu na visini od 450 do 700 (800=m.

Prisustvo ovih biljaka je primećeno u dolinama pritoka Juţne Morave i na podnoţju brda Kukavica.

Ostaci šuma su saĉuvani samo u formi niskog drveća 3-8m visine, sa ĉvornovatim deblima i

iskrivljenim granama.

Prisustvo Quercetum frainetto-cerris pubescentetosum je promećeno u Bujanovaĉkom basenu.

Zbog otvorenog terena i jakih letnjih suša, nema belog graba. U habitatu klimazonalne grupe

turskog i maĊarskog hrasta postoje i pašnjaci Astragalo-Calaminthetum alpinae tiypa. Pored grupe

maĊarskog i turskog hrasta sa belim grabom, postoje i ogromni šumski kompleksi na podruĉju

izmeĊu Vranja, Bujanovca i Preševa Quercetum montanum. Na padinama Sveti Ilija blizu Vranja,

do Kozarnika i Ploĉa blizu Bujanovca postoje šume od hrasta bez peteljke (Sessile). Sve ove

šume, od padina Radanske planine do Bujanovca, su klimazonalnog karaktera i zauzimaju veliki

deo platoa a vrlo ĉesto i najviše vrhove planine, kao i padine na visinama od 850 do 1100m. Pojava

klimazonalnih šuma od Vranja do Preševa moţe se objasniti, izmeĊu ostalog, specifiĉnom klimom

ovog regiona. Leta su topla i suva, sa dugim sušnim periodima a visoke dnevne temperature su

uslovile povlaĉenje alpske jele u udubljenja i padine zaštićerne od sunca. Fagetum montanum i

Fagetum submontanum šume jele se nalaze u udubljenjima i zaštićenim padinama.

Institut za zaštitu prirode (IZP) je potvrdio da nema zaštićenih lokacija na koje direktno utiĉe

autoput3. MeĊutim, jedna deonica autoputa E-75 prolazi kroz Grdeliĉku klisuru a to nije formalno

zaštićeno podruĉje i predstavlja stanište tercijarne flore i retkih ugroţenih biljnih vrsta i pomešane

vegetacije koja se nalazi i u Derven klisuri su ukljuĉene u Knjigu podataka o flori Srbije. Ove vrste

rastu na oranicama blizu puteva, pretpostavlja se da se ove biljke mogu naći i u Grdeliĉkoj klisuri

(na deonici Criĉina dolina-Vladiĉin Han). U sluĉaju nastavka negatiovnih uticaja, ovi habitati bi

mogli postati ekološki nestabilni i ranjivi. Grdeliĉka klisura sadrţi neke ugroţene vrste i zaštićene

ptice grabljivice kao što je zlatni orao Aquila chrysaetos i peregrinski soko Falco peregrinus. Ove

dve vrste je identifikovao Institut za zaštitu prirode kao jako osetljive vrste i biće potrebno da ih se

zaštiti od prekormenih antropogenskih uticaja za vreme izgradnje i upotrebe autoputa. Potrebna su

dalja ispitivanja za vreme detaljnog projektovanja kako bi se identifikovali specifiĉni habitati i resursi

koji su potrebni pticama i koji ne bi bili poremećeni. Pored ovih, treba takoĊe spomenuti i druge

karakteristiĉne vrste hemofilnog, stenovitog habitata u ovom podruĉju. Druge poznate vrste

ukljuĉuju i evroazijsku orlastu sovu Bubo Bubo, planisnku jarebicu Alectoris graeca, drozda

Monticola saxatilis, belorepku Oenanthe hispanica, lastu Hirundo daurica.. Specifiĉne preporuke

IZP ukljuĉuju i potrebu za konzervaciju agro-ekosistema duţ Juţne Morave i ostatke habitata koji

se koriste kao površine za prehranjivanje za ptice grabljivice i pozicioniranje propusta i drugih

prolaza koji bi sluţili za prelaz ţivotinjama.

3 Uslovi za oĉuvanje okoline i priprema idejnog projekta za autoput E-75, Beograd-Noš:makednoska granica koju je izdao

Zavod za zaštitu prirode Srbije, (videti Apendiks B u pogledu mape i IZP zahteva- referentni dokumenat broj 03-853/2 od

29.06.2006, 03-2058/2 od 07.12.2005, 03-852/2, od 12.06.2006, 03-2581/2 od 29.11.2007, 03-2582/2 od 29.11.2007.


Slika 4-1 Mapa zaštiĉenih prirodnih dobara u okolini projektovane trase

Flora, fauna i ekosistemi identifikovao je IZP i dao je smernice za njihovu zaštitu koje su ukljuĉene

u projekat (videti Apendiks o zakonu o zaštiti okoline, Apendiks C – Zakon i multilateralni

sporazumi). Pridrţavanje ovih preduslova je obavezno. Jedan aspket ovih preduslova je dalje

detaljno procenjivanje, pregledi i inventarisanje koje treba da se obavi tokom glavnog projekta

kako bi se efikasno identifikovale specifiĉne osetljive , lokacije i situacije i da se ukljuĉe mere kako

bi se izbegao negativan uticaj na njih.

4.4.2 Vrste biljaka u zavisnosti od vodotokova

Raznolikost biljnog sveta u oblasti izuĉavanja prevashosno je odreĊena prisustvom vodotokova.

Oni u svom domenu utiĉu na vlaţnost zemljišta i strukturu fitocenoze koja ovde pronalazi više-


manje povoljne uslove. Razne biljne zajednice mogu se pronaći u vodenim putevima, bilo kako

slobodno plutaju, ili kao potopljene higrofite (biljke koje vole vodu). One imaju razliĉite potrebe za

sunĉevom svetlošću i nivoom minerala i organskih komponenti rastvorenih u vodi. Druge biljne vrst

eprilagodile su se ţivotu na kopnu na podruĉjima razliĉite vlaţnosti, hemijskog i mehaniĉkog

sastava itd. Prve biljne zajednice primećuju se na samim obalama reka, gde pokrivaku uzan pojas

zemljišta.

Pregled uobiĉajenih biljnih vrsta, ili vrsta koje su karakteristiĉne za odreĊene sredine i biljne

zajednice obuhvataju:

Slobodno plutajuće i potopljene: Lemna minor, Spirodela polyrrhiza, Salvinia natans

Ţbunje uz obalu: Phragmites australis, Typha latifolia, Equisetum fluviatile, Phragmites australis, Sparganium erectum

Poplavljene livade: Plantago altissima, Serratula tinctoria, Gentiana pneumonanthe,

Pseudolysimachon longifolium, Gratiola officinalis

Stalno vlaţne livade: Trifolium pallidum, Ventenanta dubia, Iris sibirica, Alopecurus

pratensis, Plantago lanceolata, Lychnis flos – cuculi.

Periodiĉno vlaţne livade: Deschampsia caespitosa, Carex gracilis, Carex vulpina

Umereno vlaţne livade: Cardamine pratensis, Ranunculus acris, Cynosurus cristatus,

Bromus racemosus, Trifolium patens

Vlaţni pašnjaci i livade: Potentilla anserina, Mentha longifolia, Pulicaria dysenterica,

Alopecurus geniculatus,

Ivice šuma: Geranium sanguineum, Vincetoxicum hirundinaria, Tanacetum corymbosum,

Fragaria viridis, Anthericium ramosum, Laserpitium sp, Clematis recta

Poplavljene šume: Salix alba, Salix fragilis, Populus alba, Populus nigra, Alnus glutinosa,

Ulmus laevis, Fraxinus angustifolia, Viburnum opulus, Quercus robur, Acer campestre.

4.4.3 Vrste biljaka klimatske zajednice

Znatni deo Balkanskog poluostrva , kao i veći deo Srbije prekriven je vegetacijom klimatske zone u

vidu hrastovih šuma i suvog hrasta - Quercetum farnetto cerris. Ove šume se sastoje mahom od

mladih izdanaka, niskog rasta i srednje debljine, sa dobro odvojenim i bogatim slojevima ţbunova,

kao i vaskularnih biljaka, t.j. vrste koje se pruţaju po tlu.

Šume tipiĉnog hrasta i suvaog hrasta ima obilje sledećih vrsta:

Quercetum frainetto, Quercus cerris, Tilia argentea, Pyrus piraster, Sorbus domestica, Sorbus

torminalis, Fraxinus ornus, Acer campeste, Acer tataricum, Cornnus mas, Crataegus monogyna,

Viburnum lantana, Rosa gallica, Lonicera caprifolium, Tamus cormmunis, Lathyrus niger, Danaa

cornubiensis, Lychia coronaria, Silene viridiflora, Fanacetum corynbosum, Heleborus odorus,

Trifolium alpestre, Campanula persicifolia, Veronica charmaedrus.


U niţim delovima njihovog uobiĉajenog visinskog pojasa šume hrasta i suvog hrasta mahom su

uništavane kako bi se dobile obradive površine. Veće površine ovih fitocenoza mogu se naći

uglavnom u planinskim delovima, ali su antropogenetski izmenjene, odnosno degradirane. Pored

seĉe stabala hrastove šume i šume suvog hrasta obiĉno se nalaze u blizini naselja nastanjenih

ljudima i trpe druge negativne uticaje, kao potkresivanje vrhova drveća, ispaša stoke, koza itd. Na

taj naĉin niske šume pretvaraju se u šipraţje, gde dominira kserofilno ţbunje i samo neke

najotpornije vrste drveća:

Fraxinus ornus, Carpinus orientalis, Acer tataricum, Juniperus cormmunis Crataegus spp., Prunus

spinosa, Cornnus mas, Evonymus spp., Ligustrum vulgare, Rhamnus carthartica, Viburnum

lantana, Rubus spp, i druge.

Pored hrastovih šuma obiĉnog i suvog hrasta u oblasti bliţoj široj periferiji autoputa E-75 mogu se

pronaći zajednice (ekološke i geografske varijante većpomeniutih fitocenoza), t.j. hrastove šume

obiĉnog i suvog hrastai orijentalnoh graba – Carpino orientalis –Querentum frainetto – cerris;

saĉinjena od velikog broja vrsta heterogene struktire, ĉesto sasvim suprotnog karaktera, koje dalje

rezultiraju slabošĉu fitocenoza, kao i tendencijom degradacije i teške prirodne i veštaĉke biološke

reaktivacije , t.j. ponovnog pošumljavanja.

U ĉitavoj oblasti za koju su karakteristiĉne hrastove šume sa Orijentalnim grabom (ukljuĉujući i

oblast Grdeliĉkog kanjona) krĉenje šuma, seĉa i drugi faktori imaju ogroman uticaj. Hrastove šume

se degradiraju regresivnom sukcesijom u Livade Chrysopogonetum grylly (što je tipiĉan oblik suve

livade Mediterana – stepskih odlika).

Za ove šume karakteristiĉne su sledeće vrste drveća: Quercus frainetto, Quercus cerris, Carpinus

orientalis, Quercus pubescens,Quercus petraea, Sorbus torminalis, Frahinus ornus, Sorbus

domestica, Pirys piraster, Acer campestre, Ulmus campestre, Pyrus armigdaliformis, etc.Inaĉe

fitocenoze se pojavljuju na kosinama pod nagibom od 23 stepena i to na severnoj i juţnoj strani.

Na nivou ţbunja osim mladih izdanaka pomenutog drveća utvrĊene su sledeće vrste : Rosa

arvensis, Crataegus monogyna, Cornus mas, Lonicera caprifoliurm, Viburnum lantana, Crataegus

oxyacanta.

Biljke koje se pruţaju po tlu imaju ekstremno velik broj vrsta, ĉak 180, što slobodno moţe da se

kaţe, da predstavlja neobiĉno bogatstvo. Najĉešće vrste su: Fragaria vesca, Brachypodium

silvaticum, Festuca heterophylla, Heleborus odorus, Dactylus glomerata (polygama), Galium

pseudoaristatum, Potentila micrantha, Silene viridiflora, Lathyrus venetus, Euphorbia

amygdaloides, Silene italica, Aira caryophyilea , Rosa gallica, Satureja gracilis, Geranium

sanguinerm, Asparagus tenuifolius i mnoge druge.

4.4.4 Poljoprivredno biljne vrste

Najveći deo zemljišta na ravnim površinama pored vodotokova izmenjeno je i preureĊeno u

poljoprivredno zemjište. U zavisnosti od vrsta koje se gaje i naĉina obrade zemljišne parcele su se

grupisale i delile. Bilo kakav poseban faktor za izbor kultivisanih vrsta predstavlja kvalitet zemljišta,

reljef i nivo vode u tlu. Primećuju se sledeće strukture obrad ezemljišta na predmetnom terenu:

Njive koje se obraĊuju po sistemu mozaika

Njive koje se obraĊuju po sistemu mozaika sa godišnjim i višegodišnjim zasadima ili struktura mozaika

Mozaik obrada zemljišta i prirodna vegetacija

Višegodišnje biljne kulture

Kosanica


Livade

Višegodišnje biljne kulture

Voćnjaci, vinogradi, povrtarske parcele i staklene bašte

Intenzivno visoka stabla voćki

Ţbunaste voćke

Intenzivni vinogradi

Tradicionalni vinogradi

Povrtarske parcele

Staklene bašte sa drvećem i travnatim biljkama

4.4.5 Biljne vrste tipiĉne za Juţnu i Jugoistoĉnu Srbiju

Kao posledica orografije i zavisnosti izlaganju toploti kosina i na nizu plitkog skeletnog suvog tla,

kreĉnjak se smestio u šume Carpinetum orientalis serbicum. Ovo su šume izdanaka, bogati florom

na sva tri nivoa, oni ne rastu u visinu i nisu debeli. Fitocenoza obuhvata 300-350 vrsta, koje se

redovno krĉe i i ĉesto devastiraju na degradirano zemljište. Najbrojnije vrste su: Carpinus orientalis,

Fraxinus orunus, Quercus pubescens, Acer hircanum, Acer monspesulanum, Quercus cerris,

Sorbus domestica, Pirus amigdaliformis, Sorbus graeca, Cornus mas, Syringa vulgaris, Viburnum

lantana, Crataegus monogyna, Evonymus verrucosa, Cotinus coqqygria, Berberis vulgaris,

Rhamnus cathartica, Asparagus tenuifolius, Hipericum perforatum, Arabis hirsuta, Viola hirta,

Melica ciliata, Festuca vallesiaca, Galium purpureum i mnoge druge zerotermiĉke bazofilne vrste.

4.4.6 Planinske biljne vrste

Prisutna je takoĊe i sledeća šumska fitocenoza uz druge i to uz širo podruĉje autoputa, bukova

šuma - Fagetum montanum serbicum. Ova biocenoza uglavnom zavisi od orografskih faktora

(topografski izazvana kiša), odnosno pojavljuje se kao stalna kupola u hladnim i sveţim regionaima

hrasta. Ove bukove šume na hladnim kosinama brda i brdašca zavise od relejfa, a ne od klime tog

regiona na toj visini.

Fitocenoze bukovih šuma izloţene su prodiranju okolnih hrastovih fitocenoza (Quercus petraeae,

Carpinus betulus, Quercus cerris, Sorbus torminalis, Prunus avium, Pirus piraster, Acer

camprestre, itd).

Ove vrste pojavljuju se duţ jedne drugih za razliku od bukovih – jelovih šuma.

Pored bukve kao pomoćne vrste u šumama Srbije, mogu se pojaviti i sledeće: Carpinus betulus,

Quercus petraeae, Quercus cerris, Sorbus torminalis, Prumus avium, Malus silvestris, Pirus

piraster, Acer pseudoplatanus, Acer platanoides, Tilia grandifolia, Corylus colurna. MeĊu biljkama

koje se pruţaju po tlu, pojavljuju se sledeće vrste: Rubus hirtus, Aspidum filix mas, Nephrodium filix

faeimina, Salvia glutinosa, Asperula taurina, Viola silvestris, Sanicula europaea, Melica uniflora,

Aremonia agrimonoides, Oxalis acetosella, Pulmonaria officinalis, Arum maculatum, Alium ursinum,

Luzula nemorosa, Poa nemoralis i druge.

Usled snaţnog panja kod bukve i zbog naĉina na koji se širi, poneke biljne vrste koje se pruţaju po

tlu potpuno se uguše na nekim mestima (Facies nudum). U stvari radi preciznosti u smislu

fitocenoze, ova fitocenoza se pojavljuje kao relikt zajednice bukovog i orahovog drveta Juglando-

Fagetum submontanum.

Na podruĉjima hidrogravitacionih vododelnica mogu se pronaći samo šume Quercetum montanum.

One pokrivaju veliku oblast u Srbiji, kao oroclimatski pojas u brdovitom regionu na visini od 500-

900 m. Registrovano je da ove šume pokrivaju u Jugoistoĉnoj Srbiji. Neki autori veruju (Horvat,


Glavaĉ; Erenberg) da u celoj Juţnoj Srbiji ove šume pokrivaju viši region (podplaninski) zonske

vegetacije. Osnova takvih šuma su kisele silikatne stene, a kisela smeĊa zemlja je manje –više

plitka, skeletna i izloţena eroziji. Što se tiĉe debljine, fitocenoze su srednje i ĉesto istog godišta.

Nivo ţbunja ĉesto je nerazvijen u tipiĉnim šumama, ali veći broj vrsta pojavljuje se na prizemlju

usled tendencije ovog tipa hrasta da traţi sunĉevu svetlost. Pored Quercus petraea nivo drveća

ukljuĉuje još neke vrste drveća kao: Quercus cerris, Fraxinus ornus, Tilia argentea, Pyrus pyraster,

Carpinus betulus, Acer campestre, Prunus avium, itd. Ţbunje je siromašno florom i samo se mogu

pronaći sledeće vrste: Cornus mas, Crataegus monogyna, Prunus spinosa, Juniperus communis,

Corylus avellana itd.Ove vrste pojavljuju se na prizemnom nivou: Rosa arvensis, Genista ovata,

Lathyrus niger, Lathyrus venetus, Campanula persicifolia, Helleborus odorus, Festuca montana,

Poa nemoralis, Veronica chamaedrus i mnoge druge.

Rast šuma na brdima je uslovljen hladnijom i vlaţnijom mikro-klimom. Orografski razvoj hrasta i

graba (Querco-Carpinetum moesiacum) imaju najbolje uslove za razvoj zbog povećanih padavina i

varijacija temperatura bez ekstremnih vrednosti. Ova zajednica je bogata biljnim svetom i ima

dobru kombinaciju biljaka od kojih su najĉešće: hrast, grab, lipa sa malo lišća, javor, dren, kupina,

itd.

4.4.7. Ţivotinjske vrste

Fauna sa svojim predstavnicima deli se na dve grupe: ţivotinje koje ţive u vodi ili su povezane sa

vodom i ţivotinje kopnenog eko-sistema. Predstavnici ehtio-faune (ribe) koje ţive u Juţnoj Moravi

su: Eudontomyzon mariae (Ukrajinski pokaĉ), Alburnoides bipunctatus (spirlin), Aspius aspius (asp

fish), Barbus barbus (obiĉna mrena), Carassius auratus (zlatna ribica), Chondrostoma nasus

(common nase), Ctenopharyngodon idella (šaran), Gobio sp. (krkuša), Leuciscus cephalus

(Evropski klen) i druge. Grupa amfibija predstavljaju sledeće vrste: Salamandra salamandra (fire

salamander), Triturus carnifex (Italian crested newt), Triturus karelinii (Southern crested newt), Hyla

arborea (European tree frog) , Pelobates syriacus (spadefoot), Bufo sp. (toads), treba spomenuti i

sledeće vodene zmije: Natrix natrix (grass snake) and Natrix tessellata (dice snake).

Dolinu Juţne Morave nastanjuju 153 vrste ptica ukljuĉujući dve ugroţene vrste koje su plen, kako

je gore pomenuto. Fauna ptica moţe se podeliti u dve grupe: pre svega vodene ptice, koja

ukljuĉuje malog bukavca (Ixobrychus minutus), noćnu ĉaplju sa crnom krunom (Nyctocorax

nycticorax) squacco ĉaplju (Ardeola ralloides), mala ĉaplja (Egretta garzetta) ljubiĉasta ĉaplja

(Ardea purpurea), siva ĉaplja (Ardea cinerea), bela roda (Ciconia ciconia), divlja patka (Anas

platyrhynchos), obiĉna prepelica (Coturnix coturnix), zelena liska (Gallinula chloropus), Severni

vivak (Vanellus vanellus), kukuruzni prdavac (Crex crex), pršljivac (Philomachus pugnax), (Tringa

nebularia), (Tringa totanus), (Tringa hypoleucos) i velika šljuka (Gallinago media). Drugu grupu

kopnenih ptica obuhvata obiĉni mišar (Buteo buteo), eja moĉvarica (Circus aeroginosus), sova sa

velikim ušima (Asio otus) i mala sova (Athene noctua).

Fauna malih sisara ukljuĉuje: jeţ (Erinaceus concolor), rovka (Sorex minutus), obiĉna rovka (Sorex

araneus), rovka koja pripada redu Crocidura, krtica (Talpa europaea), veverica (Sciurus vulgaris),

voluharica (Clethrionomys glareolus), obiĉna voluharica (Arvicola terrestris), volnharica (Pitymys

subterraneus), voluharica (Microtus rossiaemeridionalis), Ginterova Voluntarica (Microtus

guentheri), krtica (Spalax leucodon), poljski miš (Apodemus sylvaticus), puhovi (Myoxus glis and

Muscardinus avellanarius) i drugi. Oblast u blizini Juţne Morave, zona od Vladiĉinog Hana do

Preševa stanište je voluharice (Microtus rossiameridionalis), koja je retka u Srbiji, pošto se moţe

pronaći samo na tri lokacije, koje su u sklopu ili pored novog auto-puta.

Pored vaţne vrste koje su tamo nastanjene, Grdeliĉki kanjon predstavlja migracioni pravac za

neke ţivotinje koje se kreću sa juga na sever. Ovaj pravac je istovremeno najkraći put izmeĊu


Vranjskog i Leskovaĉkog basena. Vrste koje spadaju u ovaj pravac obuhvataju guštera Balkasnkog

zida Podarcis tauricus, kao i Erhardovog guštera Podarcis erhardi. INP je pokazao da korišćenjem

podvodnih kanala, prolaza i mostova ovi pravci mogu da se saĉuvaju.

4.5 Površinske i podzemne vode

Zakonska regulativa je sistematski ojaĉala princip da je kvalitet kontrole površinskih voda

instrument kontrole u domenu emisija. Odlukom o kategorizaciji vodenih puteva i Odlukom o

kasifikaciji voda u republici Srbiji (Sl. List Savezne Republike Srbije, br. 5/68) svi vodeni putevi

klasifikovani su kao I. Iia, Iib, III, IV klasa prema prethodno definisanim graniĉnim vrednostima

kvaliteta. Ova Odluka koja je objavljena pre 1968 ne definiše proceduru, kako definisati klasu

povezivanja uzimajući svih jedanaest parametara o kvalitetu koji su posebno kategorizovani, koja

klasa bi se uporeĊivala sa prethodno definisanom. U daljem razvoju regulative Odluka o klasifikaciji

voda meĊurepubliĉkog podruĉja, meĊudrţavnog podruĉja i obalske regije mora Jugoslavije (Sl. List

SFRJ, br. 6/78), takoĊe se vrši klasifikacija vodenih puteva u ĉetiri kategorije. Kvalitet kategorizacije

narastao je za nove parametre (zasićenje kiseonika, NPK, toksiĉne supstance i novo

radijacije).Ipak prethodna Odluka ne daje pregled klasa kvaliteta koji se zasniva na klasi svakog

posebnog kvaliteta parametra. Ovaj problenm nepotpunog zakona prevaziĊen je posebnim

odreĊivanjem klase kvaliteta prema fiziĉko-hemijskim, biološkim i bakteriološkim parametrima, koje

ze vrši na osnovu aritmetiĉke sredine poslednje dve korisne vrednosti parametara.

4.5.1 Stanje površinskih voda

Podruĉje novoprojektovanog autoputa E-75 od Grabovnice do Levosoja ukljuĉuje reku Juţnu

Moravu sa svojim pritokama.

Te pritoke Juţne Morave pripadaju podruĉju duţ autoputa( u pravcu povećanja stacionaţe):

Slatinska reka

Palojska reka

Predejanska reka

Potok Vasiljkovac

Potok Теrzinci

Crnogorski potok

Graovska dolina

Petkova dolina

Brezovacka dolina

Potok Bratez

potok Planiste

Slivaska dolina

Potok Caricina

Dekutinska reka


Jelasnicka reka

Vrbovska reka

Brecnicka reka

Gradska (Vranjska) reka

Korbevacka reka

Slika 4-2 Reka Juţna Morava

Kvalitet vode Juţne Morave prema klasama dat je za merne stanice Ristovac, Vladicin Han,

Grdelica, Aleksinac i Mojsinje u Tabela 4-6 .

Tabela 4-6 Kvalitet vode

Reĉni sliv Reka Merna stanica Aktuelna klasa Zahtevana klasa

Juţna Morava Juţna Morava Ristovac - II B

Vladicin Han - II B


Reĉni sliv Reka Merna stanica Aktuelna klasa Zahtevana klasa

Grdelica - II B

Aleksinac IV II A

Mojsinje IV II A

Sistematsko praćenje kvaliteta površinskih voda gore pomenutih se obavlja jedino na Juţnoj

Moravi od strane Republiĉkog hidro-meteorološkog instituta.

Kvalitet vode reke Juţne Mrave se testira u sledećim mestima: Ristovac, Vladicin Han, Grdelica,

Aleksinac i Mojsinje.

Kada se posmatra sadašnje stanje vode reke Juţne Morave, sve ukazuje na to da je kvalitet vode

veoma nizak. Prema podacima o merenju koncentracija fiziĉkih i hemijskih parametara vode u reci

ĉiji su uzorci uzeti na mernim stanicama, moţe se zakljuĉiti da postoje odstupanja od MAC u

sluĉaju II klase vodenihh tokova kojoj reka Juţna Morava pripada prema Dekretu o kategorizaciji

vodenih tokova (Sluţbeni glasnik RS br. 5/68).

Vrednosti rastvorenog kiseonika u vodi povremeno odgovaraju klasi III i IV i VK stanju kvaliteta

vode. TakoĊe, izmerene vrednosti suspendovanih substanci na svim stanicama u individualnim

serijama odgovaraju klasi III. Posle razmatranja rezultata izvršene analize, u jednom sluĉaju je

primećena povećana vrednost nitrita (III/IV klasa).

Što se tiĉe opasnih i štetnih substanci, u jednom sluĉaju i na odreĊenim stanicama, naĊene su

povećane vrednosti mangana (Mn) i šesto-valentnog hroma (Cr6+

).

Saprobiološke analize vode pokazuju da ovaj vodeni tok ima malo organskih zagaĊivaĉa. Tokom

analize uglavnom su dominirali organizmi indikatori α i β – mezo-saprobiološke zone.

Saprobiološki indeks odgovara klasi II kvaliteta vode, a odstupanje se desilo samo u aprilu na

stanici Vladiĉin Han kada je taj indeks pripadao klasi II/III za kvalitet vode.

Analiza kvaliteta površinskih voda izvršena je reci Juţna Morava (vodene stanice Vladiĉin Han i

Grdelica) kako bi se dala detaljnija definicija sadašnjeg stanja na trasi autoputa. Podaci o kvalitetu

vode reke Juţne Morave prikazani su Tabeli 4-6.

Tabela 4-7 Rezultati analize kvaliteta vode Juţne Morave ( Vladiĉin Han)

Br Substance МAC za II klasu

Reka

Ј. Моrava

1 pH vrednost 6.8 - 8.5 7.3 – 8.2

2 rastvoren O2 (mg/l) 6 7.0 - 13.0

3 % zasićenje sa O2 75 - 90 59 - 100

4 BPK5 (mg/l) 4 1.6 – 3.2

5 HPK (mg/l) 12 2.5 - 5.3

6 Sus. Substance (mg/l) 30 2 - 49


Br Substance МAC za II klasu

Reka

Ј. Моrava

7 Amonium joni (mg/l) 1 <0.01 - 0.05

8 Nitriti (mg/l) 0.05 <0.003

9 Nitrati (mg/l) 10 0.78 - 2.7

10 Sulfati (mg/l) 200 15.0 - 46.0

11 Hloridi (mg/l) 250 5 - 17

12 Ukupni fosfor (mg/l) 0.94 0.07 - 0.278

13 Fenoli (mg/l) 0.001 0.009

14 Deterdţenti (mg/l) 0.4 0.37

15 Mineralna ulja (mg/l) 0.05 0.00

16 GvoţĊe (mg/l) 0.3 0.07

17 Hrom (Cr +6

) (mg/l) 0.1 0.00

18 Olovo (mg/l) 0.05 0.04

19 Cink (mg/l) 0.2 0.00

20 Bakar (mg/l) 0.1 0.07

21 Sulfidi (mg/l) 0.00 0.01

22 Kadmium (mg/l) 0.005 0.00

23 Nikel (mg/l) 0.05 0.002

24 Hrom (Cr+3

) (mg/l) 0.1 0.00

25 Cijanidi (mg/l) 0.1 0.01

Izvor podataka: Hidrološki dnevnik za 2006. godinu od RHMI

Tabela 4-8 Rezultati analize kvaliteta vode Juţene Morave ( Grdelica)

Br. Substance МAC za II klasu

Reka

Ј. Моrava

1 pH vrednost 6.8 - 8.5 -

2 Rastvor O2 (mg/l) 6 10.4-14.6

3 % zasićenost sa O2 75 - 90 91-138

4 BPK5 (mg/l) 4 1.8-4.3

5 HPK (mg/l) 12 -


Br. Substance МAC za II klasu

Reka

Ј. Моrava

6 Sus. Substance (mg/l) 30 1-31

7 Amonium joni (mg/l) 1 0.03-0.006

8 Nitriti (mg/l) 0.05 <0.003

9 Nitrati (mg/l) 10 0.35-1.19

10 Sulfati (mg/l) 200 18.7-39.6

11 Hloridi (mg/l) 250 7-13

12 Ukupni fosfor (mg/l) 0.94 0.073-0.146

13 Fenoli (mg/l) 0.001 <0.001

14 Deterdţenti (mg/l) 0.4 -

15 Mineralna ulja (mg/l) 0.05 -

16 GvoţĊe (mg/l) 0.3 -

17 Hrom (Cr +6

) (mg/l) 0.1 -

18 Olovo (mg/l) 0.05 <1-3

19 Cink (mg/l) 0.2 -

20 Bakar (mg/l) 0.1 0.007-0.029

21 Sulfidi (mg/l) 0.00 -

22 Kadmium (mg/l) 0.005 <0.002-0.002

23 Nikl (mg/l) 0.05 0.02-0.04

24 Hrom (Cr+3

) (mg/l) 0.1 <0.001

25 Cijanidi (mg/l) 0.1 -

Izvor podataka: Hidrološki dnevnik za 2006. godinu od RHMI

4.5.2 Stanje podzemnih voda

Za definisanje sadašnjeg stanja kvaliteta podzemnih voda na trasi budućeg autoputa od

Grabovnice do Grdelice analiza uzoraka vode nije bila raspoloţiva. Ipak, uzorci vode uzeti od

piezometra sa obale Juţne Morave su analizirani i utvrĊeno je da je nivo nitrata povišen (NO3 - N)

(VK stanje).

