Fizičke aktivnosti osoba sa oštećenjem vida

B A R I J E R E B A R I J E R E

� Ograničenja izvođenja FA mogu biti uzrokovana objektivnim ili subjektivnim problemima, ali mogu biti nametnuta od strane društva

� Bez obzira na teškoće, potrebno je imati u vidu � Bez obzira na teškoće, potrebno je imati u vidu izuzetan značaj FA za rast i razvoj, i povećanje samostalnosti (kako deteta tako i odraslih).

� Samostalnost, mobilnost i FA su neraskidivo povezani

� Otklanjanje barijera i motivacija za uključivanje u raznovrsne FA, u skladu sa uzrastom i individualnim sposobnostima, predstavlja važan zadatak tiflologa.

� Uključivanje osoba sa ometenošću u slobodne (fizičke) aktivnosti u vezi je sa brojnim faktorima.

� Personalni faktori: � lične karakteristike i sposobnosti, samoefikasnost, nivo

invaliditeta, starostinvaliditeta, starost� Socijalni faktori:

� društveno okruženje: porodica, vršnjaci, škola i dr.� Bihejvioralni faktori

� određena ponašanja koja mogu biti u vezi sa fizičkim aktivnostima

� Navedene faktore moramo razmotriti kada je u pitanju angažovanje dece, mladih i uopšte osoba sa ometenošću raznovrsne vidove sportskih i rekreativnih aktivnosti.

Osobe sa OV

Faktori koji imaju najveći uticaj na izvođenje FA:� Faktori vezani za ličnost:

� Individualne odlike: uzrast, pol, stepen fizičke spremnosti� Lični faktori: npr. motivacija i doživljaj kompetentnosti.

Težina ometenosti: stepen oštećenja vida, vrsta (tip) oštećenja vida, � Težina ometenosti: stepen oštećenja vida, vrsta (tip) oštećenja vida, vreme nastanka oštećenja i perceptivno-motoričke sposobnosti.

� Dodatne razvojne smetnje: funkcije krupne motorike, manuelne sposobnosti i kognitivne mogućnosti.

� Opšte zdravstveno stanje: funkcuionalneh nepravilnosti, hronična oboljenja i neurološka stanja.

� Faktori okruženja:� Društvena sredina: nivo dostupne podrške i različitih resursa.� Porodične prilike: nivo obrazovanja roditelja, nivo stresa roditelja i

socioekonomski status;

Individualne odlike

� Stepen upražnjavanja FA određuju:� uzrast, pol, fizički razvoj i telesna kompozicija, motoričke

sposobnosti i opšta fizička spremnost. � Dodatno: motivacija i doživljaj kompetentnosti.

Kod osoba/dece sa ometenošću, mora se uzeti u obzir:� Kod osoba/dece sa ometenošću, mora se uzeti u obzir:� težina ometenosti i postojanje sekundarnih smetnji.

� Kod osoba sa OV to su: � vizuelne sposobnosti (stepen i tip OV, vreme nastanka)� postojanje sekundarnih razvojnih i zdravstvenih smetnji� dodatna ometenost (kognitivne mogućnosti, stanje sluha i sl.)

Pol kao prediktor fizičkih aktivnosti

� Osobe tipičnog razvoja: � Ispitanici muškog pola su aktivniji od ispitanica,

bez obzira na uzrast.

Osobe sa OV (dece i odrasli):� Osobe sa OV (dece i odrasli):� slabovidi adolescenti su aktivniji od ispitanica� kod slepih ispitanika nisu utvrđene polne razlike

Uzrast kao prediktor fizičkih aktivnosti

� Učestalost bavljenja FA se menja tokom života: � Sa uzastom najčešće opada.

� Kod učenika sa OV opadanje FA se uočava već na prelasku iz detinjstva u adolescenciju prelasku iz detinjstva u adolescenciju

� Odrasle osobe sa OV naročito starije od 50g. retko se uključuju u FA, čak ređe drugih osoba invaliditetom.� Odrasle osobe sa OV se veoma malo fizički angažuju, naročito

kada su u pitanju aktivnosti umerenog do visokog intenziteta!

� To dovodi do pojave veće učestalosti gojaznosti kod odraslih ljudi sa OV, nego što je to slučaj kod opšte populacije.

Motoričke sposobnosti kao prediktori fizičkih aktivnosti

� FA je povezana sa:� usvojenošću motoričkih navika, � kompetenošću u okviru motoričkih veština � nivoom opšte fizičke spremnosti.

