FIZIKA AKTIVNOST DECE PREDKOLSKOG UZRASTA Specijalistiki rad:Milica eki

Normalna fizika konstitucija i zdravlje su elementarni uslovi za ivot i funkcionisanje svakog pojedinca. Negovanjem fizikih aktivnosti u najranijem uzrastu odrava se dobra kondicija i dobro zdravlje mladog narataja koja se nastavlja nastavom fizikog vaspitanja u kolskom uzrastu tri puta nedeljno

FIZIKA AKTIVNOST U RANOM DETINJSTVU Fizike aktivnosti treba da budu primerene detetovom uzrastu. Telesne vebe se izvode svakodnevno 10 minuta pre uine; poinju vebama od glave prema peti. Usmerena aktivnost u mlaoj i srednjoj grupi odvijaju se jedanput nedeljno po pola asa, a u srednjoj i najstarijoj grupi dvaput nedeljno po 45 minuta do jednog sata. Kada vreme dozvoli, deca odlaze u etnju oko 30 min u oblinji park, ili pored reke. S polaskom u kolu deca dostiu fiziku zrelost, pa je poeljno bavljenje sportskim treningom. Preporuke po uzrastu za odreene sportske aktivnosti, po Dambou, su:

UZRAST I SPORTSKA AKTIVNOST7-8 plivanje, sportska gimnastika, umetniko plivanje8-9 umetniko klizanje7-10 stoni tenis i tenis9-10 skokovi u vodi, skijanje, skijaki skokovi9-12 nordijske discipline (tranje)10-11 sportsko-ritmika gimnastika10-12 brzo klizanje, fudbal, atletika, jedrenje, surfing11-12 akrobatika, koarka, rukomet, odbojka, hokej, vaterpolo12-13 rvanje, konjiki sport12-13 veslanje, streljatvo, maevanje12-14 boks13-14 biciklizam14-15 dizanje tegova i body building

ovekove razvojne faze itav ovekov ivot moe se podeliti u tri velika razdoblja:razdbolje detinjstva i adolescencije (od roenja do 18-19. godine)razdoblje odraslog oveka (od 18-19. do 40. godine)razdbolje zrelog oveka i starosti (od 40.godine do starosti)

Prema specifinostima psihofizikog razvoja razdbolje detinjstva i adolescencija se najee deli na etiri perioda:rano detinjstvo (do 6-7. godine)srednje i kasno detinjstvo (od 6-7. do 11-12. godine)pubertet (od 11-12. do 15-16. godine)adolescencija (od 15-16. do 18-19. godine)

Mlai uzrast od 3. do 4. godineDeca ovog uzrasta mogu se ukljuiti skoro u sve organizacione oblike vebanja.Pokreti su uglavnom kontrolisani, mada se jo uvek ine i suvini pokreti, odnosno dodatni nepotrebni pokreti u odnosu na zahtev i optimum motorikog zadatka. Karakteristino je da deca za vreme kretanja ire ruke i da se tee zaustavljaju, to upuuje na konstataciju da je u pitanju nestabilnost u odravanju ravnotee i upozorenje vaspitau da pri izboru vebi vri potrebne korekcije.Deca se brzo zamaraju, panja je labilna, a raspoloenje se brzo menja.

Srednji uzrast od 4. do 5. godineU odnosu na prethodni period kretanje je znatno popravljeno i usavreno, rad ruku i nogu je usklaeniji, koordinacija je bolja, manje je suvinih i nekontrolisanih pokreta. ravnotea je znatno bolja dete, na primer, ve moe due vremena da stoji na jednoj nozi. Ova injenica upuuje na neto drugaiji pristup pri izboru telesnih aktivnosti i motorikih zadataka, pre svega da vebanja mogu biti sloenija, motoriki zadaci tei i da vebanja mogu due da traju.Sklonost prema podraavanju, imitaciji, jo uvek je dosta izraena, te je kao metod rada treba primenjivati.Dete se samo oblai i svlai, penje uz stepenice i umnogome je samostalnije u svim aktivnostima.

Stariji uzrast od 5. do 6. godineKoordinacija pokreta je dosta poboljana, suvini pokreti su u znatnoj meri eliminisani, zapaa se uopte stabilnost i sigurnost u motorici. Posebno je karakteristino za ovaj period da automatizacija pokreta poinje sve vie da dobija svoje mesto u razvoju motorike i da se svakim danom usavrava. To se naroito primeuje u raznim oblicima tranja, penjanja, bacanja i dr. Deca poinju da koriste vie jednu ruku, jednu nogu, pri doskoku doekuju se na vrhovima prstiju, stoje i hodaju zatvorenih oiju, to znai i da je i orijentacija u prostoru znatno poboljana.Deca prihvataju sloenije i tee motorike zadatke, istrajnija su, panja im je stabilnija, interesovanja se diferenciraju, a razliitost se sve vie zapaa.Sline konstatacije se odnose i na predkolski uzrast, s tim to se u primeni vebanja i oteavanju motorikih zadataka moe ii korak napred. Vebanje poprima karakteristike kolskog fizikog vaspitanja; ovo je na neki nain period povezivanja predkolskog i kolskog vaspitanja i obrazovanja.