4.5.3 Vodeni putevi

Na stacionaţi km 922 + 100 do km 922 + 400 (grupa vodenih puteva na levoj strani novo

projektovanog puta). Navedeni izvor je napušten kao primarni izvor snabdevanja vodom i sluţi

samo kao podrška snabdevanju vodom za grad Vranje.


Posle razmatranja rezultata analize koju je izvršio Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u

Beogradu za potrebe PE "HEBA" Bujanovac, i koji su predstavljeni u Elaboratu o rezervama

minerala i termalnih mineralnih voda u Bujanovaĉkom basenu i u Elaboratu o rezervama vode sa

malom koliĉinom minerala u Bujanovaĉkom basenu – izvor PE "HEBA", moţe se izvesti zakljuĉak

da za vreme redovne eksploatacije budućeg autoputa ne oĉekuju se neki znaĉajni negativni uticaji.

Slika 4-3 Hidrogeološka mapa Bujanovaĉkog basena

Slika 4-2 prikazuje hidrogeološku mapu Bujanovaĉkog basena i lokaciju izvora u odnosu na trasu

budućeg autoputa.

Uslovi koji se odnose na institucije za upravljenje vodama dati su u Apendiksu K - Reference (325-

05-759/00-07 od 15.09.2000, 325-05-315/03-07 od 28.05.2003.)


4.6 Društveno i kulturno okruţenje

4.6.1 Demograske karakteristike

Analizirano podruĉje se nalazi na jugu Srbije. Administrativno govoreći, razmatrano podruĉje

ukljuĉije opštine dva okruga:

Jablanica okrug – Leskovac

Pĉinja okrug – Vladiĉin Han, Vranje i Bujanovac

Mreţa naselja ukljuĉuje i regionalne centre Leskovac i Vranje sa interpoliranim opštinama Vladiĉin

Han i Bujanovac. Prema svom poloţaju i funkciji gore pomenuti gradovi su formirali svoje

gravitacione zone koje se sastoje od manjih ruralnih naselja.

Ovo podruĉje je naseljeno na razne naĉine u zavisnosti od toga da li se govori o urbanoj sredini

duţ doline Morave ili o ruralnim naseljima bez ĉvrste urbane matice, ĉije glavno zanimanje je

poljoprivreda. Generalne karakteristike ovog podruĉja je veliki broj zaseoka sa vrlo malom

gustinom populacije i potuno izolovanim individualnim kućama koje funkcionišu kao individualna

poljoprivredna domaćinstva.

Region Juţne Morave, prema raspoloţivim indikatorima regionalnog razvoja, spada u nedovoljno

razvijna podruĉja Srbije.

U analiziranom podruĉju postoji 41 naselje u opštini Leskovac, Vladiĉin Han, Vranje i Bujanovac.

Ovo su uglavnom ruralna naselja u dolini Juţne Morave, osim ĉetiri urbana naselja koja su,

istovremeno, centri navedenih opština. Sela su mala, kako po broju stanovnika, a to je 200-do 500

u prosku, tako i po broju domaćinstava u njima. Ruralna podruĉja su u stvari zone emigracije.

Populacija u Vladiĉinom Hanu se povećala 3.1 puta, Vranja 3.9, a Vranjske banje 2.3 puta i ovo su

imigraciona podruĉja. Stopa raĊanja, koja se odnosi na celu populaciju razmatranog podruĉja se

smanjuje zato što stanovništvo napušta ovo podruĉje i migrira u navedene urbane centre. Proseĉni

broj domaćinstava je još uvek ne promenjen. Broj radno sposobnog stanovništva, kao i onih koji se

aktivno bave poljoprivredom se ubrzano smanjuje (u razmatranom periodu od 1991. do 2002.

godine), ako ne uzmemo u obzir urbane delove.

Prirodni uslovi su ograniĉavajući faktor za poljoprivrednu proizvodnju zbog brdovito-planinske

konfiguracije terena. Veliki broj populacije drţi stoku. Uĉešće obradivog zemljišta u ukupno

korišćenom zemljištu se smanjuje (sa 56% u 1991. na 48% u 2002. godini) a ovo je potvrĊeno

ĉinjenicom da se broj ljudi koji se bave poljoprivredom smanjuje i sada on iznosi oko 20%.

Pošto problem mogućih negativnih posledica na graĊane mora da se analizira na ugroţenoj

populaciji, utvrĊen je broj graĊana koji ţive u ovim naseljima. Podaci su dati u Tabeli 4-9.

Tabela 4-9 Uporedni pregled broja stanovnika i domaćinstava

Br Naselje Inventar

godina

Broj stanovnika Broj

domaćinstava

Opština Leskovac

1. Velika

Grabovnica

1991.

2002.

1479

1608

386

384


Br Naselje Inventar

godina


domaćinstava

2.

Dobrotin

1991

2002.

345

354

91

90

3. Mala Kopasnica

1991.

2002.

246

337

79

86

4.

Grdelica

(selo)

1991.

2002.

1187

1234

350

375

5.

Oraovica

1991.

2002.

2165

2305

561

654

6.

Guberevac

1991.

2002.

1987

1995

461

456

7. Bocevica 1991.

2002.

194

158

59

58

8. Palojce 1991.

2002.

512

502

123

143

9. Predejane (grad) 1991.

2002.

1434

1246

425

385

10.. Predejane (selo) 1991.

2002.

456

495

131

145

Opština Vladicin Han

11. Garinje 1991

2002

531

560

153

165

12. Mrtvica 1991

2002

501

389

151

140

13. Tegoviste 1991

2002

222

187

67

66


Br Naselje Inventar

godina


domaćinstava

14. Dzep 1991

2002

221

197

71

67

15. Dupljane 1991

2002

210

163

74

68

16. Manajle 1991

2002

78

60

30

27

17. Krzince 1991

2002

263

257

71

76

18. Prekodolce 1991

2002

1848

2153

477

540

19. Vladicin Han 1991

2002

7835

8529

7394

7826

20. Polom 1991

2002

424

444

111

121

21. Dekutince 1991

2002

281

271

66

89

22. Gramadja 1991

2002

253

247

68

71

23. Vrbovo 1991

2002

363

370

121

115

Opština Vranje

24. Prevalac 1991

2002

151

153

38

42

25. Korbevac 1991

2002

647

737

166

199

26. Mazarac 1991

2002

211

202

77

70

27. Mostanica 1991

2002

529

450

158

148

28. Vranjska spa 1991 5 690 1 209


Br Naselje Inventar

godina


domaćinstava

2002 6332 1 471

29. Bresnica 1991

2002

371

424

77

109

30. Ranutovac 1991

2002

450

490

100

120

31. Suvi Dol 1991

2002

393

601

59

99

32. Vranje

1991

2002

51122

56458

12256

14516

33. Ribnice

1991

2002

365

476

57

92

34. Gornji Neradovac 1991

2002

322

329

55

79

35. Donji Neradovac 1991

2002

552

633

116

142

36. Pavlovac 1991

2002

890

891

192

218

37. Davidovac 1991

2002

491

513

129

146

Opština Bujanovac

38. Srpska Kuca 1991

2002

278

293

63

68

39. Zuzeljica 1991

2002

159

168

49

41

40. Bozinjevac 1991

2002

322

388

85

94

41. Levosoje 1991

2002

764

860

173

200


4.6.2 Korišćenje zemljišta

Mape upotrebljenog zemljišta u pojedinim oblastima napravljene su prema geodetskim situacionim

planovima koji su napravljeni za potrebe Projekta autoputa E-75 Beograd – Niš – granica sa

Makedonijom. Mape su predstavljene i štampane u razmeri R 1: 5000, i ukljuĉuju podatke o

sadašnoj namenii i upotrebi odreĊenih površina i zemljišta i to je prikazano u Apendiksu E.

Mape daju podatke o stvarima koje postoje u ovom podruĉju, ali pošto je postojalo mnoštvo

razliĉitih podataka bilo ne neophodno da se oni generalizuju i sistematizuju u pogledu namene na

mapi. Kategorija livada takoĊe obuhvata manje zelene površine. Kategorija obraĊene zemlje

ukljuĉuje površine sa jednogodišnjim usevima. Površine pod vinogradima i voćnjacima ukljuĉeni su

u kategoriju višegodišnjih useva. Šume pokrivaju površine iznad klase VI prihvatljivosti.

Analizirano podruĉje je oznaĉeno kao prevashodno obradiva polja. Livade i šume se pojavljuju tu i

tamo duţ novo projektovanog autoputa. Najmanji procenat ukupne površine pripada zemljištu za

izgradnju.

Tabela 4-10 Pregled zauzetih površina

Deo Naselje Poljoprivredno

zemljište Šume Livade

Voćnjaci i

vinogradi

Grabovnica -

Grdelica 2.7 15.3 2.0 0.9 -

Gornje Polje –

Cariĉina dolina N/A N/A N/A N/A N/A

Cariĉina dolina -

Vladicin Han 0.16 - 22 4.1 7.1

Vladicin Han –

Donji Neradovac 2.3 18.8 1.0 9.3 3.8

Donji Neradovac

– Levosoje N/A N/A N/A N/A N/A

4.6.3 Zdravlje populacije

Uticaj novog autoputa na zdravlje populacije naseljenih mesta duţ autoputa je nesumnjiv, kao i

uticaj vozaĉa i ostalih uĉesnika u saobraćaju (putnika, pešaka). Uticaj se odnosi na izliţenost buci,

vibracijama iI zagaĊenju vazduha (sagorevanje ulja i izduvni gasovi).

Vozila na putu, ĉiji izduvni gasovi narušavaju kvalitet vazduha, predstavljaju znaĉajne zagaĊivaĉe

okolline. Motori sa unutrašnjim sagorevanjem emituju brojne gasove a najvaţniji od njih (zbog

negativnog uticaja na ljude) su: CО, NОx, SО2, hidrokarboni, olovo kao i ĉvrste ĉestice u formi ĉaĊi.

Izduvni gasovi dopiru u organizam kroz respiratorni sistem, tako da su negativne posledice najveće

po respiratorne organe. Posledice trovanja izduvnim gasovima su edem pluća, bronhitis i

bronhijalna pneumonia. Samo kada je koncentracija ovih gasova veoma visoka oni onda mogu

imati i negativan utoicaj na ostale organe u organizmu (u sluĉaju akutnog trovanja ugljen

monoksidom, mogući su smrt ili koma). ZagaĊenje zemljišta i vode štetnim i toksiĉnim

substancama je moguće u sluĉaju nenamernog prosipanja.


Za vreme izgradnje autoputa, populacija naselja kroz koja prolazi autoput ili ih dodiruje biće

izloţena razliĉitim privremenim uticajima koji su takoĊe prostorno ograniĉeni. Biće izloţena

isparavanjima policikliĉnih aromatiĉnih hidrokarbona (PAH) za vreme nanošenja asfaltnih slojeva.

Zemljani radovi mogu da dovedu do znaĉajne emisije prašine ili neprijatnih mirisa.

Vibracije imaju dve vrste uticaja na organizam: fiziĉki (mehaniĉi, termalni) i biološki (uticaj na sluh i

vestibularni sistem). Vibracije smanjuju osećaj za bol, toplotu i dodir (naroĉito osetljiva podruĉja su

prsti i vrhovi prstiju na nogama i podruĉje ţeluca). Ljudi koji imaju problema sa koronarnim

arterijama, sa visokim ili niskim pritiskom, bolesti srednjeg uha, poremećaju ovarija su veoma

osetljivi na ovaj uticaj.

Projektovano rešenje je sprovedeno tako da se negativni uticaji autoputa na zdravlje ljudi svedu na

minimum.

4.6.4 Nepokretna kulturna dobra

Kulturnoi nasleĊe je zaštićeno kao sastavni deo podruĉja u kome se nalazi. U oblastima gde se ovi

kulturni spomenici nalaze oni su zaštićeni u okviru oĉuvanja prirode. Posle razmatranja planske i

projektne dokumentacije i vizuelnog pregleda podruĉja projekta, odreĊeno je da ima dvadeset

sedam objekata koji pripadaju ovoj kategoriji. Podaci o kulturnom nalseĊu i spomenicima (Tabela

4-11) registrovani su u skladu sa podacima iz Republiĉkog instituta za kulturne spomenike u

Beogradu (RIKS).

Table 4-11 Registrovana kulturna dobra

Br. Mesto Naziv mesta era

1 Mala Kopasnica Pisana strana Antĉki period

2 Grdelica Selište antiĉki period

3 Oraovica Crkva Sc. Nikole -

4 Oraovica Manastirište -

5 Oraovica

Crkvište -

6 Bocevci

Latinsko groblje

-

7 Bocevci

Selište

-

8 Predejane Staro groblje -

9 Predejane Selšste

-

10 Predejane Gradac -


Br. Mesto Naziv mesta era

11 Susevlje Latinsko groblje

-

12 Krzince Sveto Trojstvo Kasno atiĉko doba

13 Krzince Staro groblje

-

14 Piljakovac Stara naseobina IzmeĊu neolitskog perioda i

kasnog bronzanog doba

15 Civlak Višeslojno naselje

Antiĉki period

16 Kalimance Višeslojno naseĉlje -

17 Polom

Crkvište

Srenji vek

18 Dekutince

Suvi Rid

-

19 Gramadja

Gramadje

Pre-istorijski period

20 Vrbovo Mirĉe Rimsko naselje

21 Zlatokop

Crkvene njive

Rimsko naselje

22 Vranjska spa

Zdravstveni i rekreacioni

centar Banja

23 Donji Neradovac Golo Rebro -

24 Pavlovac village Gumnište Preistorijski period

25 Pavlovac village Suvi do

-

26 Davidovac village Davidovac - Crkvište

-

27 Davidovac village Davidovac - Gradište

-

Neka od mesta su poznata po istraţivanjima iz 1959. godine, kada su naĊena neka preistorijska

naselja, ali su dosta uništena za vreme rekonstrukcije puta. Samo jedno od ovih mesta (Gramadie)

će direktno biti ugroţeno izgradnjom autoputa, a ostala mogu biti ugroţena indirektnim uticajima

kao što su vibracije ili zagaĊenje vazduha. U nekim sluĉajevima precizna lokacija i granice nisu


poznate (npr. Oraovica, Bocevci i Predejane). Generalno, znanje o ovim mestima je veoma

ograniĉeno.

Vršena su neka ispitivanja na nekim od ovih mesta (npr. lokalitet Male Kopasnice, iskopavanja

vršena tokom 2004. godine). Neke druge lokalitete RIKS je identifikovao kao prioritete za dalja

ispitivanja (npr. lokalitet Selište). OdreĊivanje uticaja planiranog autoputa na sve ove objekte je

zadatak koji zahteva precizne informacije o samim objektima, kao i indikatorima koji su vezani za

autoput. Prema tome, ispitivanja na terenu biće sprovedena tokom izrade glavnog projekta za

deonice gde su identifikovani kulturni i arheološki lokaliteti i biće uraĊeni detalji planovi za

ublaţavanje negativnih uticaja autoputa na arheološko i kulturno nasleĊe. Preporuke RIKSA će se

poštovati, ali moraju se obezbediti finansijska sredstva za ispitivanje kako bi se utvrdio precizni

interes i projekat i kako bi se primenile odgovarajuće mere zaštite.

Pored ovih poznatih spomenika, zakon o kulturnom nasleĊu navodi da ukoliko se pojavi neki novi

neregistrovani lokalitet za vreme izgradnje, investitor i izvoĊaĉ moraju da omoguće i obezbede

arheološku intervenciju. Ovo ukljuĉuje i momentalno prekidanje radova i obaveštavanje nadleţnog

instituta za zaštitu spomenika o ovom novom otkriću. Ovo definitivno zahteva povremeni

arheološki nadzor za vreme izgradnje, a obezbeĊivanja ovoga je uĉinjeno u skladu sa EMP, videti

Tabelu 8-3. Investitor je obavezan da obezbedi finansijska sredstva za nameravane radove-

izvoĊenje arheoloških istraţnih radova, povremeni arheološki nadzor, zaštitne arheološke

intervencije itd.

Uslovi Republiĉkog instituta za zaštitu kulturnih spomenika dati su u Apendiksu J - Referenca

(5/1118 od 12.06.2006, 10/719 od 09.04.2008, 10/160 od 06.02.2008, 5/1114 od 12.06.2006,

10/720 od 09.04.2008).


5. UTICAJ NA ŢIVOTNU SREDINU

5.1 Uvod

Ovaj deo predstavlja potencijalne uticaje na ţivotnu sredinu i ublaţenje u vezi sa izgradnjom i

funkcionisanjem autoputa i zasnovan je na ,,dodavanju‖ komponenti projekta u bazi koja je

sastavljena tokom raznih studija, koje ukljuĉuju pojedinaĉne EIA izveštaje iz raznih odeljaka.

Mehanizmi za implementaciju ublaţavanja prikazani su u odeljku 8, EMP.

Mora se priznati da ovaj izveštaj obuhvata koridor autoputa, ukljuĉujući deonice autoputa koje

obuhvataju celokupni projekat za E75. Rad na pripremi i projektu je do danas privukao dosta

paţnje u vezi s trasiranjem autoputa, posebno za nove odvojene deonice, kako bi se izbegle

osetljive oblasti i umanjili uticaji na ţivotnu sredinu i društveni rascep. Pošto detaljni projekti nisu

završeni, još uvek nisu poznati aspekti kao što su projekat, plan i metode izgradnje za tunele i

mostove, posebno zemljište koje će biti potrebno da se stekne, mesta za kampove za gradilišta itd.

EIA navodi pitanja i uticaje i mere ublaţenja koje se mogu utvrditi u ovoj fazi projekta. Na detaljnim

aspektima projektima radiće ugovaraĉi, od kojih će se po ugovoru zahtevati da sprovedu dalje

posebne procene i ispitivanja gradilišta kako bi se preĉistile informacije o potencijalnim uticajima

(na primer, kao što je naznaĉeno u preduslovima koje su dostavili INP i IPCM) i da pripreme

posebne EMP za gradilišta kao i ciljne operativne planove upravljanja za transport, otpad,

zagaĊenje itd.

5.2 Geologija i zemljište

Zemljište kao osnovni prirodni element predstavlja veoma sloţen sistem, veoma osetljiv na razliĉite

uticaje. Zbog toga odnosi koji proistiĉu iz sfere razliĉitih uticaja na zemljište takoĊe definišu

celokupno pitanje odnosa izmeĊu puta i ţivotne sredine. Zemljište kao sloţeni ekološki sistem

reaguje na male promene i to moţe prouzrokovati degradaciju njegovih glavnih karakteristika.

Navedene ĉinjenice nam nameću obavezu da istraţimo, za svaki pojedinaĉni sluĉaj, veliki broj

uticaja koji se mogu klasifikovati u dve glavne grupe: zagaĊenje zemljišta i degradacija zemljišta.

Obema pojavama će se posvetiti odgovarajuća paţnja s obzirom da je analiza projekta izvedenog

stanja utvrdila mogućnost višestrukih uticaja.

Izraz degradacija zemljišta, u kontekstu uticaja na ţivotnu sredinu, podrazumeva nekoliko razliĉitih

procesa meĊu kojima najveću teţinu imaju pojave klizišta i odronjavanja, erozija, promene

permeabilnosti zemljišta, moguća degradacija karakteristika zemljišta u široj zoni, degradacija

zemljišta usled otvaranja pozajmišta, degradacija zemljišta usled formiranja oblasti stovarišta i

drugi uticaji u posebnim prostornim okolnostima mogu imati veći ili manji uticaj.

Radovi na raašišćavanju postojećeg zemljišta, vegetacije i konstrukcija i ogolevanja gornjeg sloja

tla ukazuju na poĉetak graĊevinskih radova na novom putu. Kada se vrše ti radovi, dešavaju se

najveće promene u topografiji.

Kada sagledamo uticaj zemljišta, kao što je definisano i u sluĉaju voda, moţe se napraviti razlika

izmeĊu dve glavne faze. Odnose se na fazu izgradnje i na operativnu fazu.


Pravimo razliku izmeĊu dva aspekta uticaja koja prouzrokuje izgradnja putnog kapaciteta, naime

zagaĊenja zemljišta i degradacija zemljišta.


ZagaĊenje zemljišta u ovoj fazi moţe prouzrokovati neodgovarajući rad na zemljištu i njegovim

derivatima koji se koriste za graĊevinske mašine i pogone tokom izgradnje, pranja vozila i mašina

van prostora oznaĉenog u te svrhe, gradilište koje je organizovano na neodgovarajući naĉin i druge

aktivnosti koje se ne sprovedu u skladu sa smernicama tehniĉkih mera ublaţavanja tokom

izgradnje.

ZagaĊenje zemljišta tokom izgradnje predstavlja aspekt uticaja na zemljište, kao faktor koji utiĉe na

ţivotnu sredinu, koji se moţe smanjiti do minimuma ili u potpunosti eliminisati ako se poštuju mere

tehniĉkog ublaţavanja koje su navedene u opisu mera za umanjenje uticaja projekta.

U sluĉaju izgradnje puta, pitanja uticaja na zemljište (degradacije) se prvenstveno vide u potrebi

transporta velikih koliĉina graĊevinskih materijala i u potrebi za otvaranjem pozajmišta ili stovarišta.

Drugi vaţan ĉinilac u ovoj fazi je neizbeţna potreba da se ogoli gornji sloj tla sa velike površine.

Sam proces izgradnje puta ukljuĉuje veću mehaniĉku stabilizaciju osnove puta i u mestima gde se

formira moţe, u odreĊenim osetljivim delovima, da utiĉe na parametre zemljišta, prvenstveno u

smislu permeabilnosti vode, nepropustljivosti itd.

Svaka deonica novoprojektovanog autoputa E-75 moţe da pretrpi degradaciju zemljišta usled

otvaranja pozajmišta ili formiranja stovarišta u tim posebnim okolnostima. Na deonicama

Grabovnica-Grdelica i Gornje Polje-Cariĉina Dolina, podizanje zemljišta ne zahteva velike zaseke i

zaseke sa strane na većini duţine i tako se moţe kompenzovati nedostatak materijala za nasip sa

postojećih pozajmišta u neposrednoj blizini rute autoputa (na udaljenosti do 30 km).

Pitanja koja se odnose na pozajmišta, kamenolome i višak materijala rešiće se tokom detaljnog

projekta i povezane zaštite ţivotne sredine, koja stoga nisu trenutno dostupna.

Štaviše, jasno je da će se višak materijala pojaviti kao posledica radova izgradnje tunela, zaseka,

zaseka sa strane na većini deonice Cariĉina Dolina-Vladiĉin Han i stoga će biti neophodno da se

oforme oblasti za uklanjanje, ako je moguće na koridoru, ili u njegovoj neposrednoj blizini. Prostor

koji se dobija nakon skretanja reĉnog korita Juţne Morave (od 887 + 800 km do 888 + 250 km)

mogao bi se iskoristi za odvajanje viška materijala, kao i oblasti duţ starijih poplavljenih zaravni

istih vodenih tokova. Nadalje, jedan deo viška materijala bi mogao da se deponuje u jarcima.

Naime, neki od njih urezuju osnove padina, prouzrokujući lokalnu nestabilnost, koja bi mogla da

ugrozi budući put. Prirodno je da pre toga oni moraju efektivno da se stabilizuju i dreniraju.

S druge strane, bez obzira na višak materijala koji se pojavljuje usled velike disproporcije izmeĊu

ureza i nasipa, biće neophodno da se pripreme materijali stena dobrog kvaliteta i prirodni agregati

koji će se koristiti u izgradnji putnih konstrukcija. U tu svrhu, moguće je koristiti kamenolom ,,Momin

kamen‖ (na oko 890 + 900 km), što je leţište u neposrednoj blizini rute autoputa.

Degradacija zemljišta na deonici Vladiĉin Han-Donji Neradovac ograniĉena je na kategoriju

pozajmišta pošto se planirani put projektuje na nasipu. Nedostatak kvalitetnih materijala moţe se

nadoknaditi sa postojećih pozajmišta u blizini novoprojektovane deonice autoputa i takoĊe iz

kontrolnih radova reĉnog korita Juţne Morave tj. postojeće obale reke.

Pesak i šljunak se mogu koristiti kao materijali dobrog kvaliteta za nasipe a posteljica se moţe

koristiti iz regulisanih kamenoloma sa licencom koji se nalaze u blizini. Ili je moguće koristiti sveţ

predrobljeni zeleni škriljac.

Na deonici Donji Neradovac-Levosoje, degradacija zemljišta će biti manje prisutna. Naime, od sela

D. Neradovac, tj. 939 + 940 km do sela Srpska Kuća (946 + 323 km), ruta novoprojektovanog

autoputa u potpunosti sledi magistralni put M – 1, tako da će se degradacija zemljišta desiti na


produţenom delu postojećeg puta. Na ovoj deonici autoputa, degradacija zemljišta je ograniĉena

na pozajmišta.

Ispitana su dva mesta za potencijalna pozajmišta. Prvo mesto bi bilo u zoni sela Karadnika, a

drugo veoma blizu rute, na 951 + 000 km. Višak materijala na odreĊenim stacionaţama (od 953 +

500 km do 955 + 000 km) mogao bi se koristiti za izgradnju pošto je u pitanju granit.

Tokom izgradnje planirane rute autoputa neophodno je preduzeti mere koje umanjuju mogući uticaj

na ţivotnu sredinu. One bi prvenstveno bile:

Sastavljanje Analize uticaja na ţivotnu sredinu u okviru projekta organizovanja izgradnje i

za potrebe postavljanja administrativnih objekata, skladišta i mašina i za pronalaţenje

lokacije za pogone za proizvodnju asfaltnih mešavina ako taj pogon treba da se nalazi u

zini ovog puta;

Striktna zaštita svih delova terena van neposredne zone radova, što znaĉi da se nikakva

postojeća površina ne moţe koristiti kao stalno ili privremeno mesto za deponovanje

materijala, kao što su pozajmišta, platoi za parkiranje i popravku mašina;

Prikupljanje organskog materijala i skladištenje na organizovanim skladišnim površinama

kako bi se mogli koristiti za završne radove radi rekultivacije i biološke zaštite;

Svaki rad sa naftom i njenim derivatima tokom procesa izgradnje, punjenja mašina, mora

se vršiti na posebno utvrĊenim mestima uz poštovanje najvećih mera ublaţavanja kako bi

se izbeglo svako izlivanje. Sva ambalaţa za naftu i naftne derivate mora se sakupiti i

deponovati na mestima deponija;

Zabrana otvaranja nekontrolisanih prilaznih puteva ka pojedinaĉnim delovima gradilišta;

Parkiranje mašina samo na utvĊenim mestima. Na parkiralaštu za mašine, preduzeti

posebne mere za zaštitu od zagaĊenja zemljišta naftom ili naftnim derivatima. U sluĉaju da

se zemljište kontaminira izlivenom naftom ili drugim, odreĊeni sloj tog zemljišta se mora

ukloniti i deponovati na odgovarajućoj deponiji;

Sistematsko prikupljanje ĉvrstog otpada koji je obiĉno produkt procesa izgradnje i ostanka

radnika u zoni gradilišta (prehrambena ambalaţa, ostali ĉvrsti otpad) i njegovo

deponovanje na deponijama;

Zabrana svakog pranja mašina i vozila u zoni radova i pranja mešalica betona i

nekontrolisanog odlaganja bilo kojih rezervnih delova betonske mase na bilo kojoj površini

van neposredne rute puta;

Nakon završetka radova neophodno je, na osnovu posebnih projekata rekultivacije,

regulisati sva pozajmišta, stovarišta i deponije kako bi se spreĉilo dalje pogoršanje

zemljišta i poboljšao vizuelni efekat.


Tokom operativne faze zagaĊenje zemljišta će uglavnom biti produkt sledećih procesa:

ZagaĊenje kišnicom sa površine puta,

Taloţenje izduvnih gasova,

Odlaganje organskog i neorganskog otpada,

Izlivanje tereta koji se transportuje,


Taloţenje ĉestica nanetih vetrom iz atmosfere,

Disperzija usled kretanja vozila.