� Motoričke veštine pružaju mogućnost uključivanja u raznovrsne � Motoričke veštine pružaju mogućnost uključivanja u raznovrsne fizičke ali i socijalne aktivnosti. I obrnuto, niska motorička kompetentnost vodi povećanom riziku za sedentarna ponašanja i posledične zdravstvene smetnje� Deca sa OV: kašnjenje u motoričkom razvoju i teškoće O&M vodi

deficitu FA. � Mladi sa OV: slabe motoričke veštine i nizak nivo fizičke spremnosti

� Nizak nivo fizičke spremnosti vodi tome da je motorička efikasnost bilo dece, adolescenata ili odraslih osoba sa oštećenjem vida često ispod minimuma neophodnog za obavljanje svakodnevnih aktivnosti i ostvarivanje kvalitetanog i zdravog stila života.

Doživljaj kompetentnosti

� Motivacija i doživljaj kompetentnosti su najznačajniji faktori lične prirode koji mogu doprineti ili ometati uključivanje u FA.

� Doživljaj motoričke kompetentnosti doprinosi na psihološkom planu i direktno utiče i na razvoj motoričkih sposobnosti:

Precenjivanje ili pozitivno ocenjivanje sopstvenih sposobnosti vodi � Precenjivanje ili pozitivno ocenjivanje sopstvenih sposobnosti vodi učestalijem učešću u motoričkim aktivnostima, što zauzvrat povećava kretno iskustvo deteta, i predstavlja ključan uslov za razvoj motoričkih veština i obrnuto.

� Ukoliko se kod dece ne razvije uverenje u sopstvene motoričke snage, veća je verovatnoća da će ona usvojiti sedentarni stil života i izbegavati da učestvuju u FA.

Motivacija

� Unutrašnja i spoljašnja motivacija (ili amotivacija) utiče na način korišćenja slobodnog vremena i dovodi do adaptivnih (ili maladaptivnih) ishoda.

� Adaptivni ishodi kod osoba sa OV:� Adaptivni ishodi kod osoba sa OV:� Odgovarajući nivo kretanja dovodi do optimalnog razvoja

fizičkih i funkciolanih sposobnosti što doprinosi višem nivou samostalnosti.

� Maladaptivnih ishodi kod osobe sa OV:� Nedostatak motivacije za angažovanje u FV dovodi do toga

da ove osobe vremenom postanu zavisni članovi društva. Oslanjaju na pomoć drugih kako bi mogli da funkcionišu u zajednici.

Motivisanost dece sa OV – istraživački podaci

� Deca sa OV ispoljavaju interes i želju za uključivanje u fizičke aktivnosti, međutim nemaju volje niti motivacije za njihovu realizaciju u dovoljnoj meri.

� Izuzimajući časove FV, oko 80% ovih učenika ne upražnjava FA u slobodno vreme. Razlog: upražnjava FA u slobodno vreme. Razlog: � polovina smatra da nema slobodnog vremena� oko 20% ističe da nema navike niti motivacije

� Uspeh u bavljenju nekom aktivnošću ujedno predstavlja i najveći motivacioni faktor. Objektivno, OV znatno ograničava FA

� Razvoj navika i motivacije za vannastavno bavljenje FA zavisi od odnosa tiflopedagoga prema FA i pedagoškog umeća profesora fizičke kulture.

Težina ometenosti

� Kod dece/osoba sa OV treba razmotriti:� vizuelne sposobnosti (stepen oštećenja vida, tip

oštećenja i vreme nastanka oštećenja vida)� postojanje sekundarnih razvojnih smetnji,(naročito � postojanje sekundarnih razvojnih smetnji,(naročito

oniih u u domenu funkcija krupne motorike i manuelnih sposobnosti)

� Postoanje dodatne ometenosti (npr. kognitivnih mogućnosti, stanja sluha i sl.)

Vizuelne sposobnosti i fizička aktivnost

� Gubitak vida ne utiče na kapacitet vežbanja pojedinca ali može biti značajan prediktor za upražnjavanje FA.

� Povezanost stepena OV i motoričkih sposobnosti nije najjasnija

Buell (1950): mogućnost korišćenja i najmanjeg vidnog � Buell (1950): mogućnost korišćenja i najmanjeg vidnog potencijala u školskom uzrastu pozitivno utiče na fizičke aktivnosti,

� Marmeleira, et al., (2014): stepen OV, kao ni vreme nastanka ne utiču na fizičke aktivnosti

� Nejasnoće mogu biti posledica poređenja slepih i slabovidih ili globalnog posmatranja grupe dece sa OV, što otežava izvođenje zaključaka.