Osnovni ciljevi fizikog razvoja dece predkolskog uzrastaZdravo, fiziki dobro i skladno razvijeno dete. Upoznavanje sopstvenog tela, njegovog izgleda i eme. Razvoj lateralizacije.Odravanje normalnog stanja aparata za kretanje, posebno zglobova, veza i miia, to se odraava u njihovoj snazi i pokretljivosti.Svestrani razvoj motorike, odnosno, formiranje i uvrivanje sposobnosti ovladavanja prostorom kroz kretanje u njemu, koje je koordinirano, skladno, graciozno, uravnoteeno i ritmino.Razvoj psihofizikih sposobnosti: brzine, okretnosti, gipkosti, snage, izdrljivosti, preciznosti i dr.Slobodno, efikasno i graciozno vladanje svojom motorikom i ekonominost u troenju miine energije i snage.Razvoj ravnotee u statikim i dinamikim poloajima tela.Razvijenost svih miinih grupa (trupa, kime, stomaka, nogu, ramenog pojasa, ruku, ake, prstiju, stopala, vrata, oiju i lica), posebno miia opruaa.Osposobljenost za rukovanje predmetima uz pomo krupnih miinih grupa.Ovladavanje osnovnim lokomotornim i manipulacionim pokretima i usavr-avanje fine motorike - voljnog usmeravanja pokreta, njihove koordinacije, ritma, snage, tanosti, tempa i razmaka pokreta ruke, ake i prstiju, pove zano sa razvojem miljenja i opaanja, preciznosti, orijentacije u prostoru, koncentracije i drugih sposobnosti potrebnih za sticanje grafikih i tehni kih vetina od kojih zavisi pisanje.Jaanje disajne muskulature, razvoj pokreta grudnog koa, osposobljenost za dublje i ritminije disanje uz poveavanje kapaciteta plua.Pravilan razvoj nervnog sistema.Pripremljenost za uslove ivota i rada koji dete oekuje u koli.

IZBOR VEBI RADI UTICAJA NATELESNI RAZVOJ DETETA

Da bi rad na telesnom razvoju deteta bio koristan potrebno je izabrati najprikladnije vebe, i to prema:psihofizikom razvoju dece;karakteristikama grupe;pripremljenosti grupe;stanju dejeg zdravlja.

Mora se imati umu one osobine organizma koji se razvijaju:kostur koji brzo raste mekan je i podloan raznovrsnim iskrivljavanjima jer u njemu ima dosta hrskavinog tkiva;zglobovi i vezivno tkivo slabi su, rastegljivi i povodljivi, zbog toga dolazi do iskrivljenja, asimetrije i ulegnua u rasporedu osnovnih delova kostura;koliina miinog tkiva mala je u poreenju sa optom teinom tela, a posebno sa masom unutranjih organa;miina vlakna su tanka, a postotak vode u njima vei nego u odraslih;odnos izmeu pokretnih poluga drugaiji nego u odraslih, kosti nogu krai su u odnosu na kostur trupa;nije zavren razvitak nervnog sistema, diferencijacija stanica modane kore, ni psihomotorni centri ...

Neophodno je izbegavati vebe i to:koje iziskuju dugotrajne kontrakcije miia (statike vebe);za snagu koje idu za kvantitativnim postignuima;to je dete manje to je njegovo bie kompleksnije i nedeljivije pa ne treba vebati pojedinim delovima tela, npr. prstima, glavom, stopalom, akom i sli no;vebe koje iziskuju prevelik napor i duu koncentraciju panje;prelake i preteke vebe od kojih se deca brzo zamaraju.

Vebe za predkolski decu moraju biti: dinamine;da obuhvataju vie miinih grupa, a u njima obavezno zaposleni veliki miii (krupna motorika);deci razumljive;izvodive u odreenom ritmu, ne prebrzo, tako da deca naue vebe izvoditi pravilno i lepo;ee menjane.