Ĉinjenica navedena u uvodnim opservacijama koja se tiĉe pitanja kvantifikacije zagaĊivaĉa

zemljišta i već izraţeni stavovi o fazi projektovanja, vode do mogućnosti utvrĊivanja, u smislu

numeriĉke kvantifikacije, samo onih elemenata za koje su već potvrĊeni neki modeli. To, izmeĊu

ostalog, ukljuĉuje ĉinjenicu da zagaĊenje zemljišta prvenstveno podleţe sledećem:

Sistemu drenaţe puta,

Obimu saobraćaja i strukturi saobraćajnog toka,

Konfiguraciji obliţnjeg terena i stepena pošumljenosti,

ZagaĊenju zemljišta usled rasturanja tokom kretanja vozila koje je ograniĉeno na uski

pojas duţ ivice puta,

Disperzija materijala sa površine puta tokom pomeranja vazduha usled kretanja vozila

takoĊe se dešava u uskom pojasu duţ ivice puta,

Sedimentacija iz atmosfere je prisutna na razdaljini od ĉak nekoliko stotina metara ali se,

za sada, to ne moţe utvrditi niti bi se mogli posmatrati posebni modeli koji bi se koristili u

kvantifikaciji tih pojava.

Pitanje zagaĊenja zemljišta koje je najviše ispitano odnosi se na sadrţaj olova. Ta ĉinjenica

proizilazi iz karakteristika bioakumulacije teških metala kao što je olovo, koji se mogu akumulirati

preko lanca ishrane i postati toksiĉni za ljude ili ţivotinje. Na osnovu podataka o saobraćajnim

tokovima za planirani period (2021. godina) na relevantnom koridoru, sadrţaj kontaminirane

materije u zemljištiu je utvrĊen na osnovu proraĉuna baziranih na podacima iz prethodnih studija

autoputeva.

Tabela 5-1 Oĉekivani sadrţaj teških metala u zemljištu za analizirane sektore na autoputu E-

75 (ppm)

Br. Elem. MPC*

Oĉekivani sadrţaj po sektoru autoputa

Grabovnica –

Grdelica

G. Polje -

Car. Dolina

Car. Dolina -

Vlad. Han

Vlad. Han.-

D. Nerado.

1 Ag 50 150 – 210 91 - 136 90 - 130 180 – 240

2 B 240 – 300 136 - 181 140 - 180 280 - 350

3 Ba 800 – 1040 363 - 408 470 - 610 930 - 1200

4 Be 130 – 190 54 - 91 80 - 110 150 - 220

5 V 290 – 350 136 - 181 170 - 210 340 - 400

6 Ga 100 – 160 45 – 64 60 - 100 120 - 190

7 Co 70 – 120 27 - 45 40 - 70 90 - 140

8 Cu 100 260 – 320 181 - 227 150 - 190 300 - 370

9 Cr 100 480 – 590 227 - 272 280 - 340 550 - 680


10 Mn 2950 - 3450 1360 - 1810 1720 - 2010 3420 - 4000

11 Ni 50 260 – 320 109 - 136 150 - 190 300 - 370

12 Sc 70 – 110 45 - 73 40 - 70 90 - 130

13 Zn 300 440 – 490 163 - 181 250 - 290 510 - 560

14 Zr 540 – 740 227 - 272 310 - 440 620 - 860

15 Sr 480 – 590 227 - 272 280 - 340 550 - 680

16 Pb 100 510 – 570 227 - 272 290 - 330 590 - 650

17 Y 290 – 350 118 - 163 170 - 210 340 - 400

*UtvrĊeno u Pravilima o dozvoljenim koliĉinama opasnih i štetnih supstancija u zemljištu i vodi za

navodnjavanje i naĉini njihovog testiranja (Sluţbeni glasnik RS, br. 23/94)

Deonica autoputa E–75 Donji Neradovac - Levosoje podeljena je na dva karakteristiĉna odseka: D.

Neradovac - Srpska Kuća i Srpska Kuća - Levosoje. Na osnovu podataka o saobraćaju (proseĉni

godišnji dnevni saobraĉaj (AADT) - 17444 vozila) za D. Neradovac - Srpska Kuća i Srpska Kuća -

Levosoje (AADT - 14827 vozila), izraĉunali smo koliĉine tih zagaĊivaĉa na 1 km, koji se taloţe u

zemljištu duţ ivice autoputa u godini (tabele T 5.1.3 - 01 i T 5.1.3 - 02).

Tabela 5-2 Godišnja koliĉina taloţenja zagaĊivaĉa na 1 km, duţ ivice autoputa D. Neradovac

- Srpska Kuća

ZagaĊivaĉ Koliĉina (kg/km/god.)

Cink 18,9

Kadmijum 0,0061

Bakar 0,028

Olovo 0,878

GvoţĊe 40,33

Ulja i maziva 58,70

Tabela 5-3 Godišnja koliĉina taloţenja zagaĊivaĉa, na 1 km, duţ ivice autoputa Srpska Kuća

- Levosoje

ZagaĊivaĉ Koliĉina (kg/km/god.)

Cink 16.2

Kadmijum 0.0052

Bakar 0.0239

Olovo 0.748


GvoţĊe 34.382

Ulja i maziva 50.044

Na osnovu dobijenih koncentracija za svaku deonicu i svih podataka prikazanih u okviru ove

deonice moţemo zakljuĉiti da problemi zagaĊenja zemljišta imaju odreĊeni poloţaj u ukupnim

odnosima izmeĊu puta i okoline.

Ako se uzme u obzir koncept drenaţe kišnice (otvoreni sistem) na analiziranoj ruti

novoprojektovanog autoputa, mogu se pojaviti znatni nivoi zagaĊenja zemljišta na pojasu 5,0-10,0

od puta, koji ima veoma velik obim saobraćaja. Kao što je već spomenuto, olovo je najznatniji

zagaĊivaĉ prouzrokovan saobraćajem a koji se odnosi na poljoprivredu i prehrambenu industriju.

Najveći uticaj olova i kadmijuma je u zoni od 1,0 do maks. 5,0 m duţ puta, koja potpada pod

granicu desnog puta.

Zemljište u blizini autoputa moţe imati koncentracije kadmijuma do 3 mg/kg. Ovaj element manje

proizilazi iz taloţenja izduvnih gasova a mnogo više od guma koje se taru o površinu kolovoza.

Što se tiĉe relevantnih saobraćajnih tokova, koncentracije zagaĊivaĉa u zemljištu, usled redovnog

funkcionisanja planirane novoprojektrovane saobraĉajnice autoputa, neće predstavljati veći

problem za analizrani period planiranja.

Pojam degradacije zemljišta tokom funkcionisanja puta, u smislu uticaja na ţivotnu sredinu,

podrazumeva nekoliko razliĉitih procesa, a oni koji imaju najveću teţinu su klizišta i odronjavanja,

erozije, promene permeabilnosti zemljišta, potencijalno pogoršanje karakteristika zemljišta u široj

zoni i drugi uticaji koji mogu biti od veće ili manje vaţnosti u posebnim prostornim uslovima.

Na projektovanoj deonici autoputa Cariĉina Dolina - Vladiĉin Han (desna strana doline), postoji 6

aktivnih i pasivnih evidentiranih klizišta, širine 40-350 m, dubine 5-10 m, bez neposrednog uticaja

na geotehniĉke zahteve za izgradnju izabrane varijante autoputa. Naime, to su stara klizišta u zoni

puta M-1, ,,Cariĉina Dolina‖, ―Dţep 1‖ i ―Dţep 2‖ koja su delimiĉno stabilizovana izgradnjom

drenaţnih konstrukcija/konstrukcija za zadrţavanje.

Nadalje, deonica Cariĉina Dolina-Vladiĉin Han zaobišla je druga tri registrovana klizišta, pošto se

ona nalaze na rasponu puta na kojem je projektovan tunel „Manajle‖ (892 + 518 km-894 + 322 km).

Na levoj strani doline se nalazi aktivni sipar (padinski nanos), širine 30 m i dubine do 5,0 m, od 889

+ 720 km do 889 + 750 km.

Erozija tla podrazumeva ispitivanja i uklanjanja najsitnijih i najplodnijih ĉestica iz rastresite baze. To

je prirodni proces koji se moţe ubrzati nekontrolisanom seĉom drveća i neodgovarajućim

korišćenjem zemljišta.

Ne samo da procesi erozije u oblasti koja okruţuje saobraĉajnicu novoprojektovanog autoputa

utiĉe na ţivotnu sredinu u smislu degradacije zemljšta, već oni takoĊe mogu i negativno da utiĉu na

buduću saobraćajnicu, bilo posredno ili neposredno.

Direktni negativni uticaj na put prouzrokovan je erozijom zemljišta na padinama koje se nalaze

neposredno pored puta.

Kada se govori o lokacijama koje su podloţne eroziji duţ novoprojektovanog puta, to su, svakako,

mesta dubokih zaseka i zaseka sa strane (8-35 m). Na tim mestima su predviĊene mere

ublaţavanja (duple mreţe, poprskani beton i kotve, zidovi za zadrţavanje). Na dva raspona u

Mrtvici (889 + 125 km i 889 + 700 km) i jednom rasponu u Mominom Kamenu (891 + 462,50 km),


padine su iznad 16 m visine a izgradnja deonica autoputa predviĊena je pomoću galerija, ĉime se

ostvaruje ne samo stabilnost tla već se spreĉava i uništavanje ţivotne sredine, geološko i vizuelno

uništavanje gusto pošumljene leve strane doline reke Juţna Morava.

S druge strane, procesi erozije indirektno utiĉu na oblasti koje su dalje od puta sa kojih talozi

erozije dolaze do puta preko vodenih tokova.

Sabirna oblast reke Juţna Morava u sektoru Grdeliĉke klisure predstavlja jednu od najpoznatijih

erozivnih oblasti u Srbiji. Erozivni procesi u sabirnoj oblasti bujiĉnih pritoka reke Juţna Morava na

datoj deonici autoputa uglavnom su u rasponu srednje i velike erozije. Sve pritoke reke Juţna

Morava u datom sektoru su izuzetno bujiĉnog karaktera. Osnovna karakteristika hidrološko-

psamološkog reţima vodenih tokova su bujiĉni talasi sa iznenadnim zaletom i kratkim trajanjem. Ti

talasi stvaraju veći deo (70-80%) ukupne godišnje proizvodnje taloga erozije.

Dinamika bujiĉnih procesa u sabirnim oblastima tih vodenih tokova je veoma primetna. Nakon

intenzivnog taloţenja u sabirnim oblastima, obrazuju se bujiĉni talasi, koji donose velike koliĉine

taloga erozije.

Na primer, postoji dobro poznati sluĉaj iz polovine 20. veka, kada je Dţepska reka donela

materijale u tolikim koliĉinama i tolikim intenzitetom da su praktiĉno došli do ţelezniĉke pruge. Da

bi se zaštitili magistralni put i ţelezniĉka pruga duţ desne strane doline reke Juţna Morava, erozija

tla je spreĉena pošumljavanjem i saniranjem bujiĉnih vodenih tokova (jarkovi i potoci) izgradnjom

kaskadnih stenovitih pregrada.

Glavni problem u pogledu uticaja erozije i bujiĉnih procesa na put je potencijalni uticaj reĉnih taloga

na konstrukcije koje se nalaze na mestima gde se put ukršta sa vodenim tokovima. Zaustavljanje i

akumulacija taloga u zonama mostova i propusta mogu u velikoj meri da smanje kapacitet tih

konstrukcija. U tom sluĉaju, kada nadoĊu visoke vode, otvori tih konstrukcija mogu da se blokiraju i

ruta puta moţe biti poplavljena.

U procesu pripreme tehniĉke dokumentacije za izgradnju puta neophodno je sastaviti plan za

regulisanje erozije okolne oblasti uticaja. Posebne biološke, biotehniĉke i tehniĉke mere mogu

smanjiti stvaranje erozije i prenos sedimenata a, shodno tome, i stepen do kojeg će erozija i

sedimenti negativno da utiĉu na buduću rutu puta.

Ako se uzmu u obzir svi zakljuĉci do kojih se došlo tokom faze analiziranja uticaja rute puta na

zemljište, prvenstveno u pogledu sprovoĊenja odgovarajućih mera ublaţavanja, neophodno je

utvrditi posebne korake koji treba da se preduzmu u fazi funkcionisanja. Te procedure predstavljaju

domen upravljanja funkcionisanjem i sadrţe organizaciju saobraćaja i odrţavanje deonice puta kao

takve. Te mere sadrţe sledeće aktivnosti:

Neophodno je obezbediti stabilna obeleţja na putu, znakove i signale za deonicu,

ukljuĉujući sve oblike neophodnih zabrana i obaveštenja;

Kod procedura zimskog odrţavanja neophodno je sastaviti posebne planove rada koji

uzimaju u obzir zaštitu ţivotne sredine;

Padine nasipa treba hortikulturno da se razviju u smislu unapreĊenja vizuelnih efekata i

smanjenja efekata površinske erozije i predvideti sve mere za rekultivaciju tla puta;

Zbog zagaĊenja zemljišta koje proistiĉe iz funkcionisanja puta, neophodno je predvideti

minimalnu zonu zaštite puta koja neće biti obradiva zona. Što se tiĉe oĉekivanih

koncentracija zagaĊivaĉa, taj pojas ne treba da se prostire više od 5 m od ivice desnog


dela puta. Trava koja se dobija odrţavanjem zelenih površina u blizini puta neće se koristiti

za ispašu stoke. Nikakvi herbicidi se neće koristiti za uklanjanje korova;

Da bi se umanjio uticaj salinizacije zemljišta u blizini autoputa koja proizilazi iz zimskog

odrţavanja, korišćenje natrijum hlorida treba da se zameni drugim supstancijama sa

sliĉnim stepenom uklanjanja leda. Ako se u procesu odrţavanja koristi natrijum hlorid, od

izuzetne je vaţnosti precizno planiranje vremenskog rasporeda i koliĉina;

Svi sadrţaji koji prate planiranu saobraćajnicu puta treba da se projektuju i podignu u

skladu s glavnom funkcijom ovog puta i nakon što se uradi studija uticaja na ţivotnu

sredinu;

Svi prateći skupovi sadrţaja treba da se dostave u posebnim kontejnerima za prikupljanje

ĉvrstog otpada kako bi se izbeglo zagaĊenje zemljišta u zoni puta. Te kontejnere mora

prazniti ovlašćena kompanija a ĉvrsti otpad se mora skladištiti na deponiji.

5.3 Kvalitet vazduha

ZagaĊenje vazduha koje proistiĉe iz putnog saobraćaja, kao kriterijum utvrĊivanja odnosa izmeĊu

autoputa i ţivotne sredine, je danas relativno efektivno kvantifikovano bez obzira na sluĉajni

karakter velikog broja parametara koji neophodno definišu tu pojavu (meteorološki, topografski,

saobraćajni, graševinski itd.).

Okviri ove studije se nadograĊuju na pokazatelje koji su utvrĊeni kao srednje godišnje vrednosti

(dugoroĉna koncentracija) i vrednost 95. percentila (maksimalna kratkoroĉna koncentracija).

Do sada je analiza otpadnih gasova koji su stvoreni usled rada motora motornih vozila otkrila

prisustvo ĉak nekoliko stotina štetnih organskih i neorganskih komponenti. U analizi ove studije

usvojene su sledeće komponente: ugljen-monoksid (CO), azot-monoksid (NO), azotni oksid (NO2),

sumpor-oksid (SO2), ugljovodonici (CxHy), olovo (Pb), i ĉvrste ĉestice (CC).

Pravila o vrednostima limita, metode merenja emisija i kriterijumi za ustanovljavanje mernih taĉaka

i evidencije podataka (Sluţbeni glasnik RS, br. 54/92) propisuju vrednosti limita emisije,

alarmantnih emisija, povremenog zagaĊenja vazduha, naĉine za sistematsko merenje emisije,

kriterijume za ustanovljavanje mernih taĉaka i naĉin voĊenja evidencije.

Standatri kvaliteta buke i vazduha dati su u prilogu F - Standardi

Tabela 5-4 MPC zagaĊivaĉa u atmosferi

Supstancija Nastanjena površina

(mg/m3)

Nenastanjena površina

(mg/m3)

Ugljen-monoksid

CO

srednja vrednost

najveća vrednost

3

10

3

5

Azotni oksid

NO2

srednja vrednost

najveća vrednost

0,06

0,15

0,05

0,085

Olovo

Pb

srednja vrednost

najveća vrednost

0,001

0,01

0,001

0,01


Supstancija Nastanjena površina

(mg/m3)

Nenastanjena površina

(mg/m3)

Sumpor-dioksid

SO2

srednja vrednost

najveća vrednost

0,05

0,35

0,03

0,15

Ĉvrste ĉestice

CC

srednja vrednost

najveća vrednost

0,05

0,15

0,03

0,05

Uticaji putnog saobraćaja na zagaĊenje vazduha analizirani su u dva aspekta: faza izgradnje i

operativna faza.


Po samoj svojoj prirodi, izvoĊenje graĊevinskih radova predstavlja znaĉajan izvor zagaĊenja

atmosfere koje je prouzrokovano korišćenjem graĊevinskih mašina koje se najĉešće voze na

fosilna goriva. Premeštanje velikih zemljanih masa tokom izgradnje osnove puta (useci, nasipi)

dovodi do stvaranja velikih koliĉina prašine, koje mogu negativno da utiĉu na populaciju i

vegetaciju. Rad pogona za pravljenje asfalta i korišćenje asfaltne mase na saobraćajnici vodi do

emisije isparljivih organskih jedinjenja (VOC) koji sadrţe veliki procenat policikliĉnih aromatiĉnih

ugljovodonika (PAH) ĉiji je uticaj potvrĊen u vezi s pojavom karcenogenih bolesti kod populacije.

U tom sluĉaju prostor u kojem treba da se izvode graĊevinski radovi je na udaljenosti većoj od 100

m od naseljene oblasti i stoga se ne oĉekuju nikakvi negativni uticaji na populaciju. Pogoni za

proizvodnju asfalta će se nalaziti van zone uticaja projekta.


Izraĉunavanja koncentracija zagaĊivaĉa za karakteristiĉne preseke planiranog puta izvršena su

koristeći napredni raĉunarski program koji je razvijen na temeljima modela utvrĊenog u

smernicama za procenu zagaĊenja vazduha na putevima (Merkblat über Luftverunreinigungen an

Strassen, MLuS-90). Parametri komponenti zagaĊivaĉa vazduha su u formi srednjih godišnjih

vrednosti i vrednosti 95. percentila.

Da bi se ispitao nivo zagaĊenja vazduha shodno planiranom obimu saobraćaja, usled oblika

saobraćajnice, budući autoput E–75 Grabovnica–Levosoje, je podeljena na karakteristiĉne deonice:

Grabovnica – Grdelica

Gornje Polje – Cariĉina Dolina




Na osnovu procedura koje se koriste za izraĉunavanje komponeti zagaĊivaĉa vazduha za

karakteristiĉno mikroklimatsko stanje, dobijeni su podaci koji predstavljaju vaţeće pokazatelje

zagaĊenja vazduha. Podaci su dobijeni tako što su se uzeli u obzir relevantni meteorološki uslovi

uzimajući u obzir prostorni poloţaj saobraćajnice i brzinu najĉešće prisutnih vetrova. TakoĊe su

izraĉunate i stalne i tekuće koncentracije pasivnih zagaĊivaĉa - CO, NO, NO2, CXHY, Pb, SO2 i

pasivnih ĉestica na svakih 25 m-100 m od ivice kolovoza, a zatim na 200 m i 300 m.


Grabovnica – Grdelica – Gornje Polje – Caričina Dolina

Na osnovu podataka o uĉestalosti, brzini i smerovima vetra iz meteorološke stanice Predejane,

dobijena je proseĉna brzina vetra od 3,0 m/s u severnom smeru. Na osnovu tih meteoroloških

uslova izraĉunali smo koncentracije zagaĊivaĉa za AADT u 2021. godini kao završnoj godini

operativnog perioda i za brzinu saobraćajnog toka od 80 km/h.

Modelovanjem koncentracija zagaĊenja vazduha za deonice autoputa, pod navedenim vremenskim

uslovima i poredeći ih sa vrednostima graniĉnih koncentracija, kao i sa graniĉnim vrednostima

utvrĊenim u Pravilima o graniĉnim vrednostima, naĉinima merenja emisije, kriterijumima za

ustanovljavanje mernih mesta i evidentiranja podataka (Sl. glasnik RS, br. 54/92), moţemo

zakljuĉiti sledeće:

U uslovima dominantnog (N) vetra, koncentracije svih zagaĊivaĉa, osim NO2max, su ispod

graniĉnih vrednosti emisije;

U osnovi, kada duva dominantni (N) vetar, na desnoj strani bilo koje deonice autoputa,

koncentracije zagaĊivaĉa u vazduhu su veće;

Graniĉna vrednost limita prekomerne emisije za NO2max je 5,5 m za levu stranu i 18 m za

desnu stranu autoputa, mereno od ivice kolovoza;

U periodima bez vetra, graniĉne vrednosti emisije svih zagaĊivaĉa se premašuju, naime:

ugljen-monoksid 6 m za srednje i 10 m za maksimalne vrednosti, azot-dioksid 45 m za

srednje i 68 m za maksimalne vrednosti, sumpor-dioksid 35 m za srednje i 14 m za

maksimalne vrednosti, olovo 21 m v 85 m za maksimalne vrednosti i ĉvrste ĉestice 6 m za

maksimalne vrednosti.

Caričina dolina – Vladičin Han

Na osnovu geomorfoloških karakteristika tla, deonica je podeljena na dve poddeonice:

Od 885+771 km (poĉetak saobraćajnice) do 892+400 km (ulazni portal tunela ,,Manajle‖),

sa saobraćajnicom u prevoju i relevantnim vetrom paralelnim smeru puta – podaci o brzini

vetra uzeti iz meteorološke stanice Predejane

Ulazni i izlazni portali tunela ,,Manajle‖ od 894+400 km (izlazni portal tunela ,,Manajle‖) do

900+100 km (kraj deonice), sa saobraćajnicom u širokoj reĉnoj dolini i relevantnim vetrom

severoistoĉnog smera, brzina od 2,8 m/s – na osnovu podataka iz meteorološke stanice

Vranje.

Za ove meteorološke uslove, koncentracije zagaĊivaĉa su raĉunate za svakih 5 godina

funkcionisanja, uz odgovarajuće AADT i procentom vozila za prevoz robe do 2021. godine kao

završne godine perioda funkcionisanja i za brzinu saobraćajnog toka od 98 km/h. Koncentracija

zagaĊivaĉa u atmosferi je takoĊe raĉunata za magistralni put u poslednjoj godini funkcionisanja ako

se planirani put ne izgradi.

Modelovanjem koncentracija zagaĊenja vazduha za date deonice puta, došlo se do sledećih

zakljuĉaka:

Na deonici puta od izlaza iz tunela ,,Manajle‖ u Vladiĉin Han, po uslovima dominantog

vetra (NE, brzina od 2,8 m/s) i za AADT u periodu planiranja, koncentracije svih

supstancija zagaĊivaĉa su ispod graniĉnih vrednosti imisije;


Na deonici saobraćajnice koja prolazi kroz prevoj, za brzine vetra preko 1,8 m/s, što vaţi u

70,4% sluĉajeva, graniĉne vrednosti imisije se ne premašuju za bilo koji od zagaĊivaĉa

vazduha – smer vetra se ne podudara sa smerom saobraćajnice;

Tunel ,,Manajle‖ se provetrava sistemom ventilatora, zbog ĉega se stvaraju zone MPC

(malsimalne dozvoljene koncentracije) na ulaznim i izlaznim portalima, što je najistaknutije

za NO2; ugroţena oblast je u obliku kapi sa vrhom tik iznad portala tunela; na ulaznom

portalu ta oblast ide u smeru ose puta a na izlaznom portalu usmerena je ka jugoistoku;

duţina ,,kapi‖ je 190 m, maksimalna širina 60 m; pošto su oba portala u nenaseljenim

oblastima, povećane koncentracije NO2 mogu da utiĉu na vegetaciju u utvrĊenoj zoni;

U periodima bez vetra, što je 24-30% vremena, graniĉne vrednosti imisije za NO2 su

premašene za obim saobraćaja od preko 7000 vozila dnevno a u periodu planiranja

graniĉne vrednosti će se premašiti do 22 m od ivice kolovoza; za iste uslove, premašivanje

graniĉnih vrednosti imisije za olovo je 13 m od ivice kolovoza; drugi zagaĊivaĉi ne

premašuju graniĉne vrednosti imisije.

Vladičin Han – Donji Neradovac - Levosoje

Na datoj deonici smo koristili podatke iz meteorološke stanice Vranje. Analizom podataka o

uĉestalosti i brzini vetra zakljuĉili smo da je severnoistoĉni vetar, brzine 2,8 m/s, najuobiĉajeniji u

datom koridoru.

Na osnovu podataka dobijenih analizom za uobiĉajene uslove i graniĉne vrednosti, doneti su

sledeći zakljuĉci:

U periodama kada duva relevantni vetar povećavaju se koncentracije ugljovodonika (stalne

i tekuće vrednosti) kao i tekuće vrednosti azot-dioksida;

Tekuće vrednosti koncentracija ugljovodonika (CXHYmax) se premašuju duţ cele

saobraćajnice, naime 14–35 m levo od ivice kolovoza (27 m u proseku) i 16–37 m desno

(29.5 m u proseku);

Stalne vrednosti ugljovodonika (CXHYsr) se premašuju duţ cele saobraćajnice, osim na

deonicama od 900+700 km do 901+100 km, i od 902+500 km do 905+500 km desno, sa

proseĉnom širinom ugroţene zone od 5 m (maks. 12 m), i od 923+500 km do 924+400 km

desno, sa proseĉnom širinom ugroţene zone od 7 m (maks. 13 m);

Kratkotrajne koncentracije azot-dioksida (NO2max) premašene su od 923+700 km do

924+300 km desno (maks. 5 m), i od 902+800 km do 905+500 km desno (maks. 7 m).

Sa aspekta uticaja raznih zagaĊivaĉa vazduha na floru ova pojava je posebno vaţna za obradive

površine i kultivisane biljke. Dobijeni rezultati pokazuju da je u pojasu proseĉne širine od 27 m levo

i 30 m na desnoj strani puta u periodima projektovanog vetra moguće oĉekivati povećane

kratkotrajne koncentracije ugljovodonika (CXHYmax) koje mogu prouzrokovati trajne negativne

posledice na rast i razvoj biljaka. Preporuĉuje se da se izbegava kultivisanje osetljivih biljnih vrsta u

pomenutom koridoru, dok nema ograniĉenja za biljke koje se koriste kao ljudska hrana. Opšti

zakljuĉak koji se moţe zasnivati na izvršenim analizama je taj da problem zagaĊenja vazduha nije

znaĉajan u zoni uticaja planiranog autoputa.

5.4 Buka

Buka je jedan od prostorno najnaglašenijih efekata po ţivotnu sredinu. MeĊu svim izvorima buke,

buka iz saobraćaja predstavlja najveći procenat a manji deo odlazi na druge izvore buke (industrija,


graĊevinske delatnosti, buka od aktivnosti u slobodno vreme itd.). Uticaj buke kod projekta koji se

posmatra prouĉen je u pogledu njegove dve faze, faze izgradnje i operativne faze. Standardi buke i

kvaliteta dati su u prilogu F - Standardi

5.4.1 Uticaj u fazi izgradnje

Faza izgradnje je, u pogledu buke, okarakterisana radom mašina i pogona koji se nalaze duţ puta

u izgradnji. Izvori buke tokom izgradnje su bušenje i miniranje tokom prokopavanja tunela, teške

graĊevinske mašine i njihov saobraćaj u vezi s izvoĊenjem radova. Organizacija izgradnje linearne

strukture, kao što je put, okarakterisana je postavljanjem graĊevinskih mašina na relativno velikoj

površini ĉime se oteţava intervenisanje u pogledu zaštite ţivotne sredine od povećanih nivoa buke

u toj fazi. Izloţenost tim uticajima je vremenski i privremeno ograniĉena i kao takva se uzima u

obzir u merama ublaţavanja tokom faze izgradnje.

Mere ublaţavanja u fazi izgradnje

U ovoj fazi neke od tehnika izgradnje nisu poznate pošto će ih ugovaraĉi utvrditi tokom detaljnog

projektovanja, stoga je nemoguće predvideti posebne nivoe buke koji će se stvoriti tokom

izgradnje.

MeĊutim, opšte mere ublaţavanja se mogu utvrditi kao sledeće procedure ĉija primena moţe

uticati na ublaţavanje uticaja buke u fazi izgradnje:

Podizanje svesti radnika da buĉne aktivnosti treba da se minimalizuju;

Podešavanje radnog vremena;

Korišćenje savremene opreme i mašina sa prigušivaĉima buke kada se radi u blizini

naseljenih oblasti;

Redovno odrţavanje graĊevinskih vozila i opreme u pogledu eliminisanja nepotrebni izvora

buke;

Izbegavanje istovremenog rada nekoliko buĉnih mašina ako je moguće;

Iskljuĉivanje mašina kada se ne koriste;

Korišćenje prirodnih akustiĉnih barijera ili sita za zaštitu od buke oko mašina;

Redovno odrţavanje prilaznih i privremenih puteva i ograniĉavanje brzine vozila na

nepoploĉanim putevima za prevoz materijala.

5.4.2 Uticaj u toku eksploatacije

Putni saobraćaj ima dominantnu ulogu u poreĊenju s drugim izvorima buke i stalno se povećava.

To dovodi do povećanja nivoa buke u zonama oko puteva.