Vrsta oštećenja vida

� OV može objektivno ograničavati FA: � 12% do 18% učenika škola za slepu decu (Semenov, 1986)� 42% slabovidih učenika (Grbović, 2007)

� Neobjektivni problemi:� specifični izrazi lica: strabizam, nistagmus, mikroftalmus i sl.� specifični izrazi lica: strabizam, nistagmus, mikroftalmus i sl.

okolina sagledava kao nedostatak, što može negativno uticati na razvoj ličnosti, procenu i samoprocenu fizičkog izgleda i nivo samopoštovanja slepe osobe.

� Oftalmološko stanje može negativno uticati na učenje, rad, uključivanje u igru ili sportske aktivnosti, ometa stvaranje prijateljstava i stvaranje pozitivne slike o sebi.

Sekundarne razvojne smetnje

� Objektivno ograničavanje FA: � odstupanja u fizičkom razvoju� odstupanja u razvoju motoričkih

sposobnostisposobnosti� Loše držanje tela� slabo zdravstveno stanje� teškoće intelektualnog razvoja� problemi socio-emocionalne prirode

� Odstupanja u fizičkom razvoju� Ranije studije: zaostajanje u fizičkom razvoju, i

do 40% � Novije studije: poremećaj proporcija tela u

korist voluminoznosti i potkožne masti. korist voluminoznosti i potkožne masti. prevalenca prekomerne telesne težine i gojaznosti je veća nego kod dece tipičnog razvoja

� Fizičke sposobnosti:� snaga svih mišićnih grupa niska, � agilnost loša� pokretljivost zglobova (gipkost) je smanjena � Naročit problem ravnoteža i kardio-vaskularna

izdržljivost, bez obzira na uzrast i pol

Držanje tela� Loše držanja tela, kod 40% do 80% dece sa OV� Stav slepe dece (ri stajanju i kretanju) karakteriše

• Antefleksija glave (30°),

• torakalna kifoza

• lumbalna lordoza,

• veća učestalost ravnih stopala• veća učestalost ravnih stopala

• više fleksije u kukovima i kolenima

• ponekad i hiperekstenzija kolena

Ovakav stav tela ometa izvođenje fizičkih aktivnosti.

� Poremećaji stava tela i koštano-mišićnog aparata dovode do funkcionalnih poremećaja. � U slučaju torakalne kifoze i lumbalne lordoze, mišići trbušnog

zida pritiskaju dijafragmu, što ugrožava rad srca i pluća i zida pritiskaju dijafragmu, što ugrožava rad srca i pluća i naročito nepovoljno utiče na disanje i krvotok, a decu sa OV odlikuje opšta slabost disajne muskulature.

� Ovakve funkcionalne odlike se negativno odražavaju na fizičke i radne sposobnosti, fizičku kondiciju i zdravlje. � Posledice: mišićni umor, bolovi i brzo zamaranje

Zdravstveno stanje

Objektivno ograničavanje FA kod 50-60% učenika usled: � Problemi na nivou CNS-a

� Oko 40% dece ima cerebralne disfunkcije (npr. cerebralna paraliza, tumori, hidrocefalija, epilepsija) i neurološke smetnje

� Hronična oboljenja� 30% učenika ima metaboličke i endokrine poremećaje,

kardiovaskilarne i resporatorne bolesti

� Kognitivne smetnje� kod 40-50% zaostajanje u intelektualnom razvoju, udruženo sa

gubitkom sluha, poremećajima govora i cerebralnom paralizom

� Udružene smetnje predstavljaju značajan predikor uključivanja dece sa ometenošću u sve vidove aktivnosti

Uticaj socijalne sredine

� Socijalna sredina može imati pozitivan ili negativan uticaj na uključivanje osoba sa ometenošću u različite vrste aktivnosti.

� U odraslom dobu negativan uticaj imaju: nedostatak socijalne podrške (npr. partner za vežbanje) � nedostatak socijalne podrške (npr. partner za vežbanje)

� neadekvatna pristupačnost objektima, � male mogućnosti za upražnjavanje aktivnosti� nedovoljna sigurnost korisnika � Naročit problem je transport (javni ili privatni prevoz)

� Otežan pristup objektima i povećan rizik od povrede, pada ili sudara ometa samostalnost kretanja i doprinosi umanjenju fizičkih aktivnosti slepih osoba.

Uticaj socijalne sredine

U detinjstvu

� Deci sa OV su potrebni odgovarajući podsticaji kako bi stekli motoričke veštine. � Nedostatak odgovarajućih veština, ograničava ne samo FA već i

stvaranje dobrih vršnjačkih odnosa stvaranje dobrih vršnjačkih odnosa

� Povezanost socijalnog statusa i motoričkih kompetencija je naročito izražena u predškolskoj grupi dece� Status lidera dobijaju deca koja su brža, spretnija, motorički

veštija i uspešnija.