Treba imati na umu i sledee:vebe koje odgovaraju starijoj deci preteka su mlaoj i obrnuto, starija deca ve gaaju cilj, a mlaa se tek pripremaju na gaanje kotrljanjem ili obinim bacanjem plodova, loptica;mlaa grupa jo ne skae u vis ili u dalj jer jedva poskakuje na mestu ili preskae preko konopca na podu, dok srednja grupa skae udalj samo iz mesta.deci predkolskog doba zabranjeno je da se penju samo pomou ruku (penjanje po konopcu ili motki, u uporu i visu). ako su deca vie godina u predkolskoj ustanovi u kojoj se sistematski radi, brzo se pokazuju pozitivni rezultati;takva deca brzo savladaju gradivo svoje grupe i tada se moemo posluiti gradivom starije grupe;od individualnog rada sa tom decom zavisi koliko dugo e se savladavati gradivo;sa decom koja neredovno dolaze mora se raditi individualno da bi dostigla ostalu decu.decu, koja posle bolesti dolaze, postupno obuhvaamo radom;kod dece koja su rekonvalescenti, organizam jo nije zdrav, a uobiajeno vebanje bilo bi naporno i tetno;dete koje je bolesno treba osloboditi vebanja;deca sa sranim manama ili drugim bolestima vebaju onoliko koliko im lekar odredi;slabanu decu ne treba izdvajati, ona nisu bolesna, a vebanje koristi optem stanju njihovog organizma.

PRIPREMA ZA USMERENU AKTIVNOST Artikulacija usmerene aktivnosti sadri:UVODNI DEO 3-4 minuta ima za cilj pripremiti organizam za opterecenja koja slede, uticajem na kardiovaskularni i respiratorni sistem,PRIPREMNI DEO 6-7 minuta ima za cilj da se vebama oblikovanja pripremi organizam za opterecenja u daljem toku aktivnosti.OSNOVNI DEO oko 15 minuta ima za cilj stvaranje to povoljnijih uslova za realizaciju postavljenih programskih zadataka.ZAVRNI DEO 3-5 minuta ima za cilj smirivanje organizma i razvijanje smisla za red.

VEBE ZA DECU PREDKOLSKOG UZRASTA

Gimnastika (Vebe na spravama)

Atletske aktivnosti

Igre sa loptom

Vebe oblikovanja

Borenje

Vebe sa rekvizitima za uzrast od tri do est godina - od 5 do 10 minuta za uzrast od sedam do deset godina - od 10 do 15 minuta za uzrast od 11 do 14 godina - od 15 do 20 minuta

Razni tipovi vebiVebe za ravna stopala Vebe za X nogeVebe za O nogeVebe za korekciju kifotinog loeg dranjaVebe za korekciju skoliotinog loeg dranjaVebe za korekciju lordotinog loeg dranjaVebe za jaanje Vebe na velikoj lopti za decu Vebe za glavu i vratVebe za ramena i rukeVebe za trupVebe za kukove i nogeTrbunjaciJogaVebe sa papirom

ZAKLJUAK Nedostatak fizike aktivnosti tokom zime za veinu dece znai nekoliko kilograma vika i slabu kondiciju na prolee. Ako se ne bave nekim sportom pa nemaju redovne treninge i napolju nema snega, verovatno e najvei deo slobodnog vremena provesti ispred televizora ili za kompjuterom. Mlaa deca ne bi trebalo da budu fiziki neaktivna due od jednog sata osim ako ne spavaju, a deca kolskog uzrasta ne due od dva sata. Skueni prostori u stanovima ili kuama ne pruaju mnogo mogunosti za vebanje. Idealno bi bilo da deca imaju u svojoj sobi sportski kutak sa jednom strunjaom i vedskim lestvama kako bi u svakom trenutku kada poele mogla da se penju, skau, prevru se.

Deci predkolskog i mlaeg kolskog uzrasta treba pomoi u organizovanju vremena koje provode u kui. U skladu sa uzrastom sva deca mogu da uestvuju u redovnim kunim poslovima. Neke aktivnosti kao to je hodanje stepenicama umesto vonje liftom treba da postanu rutinske. Dobro je da postoji i redovna fizika aktivnost, po nekim preporukama to je sat i po za malu decu, od toga 30 minuta planirane i 60 minuta spontane igre. Deca predkolskog uzrasta trebalo bi da vebaju 60 minuta i da se isto toliko slobodno igraju, a deca kolskog uzrasta bi trebalo da budu fiziki aktivna vie od 1 sata sa po 15 minuta aktivnosti izmeu ostalih obaveza.Da deca ne bi bila neaktivna dobro je ograniiti im vreme koje provode sedei ispred TV-a i kompjutera. ak i kada nema odgovarajuih rekvizita uz malo mate i postojee deje igrake mogu da se osmisle korisne vebe kojima e deca ispuniti vreme a krajnji rezultat e biti njihova bolja spretnost, koordinacija, preciznost, jai miii.

HVALA NA PANJI