Buka je najznaĉajniji nematerijalni izvor zagaĊenja kod putnog saobraćaja; u pogledu njenog

porekla, ona predstavlja veoma sloţenu pojavu stohastiĉkog karaktera. Analiza uticaja buke

podrazumeva utvrĊivanje parametara saobraćajne buke i funkcionalno utvrĊenog puta. Status koji

se definiše na taj naĉin se poredi s tekućim zakonskim postulatima u pogledu maksimalnih

dozvoljenih nivoa za odreĊene objekte. Premašivanje dozvoljenih nivoa podrazumeva analizu

potrebe preduzimanja neophodnih mera zaštite.


Tabela 5-5 Vrednosti najvećih dozvoljenih nivoa buke u dB(A) za razliĉita korišćenja

zemljišta - JUS U.J6 205

Nameravana upotreba prostora

Najveći dozvoljeni nivo spoljne buke dB(A)

Dan Noć

Oblasti za opuštanje i rekreaciju,

Bolniĉke i rehabilitacione zone,

Kulturno-istorijska mesta,

Veliki parkovi

50

40

Turistiĉke oblasti,

Mala i seoska naselja,

Zone kampova i škola

50

45

Iskljuĉivo stambene oblasti 55 45

Poslovno-stambene oblasti,

Komercijalno-stambene oblasti,

Deĉja igrališta

60

50

Centar grada, specijalizovana trgovina,

poslovne, administrativne zone sa stanovima,

zone duţ autoputeva i glavnih saobraćajnica

65

55

Industrijske, skladišne i usluţne oblast ii

transportni terminali bez stambenih oblasti

Na granicama zona buka ne moţe biti veća od

nivoa prisutnog u graniĉnoj zoni

Maksimalno dozvoljeni nivo spoljašnje buke za naseljene oblasti na koridoru za budući autoput E–

75 iznosi 65 dB(A) za dnevne ili 55 dB(A) za noćne uslove. Za ovu posebnu procenu relevantnog

nivoa u proizvoljnoj taĉki deonice, koristili su se posebni raĉunarski programi. Napravljeni su na

osnovu smernica pod nazivom: "Richtlinien für den Larmschutz an Strassen". Ova metodologija

daje procenu nivoa saobraĉajne buke za period od 16 sati tokom dana (06:00 – 22:00) i 8 sati

tokom noći (22:00 - 06:00). Ovaj metod uzima u obzir obim saobraćaja tokom dana i noći % teških

vozila za prevoz robe (HGVs), proseĉnu brzinu motornih vozila i HGVa, od 300m. Ova procedura

ukljuĉuje celokupnu oblast relevantnih uticaja i uslove naĉinjene za procedure kvantifikacije. Na

osnovu dobijenih podataka, moţe se doći do dokumentovanih zakljuĉaka u pogledu negativnog

uticaja saobraćajne buke i moţe se utvrditi bilo koja potreba za merama ublaţavanja.

Korišćenjem opisane metodologije i odreĊenih stanja na gradilištu karakteristiĉne deonice, izvršeno

je izraĉunavanje relevantnih pokazatelja za odabrane karakteristiĉne deonice u pogledu rasporeda

objekata u blizini saobraćajnice. Radi evaluacije uslova, usvojili smo dozvoljenu graniĉnu vrednost

od 55 dB(A) za noćne uslove koji se odnose na objekte duţ glavnih saobraćajnica. Na osnovu

procena saobraćajne buke u planiranom periodu, koje su zabeleţene na karakteristiĉnim


presecima, maksimalni nivoi buke su dostignuti na 25 metara od ivice puta, i minimalnim i

maksimalnim razdaljinama na kojima su vrednosti dostignute. Razlika u nivou u nekim mestima

dovodi do fiziĉkih ograniĉenja kod popreĉnog profila i u blizini ţelezniĉke pruge i magistralnog puta

koji će ostati na tom mestu kao paralelna saobraćajnica. Rezultati su prikazani u tabeli T 5.3.2 -02.

Tabela 5-6 Saţeti rezultati procene buke u saobraćaju

Deonica

Maksimalni nivoi buke na

referentnoj udaljenosti od 25

metara

Udaljenosti na kojima su

dostignute odobrene graniĉne

vrednosti

Dan Noć Min. Maks.

Grabovnica -Grdelica 76 dB(A) 72 dB(A) 55 m >300 m

Grdelica - Cariĉina

Dolina 76 dB(A) 70dB(A) 80 m 280 m

Cariĉina Dolina -

Vladiĉin Han 75 dB(A) 71 dB(A) 50 m >300 m

Vladiĉin Han - Donji

Neradovac 76 dB(A) 70 dB(A) 70 m 260 m

Donji Neradovac -

Levosoje 80 dB(A) 76 dB(A) 45 m >300 m

Autoput E–75

Grabovnica – Levosoje 80 dB(A) 76 dB(A) 45 m >300 m

Na osnovu numeriĉkih podataka dobijenih izraĉunavanjem i relevantnih nivoa utvrĊenih zakonom,

moţe se doći do zakljuĉka da se graniĉni nivoi buke premašuju u zonama u kojima se nalaze

registrovane konstrukcije.

Mere ublaţavanja tokom faze eksploatacije

Cilj analiziranja saobraćajne buke na autoputu E–75 je da se izaberu odgovarajuće procedure za

ublaţavanje negativnih uticaja koje buka ima na populaciju. Tehniĉke mere ublaţavanja sadrţe sve

procedure koje su neophodne za smanjenje kvantifikovanih negativnih uticaja na dozvoljene limite.

Smanjenje uticaja buke moţe se ostvarizi putem razliĉitih procedura:

smanjenje uticaja buke zasaĊivanjem zelenog zaštitnog pojasa izmeĊu autoputa i objekata

na koje utiĉe,

smanjenje uticaja buke u objektima postavljanjem zvuĉno izolovanih prozora i vrata na

fasadama koje su izloţene buci - pasivne mere ublaţavanja,

smanjenje prenosa buke putem postavljanja akustiĉnih barijera – zidovi za zaštitu od buke.

U ovom posebnom sluĉaju, za autoput E–75 Grabovnica–Levosoje, predviĊa se da se koriste

konstrukcije za suzbijanje buke i pasivne mere ublaţavanja (zvuĉno izolovana vrata i prozori),

Najvaţnija zaštita od buke je izgradnja zidova za zaštitu od buke. Ta zaštita će se koristiti u


mestima gde se nalaze najugroţenije grupe i objekti. Prilikom izbora vrste zida, treba da se uzmu u

obzir kriterijumi koji treba da se ispune, kao što su:

otpornost na vremenske uslove,

strukturalna racionalnost,

vizuelni efekat,

mogućnosti montaţe,

mogućnosti proširenja,

prostorna usklaĊenost,

lako odrţavanje.

Zahtevani opsezi duţina i visine za konstrukcije za zaštitu od buke na autoputu E–75 prikazane su

na tabeli Tabela 5- (vidi takoĊe prilog L).

Tabela 5-7 Struktura za zaštitu od buke na autoputu E–75

Deonica Pozicija

konstrukcije

Visine konstrukcije

(m)

Duţine

konstrukcije

(m)

Grabovnica –

Grdelica

levo 2,0 1 028

desno 3,0–4,0 1 260

Grdelica -

Cariĉina Dolina

levo 3,0 2 070

desno 3,0 600

Cariĉina Dolina – Vladiĉin Han levo 2,0–3,0 1 956

desno 2,0–3,5 1 572

Vladiĉin Han –

Donji Neradovac

levo 2,0–5,0 8 476

desno 2,0 – 5,5 11 312

Donji Neradovac - Levosoje levo 4,0 2 350

desno 4,0 3 100

Autoput E–75

Grabovnica - Levosoje

levo 2,0–5,0 15 880

desno 2,0–5,5 17 844

Za autoput E–75 Grabovnica–Levosoje, potrebno je oko 34 km konstrukcija za suzbijanje buke.

TakoĊe je predviĊeno da se primene pasivne mere ublaţavanja za odreĊeni broj pojedinaĉnih objekata

gde su te mere najisplativije.

TakoĊe, mora se zabraniti izgradnja stambenih objekata na udaljenostima od ose puta gde se moţe

premašiti dozvoljeni nivo buke kako bi se izbegle dalje komplikacije usled poremećaja buke. Tokom

detaljnog projektovanja, reevaluiraće se nivoi operativne buke, kojima će se utvrditi oblasti u okviru kojih


će se zabraniti izgradnja novih zgrada. Te informacije će se preneti na relevantne organe koji se bave

planiranjem radi kasnije primene kao dela planiranja korišćenja zemljišta.

5.5 Uticaji na floru, faunu i karakteristike okoline

Potreba da se ispitaju svi negativni uticaji koji proizilaze iz izgradnje planiraniranog autoputa

zahteva ispitivanje mogućih negativnih uticaja na floru i faunu. Na osnovu analiziranih uticaja

planirane saobraćajnice u sferi zagaĊenja vazduha i vode i zagaĊenja zemljišta, zauzimanja

površina i podele prostora, moguće je izvući zakljuĉke u pogledu mogućih uticaja na ekosisteme

oblasti duţ koje prolazi saobraćajnica. TakoĊe je neophodno obratiti posebnu paţnju na komentare

i zahteve INP, koji je obezbedio detaljne komentare o pojedinaĉnim deonicama puta (vidi prilog I).

Njihovi komentari sadrţe napomene o statusu oĉuvanja ekosistema i vrsti flore i faune, opšte mere

ublaţavanja i potrebu za preduzimanjem dodatnih ispitivanja tokom detaljnog projektovanja kako bi

se umanjili negativni uticaji. Iz tog razloga u EMP-u su odobrene te studije.

5.5.1 Uticaj na floru

Na osnovu konsultacija sa Institutom za zaštitu prirode, koji je sproveo svoj rad na terenu na

deonicama autoputa, rizici po retke/ugroţene vrste su umereni i mogu se kontrolisati putem

odgovarajućeg planiranja i mera predostroţnosti tokom izgradnje i funkcionisanja. Ugovaraĉi će

sprovesti detaljna ekološka ispitivanja gradilišta u osetljivim oblastima i rekama na koje izgradnja

utiĉe i pripremiti planove ublaţavanja, koji bi ukljuĉili aspekte kao što su izmene na gradilištima i

premeštanje osetljivih vrsta. Većina podruĉja pokrivenog autoputem okarakterisana je priliĉno

antropogeniĉki izmenjenim ekosistemom u obliku degradiranih šuma, livada i obradivog zemljišta.

Mogući proces kvantifikacije uticaja na floru je jedino preko utvrĊivanja oblasti sa ukupnim

gubitkom vegetacije, oblasti sa izmenjenom vegetacijom i oblastima prirodne vegetacije na koju se

vrši odreĊeni uticaji.

Ukupni gubitak vegetacije biće prisutan u oblastima pokrivenih konstrukcijom kolovoza. Oblasti

pokrivene osnovom puta na kojima je zasaĊeno zelenilo nakon izgradnje u okviru planiranja zelenih

površina desnog dela puta (padine nasipa i kanala), kao i oblasti steĉene u svrhe izgradnje puta,

predstavljaju podruĉja sa izmenjenom vegetacijom i one potpadaju pod najveći negativni uticaj

puta. Tabela 5-8 daje prikaz pomenutih podruĉja po deonici.

Tabela 5-8 Podruĉja sa ukupnim gubitkom vegetacije i izmenjenom florom

Lokacija Ukupni gubitak

vegetacije (ha)

Izmenjena vegetacija

(ha)

Vegetacija na koju

postoji nekakav uticaj

(ha)


Vladiĉin Han 28,2 32,8 -

Grabovnica - Grdelica 15,79 12,17 53,20

Vladiĉin Han – Donji

Neradovac 60 71,2 87,5


Uticaj zagaĊenja vazduha na floru je prostorno ograniĉen na uţi pojas direktno duţ puta pošto se

koncentracije, sa dozvoljenim graniĉnim vrednostima, koje se tiĉu mogućih negativnih uticaja,

dostiţu kod većine komponenti na samoj ivici puta. To je posledica, kao što je zakljuĉeno u odeljku

o zagaĊenju vazduha, saobraćajnog opterećenja i uslova prenosa zagaĊivaĉa na neurbane puteve.

Uticaji zagaĊenja zemljišta na floru u podruĉju autoputa su krajnje prostorno ograniĉeni direktno

duţ ivice puta i u drenaţnim kanalima pošto su u pitanju male koncentracije zagaĊivaĉa. Mogu se

oĉekivati odreĊeni uticaji pored puta samo preko efekata salinizacije zemljišta kao posledica

zimskog odrţavanja. Najveći uticaji na floru u okviru date oblasti prirodno su izraţeni preko većeg

analiziranog uticaja upotrebe površina. Taj uticaj je posebno vaţan na zemljištima sa izraţenim

reproduktivnim karakteristikama. Mostovi i nadvoţnjaci, tuneli i podzemne konstrukcije nemaju

direktne negativne uticaje na floru tokom izgradnje autoputa pošto vode do upotrebe površina i

minimalnog uklanjanja biljne podloge. U manjoj meri je prisutan niz drugih uticaja a treba da

naglasimo da to nisu uticaji na floristiĉke elemente od bilo koje posebne prirodne vrednosti u

svakom pojedinaĉnom sluĉaju.

5.5.2 Uticaj na faunu

Potencijalni negativni uticaji planiranog autoputa E-75 na faunu moţe se podeliti na uticaje tokom

faze izgradnje i na dalje uticaje koji se dešavaju tokom funkcionisanja autoputa. Uticaji na faunu u

datoj oblasti povezani su sa upotrebom zemljišta pošto se tada uništavaju neka staništa,

uzgajališta i refugijumi i odsecaju se tradicionalne ţivotinjske staze. Svako zagaĊenje zemljišta, tla i

površinskih voda moţe negativno da utiĉe na faunu u podruĉju koje se prouĉava. Tokom izgradnje

autoputa to podruĉje će se izmeniti preko izmene fiziĉkih karakteristika prostora, transformacije

zemljišta usled izgradnje autoputa i pripreme zemljišta, a takoĊe postoje i odreĊeni oblici

zagaĊenja. Promena podruĉja odraţava se preko promene staništa (promena geometrije, tla,

mozaiĉke prirode i opštih uslova utoĉišta i lanca ishrane), uklanjanja sloja zemljišta (uklanjanje,

erozija ili uništavanje gornjih slojeva stena i zemljišta) promene hidroloških reţima (promene

sastava i struktura staništa koja utiĉe na vlaţnost zemljišta u tom podruĉju), buke i vibracija.

Negativni uticaji koji se pojavljuju kod funkcionisanja autoputa potencijalno se dešavaju preko

mogućnosti smrti ţivotinja na otvorenom autoputu, remećenja oblasti preko koje prolazi autoput

usled većih nivoa buke i preko povišenih nivoa svih vrsta zagaĊenja, posebno zagaĊenja vazduha.

Posebni oblik opasnosti po faunu u oblasti koje se prouĉavaju je potencijalno zagaĊenje zemljišta,

površinskih i podzemnih voda i zagaĊenje vazduha u sluĉaju nesreća. Da bi se umanjile ţivotinjske

ţrtve, celokupna ruta autoputa treba da se ogradi lakšim zamkama ka osnovi linije ograde (vidi

prilog L o pojedinostima ograde).

Izgradnja autoputa će podeliti staništa biljnih i ţivotinjskih vrsta i mogla bi da stvori barijeru za

mnoge ţivotinjske vrste. Da bi se oĉuvala biološka raznolikost regiona, neophodno je olakšati

slobodno kretanje pojedinaca izmeĊu oĉuvanih subpopulacija i prirodnih staništa. Stoga je

neophodno da se izgrade ekološki koridori kako bi se spojile prostorne jedinice izolovanih prirodnih

staništa. Oĉuvanje povezanosti tih ekoloških koridora predstavlja glavni prioritet za oĉuvanje

biološke raznolikosti regiona. U tu svrhu je neophodno, tokom projektovanja i izgradnje autoputa,

planirati izgradnju prolaza za male i velike ţivotinje, iznad i ispod autoputa, u zavisnosti od potreba

i karakteristika tla kako bi se što je više moguće ublaţili negativni efekti na put. Komunikacija iz

Instituta za oĉuvanje prirode je zaista otkrila potrebu za oĉuvanjem povezanosti ţivotinjskih staništa

i sloţili su se da mnogi kanali i drenaţne cevi ispod autoputa treba da budu dovoljne taĉke prolaza

kako bi se omogućio slobodni prolaz vodozemaca tokom njihovih sezonskih migracija

rasploĊavanja. Slede pojedinosti o infrastrukturi prelaza:


Tabela 5-9 Infrastruktura ukrštanja

Deonica Broj prolaza i mostova kao

podvoţnjaka za velike

ţivotinje

najveća udaljenost

izmeĊu dva susedna

prolaza

Grabovnica – Grdelica 12 1370

Grdelica (Gornje Polje) – Caricina Dolina 20 2685

Caricina Dolina – Vladicin Han 37 1949

Vladicin Han – Donji Neradovac 41 2125

Donji Neradovac – Levosoje 18 1895

Broj cevnih prolaza kao

podvoţnjaka za male ţivotinje

najveća udaljenost

izmeĊu dva susedna

prolaza

Grabovnica – Grdelica 11 2870 m

Grdelica (Gornje Polje) – Caricina Dolina 16 2065 m

Caricina Dolina – Vladicin Han 11 1468 m

Vladicin Han – Donji Neradovac 38 4840 m

Donji Neradovac – Levosoje 22 4460 m

Drugi vaţan faktor koji treba da se naglasi su prostorni i radni elementi. Kao što je iznad prikazano,

postoji veliki broj spomenika kulture u celoj oblasti projekta koji mogu biti osetljivi na direktne i

indirektne uticaje izgradnje ili funkcionisanja autoputa, ukljuĉujući zagaĊenje vazduha, zemljišta,

vode, buku i vibracije. One su utvrĊene na osnovu konsultacije sa Institutom za zaštitu spomenika

kulture Srbije i vizuelnih opservacija, ali još uvek nisu uraĊena detaljna ispitivanja na terenu.

Granice zaštitnih zona spomenika kulture se utvrĊuju u zavisnosti od vrste konstrukcije i koliĉine

informacija na njegovoj lokaciji i dimenzija i polupreĉnika od 40 m. Arheološko nalazište u blizini

Vrbova je van direktne zone uticaja. U širem podruĉju koridora postoje praistorijska naselja u blizini

Poloma i Dekutinaca i vidi se da je samo jedno nalazište GrmaĊa veoma blizu trase ili ta trasa

direktno na njega utiĉe. Neophodno je izvršiti arheološka ispitivanja na terenu kako bi se

kategoriĉki utvrdile granice karakteristika nalazišta za koja se zna, shodno evidenciji, da se nalaze

u blizini autoputa pre poĉetka izgradnje novoprojektovane saobraćajnice. Druga nalazišta se

nalaze na 100-200 od ose puta i većina negativnih uticaja moţe se izbeći.

Shodno vaţećim propisima u domenu zaštite ţivotne sredine, Institut za zaštitu spomenika kulture

Srbije u Beogradu izdao je zahteve za pripremu studije procene uticaja na ţivotnu sredinu za

Preliminarni projekat autoputa E-75 Beograd-Niš-granica sa BJRM. Preduslovi Instituta za zaštitu

spomenika kulture Srbije dati su u prilogu J – Reference (5/1118 od 12.06.2006, 10/719 od

09.04.2008, 10/160 od 06.02.2008, 5/1114 od 12.06.2006, 10/720 od 09.04.2008) i rezimirane su

kao:

Ne sme se vršiti nikakvo iskopavanje, rušenje, izmena niti bilo koji radovi koji bi mogli da

oštete karakteristike spomenika kulture.


Dok se ne sprovedu mere zaštite za prirodna kulturna bogatstva (NCA) i njihovo okruţenje,

ne moţe se vršiti nikakva izgradnja niti prostorni razvoj bez prethodnog odobrenja

nadleţne sluţbe za zaštitu spomenika kulture.

Republiĉki Institut za zaštitu spomenika kulture i ovlašćeni ekspert moraju se

pravovremeno obaveštavati o poĉetku zemljanih i drugih radova na arheološkom nalazištu

ili u njegovoj neposrednoj blizini kako bi se pravovremeno sprovele neophodne pripreme

dok se ne dobije dozvola za arheološko ispitivanje.

UtvrĊena nalazišta se moraju obeleţiti i obezbediti (zaštitnim ogradama ili drugim zaštitnim

sredstvima) kako bi se izbeglo oštećenje tokom izgradnje puta.

Zakon o kulturnim bogatstvima obavezuje investitora i ugovaraĉa da predvide i obezbede

arheološke intervencije u sluĉaju da se naiĊe na neka neevidentirana nalazišta (npr. sluĉajni

prolanasci) tokom izgradnje. To ukljuĉuje trenutni prekid radova i obaveštavanje nadleţnog Instituta

za zaštitu spomenika kulture o tom otkriću. To svakako zahteva povremeni arheološki nadzor

tokom izgradnje. Invstitor je u obavezi da obezbedi sredstva za sve predviĊene radove –

arheološko sondiranje, povremeni arheološki nadzor, zaštitu arheoloških intervencija itd.

5.6 Preseljenje usled sticanja zemljišta

Ovaj aspekt projekta podleţe specijalnoj, detaljnoj studiji koja se odvija paralelno sa EIA i o njemu

će se dostaviti poseban izveštaj. MeĊutim, ovde je prikazan u kratkim crtama radi potpunosti

delokruga EIA. Ispod su navedena naĉela koja upravljaju pripremom i implementacijom plana

preseljenja.

Sledeća naĉela će se odnositi na naknadu ljudima koji su tome izloţeni:

slediće se relevantni zakponi Srbije i politika SB 4.12. Ako postoji sukob izmeĊu zakona

Srbije i politike SB, vaţiće ovo drugo i ovaj RFP;

poštovaće se prava na imovinu i nasleĊivanje lica;

javnost će biti u potpunosti obaveštena o tome i procesi će biti transparentni;

preduzeće se svi mogući koraci radi smanjenja sticanja produktivnog zemljišta u privatnom

vlasništvu i izbećiće se sticanje stambenih zona putem paţljivog projektovanja;

dokle je moguće, ponudiće se zamena zemljišta ljudima koji su tome izloţeni; zemljište iste

vrednosti, proizvodnog potencijala, karakteristika u istoj okolini kao i izgubljeno zemljište;

procena zemljišta, firmi i drugih sredstava za koje će se dati naknada zasnivaće se na

celokupnom trošku zamene4;

4 Trošak zamene koji se definiše kao trţišna cena nakon što se uzme u obzir vrednost zemljišta, trošak konstrukcija i

instalacija, useva, drveća, bunara, starosti useva, vinogradi i vreme potrebno da se reprodukuju, plus trošak registracije i

porezi i na prenos. U sluĉaju kuće, naknada treba da bude takva da omogući vlasniku da zameni kuću sliĉnom kućom. To

takoĊe ukljuĉuje trošak transakcije. Spekulacije zasnovane na izgradnji puta neće biti faktor procene. Drugim reĉima, ocena

je zasnovana na situaciji pre izgradnje puta.


U sluĉaju poljoprivrednog zemljišta, procena zemljišta će ukljuĉiti vrednost useva, starost

useva, vreme potrebno za njihovu reprodukciju, ulaganje u zemljište i sve stojeće potporne

konstrukcije kao što su zidovi, ograde, štale, bunari kao i prava na vodu;

Neodrţive, redundantne parcele zemljišta/konstrukcije koje se ostave nakon sticanja

glavnog imanja steći će se i platiti vlasniku ako to ţeli;

U sluĉajevima da postoje ljudi koji rade na zemljištu koje je tome izloţeno ili firme ali koje

nisu vlasnici zemljišta (zakupci ili ljudi koji od toga zaraĊuju platu) naknada treba da ukljuĉi

i gubitke za ta lica i tim licima treba da se obezbedi naknada;

U sluĉajevima da je zemljište potrebno privremeno, licima koji su izloţeni projektu će se

isplatiti naknade po punoj trţišnoj ceni za izdavanje u periodu tokom kojeg se zemljište

koristi i zemljište će se vratiti vlasniku u istom stanju kao i kada je iznajmljeno. U sluĉaju

poljoprivrednog zemljišta, trţišna cena će takoĊe ukljuĉiti i vrednost useva koji se izgube

tokom roka izdavanja;

U izuzetnim sluĉajevima, ako je preseljenje neizbeţno, pored pune cene zamene, licima

koji su tome izloţeni ponudiće se pomoć za preseljenje kao i povezani troškovi (tj. trošak

preseljenja, doplata za preseljenje, transport);

u vezi s gore navedenim, korisnik projekta će koristiti drţavno zemljište koje je što je više

moguće bez tereta5;

Ako je zemljište koje je potrebno za eksproprijacciju drţavno zemljište koje se nezakonito

koristi, korisnicima će se dati nadoknada za useve i bilo koje ulaganje koje su izvršili na

zemljištu i daće im se rok od tri meseca da se isele sa zemlje. Ako sredstva za ţivot

korisnika drţavnog zemljišta zavise od zemljišta koje koriste, pruţiće im se pomoć u

naporu da poboljšaju sredstva za ţivot i ţivotni srandard kako bi se vratili na nivoe pre

preseljenja.

plan pripreme i sprovoĊenja sticanja zemljišta i naknade uradiće se na transparentan naĉin

uz uĉešće ljudi na koje utiĉe i institucija;

svi oni infrastrukturni objekti kao što su putevi, cevi za vodu i komunikacione mreţe koje se

prekinu izgradnjom zameniće agencija koja vrši implementaciju (Koridor 10);

preduzeće se svi potrebni koraci da se se obezbedi da se reše pitanja nadoknade,

registracije i prenosa a koja utiĉu na ljude bez potrebe za intervencijom suda osim ako je to

neizbeţno;

ljudima na koje utiĉe projekat i ljudima na koje put utiĉe daće se celokupna naknada pre

nego što se izda graĊevinska dozvola, ĉime se omogućava investitoru da zapoĉne

graĊevinske radove;

Svako ulaganje u imovinu na koju put utiĉe vrši se nakon prikupljanja podataka kao deo

pripreme studije izvodljivosti, što je zamena za cenzus, i nijedna nova konstrukcija ne

podleţe kompenzaciji.

U osnovi, eksproprijacija će se raditi na naĉin na koji lica na koje projekat utiĉe ili lica na

koje put utiĉe neće proći lošije nakon eksproprijacije i

5 ,,Pod teretom‖ se podrazumeva da se na zemljištu trenutno nalaze fiziĉka lica ili firme ili ga one

koriste, sa ili bez zakonskog prava


sve aktivnosti i procedure će se formalno dokumentovati.

Lica (privatna i drţavna, fiziĉka i preduzeća) koja imaju pravo na naknadu za gubitke ili oštećenja

zemljišta moraju se u potpunosti isplatiti pre nego što agencija za implementaciju izda graĊevinsku

dozvolu i pre poĉetka bilo kojih radova ili graĊevinskih aktivnosti na datim zemljišnim parcelama,

što omogućava investitoru da zapoĉne graĊevinske radove. U sluĉaju sporova nad vlasništvom ili

iznosima naknade, korisnik projekta prenosi sume koje odgovaraju procenjenoj vrednosti zemljišta

na raĉune lokalnih vlasti ili na raĉun suda dok sluĉaj traje i pre poĉetka radova i graĊevinskih

aktivnosti.

5.6.1 Lica na koja put utiĉe

Lica na koja put utiĉe utvrĊeni su tako da ukljuĉe sledeće kategorije:

Lica na koja put utiĉe sa formalnim vlasništvom, koji će izgubiti celokupnu zemlju ili deo

svoje zemlje;

Lica na koja put utiĉe sa formalnim vlasništvom, koji imaju nepokretnosti na zemljištu koje

će se ekspropirati;

Lica na koja put utiĉe sa formalnim vlasništvom nad firmama na koje utiĉe gubitak celog

zemljišta ili njegovog dela na kojem se firma nalazi;

Lica na koja put utiĉe sa formalnim vlasništvom nad stokom i oni koji obraĊuju zemlju na

koje utiĉe gubitak celog zemljišta ili njegovog dela na kojima se nalaze;

Lica na koja put utiĉe sa formalnim vlasništvom poseda na privatnom ili drţavnom

zemljištu;

Lica na koja put utiĉe sa formalnim vlasništvom nad zemljištem koje će privremeno biti

potrebno tokom izgradnje;

Lica na koja put utiĉe bez formalnog vlasništva nad zemljom na koju put utiĉe ili ĉija

sredstva za ţivot direktno zavise od tog zemljišta ili posla (npr. oni koji rade na

poljoprovrednom zemljištu na koje utiĉe put ili rade u firmama na koje on utiĉe) i

Lica na koja put utiĉe bez formalnog vlasništva ili upotrebe ali koji su uspostavili upotrebu

drţavnog zemljišta ulaganjem u nepokretnosti, useve, šume, drveća, drveća koja raĊaju

plodove, vinograde, starost useva i vreme potrebno da se reprodukuju.

tabela 5-10 tabela ovlašćenja

Zahvaćene kategorije ovlašćenja

Ukupni gubici

zemljišnih poseda

(i)ponuda zamene poljoprivrednog zemljišta ekvivalentne proizvodne

vrednosti u datoj oblasti kao i u blizini samog zemljišta koje je oduzeto

(eksproprisano) zajedno sa sa svim transferima/ administrativnim taksama; ili

(ii) novĉana kompenzacija bazirana na procenjenoj vrednosti.

Delimiĉni gubici (i)ponuda zamene poljoprivrednog zemljišta ekvivalentne proizvodne


zemljišnih poseda vrednosti u datoj oblasti kao i okolina, zajedno sa svim

transferima/administrativnim taksama ili

(ii) novĉana kompenzacija bazirana an procenjenoj vrednosti.