� Nezadovoljavajući položaj u društvu vršnjaka, mali broj prijatelja i zavisnost deteta sa OV od pomoći odraslih dovodi do toga da je ono najčešće usmereno samo na sadržaje nastave fizičkog vaspitanja u školi.

Školska sredina

� U redovnoj školi:� određeni sadržaji programa FV neodgovarajući,� tempo rada na času najčešće brz i naporan� nedovoljna profesionalna pripremljenost profesora fizičkog vaspitanja

� Prof.fizičkog vaspitanja u redovnim školama ne poznaju:� Prof.fizičkog vaspitanja u redovnim školama ne poznaju:� potencijale dece sa OV� načine modifikacije vežbi i adaptacije pravila� uslove izvođenja fizičkih aktivnosti.

� Posledice: nemogućnost adekvatnog uključivanja dece sa OV u nastavne aktivnosti zajedno sa vršnjacima tipčnog razvoja

� Dodatni negativni faktori u vezi sa školskom sredinom: � negativni stavovi i predrasude, � neprihvatanje različitosti

Uloga porodice u uključivanju dece u FA

� Fizičke aktivnosti van školskog konteksta pripadaju aktivnostima iz domena slobodnog vremena, a one su oblikovane porodičnim kontekstom

� Od podrške porodice zavisi i stepen dečijeg angažovanja. Faktori koji se posebno izdvajaju su:

� obrazovanje roditelja, zaposlenje majke i struktura porodiceRoditelji oblikuju dečija interesovanja i stavove kroz podsticaj, podršku i � Roditelji oblikuju dečija interesovanja i stavove kroz podsticaj, podršku i modelovanje ponašanja. Oni određuju količinu i vrstu aktivosti, kreirajući situacije za njihovo upražnjavanje

� FA koje upražnjavaju roditelji su obrasci formiranje ponašanja njihove dece. Uloga roditelji je dvojaka: kao modeli (uzori) ili kao partneri u fizičkoj aktivnosti.

� Neposredan uticaj roditelja:� Vreme koje zahteva sportsko angažovanje deteta� Želja i potreba da se dete potrži na takav način � obezbeđivanje transporta� plaćanje troškova

� Ukoliko roditelji ne mogu ili ne žele da se angažuju je verovatnoća da se dete neće baviti sportskim aktivnostima.

Roditelji dece sa OV� Karakteriše ih:

� visok nivo stresa u vezi sa zdravljem i budućnošću deteta� često prezaštićivanje u nastojanju da im pomognu � sputavaju spontane motoričke aktivnosti i kretanje deteta usled straha od

povreda i brige za bezbednost.Nivo očekivanja roditelja dece sa ometenošću u pogledu postignuća dece � Nivo očekivanja roditelja dece sa ometenošću u pogledu postignuća dece je često nerealan (precenjen ili podcenjen)

� Niska očekivanja od dece sa OV utvrđena su i kod njihovih roditelja. � Roditelji dece sa OV često imaju negativan stav prema FA i ne prihvataju

činjenicu da njihova deca imaju mogućnosti za upražnavanje istih. � Uglavnom su zadovoljni nivoom FA, iako je taj nivo nizak

� Mišljenje dece i mladih sa oštećenjem vida je znatno drugačije:� nisu posebno zabrinuti za sopstvenu sigurnost pri fizičkim aktivnostima� izveštavaju o nedostatku roditeljskog ohrabrenja za učešće u FA � ističu da vreme provode kod kuće jer ih roditelji na puštaju same da izlaze

� Podrška roditelja dece sa OV - neadekvatna� Roditelji istuču da škola treba da se fokusira na FA dece: škola

putem IOP-a treba da programira odgovarajuće aktivnosti, a njihova uloga u tom procesu je zanemarljiva.

Svakako su porodica i škola osnovne varijable od kojih zavisi � Svakako su porodica i škola osnovne varijable od kojih zavisi promocja angažovanja dece sa oštećenjem vida u fizičkim aktivnostima.

� Ipak, roditeljsko angažovanje (i šire porodice), od krucijalnog je značaja za povećanje učešća dece i mladih sa OV u fizičkim aktivnostima.

� Angažovanost porodice, školskih drugova i vršnjaka, povećava učešće slepih i slabovidih učenika u FA.

Socioekonomske prilike

� Nizak socioekonomski status porodice ometa učestvovanje u neformalnim aktivnostima koje zahtevaju novac.

� Iako materijalna sredstva nisu od presudnog � Iako materijalna sredstva nisu od presudnog značaja, ukoliko roditelji nemaju novca za kupovinu opreme, niti mogućnost angažovanja pomoći dete neće ni uključivati u takve aktivnosti.