Neobradive parcele

zemljišta

Ukoliko je preostali deo parcele, nakon ekspropriacije ekonomski

neupotrebljiv, biće obohvaćen i kompenzovan ukoliko tako ţeli osoba

obuhvaćena projektom.

Gradjevinski objekti i

instalacije na zemljištu

(štale,brvnare, ograde

itd.)

Nadoknada vrednosti za sve investicije kao i vrednost uloţenog vremena za

njihovu izgradnju .

Usevi Vrednost useva kao i uloţeno vreme za njihovu reprodukciju. Nadoknada

svih uloţenih investicija (seme, radna snaga itd.).

Voćnjaci, vinogradi i

voćni zasadi

Vrednost berbe ukljuĉujući i rednost uloţeong vremena potrebnog za

obavljanje berbe, nadoknada svih investicionih troškova (sadnice, radna

snaga itd.) da bi se odgajile nove biljke, vinograd ili voćnjak do svog punog

potencijala.

Mladi vinogradi ili

voćnjaci koji nisu stigli

za berbu.

Nadoknada trokova za sve uloţene investicije potrebne za podizanje novih

vinograda ili voćnih zasada kao i kompenzacija gubitaka za svaku godinu od

godine u kjooj je izvršena eksproprijacija.

Rasadnik Nadoknada troškova za sve uloţene investicije u rasadni materijal ( rasada

kao i drugi reproduktivne materije).

Zemljište dato na

privremenu upotrebu

Trţišna cena iznajmljivanja za period korišćenja. Zemlja će biti vraćena osobi

koja je obuhvaćena ovim projektom, u istom stanju u kome je bila pre

korišćenja.

Kuća Potpuna kompenzacija bazirana na nadoknadi troškova u sliĉno podruĉje

plus selidba, transfer/administrativne takse i dozvola prenosa.

Zakupci javnog i

drţavnog vlasništva

Provizija za korišćenje javnog ili drţavnog poseda sa pravima zakupca za

odredjeni vremenski period.

Legalni zakupci,

zaposleni, ili

zemljoradnici i radnici

Kompenzacija za gubitak plate koja bi se dobila od rada na datom zemljištu

kao što je determinisano ugovorom, kao i nadoknada troškova za sve

uloţene investicije na zemljištu.

Nezakoniti okrisnici

javnog i privatnog

zemljišta

Nadoknada svih investicionih troškova na zemljištu.

Osobe koje se ne

bave poljoprivredom

Ukupni troškovi poslova koji su pogodjeni projektom ukljuĉujući inventar kao i

nadoknada troškova za sve investicije.

Osetljive grupe

( višeĉlana

doamćinstva,

domaćinstva u kojima

je domaćin

Ovim grupama će biti pruţena dodatna finansijska pomoć kao sigurnost da

neće biti u goroj situaciji nakon završetka projekta i da mogu obnoviti i

renovirati svoje domove.


nezaposlen,

domaćinstva sa

ĉlanovima

nesopsobnim za rad,

siromašna

domaćinstva)

Ova tabela će biti podeljena u oblasti u kojoj se izvodi projekat pre poĉetka samog

projekta.

5.6.2 Pripreme za planove pojedinaĉnih (individualnih) selidbi

Kada se ova šema proglasi šemom od ―javnog interesa‖, predlagaĉ eksproprijacije priprema

konkretan predlog, a potom ga podnosi relevantnoj opštini u kojoj ţive osobe pogodjene ovim

projektom. Priprema se konkretan predlog eksproprijacije za svaku osobu pojedinaĉno, ĉije je

zemljište obuhvaćeno projektom, dobija se dozvola za odredjene eksproprijacije, potvrda da je ova

šema obuhvaćena regionalnim i / ili posebnim planom.

Predlagaĉ eksproprijacije (PEPS) će preko obuhvaćenih opština sakupiti informacije o socio-

ekonomskim uslovima svake osobe pogodjene ovim projektom u toku priprema odredjene deonice

RAP-a. Ovim će se obuhvatiti informacije o zaposlenosti, primanjima, izvorima primanja,

zemljoposedu, vrsti i veliĉini zemljišta, usevima, drugim izvorima, broju dece i izdrţavanih lica za

sve osobe pogodjene ovim projektom. Ove informacije će biti temelj poţeljne socijalne procene

(socio-ekonomska studija) za potrebe banke. Sve ovo će biti baza RAP-a.

Konkretni predlog eksproprijacije, takodje podrazumeva, da će se predlagaĉ eksproprijacije

postarati za bankarsku garanciju Komercijalne banke procenjenih vrednosti. Ova procena se vrši

konsultovanjem katastarskog registra koji pruţa detalje o vlasniku, nepokretnoj imovini, vrsti

zemljišta i oblasti obuhvaćenog zemljišta. U ovoj fazi, konkretan predlog eksproprijacije takodje

obavezuje predlagaĉa eksproprijacije da dostavi zahtev katastarskoj sluţbi, ili nekoj drugoj javnoj

sluţbi, da spreĉi bilo kakvu transakciju zemljišta nad kojim se vrši eksproprijacija (ĉlanak 2).

Pojedinaĉni RAP planovi za datu deonicu će takodje ukljuĉiti: posebne stope kompenzacije,

ovlašćenja u vezi sa bilo kojim dodatnim uticajem uoĉenim u osnovnoj organizacionoj fazi, opis

mesta preseljenja, ukoliko je moguće, implementacija rasporeda aktivnosti preseljenja, i detalji u

vezi sa troškovima. RAP bi trebalo u potpunosti da se drţi ovih okvira, njihovih principa i procedure.

Svaki pojedinaĉni RAP mora biti uobliĉen, a kompenzacija plaćena ili ţalba registrovana pre

otpoĉinjenja radova bilo koje deonice.

Oduzimanje zemljišta/akvizacija, organizacija i konsultaci je

Organizacija i grupe koje su ukljuĉene u proces eksproprijacije i preseljenja su Ministarstvo

Finansija, Poljoprivrede, Poreska Uprava, PEPS, predlagaĉ eksproprijacije na osnovu K10DOO u

K10DOO, implementirani entitet, opštine, ekspertski tim, osobe pogodjene ovim projektom,

nezavisna komisija za ţalbe imenovana ranije i sud.


Organizacija

Kada se ova šema oznaĉi kao šema od ―javnog interesa‖, i odobri je Vlada, predlagaĉ

eksproprijacije1 pravno odeljenje unutar PEPS-a, predlagaĉ eksproprijacije K10DOO ili u

budućnosti samo K10DOO, pripremaju konkretan predlog eksproprijacije i dostavljaju odredjenoj

opštini kao i pojedincima koji su pogodjeni ovim projektom.

Prvi korak je priprema i dostava predloga eksproprijacije što ukljuĉuje svu potrebnu dokumentaciju i

podatke-tehniĉku dokumentaciju utemeljenu na osnovu konaĉnog dizajna i katastarsku kartu,

podatke o svakoj parceli pojedinaĉno – uz garanciju banke katastarskoj sluţbi u opštini u kojoj će

biti implementirana ova šema. Katastarska sluţba je telo koje administrira proces eksproprijacije na

osnovu zakona, Zakon o eksproprijaciji i RPF.

Procesuiranje i konsultaci je

Osobe pogodjene ovim projektom će biti oglašene putem masovnih medija po šematskom planu, a

nakon javne objave, opštine, preko katastarske sluţbe, poĉinju sa procesom kao što je opisano.

Uloga opštine: Lokalna katastarska sluţba, gde se oduzimaju vlasništva, administrira proces

eksproprijacije na lokalnom nivou, a u neposrednoj vezi sa predlagaĉem eksproprijacije.U prvoj fazi

opšitna pregleda RAP (predlog ekspropirjacije) radi taĉnosti. Onog momenta kada opština ima svu

pravnu i tehniĉku dokumentaciju i nakon revizije dokumenata, ona šalje pozivnice svim osobama

koje su pogodjene ovim projektom pozivajući ih na sastanak ili organizuje zbor gradjana.

Inaĉe pojedinaĉno poziva osobe pogodjene ovim projektom. Tokom zbora, opština informiše osobe

pogodjene ovim projektom o projektu, upoznaje ih sa svim informacijama o stepenu uticaja na

njihovo vlasništvo, njihovom udelu u RPF (kopija tabele i RPF će biti data osobama koje su

pogodjene ovim projektom na prvom sastanku), o koracima koji će se preduzeti, daju im pravne

savete i informišu ih o njihovim pravima ukljuĉujući i ulogu nezavisne ţalbene komisije. Na ovom

sastanku se ne raspravlja o uporedjivanju poljoprivrednog zemljišta ili o konceptu procenjivanja

stvarne vrednosti. To je samo konsultativni sastanak na kome se informišu osobe obuhvaćene

ovim projektom i gde im se pruţaju informacjie o njihovim pravima.

Onog trenutka kada se završi proces informisanja, opština, kao i osobe pogodjene ovim projektom,

dolaze do odluke o eksproprijaciji. Medjutim, ukoliko osobe pogodjene ovim projektom imaju

nesuglasice u vezi sa odlukom da li treba izvršiti eksproprijaciju ili ne (ili smatraju da nije ispoštovan

zakon),osoba pogodjena ovim projektom se moţe obratiti Ministarstvu Finansija i odluka se mora

saĉekati dok Ministarstvo Finansija ne proveri sluĉaj, što traje od 30 do 60 dana. Ovom proverom

se odredjuje da li se eksproprijacija moţe nastaviti ili ne. Do odlaganja moţe doći samo ukoliko

postoje nedostaci kod RAP-a ili predloga eksproprijacije. U prethodnom sluĉaju, poĉinje proces

procene. Kod eventualnih propusta, sluĉaj automatski ide u sudsku proceduru.

Faza procenjivanja. Kod faze procenjivanja, predlagaĉ eksproprijacije kontaktira poresku upravu

za procenu stvarne vrednosti zemljišta. U posebnim sluĉajevima, predlagaĉ eksproprjiacije

kontaktira Ministarstvo Poljopriverde koje daje procenu dostupnosti uporedivog poljoprivrednog

zemljišta. Zatim, predlagaĉ eksproprijacije angaţuje, o svom trošku, preko relevantnih opština,

akreditovanog eksperta (eksperte) da proceni vrednost zemljišta, poljoprivrednih zasada, poslova i

ukupne nepokretne imovine i objekata. Na zahtev lica pogodjenih ovim projektom, oni mogu biti

prisutni u toku procesa vrednovanja.

Nakon izvršenog vrednovanja, predlagaĉ eksproprijacije prezentira ponudu licima pogodjenim ovim

projektom. Ukoliko ovo lice, sa ili bez pravnog osnova, nije zadovoljno odlukom u vezi sa

vrednovanjem, moţe se obratiti nezavisnoj ţalbenoj komisiji koja će posredovati na naĉin koji je


opisan ranije. Ţalbu je poţeljno registrovati kada prvi put dodje do nezavisne ţalbene komisije, a

ekvivalent novĉane sume na procenjenu stvarnu vrednost odlazi na opštinski raĉun u njihovu korist

ili pod garancijom banke sa Komercjialnom bankom ostvarenom od strane predlagaĉa

eksproprijacije. U ovom trenutku, lice koje je pogodjeno ovim projektom se takodje slaţe da se

izvrši transfer pristupa zemljištu na predlagaĉa eksproprijacije zbog radova.

Ukoliko lice pogodjeno ovim projektom nije zadovoljno odlukom nezavisne ţalbene komisije, moţe

se ţaliti sudu prateći standardnu proceduru srpskog zakona. Angaţovanje suda takodje odredjuje

ko plaća troškove.

Transakcija

Kupovina zemljišta i imovine se moţe odigrati kroz dva procesa: pregovaraĉki ili sudski.

Pregovaranje

Ukoliko se lice pogodjeno ovim projektom slaţe da se putem pregovora dogovore bilo preko sluţbe

za katastar ili nezavisne ţalbene komisije, onda će se razgovor izmedju opštine i lica pogodjenog

ovim projektom obaviti radi finalizacije transakcije. Ukoliko se postigne dogovor, lice pogodjeno

ovim projektom će, po pravnom osnovu, biti isplaćeno u roku od 15 dana nakon dogovora u vezi sa

novĉanom nadoknadom ili zamenom poljoprivrednog zemljišta ili imovine. Eksproprijacija bi trebalo

da bude registrovana u zemljišnom registru ili sluţbi za katastar.

Sudsko poravnanje

Do sudskog poravnjanja dolazi ukoliko proces pregovaranja nije uspeo. Pre zahtevanja sudskog

poravnjanja, prava procesa i ţalbe će biti u potpunosti objašnjena od strane relevantne opštine,

nezavisne ţalbene komisije, pregovaraĉa eksproprijacije i implementiranih entiteta

vlasnicima/pogodjenim licima. Opština će prebaciti sluĉaj relevantnom sudu za vrednovanje i

registraciju na osnovu Zakona Srbije.

Pravo na žalbu

Nakon neslaganja sa odlukom prvostepenog suda u vezi sa procenjenom vrednošću,

vlasnik/pogodjeno lice se moţe ţaliti drugostepenom sudu. Pravila suda odredjuju ko snosi

troškove.

Mehanizam preusmeravanja žalbe

Ţalbe u vezi sa molbom vezanom za zakon o dobiti sa zemlje,uglavnom se prosledjuju preko

sudova uobiĉajenim redosledom, kao što je već navedeno. Bilo koji posednik nezadovoljan

procesom ili propustom moţe pristupiti lokalnom sudu traţeći pravni lek. Medjutim, lica pogodjena

ovim projektom mogu podneti ţalbe koje nemaju direktne veze za zakonima u vezi sa zemljišnom

dobiti, a ovaj projekat je ovlašten da uputi ove ţalbe na pravo mesto.

Pregovaraĉ eksproprijacije će ustanoviti nezavisnu ţalbenu komisiju, obuhvatajući predstavnike

pregovaraĉa eksproprijacije, implementiranog entiteta (K10DOO) i opština lica pogodjenih ovim


projektom, zajedno sa odgovarajućim predstavnicima samih lica pogodjenih ovim projektom. Ovo

telo bi trebalo da osnuje pregovaraĉ eksproprijacije istovremeno kada se plan preseljenja bilo koje

deonice( predlog eksproprijacije na osnovu zakona o eksproprijaciji u Republici Srbiji) pošalje bilo

kojoj opštini sa licima pogodjenim ovim projektom.

Zadatak nezavisne ţalbene komisije je da obezbedi uputstvo/savet i da se pozabavi sa svakom

ţalbom/primedbom koja je u vezi sa eksproprijacijom ili preseljenjem na osnovu date šeme.

Predmet odgovornosti nezavisne ţalbene komisije ukljuĉuje i odgovornost da posreduje u bilo kojoj

raspravi po pitanju uporedivosti ponudjenog poljoprivrednog zemljišta, ili proceni stvarne vrednosti

nepokretne imovine. Nezavisna ţalbena komisija ima mogućnost da angaţuje akreditovanog

eksperta da proveri i proceni ponudjeno poljoprivredno zemljište ili procenjenu vrednost nepokretne

imovine uz troškove koje snosi pregovaraĉ eksproprijacije. Ukoliko nezavisna ţalbena komisija

odredi da ponudjeno poljoprivredno zemljište nema uporedivu vrednost, moţe zahtevati od

pregovaraĉa eksproprijacije da plati procenjenu vrednost kao što je odredjeno poreskom upravom.

Ukoliko se nakon posredovanja, lice pogodjeno ovim projektom ne slaţe sa uporedivošću

ponudjenog poljoprivrednog zemljišta ili procenjene vrednosti nepokretne imovine, moţe ući u

sudski proces po pravilima sadašnjeg zakona o eksproprijaciji.

Monitoring

Pregovaraĉ eksproprijacije PEPS, u korist implementiranog entiteta (lica) (K10DOO), će nadgledati

implementaciju procesa preseljenja preko internih, zvaniĉnih institucionalnih anagţovanja kao i

pomoću nezavisnog, eksternog konsaltinga koji je ovlašten od strane implementiranog lica. Eksterni

monitoring i evaluacioni konsalting će biti odredjen pre konstrukcionih radova bilo koje deonice. WB

će takodje nadgledati implementaciju RAP-a u okviru projekta, za one deon nifesejokeciansiraju u

celosti ili delimiĉno zajmom Svetske banke, tokom redovnih supervizija.

Procena troškova i budţeta

Samo su grube procene zahteva zemljišta za dve komponente dostupne u periodu pripreme RPF, i

nemoguće je procniti taĉne troškove otkupa zemljišta i preseljenja. Medjutim, pregovaraĉ

eksproprijacije, PEPS, će preko svojih pravnih odeljenja pripremiti RAP ukljuĉujući detaljne procene

troškova za svaku deonicu kada glavni projekat bude dostupan.

Dokumenta koja se dostavljaju svetskoj banci na pregled

Pre dobijanja konaĉnog odobrenja za svaki RAP uz poštovanje relevantnih zemljišnih parcela,

pregovaraĉ eksproprijacije, PEPS, u korist implementiranog lica (K10DOO) će podneti plan

Svetskoj Banci na pregled i odobrenje, da bi se osigurala potpuna uskladjenost sa operativnom

politikom banke u vezi sa nevoljnim preseljenjem (OP/BP4.12). Banka će imati na raspolaganju do

30 dana da pregleda i zatraţi modifikacije pre nego što objavi da nema primedbe.

Implementacija projekta:

Mora se uoĉiti da ovaj izveštaj pokriva koridor autoputa ukljuĉujući i deonice koje se odnose pre

svega na E75. Priprema i planirani radovi su uglavnom posvećeni trasi autoputa, pogotovo za nove

deonice da bi se izbegla osetljiva podruĉja i da bi se sveo na minimum uticaj na ţivotnu sredinu.


Kako projekat nije do u detalje kompletiran, još uvek nisu poznati aspekti kao što su dizajn,

trasiranje i metode izgradnje tunela i mostova, specifiĉnost neophodnog zemljišta, mesta za

izgradnju gradilišta itd. EIA istiĉe probleme, uticaje i ublaţavanje mera koje se mogu uoĉiti u ovoj

fazi projekta. Detaljne aspekte projekta će obraditi ugovaraĉi, od kojih će se ugovorom traţiti da

podnesu procenu specifiĉnosti mesta i da redefinišu podatke o mogućim uticajima, da pirpreme

EMP specifiĉnog mesta kao i ciljane operativne planove menadţmenta za transport, otpad,

zagadjenje itd. i konzervacioni planovi za zaštitu osetljivih, retkih i ugroţenih vrsta tamo gde su

identifikovane.

Nivo koridora EIA obezbedjuje platformu na kojoj pod-odeljak specifiĉne EMP za implementaciju i

operativnu fazu treba da se izgradi. Zahtevaće se da ovo navede kao deo detaljne faze projekta za

svaki pod-odeljak od strane zajmodavca i postaće deo ponudjenih paketa. Ugovor o zajmu će

zahtevati primenu pod-odeljka EMP zajedno sa dobrom inţenjerskom praksom i to prihvatljivo

odobreno od strane Svetske Banke.

Agencija zajmoprimca ima odvojeno i dobro obuĉeno odeljenje za zaštitu sredine koje je već bilo

ukljuĉeno u superviziju zaštite ţivotne sredine, projekte koje je finansirala Banka u Srbiji.

Vlada je zamolila Svetsku Banku da se ponaša kao vodeći IFI u toku pripreme ĉitavog programa i

da paralelno da doprinos IFI finansijskom programu. Tokom pripreme projekta, Banka je vodila

procenu tehniĉke i ekonomske sprovodljivosti, pregledala neophodne socijalno bezbednosne

uticaje, procenjivala uticaje na ţivotnu sredinu i pregleda predloţeni projekat. Banka će biti

odgovorna za ove pod-odeljke koje finansira, ali uskladjuje ponudjenu dokumentaciju. Vodiĉ

Svetske Banke za nabavku će biti praćen od strane svih IFI za sve civilne radove u projektu. Drugi

IFI ukljuĉeni u program radi uskladjivanja finansijsikh zahteva menadţmenta, zahteva izveštaja i

bezbednosne politike kao i procedure sa paralelnim finansijskim odeljkom u Banci.

Posebno će se analizirati socijalni uticaj projekta i detaljno prezentovati preko Akcionog plana za

zaštitu okoline i socijalnog plana, koji treba da pripremi PERS i da ga preda EBRD-u u maju 2009.

Ova aktivnost, u skladu sa preporukama iz Due Diligence Plan (EBRD Document), navedena je da

treba da se završi u skladu sa IFI’s procedurama. Nacrt dokumenta treba da se završi do 20. maja

2009, dok završna verzija treba da stigne do 27. maja 09. Sektor za strategiju, projektovanje i

razvoj PE ―Putevi Srbije‖ nije odgovoran za pitanja kupovine zemlje ni za kompenzaciju

zemljoposednicima za objekte u zoni uticaja projekta i unutar Završnog EIA Izveštaja ovaj sektor ne

moţe da analizira niti da kvantifikuje uticaj projekta na potencijalno rušenje objekata i kupovinu

zemlje za izgradnju projekta.

U ovom trenutku, Resettlement Policy Framework (RFP) prihvaćen od strane Vlade I od strane

Svetske banke već je bio pripremio i proći će završne javne konsultacije posle kojih će zvaniĉno biti

odobren.

Uticaj na specijalne socijalne grupe još uvek nije identifikovan unutar Završnog EIA Izveštaja, jer do

danas ni jedan nije identifikovan.

5.7 Gradilišta

Priroda i opseg gradjevinskih radova zahtevaće uspostavljanje jednog broja kampova na mestu

gradnje – gradilišta, za smeštaj radnika, opreme, mašina, goriva i materijala. Broj, veliĉina i lokacija

gradilišta još uvek nisu poznati, a mogu I biće odredjeni posle angaţovanja Ugovaraĉa u zemljji.

Razumno je da se pretpostavi da će biti potrebno oko 5-8 gradilišta za E80, uzimajući u obzir

duţine putnih deonica I izgradnja velikih, komplikovanih tunela, koja je neophodna.


Sa socijalnog I aspekta zaštite ţivotne sredine, gradilišta predstavljaju potencijalna mesta sa

negativnim uticajem zbog:

Dodatnih zahteva za zemljištem;

Skladištenja i upotrebe opasnih materijala, goriva i ulja;

Potrebe za uslugama ukljuĉujući vodu, struju, sanitarni ĉvor I otpadne vode;

Potencijalno mešanje sa harmonijom i/ili tenzijama u zajednici nastala zbog prisustva

velikog broja radnika, pogotovu zbog prisustva radnika stranaca koji takodje mogu biti izvor

seksualno prenosivih bolesti (SPB) ili HIV-a;

Delom zbog broja, veliĉine i lokacije gradilišta koji nisu poznati u ovoj fazi, najefikasniji naĉin osvrta

na ove potencijalno negativne uticaje predstavljaju smernice i zahtevi u skladu sa ugovorom koji

treba da se ustanove i predstave u EMP u Odeljku 7 ovog izveštaja.

5.8 Kumulativni uticaji

Postojanje drugih gradjevinskih objekata na prouĉavanom podruĉju, kao i moguća izgradnja novih

objekata, mogu da pogoršaju uticaje kada se oni ukombinuju sa onima koji su posledica radova na

Projektu za autoput. U takvim okolnostima moţe se dogoditi da kombinovani uticaji predju preko

standarda i granica zaštite ţivotne sredine. Stoga, kao deo terenskih radova za EIAs, sakupljeni su

podaci o mogućnostima javljanja takvih kumulativnih efekata beleţenjem prisustva takvih struktura

unutar zone zahvaćene izgradnjom puta.

Zbog konfiguracije terena postojeće deonice od Grabovnice do granice sa BJRM postojeći put i

infrastruktura za komunikacije je ograniĉena na koridor te je stoga Projekat autoputa lociran grubo

paralelno sa postojećim glavnim ţelezniĉkim putem Niš-Skopje, na udaljenosti od 50-300 m. Ovaj

tip zajedniĉkog pozicioniranja rezultirao je kumulativnim uticajem buke. Ova ĉinjenica je uzeta u

razmatranje u toku izrade EIA modela nivoa buke u zahvaćenoj zoni. Od km 890+700 do km

891+700, deonica autoputa prolazi blizu kamenoloma Momin Kamen. Emisija gasova i prašine koja

je nastala zbog iskopavanja i mlevenja kamena, zajedno sa emisijom polutanata poreklom iz

vazdušnog saobraćaja, predstavljaju kumulativan uticaj koji se moţe olakšati primenom oštrijih

propisa u vezi sa radom kamenoloma. Izgradnja centara za odrţavanje autoputa je predvidjena na

km 872+600 (Grdeliĉka petlja) i u blizini petlje kod Vranja interchange, na km 920+050. Postoji

mogućnost da kumulativni uticaji ovakvih objekata i puta prevazilaze dozvoljene koncentracije u

vazduhu, kao i ograniĉenja buke, što će se testirati preko EIA pripremljenih za ovakve strukture. Na

km 919+000 postoji kompleks Industrije duvana Vranje. Kumulativni uticaji, kao što je sluĉaj motela

u blizini Vranja, u blizini saobraćajnog ĉvora sa Vladiĉin Hanom, mogući su u vezi sa zagadjenjem

vode ii vazduha. Za deonice autoputa koje su postavljene u blizini Vladiĉinog Hana i Vranja, ne

oĉekuju se znaĉajniji kumulativni uticaji.

Ne predvidja se nikakav novi znaĉajan razvitak duţ autoputa per se, pošto će pristupi novom

autoputu i jedinim postojećim objektima i spojnim putevima biti iskonstruisan kao deo Projekta.

Ciljevi Projekta autoputa su, inter alia, da se stimuliše ekonomski razvoj i da se stimuliše razvoj I da

se poboljša komunikacija, kako regionalno, tako i internacionalno. Medjutim, većina podruĉja kroz

koja je predvidjeno da prolazi autoput, ruralnog su karaktera po prirodi i nastavljaju da pate od

iseljavanja, pošto se ljudi sele u veće gradove u potrazi za poslom itd. Socio-ekonomske studije

koje treba da se sprovedu u kontekstu pripreme RAPs, dalje će istraţiti ovo pitanje, ali se ne

oĉekuje da će poboljšane veze autoputom koje proizilaze iz projekta imati znaĉajnog uticaja na

ukupan demografski trend, kao što je stimulisanje povratka stanovništva ili znaĉajniji razvoj.


Poboljšane veze autoputem, naroĉito one koje olakšavaju kretanje i prelazak preko medjunarodnih

granica, uvek nenamerno podiţu teoretski potencijal za ilegalne radnje kao što je krijumĉarenje

droge. Granica izmedju Makedonije i Srbije ukljuĉuje proveru identiteta i carinski pregled.

Krijumĉarenje narkotika preko ove granice nije naroĉit problem, a ne predvidja se da će poboljšana

komunikacija dovesti do povećanja ilegalnih aktivnosti.

Opšti zakljuĉak iz sprovedene studije jeste da se ne oĉekuje nikakv kumulativni uticaj sa

nepovoljnim znaĉenjem, kao rezultat implementacije

5.9 Preko-graniĉni uticaji

U nekim sluĉajevima efekti projekta imaju izuzetno širok spektar uticaja na kvalitet okoline drugih,

primarno susednih zemalja. Iz ovog razloga, u okviru procene uticaja na ţivotnu sredinu

neophodno je da se ima analiza rizika transfera uticaja preko granica zemalja koje su predmet

implementacije projekta. Procedura sama po sebi jeste predmet za Espoo (EIA) Convention on

EIA, koji nije bio potpisan i ratifikovan u Republici Srbiji.

Potencijalni kumulativni efekti su navedni u prethodnom poglavlju, koje je nosilac potencijalnih

preko-graniĉnih uticaja. Preko-graniĉni uticaji bi mogli da se jave u toku izgradnje ili u toku radova

na autoputu.

Transfer negativnih uticaja koji su izvan granica Srbije mogu da rezultiraju zbog visokog intenziteta

uticaja i zbog neposredne blizine izvora uticaja koji su povezani sa granicama drugih zemalja.

Rezultati uticaja modeliranja (naroĉito buke i kvaliteta vazduha) za put indikuju da je transfer ovih

uticaja ograniĉen na koridor zonu autoputa, koja je tipiĉno unutar granice od 500 m na obe strane

autoputa. Konfiguracija terena za Projekat autoputa prirodno izbegava potencijalni transfer preko-

graniĉnih uticaja. Vodotokovi u slivu reke Juţne Morave i bilo koji drugi potencijalno neoĉekivani

dogadjaji mogu da izazovu povećani nivo zagadjenja u vodama a to neće zahvatiti Makedoniju.

Jedini uticaj koji moţe da rezultira u degradaciji uslova okoline na globalnom ili regionalnom nivou

jeste zagadjenje vazduha, tj. emisija zagadjivaĉa vazduha koji izazivaju efekat staklene bašte zbog

sagorevanja goriva iz vozila koja koriste autoput.

Deonice autoputa uglavnom prolaze kroz ruralna podruĉja koja su poslednjih godina doţivela

iseljavanje stanovništva. Najbiţe malo selo sa granicom Makedonije je udaljeno oko 5 km i

postojeći putni prilaz je dobar, a ne oĉekuje se nikakvo veće naseljavanje. Dok jedna od svrha

poboljšanja autoputa jeste ohrabrivanje ekonomskog razvoja, ne predvidja se nikakav veliki razvoj

koji bi zahvatio susedne zemlje ili veliko naseljavanje, odnosno povratak stanovništva u velikoj meri

koji bi se javio samo zbog prisustva poboljšane veze sa autoputem.

ANALIZA ALTERNATIVA

Idejni projekat autoputa E–75, Niš – granica BJRM, identifikovao je preferiranu putanju koja se

bazira na nekoliko kriterijuma projekta, ukljuĉujući projektovanu brzinu, radijus krivine ii

zakrivljenost, i razmotrio je alternative izvodljivosti tamo gde su one postojale. Kao deo procene

alternativnih komponenata Projekta, uticaji na okolinu i socijalni aspekti su razmotreni zajedno sa

inţenjerskim parametrima i troškovima, kao deo multikriterijumske procene. Maksimalan prioritet

dat je troškovima izgradnje, bezbednosti saobraćaja i socijalnim pitanjima tokom odredjivanja i

polaganja trase. Operatvnim troškovima dat je niţi prioritet, kao i troškovima pribavljanja zemljišta.

Što se tiĉe analize i olakšavanja uticaja koridora – maksimalna paţnja data je buci, zagadjenju i

uticaju biodiverziteta, dok su vibracije i vizuelni uticaji smatrani uticajima niţeg prioriteta.


U toku procesa usvajanja Završne verzije projekta, Komitet za pregled je predloţio da se pokrenu

jedna ili dve varijante prilikom pripreme Preliminarnog projekta autoputa Niš – granica sa BJRM.

Za lakšu pripremu tehniĉke dokumentacije, Preliminarni projekat za autoput E–75, Beograd –

granica sa BJRM, podeljen je na deonice:

Grabovnica – Grdelica

Grdelica (Gornje Polje) – Cariĉina Dolina




Levosoje – Bukurevac

Bukurevac – border of FYRM

5.10 Deonica Grabovnica – Grdelica

Idejni projekat autoputa, Beograd – granica BJRM, deonica Grabovnica – Grdelica, definiše dve

alternative za usvojenu varijanu Crvenog mosta (Red bridge variant):

Crvena varijanta (Red variant) – baziĉna varijanta iz Generalnog Projekta,

Zelena varijanta (Green variant).

Zelena varijanta grana se od Crvene varijante na km 868+393.67 i ide levom obalom reke Juţne

Morave. Predloţeno rešenje podrazumeva samo da se prošire dva postojeća mosta (preko

lokalnog puta i preko reke Slatine).

Preostali delovi Zelene varijante koriste postojeći put M-1 kao deo osnovnog plana za desnu stranu

autoputa. U Zelenoj varijanti put se spaja sa Crvenom varijantom i duţi je na ovoj deonici za

335.57m od Crvene varijante.

Pozicija Zelene varijante na autoputu u zoni seoceta Burgić naroĉito je nepovoljna, pošto, medju

ostalim izazovima, ona izoluje stanovništvo seoceta, a mora se za njih izgraditi lokalni put da bi oni

mogli da putuju, za njihove osnovne potrebe, ka Velikoj Kopasnici, a i ka Maloj Kopasnici i ka

njihovom lokalnom centru, Grdelici. Neophodno je da se kaţe da je zaštita od buke za ove zgrada

za stanovanje veoma skupa, mnogo skuplja od njihovog rušenja, pošto se one nalaze u zoni

manjoj od 50 m od puta. Ukoliko dodje do takve pretpostavke, najmanje 30 relativno oronulih

zgrada za stanovanje bilo bi srušeno, što bi sigurno stvorilo dodatne socijalne probleme na nivou

opštine, pošto sve ove zgrade imaju mnogo stanovnika.

5.11 Deonica Gornje Polje –Cariĉina Dolina

U Generalnom projektu za autoput E–75, prolaz kroz Grdeliĉku klisuru je usvojen kao najpovoljniji

koridor za budući autoput.

U procesu pripreme Idejnog projekta, razmotrene su dve osnovne varijante autoputa koji prolazi

kroz Grdeliĉku klisuru.

Ova deonica je razmotrena u dve varijante:

Brdovita ruta – varianta rešenja u kojoj se ruta nalazi na desnoj obali reke Juţne Morave i

uglavnom je projektovana na padinama iznad postojećeg MP E–75 glavnog puta, sa


duţinom od otprilike 12.60 km; ova varijanta rešenja zahteva izgradnju jednog broja tunela

I kompletno novog regionalnog puta.

Ruta dolina – nova varijanta rešenja u kojoj je ruta delimiĉno na levoj obali reke Juţne

Morave sve do naselja Predejane (Bakarni potok) a većinom na desnoj obali reke Juţne

Morave na nivou ili ispod postojećeg MP E–75 glavnog puta, u duţini takodje od oko 12.00

km; ova varijanta rešenja takodje zahteva novu i kompletnu kontrolnu lateralnih vodotokova

na levoj obali, kontrolu reke Juţne Morave, ali postojeći glavni put, sa manjim

podešavanjima, bio bi zadrţan kao alternativni put; ova varijanta je bila pripremljena na

zahtev i usvojena u procesu procene.

5.12 Deonica Cariĉina dolina – Vladiĉin Han

U skladu sa usvojenim Generalnim projektom, korridor ove deonice u svom prvom delu, u duţini od

oko 6 km, pokriva dolinu reke juţne Morave, tj. Grdeliĉku klisuru. Po prolasku pored Mominog

Kamena, autoput napušta Grdeliĉku klisuru, zaobilazi grad Vladiĉin Han, i vraća se na dolinu reke

Juţne Morave, tj. na koridor postojećeg M – 1 glavnog puta.

Pri proceni varijanti autoputa, dve varijante autoputa na deonici Cariĉina dolina – Momin Kamen, u

duţini od oko 5.2 km, uzete su u obzir. Prva je Crvena varijanta, a druga je Zelena varijanta.

Utvrdilo se da je Zelena varijanta prihvatljivija.

Crvena varijanta se pruţa u zonu postojećeg M – 1 glavnog puta. Jedna od kljuĉnih stavki ove

varijante je prolazak rute autoputa kroz naselje Dţep. Po svojoj poziciji, ova ruta autoputa deli ovo

naselje na dva dela i na taj naĉin postaje znaĉajna fiziĉka prepreka izmedju delova naselja koje se

proteţe kroz dolinu reke Dzep, a drugi deo je lociran na desnoj obali reke Juţne Morave. Crvena

varijanta ove rute napušta zonu postojećeg M – 1 glavnog puta na izlasku iz Dzepa, i ostaje na

desnoj obali, dok postojeći put ide preko mosta na levu obalu reke Juţne Morave. Veoma uzan

koridor od nekoliko mesta zahtevao je upotrebu nekoliko uzastopnih krivina u istom pravcu, što nije

poţeljno sa aspekta dinamike voţnje i standarda projekta.

5.13 Deonica Vladiĉin Han – Donji Neradovac

U Idejnom projektu, deonica Vladiĉin Han – Donji Neradovac podeljena je na sledeće sektore:

Sektor 3: Vladiĉin Han – Prevalac (km 900+100-910+188.55);

Sektor 4: Prevalac – Suvi Dol (km 910+188.55 – 919+176.86);

Sektor 5a: Suvi Dol – Donji Neradovac (km 919+176.86 – 926+358.18).

Koridor projektovanog autoputa situiran je na desnoj obali reke Juţne Morave i više ili manje prati

reĉno korito do sela Mazaraća na km 913 + 000. Zatim ruta ide preko leve obale do kraja deonice,

još uvek generalno prateći dolinu reke Juţne Morave. Na datoj deonici nije bilo razmatranja

varijanti rešenja.

Nasuprot Deonicama 3 i 4 gde se ruta autoput usmerava duţ postojećeg glavnog puta M – 1, ova

deonica je relativno slobodna od ograniĉenja. Ruta postojećeg glavnog puta M-1 je bila na levoj

strani zbog blizine grada Vranje. Da ovo nije uradjeno, razmotrila bi se uloga alternativnog puta koji

prima sav lokalni saobraćaj uz prisustvo postojećeg R – 214 regionalnog puta koji prolazi kroz

centar Vranja. Ovo bi znaĉajno pogoršalo saobraćaj u Vranju, u poredjenju sa stanjem pre

izgradnje autoputa, što bi bilo neprihvatljivo.


5.14 Deonica Donji Neradovac – Levosoje

Razmotrene su dve varijante autoputa: Varijanta 1, koja ukljuĉuje izgradnju saobraćajne trake

uglavnom na desnoj strani, i Varijanta 2, koja ukljuĉuje izgradnju nove saobraćajne trake uglavnom

na levoj strani.

Selekcija poţeljne opcije i njena konfiguracija bile su pod jakim uticajem veza sa postojećim

vezama sa postojećim putevima sa naseljima i potrebom da se izbegnu velika saobraćajna

opterećenja u naseljima.


6. JAVNA RASPRAVA

U odnosu na pitanja koja se tiĉu zaštite ţivotne okoline, Klijent (PEPS) je već pripremio 12 pod-

odeljaka EIAs idejnog/odrţivog projekta u skladu sa srpskim pravosudjem. Proces javnog

obaveštavanja se sastoji od ĉetiri runde javnih konsultacija za svaki pod-odeljak (o TOR za

konsultacije u vezi sa konsultantom za zaštitu okoline, o spektru procene ţivotne okoline, o nacrtu

EIA i o nacrtu finalnog EIA) i sprovedeni su u periodu od 2006 do 2009. Pod-odeljke EIAs odobrilo

je Ministarstvo za zaštitu ţivotne sredine Srbije.

U skladu sa OP/BP 4.01 Zajmoprimac angaţovao je nezavisnog konsultanta da pripremi dva

Nivoa Koridora EIAs (jedan za E-75 i jedan za E-80). Osim konsolidovanja pod-odeljaka EIAs,

Koridor Nivo EIAs se takodje odnosi na kumulativne, indukovane, indirektne i na prekograniĉne

uticaje. Nacrt EIA je primila Banka i dala komentare na njega. Klijent je shodno tome aţurirao

Koridor Nivo EIAs i pripremio finalnu verziju dokumeta.

Javna rasprava unutar zemlje u vezi sa nacrtom Koridor Nivoa EIAs je sprovedena u periodu od

25. februara (kada su dokumenta stavljena na uvid javnosti na sajtu Klijenta, kao i na licu mesta

11-og i 12-og marta (kada su Vranju odrţani javni sastanci (za E-75). Javni pozivi su objavljeni u

dnevnom listu Politika na srpskom i engleskom jeziku pozivajući javnost, autoritete i relevantne

institucije da imaju uvida u EIA Projekat. Pre objavljivanja u novinama, EIA je isporuĉen Opštini

Vranje i objavljen na PE ―Roads of Serbia‖ web site. Predstavnici lokalne vlade obavestili su

javnost preko svojih lokalnih medija o vremenu i mestu odrţavanja javnih konsultacija. Prvi nacrt

Finalnog EIA dokumenta PEPS je primio 7-og aprila 2009.g. Ovaj Nacrt prvog finalnog EIA

dokumenta ostaje na raspolaganju na Klijentovom web site-u. Komentari na nacrt za finalni EIA

dokument mogu se poslati u Klijentovo odeljenje za zaštitu ţivotne sredine od 25. februara 2009.

g.pa nadalje.

Konsultacije i obaveštavanje o RPF takodje je sprovedeno u skladu sa zahtevima OP 4.12, zajedno

sa primerkom kopije nacrta date svim zainteresovanim licima i zajedno sa tablicom ovlašćenja koja

je takodje data svim licima pogodjenim projektom. RPF se u celosti pojavio kao nacrt na website

PEPS i na WB Infoshop-u 03. aprila 2009.g. Prateći dodatne revizije predloţena finalna verzija je

objavljena u javnosti, a finalna runda konsultacija sa ljudima zahvaćenim ovim projektom će biti

sprovedena pri kraju maja 2009. g. posle ĉega će finalna verzija biti objavljena u javnosti za celu

zemlju (PEPS website kao i na oglasnoj tabli u svim relevantnim opštinama) i na Infoshopu.


*Oglas u dnevnim novinama (―Politika‖, 25. februara 2009.)

Javna rasprava je završena 12. marta 2009. godine od 12h do 14h (po lokalnom vremenu,

predstavljanjem predmeta EIA u prostorijama Opštine Vranje.

Predstavljanju EIA za projekat autoputa E-75, Niš – Granica BJRM, Deonica Grabovnica – granica

BJRM, prisustvovali su predstavnici Opštine Vranje, autor EIA, predstavnik Svetske banke,

predstavnici PE ―Putevi Srbije‖ kao i zainteresovana javnost. Lista uĉesnika je ukljuĉena u ovaj

izveštaj.

U toku javnih konsultacija, nije bilo znaĉajnih primedbi u vezi sa pitanjima zaštite ţivotne sredine.

Medjutim, u toku analize socijalnog aspekta Projekta, predstavnik lokalne vlade iz Vladiĉinog Hana

stavio je primedbu u vezi sa pozicijom projektovanog poravnanja za deo puta od Cariĉine Doline do

Mominog Kamena. Gradjani su izrazili svoju zabrinutost u vezi sa oĉekivanim negativnim uticajima

na poziciju prihvaćenog poravnanja na socijalno okruţenje. Predstavnici lokalne zajednice veruju

da poravnanje nije trebalo da bude projektovano izvan naselja, kao i da prihvaćena pozicija moţe

da dovede do deficita u poslu i da podstakne migraciju ljudi, pošto su ekonomska postrojenja

smeštena uglavnom izvan podruĉja rezervisanog za izgradnju autoputa. Projektanti autoputa su

objasnili potrebu za postavljanjem glavnog autoputa izvan rezidencijalnog podruĉja iz razliĉitih

razloga, ukljuĉujući buku, kvalitet vazduha, ograniĉenja terena, i sigurnost. Takodje su dali detalje

u vezi sa spajanjem lokalnih puteva sa autoputem, da bi se obezbedio dovoljan pristup i obezbedio

ekonomski razvitak.


Predstavnici lokalne vlade iz Leskovca imali su primedbu na deo EIA iz Grdelice do Cariĉine

Doline, od km 873+714 do km 855+726.74. Gradjani su se ţalili na prihvaćeni koncept dreniranja

trotoara na deonici Grdelica – Cariĉina Dolina, pošto za ovu lokaciju tretman zagadjenih voda

separatorima za ulja i maziva nije naveden po projektu.

Osim gore navedenih primedbi, nije bilo znaĉajnih primedbi na projektovana rešenja u toku javnih

konsultacija. Većina postavljenih pitanja i komentara posmatrana je kao detalji tehniĉkog rešenja za

zaštitu okoline, dok su prodiskutovane neke stake iz Plana za upravljanjem okolinom (vibracije,

tipovi filtera za tretman vazduha u tunelima, spektar aktivnosti za monitoring ii drugo).

Dva glavna generalna problema koje su postavili meštani bila su:

Otcepljenje pristupa poljoprivrednom zemljištu; i

Potencijalno mešanje-oštećenje vodonapajanja, kao što su izvori i bunari.

U toku diskusija, projektanti autoputa su dali uveravanja da će problem otcepljenja pristupa

poljoprivrednom zemljištu biti dalje razmatran u toku detaljnog projekta i principa kojeg prati trenutni

projekat da bi se odrţala poznata mesta prelaska dodavanjem mostova ili prelaza za pešake.

Potencijalno oštećenje izvora vode bi se takodje razmotrilo u toku detaljnog projekta tamo gde je to

potrebno, cevi ili propusti bi omogućili trajan protok vode ispod puta.

Tabela 6-1 Lista uĉesnika u javnoj raspravi

Name and

Surname Institution

Address and Contact

Phone No. e-mail

Jovan Stojković Fiziĉko lice Braće Jugovića 2

17 520 Bujanovac [email protected]

Dragan ĐorĊević Fiziĉko lice Ţarka Zrenjanina 25

17 500 Vranje

Dragan

Dimitrijević

Opština Vladiĉin Han

Zamenik predsednika

Opštine Vladiĉin Han

+381 64 50 68 397

Aleksandar

Nikolić Fiziĉko lice +381 18 51 08 00

Vlajko Mitrović Motel DŢep

Milan Stojaković

Motel DŢep +381 61 18 43 774

Ime I prezime Institucija Address and Contact

Phone No. e-mail


Nela Cvetković

Opština Vranje

Ĉlan gradskog veća za

ekologiju, turizam I

ugostiteljstvo

+381 17 40 23 28

+381 64 89 07 677

[email protected]

m

Dragana

Miladinović

Opština Vranje

Sekretarijat za

Inspekciju ii zaštitu

okoline

+381 17 41 15 04

WB representative, Mr. Nikola Ille

Autor EIA, Mr. Mikša B. Jovanović

PE „Putevi Srbije―: Igor Radović, Mimoza Jeliĉić, Dušica Milinković

mailto:[email protected]

mailto:[email protected]


7. PLAN UPRAVLJANJA ZAŠTITOM ŢIVOTNE SREDINE

7.1 Uvod

U ovom odeljku izveštaja predstavljen je Plan zaštite ţivotne sredine (u daljem tekstu EMP6) za

ovaj deo projekta, koji daje okvire rukovoĊenja ekološkim i socijalnim elementima projekta, od

detaljnog dizajna i izgradnje do puštanja u promet. Preporuka ove studije je da izvoĊaĉi osmisle

Sistem zaštite ţivotne sredine (u daljem tekstu EMS7) koji bi trebalo da bude u skladu sa ISO

14001, kao i Plan ekološkog i socijalnog upravljanja projektom (u daljem tekstu PEMP8), koji će

obuhvatiti sve aspekte izgradnje projekta. Koncept i korišćenje planova zaštite ţivotne sredine se

poslednjih godina sve više primenjuje, u velikoj meri zahvaljujući i uspešnoj primeni preporuka i

postupaka iznetih u projektnim planovima zaštite ţivotne sredine. Kada su u pitanju veliki

infrastrukturni projekti, danas je već ustaljena praksa da se u svrhu procena ekoloških i socijalnih

uticaja zahteva od izvoĊaĉa radova razrada i proširenje izvornog EMP-a koji se podnosi Agenciji za

zaštitu ţivotne sredine sa detaljnim opisom plana sprovoĊenja ugovorom preuzetih obaveza, koji

uglavnom sadrţi podatke o tome kako, ko i gde izvodi projekat. U sluĉajevima kada se u EMP-u

projekta navodi da će se sa gorivima, uljima i drugim štetnim materijama postupati u skladu sa

najboljom meĊunarodnom praksom, to ukljuĉuje i zahtev da izvoĊaĉi urade Projektni plan

upravljanja opasnim materijama. Ovo omogućava nadziranje (monitoring) i finansijsku reviziju

plana, da bi projekat bio u skladu sa nacionalnom zakonskom regulativom, kao i sa politikom i

standardima meĊunarodnih finansijskih institucija. U ovom smislu preporuka Agencije za zaštitu

ţivotne sredine je da se ugovorom izvoĊaĉi radova obaveţu da saĉine dole navedene planove na

poĉetku radova.

Smatra se boljom strategijom da odgovornost za bezbednost ţivotne sredine (u daljem tekstu

E&S9) preuzimaju izvoĊaĉi radova, a ne sam Koridor 10 D.O.O. (K10DOO) ili konsultanti

upravljanja projektom (u daljem teksu PMC10

). Ova preporuka uzima u obzir ĉinjenicu da K10DOO

ima ograniĉeno iskustvo u sprovoĊenju projekata sa mogućim uticajem na ţivotnu sredinu, kao i to

da su inostrani izvoĊaĉi moţda mnogo bolje upoznati sa ovakvim naĉinom rada i da ĉak sprovode i

ISO sisteme upravljanja ţivotnom sredinom, što je sve raširenija praksa. Oni bi zato trebalo da bez

teškoća saĉine projektne planove za upravljanje ţivotnom sredinom, koji su u skladu i sa domaćim

zakonima. Dodatni znaĉaj ovakvih planova sastoji se u tome što će oni u obzir uzimati specifiĉnosti

projekta i što mogu da se saĉine u sklopu planiranja izgradnje tretirajući segmente kao što su

skladištenje goriva, izbor i sadnja zelenila, nabavka materijala i ugovori sa podizvoĊaĉima radova.

Projekat već predviĊa nezavisne konsultantske usluge u domenu zaštite ţivotne sredine kroz

monitoring i finansijsku reviziju svih njegovih aspekata. U ove procedure lako će se uklopiti

priprema EMP-a, omogućavajući tokom monitoringa nezavisnim konsultantima vršenje finansijske

revizije pojedinaĉnih planova izvoĊaĉa radova za upravljanje ţivotnom sredinom i izveštavanje

K10DOO i PMC o nalazima i mogućim korektivnim merama. PredviĊeno je da rezultati monitoringa

budu dostupni meĊunarodnim finansijskim institucijama i drugim relevantnim zainteresovanim

stranama, kako bi se osigurala transparentnost upravljanja ţivotnom sredinom u implementaciji

ovog projekta.

6 Enivornmental Management Plan

7 Environmental Management System

8 Project Environmental & Social Management Plan

9 Environment and Safety

10 Project Management Consultants


Detalji ugovornih aranţmana i broj i lokacija gradilišta u ovoj fazi nisu sasvim poznati, ali se na

osnovu broja deonica puta predviĊa da će broj gradilišta biti izmeĊu 5 i 8. Ugovori će poštovati

meĊunarodne standarde i standarde Svetske banke, ukljuĉujući i meĊunarodne zdravstvene i

bezbednosne standarde u cilju zaštite svih radnika i graĊanstva u blizini mesta izvoĊenja radova.

Shodno njima, predviĊa se da će svi radnici biti obuĉeni za svoje poslove; svi radovi biće predmet

prethodne procene rizika: izvoĊaĉi će osigurati bezbednost na radu, uz odgovarajuće standarde

bezbednosti i obuku; radnici će se pridrţavati pravila zaštite na radu. S obzirom na ove mere,

planovi zaštite ţivotne sredine ne sadrţe kompletan spisak bezbednosnih i zdravstvenih

standarda.

7.2 Zakonska regulativa u Srbiji

Propisi iz oblasti zaštite ţivotne sredine predstavljaju kombinaciju svih mera koje zahtevaju relevantni planski dokumenti. U ovu grupu spadaju zakonske mere i mere predviĊene drugim aktima, normama i standardima i relevantnim propisima kojima se ureĊuje ova oblast.

Uprkos svojoj vaţnosti, specifiĉna problematika autoputa, to jest njegovog potencijalnog uticaja na

ţivotnu sredinu nije obuhvaćena konkretnim propisom. Zakon o zaštiti ţivotne sredine (Sluţbeni

glasnik RS, br. 135/04) propisuje osnovne odredbe i obavezu pripreme procene uticaja na ţivotnu

sredinu, koja je sastavni deo planiranja i projektovanja vezanih za zaštitu ţivotne sredine.

Zakon o zaštiti ţivotne sredine propisuje sledeće mere i uslove zaštite ţivotne sredine:

Preventivne mere

Uslovi zaštite ţivotne sredine

Mere zaštite od opasnih materija

Programi i planovi

Za potrebe sastavljanja ovog izveštaja korišćeni su i sledeći propisi:

Zakon o zaštiti ţivotne sredine (Sluţbeni glasnik RS, br. 135/04)

Zakon o proceni uticaja na ţivotnu sredinu (Sluţbeni glasnik RS, br. 135/04)

Zakon o planiranju i izgradnji (Sluţbeni glasnik RS, br. 47/03, 34/06)

Zakon o vodama (Sluţbeni glasnik SRS, br. 46/91, 67/93, 53/93, 48/94, 54/96

Zakon o putevima (Sluţbeni glasnik SRS, br. 46/91, 52/91, 67/93, 48/94, 42/98, 101/05)

Zakon o prostornom planiranju (Sluţbeni glasnik SRS, br. 44/95)

Zakon o zaštiti na radu (Sluţbeni glasnik SRS, br. 42/91)

Zakon o zaštiti na radu – dopuna (Sluţbeni glasnik SRS, br. 53/93)

Zakon o zaštiti spomenika kulture (Sluţbeni glasnik SRS, br. 28/77, 34/81, 71/94)

Zakon o zaštiti spomenika kulture – dopuna (Sluţbeni glasnik SRS, br. 47/87)

Zakon o korišćenju i zaštiti izvora za vodosnabdevanje (Sluţbeni glasnik SRS, br. 27/77)

Zakon o poljoprivrednom zemljištu (Sluţbeni glasnik RS, br. 49/92, 53/93, 67/93, 48/94, 46/96, 62/06)

Zakon o prostornom planiranju Republike Srbije; poglavlje 5. Turizam i zaštita ţivotne sredine i zaštita prirodnih i kulturnih bogatstava (Sluţbeni glasnik RS, br. 13/96)

Zakon o šumama (Sluţbeni glasnik RS, br. 46/96, 83/92, 53/93, izmene i dopune 67/93, 48/94, 54/96)

Pravilnik o planiranju puteva (Sluţbeni list SFRJ, br. 35/81)

Pravilnik o prevozu goriva (Sluţbeni list SFRJ, br. 26/85)

Pravilnik o opasnim materijama u vodama (Sluţbeni glasnik FRS, br. 31/82, 46/91)

Pravilnik o odreĊivanju zona sanitarne zaštite izvorišta (Sluţbeni glasnik FRS, br. 33/78)

Pravilnik o graniĉnim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciju podataka (Sluţbeni glasnik RS, br. 54/92, 30/99, 19/06)

Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u ţivotnoj sredini (Sluţbeni glasnik RS, br. 54/92)


Pravilnik o naĉinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda (Sluţbeni glasnik RS, br. 47/83, 13/84, 46/91)

Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagaĊivanja ţivotne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica (Sluţbeni glasnik RS, br. 60/94, 63/94)

Pravilnik o upravljanju otpadnim uljima (Sluţbeni glasnik RS, br. 60/08)

Uredba o klasifikaciji voda meĊurepubliĉkih vodotoka, meĊudrţavnih voda i voda obalnog mora Jugoslavije (Sluţbeni list SFRJ, br. 3/68)

Uredba o klasifikaciji voda (Sluţbeni glasnik RS, br. 31/82)

Uredba o prevozu opasnih materija u drumskom i ţelezniĉkom saobraćaju. (Sluţbeni glasnik RS, br. 53/02)

Uredba o organizovanju i osposobljavanju jedinica civilne zaštite i mere prevencije, ublaţavanja i otklanjanja posledica štetnih po ţivotnu sredinu i spašavanje civilnog stanovništva i materijalnih dobara (Sluţbeni list SRJ, br. 54/94)

S obzirom na ograniĉen broj propisa o zaštiti ţivotne sredine koji se tiĉu gradnje puteva u

domaćem zakonodavstvu, korišćeni su propisi i opšte smernice drugih zemalja koje su uĉestvovale

u meĊunarodnim projektima. Upotrebljavane su opšte smernice Merkblatt zur Umweltver-

träglichkeitsstudie in der Strassenplanung, naroĉito kad je reĉ o buci (Richtlinien für den

Lärmschutz an Strassen, RLS - 90) i zagaĊenju vazduha (Merkblatt über Luftverunreinigungen an

Strassen, Mlus - 92).

7.3 Opšte mere zaštite u toku izgradnje

Kao što je već objašnjeno u ovom izveštaju, pitanje opšte zaštite ţivotne sredine biće regulisano

ugovorima, u sklopu organizacije i planiranja rada i aktivnosti na svim lokacijama. Svaki izvoĊaĉ

radova će dodatno raditi na merama ublaţavanja posledica zagaĊenja ţivotne sredine navedenim

u proceni uticaja na ţivotnu sredinu i EMP-u, i pripremiti sopstvene planove kontrole (ili

upravljanja), koje će, izmeĊu ostalog ukljuĉivati Plan upravljanja saobraćajem i prilazom gradilištu.

Plan upravljanjem otpadom i otpadnim vodama i Plan skladištenja ulja i goriva (Tabela 8-2). U ovim

planovima izvoĊaĉ će izneti detaljne predloge o naĉinu izvoĊenja radova, odreĊenim postupcima i

opremi koju namerava da koristi, u cilju njihovog usklaĊivanja sa HSE (Health Service Executive)

standardima naznaĉenim u ugovoru, prilagoĊenim najboljim dostupnim tehnikama i standardima

Svetske banke.

Mnoge od opštih mera zaštite ţivotne sredine će već biti sadrţane u ugovoru o izgradnji, koji će

zadovoljavati meĊunarodni standard (FIDIC i drugi). Tako će svaki izvoĊaĉ dati informacije o

naĉinu rada na svojim lokacijama – na primer o tome koje će ovlašćene deponije koristiti i kako će

organizovati saobraćaj u blizini lokacija na kojima radi. Svaki izvoĊaĉ je u obavezi da angaţuje i

osoblje HSE, a ono će podnositi izveštaje HSE konsultantu upravljanja projektom, koji savetuje

K10DOO. Osim toga, predviĊeno je da u Projekat budu ukljuĉeni i nezavisni konsultanti za zaštitu

ţivotne sredine, koji će davati neformalne savete i obavljati monitoring i finansijsku kontrolu.

Svim gradilištima će se upravljati u skladu sa domaćim propisima o gradnji i HSE, kao što su Zakon

o bezbednosti na radu, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i Pravilnik o zdravlju na radu

prilikom izvoĊenja graĊevinskih poslova (Sluţbeni glasnik RS, br. 53/97).

Gradilišta, skladišta opreme i materijala i privremeni prilazi treba da zauzimaju samo onoliko

prostora koliko je neophodno za njihovo funkcionisanje i da pritom ne ugroţavaju floru i faunu,


spomenike kulture, ili lokalnu zajednicu. Sva gradilišta će biti u obavezi da poštuju meĊunarodne

HSE standarde, pa će shodno tome imati i odgovarajuće kapacitete za dovod higijenske i odvod

otpadne vode i kanalizaciju, a odlaganje smeća će se u potpunosti vršiti prema vaţećim

standardima, ukljuĉujući i odvajanje razliĉitih vrsta otpada (Europian Waste Code – Evropski

kodeks o odlaganju otpada). Ovi uslovi će biti uneti u ugovore za izgradnju, što bi trebalo da

obezbedi da izvoĊaĉi izdvoje dovoljna sredstva za efikasno upravljanje po HSE standardima. U

ovoj fazi je nemoguće u donjoj tabeli taĉno navesti troškove odlaganja otpada i otpadne vode i

troškove kanalizacionog sistema, s obzirom na ĉinjenicu da veliĉina, vrsta i lokacije gradilišta nisu

poznate. Prema tome, nepoznat je i izbor tehnologija, koje se mogu kretati u rasponu od

privremenog prikljuĉivanja na već postojeće sisteme, do pravljenja kanalizacije ili upotrebe mobilnih

ureĊaja za higijensku vodu ili mobilnih sanitarnih ureĊaja.

Stroge mere zaštite sprovodiće se izvan zona dozvoljenih za gradnju, što znaĉi da se prostori izvan

deonice autoputa koja se gradi ne smeju koristiti za stalno ili privremeno skladištenje materijala,

kopanje zemlje ili peska, parkiranje vozila ili popravku opreme.

Površinski sloj zemlje će se odstranjivati i ispravno skladištiti, kako bi se ponovo iskoristio za

reklamaciju i biorestoraciju.

Sve materije koje sadrţe ugljovodonike imaće dvostruku zaštitu i ĉuvaće se na obezbeĊenim

mestima, van domašaja nestruĉnih lica. Rukovanje gorivima, derivatima nafte i petrolejom za

vreme graĊevinskih radova biće moguće samo u prostorijama koje imaju opremu za smanjenje

posledica zagaĊenja, kao što su 'nosaĉi' ili posebne ploĉe za fiksiranje, kako bi se spreĉilo izlivanje.

Svi materijali kontaminirani naftom ili petrolejom biće sakupljeni, tretirani kao opasne materije i

odneti na za njih predviĊena mesta. Biće zabranjeno otvarati prilazne puteve bez dobijene dozvole

ili saglasnosti.

Oprema će stajati samo na posebno odreĊenim mestima, gde će biti moguće spreĉiti zagaĊenje

zemljišta gorivima i uljima i derivatima petroleja. U sluĉaju da doĊe do zagaĊenja zemljišta

ugljovodonicima, ono će biti tretitano kao poseban otpad i sklonjeno na dozvoljene i projektom

predviĊene otpade, u skladu sa Planovima izvoĊaĉa za upravljanje otpadom.

Sistematsko skupljanje i odlaganje ĉvrstog otpada za vreme graĊevinskih radova (ukljuĉujući

ambalaţu od hrane i materijala, kao i drugih vrsta otpada) vršiće se na za to odobrenim mestima, u

skladu sa Planovima izvoĊaĉa za upravljanje otpadom.

Ĉišćenje opreme i vozila će biti dozvoljeno samo na za to odreĊenim mestima, gde je moguće

izbeći zagaĊenje zemljišta i vode. Biće kontrolisano i ispiranje mešalica za beton i uklanjanje

preostalog betona; posle izlivanja betona zaprljana oprema biće prana u posebnim bazenima.

Nakon toga će preostali tvrdi beton moći da se odloţi kao 'inertan otpad' ili da se ponovo iskoristi

za poravnavanje terena.

Da bi se izbegle negativne promene reĉne morfologije i spreĉilo zagaĊenje biće neophodno

planiranje i organizacija svih radova na rekama ili u njihovoj blizini, po mogućstvu po sistemu

'permit-to-work', koji na sistematiĉan naĉin predviĊa i procenjuje moguće opasnosti po ţivotnu

sredinu. Takvi radovi se onda mogu nazvati 'kontrolisane aktivnosti'. Primena ovakvog sistema je

veoma direktna i od svakog izvoĊaĉa zahteva da paţljivo planira potencijalno 'osetljive' zahvate,

kao što su oni na rekama. Uobiĉajene procedure mogu ukljuĉivati:

IzvoĊenje radova samo kad vodostaj nije visok i nema poplava


Obuka i upoznavanje radnika koji rade na mašinama sa specifiĉnostima posla

Provera svih mašina i opreme pre upotrebe, zbog opasnosti od prosipanja štetnih teĉnosti

Upotreba biorazgradivih ulja i ulja za podmazivanje (praksa koja je sve dostupnija, tako da postaje uobiĉajena meĊu izvoĊaĉima koji rade u blizini vodenih tokova)

Priprema konkretnih planova za moguće sluĉajeve opasnosti, kako bi se moglo adekvatno reagovati na bilo kakav incident ili oticanje opasnih materija

Skladištenje svih goriva na bezbednoj udaljenosti od vodenog toka

Spreĉavanje toĉenja goriva u blizini vodenog toka i/ili preduzimanje mera predostroţnosti kako bi se spreĉilo prosipanje

Po završetku vaĊenja sirovina i materijala, kopovi i mesta za odlaganje otpada će biti vraćeni u

prvobitno stanje gde god je to moguće, da bi se umanjio vizuelni efekat promena i omogućilo

obnavljanje prirodne vegetacije. Ovo neće uvek biti izvodljivo, posebno tamo gde se sirovine vade

is aktivnih, zvaniĉnih kamenoloma, na ĉiji rad Projekat ima veoma ograniĉen uticaj. Isto se odnosi i

na već postojeće deponije za odlaganje otpada.

7.4 Planiranje interventnih mera

U fazi izgradnje, svi izvoĊaĉi radova će pripremiti planove interventnih mera u skladu sa ostalim

planovima, kao što su Upravljanje otpadom i Skladištenje nafte i goriva. Planovi interventih mera

odreĊuju naĉin reagovanja u nepredviĊenim situacijama ili u sluĉaju udesa i omogućavaju

adekvatnu koordinaciju sa interventnim sluţbama. Prilikom puštanja u promet autoputa, sluţbe

nadleţne za autoput pripremiće planove interventnih mera za delove projekta i integrisaće ih u

postojeće procedure i planove. S obzirom na opasnost od udesa vezanih za vozila koja prenose

opasne materije, neophodne su odreĊene mere ublaţavanja posledica. Najvaţniji aspekti

interventih planova u sluĉaju udesa, npr. prosipanje opasnih materija iz vozila/kamiona preko 3.5t,

su sledeći:

Dobra organizacija interventnih ekipa na licu mesta;

Dobra snabdevenost opremom za aktivnosti koje se preduzimaju u sluĉaju udesa;

Dobra snabdevenost specijalnom odećom i ostalom zaštitnom opremom koja omogućava delovanje u takvim okolnostima;

Hitno donošenje odluka u toku interventnih operacija na licu mesta.

Plan autoputa uzima u obzir mogućnost prosipanja opasnih materija bazirajući se na proceni

faktora rizika kao što su usponi puta, i obezbeĊuje izradu odbojne ograde, da bi se smanjio rizik od

prosipanja opasnih materija u sluĉaju sletanja vozila sa puta i prevrtanja niz nasip.

Mostovi takoĊe povećavaju rizik od zagaĊenja vode. S obzirom da je, u sluĉaju zagaĊenja vode

opasnim materijama, sanacija teško izvodljiva, princip je da se takvo zagaĊenje spreĉi uvoĊenjem

ograniĉenja brzine, izgradnjom visokih iviĉnjaka i odbojnih ograda.

Sluţbe za odrţavanje puteva biće pripremljene za sluĉajeve prosipanja opasnih materija tako što

će raspolagati posebnom opremom kao što su pumpe i apsorbent za ĉišćenje, i obezbediti planove

za adekvatno odlaganje takvih materija. One će se, takoĊe, baviti redovnim odrţavanjem,

ukljuĉujući ĉišćenje šljunka i separatora naftnih derivata.


Tipiĉne mere u sluĉaju prosipanja naftnih i petrolejskih proizvoda iz cisterni i ostalih vozila su

sledeće:

Zatvarnje oštećenih rezervoara;

Sakupljanje zagaĊujuće materije koja se prosipa;

Ispumpavanje materijala koji je ostao u oštećenom rezervoaru;

Izgradnja rovova za sakupljanje prosute materije;

Pokrivanje podruĉja izloţenih zagaĊenju apsorbentom, uklanjanje zagaĊujuće materije skupljene na površini, uklanjanje natopljene zemlje na propisano mesto, a u skladu sa Pravilnikom o kriterijumima za odreĊivanje lokacije i ureĊenje deponija otpadnih materija;

Uklanjanje kontaminiranih slojeva zemlje i ponovno nanošenje nezagaĊene zemlje;

Ispumpavanje zagaĊene vode iz izvora u blizini udesa;

Obradiva zemlja koja je bila izloţena zagaĊenju usled prosipanja opasnih materija ne sme se koristiti za proizvodnju hrane u odreĊenom vremenskom periodu.

Transport opasnih hemikalija i materija u skladu je sa zakonima i planovima interventih mera koji su

deo nacionalnih strategija sanacije u koje su ukljuĉene specijalizovne sluţbe vlade.

7.5 Operativni aspekti

Nekoliko aspekata funkcionisanja autoputa kao i upravljanja njime imaju implikacije za ţivotnu

sredinu, i predstavljeni su u ovom odeljku izveštaja, a ukljuĉuju sledeće:

Autoput će imati neophodnu putnu površinu, signalizaciju i saobraćajne znake, koji će ukljuĉivati sve oblike neophodnih ograniĉenja i obaveštenja;

Operacioni planovi zimskog odrţavanje uzeće u obzir zaštitu ţivotne sredine;

Nasipi autoputa biće odrţavani tako da se obezbedi bolja preglednost, spreĉi zamor vozaĉa izazvan izgledom okoline, kao i da se izbegne erozija tla;

Zbog mogućeg zagaĊenja izazvanog funkcionisanjem autoputa, biće obezbeĊena zelena površina kao tampon zona, širine oko 5m, sa travom koja neće biti korišćena za ishranu stoke. Neće se koristiti herbicidi za kontrolu rasta korova.

Razmotriće se smanjenje salinizacije zemljišta oko autoputa natrijum hloridom, u svrhu zimskog odrţavanja, kao i njegova zamena drugim substancama koje imaju sliĉan ili bolji odmrzavajući efekat. Ako se so bude koristila za odrţavanje, biće razmotreno odgovarajuće planiranje i odlaganje ove materije;

U toku detaljnog projektovanja sistema odvoda atmosferskih voda sa autoputa takoĊe će se imati u vidu mogući uticaji na ţivotnu sredinu uz autoput;

Već je razmotrena prevencija zagaĊenja zemljišta i vode prilikom projektovanja ―zatvorenog‖ sistema odvoda atmosferskih voda problematiĉnim deonicama. Ovaj sistem inkorporira filtriranje ulja i šljunka. Reservoari će se periodiĉno prazniti, u okviru aktivnosti odrţavanja.

Kontrola uticaja autoputa na ţivotnu sredinu biće deo nacionalnog sistema nadzora autoputeva, a ukljuĉivaće periodiĉnu kontrolu vazduha i merenje nivoa buke.

7.6 Monitoring

Kontrola (monitoring) uticaja ovog projekta na ţivotnu sredinu poĉeće u toku faze izgradnje i

nastaviće se nakon puštanja autoputa u promet. Sadašnji EMP predivĊa osnovne parametre koji će

se kontrolisati da bi se utvrdilo da li su gore navedene mere ublaţavanja štetnih uticaja efektivno

sprovedene. Ovi parametri se navode u daljem tekstu. Za mnoge relevantne aspekte kao što su

kvalitet vazduha i vode, ili usmeren odvod atmosferskih voda, srpski zakoni predvidjaju standarde


koji moraju biti zadovoljeni. Nakon dodele ugovora za izgradnju, individualni izvoĊaĉi radova će

zajedno sa K10DOO sastaviti detaljni program kontrole sa navedenim vrednostima za svaki od

indikatora. Taj program će biti prilagoĊen zahtevima svake pod-deonice kao i elementima EMS-a

izvoĊaĉa radova i EMP-a pojedinaĉnih gradilišta. Svaki izvoĊaĉ radova sastaviće program kontrole

u pisanoj formi koji će biti vrednovan od strane nezavisnih konsultanata za zaštitu ţivotne sredine i

zainteresovanih strana u Projektu, ukljuĉujući i nadleţne agencije.

U ovoj regiji (reka Juţna Morava, Seliska dolina, Vircina, Katićeva Dolina, Selište, Kozniĉka, Vrla,

Slatinska Reka i Kopasniĉki Potok, Vojniĉki Potok i Oraoviĉki Potok) zabeleţeno je zagaĊenje

vodenih tokova, usled neodgovarajućeg upravljanja otpadnim i komunalnim vodama, koje se ulivaju

u navedene vodene tokove i utiĉu na poljoprivrednu proizvodnju. Polazne vrednosti parametara

ovog programa kontrole treba da odslikavaju ovu ĉinjenicu. Isto tako, neka podruĉja regiona koji se

nadzire beleţe porast nivoa buke prouzrokovan saobraćajem. Trenutno stanje se odnosi na

saobraćaj na sadašnjoj mreţi puteva: glavni put M – 1, regionalni put P – 214 i ţelezniĉka pruga

Beograd – Skoplje.

7.7 Faza izgradnje

U toku izgradnje, obaveze kontrole koje imaju izvoĊaĉi radova odrediće se planom kontrole koji će

se izraditi zajedno sa PMC i relevantim nadleţnim organima ubrzo nakon poĉetka radova na

terenu. Indikatori će ukljuĉivati BOD, COD, suspendovane ĉestice ulja i masnoće, kao i sve druge

parametre u odnosu na specifiĉne zahteve pojedinih gradilišta, koji se baziraju na prirodnim

karakteristikama tog gradilišta i vrsti graĊevinskih aktivnosti koje se vrše. Na ekološki osetljivijim

podruĉjima indikatori će biti odraz potrebe da se sprovede veća zaštita, a kontrola će biti

intenzivnija.

7.7.1 Buka

Nivoi izloţenosti buci navode se u Zakonu o dozvoljenim nivoima buke (Sluţbeni glasnik RS br.

54/92). Korišćenjem opreme za merenje nivoa buke ustanoviće se poĉetne vrednosti, a zatim će se

u toku izgradnje merenjem ustanoviti porast nivoa buke i poštovanje standarda. Ustanovljeno je da

je najbolji naĉin kontrole nivoa buke u toku izgradnje, nalaganje upotrebe opreme koja je u skladu

sa standardima nivoa buke, kao na primer 85 dBA, a zatim redovna kontrola emisije, koja ukljuĉuje

reakcije na ţalbe od strane lokalnog stanovništva ili privrednih subjekata. Ako se prekoraĉe

prihvatljivi nivoi buke, osoblje izvodjaĉa radova zaduţeno za ekologiju i osoblje zaduţeno za

obavljanje gradjevniskih poslova biće duţni da primene mere ublaţavanja posledica kao što je

privremena zaštita ili reorganizacija gradilišta.

7.7.2 ZagaĊenje vazduha

Kontrola zagaĊenja vazduha u toku izgradnje ukljuĉuje procenu kvaliteta vazduha u blizini

nastanjenih podruĉja, koja se bazira na zakonom odreĊenim standardima. Parametri koje treba

kontrolisati ukljuĉuju prisustvo ĉestica, azotnih oksida, ugljen dioksida i monoksida. Dodatna

kontrola uticaja gradilišta na kvalitet vazduha biće obavljena u sluĉaju ţalbi od strane lokalnog

stanovništva. Uz merenje kvaliteta vazduha posmatraće se funkcionisanje opreme za izgradnju,


kao što su bageri, generatori i sl., koje je potrebno redovno odrţavati u skladu sa specifikacijama

proizvoĊaĉa, da bi se smanjile štetne emisije.

7.7.3 Voda

Relevantni parametri za procenu uticaja na površinsku vodu su sledeći: pH, koncentracija

razgradjenog kiseonika, otpadni materijal, zamućenost, koncentracija organskih jedinjenja i

mineralnih ulja.

Relevantni parametri za procenu uticaja na podzemne vode podeljeni su na geološke-

hidrogeološke i fiziko-hemijske i hemijske parametre. Prva grupa parametara ukljuĉuje uticaje na

podzemne vode u smislu dinamike i kvaniteta, dok se duga grupa odnosi na uticaj na kvalitet

podzemnih voda (npr. pristustvo mineralna ulja, organskih jedinjenja, teških metala).

Ispitivanje treba da se vrši uzvodno i nizvodno od gradilišta. Svaki izvoĊaĉ radova utvrdiće poĉetne

vrednosti uzimajući uzorke pre poĉetka radova a zatim otprilike jednom meseĉno u toku izgradnje,

uz intenzivirano ispitivanje uzoraka u toku skidanja površinskog sloja zemljišta i u toku glavnih

radova na zemljištu.

7.7.4 Zemljište

Relevantni parametri procene uticaja na zemljište su: pH, koncentracija teških metala, ulja, i

organskih substanci. Zemljište u blizini puteva sa visoko-frekventnim saobraćajem, kao što je to

sluĉaj ovde, treba testirati na prisustvo opasnih materija, kao što su tipiĉni teški metali i olovo, koje

moţe da se akumulira iz izduvnih gasova vozila koja još uvek koriste olovni benzin, i dalje prisutan

na trţištu u regionu.

7.8 Faza eksploatacije

U toku funkcionisana autoputa kontrolisaće se relevantni ekološki aspekti koji ukljuĉuju buku,

vazduh, i kvalitet vode i zemljišta. Dobijeni rezultati će odrediti dodatne neophodne mere zaštite

ţivotne sredine, kao što su obezbeĊivanje dodatnog smanjenja nivoa buke, uredjenje zelenih

površina i modifikacija odvoda atmosferskih voda sa autoputa ili njegovog tretiranja.

7.8.1 Buka

Merenje nivoa buke u operativnoj fazi treba da se obavlja u intervalima od godinu dana i u sluĉaju

ţalbi lokalnog stanovništva. Mesta izabrana za kontrolu buke u toku izgradnje su gradjevine u

najvećoj meri izloţene buci, na sledećim geodetskim oznakama:

km 868 + 750 – leva strana

km 872 + 200 – desna strana









km 896 + 750 – obe strane







7.8.2 Vazduh

S obzirom da će autoput Е-75 prolaziti kroz naseljena podruĉja, mogu se oĉekivati neki negativni

uticaji na kvalitet vazduha. Treba izraditi plan kontrole uticaja na ţivotnu sredinu u svrhu verifikacije

primenjenog modela uticaja, ali i da bi se utvrdili dugoroĉni trendovi u zagaĊenju vazduha. Uz to

rezultati kontrole kvaliteta vazduha sluţiće kao osnova za procenu postojanja rizika po zdravlje

stanoništva, za ispitivanje ţalbi graĊana, kao i za prikupljanje podataka u sluĉaju promena u

prostornom planiranju.

Merenje ugljenmonoksida (CО) i azotdioksida (NО2) peporuĉuje se u prvoj fazi monitoring

programa. Ako rezultati merenja pokaţu povećanu koncentraciju u odnosu na dozvoljenu, lista

zagaĊivaĉa treba da se proširi i da se izvrši merenje azotmonksida (NО), sumpordioksida (SО2),

ugljenog hidrina (CXHY), olova (Pb) i ĉestica (PM10).

Analiza uticaja novog autoputa Е – 75 pokazuje da će uticaj predviĊenog saobraćajnog prometa

na kvalitet vazduha biti ograniĉen na uski koridor duţ autoputa. PredviĊa se povišeni nivo

lokalizovanog zagaĊenja vazduha na oba kraja tunela, tako da će se merenje kvaliteta vazduha

obavljati i na ulazu i na izlazu tunela ―Manajle‖. U program merenja kvaliteta vazduha spadaju i

posebni profili: km 868+750 na levoj strani autoputa u mestu Velika Grabovica i km 872+200 na

desnoj strani autoputa u mestu Oraovica, Gramada km 903+350, Prevalac km 910+200 i

Ranutovac km 916+750. U cilju merenja koncentracije zagaĊujućih materija koja emituju motorna

vozila u operativnoj fazi novog autoputa E-75 neophodno je da su sve merne stanice postavljenje

na isti naĉin, jer je samo tako moguće formirati odgovarajući model rasprstranjenosti zagaĊenja,

koji bi obezbedio veoma pouzdane podatke o posebnoj distribuciji zagaĊenja vazduha u zoni

izloţenoj zagaĊenju.

Pravilnik o graniĉnim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za uspostavljanje

mernih mesta i evidenciji podataka (Sluţbeni glasnik RS br. 54/92, 30/99, 19/06) izmeĊu ostalog

reguliše kriterijume za odreĊivanje mernih mesta. Broj i distribucija mernih mesta u okviru mreţe

mernih mesta zavisi od prostorne gustine i vremenske distribucije zagaĊujućih materija. Raspored

mernih mesta zavisi od podruĉja na kojem se ispituje kvalitet vazduha, od rasporeda i vrste izvora

zagaĊivanja, gustine naseljenosti, orografije terena i meteoroloških uslova.

Prilikom odreĊivanja lokacija za postavljanje mernih stanica za ispitivanje kvaliteta vazduha moraju

se ispuniti sledeći uslovi:

merno mesto mora biti karakteristiĉno za podruĉje odabrano u skladu sa generalnim planom,


merna stanica biće postavljna tako da obezbeĊuje podatke koji se mogu porediti sa podacima sa ostalih mernih stanica u okviru kontrolne mreţe,

moraju se ispuniti i odreĊeni fiziĉki uslovi

U toku prve faze kontrole, koja bi trebalo da traje 5 godina, biće neophodna periodiĉna kontrola

vazduha (1 mesec po sezoni), zato što utvrĊivanje trendova u zagaĊenju vazduha podrazumeva

merne podatke za minimalni period od 5 uzastopnih godina.

Samo u sluĉaju da periodiĉna merenja pokaţu da je dodatna kontrola kvaliteta vazduha

neophodna, treba pristupiti stalnoj kontroli kvaliteta vazduha, tj. treba zapoĉeti drugu fazu kontrole.

7.8.3 Voda

U operativnoj fazi, predviĊa se kontrola kvaliteta vode kljuĉnih, potencijalno problematiĉnih,

vodenih tokova, da bi se utvrdilo stanje ţivotne sredine. U skladu sa detaljnim opisom Projekta, i

prema kriterijumima Evropske unije, sistem odvoda atmosferskih voda ukljuĉuje i otvorene i

zatvorene separatore. Ovi separatori šljunka i separatori ulja i vode predviĊeni su planom autoputa

i sluţe za efektivno ograniĉavanje zagaĊenja izazvanog funkcionisanjem autoputa. Ipak, jake oluje

mogu previše opteretiti ovaj sistem, što je trenutno sluĉaj u velikom delu Evrope.

S obzirom na ovu ĉinjenicu, kontrolu površinskih voda u operativnoj fazi treba vršiti nizvodno od

mesta gde se odvodni kanali ulivaju u bazene. Prikupljanje uzoraka na reci Slatini treba obavljati

nizvodno od mosta na km 869 +180. Kod oznake km 885 + 996, autoput se proteţe tik uz reku

Juţnu Moravu. Prikupljane uzoraka na reci Juţnoj Moravi treba da se obavlja nizvodno od mesta

gde se odvodni kanal uliva u reku i odgovarajuće geodetske oznake. Kontrola Juţne Morave i

njenih pritoka, Kuĉajske reke, Sokolice i Kozniĉke reke, treba da se obavlja nizvodno od mesta gde

novi put premošćava pomenutu taĉku, pre mesta ulivanja u Juţnu Moravu. Kvalitet vode reke Vrle

treba kontrolisati prikupljanjem uzoraka kod geodetske oznake km 896 + 741.36, nizvodno od od

mosta i kanala koji se u nju uliva i nizvodno od mesta gde se odvodni kanal uliva u rezervoar

(Јuţna Morava), od mesta filtriranja kod geodetske oznake km 921+867. Kod te oznake, ispitivanje

treba obaviti kada se pojavi relevantan talog u toku prvih 15min.

Program ispitivanja ukljuĉuje i parametre koji pokazuju kvalitet podzemnih voda i nivo zagaĊenja

materijama koje dolaze sa autoputa. Ovaj program podrazumeva sledeća merenja:

Merenje na terenu: temperatura vazduha i vode, pH, provodljivost elektriciteta, potencijal redukcije (redoks reakcije)

Osnovni parametri: boja, rastvorene supstance, ukupni organski ugljenik, amoniak, nitrati, sulfati, hloridi, hemijska i biološka potrošnja kiseonika,

Indikatori: mikroelementi, fenoli, mineralna ulja, policikliĉni aromatiĉni ugljovodonici, aromatiĉni ugljovodnic, pesticidi.

Što se tiĉe hidrogeoloških karakteristika gornjih tokova podzemnih voda, u okolini autoputa nije

zabeleţena veća koliĉina podzemne vode na jednom mestu, a predviĊena frekventnost saobraćaja

nije dovoljno visoka da bi prouzrokovala veću koncentraciju emisije zagaĊujućih materija, koja bi

mogla da ugrozi kvalitet površinskih i podzemnih voda. Stoga zakljuĉujemo da do zagaĊenja

navedenih tokova neće doći.


7.8.4 Zemljište

S obzirom da su informacije o kvalitetu zemljišta retke i neadekvatne, prvo treba izvršiti

preliminarno ispitivanje da bi se procenili dugoroĉni efekti na ţivotnu sredinu u toku funkcionisanja

autoputa. Tipiĉni parametri koji će se meriti ukljuĉuju ukupne ugljovodonike, olovo i druge teške

metale, karakteristiĉne za funkicionisanje autoputeva. Podaci koji se prikupe u ovoj fazi dopuniće

one koji su pribavljeni u toku kontrole izgradnje, ali će se više ticati procene dugoroĉne akumulacije

zagaĊujućih materija, koje su posledica pristustva motornih vozila na autoputu, nego na prosipanje

štetnih materija na koje će se obratiti paţnja u fazi izgradnje. U toku preliminarnog ispitivanja,

mesta za prikupljanje podataka treba odrediti metodom sluĉajnog uzorka, a broj uzoraka treba da

bude ograniĉen.

Kontrola zemljišta u zoni uticaja autoputa E-75 treba da traje najmanje 5 godina, a prikupljanje

uzoraka treba da se vrši jednom u tri meseca.

Kvalitet podzemnih voda treba kontolisati parlelno sa kvalitetom zemljišta, da bi se procenila

potencijalna akumulacija zagaĊujućih materija. Ispitivanje uzoroka podzemnih voda vrši se uz

pomoć piezometara u kombinaciji sa analizom uzoraka.

Tabela 7-1. Planovi upravljanja

IzvoĊaĉi radova moraju pripremiti i podneti sledeće planove pre poĉetka radova:

Upoznavanje sa

projektom

Upoznavanje sa projektom je vaţan mehanizam za zapoĉinjanje radova koji

su u skladu sa E&S standardima, i koji ispunjavaju uslove Inostranog

kreditora. Od izvoĊaĉa radova se oĉekuje da sa osobljem na projektu

sprovede poĉetno upoznavanje sa projektom, na kojem će se proći kroz

zdravstvene i bezbednosne standarde/procedure, kao i pregled E&S

vrednosti projekta, uslove, standarde i pristupe.

Plan upravljanja

saobraćajem

Ovaj plan treba da sadrţi detalje o upravljanju glavnim tokom saobraćaja,

kao i saobraćajem vezanim za izgradnju, ukljuĉujući privremena

preusmeravanja saobraćaja, postavljanje signalizacije i uporedno

funkcionisanje gradilišta i njegovih vozila s jedne strane i glavnog saobraćaja

i stanovništva sa druge.

Upravljanje

otpadom i

otpadnim vodama

Ovaj plan treba da pokrije sve aspekte upravljanja otpadom, ukljuĉujući

implementaciju standardnih procedura kao što su smanjenje, ponovna

upotreba i recikliranje otpada. U njemu treba taĉno navesti konaĉne rute

uklanjanja celokupnog otpada, u skladu sa domaćim regulativama, i

najpozitivnijom praksom na polju upravljanja otpadom.

Plan upravljanja otpadom ukljuĉivaće podatke o privremenom skladištenju

otpada, prevozu otpada, i pred-tretmanom otpada koji se obavlja pre

njegovog konaĉnog uklanjanja ili recikliranja. Za odlaganje ĉvrstog i teĉnog

otpada moraju se koristiti zvaniĉno odobrena postrojenja/deponije, i mora se

poštovati zakonska obaveza odgovornog upravljanja svim otpadom koji se

odnosi sa gradilišta, o ĉemu mora postojati i uredna dokumentacija. To znaĉi

da će kontrolor otpada zadrţati jednu kopiju formulara, dok će vozaĉ sa


sobom uvek imati svoju kopiju i mora se postarati da za svoj tovar dobije

potpis na mestu konaĉnog odlaganja otpada. IzvoĊaĉ radova mora imati

kompletnu evidenciju za potrebe revizije i da bi demonstrirao da se projekat

sprovodi u skladu sa najpozitivnijom praksom i primenjivom zakonskom

regulativom.

Plan upravljanja

skladištenjem ulja i

goriva

Ovaj plan će pokrivati svo skladištenje transport i korišćenje ulja i goriva,

snabdevanje mehanizacije gorivom, i procedure kojima se smanjuje

opasnost od zagaĊenja zemljišta i vode. Sva ulja i goriva moraju biti

skladištena u posebnim postrojenjima (sa duplim rezervoarima) od 110%

kapaciteta, a sva prosipanja moraju biti oĉišćena što je pre moguće. Cisterne

sa gorivom će imati opremu za tretiranje prosipanja i svako izlivanje goriva

mora biti oĉišćeno što je pre moguće. O svim kategorijama prosipanja biće

podnet izveštaj u skladu sa Planom kojeg osmišljava izvoĊaĉ radova.

Oĉekuje se obavljanje redovnih konsultacija, kao vid kontinuiranog

obuĉavanja, ali i nakon svakog znaĉajnijeg incidenta.

Upravljanje

radovima na reci

Ovaj plan se sastoji od procedura i strategija za zaštitu vodenog habitata i

ribe u toku gradjevinskih radova na reci i predstavlja dodatak izveštaju o

metodologiji gradnje koji će biti deo detaljnog projekta izvoĊenja radova.

Plan upravljanja

gradilištem

Ovaj plan treba da sadrţi procedure za izgradnju i funkcionisanje gradilišta, u

cilju zaštite okolnih naselja i ţivotne sredine.

Plan primene hitnih

mera

Ovaj plan treba da sadrţi procedure hitnih intervencija u sluĉaju udesa ili

većih incidenata, sa ciljem da se zaštite ljudi, imovina i ţivotna sredina.

Obrada ţalbi Ovaj plan treba ds sadrţi procedure za PAP i javnost, da bi bilo moguće

obratiti se izvoĊaĉima radova po pitanju odšteta, ali i u sluĉaju podnošenja

ţalbi, tako da se ovakva pitanja rešavaju na transparentan naĉin i uz

mogućnost kontrole.

EMP ukljuĉuje aspekte zaštitnih mera protiv potencijalno štetnih uticaja, kao i monitoring i

reagovanje na osnovu povratnih informacija, i odreĊuje nosioce odgovornosti u ovim aktivnostima.

Glavna komponenta EMP-a je predstavljena u tabeli 7-1 i bazira se na zalaganju za utvrĊivanje

potencijalnog uticaj Projekta na ţivotnu sredinu kao i gore navedene zaštitne mere. Gore opisani

planovi upravljanja u kombinaciji sa tabulatorom procedura dizajnirani su tako da svedu

potencijalno štetne uticaje na prihvatljiv nivo.

Sledeća faza ovog projekta uslediće nakon ukljuĉivanja aktivnosti PMC-a, a zatim i izvoĊaĉa

radova, koji će biti odgovorni za E&S pitanja.

Troškovi su predstavljeni tako da mogu da se inkorporiraju kao jedna od odredbi u dokumentima

ugovora za izbor izvoĊaĉa radova. IzvoĊaĉi radova biće obavezni da izvrše detaljni plan i izgradnju,

koji će ukljuĉivati upravljanje E&S pitanjima, implementiranim putem EMP – a, a kojeg će pripremiti

sami izvoĊaĉi radova (npr. plan upravljanja otpadom itd.). Troškovi se smatraju preliminarnim

procenama samo u ovoj fazi, sa osnovnim ciljem da se obezbede dovoljna finansijska sredstva u

okviru ugovora kako bi se osiguralo da se E&S aspektima radova uspešno upravlja i da se

ostvaruje napredak u toku detaljnog planiranja i izgradnje. Iz tog razloga, procene troškova u okviru

planiranja budţeta su izdašne.


Troškovi u vezi nekoliko elemenata u EMP-u još nisu odreĊeni, s obzirom na ĉinjenicu da oni u

velikoj meri zavise od daljeg toka planiranja i da moraju biti ukljuĉeni u ugovore o izgradnji. Zato je

neophodno da K10DOO i PMC uvaţe i prihvate nalaze i preporuke ovog izveštaja, posebno EMP-

ove. EMP predviĊa troškove za angaţman i inostranih i domaćih ljudskih resursa. Broj izvoĊaĉa

radova nije poznat u ovom momentu, kao ni duţina ugovora niti pokrivena duţina puta. Stoga obim

posla i potrebni ljudski resursi jošuvek nisu poznati. Zato će biti neophodno uneti troškove logistike

u osnovi troškovnik. Tabela 7-2 ukljuĉuje primedbe na kalkulacije troškova na dnu tabele. EMP je

dopunjen Planom monitoringa, u tabeli 7-3, koji predstavlja osnovne komponente nadzora

preporuĉenog u fazi izgradnje i operativnoj fazi. S obzirom, da mnogi aspekti detaljnog projekta,

kao što su lokacije i broj gradilišta, i finalni planovi odreĊenih deonica, nisu trenutno dostupni, plan

monitoringa ne moţe biti završen u ovom trenutku. PredviĊa se da će, kada planovi poĉnu da

napreduju, a PMC zauzme svoje mesto zajedno sa odabranim izvoĊaĉima radova, biti razmatrani i

finalizovani detalji monitoringa, u vreme pripreme Planova upravljanja, koji su u uskoj vezi sa

obavljanjem kontrole (monitoringa).


Tabela 7-2 Plan Upravljanja ţivotnom sredinom

Faza,

lokacija

Predmet Ublaţavanje Institucionalna odgovornost Cena (EUR)

Izvodi Radi Radi Napo

mene

dozvola

Izgradnja

Autoput

Usluge izmeštanja Efektivna koordinacija sa komunalnim preduzećima

izmeštanja

Ugovaraĉ

K10DOO

Ugovaraĉ

K10DOO

1

Emisija izduvnih gasova

iz radnih vozila i mašina

Sva vozila, mehanizacija i mašine koje se koriste u

izvoĊenju radova redovno će se odrţavati i vršiće se

njihova inspekcija/certifikacija kako bi se osiguralo da

emisije zagaĊenja odgovaraju propisanim

standardima

Ugovaraĉ Ugovaraĉ 1

Koliko nova pozajmišta

štete poljoprivrednim,

arheološkim ili

ekološkim resursima.

Osigurati da se sva pozajmišta evaluiraju uz pomoć

EIA i da ukljuĉuju uslove za njihovu ponovnu

izgradnju ukljuĉujući sva pozajmišta podstaknuta

zahtevima Projekta za materijalima.


Pogon za proizvodnju

asfalta - prašina, Ugovorni zahtev - koristiti postojeće pogone za

pravljenje asfalta, zahtev za zvaniĉnim odobrenjem ili



Faza,

lokacija



mene

zdravlje i bezbednost

radnika, narušavanje

ekosistema.

vaţećom radnom dozvolom ili su potrebni certifikacija i

odobrenje za nove pogone

Kamenolom Ugovorni zahtev - koristiti postojeće kamenolome;

zahtev za zvaniĉnim odobrenjem ili vaţećom

dozvolom za rad


Pozajmišta za pesak i

šljunak - narušavanje

reĉnog dna, kvalitet

vode, narušavanje

ekosistema.

Koristiti postojeća pozajmišta ili kupovati u licenciranim

objekatima, bez pozamjišta iz reka. Ili koristiti nova

pozajmišta za koja je potrebno odobrenje i dozvola.


Prašina koja se odnosi

na izgradnju zbog

kretanja vozila na

samom gradilištu kao i

prema gradilištima od

pozajmišta i

kamenoloma, itd.

Prašina će se suzbijati na neotvorenim površinama

puta, mestima za mešanje asfalta i u oblastima

privremenih usluga. Obiĉno se koristi autocisterna s

vodom sa prskalicom.

Ugovaraĉ Ugovaraĉ 100 000 9

Vozila za dovlaĉenje

materijala će proizvesti

Obuhvatiće se vozila za dovlaĉenje materijala. Ugovaraĉ Ugovaraĉ 3


Faza,

lokacija



mene

štetnu prašinu.

Propust u

odgovarajućem

rukovanju/skladištenju

površinskog sloja vodi

ka degradiranoj,

podstandardnoj

agromelioraciskoj

vegetaciji.

Jasno utvrĊeno skladištenje i rukovanje zemljom

površinskog sloja i Plan upravljanja što prati redovna

inspekcija i praćenje i izveštavanje.

Ugovaraĉ Ugovaraĉ 3*

Uticaj na okolinu,

zemljišna erozija.

Sastaviti i sprovesti saĊenje biljaka u okolini Ugovaraĉ,

K10DOO

Ugovaraĉ/K10

DOO

400.000 2

Šteta na

poljoprivrednom

zemljištu, ukljuĉujići

infrastrukturu za

drenaţu i

navodnjavanje.

Efektivno povezivanje s PAP pre poĉetka izgradnje,

odrţavati dijalog, sastaviti proceduru prigovora,

striktno kontrolisati pristup mašinama i vozilima i

vratiti u prethodno stanje sve oblasti na koje utiĉu.


Ošteĉenja stoke

mašinama i vozilima.

Efektivno povezivanje s PAP pre poĉetka izgradnje,

odrţavati dijalog, sastaviti proceduru prigovora,



Faza,

lokacija



mene

striktno kontrolisati pristup mašinama i vozilima i

vratiti u prethodno stanje sve oblasti na koje utiĉu i

uzeti u obzir postavljanje ograde radi zaštite.

Neadekvatna prevencija

buke vozila, buka vozila

sa gradilišta, pogona za

proizvodnju asfalta,

pogona za lomljenje i

tovarenje i opreme.

Pogoni i oprema koji se koriste za izgradnju biće

striktno usaglašeni sa standardima buke MoE.


Uznemiravanje

stanovnika.

Radno vreme/aktivnosti će se prilagoditi tako da se

smanji uznemiravanje usled buke, a radno vreme će

se ograniĉiti od 0630 do 1930 h, ili ako se uspostavi

drugaĉiji dogovor na lokalnom nivou. Odrţavati

dijalog ili koristiti mehanizam ţalbi kako bi se

omogućilo stanovništvu da kontaktiraj zaposlene na

projektu da bi izloţili svoja pitanja.


Poremećaj u odvijanju

saobraćaja za

stanovnike i putnike na

duţim rutama.

Sastaviti plan upravljanja saobraćajem zajedno s

organima za puteve kako bi se upravljalo

privremenim pristupima, isporukom materijala i

mašinama.



Faza,

lokacija



mene

Zaštita zdravlja i

bezbednosti radnika

Strogo će se primenjivati standardi buke kako bi se

zaštitili graĊevinski radnici od uticaja buke, u skladu s

meĊunarodnim standardima za zdravlje i bezbednost,

ukljuĉujući minimalne standarde PPE, npr. kaciga,

bezbedne ĉizme, zaštitnici za uši i izloţenost buci je

ograniĉena na 85dBA.


Stanovnici povreĊeni

usled saobraćaja koji se

odnosi na izgradnju i

mašinama.

Vršiti kampanje razvoja svesti o bezbednosti,

usredsreĊujući se na škole i decu.


Povrede radnika tokom

izgradnje.

Sprovesti meĊunarodne standarde za zdravlje i

bezbednost u svim ugovorima.


Nezakonito ili

prekomerno

pozajmljivanje moţe

oštetiti arheološke ili

zemljišne resurse.

Zemlja ne sme da se pozajmljuje s neodobrenih

lokacija.


Gubitak i oštećenje na Izvršiti ispitivanja na terenu pre izgradnje i odrţavati Ugovaraĉ Ugovaraĉ 180 000 5


Faza,

lokacija



mene

kulturnim resursima.

izveštavanje o praćenju tokom radova, sa jasnim

procedurama za zaštitu i dokumentaciju (protokoli o

kasnijim nalazima) koji su ukljuĉeni u ugovore o

izgradnji. To mora ukljuĉiti Arheološki institut i sve

druge nadleţne organe, pratiti savete odobrenih EIA.

Umanjene zemljišne ili

imovinske vrednosti.

Ustanoviti i voditi dijalog s PAP radi smanjenja

negativnih efekata kao deo stalnog projektovanja i

izgradnje.

Ugovaraĉ,

K10DOO

Ugovaraĉ 3*

Kontaminacija zemljišnih

ili vodenih resursa.

Kontaminirani ili štetni otpad kao što je bitumenski

otpad treba da se odlaţe u odabranim oblastima i to

treba da odobri MoE/K10DOO ili njegovi konsultanti.

Svako uklanjanje otpada treba da bude usaglašeno

sa Planom upravljanja otpadom, koji treba da se

sastavi na poĉetku izgradnje.


ZagaĊenje podzemnih

voda i zemlje tokom

rušenja imovine.

Sastaviti izjavu o naĉinu rada koja ukljuĉuje efektivno

upravljanje materijalima.


Oštećenje vodenih

resursa.

Nadleţni organi moraju izdati dozvole za sve

separacije i formalizovana ispuštanja.



Faza,

lokacija



mene

Oštećenje vodenih

staništa i riba.

Svi radovi na rekama treba da se vrše van sezone

mrešćenja riba a ugovaraĉ će pripremiti planove

upravljanja za te radove kao deo svojih Izveštaja o

naĉinima izgradnje.


Ostećenje osetljivih

kopnenih ili vodenih

staništa i vrsta.

Ugovaraĉi moraju da izvrše detaljna ekološka

ispitivanja na gradilištima i da pripreme ublaţavanje,

koje bi moglo da ukljuĉi aspekte kao što su

spasavanje riba i premeštanje osetljivih vrsta.


Oštećenje reĉne

morfologije.

Kopanje i pravljenje temelja za stubove mostova,

potpornih zidova i konstrukcija koji se nalaze na

telima vodenih površina ili u njihovoj blizini, radiće se

u periodima kada su nivoi vode niski (juli-septembar)

kako bi se umanjili negativni uticaji na reke i njihove

obale;


ZagaĊenje tla i vode. Vozila i oprema za izgradnju će se odrţavati i puniti

gorivom na zaštićenim stanicama za punjenje

gorivom. Skladište za gorivo i mesta za rad biće

udaljena od kanala za drenaţu i vaţnih vodenih tela u

skladu s planom za upravljanje.


ZagaĊenje tla i vode. Sastaviti planove za upravljanje cementom i vodom Ugovaraĉ Ugovaraĉ 3*


Faza,

lokacija



mene

za ispiranje.

ZagaĊenje vode. Sastaviti program praćenja za osetljive vodene

tokove, kao što su veći prelasci preko reka i

procedure za izveštavanje, povratne informacije i

mere ispravljanja. To treba da se poveţe s planovima

upravljanja koje će sastaviti ugovaraĉi.


Privremenim pristup -

uklonjena vegetacija,

zbijeno tle, uticaj na

okolinu i vegetaciju.

Ukloniti gornji sloj na poĉetku a potom vratiti zbijeno

tle u prethodno stanje.


Postojeće drţavne

procedure ne sadrţe

rigororozni monitoring

gradilišta.

Nezavisnog Konsultanta za ţivotnu sredinu treba da

angaţuje Vlada Srbije/K10DOO kako bi sproveo

nezavisni monitoring i reviziju uticaja projekta i

ublaţavanja, kako bi se uzeli u obzir planovi

upravljanja ugovaraĉa.

K10DOO,

Svetska banka

K10DOO,

Svetska banka

4

Oštećenje zemljanih

resursa.

Utvrditi oblasti rada s ugovaraĉem (ugovaraĉima) i

opisati odobrenja sistema za produţenja i kazne za

prekršaje.

Ugovaraĉ, Ugovaraĉ,

PMC, K10DOO

3*

Kampovi za Tenzije u zajednici i Proceniti lokacije za kampove putem ESIA procesa. Ugovaraĉ Ugovaraĉ 30 000 11


Faza,

lokacija



mene

izgradnju prekidi. Sastaviti pravila za upravljanje kampovima.

Širenje bolesti,

ukljuĉujući STI.

Voditi kampanje o razvoju svesti za radnike u

kampovima i, ako je potrebno, obliţnje zajednice.


ZagaĊenje vode i tla. Sistem kanalizacije za te kampove će se projektovati

i izgraditi na odgovarajući naĉin kako ne bi došlo do

nikakvog zagaĊenja vode. Ti objekti će prestati da se

koriste na kraju perioda izgradnje.


Monitoring

rada

Potencionalno

zagaĊenje izlivenom

vodom sa auto-puta i

oticanja.

Za sve osetljive kopnene i vodene resurse (npr.

pristupe rekama i oblasti na kojima se usevi

navodnjavaju) ukljuĉiti projekat formalizovanog

tretiranja izlivanja sa autoputa, sa jamama za

zadrţavanje/filtriranje. Sastaviti efektivne procedure

reagovanja na izlivanja.

K10DOO K10DOO 3

UKUPNO 1 496 000

1. deo procesa projektovanja/ugovora - posebni troškovi nisu potrebni.

1. graĊevinski ugovor ukljuĉije ureĊenje krajolika u okviru delokruga, ali cene su ovde prikazane kao indikacija.

2. troškovi nisu naznaĉeni; deo detaljnog projekta i ugovor o procedurama nabavke; već će se ukljuĉiti u delokrug ugovora; takoĊe vidi listu monitoringa

za zaposlene.


Faza,

lokacija



mene

3. troškovi E&S zaposlenih nisu naznaĉeni jer će nezavisnog Konsultanta za ţivotnu sredinu angaţovati Vlada Srbije/K10DOO koji će obavljati

nezavisni monitoring i reviziju uticaja i ublaţavanja projekta.

4. stavka koje će biti ukljuĉena u specifikaciju ugovora. Trošak predviĊa nadzor 1 terena = 20 = 20 ĉovek dana @ drţavni arheolog @ E200/dan = E 2

000; pretpostavka od 20 mesta = E80 000. Izveštaj o nadzoru, pretpostavka troška je 1 drţavni arheolog E50 000/godini x godine = E100 000.

5. stavka koje će biti ukjluĉena u ugovor ugovaraĉa; zaposleni koji se bave ţivotnom sredinom upravljaće ovim pitanjem, ali troškovi su naznaĉeni kao

indikator. Trošak predviĊa E 6000 x 5 = E 30 000

6. plan monitoringa treba da razviju zaposleni ugovaraĉa koji se bave ţivotnom sredinom. Samo uzimanje uzoraka i analiza uzvodno i nizvodno glavnih

prelazaka reka, najisplativiji pristup je nabavka ruĉnog meraĉa kvaliteta vode; trošakak predviĊa jedan meraĉ i reagens po ceni od E 1000 x 6 = E

6000.

7. detaljni ekološki pregledi osetljivih radnih lokaliteta. Troškovi će zavisiti od broja i lokacije meesta.; trošak predviĊa nacionalnog ekologa za 2 godine

od po E 100 000 po godini.

8. stavka ukljuĉuje namensku cisternu za vodu za spreĉavanje prašine. Trošak predviĊa 2 kamiona od po E 100 000 godišnje.

9. stavka ukljuĉuje pripremu plana za upravljanje otpadom, ukljuĉujući identifikaciju odobrenih mesta za otpad i projektovanje objekata u krugu

graĊevinskog lokaliteta. Trošak predviĊa E 50 000

10. stavka ukljuĉuje resurse za evaluaciju graĊevinskih kampova i pripremu pravilnika kampa kako bi se minimizovale potecijalne tenzije u zajednici.

Troškak predviĊa E 30 000.

11. stavka ukljuĉuje podizanje svesti radnika i zajednica ako se ispostavi da je relevantno. Trošak predviĊa E 6000.

12. stavka ukljuĉuje uklanjanje površinskog tla i njegovo vraćanje u prethodno stanje. Treba primetiti da troškovi za ovu stavku nikako ne mogu taĉno da

se utvrde jer koliĉine, mašine i obraĉun vremena nisu poznati u ovoj fazi sve do detaljnog završnog projekta, što ima ogroman uticaj na trošak.


Faza,

lokacija



mene

Trošak predviĊa indikativnu sumu od E 500 000.

*unakrsna referenca za Monitoring tabela je potrebna kako ne bi došlo do dupliranja troškova resursa


Tabela 7-3 Plan monitoringa ţivotne sredine

Faza, stavka Koji će se parametri

pratiti?

Gde će se

pratiti

parametar?

Na koji naĉin će se

pratiti

parametar?/vrsta

opreme za

monitoring

Kada će se pratiti

parametar?

(uĉestalost merenja

ili stalno)

Zašto se prati

parametar? (po izboru)

Institucionalna odgovornost

Postavljanje i

rad

Troškovi;

napomene

Izgradnja Oštećenja

infrastrukture za

navodnjavanje i

oddvodnjavanje.

Poljoprivredna

zemljišta

Vizuelne

opservacije,

razgovori sa PAP

Nedeljno UsklaĊenost sa EIA i

društvena

angaţovanost

Ugovaraĉ npr.

zaposleni koji

se bave

ţivotnom

sredinom

1

Kvalitet vode Površinske

vode, kljuĉne

reke

Analiza kvaliteta

vode

Meseĉno UsklaĊenost sa ESIA

Ugovaraĉ 20 000; 2

Prašina Na gradilištima Vizuelni monitoring Redovne posete

gradilištima

Proveriti zahteve koji se

tiĉu ţivotne sredine i

zdravlja i bezbednosti

Ugovaraĉ 15 000; 3

Otpadne vode na

graĊevinskim

kampovima i

prenosnim

lokacijama

U

graĊevinskim

kampovima i

prenosnim

objektima na

gradilištima

Monitoring

odgovarajućeg

postavljanja i rada

jedinica za

otpadne vode; i

poljskih nuţnika i

septiĉkih

rezervoara

Redovne posete

gradilištu

Proveriti da li se

odrţavaju uslovi koji se

tiĉu ţivotne sredine

Ugovaraĉ 5 000; 4



pratiti?

Gde će se

pratiti

parametar?


pratiti

parametar?/vrsta

opreme za

monitoring

Kada će se pratiti

parametar?


ili stalno)

Zašto se prati



Postavljanje i

rad

Troškovi;

napomene

Tenzija i

poremećaj u

zajednici

Gradilišta Posmatranje Redovne posete

gradilištu

UsklaĊenost sa EIA Ugovaraĉ 1

Širenje bolesti

ukljuĉujući STI

Naselja Posmatranje i

razgovori sa

predstavnicima

Meseĉno UsklaĊenost sa EIA Ugovaraĉ 20 000; 5

Pogon za

pravljenje asfalta -

posedovanje

zvaniĉnog

odobrenja ili

vaţeće radne

dozvole

pogoni za

proizvodnju

asfalta

Nadzorna inspekcija pre nego što rad

poĉne

Osigurati usklaĊenost

pogona sa

standardima ţivotne

sredine, zdravlja i

bezbednosti

Rukovodilac

pogona,

ugovaraĉ

1

Kamenolom -

posedovanje

zvaniĉnog

odobrenja ili

vaţeće radne

dozvole

kamenolom Nadzorna inspokcija pre nego što rad

poĉne


sa EIA Rukovodilac

kamenoloma,

ugovaraĉ

1



pratiti?

Gde će se

pratiti

parametar?


pratiti

parametar?/vrsta

opreme za

monitoring

Kada će se pratiti

parametar?


ili stalno)

Zašto se prati



Postavljanje i

rad

Troškovi;

napomene

Pozajmište za

pesak i šljunak -

zvaniĉnog

odobrenja ili

vaţeće radne

dozvole

Pozajmište za

pesak i šljunak

Nadzorna inspekcija pre nego što rad

poĉne


sa EIA Rukovodilac

kamenoloma,

ugovaraĉ,

1

Asfalt, prašnjavi,

nagomilani

materijali –

prekriven i

nakvašen

kamionski tovar

mesto posla Nadzorna inspekcija Redovne inspekcije

u toku rada


rada sa standardima

ţivotne sredine,

zdravlja i bezbednosti

Ugovaraĉ 1

Upravljanje

saobraćajem -

izabrano vreme i

rute

mesto posla Nadzorna inspekcija Redovne inspekcije

u toku rada


sa EIA

Ugovaraĉ 1

Gradilište

Smetnja buke

ljudima i

nivoi buke; oprema mesto rada,

najbliţe kuće

Mobilni meraĉ buke Jedanput nedeljno i

u sluĉaju bilo kakve

osigurati usklaĊenost

sa EMP Ugovaraĉ 15 000; 6



pratiti?

Gde će se

pratiti

parametar?


pratiti

parametar?/vrsta

opreme za

monitoring

Kada će se pratiti

parametar?


ili stalno)

Zašto se prati



Postavljanje i

rad

Troškovi;

napomene

ţivotinjama

za i radnicima

ţalbe

Vibracija

Nivoi vibracija mesto rada Nadzorne

opservacije

Redovne inspekcije

u toku radova i u

sluĉaju ţalbe


sa EMP

Ugovaraĉ 30 000; 7

Poremećaj u

saobraĉaju

postojanje plana

upravljanja

saobraćajem;

zagušenje

saobraćaja

na i pored

radne lokacije,

lokalnih puteva

inspekcija,

opservacija

pre poĉetka radova;

jedanput nedeljno u

najaktivnijim

periodima

osigurati usklaĊenost

sa EMP 1

Uništavanje

useva, drveća

i livada

Sticanje zemljišta mesto posla Nadzorna inspekcija u toku dostave

materijala i

izgradnje


sa EMP

Ugovaraĉ 1

Sigurnost

radnika

Zaštitna oprema;

ureĊenje

zaobilaznog

saobaćaja.

mesto rada inspekcija Redovne inspekcije

u toku rada


sa EMP i standardima

zdravlja i bezbednosti.

Ugovaraĉ 1

Funkcionisan



pratiti?

Gde će se

pratiti

parametar?


pratiti

parametar?/vrsta

opreme za

monitoring

Kada će se pratiti

parametar?


ili stalno)

Zašto se prati



Postavljanje i

rad

Troškovi;

napomene

je

Kvalitet vode

Treba da se

postigne dogovor o

parametrima

Treba da se

postigne

dogovor o

lokacijama

Meraĉ kvaliteta

vode

Na godišnjem nivou

ili u dogovoru sa

MoE

Radni uĉinak K10DOO 8

Buka Treba da se

postigne dogovor o

parametrima

Treba da se

postigne

dogovor o

lokacijama

Meraĉ buke Na godišnjem nivou

ili u dogovoru sa

MoE

Radni uĉinak K10DOO 8

Odrţavanje

Uznemiravane

stanovnika i

radnika

bukom

nivoi buke mesto rada;

najbliţe kuće

Meraĉ buke Redovno Osigurati usklaĊenost

sa zdravljem,

bezbednošću i

ţivotnom sredinom.

Koordinator

odrţavanja

8

Moguća

zagaĊenja

vazduha,

kvalitet vazduha,

vode i tla

(odlaganje ĉvrstih,

mesto rada,

prostor za

skladištenje

mobilna laboratorija

sa potrebnom

opremom

Rdovne inspekcije

tokom odrţavanja i

u sluĉaju ţalbe


sa zdravljem i

bezbednošću i

Koordinator

odrţavanja

8



pratiti?

Gde će se

pratiti

parametar?


pratiti

parametar?/vrsta

opreme za

monitoring

Kada će se pratiti

parametar?


ili stalno)

Zašto se prati



Postavljanje i

rad

Troškovi;

napomene

vode i tla organskih

sastojaka, maziva,

goriva, rastvaraĉa,

teških metala, pH

vrednost,

provodljivost vode

materijala;

prostori za

pranje

opreme;

prostori za

odrţavanje

opreme

ţivotnom sredinom.

Vibracije ograniĉeno vreme

aktivnosti

mesto rada nadzor Redovne inspekcije

tokom odrţavanja i

u sluĉaju ţalbe

odrţavanja

Koordinator

odţavanja

8

Bezbednost

rdnika

zaštitna oprema;

ureĊenje

zaobilaznog

saobraćaja

mesto rada inspekcija

Redovne inspekcije

tokom odrţavanja i

u sluĉaju bilo kakve

ţalbe

Koordinator

odrţavanja

8

Bezbednost

na putu

Povećana

brzina vozila

stanje saobraćajnih

znakova; brzina

vozila

deonica puta

obuhvaćena

projektom

vizuelno

posmatranje,

detektori brzine

Tokom aktivnosti

odrţavanja;

nenajavljeno

а)-b) osigurati

bezbedan i

ekonomiĉan protok

Saobraćajna

policija

8



pratiti?

Gde će se

pratiti

parametar?


pratiti

parametar?/vrsta

opreme za

monitoring

Kada će se pratiti

parametar?


ili stalno)

Zašto se prati



Postavljanje i

rad

Troškovi;

napomene

saobraćaja.

Erozija, odroni

kamenja,

opasna stanja

stanje znakova za

opasnost

deonica puta

obuhvaćena

projektom

vizuelno

posmatranje

tokom aktivnosti

odrţavanja

Ugovaraĉ za

odrţavanje

8

Ukupno 105 000

1. PredviĊa se da je svaki ugovaraĉ obavezan da ima bar jednog zaposlenog za monitoring ţivotne sredine; predviĊeni trošak iznosi E 50 000 godišnje.

2. Cena meraĉa vode je ukljuĉena u glavnu tabelu EMP; pretpostavka za troškove monitoringa kvaliteta vode je E 20 000 godišnje.

3. Cena predviĊa opremu i filtere za merenje prašine. PredviĊeni trošak E 15 000 godišnje.

4. Cena predviĊa uzimanje uzoraka kvaliteta vode iz vodenih rukavaca. PredviĊeni trošak iznosi E 5 000 godišnje.

5. Trošak za zdravstvene upitnike i izabrana ispitivanja predviĊa E 20 000 godišnje.

6. Trošak predviĊa kupovinu/iznajmljivanje meraĉa buke i njegovo korišćenje na mestima rada. PredviĊeni trošak E 30 000.

7. Troškovi predviĊaju rasporeĊivanje opreme za monitoring vibracija, naroĉito eksplozija. PredviĊeni trošak E 30 000.

8. Troškovi rada nisu utvrĊeni obzirom da će postati odgovornost organa za autoputeve.



pratiti?

Gde će se

pratiti

parametar?


pratiti

parametar?/vrsta

opreme za

monitoring

Kada će se pratiti

parametar?


ili stalno)

Zašto se prati



Postavljanje i

rad

Troškovi;

napomene

*Oĉekuje se da će Nezavisni konsultant za ţivotnu sredinu imati kljuĉnu ulogu u monitoringu svih graĊevinskih aktivnosti duţ deonica autoputa i koji će biti odgovoran

K10DOO a na kraju i IFI-su

Documents

finaleiae75srp